PRIMENA INFORMACIONIH

TEHNOLOGIJA U AKADEMSKOJ I
STRUČNOJ PRAKSI

-EXCEL-
Sadržaj:
1 Uvod .........................................................................................................................3

2 Osnove Excel-a ........................................................................................................3

Navigacija u Excel prozoru ......................................................................................6
Rad sa podacima.....................................................................................................7
Automatsko popunjavanje i liste ..............................................................................8
Izmene podataka ................................................................................................... 10

3 Rad sa formulama .................................................................................................. 11

Ispravljanje formula................................................................................................ 12
Alati za rad sa formulama ...................................................................................... 12

4 Štampanje .............................................................................................................. 15

5 Formatiranje sadržaja ćelija.................................................................................... 18

6 Grafika.................................................................................................................... 21
Bolji izgled grafikona.............................................................................................. 23

2
1 Uvod

Excel je programski paket namenjen:

- čuvanju podataka
- preglednom prikazu podataka
- tabelarnim izračunavanjima.
Excel-ova datoteka je radna sveska (workbook) koja se obično značava Book1,
Book2... Radna sveska se sastoji od radnih strana (worksheets) koji se označavaju
Sheet1, Sheet2... Nakon pokretanja Excel-a dobijamo jednu radnu svesku (Book1) u
kojoj se nalaze tri radna lista (Sheet1, Sheet2 i Sheet3).
Radni list je podeljen na:
- 256 kolona (column)
- 65536 redova (row)
Presek jedne kolone i reda se naziva ćelija (cell).
Svaka ćelija je jednoznačno određena adresom:
- radnim listom (imenom radnog lista)
- koordinatama (ime kolone i ime reda)

2 Osnove Excel-a
Inicijalno se na vrhu Excel prozora nalazi ime fajla sa kojim se radi, sa standardnom
kontrolnim menijem sa leve i tasterima za povećavanje (maximize), smanjivanje
(minimize) i izlazak iz programa (exit) sa desne strane. Ispod toga je traka sa glavnim
padajućim menijima, i kontrolama za prozor u kome se trenutno radi. Slede tasterski
meniji pomoću kojih samo jednim klikom miša možemo izvoditi mnoge operacije.
Glavni deo prozora je pokriven radnom površinom, sa čije desne i donje strane se
nalaze trake i tasteri za kretanje. Pri skrolovanju trakama, pojavljuju se informacije o
mestu na kome se nalazite (Scroll Tips). Na samom dnu je statusna linija na kojoj se
ispisuju razne korisne informacije, kao što su značenja tastera iznad kojih se nalazi
kurzor, trenutna aktivnost programa (npr. snimanje). Pored statusa, tu su kalkulator i
statusi tastera Num Lock, Scroll Lock i Caps Lock.

3
 aktivna ćelija linija za unos
sadržaja toolbar-ovi zaglavlja
kolona

zaglavlja
redova

jezičci (tabovi) radnih

listova
trake za kretanje

Za svaku akciju i komandu postoji objašnjenje u veoma obimnom sistemu za pomoć

(Help), koji se dobija pritiskom na taster F1; pored opisa komandi, tu se mogu naći i
saveti za brži i efikasniji rad.

Pored standardnog korišćenja levog dugmeta na mišu, desno ima značajnu ulogu u
skraćivanju vremena potrebnog za kretanje kroz menije da bi se došlo do neke
komande. Pritiskom na njega pojavljuje se mali meni čiji je sadržaj zavistan od
objekta iznad koga se trenutno nalazi pokazivač (strelica). Ako se pritisne iznad neke
ćelije, dobija se mogućnost kopiranja, prebacivanja, brisanja, ubacivanja novih
podataka...

4
 Izgled menija dobijenog desnim klikom na ćeliju

Zbog mogućnosti nastanka grešaka u toku rada u Excel paketu postoji komanda za
vraćanje prethodnog stanja (Undo). Suprotan efekat ima funkcija Redo.

Pri radu sa mnogo fajlova potrebno ih je locirati u jedan direktorijum (folder), i onda ih
stalno odatle pozivati i nove smeštati na isto mesto. Da bi se izbeglo stalno kretanje
kroz stablo direktorijuma pri komandi Open, Excel nudi mogućnost definisanja
željene polazne lokacije. U meniju Tools, bira se Options i zatim tab General. U polje
Default File Location unese se put do željenog direktorijuma (na primer
C:\Excel\Radni). Ako se u sekciji Settings označi Recently Used File List, u meniju
File će se pojavljivati lista nekoliko fajlova koji su korišćeni poslednji, tako da za čest
rad na istoj radnoj knjizi nije potrebno koristiti komandu Open.

S obzirom na potrebu za čestim premeštanjem, brisanjem, reimenovanjem,

pretraživanjem i drugim operacijama za rad sa fajlovima (dokumentima) za koje je
inače potreban Windows Explorer, pisci Excel-a su najpotrebnije od tih operacija i
mnoge druge ugradili u sam Open dijalog. Pri vrhu je nekoliko tastera od kojih prvi
vraća na prethodnu lokaciju, a sledeći diže za jedan nivo u stablu direktorijuma. Na
levoj strani je meni za direktno otvaranje najznačajnijih direktorijuma, kao što je My

5
Documents. Desnim klikom u listu fajlova dobija se meni kao i u Explorer-u, tako da
se praktično sve može obaviti u samom Open dijalogu, dakle bez napuštanja
programa. Upotrebom polja za ime, tip, deo teksta ili osobinu, kao i vreme izmena,
mogu se vršiti napredna pretraživanja ne samo Excel fajlova, već i Word, Works i
drugih formata. Svaki dokument se može otvoriti i tako da se onemoguće izmene,
time što se otvori lista Open i izabere komanda Open Read Only ili Open As Copy,
što će otvoriti kopiju dokumenta pa će original ostati netaknut.

Navigacija u Excel prozoru

U samom Excel prozoru se nalazi i prozor radne knjige (workbook) sa prikazanim

trenutno aktivnim radnim listom (worksheet). Svaki radni list je praktično zasebna
celina, koja sadrži mrežu kolona (označenih slovima abecede) i redova (označnih
brojevima). Na presecima redova i kolona nalaze se "kućice" koje se nazivaju ćelije
(cell) i predstavljaju najmanju radnu jedinicu Excel-a. Podaci i formule se unose u
ćelije i tako se formiraju radni listovi. Broj radnih listova se može menjati po potrebi.
Menjanje radnog lista je jednostavno - klikom mišem na željenu karticu (nalaze se na
dnu prozora radne knjige), i to je sve. Ako ih ima puno, pa se ne vide svi, sa leve
strane su strelice za njihovo pomeranje. U Excel-u se praktično sve komande
kretanja i ostalih funkcija mogu dobiti i odgovarajućom kombinacijom tastera, koje su
navedene u sledećoj tabeli:

Pritisni Za kretanje
strelice Jedna ćelija u smeru strelice
Ctrl+gore/dole Na vrh / dno oblasti radnog lista koji sadrži
podatke
Ctrl+levo/desno Na krajnju levu / desnu ćeliju radnog lista koja

6
 sadrži podatke
PageUp / PageDn Jedan ekran gore / dole
Home Na krajnju levu ćeliju u redu
Ctrl+Home Na gornji levi ćošak radnog lista
Ctrl+End Na donji levi ćošak radnog lista
End+Enter Na poslednju kolonu u redu
End+strelica Pomera na sledeću ćeliju sa sadržajem u
smeru strelice.

Pored opisanih, postoji i mogućnost direktnog "skoka" na željenu ćeliju - pritiskom na

F5 (idi na) direktno se unosi njena adresa. Ako se ciljna ćelina ne nalazi na trenutno
aktivnom radnom listu, navodi se prvo njegovo ime, zatim znak uzvika i onda
regularna adresa ćelije (npr. sheet3!m34). Omogućeno je referenciranje na ćelije i
oblasti koje se nalaze čak i u drugom fajlu, uz navođenje njegovog imena u uglastim
zagradama (na primer [C:\Obaveze\Porezi]sheet2!c5).

Kada se radi sa tabelama većim od ekrana, često je potrebno videti dva dela koja su
međusobno udaljena. Pomoću miša i crta za deljenje (split bar) koje se nalaze sa
desne strane horizontalnog i gornje vertikalnog skrol bara ekran može da se podeli
na dva nezavisna dela. Gornji ili levi deo se može eventualno "zamrznuti" komandom
Freeze Panes iz menija Window, a kasnije odmrznuti sa Window / Unfreeze Panes.

Sa radnim listovima se rukuje umnogome kao i sa samim ćelijama - mogu se

označavati (select), kopirati, premeštati... u okviru jedne ili više radnih knjiga.
Selekcija je jednostavna - samo se klikne na tab (jezičak) željenog lista. Ako ih je
potrebno nekoliko, postoje dva načina: ukoliko treba označiti nekoliko susednih
listova klikne se na prvi, a zatim držeći pritisnut Shift, na poslednji u grupi. Za
nesusedne listove klikće se na njihove tabove držeći pritisnut Ctrl. Dodavanje (insert)
novih listova se obavlja tako što se izabere onaj ispred koga se želi ubacivanje
novog, zatim se otvori Insert meni i izabere Worksheet. Briše se tako što se neželjeni
listovi označe i izvrši Edit / Delete Sheet. Premeštanje i kopiranje se izvode na sličan
način - označavanjem praćenim sa Edit / Move or Copy. Zatim se u dijalog prozoru
unese u koju knjigu listovi idu i ispred kog lista se ubacuju. Ako se želi kopiranje a ne
premeštanje, klikne se na 'Create a Copy' kvadratić. Drugi način za ove operacije je
vuci-i-spusti' (drag and drop): označe se tabovi listova koje treba premestiti i onda se
mišem "odvuku" na željeno mesto. Kopiranje se izvodi na isti način samo uz pritisnut
taster Ctrl pri odvlačenju. Radnim listovima se mogu menjati imena, tako što se duplo
klikne na njegovo ime. Ako je potrebno, radni listovi se mogu privremeno i "sakriti"
pomoću Format / Sheet / Hide, a kasnije ih vratiti sa Unhide.

Rad sa podacima

Tekst je bilo koja kombinacija slova i cifara. Unosi se tako što se nakon klika na
željenu ćeliju, otkuca tekst i pritisnete Enter; tekst se automatski poravnava na levu
marginu ćelije. Za prekid unosa, pritisne se Esc. Zbog ugradne logike koja sama
prepoznaje tip unetog podatka, ako se želi unos broja koji treba da se tretira kao
tekst (npr. poštanski broj), treba ispred njega otkucati apostrof (npr. '32000).

7
Brojevi se sastoje od cifara i specijalnih znakova kao što su + - ( ) , . % i automatski
se poravnavaju na desnu marginu ćelije. Brojevi se unose na potpuno isti način kao i
tekst - dolazak na ćeliju, unos, Enter. Ako se umesto broja pojave znaci 'tarabe' (#),
to samo znači da je ćelija suviše mala da se broj prikaže u celini, ali je i dalje sve u
redu.

Automatsko popunjavanje i liste

Veoma korisna funkcija Excel-a je popunjavanje (fill) susednih ćelija srodnim

sadržajem, kao što su imena dana u nedelji ili meseci u godini, ili jednostavno
ubacivanje rednih brojeva. Kada je cilj popunjavanje većeg broja ćelija istim
sadržajem, dovoljno je da se taj sadržaj otkuca samo u jednoj. Zatim se miš dovede
iznad nje i prevuče se (pritiskom na levi taster) preko onih koje treba popuniti. Iz Edit
menija se bira Fill i iz njegovog podmenija smer popunjavanja - biće prekopiran
sadržaj i format početne ćelije. Ova vrsta kopiranja može da se izvede i iz jednog
radnog lista u druge: najpre se označe tekući i ciljni listovi, pa tek onda željene ćelije.
Bira se Edit / Fill / Across Worksheets. Za kopiranje sadržaja i formata ćelije se bira
All, samo za sadržaj Contents a samo za format Formats, praćeno sa Ok.

Za razliku od funkcije Fill koja samo kopira sadržaj, AutoFill može umnogome da
olakša česta popunjavanja rednih brojeva ili povezanih imena. Ako, npr, treba uneti
dane u nedelji, dovoljno je otkucati samo prvi (Monday) i povući "ručicu za
popunjavanje" (ima je svaka označena ćelija, predstavlja je mali kvadrat u donjem
desnom uglu) u željenom smeru. Kada se miš dovede iznad njega, strelica se
pretvara u mali znak '+'. Po otpuštanju dugmeta na mišu, Excel će sam popuniti
dodatne ćelije odgovarajućim danima. Slične liste se mogu i samostalno kreirati, tako
da je veoma jednostavno uneti bilo kakve nizove na bilo kom jeziku. Potrebno je
uraditi sledeće: U Tools meniju bira se Options, pa zatim Custom Lists tab. Klikom na
stavku NEW LIST, kurzor se pojavljuje u List Entries polju. Stavke liste se otkucaju, a
cela operacija se završava pritiskom na Add ili OK.

8
Automatsko popunjavanje je dobro za manje serije podataka, ali nekad je potrebno
popuniti velike nizove ćelija sa inkrementalnim sadržajem. Excel prepoznaje četiri
načina rada, kao što prikazuje tabela:

Serija Inicijalni podaci Rezultujuća serija

Linearna 1,2 3,4,5
100,99 98,97,96
1,3 5,7,9
Porast (Growth) 10 (korak 5) 50, 250, 1250
10 (korak 10) 100, 1000, 10000
Datum Mon Tue, Wed, Thur
Feb Mar, Apr, May
Qtr1 Qtr2, Qtr3, Qtr4
1995 1996, 1997, 1998
AutoFill Team 1 Team 2, Team 3, Team
4
Qtr 4 Qtr 1, Qtr 2, Qtr 3
1st Quarter 2nd Quarter, 3rd
Quarter, 4th Quarter

Kreiranje serije je, kao i većina operacija u Excel-u, veoma jednostavno: prvo se
unese vrednost u početnu ćeliju, što će biti polazna ili krajnja vrednost. Zatim se
označe ćelije koje treba da budu popunjene. U meniju Edit bira se Fill / Series. U
Series dijalogu izabere se da li će se serija širiti po koloni (Columns) ili redu (Rows) i
vrsta serije. Podesi se korak (Step) i krajnja vrednost unosa (Stop) ako je potrebno.

U Excel-u postoji Auto Complete logika koja prati prethodne unose i pravi bazu
različitih stavki. Kada u praznoj ćeliji započne unos, prema prvim karakterima će se iz
baze vaditi odgovarajući sadržaj koji će biti prikazan, tako da se može ili obrisati
jednim pritiskom na Del, ili prihvatiti sa Enter.

9
Izmene podataka
Kada se unesu podaci u ćelije, mogu se menjati editovanjem. Da bi se zamenio
sadržaj novim, označi se ćelija duplim klikom na nju (ili jednim, pa pritiskom na F2) i
zatim se kuca ili menja sadržaj. Da bi se promena prihvatila potrebno je pritisnuti
Enter, a za odustajanje od izmene pritisne se Esc. Excel pruža i mogućnost provere
ispravnosti kucanja (spell checking), ali je ona ograničena na engleski jezik.
Unošenje novih ćelija se vrši iz Insert menija. Prvo se označi ćelija ili ćelije na onom
mestu gde treba ubaciti nove. Ako ih je više, Excel će ubaciti onoliko novih koliko je
označeno starih. Iz Insert menija bira se Cells. U dijalog koji se pojavi unosi se
pravac pomeranja već postojećih ćelija - udesno (Shift Cells Right) ili nadole (Shift
Cells Down). Na isti način mogu ubacivati i celi redovi (Entire Row) i kolone (Entire
Column), koji se pojavljuju levo od označene ćelije ako se radi o novoj koloni, i iznad
nje ako se radi o novom redu. Brži način unošenja ćelija je da se držeći taster Shift
vuče ručica za popunjavanje (kvadratić u donjem desnom uglu ćelije). Može se vući u
bilo kom smeru - gore, dole, levo ili desno. Da bi se unelo više redova ili kolona,
treba označiti isto toliko postojećih kolona ili redova. Kolone se označavaju
prevlačenjem mišem preko odgovarajućih slova, dok se redovi označavaju preko
njihovih rednih brojeva. Iz Insert menija se izabere Rows or Columns, posle čega ih
Excel ubacuje na željena mesta. Susedni redovi se pomeraju naniže, a susedne
kolone udesno.

Brisanje sadržaja iz odgovarajućih ćelija vrši se izborom opcije Delete iz menija Edit.
Posle biranja smera pomeranja preostalih ćelija ili eventualno brisanja celog reda ili
kolone (dijalog je potpuno isti kao i onaj za ubacivanje) pritisne se Ok. Ako se briše
više redova ili kolona, treba ih označiti po rednom broju ili slovu (na levoj strani i na
vrhu tabele). Pored ovoga, Excel omogućava i brisanje formata koji su primenjeni na
sadržaj ćelije, samog sadržaja (ćelija ostaje prazna ali zadržava formate) i nota (koje
se mogu dodavati uz svaku ćeliju, a vide se samo kada ih zahtevamo). Da bi se to i
primenilo bira se meni Edit / Clear, a zatim All (brisanje formata, sadržaja i
komentara), Formats (samo formati), Contents (samo sadržaj) ili Comments (samo
komentari). Ako se briše samo sadržaj ćelije, dovoljno ju je označiti i jednostavno
pritisnuti Delete.

10
3 Rad sa formulama
Osnovna namena Excel-a su tabelarna izračunavanja. Da bi nešto moglo da se
računa, treba zadati formule zavisnosti odgovarajućih ćelija. Formule mogu da
sadrže operatore, reference na ćelije, konstante... Ako, npr, treba izračunati srednju
vrednost tri broja sadržana u ćelijama A1, B1 i C1, koristi se: =(A1+B1+C1)/3. Svaka
formula mora početi znakom jednakosti da bi je Excel pravilno protumačio.
Matematički operatori koje Excel prepoznaje su stepenovanje (^), sabiranje,
oduzimanje, množenje i deljenje. Operacije se u okviru formule izvode prirodnim
redosledom - sleva nadesno, uz poštovanje prioriteta operacija. "Najstarija" operacija
je stepenovanje, sledeća kategorija su množenje i deljenje, a u poslednju spadaju
sabiranje i oduzimanje. Zagrade se koriste na uobičajen način, i služe za promenu
redosleda izvršavanja. Dakle, nikakve izmene u odnosu na standardnu matematiku.
Formula se unosi kucanjem ili označavanjem adresa ćelija. Prvo se označi ćelija u
kojoj treba da se pojavi rezultat. Zatim se kuca znak jednakosti (=) koji Excel-u govori
da se unosi formula, a za njim i sama formula. Rezultat se izračunava pritiskom na
Enter. Drugi način je u stvari potpuno isti, s tom razlikom da se ne unose ručno
adrese ćelija, već se označavaju mišem a Excel sam upisuje adrese. Ovako se mogu
unositi kako adrese pojedinačnih ćelija tako i oblasti (prevlačenjem). Za brisanje i
prekid unosa bira se Esc. Levo od polja za unos su tasteri sa oznakama 'X' i 'štrikla'
koji imaju istu ulogu kao i tasteri Esc i Enter. Tu je i taster sa oznakom 'fx' koji aktivira
dodatni alat za unošenje složenih formula - čarobnjak (Function Wizard).
Excel u normalnom radu ne prikazuje tekstove formula koje se nalaze u ćelijama, već
samo njihov rezultat. Klikom na ćeliju, tekst će se pojaviti u odgovarajućem polju
tasterskog menija za formule, gde se može i prepravljati. Da bi sve formule na
radnom listu bile vidljive treba aktivirati meni Tools / Options, zatim tab View, pa polje
Formulas tako da se pojavi štrikla, označavajući da je opcija uključena. Za ovu
operaciju postoji i kombinacija na tastaturi - pritiskom na Ctrl+` (akcenat) može se
prebacivati iz moda za prikazivanje sadržaja (rezultata) u mod za prikazivanje teksta
formula i obrnuto.

11
Ispravljanje formula
Ispravljanje je potpuno isto kao i kod običnog teksta u ćeliji: označi se ćelija sa
formulom, pritisne F2 da bi se ušlo u mod za prepravljanje (edit mode), ili se može
samo kliknuti na formulu koja se vidi u polju na tasterskom meniju za formule. Može
se primeniti i dupli klik na ćeliju, što će dovesti do istog rezultata. Dalje ispravke teku
kao i kod običnog teksta, uz korišćenje kurzorskih, Del i Backspace tastera.
Operacija se završava pritiskom na Enter.
Kopiranje formula je slično kopiranju ostalih podataka. Označi se ćelija koja sadrži
željenu formulu, iz menija Edit bira se Copy i označi jedna ili više ćelija u koje treba
prekopirati formulu. Kopiranje se može vršiti i na drugi radni list ili radnu knjigu. Za
brže kopiranje u okviru ekrana jednostavnije je koristiti 'vuci-i-pusti' metod: označi se
ćelija i, držeći pritisnut taster Ctrl, odvuče se na željeno mesto. Ako treba kopirati
formulu na više susednih mesta, koristi se automatsko popunjavanje (AutoFill) koje je
objašnjeno ranije. Ako se po spuštanju formule na novu lokaciju javi poruka o grešci,
treba proveriti njene reference na ćelije iz kojih se uzimaju podaci - lako je moguće
da sada ima pokazivača na prazne ćelije. Veoma korisna osobinu Excel-a je da pri
automatskom popunjavanju i kopiranju sam pazi na reference ćelija i podešava ih
relativno u odnosu na novi položaj na radnom listu. U slučaju da reference na neke
ćelije ne treba menjati pri kopiranju ili pomeranju, mora se dodati znak za dolar ($)
ispred slova kolone ili broja reda koji čine adresu. Mogu se primenjivati i mešane
reference. Na primer, slovo kolone može biti apsolutno referisano a broj reda ne, kao
$A2/2. Ako je ova formula bila u ćeliji C2, a prekopirana je u ćeliju D10, rezultat bi
bila formula $A10/2 - podešen je samo broj reda, ali ne i slovo kolone.

Alati za rad sa formulama

Pri svakoj promeni sadržaja neke ćelije Excel vrši preračunavanje po svim formulama
koje se nalaze u radnoj knjizi. Automatsko preračunavanje se može isključiti tako što
se otvori meni Tools, izabere stavku Options i klikne na Calculation tab. Postoji
nekoliko mogućnosti za rad:

Automatic - automatski. Ovo je uobičajeni mod rada. Cela radna knjiga se

preračunava svaki put kada se nešto izmeni.

Automatic except Tables - Preračunava se sve osim formula koje se nalaze u

tabelama. Ovaj mod se odnosi na rad sa bazama podataka koje su velike tabele.

Manual - ručno. Excel će preračunavati samo kada mu to eksplicitno naložite

pritiskom na F9 ili biranjem iz menija Tools Options / Calculation / Calc Now ili Calc
Sheet ako se želi preračunavanje za samo pojedine radne listove.

12
Excel je opremljen skupom veoma korisnih alata za lakši rad sa predefinisanim
funkcijama. Jedna od najčešćih operacija u tabelama podataka je sabiranje, koje se
izvode funkcijom SUM. Zato se ona lako unosi: klikom na ikonu AutoSum na
standardnom tasterskom meniju. Sledi označavanje oblasti koja treba da se sumira.
Ciljnu ćeliju (koja treba da primi formulu) je obično na kraju kolone ili reda u kome se
vrši sabiranje.

Ostale funkcije nalaze se u meniju Insert/ opcija Function. Pojavljuje se dijalog kao
na slici, koji je prvi od dva koraka potrebna za obavljanje ove operacije. Sa leve
strane nalazi se lista kategorija (Function Category), a sa desne lista funkcija koje
izabranoj kategoriji pripadaju (Function Name). Pod kategorije spadaju između
ostalih finansijske (Financial), matematičke (Math & Trig), statističke (Statistical), kao
i posebne: skup svih funkcija (All), onih koje je definisao korisnik (User Defined) i
onih koje su najskorije upotrebljene (Most Recently Used). Poslednja je od posebnog
značaja, jer se pokazalo da se u nekom stalnom radu uvek teži malom skupu
najčešće korišćenih funkcija, pa im se lako i brzo može pristupiti. Ispod ovih listi se
nalazi sintaksa i detalniji opis funkcije koja je trenutno izabrana. Ako kratki opis
funkcije nije dovoljan, pritiskom na F1 se dobija širi opis zajedno sa primerima i listom
srodnih funkcija.

13
Pritiskom na Enter, ili taster OK u dijalogu se prihvata određena funkcija. Nakon toga
se otvara novi dijalog koji predstavlja drugi (i krajnji) korak u kreiranju formule. Njegov
sadržaj zavisi od argumenata izabrane funkcije, a navedeno je njeno ime, kratak opis
i ispod toga puno ime argumenta na kome je trenutno kurzor sa svojim opisom. Mogu
se direktno kucati konstante, oblasti, adrese a omogućen je i unos mišem, tako što
se klikne na željenu ćeliju, kada sam Excel unosi njenu adresu. Kao argument se
može uneti i neka druga funkcija. Pored polja u koje se unose argumenti odmah se
prikazuje i njihova vrednost, a u donjem levom uglu dijaloga je polje sa nazivom
Formula result u kome se odmah dobija rezultat. Cela operacija se završava
pritiskom na dugme OK. Za ispravljanje funkcije se koristi isti postupak kao i za
obične formule, uz dodatnu mogućnost upotrebe čarobnjaka.

14
4 Štampanje
Pre štampanja treba proveriti da li su pravilno podešeni parametri strane (lista papira
na koji se štampa). Otvaranjem menija File i biranjem opcije Page Setup, dolazi se
do dijaloga prikaznog na slici.

Page tab: Paper Size je veličina papira, obično A4. Orientation - ako tabele
uglavnom široke, treba se opredeliti za horizontalan (landscape) položaj, umesto
klasičnog (portrait). Scaling služi za promenu veličine (uvećanje ili smanjenje)
materijala za štampu - korisno za podešavanje količine podataka koji mogu biti
prikazani na svakoj strani. Adjust to menja veličinu materijala sa zadatim faktorom, a
Fit to omogućuje da se zada na koliko strana sve treba da stane. Print Quality
prikazuje moguće rezolucije štampanja i naravno zavisi od mogućnosti štampača.

15
Margins tab: Top, Bottom, Left, Right - podešavanje gornje, donje, leve i desne
margine, tj. udaljenja ivice teksta od ivice papira. Desno od skice tabele su parametri
udaljenosti hedera i futera od gornje i donje ivice papira. Center on page - centriranje
onog što se štampa u odnosu na stranu, po horizontali i vertikali (ili oboje), što je
izuzetno korisna opcija.

Header/Footer tab: Može se izabrati neki od već ponuđenih hedera u padajućim

listama (tekst koji se ispisuje na početku svakog lista) i futera (tekst koji se ispisuje na
dnu svakog lista), ili napraviti sopstveni, opcijama Custom.

Sheet: opcije za izbor podataka za štampu. U Print Area se može uneti oblast po
adresama ćelija koje je potrebno odštampati, ili jednostavno prevući mišem preko te
oblasti. Ako se ništa ne izabere, Excel podrazumeva da se štampaju sve ćelije koje
sadrže podatke. Print Titles - štampanje naslova. U slučaju da se tabela prostire na
više strana, može se odrediti red ili kolona koja će se štampati na svakoj strani
unošenjem u odgovarajuće polje, ili direktnim prevlačenjem mišem preko nje. Sekcija
Print nudi dodatne opcije. Mreža se štampa samo ako je označeno polje Gridlines.
Crno-bela štampa se uključuje opcijom Black and white. Draft quality aktivira
štampanje lošim kvalitetom ali velikom brzinom. Tada se ne ispisuju mreža i većina
grafike. Row and column headings uključuje ispisivanje adresiranja ćelija, kao na
ekranu. Lista Comments omogućuje ispisivanje komentara, i to na mestu gde su
zaista postavljeni na radnom listu, ili na kraju svakog lista. Page order sekcija -
određuje redosled ispisivanja podataka iz radne knjige. U sekcijama od vrha nadole
(Down, then Across) ili sleva nadesno (Across, then Down).

Opcijom Print Preview se proverava kako će sve izgledati na papiru, i na vreme

uočavaju eventualne greške. U ovom modu se mogu videti i podešavati margine
pritiskom na taster Margins.

16
Kada se radna knjiga štampa, sam Excel određuje gde padaju prekidi strana prema
određenoj veličini papira, marginama i njenoj veličini. Naravno, prekidi mogu da se
postave i na neka druga mesta. Potrebno je odrediti mesto prekida, a zatim označiti
red koji treba da se nadje prvi na sledećoj strani i iz Insert menija izabrati Page
Break. Postupak je potpuno isti i ako se ubacuje prekid po koloni. U oba slučaja se
javlja podebljana linija koja pokazuje gde će on nastati. Ako se prekid ubacuje i po
horizontali i po vertikali, dovoljno je označiti ćeliju dole i desno od poslednje donje
desne ćelije koja treba da bude odštampana i iz Insert menija izabrati Page Break.

Komanda Page Break Preview se nalazi u View meniju, i prebacuje korisnika u

poseban mod koji predstavlja kombinaciju normalnog režima, i prikazivanja šta će se
naći na kom odštampanom listu.

Opcije za štampanje :

17
Print to file – umesto na štampač, šalje sve u posebnu datoteku koju kasnije možete
direktno iskopirati na štampač. Sadržaj datoteke se razlikuje zavisno od izabranog
izlaznog uređaja.

Copies - biranje broja kopija materijala koji se šalje na štampu. Collate određuje da li
će se (u više kopija) štampati ceo materijal ukrug, ili će se odmah odštampati
potreban broj svake strane.

Print Range - dozvoljava štampanje jedne ili više stranica.

Print What - omogućava da se štampaju trenutno označene ćelije, označeni radni

listovi ili cela radna knjiga.

5 Formatiranje sadržaja ćelija

Excel nudi velike mogućnosti definisanja kao i neke već ugrađene (najčešće
korišćene) formate.

Formati su sastavljeni od znakova koji imaju određeno značenje. Važniji su navedeni

u sledećoj tabeli.

Znak Značenje
# Znak cifre. Ako broj desno od decimalne tačke ima više
cifara nego što ima "taraba", biće zaokružen na onoliko
cifara koliko je taraba. Ako broj sa leve strane ima više
cifara nego taraba, biće prikazane sve cifre.
0 Znak cifre. Isto ponašanje kao i za tarabu, osim da se ako
broj ima manje cifara nego nula prikazuju i dodatne nule.
Tako broj 1.2 u formatu #.00 izgleda kao 1.20.
? Znak cifre. Isto ponašanje kao i za 0 osim što Excel
poravnava brojeve u koloni po decimalnoj tački.
. Decimalna tačka.
% Procenat. Obratite pažnju da se primenom ovog formata
broj u ćeliji automatski množi sa 100.
, Separator za hiljade.
E+, E-, e+, e- Eksponencijalna notacija.
\ Prikazuje sledeći karakter u formatu, dok se ona sama ne
vidi. Služi za prikazivanje znakova koji nemaju veze sa
brojevima (nepotrebna je za +, -, $, (, ), : i blanko).
"tekst" Prikazuje bilo koji tekst između navodnika.
d i dd Prikazuju dan kao broj, bez i sa vodećom nulom (1-31 i 01-
31).
m i mm Prikazuju mesec kao broj, bez i sa vodećom nulom (1-12 i
01-12).
yy i yyyy Prikazuju godinu kao broj, sa dve (00-99) ili četiri cifre

18
h i hh Prikazuju sat kao broj, bez i sa vodećom nulom (0-23 i 00-
23). Ako format sadrži i AM ili PM, sati će biti prikazani u
12-časovnom obliku, inače će biti primenjen 24-časovni.
m i mm Prikazuju minute kao broj, bez i sa vodećom nulom (1-12 i
01-12). Mora se nalaziti odmah iza formata za časove inače
će biti prikazan mesec.
s i ss Prikazuju sekunde kao broj, bez i sa vodećom nulom (0-59 i
00-59).
AM, am, A, a Bira 12 (AM) ili 24 (PM) časovno prikazivanje vremena.
PM, pm, P, p

Za izbor odgovarajućeg formata, označi se oblast ćelija, a onda iz menija Format

izabere Cells, ili samo pritisne Ctrl+1 na tastaturi. Pojavljuje se dijalog za formatiranje
ćelija kao na slici.

Tab Number; sa leve strane daje kategorije (Category), iz kojih se bira željeni format.

Pod tabom Alignment nalaze se važne opcije za formatiranje teksta u ćelijama.

Opšti format podrazumeva podešavanje teksta na levu i brojeva na desnu ivicu, a
pošto to često nije zadovoljavajuće, ostavljene su velike mogućnosti za horizontalno i
vertikalno podešavanje, a može se zadati i orijentacija ispisa.

19
Tab Font donosi mogućnosti za izbor fonta (vrste slova) i njegove veličine. Klikom na
tab Border dobijase mogućnost da se jedna ili više ćelija oiviči linijama.

Za primenu autoformata prvo treba označiti ćelije na koje će se odnositi (mogu se

označiti i radni listovi). Zatim se iz format menija izabere AutoFormat, posle čega se
pojavljuje njegov dijalog kao na slici. Pojavljuje se lista iz koje se vrši izbor
predefinisanog formata. Pritiskom na taster Options, pojavljuje se dodatna lista
delova tabele pomoću koje se može izabrati na šta se želi uticati a na šta ne. U nju
spadaju brojevi, fontovi, poravnavanje, ivice, boje i širina/visina ćelija. Posle pritiska
na Ok sve se prenosi na označene ćelije

Da bi se prekopirao format neke tabele ili ćelije na drugo mesto mogu se primeniti
dva načina: pomoću Edit / Copy komandi a zatim Edit / Paste Special.

Inicijalno sve ćelije u radnom listu imaju istu širinu i visinu. Ovo nije pogodno za sve
primene, tako da se one po potrebi mogu menjati, i to pomoću miša ili preko dijaloga.
Prvo se označi kolona (ako se menja širina) ili red (ako se menja visina), ili više njih

20
prevlačenjem preko oznaka adresa (prvi red i prva kolona). Zatim se pomeri kurzor
do jedne od ivica koje se onda vuku na željenu poziciju, držeći pritisnut taster na
mišu.

Preko dijaloga se takođe prvo označe željene kolone i onda se iz menija Format
izabere opcija Column, a zatim AutoFit Selection. Sve označene kolone će se
podesiti na širine svojih najširih ćelija. Ako se izabere Format / Width, u dijalog koji se
pojavi je moguće uneti širinu svih kolona koje sadrže označene ćelije odjednom,
izraženu u broju karaktera u standardnom fontu. Izborom Format / Standard Width
određuje se širina svih ćelija na listu. Situacija za redove je praktično analogna.

6 Grafika
Za prikazivanje grafika Excel koristi program MSGraph, koji je standardan dodatak
paketa Microsoft Office. Najlakše je celu operaciju obaviti pomoću čarobnjaka (Chart
Wizard), koji do cilja vodi kroz nekoliko jednostavnih koraka.

Postoji priličan broj raznovrsnih predefinisanih tipova grafikona. Osnovne grupe

grafikona su: Pie (pita, koja se koristi za prikazivanje relacija između delova celine),
Bar (horizontalne crte, koje se koriste za poređenje vrednosti u vremenskom
domenu), Column (vertikalne crte, slične horizontalnima), Line (najbolje prikazuje
trendove i promene koje se javljaju tokom vremena i Area (oblasti, služe za
prikazivanje promene u vrednostima). Većina osnovnih tipova može se predstaviti u
trodimenzionalnom obliku.

Grafikoni se mogu kreirati kao deo radnog lista na kome se nalaze i podaci (tzv.
utisnuti grafikon), ili na posebnom radnom listu. Ako se koristi utisnuti grafikon,
štampaće se na istom listu pored tabele koja sadrži njegove podatke, a ako je na
posebnom listu, može se štampati posebno. Obe vrste su povezane sa podacima
koje predstavljaju, tako da se promene u tabeli automatski odražavaju i na sve
povezane grafikone.

Da bi se prikazao grafikon, potrebno je prvo označiti podatke koje treba prikazati.

Klikom na taster čarobnjaka na standardnom tasterskom meniju (nacrtan je mali
grafikon), pojavljuje se dijalog koji predstavlja prvi korak (od ukupno 4) u definisanju
izgleda, u kome birate izgled vašeg budućeg grafikona. Custom Types nudi dodatne
grafikone izvedene iz osnovnih. Pritiskom na dugme Press and Hold to View Sample,
dobiće se prikazan umanjen grafikon baziran na unetim podacima. Ovaj alat je
značajan da bi se lakše izabrala vrstu grafika koja nabolje odgovara podacima.

21
Klikom na Next pojavljuje se dijalog koji predstavlja korak broj 2. Postavlja se pitanje
iz koje će oblasti biti preuzeti podaci, kao i da li se serije nalaze u redovima ili
kolonama. Ovo se može ispraviti direktnim kucanjem u polje Range, ili ponovnim
prevlačenjem mišem preko željene oblasti ćelija (ako prikazani dijalog smeta, klikne
se na ikonicu sa crvenom strelicom u uglu polja za opseg i dijalog će se smanjiti –
veličinu mu se vraća istim klikom). Na tabu Series daju se imena serijama podataka.

22
Sledi dijalog u kome se postavlja tekst na grafikon. Tab Titles nudi mogućnost
naslovljavanja grafikona, kao i davanja imena osama. Tab Axes omogućava
uključenje ispisa natpisa pored osa, i biranje šta će se ispisati pored X ose
(kategorije). Time-Scale upisuje datume. Gridlines služi za uključenje glavnih i
sporednih linija mreže po sve tri ose. Legend omogućava prikazivanje legende, kao i
njeno pozicioniranje na grafikonu. Data Labels uključuje ispisivanje imena ili
vrednosti uz svaki deo grafikona. Poslednji, Data Table, ispod grafikona ispisuje i
tabelu sa vrednostima.

Po ponovnom pritisku na taster Next dolazi se do poslednjeg dijaloga u kome se bira

da li će se grafikon pojaviti na novom radnom listu kreiranom samo za njega, ili na
nekom od postojećih. Pritiskom na taster Finish dobija se gotov grafikon.

Bolji izgled grafikona

Za promenu izgleda već postojećeg grafikona dovoljno je označiti grafik jednim

klikom, a zatim kliknuti na čarobnjakovu ikonu i ponovo proći kroz već opisani
postupak. Dodatnu pomoć čini i tasterski meni za grafike (uključuje se iz menija View

23
izborom opcije Toolbars) na kome se nalazi nekoliko tastera za osnovne potrebe:
direktno menjanje tipa i liste ponuđenih, resetovanje grafikona na početne vrednosti,
startovanje čarobnjaka i uključivanje ili isključivanje prikazivanja horizontalne mreže
na grafiku i legendi.

Fontovi određuju vrstu slova, način ispisa (nakošeno, podebljano,...), njihovu veličinu
itd. Boje menjaju boju slova, linija, osa, praktično svih delova grafika. Naslovi i labele
obuhvataju dodavanje naslova celog grafikona ili imena osama. Tekst i linije mogu da
se dodaju po potrebi. Ivice i senke ističu potrebne delove grafikona.

Pre obrade, grafik se otvara u posebnom prozoru klikom na njega. Dupli klik na
određene delove grafika omogućava njihovu izmenu. Klik desnim dugmetom
prikazuje meni sa opcijama za izabrani objekt. Preko njega mogu se uneti i linije
trenda za određenu seriju podataka, i to na više načina (linearna, logaritamska,
eksponencijalna...).

24