Zoran Obrenovid, istrazivad UDK 316.323.72:316.

75
Institut za filozofiju i dru5tvenuteoriju Pregledni
dlanak
U N I V E R Z I T EU
T Beoerad
BE O G R A D U

I N S T I T U TZ A
F T L O Z O F U IU PROCESRAZGRADNJEIDENTITETA
DRUSTVENU REAL-SOCIJALISTIEruUDRUSTAVA:
TEORUU
KRITIKA I KRIZA
-
Apstrakt: elanak sadrZi obraz.ktlcnje teme i istralivatki plan analize proce-

IJr
sa razgratlnje identiteta real-socijalistiikih druitava, kao i uloge socijalne kritike
u tom procesu. U prvom delu rada autor skicira svo.je videnie odnosa ideol.ogije i
diskursa ko.je mu omogudava razumeva4je trainosti realsocijalistitkih diskursivnih

OaJ
formacija i nakon ,,intelektualne smrti" ideologije marksizma-lenjinizma. Polazeti
Kritika jezika od ovog, razlikovanja, u drugont delu racla je izloiena evolutivna logika razgradnje
istoinoevropskog diskursa. Zt ra4tm.evanje ove Iogike presudna je autorova inter-
metafizike pretaci.ia ideoktg,ilja marksizma-leniinilma po ko.jo.i.je .tama ova ,,polititka metaJi-
zika" realnog sbcijalizma sadriakt elemente sopstvene dekonstrukcije. Upravo te
elemente (odnos Znanja i Moti, znataj Reti i Rasprave) su usvajali i razlititi
tipovi kritiikog i oltolicionog diskursa koji str ,,iznutra" doveli do razg,rad4ie
Raspad

N
)-( ohavez.nog irleoloikog sklopu realnog sociializma. Planirano istraZivanje te ufio u
Jugoslavije svom sredi\tu imati analizu istorije i logike krititkog diskursa, njegove pragmatske
a ne saznajno:teorijske aspekte, kao i soci.jalne aktere i one ,,ekscesne" isnrijske
dogttdaje koji su presudno uticali na .lbrmiranie istori.jske samosvesti i.sto|no-
evntltskih druitava koja nije mogla biti reflektovana i interpretirana u terminima
Studije

O
vladajute ideologi.ie. Na kraju, datu.ie osnovna selektivna biblbgrffia radova na
koje se tematski i metodski autor oslanja u razracli predloiene teme.

J n
Kljudnc rcli: ideobgi.ja, diskurs, marksizan, realni soci.jaliTatn , identitet,
kr it i ka, i nt eI ekt ualc i.
/,
T
x
1.
a

VilI
Op5temestou teku6imraspravamao slomu realsocijalisti-
dkih sistemamoZese grubo sumirati u stavuda slom ovih sistema ;
nije samorezultat dugotrajneekonomskei politidke krize u kojoj =
u

- su se na5laistodnoevropskadru5tvanego i posledicaduboke krize N

o
vrednostii oblika simbolidkeintegracijeposredstvomkojih se gra- tr J

IJr
YU ISSN0353-5738
- UDK l+316+32
dio kolektivni identitetovih dru5tava.U tom smislu.slom sistema
rezultatje kako dugotrajnogprocesarazgradnjeideolo5kogi norma-
tivnog sklopana kome se gradio kolektivni samoidentitetistodno
ll9
 -evropskihdruStavatako i konadnograspadaonediskursivneforma-
cije u okviru koje se provodila interpretacijesvetai samointerpre-
tacija socijalnih aktera.Nema sumnjeda je kriza ideologije kao
kriza legitimacije bila u osnovi procesarazgradnjeidentitetareal-
socijalistidkihdruStava.Pa ipak, vladajuiu tezudaje ,,kolapskomu-
nizma" rezultattakozvanog,,ideolo5kogvakuma",nastalogusled
i5dezavanjavladajudeideolo5keintegrativneparadigme(koji je
doveodo nestankavere i tako iznutraonesposobio vladajuduelitu
da na stari nadin,sredstvimaotvorenerepresijebrani polugemoii)
treba prihvatiti s izvesnomrezervom.Tvrdeii ovo imamo na umu
razliku koja postoji izmedudiskursai ideologije.Ako ideologiju
odredimo kao prividno logidki konzistentnusliku sveta shodno
dominantnominteresu,onda njenu funkciju moZemoodrediti kao
formu disciplinovanjadiskursa,kao nastojanjeda se ukine hetero-
glosija svojstvenaZivom diskursu.NalaZu6ipriznanjevladajuieg
sistemavrednosti,simbolai istina kao obavezujllih za sve dlanove
zajednice,ideologijanastojida prikaZepostoje6imoralni,socijalni
i konceptualniporedakkao prirodni poredak.Intencijaovog nasto-
janja je eliminacija razlka (principijelno nikad do kraja provodiva)
koje daju pulsaciju svakodnevnomdiskursu(Bahtin, Vor5ilov).
Ovo je, nezavisnood tipa ideologije,mogu6esamopod pretposta-
vkom postojanjamehanizamarepresije(diji oblici zaviseod mno-
Stvaistorijskih i socijalnihfaktora).Ideologijane samoda pruZa
unapreddoktrinarnospremljeneodgovorena izazovesocijalnog
Zivota,nego,disciplinuju6idiskurs,ona odre<lujeistovremenokon-
ceptualneparametreu okviru kojih setematizujusocijalnastvarnost
i iskustvokao i parametrekroz koje se ,,Lelja"produkuje,oblikuje,
usmeravai zadovoljava.Diskursbismo mogli opisatikao komple-
ksnu (do izvesnemere) hijerarhijski ure<IenumreZu(inventar) na-
racija, topoa,mnjenja,slika, imidZau kojima sedetektujuvladaju6i
odnosimo6i. Samaproizvodnjadiskursau okviru kojih socijalni
!l
akteri prepoznajusebei gradesvoj identitetje ,,neposredno kontro-
lisana,organizovanai distribuisanaposredstvomizvesnogbroja
z (Uporedi analizupolitidke retorike poljske nomenklaturei retoriku
tJJ procedura"(Fuko). Ove procedure(putemkojih se uspostavljapo-
(ll
redak diskursa:svojevrsniprincip odbira, klasifikacije, grupisanja
z i distribucije tema,tradicija,problema,odgovorana probleme,tipa
ar rasprave,autoritetaitd,) odretlujune samoo demusemoZegovoriti
N
a o demune, nego i ko moZegovoriti a ko ne. Upravo te procedure
koje odredujuu strukturi socijalnepercepcijeStaje ,,dogailaj"a
Stane,u temeljusu druStvenog i individualnogidentiteta.
t20
Zivi dirkurs zarazliku od ideolo5kog,medutim,nije ni ho-
mogenni koherentan.Iako je neprekidnopod oblikujuiim pritiskom
vladaju6eideologijekoja teZida ukine razlike izmedusopstvenog
samoprikazai diskursa(kroz proceshomogenizovanja,unifikacije,
eliminacije vi5eznadnosti, itd.) u cilju podvrgavanjadiskursain-
teresimaporetka(radikalni vid ovog nastojanjaje tzv. ideolo5ko
glajh5altovanje), u njemu (diskursu)istovremenodeluje i niz cen-
trifugalnih sila koje svoje ishodi5teimaju kako u samoj prirodi
jezika,tako i u razliditim perspektivamasocijalnih aktera.Upravo
ove centrifugalnesile spredavajuda se robuje samojednom diskur-
su i generalnouzev,osnovsu subjektivnosti,tj. mogu6nostida se
socijalniidentitetne zalediu samojednoj vladajuioj naraciji.Ovaj
grubo skiciran odnosizmedu diskursai ideologije omogudujenam
s jedne straneda objasnimonadinna koji, usledinercije diskursa,
ideologijadelujei rasprostiresvoju mo6jo5 dugo posle svoje ,,in-
telektualne"smrti, tj. nakon raspadaveza izmedu doktrinarnog
korpusai vere u taj korpus.Ovo nam takodeomoguiuje da slom
odredenediskgrsivneformacijene poistovetimosa slomom ideo-
logije koji se odigraoteorijski i praktidki mnogo ranije, i da tzv.
kolaps realsocijalistidkihdrustavarazmatramou daleko komple-
ksnijemsvetlu(a ne samou svetluiscrpenostiideologije),,sloma"
vladaju6ediskursivneformacije.
U tom smislu,ideologijamarksizma-lenjinizma koja je pre-
sudnouticalana oblikovanjeidentitetaistodnoevropskih dru5tava,
iako u doktrinarnomsmislu mrtva vei krajem Sezdesetih godina
(Kolakovski), bila je joS dugo vremenapolitidki i socijalno de-
lotvorna.Naime,iako se vi5e niko nije pozivaona bazidnedoktri-
narnestavove(ni intelektualnaopozicija ni vladajuii ideolo5ki i
drZavniaparatikoji su sve vi5e nastojalida kroz formulisanje ideje
drudtvenogugovoraizmedu nomenklaturei dru5tvaobezbedenovi T
x
vid legitimacije),ova politiika metafizikaje i dalje,iako potisnuta
i odbadena,delovalakroz inerciju op5tih mesta(ideoloSkihizvoda F
a
l
niZegnivoa apstrakcije)na kojima se gradioidentitetovih druStava.
,,Solidarnosti"- J. Staniszkis),Tek 1989.godineje do5lodo erup- =
"r
tivnog raspadaonog diskursa(u svim njegovim varijantamaod N
oficijelnog do disidentskog- mreZeprida posredstvomkojih su Y
tr
gradaniIstodneEvropegradili svoj identiteti) koji je jod funkcioni-
saopo oslabelomimpulsu i zakonimavei odavnomrtve ideologije.
Promenadiskursivnihformacija se odigrava,posleniza promena
t2l
 -evropskihdruStavatako i konadnograspadaonediskursivneforma-
cije u okviru koje se provodila interpretacijesvetai samointerpre-
tacija socijalnih aktera.Nema sumnjeda je kriza ideologije kao
kriza legitimacije bila u osnovi procesarazgradnjeidentitetareal-
socijalistidkihdruStava.Pa ipak, vladajuiu tezudaje ,,kolapskomu-
nizma" rezultattakozvanog,,ideolo5kogvakuma",nastalogusled
i5dezavanjavladajudeideolo5keintegrativneparadigme(koji je
doveodo nestankavere i tako iznutraonesposobio vladajuduelitu
da na stari nadin,sredstvimaotvorenerepresijebrani polugemoii)
treba prihvatiti s izvesnomrezervom.Tvrdeii ovo imamo na umu
razliku koja postoji izmedudiskursai ideologije.Ako ideologiju
odredimo kao prividno logidki konzistentnusliku sveta shodno
dominantnominteresu,onda njenu funkciju moZemoodrediti kao
formu disciplinovanjadiskursa,kao nastojanjeda se ukine hetero-
glosija svojstvenaZivom diskursu.NalaZu6ipriznanjevladajuieg
sistemavrednosti,simbolai istina kao obavezujllih za sve dlanove
zajednice,ideologijanastojida prikaZepostoje6imoralni,socijalni
i konceptualniporedakkao prirodni poredak.Intencijaovog nasto-
janja je eliminacija razlka (principijelno nikad do kraja provodiva)
koje daju pulsaciju svakodnevnomdiskursu(Bahtin, Vor5ilov).
Ovo je, nezavisnood tipa ideologije,mogu6esamopod pretposta-
vkom postojanjamehanizamarepresije(diji oblici zaviseod mno-
Stvaistorijskih i socijalnihfaktora).Ideologijane samoda pruZa
unapreddoktrinarnospremljeneodgovorena izazovesocijalnog
Zivota,nego,disciplinuju6idiskurs,ona odre<lujeistovremenokon-
ceptualneparametreu okviru kojih setematizujusocijalnastvarnost
i iskustvokao i parametrekroz koje se ,,Lelja"produkuje,oblikuje,
usmeravai zadovoljava.Diskursbismo mogli opisatikao komple-
ksnu (do izvesnemere) hijerarhijski ure<IenumreZu(inventar) na-
racija, topoa,mnjenja,slika, imidZau kojima sedetektujuvladaju6i
odnosimo6i. Samaproizvodnjadiskursau okviru kojih socijalni
!l
akteri prepoznajusebei gradesvoj identitetje ,,neposredno kontro-
lisana,organizovanai distribuisanaposredstvomizvesnogbroja
z (Uporedi analizupolitidke retorike poljske nomenklaturei retoriku
tJJ procedura"(Fuko). Ove procedure(putemkojih se uspostavljapo-
(ll
redak diskursa:svojevrsniprincip odbira, klasifikacije, grupisanja
z i distribucije tema,tradicija,problema,odgovorana probleme,tipa
ar rasprave,autoritetaitd,) odretlujune samoo demusemoZegovoriti
N
a o demune, nego i ko moZegovoriti a ko ne. Upravo te procedure
koje odredujuu strukturi socijalnepercepcijeStaje ,,dogailaj"a
Stane,u temeljusu druStvenog i individualnogidentiteta.
t20
Zivi dirkurs zarazliku od ideolo5kog,medutim,nije ni ho-
mogenni koherentan.Iako je neprekidnopod oblikujuiim pritiskom
vladaju6eideologijekoja teZida ukine razlike izmedusopstvenog
samoprikazai diskursa(kroz proceshomogenizovanja,unifikacije,
eliminacije vi5eznadnosti, itd.) u cilju podvrgavanjadiskursain-
teresimaporetka(radikalni vid ovog nastojanjaje tzv. ideolo5ko
glajh5altovanje), u njemu (diskursu)istovremenodeluje i niz cen-
trifugalnih sila koje svoje ishodi5teimaju kako u samoj prirodi
jezika,tako i u razliditim perspektivamasocijalnih aktera.Upravo
ove centrifugalnesile spredavajuda se robuje samojednom diskur-
su i generalnouzev,osnovsu subjektivnosti,tj. mogu6nostida se
socijalniidentitetne zalediu samojednoj vladajuioj naraciji.Ovaj
grubo skiciran odnosizmedu diskursai ideologije omogudujenam
s jedne straneda objasnimonadinna koji, usledinercije diskursa,
ideologijadelujei rasprostiresvoju mo6jo5 dugo posle svoje ,,in-
telektualne"smrti, tj. nakon raspadaveza izmedu doktrinarnog
korpusai vere u taj korpus.Ovo nam takodeomoguiuje da slom
odredenediskgrsivneformacijene poistovetimosa slomom ideo-
logije koji se odigraoteorijski i praktidki mnogo ranije, i da tzv.
kolaps realsocijalistidkihdrustavarazmatramou daleko komple-
ksnijemsvetlu(a ne samou svetluiscrpenostiideologije),,sloma"
vladaju6ediskursivneformacije.
U tom smislu,ideologijamarksizma-lenjinizma koja je pre-
sudnouticalana oblikovanjeidentitetaistodnoevropskih dru5tava,
iako u doktrinarnomsmislu mrtva vei krajem Sezdesetih godina
(Kolakovski), bila je joS dugo vremenapolitidki i socijalno de-
lotvorna.Naime,iako se vi5e niko nije pozivaona bazidnedoktri-
narnestavove(ni intelektualnaopozicija ni vladajuii ideolo5ki i
drZavniaparatikoji su sve vi5e nastojalida kroz formulisanje ideje
drudtvenogugovoraizmedu nomenklaturei dru5tvaobezbedenovi T
x
vid legitimacije),ova politiika metafizikaje i dalje,iako potisnuta
i odbadena,delovalakroz inerciju op5tih mesta(ideoloSkihizvoda F
a
l
niZegnivoa apstrakcije)na kojima se gradioidentitetovih druStava.
,,Solidarnosti"- J. Staniszkis),Tek 1989.godineje do5lodo erup- =
"r
tivnog raspadaonog diskursa(u svim njegovim varijantamaod N
oficijelnog do disidentskog- mreZeprida posredstvomkojih su Y
tr
gradaniIstodneEvropegradili svoj identiteti) koji je jod funkcioni-
saopo oslabelomimpulsu i zakonimavei odavnomrtve ideologije.
Promenadiskursivnihformacija se odigrava,posleniza promena
t2l
 u okviru vladaju6egdiskursa,po principu Geitalt slike,odjednom
i, za veiinu socijalnihaktera,nenadano.Spoljni ekscesi,proZivljeno
iskusfvoi pritisakZeljekoji sene mogu lako podvrgnutivladajudem
diskursu su generatoriovih promena.Promenadiskurzivnefor-
macije se ne odnosisamona nestanaksistemaideolo5kiproklamo-
vanih obavezuju6ihvrednostinegotakoile i na i5dezavanjeceloku-
pnog sklopakarakteristidnihslika, imidZa,topoa,u okviru koga su
se udesnicikomunikacijekretali i medusobnoprepoznavali.Da je
red o slomu vladajudediskursivneformacije,tj. o raspadusimbo-
lidkog poretkana kome se gradiopolitiEki i socijalniidentitetis-
todno-evropskihdru5tavavidljivo je i iz dinjeniceda mnogi akteri
druitvenih promena,u novom svetu osedajune samo nelagodu,
negoi otkrivaju daje novi poredakuveliko u suprotnostis njihovim
izvornim odekivanjima.Tako je rezultatprotestnihi reformskih
druStvenihpokretana Istoku uspostavljanje onih politidkih poredaka
koji su uveliko u suprotnostisa solidaristidkomi egalitarnomideo-
logijom, koja je bila pokretadi osnovanjihovog politidkogi soci-
jalnog nezadovoljstva.
2.
Ova preliminarna razlikovanja u razmatranjuproblema
razgradnjedruStvenogidentitetau realsocijalistidkimdruitvima bila
su neophodnada bi se razumelaevolucionalogika tzv. istodno-
evropskogdiskursa.Procesdelegitimacijevladajuie ideologije,ko-
ja je u osnovi transformacijedruitvenog identiteta,uveliko je
odretlen,na prvi pogledparadoksalno,imanentnomlogikom same
te ideologije. To proizlazi iz specifidnogsklopa Znanja i Mo6i
razvijenog u okviru samete ideologije. Analiza ovog odnosatreba
da nam omogu6i da shvatimo kako prirodu Raspraveu okviru
realsocijalistidkihdruStava,moi Redi (i njenih socijalnih reprezen-
5
tanata:ideologa,inteligencije,pisaca,teoretidara,
javnih radnika,
z o
ut disidenata),tako i prirodu i politidke kapaciteteteorijskogdiskursa
d)
o u okviru koga se kroz seriju teorijskih sporovai pseudosporova
z odvijalo inicijalno destabilizovanje stvrdnutogideolo5kogidenti-
teta. S druge straneova podelanam omogudujeda bolje shvatimo
N
ne uvek konzistentnulogiku kako dru5tvenihpokretatako i vlada-
juie elite koja sekonstituiSeu neprekidnojnapetostiizmedu zahteva
dugo vremenavladaju6egideolodkogapriorija (koji odretlujeobe
122
strane)i principaZelje.U tom smisluu analizi ,,problemarazgradnje
Identiteta...",posebnou kontekstuudinkakritidke misli potrebno
je razmotriti one elementekroz 6iju se interakciju (idealtipski)
odvijao neprekidni procesrelkonstruisanjaonog tipa socijalnere-
fleksije koja je bila u osnovi kolektivnog identitetadruStavaIstodne
Evrope.Potrebnoje stogaizloZiti:
a) Osnovnepretpostavkepolitidke metafizike marksizma
lenjinizmai njihove ideolodkeizvode (sumaobavezujuiih op5tih
mesta)koje su dinile tvrdo jezgro ideolo5kogi druStvenogidentiteta
istodnoevropskihdru5tava.
b) One elementevladajuie ideolo5keparadigmekoji su,
kroz procespolemizacijei proizvodnjurazlka u ravni interpretacije,
posedovalievolucionepotencijalekoji 6e voditi dekonstrukciji
vladajudegidentifikacionogmodela.Kritidka misaoje usledspe-
cifidne struktureodnosZnanjai Mo6i u okviru marksistidkeideo-
logije kao i vladajuiegsistemainstitucijaimala posebnuvaZnostu
razgradnjiidentitetarealsocijalistidkihdru5tava.Usled strukture
vladaju6egidp6lo5kogdiskursa,samalogika ove refleksijeje uve-
liko, podvrgnutastrukturi odnosamoii. Stoga u ispitivanju tzv.
kritidke misli koja seprofilisalau ravni teorijskogdiskursa,danas,
mnogove6upaZnjutrebaobratiti na njenepragmatskenegosaznajno
problemskeaspekte.U tom smislutrebaprovestibriZljivu analizu
evolucijekritidke refleksije(od revizionistidkihnastojanjaza ob'
novom istinskogmarksizmai utopijskih energija,preko disident-
skoginsistiranjana obnovi setajudeohri56anskih vrednosti,pa sve
do zagovornikainstitucionalnerevitalizactjecivilnog druStva)koja
se odvijala kroz svojevrsnupolitizaciju teorijskogdiskursa.Raz-
matranjeistorije i logike opozicionog diskursa(razliditih taktika i
strategija,intencija i udinakatj. svojevrsnepolitike diskursa)u T
kome se reflektovaoneskladpojma i stvarnosti,danasje uveliko x
olak5anojer je oslobodenoimperativapolitidke solidarnostikoja
a
je pre ogranidavalaprimerenpristup objektu istraZivanja. :l
(r
c) Priroduonih socijalnihsnagai modernizacijskihprocesa
koji se nisu mogli bez teikoda podvrgnutiinterpretativnomkodu =
u
vladajuievrednosno-simbolidke paradigme.
N
o
d) Strukturu i funkciju ,,ekcesnih"dogadaja(dogailaji koji J
tr
su protivredili duhu ideologije i koji se nisu mogli bez te5ko6a
interpretiratiu njenim kategorijama).Ovi dogaclajisu usledsvoje
,,vidljivosti" (te5kodeda se obuhvatevladajuiim narativnimmo-
t23
 u okviru vladaju6egdiskursa,po principu Geitalt slike,odjednom
i, za veiinu socijalnihaktera,nenadano.Spoljni ekscesi,proZivljeno
iskusfvoi pritisakZeljekoji sene mogu lako podvrgnutivladajudem
diskursu su generatoriovih promena.Promenadiskurzivnefor-
macije se ne odnosisamona nestanaksistemaideolo5kiproklamo-
vanih obavezuju6ihvrednostinegotakoile i na i5dezavanjeceloku-
pnog sklopakarakteristidnihslika, imidZa,topoa,u okviru koga su
se udesnicikomunikacijekretali i medusobnoprepoznavali.Da je
red o slomu vladajudediskursivneformacije,tj. o raspadusimbo-
lidkog poretkana kome se gradiopolitiEki i socijalniidentitetis-
todno-evropskihdru5tavavidljivo je i iz dinjeniceda mnogi akteri
druitvenih promena,u novom svetu osedajune samo nelagodu,
negoi otkrivaju daje novi poredakuveliko u suprotnostis njihovim
izvornim odekivanjima.Tako je rezultatprotestnihi reformskih
druStvenihpokretana Istoku uspostavljanje onih politidkih poredaka
koji su uveliko u suprotnostisa solidaristidkomi egalitarnomideo-
logijom, koja je bila pokretadi osnovanjihovog politidkogi soci-
jalnog nezadovoljstva.
2.
Ova preliminarna razlikovanja u razmatranjuproblema
razgradnjedruStvenogidentitetau realsocijalistidkimdruitvima bila
su neophodnada bi se razumelaevolucionalogika tzv. istodno-
evropskogdiskursa.Procesdelegitimacijevladajuie ideologije,ko-
ja je u osnovi transformacijedruitvenog identiteta,uveliko je
odretlen,na prvi pogledparadoksalno,imanentnomlogikom same
te ideologije. To proizlazi iz specifidnogsklopa Znanja i Mo6i
razvijenog u okviru samete ideologije. Analiza ovog odnosatreba
da nam omogu6i da shvatimo kako prirodu Raspraveu okviru
realsocijalistidkihdruStava,moi Redi (i njenih socijalnih reprezen-
5
tanata:ideologa,inteligencije,pisaca,teoretidara,
javnih radnika,
z o
ut disidenata),tako i prirodu i politidke kapaciteteteorijskogdiskursa
d)
o u okviru koga se kroz seriju teorijskih sporovai pseudosporova
z odvijalo inicijalno destabilizovanje stvrdnutogideolo5kogidenti-
teta. S druge straneova podelanam omogudujeda bolje shvatimo
N
ne uvek konzistentnulogiku kako dru5tvenihpokretatako i vlada-
juie elite koja sekonstituiSeu neprekidnojnapetostiizmedu zahteva
dugo vremenavladaju6egideolodkogapriorija (koji odretlujeobe
122
strane)i principaZelje.U tom smisluu analizi ,,problemarazgradnje
Identiteta...",posebnou kontekstuudinkakritidke misli potrebno
je razmotriti one elementekroz 6iju se interakciju (idealtipski)
odvijao neprekidni procesrelkonstruisanjaonog tipa socijalnere-
fleksije koja je bila u osnovi kolektivnog identitetadruStavaIstodne
Evrope.Potrebnoje stogaizloZiti:
a) Osnovnepretpostavkepolitidke metafizike marksizma
lenjinizmai njihove ideolodkeizvode (sumaobavezujuiih op5tih
mesta)koje su dinile tvrdo jezgro ideolo5kogi druStvenogidentiteta
istodnoevropskihdru5tava.
b) One elementevladajuie ideolo5keparadigmekoji su,
kroz procespolemizacijei proizvodnjurazlka u ravni interpretacije,
posedovalievolucionepotencijalekoji 6e voditi dekonstrukciji
vladajudegidentifikacionogmodela.Kritidka misaoje usledspe-
cifidne struktureodnosZnanjai Mo6i u okviru marksistidkeideo-
logije kao i vladajuiegsistemainstitucijaimala posebnuvaZnostu
razgradnjiidentitetarealsocijalistidkihdru5tava.Usled strukture
vladaju6egidp6lo5kogdiskursa,samalogika ove refleksijeje uve-
liko, podvrgnutastrukturi odnosamoii. Stoga u ispitivanju tzv.
kritidke misli koja seprofilisalau ravni teorijskogdiskursa,danas,
mnogove6upaZnjutrebaobratiti na njenepragmatskenegosaznajno
problemskeaspekte.U tom smislutrebaprovestibriZljivu analizu
evolucijekritidke refleksije(od revizionistidkihnastojanjaza ob'
novom istinskogmarksizmai utopijskih energija,preko disident-
skoginsistiranjana obnovi setajudeohri56anskih vrednosti,pa sve
do zagovornikainstitucionalnerevitalizactjecivilnog druStva)koja
se odvijala kroz svojevrsnupolitizaciju teorijskogdiskursa.Raz-
matranjeistorije i logike opozicionog diskursa(razliditih taktika i
strategija,intencija i udinakatj. svojevrsnepolitike diskursa)u T
kome se reflektovaoneskladpojma i stvarnosti,danasje uveliko x
olak5anojer je oslobodenoimperativapolitidke solidarnostikoja
a
je pre ogranidavalaprimerenpristup objektu istraZivanja. :l
(r
c) Priroduonih socijalnihsnagai modernizacijskihprocesa
koji se nisu mogli bez teikoda podvrgnutiinterpretativnomkodu =
u
vladajuievrednosno-simbolidke paradigme.
N
o
d) Strukturu i funkciju ,,ekcesnih"dogadaja(dogailaji koji J
tr
su protivredili duhu ideologije i koji se nisu mogli bez te5ko6a
interpretiratiu njenim kategorijama).Ovi dogaclajisu usledsvoje
,,vidljivosti" (te5kodeda se obuhvatevladajuiim narativnimmo-
t23
 delima, Stoje opet vodilo ,,prodoruempirije u diskurs" - tzv . razbi- 14. Heller. A. and Feher, F. (1987) EasternLeft, WesternLeft:
janju politidkih tabuakroz proceskontinuiraneverbalizacije),sluZili Totalitar ianism, Fr eedom and D emocr acy, Cambridge'
kao nekavrstatransformatoraposredstvomkojih seodvijao proces 15.Jordan,Z. A. (1963) Philosophyand ldeoktgy.Dodrecht,Hol-
pregrupisavanjai ,,restrukturiranjasimbola i artikulacija novih land,The ReidelPublishing
stavova i emocija", Stoje u krajnjoj liniji vodilo transformaciji i 16.Jordan,Z. (1962),,Ursprungund WesendesRevisionismusin
slomu vladajuieg simbolidkogporetka.Kroz interpretacijuovih Polen",Ost-probleme,3
dogadajase odvijala jedna veoma sloZenaborba za akumulaciju 17.Keane,John.(1988) Democracyand Civil Society,London
simbolidkemodi koja je svojstvenaovim dru5tvima(Stobi trebalo
18.Kolakowski.L. Glavni tokovimarksizmal-3,Blcz,Beograd
da budeposebandeo analize).Ovi, simbolidki i afektivnobogati
19. Kominski, B. (1991) The Collapseof StateSocialism:The
doga<laji(na kojima podivaju periodizacijeovih dru5tava:smrt
Caseof Poland, Princeton,PrincetonUniverity Press'
Staljina,1956, 1968...)su postaliosnovaopozicionemitologije i,
vremenom,suitinski elementidentitetaovih druStava. 20. Konrad.G. & Szelenzil. (1979),TheIntellectualson the Road
to ClassPower,New York.
2l.Labedzleopold (ed).Der Revisittnismas, Koln 1965'
22.Lipsk.t,Jan Jozef.(1985) KOR- A Historyof the WorkersDefense
3 . Izabrana bibliografija: - Berkeley, Los Angeles,
Committeein Polcatd, 1976 /98/,
London.
1. Altiser,L. (1978) Die Krise desMarxismas,Hamburg.
22, Shapiro,Mfchel. (1934) Innguageand Politics,Oxford,
2. Ash, Timothy Garton.(1991)ThePolishRevolution:Solidarity,
23. Staniszkii;laOwiga.( 1984) Poland's Self-limitirtg Revolution,
London.GrantaBooks.
Princeton.New Jersey
3. Bakhtin,M. M. (1981) TheDialogic Imagination,Austin, Uni-
versityofTexas Press.
4. Bo5kovid,Du5an.(1981)Stanoviitau sporu,Beograd,SSO
5. Calhoun,Craig J. (1995) Critical social theory:culture,history,
and the challengeof dffirence, Cambridge,Mass. Black- Zoran Obrenovid
well.
6. Dinclid,Zoran.(1988)Jugoslavijakao nedovrienadriavq,Novi THE PROCESSOF IDENTITY DECONSTRUCTION
Sad OF REAL SOCIALISTSOCIETIES:
7. Flechtheim,Osip K. (1978)VonMarxbis Kolakows&i.Frankfurt CRITIQUE AND CRISIS
8. Foucault,M. (1972) TheArchqeologyof Knowledge T
x
9. Fridrich,J. C. and.Brezezinski,Z. (1956) TotalitarienDictator- Summary
P
ship and Autocracy,Cambridge a
10. Gellner, Ernest.(1989) Culture, identity,and politics, Cam- The paperprcsentsthc outline of thc individual tOpicand the rcsearchplan (r
z of an analysisof thc proccssof identity deconstructionof real socialistsocietics,as
ul
n bridge,CambridgeUniversityPress. well as the rolc of social critiquc in this proccss.In thc first part ol thc papcr the ;
11.Grebing,Helga.(19-17),,DerRevisionismusvon Bernsteinbis =
author sketcheshis vicw on the rclation betwccn idcoltlgy and discoursewhich u
z zum ,,PragerFruhling" cnablcshim to udnerstandthe persistence of rcal socialistdiscursivelbrmations N

12.Hanak,Tibor. (1976),,DieEntwicklungder marxistischen Phi- evenafter the ,,intellcctualdcmise" of thc Marxist-lrninist idcology. Starting from I
l!
N
this distinction, in thc secondpart of the papcr the cvolutionary logic is prescnted
losophie",
of the deconstructionof East Europcandiscourse.Dccisive for understandingthis
13.Heller,Agnes.(1985)Diktaturanadpotrebartc,Beograd,Rad. logic is thc author's intcrpretationof the Marxist-lrninist idcology, which asserts
this very ,,politicalmctaphysics"of rcal socialismcontainedelementsof its own
t24 125
 delima, Stoje opet vodilo ,,prodoruempirije u diskurs" - tzv . razbi- 14. Heller. A. and Feher, F. (1987) EasternLeft, WesternLeft:
janju politidkih tabuakroz proceskontinuiraneverbalizacije),sluZili Totalitar ianism, Fr eedom and D emocr acy, Cambridge'
kao nekavrstatransformatoraposredstvomkojih seodvijao proces 15.Jordan,Z. A. (1963) Philosophyand ldeoktgy.Dodrecht,Hol-
pregrupisavanjai ,,restrukturiranjasimbola i artikulacija novih land,The ReidelPublishing
stavova i emocija", Stoje u krajnjoj liniji vodilo transformaciji i 16.Jordan,Z. (1962),,Ursprungund WesendesRevisionismusin
slomu vladajuieg simbolidkogporetka.Kroz interpretacijuovih Polen",Ost-probleme,3
dogadajase odvijala jedna veoma sloZenaborba za akumulaciju 17.Keane,John.(1988) Democracyand Civil Society,London
simbolidkemodi koja je svojstvenaovim dru5tvima(Stobi trebalo
18.Kolakowski.L. Glavni tokovimarksizmal-3,Blcz,Beograd
da budeposebandeo analize).Ovi, simbolidki i afektivnobogati
19. Kominski, B. (1991) The Collapseof StateSocialism:The
doga<laji(na kojima podivaju periodizacijeovih dru5tava:smrt
Caseof Poland, Princeton,PrincetonUniverity Press'
Staljina,1956, 1968...)su postaliosnovaopozicionemitologije i,
vremenom,suitinski elementidentitetaovih druStava. 20. Konrad.G. & Szelenzil. (1979),TheIntellectualson the Road
to ClassPower,New York.
2l.Labedzleopold (ed).Der Revisittnismas, Koln 1965'
22.Lipsk.t,Jan Jozef.(1985) KOR- A Historyof the WorkersDefense
3 . Izabrana bibliografija: - Berkeley, Los Angeles,
Committeein Polcatd, 1976 /98/,
London.
1. Altiser,L. (1978) Die Krise desMarxismas,Hamburg.
22, Shapiro,Mfchel. (1934) Innguageand Politics,Oxford,
2. Ash, Timothy Garton.(1991)ThePolishRevolution:Solidarity,
23. Staniszkii;laOwiga.( 1984) Poland's Self-limitirtg Revolution,
London.GrantaBooks.
Princeton.New Jersey
3. Bakhtin,M. M. (1981) TheDialogic Imagination,Austin, Uni-
versityofTexas Press.
4. Bo5kovid,Du5an.(1981)Stanoviitau sporu,Beograd,SSO
5. Calhoun,Craig J. (1995) Critical social theory:culture,history,
and the challengeof dffirence, Cambridge,Mass. Black- Zoran Obrenovid
well.
6. Dinclid,Zoran.(1988)Jugoslavijakao nedovrienadriavq,Novi THE PROCESSOF IDENTITY DECONSTRUCTION
Sad OF REAL SOCIALISTSOCIETIES:
7. Flechtheim,Osip K. (1978)VonMarxbis Kolakows&i.Frankfurt CRITIQUE AND CRISIS
8. Foucault,M. (1972) TheArchqeologyof Knowledge T
x
9. Fridrich,J. C. and.Brezezinski,Z. (1956) TotalitarienDictator- Summary
P
ship and Autocracy,Cambridge a
10. Gellner, Ernest.(1989) Culture, identity,and politics, Cam- The paperprcsentsthc outline of thc individual tOpicand the rcsearchplan (r
z of an analysisof thc proccssof identity deconstructionof real socialistsocietics,as
ul
n bridge,CambridgeUniversityPress. well as the rolc of social critiquc in this proccss.In thc first part ol thc papcr the ;
11.Grebing,Helga.(19-17),,DerRevisionismusvon Bernsteinbis =
author sketcheshis vicw on the rclation betwccn idcoltlgy and discoursewhich u
z zum ,,PragerFruhling" cnablcshim to udnerstandthe persistence of rcal socialistdiscursivelbrmations N

12.Hanak,Tibor. (1976),,DieEntwicklungder marxistischen Phi- evenafter the ,,intellcctualdcmise" of thc Marxist-lrninist idcology. Starting from I
l!
N
this distinction, in thc secondpart of the papcr the cvolutionary logic is prescnted
losophie",
of the deconstructionof East Europcandiscourse.Dccisive for understandingthis
13.Heller,Agnes.(1985)Diktaturanadpotrebartc,Beograd,Rad. logic is thc author's intcrpretationof the Marxist-lrninist idcology, which asserts
this very ,,politicalmctaphysics"of rcal socialismcontainedelementsof its own
t24 125
 dcconstruction. It wasprccisclyrhcscclcmcntsQclationof Knowledgcand powcr, NebojSa Popov, naudnisavetnik UDK 14l .82(497.l\:316.3'l
thc importanccof Words and Discussion)that werc appropriatedby various typcs Institutzafilozofijui dru5tvenu
teoriju Preglednidlanak
of criticaland oppositionaldiscourscwhich liom ,,within,.lcd to a deconstruction Beoerad
of thc compulsoryideologicalmatrix of rcal socialism.Thus thc planncclrescarch
will t'ocuson thc analysisol'hist<lryandlogicol thc criticaldiscoursc,its pragmatic
insrcadol'cognitivc-theorcticalaspecls,aswcll zr"s
on socialactorsand thoschistorical
,.incidcnts" which decisivcly influcnccd thc lormation ol' thc historical scll'-
consciousness of East Europcansrrcietieswhich could not havc becnrcllcctctl and
intcrprctcdin termsof thc ruling ideology. Finally, thc authorsprescnLs a sclectivc
PERSONALIZ AM I KOLEKTIVIZAM
bibliographyof works he drawsuponin thematicandmcthodicaltcrmsin clakrratins U JUGOSLOVENSK OJFILOZOFSKOJ
his rcsearchtopic.
r soclolosror MISLI(1960-1975)
Keywordt: Idcology,discoursc,
Marxism,realsocialism,identity,critiquc,
intcllectuals.
Apstrakt: Osnovnapretpostavkako.iase leli proveriti ttvim istruiivanien
jeste tla.je Jiroz kritiku (1) tovekovog samootudeniau savremenon druitvu; (2)
kolektivistiike ideobgiie i poretka ,,reulnog soci.ializrna"i (3) nudolazetegnucio'
nalistiikog kolektiviuna nasta,ialajeclnu osobenaideia o sociialistitkom personal'
izmu. Ova ideja niie razviiena kao celovita teori.ia, ali ie ipuk osravilu trag u
Potetni oblici
ktilturi. Tai trag hi postaovitll iiviji kada se tqtoredoispituiu i iz.t,esni
hriitanskog i liberalnog,personaliana u istoi kulturi, kroz istori.iskuretrospekciitti
akue Inu kompardtjry.. analiz.t.
'f€Ei:
Kljudnc persrtnalizum,htunaniz.am,ot,uilenie, kritika, slohotlu, de'
mokratija.

Nauka se obidnobavi dominantnimprocesimai pojavama.

Nekeidejei pojave,dak i procesi,ostajunevidljivi madau odrede-
nom razdoblju imaju vaZnije mesto u istoriji i kulturi. Tako je,
recimo,kritidko traganjeza slobodompojedincau jugoslovenskoj
i filozofiji i sociologijikroz duZerazdoblje(1960-1975)ostalone-
dovoljnoispitano.Redje o kritidkom ispitivanjudovekovogsamo-
otudenjau savremenomdru5tvui njegovim dominantnimoblici- X
ma,kapitalistiEkom Zatim, istakritidkaori-
i,,realsocijalistidkom". x
I

jentacija,poznatijapod nazivom,,praxis-filozofija",osporavalaje o
i vladajuduideologiju marksizma-lenjinizmakoja je skrivala pore- F
4)
l
dak neslobodeideologijomklasnogkolektivizma'Ista kritidka struja tr
z
I,IJ
suodilasei sanovim kolektivizmom - nacionalizmom- u njegovoj :
ct formativnoj fazi, krajem Sezdesetihi podetkomsedamdesetihgo- tL
dina, a bilaje uklonjenas javne scenepre pobedete nove kolektivi- o
z N
o
r\ stidke ideologije, kroz novu bujicu nacionalizmai razaranjezaje- L
N
dnidke driave, nasiljemi ratom, Najzad, filozofska i sociolo5ka
kritidka misaou Jugoslavijibila je u stalnojkomunikaciji sa slidnim
Skolamami5ljenjau ditavom svetu,dok je pobedanacionalistidkog

r26 t?1