Valverde,M. 1990.The Rhetoricof Reform:Tropesandthe Moral Zoran Dindi6, vi5inaudnisaradnik
286
Subject.InternationalJounrul of the Sociologyof Luw 18,
pp.61-73
Verdery,K. 1994.From Parent-State to Family Patriarchs:Gender
and Nation in ContemporaryEasternEurope.EastEuropean
Politicsand SocietiesVol. 8 No.2 pp.225-256
Zarkov,D. 1991.The ScienceWhich is not One,Sexuality,Sub-
jectivity and Social Changein a Feminist Rethinking of
Researchon PeasantWomen, unpublishedMA thesis,de-
fendedin The InstituteOf Social Studies,The Hague,The
Netherlands
RadaDrezgid
(PRO)KREACIJANACIJE: POLITIKA REPRODUKCIJE
U POSTKOMUNISTIEKOJSRBIJI
Apstrakt
Podprojcktic ispitivati promcncu idcologiji rcprodukcijcu postkomu-
nistiikom srbijanskomdruitvu na tadkamaukritanlasa pr<rccsima samoodrcdcnia
i konstruisanjanacijc. Pojam ,,politikc rcprodukcijc"posluTiic za propitivanjc
mcdusobnokonkurcntskihidcja o rodu i naciji, onako kako su onc fbrmulisanc
unutardiskursao rcprodukcijiu tcku6im.javnimraspravama o dcmografskimpita-
n"jimai abortusu.Isti pojam biic iskoriSicnza analiziranjckako sc tckuia burba
oko Zcnskihrcproduktivnihkapacitctaodralava u lidnim priiama.jcdnogodabranog
uzorka Zcnaiz Srbijc. Podaciza ovo istraZivanjcbi6c prikupljcni pomoiu niza
tchnika:arhivskogistraiivania,polustrukturisanih intcrv.jua,Tivotnihisk)ri-ia,du-
i posmatranja
binskihintcrv.jua s uicstvovanjcm.
KI.juinereil.' repnxlukcija,postkomunizam,naci.ja,dcmograli.ia,abortus.
(5
N va i sisteminstitucijakoji stabilizujeproceseproizvodnjeidentiteta.
u
(I
o DruStvenoproizvodenjekomunikacijeje samodruga stranadru-
o
t teoriji nazivaidentitetom.Sa na5egstanovi5ta,ova polaznapret-
230
UDK 32I .7+32l .64:316.
Institutzafilozotijui dru5tvenu
teoriju Preeledni dlanak
Beograd
DEMOKRATIJAI AUTORITARNI SISTEM
Apstrakt: U ovom.inclividualnom potpntjektu ispiutje se ve7.uiT.medutipovu
komunikacije ko.ji preovluduiu u.jednom druitvu i tilxtvtt identiteta k<tji ih prate,
odno.snopreqn,rtavke komunikuci je shvutaju se kut o,snova7.ukonstituisanje ident-
itetu. Dok demokrutija ytdruzumevu konlstitttisanje identitetu na osnovum(t nespu-
tunog protokct komunikttci.jtt osknjenog na grudan.sko druitvo,,rub.jektivna pruvu i
sistem instttttci,ju, auutritarni poredak ne dozvol.itlu al.tonomnu proiT.vodn1u
druitvenog identitetu kroz mreiu komunikucije, vet identitet namete drultvu kao
vet gotov, bikt ideobgiz.acijom pn4tisanih vrednosti t cil jeva, hilo pribegetvanjem
organskim slilamu ktlektivitetu kao utemeljerutg rut predsociiulnim mehaniz.mima
iuegruci,je. Osnovno pittLnje ovog ltotpro.jekta odrutsi sc nu iTwtre uutoritarnosti u
ltostkomuniTmu,lrqrbhno u naiem druiMLt. U otlgovoru nu to pilanie, argumentovate
se te?s tlu neke'rlriuve rutstule nu tlu hivie Jugosluvi.je ,,z.uostuitt" tt promeni
legitimuci.j.;kih tenelju poretktt z.ttto.ito, u?.prohlem ra,rkidu sa komunizmom, rutse
i ,,&tdatno opteretenje" prohlenima veTgnim zu stvaranje driavu (odnos teritori-
.ialnog i etnokl.Iturnog shvatunja nucije). Ukoliko se tu.j odno.s percipira kao ne-
pomirl jiv, :stvaru jtt rc usl.ovi7u.fitntlam.entulistitki odgowr na reulnu ili zamill jenu
opa.rnost od,sveop,ite nuciltnuLne pntpusti.
Kl.juinc rc(i'. demokrutiju, uutoritarni ptretlak, identitet, komunikuci.jtt.
naciitt, drisvu.
Problem istraZivanja i osnovne pretpostavke
Ova tema ima eksplicitnurelevantnostza ispitivanjeindi-
vidualnih i kolektivnih identitetau postkomunizmu.Demokratija f
x
konstituisekolektivni identitetna pretpostavkama otvorenesoci- o
jalne komunikacijedije su uporiSnetadke dinamika gratlanskog F
a
dru5tva(delovanjeautonomnihdru5tvenihgrupa),subjektivnapra- f
CT
o
=
I
Stvenogproizvodenjasmisla,a celinatog procesase u dru5tvenoj N
J
postavkaznali da seporemedajidru5tvenogidentitetamogu struk- L
turno analiziratikao poremeiaji u procesudru5tvenogproizvodenja
komunikacije.
LJI
 Autoritarni sistemi svoje utemeljenjenalazeu onemogu-
iavanju komunikacijesocijalnihakteratj. u onemoguiavanjupro-
izvodnje razliditih socijalnihprojekatatako Sto su individue i
dru5tvenegrupesamomaterijalza unapredpretpostavljenu sagla-
snosto tomeStaje njihov identitet.Autoritarnisistemionemoguia-
vaju samotematizovanje dru5tva(kaoeminentnogprocesastvaranja
identitetakroz socijalnoudenjei korigovanje).Identitetse ne stvara
kroz mreZusocijalnekomunikacijenego se ideologizujepripisanim
vrednostimai ciljevima (radikalnisocijalizam)ili klizanjemu or-
ganskeslike svetakoje problemidentitetare5avajuoslanjanjemna
,,prirodne",pred-socijalnemehanizmeintegracrjekao Stosu etnidka
ili verskapripadnost.
Glavni problem svih druitava kojima se unapredpripisuje
identitet,a takvasu bila svadru5tvaradikalnogsocijalizma,ogleda
se u niskim integrativnimkapacitetimakoji, ponekad,takva druitva
dovodeu blizinu raspadai samogopstanka.Unapredselekcionirani
identitetspredavaoptimalnukompleksnost( fleksibilnost)dru5tva
da odgovori na izazoveokoline kako bi ono stabilizovalosvoju
relativnunezavisnost u odnosuna nju. Zabranakomunikacije(kao
proizvodnjesmislai socijalnekompleksnosti) istoje Stoi ,,zabrana"
stvaranjasamogidentitetadru5tva.Dru5tvosebene poznaje,ono
ne zna Sta su njegovi problemi i Sta su njegove moguinosti u
pogledumobilisanjaresursaza re5avanje problema.
Osnovnopitanje na koje ovaj projekat treba da odgovori
odnosise na izvore autoritarnostiu postkumunizmu,i posebno,u
na5emdru5tvu.Nakon dramatidnogslomakomunistidkogsistema
u istodnojEvropi, postavljasepitanje odakle proizllazenovi meha-
nizmi za uspostavljanje autoritarnihsistema.Dosada5nje iskustvo
u zemljamaistodneEvrope pokazujeda su neke od tih zemalja
uspeleda izgradedemokratskisistem socijalneintegracijei da
poveiaju svoju kompleksnosttj. funkcionalnudiferencijaciju(na-
rodito razdvajanjemekonomskei politidkemo6i). Postavljasepi-
tanje,da li ona dru5tvakoja u tome nisu uspela,a u takvadru5tva
{2 spadai SR Jugoslavija,moZemoshvatitikao posledicunuZnog
z
,,zaostajanja"ili ,,preZivljavanje"
starogsistemazatoSto,,radikalni
z socijalizam" za takva dru5tvajo5 uvek ima smisla i zato se ne
cc moZeeliminisatidinjenicomdaje taj sistem
doZiveosvoj epohalni
N
slom.Drugi tok razmiSljanja mogaobi nasvoditi na pomisaoda ta
dru5tvau ,,zaostajanju" predstavljajunekenoveforme autorit(trno-
rti, Stobi podrazumevalo i postojanjenovih obrazacanjihovelegi-
/.Jt
timacije.S obziromda ova subjektivnadimenzijanedostaje,nama
je bliZapretpostavka da pojedinadru5tvaistodneEvrope,,zaostaju"
(duvajustareobrascelegitimacije)zato Stosu preoptereienadoda-
tnim problemimakoje ne uspevajuda re5e.Zbog dodatnogopte-
re(enjakoje seodnosina suoronie driavq, ona svoju potencijalnu
kompleksnost redukujuna,,odbranu"od realne(ili izmi5ljene)opa-
snostiod totalnograspada.
Brani6emotezu o preoptereienostinekih zemaljabiv5eg
socijalizmaproblemomkoji se najkrademoZedetinisatikao ,,us-
postavljanjenacionalnedrLave".Naime, tamo gde krah sistema
realnogsocijalizmanije doveou pitanjeopstanakdriave i njen te-
ritorijalni integritet,Sanseza obnovuautoritamogsistemasu gotovo
nikakve.I u onim drZavamakoje su seraspalezajednoza propa5iu
radikalnogsocijalizma(SSSRi eehoslovadka), gdesenije postavilo
pitanje drZavnihgranica- bilo zato Stosu etnidkelinije razgraniEe-
nla;asnekao u sludajuie5ke i Slovadke,ili zatoStoje prihvaien
statusquo vei formiranihnacionalnihdrZavau okviru lenjinistidke
koncepcije,,e"tuidkog federalizma"(sludajSSSR-a)- proceside-
blokadedrubtavai transformacijaka demokratskomsistemusu u
toku, sa vi5e ili manjeuspeha,5to zavisi od brojnih empirijskih
faktora.
Najveie problemeu uspostavljanjudemokratskogsistema
imaju zemlje ispresecane velikim zonamaetnidkihme5avinakoje
onemoguiavajuda se politidke granicepovuku tako da pribliZno
korespondirajuetno-kulturnimgranicama.Drugim redima,tamo
gde se percipira nepomirljiviostizmedu teritorijalno-politidkogi
etnokulturnogmodelanacijeotvarase moguinost ,,fundamentali-
stidkog"otporapromeni.To je sludajbiv5eJugoslavije,zatim i
pojedinihnovih drZavakoje su nastalena njenom tlu. U svim tim x
sludajevimaradikalnisocijalizamjeste bio garantopstankatakvih X
I
drLavai zato seone njegane odridu ako su im integrativniproblemi o
ostaliisti. I nove drlave,kao na primer SR Jugoslavija,imaju iste {J)
:)
problemekao i SFRJ.Ona nije uspelada razre5iproblem svoje cr
o
integracijeu liku nacionalnei gradanskedrZave,pa se stari meha-
nizmi izgradnje,,ideolo5kogidentiteta"prikazuju kao nuZni inte- =
I
grativni okvir za drZavuu kojoj Zive ,jugoslovenskinarodi". Taj N
neuspehmoZeda se posmatrai u obrnutoj perspektivi:problem
=
u
stvaranja(srpske)demokratskedrZaveostaoje nere5enzbog stva-
ranja novih granica,odnosnonuZnogosloncana vojne strukture
kao duvarastareideologije.Odnos izmedu ideoloSkogidentiteta
233
 Autoritarni sistemi svoje utemeljenjenalazeu onemogu-
iavanju komunikacijesocijalnihakteratj. u onemoguiavanjupro-
izvodnje razliditih socijalnihprojekatatako Sto su individue i
dru5tvenegrupesamomaterijalza unapredpretpostavljenu sagla-
snosto tomeStaje njihov identitet.Autoritarnisistemionemoguia-
vaju samotematizovanje dru5tva(kaoeminentnogprocesastvaranja
identitetakroz socijalnoudenjei korigovanje).Identitetse ne stvara
kroz mreZusocijalnekomunikacijenego se ideologizujepripisanim
vrednostimai ciljevima (radikalnisocijalizam)ili klizanjemu or-
ganskeslike svetakoje problemidentitetare5avajuoslanjanjemna
,,prirodne",pred-socijalnemehanizmeintegracrjekao Stosu etnidka
ili verskapripadnost.
Glavni problem svih druitava kojima se unapredpripisuje
identitet,a takvasu bila svadru5tvaradikalnogsocijalizma,ogleda
se u niskim integrativnimkapacitetimakoji, ponekad,takva druitva
dovodeu blizinu raspadai samogopstanka.Unapredselekcionirani
identitetspredavaoptimalnukompleksnost( fleksibilnost)dru5tva
da odgovori na izazoveokoline kako bi ono stabilizovalosvoju
relativnunezavisnost u odnosuna nju. Zabranakomunikacije(kao
proizvodnjesmislai socijalnekompleksnosti) istoje Stoi ,,zabrana"
stvaranjasamogidentitetadru5tva.Dru5tvosebene poznaje,ono
ne zna Sta su njegovi problemi i Sta su njegove moguinosti u
pogledumobilisanjaresursaza re5avanje problema.
Osnovnopitanje na koje ovaj projekat treba da odgovori
odnosise na izvore autoritarnostiu postkumunizmu,i posebno,u
na5emdru5tvu.Nakon dramatidnogslomakomunistidkogsistema
u istodnojEvropi, postavljasepitanje odakle proizllazenovi meha-
nizmi za uspostavljanje autoritarnihsistema.Dosada5nje iskustvo
u zemljamaistodneEvrope pokazujeda su neke od tih zemalja
uspeleda izgradedemokratskisistem socijalneintegracijei da
poveiaju svoju kompleksnosttj. funkcionalnudiferencijaciju(na-
rodito razdvajanjemekonomskei politidkemo6i). Postavljasepi-
tanje,da li ona dru5tvakoja u tome nisu uspela,a u takvadru5tva
{2 spadai SR Jugoslavija,moZemoshvatitikao posledicunuZnog
z
,,zaostajanja"ili ,,preZivljavanje"
starogsistemazatoSto,,radikalni
z socijalizam" za takva dru5tvajo5 uvek ima smisla i zato se ne
cc moZeeliminisatidinjenicomdaje taj sistem
doZiveosvoj epohalni
N
slom.Drugi tok razmiSljanja mogaobi nasvoditi na pomisaoda ta
dru5tvau ,,zaostajanju" predstavljajunekenoveforme autorit(trno-
rti, Stobi podrazumevalo i postojanjenovih obrazacanjihovelegi-
/.Jt
timacije.S obziromda ova subjektivnadimenzijanedostaje,nama
je bliZapretpostavka da pojedinadru5tvaistodneEvrope,,zaostaju"
(duvajustareobrascelegitimacije)zato Stosu preoptereienadoda-
tnim problemimakoje ne uspevajuda re5e.Zbog dodatnogopte-
re(enjakoje seodnosina suoronie driavq, ona svoju potencijalnu
kompleksnost redukujuna,,odbranu"od realne(ili izmi5ljene)opa-
snostiod totalnograspada.
Brani6emotezu o preoptereienostinekih zemaljabiv5eg
socijalizmaproblemomkoji se najkrademoZedetinisatikao ,,us-
postavljanjenacionalnedrLave".Naime, tamo gde krah sistema
realnogsocijalizmanije doveou pitanjeopstanakdriave i njen te-
ritorijalni integritet,Sanseza obnovuautoritamogsistemasu gotovo
nikakve.I u onim drZavamakoje su seraspalezajednoza propa5iu
radikalnogsocijalizma(SSSRi eehoslovadka), gdesenije postavilo
pitanje drZavnihgranica- bilo zato Stosu etnidkelinije razgraniEe-
nla;asnekao u sludajuie5ke i Slovadke,ili zatoStoje prihvaien
statusquo vei formiranihnacionalnihdrZavau okviru lenjinistidke
koncepcije,,e"tuidkog federalizma"(sludajSSSR-a)- proceside-
blokadedrubtavai transformacijaka demokratskomsistemusu u
toku, sa vi5e ili manjeuspeha,5to zavisi od brojnih empirijskih
faktora.
Najveie problemeu uspostavljanjudemokratskogsistema
imaju zemlje ispresecane velikim zonamaetnidkihme5avinakoje
onemoguiavajuda se politidke granicepovuku tako da pribliZno
korespondirajuetno-kulturnimgranicama.Drugim redima,tamo
gde se percipira nepomirljiviostizmedu teritorijalno-politidkogi
etnokulturnogmodelanacijeotvarase moguinost ,,fundamentali-
stidkog"otporapromeni.To je sludajbiv5eJugoslavije,zatim i
pojedinihnovih drZavakoje su nastalena njenom tlu. U svim tim x
sludajevimaradikalnisocijalizamjeste bio garantopstankatakvih X
I
drLavai zato seone njegane odridu ako su im integrativniproblemi o
ostaliisti. I nove drlave,kao na primer SR Jugoslavija,imaju iste {J)
:)
problemekao i SFRJ.Ona nije uspelada razre5iproblem svoje cr
o
integracijeu liku nacionalnei gradanskedrZave,pa se stari meha-
nizmi izgradnje,,ideolo5kogidentiteta"prikazuju kao nuZni inte- =
I
grativni okvir za drZavuu kojoj Zive ,jugoslovenskinarodi". Taj N
neuspehmoZeda se posmatrai u obrnutoj perspektivi:problem
=
u
stvaranja(srpske)demokratskedrZaveostaoje nere5enzbog stva-
ranja novih granica,odnosnonuZnogosloncana vojne strukture
kao duvarastareideologije.Odnos izmedu ideoloSkogidentiteta
233
 (tj. blokadedemokrastkihprocesa)i stvaranjasrpskedrZave,odno-
snoSR Jugoslavije,tek trebaispitatiistraZivanjem.
RaspadJugoslavijeje pokazaoda je ,,ideolo5kaintegracija,.
predstavljalafunkcionalni usktvopstrntkadrl,avekakvaje bila biv5a
Jugoslavija.em 1e legitimacijskaosnovaradikalnogiocijalizma
bila uzdrmana,drZavniokvir se rasklimataodo raspada.Ne radi se
tu o otporu zapadnom(,,pobednidkom")modelu,kao nekakvom
zadatommodelu,koji seodbijaou ime oduvanjasopstvenog identi-
teta(srpskog,hrvatskog,slovenadkog, itd.) i strahada seon izgubi,
nego o strukturnojnemogu6nostida se jugoslovenskiidentitet
uop5teuspostavi.No, i posleraspadaSFRJ,izostalaje demokratska
proizvodnjasoci.julrtog identitetau veiini novih drZava,Stose u
potpunostiodnosii na SR Jugoslaviju.Tek istraZivanje moZeda
odgovori na pitanje za5tose i u tim novim drZavama,ba5kao i u
biv5ojJugoslaviji,autoritarnost proizvodiklasidnimblokiranjem
socijalnekomunikacijekoja konstitui5esamorefleksivnostdru5tva,
te sposobnost re5avanjaproblema,
MoZemopretpostavitidaje ,,preZivljavanje'. ove fundamen-
talne blokadeproizvedenooslanjanjemna ,,organskusliku sveta,,
koja sene odlikuje samonormativnimapsolutizmomtj. blokadom
otvorenekomunikacije,nego ona, u krajnjoj konsenkvenci,ruii
ide.iudrl,avei sumepretytstavke uspostuvlianjasocijalnogytretka.
Organskaslika,,naroda",svojim inherentnimrelativizovanjem
drZavnogidentiteta,suzilaje identitetzajednicena goli fakticitet
jedne ,,otkadene"strukturemoii koja ,,traZisvoju drZavu...Tako
otkadenamoi se utemeljujeekranizacijomneogranidenogbroja
sopstvenihslika dija proizvodnjamoZebiti obustavljena jedino
jasnim konstituisanjemdrZavnogokvira u kome tek moZeda ot-
podneprocesvi5eslojnesocijalnekomunikacije.
Struktura rada
{2 Monografijaie biti podeljenau dva dela. U prvom delu
z
biie analiziranSirokkrug pretpostavkiza demokratiju, polaze1i
z od shvatanjada demokrtija predstavljarr2 socijalnekonstitucije
d
smisla,a ne samonadindonoSenja odluka za neki poliridkicilj.
N I
Demokratskasu ona druitva koja omoguiavajuda se parcijalni
interesioblikuju kao normativniprojekti,na osnovukojih se, u
procesuracionalneselekcijefbrmiravladajudiporedak.No, najviSe
234
palnje 6e biti datopretpostavkamaza demokratiju,u koje ubrajamo:
(1) gradansko dru5tvokao delovanjeautonomnijihdruitvenihgrupa
(za razhku od kolektiva koji svoje delovanje usmeravajuprerna
apsolutnimvrednostima), (2) subjektivnaprava,(3) ustavno-pravni
poredakpod kojim podrazumevamo interpretacijusocijalnogporet-
ka a ne spisakvrednostii normi i (4) politidke forme organizacije
zajednice,s posebnimosvrtomna federalizami njegovezloupotrebe
koje su sekod nasodomaiile kao nadinre5avanjaetnidkihsukoba.
S obzirom da osrtowrupravu predstavljajuidealnomestou
kome se dru5tvoi drZavakonstituisukao ,,razdvojene"sfere,pro-
jekat ie razviti teoriju osnovnihprava i ustavno-pravnog poretka.
Teorijskainterpretacijaosnovnihpravaodbacujefiguru o ljudskoj
prirodi iz koje se izvode,,ljudskaprava". To drugim redimaznadi
da ie biti izvr5enakritikaklasidneindividualistidko-liberalne teo-
rije osnovnihprava.Iako ta teorija posedujeprivladnostu post-
totalitarnimdru5tvima,u kojima se princip individualnostidini
kao pogodnopolazi5teza dru5tvenurekonstrukciju,ona nemaka-
pacitetepraktidno-organizacijskog uputa.Zato Cebiti kombinovan
funkcionalistid$pristupkoji postavljapitanjeo Junkci.iiosnovnih
pravau konstitucijipolitidkei pravnezajednicesa teorijom komu-
nikacijekao procesomvi5eslojnekonstitucijesmisla(od svetaZivo-
ta do simbolidkeravni u koju se upisujesamoreflektivnost druitva).
Zanas su osnovnapravasinonimza garancijunesuputane socijalno
relevantnekomunikacijeo tome Stasu u nekojkonkretnojsituaciji
osnovnaprava.Garantovanje slobodeje u tom konceptugaran-
tovanjeprava da se raspravljao tome Staje sloboda,odnosno
nadinda sedru5tvosamotematizuje. Teorrjao osnovnimpravnima
trebada dokaZesu osnovnaprava u srediStukonstitucijeindi-
vidualno-kolektivnog identiteta.Ona onemoguiavajuda se indi-
X
vidualnai kolektivnaperspektivapoistovete,odnosnoda se izbri5u XI
zami5ljenelinije izmedudru5tvai drZave.Iz ovih pretpostavki
proiztlazida subjektivnapravaformiraju identitetnekezajednice, {) F
l
tj. njen odnospremavrednostimakoje reguli5ukolektivno delova- cc
o
nje, njenodnospremavremenu,njenosamozapalanje i sposobnost
da sesukobitematizijui kompromisnoreSavaju. =
U drugomdelu monografijebiie analiziranapostkomunis- 6 N
tidkadru5tvau dijemcentru6e senaii probleminjihoveintegracije,
odnosnorekonstrukcijegradanskogdru5tvai demokratskedrZave.
Najveia paLnjabiie posvedena problemimaintegracijei identiteta
na5egdru5tva.Namerami je da preciznopokaZemza5toje na5e
235
 (tj. blokadedemokrastkihprocesa)i stvaranjasrpskedrZave,odno-
snoSR Jugoslavije,tek trebaispitatiistraZivanjem.
RaspadJugoslavijeje pokazaoda je ,,ideolo5kaintegracija,.
predstavljalafunkcionalni usktvopstrntkadrl,avekakvaje bila biv5a
Jugoslavija.em 1e legitimacijskaosnovaradikalnogiocijalizma
bila uzdrmana,drZavniokvir se rasklimataodo raspada.Ne radi se
tu o otporu zapadnom(,,pobednidkom")modelu,kao nekakvom
zadatommodelu,koji seodbijaou ime oduvanjasopstvenog identi-
teta(srpskog,hrvatskog,slovenadkog, itd.) i strahada seon izgubi,
nego o strukturnojnemogu6nostida se jugoslovenskiidentitet
uop5teuspostavi.No, i posleraspadaSFRJ,izostalaje demokratska
proizvodnjasoci.julrtog identitetau veiini novih drZava,Stose u
potpunostiodnosii na SR Jugoslaviju.Tek istraZivanje moZeda
odgovori na pitanje za5tose i u tim novim drZavama,ba5kao i u
biv5ojJugoslaviji,autoritarnost proizvodiklasidnimblokiranjem
socijalnekomunikacijekoja konstitui5esamorefleksivnostdru5tva,
te sposobnost re5avanjaproblema,
MoZemopretpostavitidaje ,,preZivljavanje'. ove fundamen-
talne blokadeproizvedenooslanjanjemna ,,organskusliku sveta,,
koja sene odlikuje samonormativnimapsolutizmomtj. blokadom
otvorenekomunikacije,nego ona, u krajnjoj konsenkvenci,ruii
ide.iudrl,avei sumepretytstavke uspostuvlianjasocijalnogytretka.
Organskaslika,,naroda",svojim inherentnimrelativizovanjem
drZavnogidentiteta,suzilaje identitetzajednicena goli fakticitet
jedne ,,otkadene"strukturemoii koja ,,traZisvoju drZavu...Tako
otkadenamoi se utemeljujeekranizacijomneogranidenogbroja
sopstvenihslika dija proizvodnjamoZebiti obustavljena jedino
jasnim konstituisanjemdrZavnogokvira u kome tek moZeda ot-
podneprocesvi5eslojnesocijalnekomunikacije.
Struktura rada
{2 Monografijaie biti podeljenau dva dela. U prvom delu
z
biie analiziranSirokkrug pretpostavkiza demokratiju, polaze1i
z od shvatanjada demokrtija predstavljarr2 socijalnekonstitucije
d
smisla,a ne samonadindonoSenja odluka za neki poliridkicilj.
N I
Demokratskasu ona druitva koja omoguiavajuda se parcijalni
interesioblikuju kao normativniprojekti,na osnovukojih se, u
procesuracionalneselekcijefbrmiravladajudiporedak.No, najviSe
234
palnje 6e biti datopretpostavkamaza demokratiju,u koje ubrajamo:
(1) gradansko dru5tvokao delovanjeautonomnijihdruitvenihgrupa
(za razhku od kolektiva koji svoje delovanje usmeravajuprerna
apsolutnimvrednostima), (2) subjektivnaprava,(3) ustavno-pravni
poredakpod kojim podrazumevamo interpretacijusocijalnogporet-
ka a ne spisakvrednostii normi i (4) politidke forme organizacije
zajednice,s posebnimosvrtomna federalizami njegovezloupotrebe
koje su sekod nasodomaiile kao nadinre5avanjaetnidkihsukoba.
S obzirom da osrtowrupravu predstavljajuidealnomestou
kome se dru5tvoi drZavakonstituisukao ,,razdvojene"sfere,pro-
jekat ie razviti teoriju osnovnihprava i ustavno-pravnog poretka.
Teorijskainterpretacijaosnovnihpravaodbacujefiguru o ljudskoj
prirodi iz koje se izvode,,ljudskaprava". To drugim redimaznadi
da ie biti izvr5enakritikaklasidneindividualistidko-liberalne teo-
rije osnovnihprava.Iako ta teorija posedujeprivladnostu post-
totalitarnimdru5tvima,u kojima se princip individualnostidini
kao pogodnopolazi5teza dru5tvenurekonstrukciju,ona nemaka-
pacitetepraktidno-organizacijskog uputa.Zato Cebiti kombinovan
funkcionalistid$pristupkoji postavljapitanjeo Junkci.iiosnovnih
pravau konstitucijipolitidkei pravnezajednicesa teorijom komu-
nikacijekao procesomvi5eslojnekonstitucijesmisla(od svetaZivo-
ta do simbolidkeravni u koju se upisujesamoreflektivnost druitva).
Zanas su osnovnapravasinonimza garancijunesuputane socijalno
relevantnekomunikacijeo tome Stasu u nekojkonkretnojsituaciji
osnovnaprava.Garantovanje slobodeje u tom konceptugaran-
tovanjeprava da se raspravljao tome Staje sloboda,odnosno
nadinda sedru5tvosamotematizuje. Teorrjao osnovnimpravnima
trebada dokaZesu osnovnaprava u srediStukonstitucijeindi-
vidualno-kolektivnog identiteta.Ona onemoguiavajuda se indi-
X
vidualnai kolektivnaperspektivapoistovete,odnosnoda se izbri5u XI
zami5ljenelinije izmedudru5tvai drZave.Iz ovih pretpostavki
proiztlazida subjektivnapravaformiraju identitetnekezajednice, {) F
l
tj. njen odnospremavrednostimakoje reguli5ukolektivno delova- cc
o
nje, njenodnospremavremenu,njenosamozapalanje i sposobnost
da sesukobitematizijui kompromisnoreSavaju. =
U drugomdelu monografijebiie analiziranapostkomunis- 6 N
tidkadru5tvau dijemcentru6e senaii probleminjihoveintegracije,
odnosnorekonstrukcijegradanskogdru5tvai demokratskedrZave.
Najveia paLnjabiie posvedena problemimaintegracijei identiteta
na5egdru5tva.Namerami je da preciznopokaZemza5toje na5e
235
 dru5tvofiksirano za formu binarnogSematizma, koja je direktna
suprotnostfunkcionalnojkompeksnostimodernogdruStva.Binarni
Sematizamseispoljavau parovimaistina-laZ,na5i-njihovi,prihva-
tljivo-neprihvatljivo, odnosnou klasidnomdualizmuprijatelj-nepri-
jatelj. NaSpolitidki sistem,iako formalno promenjen,redukovan
je na strukturumo6i, i kao takav,gura sudbinudru5tvau osetljivu
blizinu definitivnihodluka (u svetuZivotauskladi5tena je slika da
je vlast izborenaoruZanomborbomi samo6eistim sredstvimabiti
prepu5tenanekom drugom),gde onda doZivljavaparadoksjasnih
odnosa.Naime, ta jasnoia ne stabilizujedrZavu,nego je i dalje
dovodi u pitanje.Jer, ,jasni odnosi" nisu u stanjuda na promenu
uslova odgovore unutra5njomtransformacijomi oslobadenjem
kompleksnosti,nego navodena ,,ahadoZivljaj" tj. na uniStenje
binarnogSematizma. Promenasetime stavljau zonu ratnogsukoba,
Sto podrazumevaekstremizovanjedru5tva i blokiranje sloZene
komunikacijskemreZekoja jada kapacitetedruStvada re5avanove
i sloZeneproblemekoje namedenjegovadinamidnaokolina.
U ovom kontekstuposebnoie biti analizirani socijalni i
politidki nosioci gradanskih,demokratskihi privrednihinstitucija
bez Erjegprofilisanjanije moguie re5avanjecentralnogproblema
s kojim se zajednicasuodila:uspostavljanjem
demokratskenacio-
nalnedrZave.Pretpostavkeza takvu drZavuvidimo u samojkonsti-
tuciji druitva kao otvorenogza proizvodnjualternativnihnorma-
tivnih projekatai racionalnogdelovanjadruStvenihakterau procesu
organiz.ov anog selekcionisanjaalternativa.
Literatura
H. Willke, ,,Strategiender Interventionin autonomeSysteme",u
D. Becker itd. (ed.) Theorieals Passion,N. Luhmannz.um
60. Geburtstag, Frankfurt-M.1987.
N. Luhmann,Soz.ialSysteme, Frankfurt-M,1984.
IJ
z
T. Parsons,Action Theoryqnd the Human Condition,New York,
t978.
z Key wortls: dcmocracy,authoritarianordcr, idcntity, communicatitln,na-
(I
E. J. Hobsbawn,Nationsand Nationalismsince1780,Cambridge,
o tlon,state.
N CambridgeUniversityPress,1990.
Liah Greenfeld,Ncttionalism- Five Roadsto Modernity, Harvard
UniversityPress,Boston/London,1992.
236
LeonardJ. Kohen,BrokenBonds-The Disintegrationof Yugoslct-
via, (Boulder,SanFrancisco,WestviewPress,1993)
MichaelE. Brown, Ethnic Conflict ctndInternational Securi4r,Prin-
ceton,PrincetonUniversityPress,1993.
F. Esterbauer(ed.) Regbnalismus,Phanomen- Planungsmittel-
Herausforderung fiir Europe,Mtinchen,1978.
D. Gerdes(ed.) Aufstandder Provinz.Regionalismusin Westeu-
ropa,Frankfurt,1980.
E. Thoni, Ftideralismusund Regionalismusin Theorieund Praxis,
Wien,l981.
Zoran Djindjii
DEMOCRACY AND AUTHORITARIAN ORDER
.,": Jlunmar)'
In this subproicctthc rclation is examincdbctwccntypcs oIcommunication
prcvailingin a socictyand typesof idcntity accompanyingthcm, i.c. thc prcsup-
positionsftrr communicationarc undcrst<xxlasbascsol'idcntity constitution.Whilc
dcmocracyassumcsthc constitutionol idcntity throughan unrcstraincd['low ol'
communication,rcstingon civil scrcicty,subioctivcrightsand a systcmof institutions,
authoritarianordcr prcvcnts autonomoussclf-productionof socicty's idcntity
througha nctworkol'communication,and instcadimposcsidcntity on thc socicty
asa givcn,cithcr by idcologizingccrtainprcdclincdvaluesand goals,or by rcsorting
to organicimagcsof thc collcctivity as groundcdin prc-socialintegrativcmccha-
nisms.Thc basic qucstionthis subproicctaims to answcr is thc sourccof new
lbrms of authoritarianism in post-communism, particularlyin our socicty.In an-
swcringthc qucstion,thc thcsiswill bc dcl'cndcdthat somc countricslilrmcd on ><
I
><
thc tcrritoryof fbrmcr Yugoslavia,,lagbchind" in changingthc lcgitimacybascs
ol thc cxistingordcr bccausc,apartliom problcmsrclatcdto thc brcakwith com-
munism, thcy bcar an additionalburdenrcfcning to the crcation of states(thc
F
TD
relationbctwccn tcrritorial and cthnoculturalconceptionol'thc nation). Il this TL
relationis perccivcilas irrcconcilablc,conditionsarc crcatcdlor a fundamcntalist :
rosponseto rcal or imagincddangcrsol'ovcrall nationaldisaster.
=
Lr
o
N
)
t!
L) |
 dru5tvofiksirano za formu binarnogSematizma, koja je direktna
suprotnostfunkcionalnojkompeksnostimodernogdruStva.Binarni
Sematizamseispoljavau parovimaistina-laZ,na5i-njihovi,prihva-
tljivo-neprihvatljivo, odnosnou klasidnomdualizmuprijatelj-nepri-
jatelj. NaSpolitidki sistem,iako formalno promenjen,redukovan
je na strukturumo6i, i kao takav,gura sudbinudru5tvau osetljivu
blizinu definitivnihodluka (u svetuZivotauskladi5tena je slika da
je vlast izborenaoruZanomborbomi samo6eistim sredstvimabiti
prepu5tenanekom drugom),gde onda doZivljavaparadoksjasnih
odnosa.Naime, ta jasnoia ne stabilizujedrZavu,nego je i dalje
dovodi u pitanje.Jer, ,jasni odnosi" nisu u stanjuda na promenu
uslova odgovore unutra5njomtransformacijomi oslobadenjem
kompleksnosti,nego navodena ,,ahadoZivljaj" tj. na uniStenje
binarnogSematizma. Promenasetime stavljau zonu ratnogsukoba,
Sto podrazumevaekstremizovanjedru5tva i blokiranje sloZene
komunikacijskemreZekoja jada kapacitetedruStvada re5avanove
i sloZeneproblemekoje namedenjegovadinamidnaokolina.
U ovom kontekstuposebnoie biti analizirani socijalni i
politidki nosioci gradanskih,demokratskihi privrednihinstitucija
bez Erjegprofilisanjanije moguie re5avanjecentralnogproblema
s kojim se zajednicasuodila:uspostavljanjem
demokratskenacio-
nalnedrZave.Pretpostavkeza takvu drZavuvidimo u samojkonsti-
tuciji druitva kao otvorenogza proizvodnjualternativnihnorma-
tivnih projekatai racionalnogdelovanjadruStvenihakterau procesu
organiz.ov anog selekcionisanjaalternativa.
Literatura
H. Willke, ,,Strategiender Interventionin autonomeSysteme",u
D. Becker itd. (ed.) Theorieals Passion,N. Luhmannz.um
60. Geburtstag, Frankfurt-M.1987.
N. Luhmann,Soz.ialSysteme, Frankfurt-M,1984.
IJ
z
T. Parsons,Action Theoryqnd the Human Condition,New York,
t978.
z Key wortls: dcmocracy,authoritarianordcr, idcntity, communicatitln,na-
(I
E. J. Hobsbawn,Nationsand Nationalismsince1780,Cambridge,
o tlon,state.
N CambridgeUniversityPress,1990.
Liah Greenfeld,Ncttionalism- Five Roadsto Modernity, Harvard
UniversityPress,Boston/London,1992.
236
LeonardJ. Kohen,BrokenBonds-The Disintegrationof Yugoslct-
via, (Boulder,SanFrancisco,WestviewPress,1993)
MichaelE. Brown, Ethnic Conflict ctndInternational Securi4r,Prin-
ceton,PrincetonUniversityPress,1993.
F. Esterbauer(ed.) Regbnalismus,Phanomen- Planungsmittel-
Herausforderung fiir Europe,Mtinchen,1978.
D. Gerdes(ed.) Aufstandder Provinz.Regionalismusin Westeu-
ropa,Frankfurt,1980.
E. Thoni, Ftideralismusund Regionalismusin Theorieund Praxis,
Wien,l981.
Zoran Djindjii
DEMOCRACY AND AUTHORITARIAN ORDER
.,": Jlunmar)'
In this subproicctthc rclation is examincdbctwccntypcs oIcommunication
prcvailingin a socictyand typesof idcntity accompanyingthcm, i.c. thc prcsup-
positionsftrr communicationarc undcrst<xxlasbascsol'idcntity constitution.Whilc
dcmocracyassumcsthc constitutionol idcntity throughan unrcstraincd['low ol'
communication,rcstingon civil scrcicty,subioctivcrightsand a systcmof institutions,
authoritarianordcr prcvcnts autonomoussclf-productionof socicty's idcntity
througha nctworkol'communication,and instcadimposcsidcntity on thc socicty
asa givcn,cithcr by idcologizingccrtainprcdclincdvaluesand goals,or by rcsorting
to organicimagcsof thc collcctivity as groundcdin prc-socialintegrativcmccha-
nisms.Thc basic qucstionthis subproicctaims to answcr is thc sourccof new
lbrms of authoritarianism in post-communism, particularlyin our socicty.In an-
swcringthc qucstion,thc thcsiswill bc dcl'cndcdthat somc countricslilrmcd on ><
I
><
thc tcrritoryof fbrmcr Yugoslavia,,lagbchind" in changingthc lcgitimacybascs
ol thc cxistingordcr bccausc,apartliom problcmsrclatcdto thc brcakwith com-
munism, thcy bcar an additionalburdenrcfcning to the crcation of states(thc
F
TD
relationbctwccn tcrritorial and cthnoculturalconceptionol'thc nation). Il this TL
relationis perccivcilas irrcconcilablc,conditionsarc crcatcdlor a fundamcntalist :
rosponseto rcal or imagincddangcrsol'ovcrall nationaldisaster.
=
Lr
o
N
)
t!
L) |