HIDROENERGETIKA

I VETROENERGETIKA energija
Prof. dr Miroslav Beni{ek
Ma{inski fakultet, Beograd
Dr Miodrag Mesarovi}
Energoprojekt ENTEL, Beograd

UDC 621.311.21:627.133

Energetski potencijal malih

vodotokova u Srbiji
1. Kori{}enje hidropotencijala na Rezime
malim vodotokovima u Srbiji Kori{}enje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova mo`e dati zna~ajan doprinos
Od ukupnog teorijskog hidropotencijala proizvodnji elektri~ne energije u Srbiji. U radu su analizirane mogu}e male hidroelektrane
Srbije (oko 30 TWh), tehni~ki je iskoristivo (MHE) jedini~nih snaga ispod 10 MW, kako po regionima, tako i po slivovima reka i
oko 2/3 (62%, tj. oko 20 TWh) i ve} je kanalima. Analizom su obuhva}ene i mogu}nosti ugradnje MHE na postoje}im
uglavnom iskori{}en njegov ekonomski vodoprivrednim objektima, na ispustima akumulacija za obezbe|ivanje garantovanog
opravdaniji deo, dok ostatak spada u ekolo{kog minimuma, zatim u sklopu sistema za vodosnabdevanje i sistema za navodnjavanje,
kao i na kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Tako|e su analizirane mogu}nosti obnove i revitalizacije
kategoriju manjih i skupljih objekata,
postoje}ih MHE, adaptacija vodenica u MHE i druge mogu}nosti. Analizom su, pored
posebno ako se ra~una na mini (i mikro)
potencijala, analizirana potrebna investiciona ulaganja i ukupni ekonomski efekti gradnje
elektrane. Procene potencijala malih
MHE.
hidroelektrana (MHE) u Srbiji, koje uklju~uju
mini i mikroelektrane na preko 1000 mogu}ih Klju~ne re~i: energetski potencijal, mali vodotokovi, male hidroelektrane, ekonomski efekti.
lokacija sa instalisanom jedini~nom snagom
ispod 10 MW, ukazuju da je na malim Abstract
vodotokovima mogu}e ostvariti ukupnu
instalisanu snagu oko 500 MW, i proizvodnju Use of hydropower potential of small rivers can have a considerable contribution to the
2400 GWh/god. Od toga se polovina (1,2 overall power generation in Serbia. In this paper an analysis is performed of possible small
TWh/god.) nalazi u u`i~kom, ni{kom i hydro power plants (SHPPs) with sizes less than 10 MW, both per regions and per river
kragujeva~kom regionu, gde mo`e biti basins and channels. Different possibilities are included for construction of SHPPs on the
kori{}en u brojnim malim postrojenjima sa existing water economy structures, at discharges from basins aimed to assure guaranteed
ecological minimum flow, as well as within water supply systems, irrigation systems and
ukupnom instalisanom snagom oko 340 MW,
Danube-Tisa-Danube channel system. Analysis is extended to the reconstruction and
raspore|enom na oko 700 lokacija.
rehabilitation of the existing SHPPs, as well as to the adaptation of water mills to SHPPs and
Preostali neiskori{}eni hidropotencijal Srbije, other possibilities. Besides hydropower potential, investment costs and the overall economic
koji se zna~ajnim delom nalazi u opsegu effects are analysed.
male hidroenergetike, posebno je izu~avan i Key words: power potential, small river flows, small hydropower plants, economic effects.
pri tome izra|en katastar malih
hidroelektrana za jedini~ne snage ispod 10
MW. Rezultat je iskazan u ukupnoj milijardi kubika i odgovaraju}u opremu. jedina prepreka za njihovu gradnju
instalisanoj snazi od 453 MW i prose~noj predstavljaju zakonska regulativa, tehni~ki
Kori{}enje hidroenergetskog potencijala
proizvodnji 1600 GWh/god. na oko 870 problemi vezivanja na postoje}u
malih vodotokova mo`e da predstavlja visokonaponsku mre`u i cena tako
lokacija. U tabeli 1 je prikazan raspored
potencijala malih vodotokova za jedini~ne zna~ajan doprinos proizvodnji elektri~ne proizvedene elektri~ne energije.
snage od 90 kW do 8500 kW, koje je mogu}e energije. Tehni~ki i tehnolo{ki problemi Preko polovine ovih MHE ima jedini~ne
izgraditi uz formiranje akumulacija za 1,2 gradnje malih hidrorelektrana su re{ivi, a snage 90 kW do 300 kW, kako je prikazano u
tabeli 2.
Obuhva}eno je ukupno
Tabela 1 Mogu}i potencijal malih hidroelektrana snaga od 90 kW do 8,5 MW oko 36000 km2 slivne
Instalisana Ukupna proizvodnja Zapremina Broj povr{ine u slivovima
Region snaga, kW energije, kWh/god akumulacija m3 MHE Dunava (neposredni
Beogradski 315 307 000 - 2 sliv), Timoka, Pore~ke
Podrinjsko-Kolubarski 23 680 76 012 000 105 720 000 62 reke, Peka, Mlave,
Podunavski 12 505 33 420 000 19 050 000 27 Velike Morave, Ju`ne
[umadijsko-Pomoravski 15 388 36 861 000 48 400 000 16 Morave, Zapadne
Zaje~arski 48 474 152 051 000 200 640 000 70 Morave, Ibra, Lima,
Kraljeva~ki 96 058 308 501 000 580 500 000 158 Drine (neposredni sliv),
U`i~ki 93 237 357 686 000 139 970 000 203 Jadra, Kolubare, Save
Ni{ki 75 730 284 198 000 85 420 000 141 (neposredni sliv),
Ju`no-moravski 77 245 295 949 000 38 280 000 177 Dragovi{tice (deo sliva
Vojvodina (uz DTD) 10 400 54 030 000 - 11 u Srbiji) i reke P~inje
Ukupno 453 032 1 599 015 000 1 217 980 000 867 (deo sliva u Srbiji). Ovi

[164]
 energija
Tabela 2 Raspored broja malih hidroelektrana u katastru po jedini~noj snazi
Snaga, kW 90-300 300-500
Broj 459
Tabela 3 Pregled malih hidroelektrana po slivovima reka i kanala
Sliv Broj malih
HE
Kolubara 28
Drina i Lim 151
Velika Morava 17
Zap. Morava i Ibar 240
Ju`na Morava 279
Timok, Pek i Mlava 88
P~inja i Dragovi{tica 53
Kanali DTD 11
Ukupno 867
slivovi su podeljeni na podslivove prema
Vodoprivrednoj osnovi Jugoslavije, a u
katastru grupisani prema tada{njoj (ra|eno
tokom 1985. i 1986) administrativnoj podeli
na regione, odnosno me|uop{tinske regionalne
zajednice. Zbirni pregled broja mogu}ih
lokacija malih hidroelektrana snaga od 0,1 do
8,5 MW, po slivovima, kao i njihove
akumulacije i prose~na godi{nja proizvodnja
elektri~ne energije dati su u tabeli 3.
Male hidoelektrane u ravnici Vojvodine su
predvi|ene da se grade isklju~ivo u okviru
hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD) uz
ve} izgra|ene objekte DTD. Mnoge od ovih
malih hidroelektrana bi bile reverzibilnog
tipa i radile bi kao hidroelektrane, ali i kao
pumpe, u zavisnosti od re`ima voda. Za
ve}inu ovih malih hidroelektrana su ve}
izra|eni idejni projekti. Za ostale slivove
(regione) postoje idejna re{enja (generalni
projekti) samo za va`nije objekte.
Osim ovako integrisanog katastra MHE za
podru~je Srbije, vr{ene su i posebne analize
potencijala malih vodotokova u okviru
pojedinih podru~ja. U tabelama 1 i 3 nije
obra|en tok Ju`ne Morave zbog toga {to se
ve} dugo razmatra mogu}nost realizacije
plovnog puta Dunav-Morava-Vardar-Egejsko
more, ali zbog niza problema jo{ nije
usvojeno kona~no re{enje. Tako|e, veliki
broj lokacija MHE na vodotokovima Srbije
na kojima se mogu ugra|ivati agregati snaga
manjih od 90 kW nije obuhva}en nekom
podrobnijom analizom. Procena je da se u
ovim slu~ajevima mo`e ostvariti ukupna
snaga od oko 50 MW sa ukupnom
proizvodnjom od oko 400 GWh/god.
Danas je u pogonu samo 31 MHE ukupne
snage 34,654 MW i godi{nje proizvodnje 15
GWh/god., a van pogona je 38 MHE ukupne
snage 8,667 MW i procenjene godi{nje
proizvodnje 37 GWh/god. Ove MHE se
mogu osposobiti za pogon uz ulaganje koje
je zavisno od stanja u kome se nalaze.
Postoje zna~ajne mogu}nosti ugradnje malih
hidroelektrana u postoje}e vodoprivredne
objekte koja se tako|e karakteri{e znatno
ni`im tro{kovima, jer se koristi ve}ina
gra|evinskih radova na zahvatu, brani,
pristupnim putevima i drugih koji su ve}
Tabela 4 Male hidroelektrane na ispustu za biolo{ki minimum iz nekih akumulacija
Akumulacija ]elije
Instalisani protok, m3/s 0,42
Maksimalni neto pad, m 46,0
Instalisana snaga, kW 150,0
Proizvodnja, GWh/god 1,2
snabdevanje vodom.
Kod nekih od ovih
500-1000 1000-2000 2000-8500 sistema postoji
183 137 48 40 mogu}nost da se izgradi
ne samo jedna ve} dve i
vi{e malih
Instalisana snaga, Proizvodnja, Akumulacija hidroelektrana. Budu}i
6 3
kW MWh/god. 10 m da se kvalitetna voda
11 020 31 953 96,40 dobija iz izvora obi~no
59 435 219 249 45,16 kaptiranih na visokim
15 675 37 642 50,45 planinskim podru~jima,
137 979 492 088 684,63 razlika u nivou je
velika, pa se grade
140 850 517 859 109,35
prekidne komore, bunari
58 175 171 618 221,09 ili rezervoari za
19 495 74 576 10,90 uni{tavanje potencijalne
10 400 54 030 - energije da bi cevi
453 032 1 599 015 1 217,98 mogle biti za manje
pritiske. Gradnja malih
hidroelektrana je mogu}a izme|u ovih
izvr{eni u okviru tih objekata, tako da se komora, ali je pri projektovanju vodovoda uz
ve}ina investicija svodi na nabavku i uva`avanje mogu}nosti gradnje malih
ugradnju opreme. Tako|e je od interesa hidroelektrana mogu}e definisati prekide i na
mogu}nost obnove i revitalizacije uz tzv. energetskim stepenicama. Broj
pove}anje instalisane snage postoje}ih MHE. energetskih stepenica je ekonomska
kategorija i odre|uje ga rasplo`ivi pad,
2. Ugradnja malih protok i drugi uslovi. Instalisana snaga mo`e
hidroelektrana u biti relativno velika, i preko 1 MW.
Kako je u ovom slu~aju snabdevanje vodom
vodoprivrednim objektima
primarna funkcija, vodovod mora biti
projektovan tako da se voda mo`e koristiti
2.1. Mogu}nosti gradnje malih
uvek, bez obzira na proizvodnju energije.
hidroelektrana na vodoprivrednim
Zato se i dovod vode mora projektovati tako
objektima
da uvek radi, odnosno da se obezbedi prelaz
U oblast izgradnje malih hidroelektrana, cevovoda sa stanja pod pritiskom kada MHE
osim novih kao posebnih objekata, mogu se radi u stanje kada ne radi. Pri tome treba
svrstati izgradnja novih agregata u sklopu omogu}iti (ugradnjom by passa) da se pri
postoje}ih hidroenergetskih objekata ili zaustavljanju agregata ne zaustavlja protok
njihova ugradnja u postoje}e vodoprivredne vode kroz glavni dovod. Turbina treba da ima
objekte ili adaptacija postoje}ih vodenica u mali pobeg. Posebno treba obratiti pa`nju na
male hidroelektrane, kao i automatizacija, odr`avanje neporeme}enog kvaliteta vode (u
rekonstrukcija ili revitalizacija postoje}ih tom pogledu mala hidroelektrana se tretira
MHE. MHE u sklopu vodoprivrednih kao i svaka pumpa za pija}u vodu).
objekata mogu biti na ispustu vode iz velikih
akumulacija namenjenog za odr`avanje 2.4. Male hidroelektrane u sklopu
garantovanog ekolo{kog minimuma, ili u sistema za navodnjavanje
sklopu sistema za snabdevanje vodom i u
sklopu sistema za navodnjavanje, kao i u Sistemi za navodnjavanje iz akumulacija
sklopu ostalih vodoprivrednih objekata omogu}uju da male hidroelektrane izgra|ene
(odbrana od poplava, turizam, i sl.). U uz njih mogu da rade tokom cele godine ako
nastavku su ove mogu}nosti pojedina~no je stepen akumulacije vode mali, pa se voda
analizirane. izvanvegetacionog perioda ne mora ~uvati za
vegetacioni period. Instalisani kapacitet
2.2. Male hidroelektrane na ispustu odgovara koli~ini vode potrebne za
garantovanog ekolo{kog minimuma iz navodnjavanje, a u vanvegetacionom periodu
akumulacija onoj koli~ini koja se dobija iz sliva, ali uz
U oko stotinak velikih i srednjih akumulacija obavezu da se za po~etak navodnjavanja
izgra|enih za potrebe elektroprivrede, obezbedi potrebna koli~ina vode u
navodnjavanja, snabdevanja vodom, za akumulaciji. Kada se voda za navodnjavanje
odbranu od poplava i druge potrebe, zahvata iz otvorenog toka, instalisani protok
obavezno se ispu{ta garantovani minimum, a mo`e biti znatno ve}i od koli~ine vode
to ispu{tanje se kod ve}ine njih mo`e potrebne za navodnjavanje, jer je u u
koristiti za proizvodnju elektri~ne energije. vanvegetacionom periodu u vodotoku obi~no
U tabeli 4 je prikazana takva mogu}nost za vi{e vode nego u vegetacionom. U slu~aju
pojedine akumulacije u Srbiji. kada se voda za navodnjavanje dobija iz
izvora vrela, instalisani protok odre|uje
2.3. Male hidroelektrane u sklopu optimum proizvodnje elektri~ne energije u
sistema za vodosnabdevanje zavisnosti od investicionih ulaganja.
Najve}a mogu}nost gradnje malih
hidroelektrana je u sklopu sistema za 2.5. Male hidroelektrane u sklopu
sistema Dunav-Tisa-
Dunav
Gazivode Grli{te Barje Brestovac U sistemu kanala
0,8 0,4 0,5 0,2 Dunav-Tisa-Dunav
96 14,0 56 25,0 (DTD) mogu}e je
izgraditi vi{e desetina
632 50,0 210,0 32,0
malih hidroelektrana
4,6 0,4 1,1 0,2 kori{}enjem
[165]
 energija
Tabela 5 Mogu}e male hidroelektrane na kanalima sistema DTD
Lokacija mogu}e MHE na Instalisani protok, Nominalni pad, Broj Instalisana Prozvodnja
kanalu DTD m3/s m agregata snaga,kW MWh/god
Bezdan 40 2,5 2 1 650 2 200
Novi Sad 60 5,0 3 3 000 19 200
Vrbas 18 5,0 1 850 4 700
Be~ej 20 3,7 2 620 2 270
Itebej 30 2,2 2 600 2 600
Klek 30 2,6 2 850 3 400
Staji}evo 30 2,2 2 850 2 600
Toma{evac 10 2,0 1 240 750
Opovo 10 3,0 1 280 900
Stra`a 6,6 3,9 2 240 1 220
Kajtasovo 40 3,5 2 1 220 8 190
Ukupno 10 400 54 030

raspolo`ivih padova koji su formirani
izgradnjom uspora na oko dvadesetak ustava
i prevodnica i crpnih stanica. Pregled
mogu}ih MHE na kanalima sistema DTD dat
je u tabeli 5.
Tehni~ke mogu}nosti i ekonomska
opravdanost izgradnje MHE na kanalima
DTD su intenzivno prou~avane u periodu
1980-1989. Kako je denivelacija kod objekata
za usporavanje vode 2 do 8 metara i traje do
300 dana godi{nje, a protok 6,6 do 60 m3/s,
objekti pregrada i ustava na kanalima su
najpogodniji za ugradnju MHE. Gradnja
MHE je mogu}a i na ravni~arskim rekama.
2.6. Male hidroelektrane na
prebacivanju vode iz sliva u sliv
^esto se akumulacija nalazi u jednom, a
potro{nja vode u drugom slivu, pa se voda
potiskuje do vododelnice, a zatim
gravitacijom do potro{a~a. Takav primer je
postoje}a mala hidroelektrana u Aran|elovcu
koja je u slivu Kubr{nice, a brana i
akumulacija je na reci Bukulji u slivu
Kolubare. Ovakvi sistemi imaju ~esto dobre
uslove za gradnju malih hidroelektrana, jer se
voda posle potiskivanja spu{ta vi{e stotina
metara do potro{a~a, tako da se raspolo`iva
visinska razlika mo`e iskoristiti za
proizvodnju elektri~ne energije i povra}aj
energije utro{ene na prebacivanje.
3. Obnova i revitalizacija
postoje}ih malih hidroelektrana
3.1. Obnova napu{tenih malih
hidroelektrana
Male hidroelektrane su u Srbiji tradicionalni
izvori elektri~ne energije po~ev od 1899. pa
ih je relativno veliki broj ve} van pogona.
Njihova obnova bi mogla biti dobar na~in da
se ponovo koristi hidropotencijal koje su one
koristile. One su bile male snage, od 10 kW
do nekoliko stotina kW, i kori{}ene su
uglavnom za osvetljenje. Godine 1933. od 58
javnih hidroelektrana na teritoriji Srbije
ve}ina su bile male hidroelektrane.
Karakteristike i status jednog broja tada{njih
malih hidroelektrana predstavljeni su u tabeli 6.
Posle 1933. izgra|eno je jo{ oko 20 malih
hidroelektrana, koje nisu popisane (Osanica i
VIK kod @agubice, Sumrakovac i Rtanj kod
Boljevca, Grza kod Para}ina i druge). U
deceniji posle II svetskog rata izgra|en je jo{
jedan broj malih hidroelektrana na raznim
lokacijama, od kojih je deo sada van pogona i
mo`e se aktivirati. Pregled prikazan u tabeli 7
ne obuhvata sve male hidroelektrane
izgra|ene u tom periodu, jer je jedan broj
MHE instalisanih snaga u rasponu od 30 do
660 kW izgradila JNA za svoje potrebe.
Kao {to se vidi, veliki broj ovih MHE ne
radi, a jedan broj je i poru{en. Naj~e{}e su
sa~uvani zahvati, delimi~no i brane-zahvati i
dovodi, a najbolje su sa~uvane zgrade, koje
se na nekim lokacijama koriste za druge
svrhe. Prema tome, postoji mogu}nost da se
one osposobe za rad uz relativno mala
ulaganja. Pri tome prednost imaju one sa
modelski ispitivanim turbinama, jer one
imaju znatno vi{i koeficijent iskori{}enja. Na
taj na~in bi se moglo vratiti u pogon bar
1500-2000 kW instalisanih snaga MHE uz
ukupno ulaganje do milion USD i tako
ostvariti proizvodnja 6,5 miliona kWh/god.
3.2. Izgradnja malih hidroelektrana
adaptacijom vodenica
Ra~unaju}i na veliki podsticaj gradnji malih
hidroelektrana predvi|en Zakonom o
energetici u Srbiji, postoji mogu}nost da se i
ogroman broj napu{tenih vodenica prevede u
male hidroelektrane. Ustvari, uslovi za
rekonstrukciju vodenica u male hidroelektrane
su veoma povoljni, jer se oprema mo`e
ugraditi u postoje}e objekte. Me|utim, budu}i
da su gra|ene za male padove, energetska
vrednost vodenica nije velika, jer prose~na
snaga koja se mo`e posti}i je reda 20 kW,
mada postoje vodenice sa mogu}no{}u
dostizanja 30 do 50 kW. I mogu}a
proizvodnja je znatno manja nego {to bi bila
da je namenski gra|ena kao MHE, jer je
veliki broj vodenica gra|en za sezonski rad,
kada ima vi{e vode, dok bi MHE po pravilu
bila gra|ene za rad tokom cele godine.
Pa ipak, ako bi bar mali deo napu{tenih
vodenica u Srbiji (na primer, samo 5000)
adaptacijom bio pretvoren u MHE prose~ne
snage 20 kW, one bi obezbedile novih 100
MW instalisane snage i proizvele bi u proseku
oko 300 miliona kWh/godi{nje uz investicije
za nabavku opreme i relativno malo ulaganje
u objekte, ra~unaju}i da se postoje}i zahvati,
dovodi vode, pristupni putevi i drugi objekti
mogu iskoristiti. Ova proizvodnja je posebno
zna~ajna jer je po pravilu locirana u blizini
potro{a~a i u brdsko-planinskim podru~jima
do kojih je dovod energije ina~e skup i pra}en
zna~ajnim gubicima.
3.3. Revitalizacija postoje}ih malih
hidroelektrana
Osposobljavanje postoje}ih hidroelektrana
malih snaga predstavlja tako|e zna~ajnu
mogu}nost da se nastavi kori{}enje
potencijala malih vodotokova, tim zna~ajniju
{to se uz dana{nju mnogo savr{eniju
tehnologiju to kori{}enje mo`e u~initi mnogo
efikasnijim. Tako se, uz produ`enje veka
objekata preko 50 godina, ra~una na
mogu}nost da se efikasnost pove}a za 30-
50% i kapacitet za preko 20%, uz ulaganja
samo 200-400USD/kW. Tehnologija koja to
danas omogu}uje zasniva se na boljoj
mogu}nosti simulacije i prora~una strujanja
fluida i boljoj fabrikaciji opreme uz
kori{}enje kompjuterski vo|ene izrade, kao i
na boljoj mogu}nosti upravljanja radom
hidroelektrana kori{}enjem savremene
ra~unarske opreme i softvera.
4. Ulaganje i efekti izgradnje
malih hidroelektrana
4.1. Mogu}a instalisana snaga i
proizvodnja malih hidroelektrana do
2010.
Sagledavaju}i energetske potencijale malih
vodotokova i mogu}nost izgradnje malih
hidroelektrana na njima kako je prikazano u
poglavljima 1, 2 i 3, mogu}e je utvrditi
njihove ukupne energetske efekte, kako je
prikazano u tabeli 8. Ra~una se da bi ova
sredstva prete`no bila privatnog karaktera, jer
se o~ekuje primena zakonske deregulacije i
privatizacija proizvodnih kapaciteta u
elektroprivredi. Ulaganja }e zavisiti i od
dr`avnog podsticaja gradnje energetskih
kapaciteta na bazi obnovljivih izvora shodno
zakonskoj regulativi, koja bi trebala da
privu~e kapital privatnih investitora.
4. 2. Mogu}e u~e{}e malih
hidroelektrana u elektroenergetskom
sistemu
Elektroenergetski sistem Srbije ima na
raspolaganju ukupni neto instalisani kapacitet
od 8789 MW, od ~ega u termoelektranama
5608 MW (63,8%) i u hidroelektranama 3181
MW (36,2%). Ukupna godi{nja proizvodnja
elektri~ne energije u 2000. je bila 31564,5
GWh/god., od ~ega 21227,2 GWh (67,3%) u
termoelektranama i 10337,3 GWh (32,7%) u
hidroelektranama. Ukoliko bi svi kapaciteti
malih hidroelektrana navedeni u tabeli 3 bili
izgra|eni, a postoje}i kapaciteti ostali
nepromenjeni, relativno u~e{}e malih
hidroelektrana u ukupnoj instalisanoj neto
snazi bi bilo samo 5,3% (13,4% u snazi
hidroelektrana) i u ukupnoj proizvodnji 5,4%
(14,8% u proizvodnji hidroelektrana).
Me|utim, u periodu do 2010. ra~una se na
rast potro{nje i cena elektri~ne energije, pa
time i interesa privatnih investitora da grade
nove kapacitete za njenu proizvodnju.

[166]
 energija
Tabela 6 Male hidroelektrane u Srbiji izgra|ene od 1899. do 1933. potrebnih investicija. Budu}i da je za
te potrebe za svaku pojedina~nu
Lokacija Godina gradnje Snaga, kW Vodotok Dana{nje stanje lokaciju nu`no raspolagati tehni~kom
dokumentacijom, kako bi bio
U`ice II 1899. 220 \etinja Konzervisana. obezbe|en najbolji izbor agregata,
ma{inske i elektroopreme, a takve
U`ice I 1911. 60 \etinja Sru{ena 1975.
dokumentacije za sve objekte nema,
U`ice III 1929. 400 \etinja U pogonu nema ni mogu}nosti ta~nog
Valjevo 1899. 12 Gradac Van pogona predvi|anja investicija. Ipak, mogu}e
je utvrditi okvirnu strukturu tro{kova
Deguri} 1902. 80 Gradac Van pogona od 1970. izgradnje pojedinih komponenata
Vu~je 1903. 400 Vu~janka U pogonu MHE, jer razlike poti~u najve}im
Gamzigrad 1909. 370 G. Timok U pogonu delom od razli~itog obima i vrste
gra|evinskih radova, tabela 9.
Sveta Petka 1909. 680 Ni{ava U pogonu Tro{kovi elektromehani~ke opreme
Ivanjica 1911. 160 Moravica U pogonu (turbina+generator, dodatna ma{inska
Veliko Gradi{te 1914. 120 Pek Van pogona oprema i pomo}na elektrooprema)
variraju od 25% do 55% ukupnih
Vlasotince 1912. 60 Vlasina Van pogona od 1937. tro{kova izgradnje male
Ostrovica 1915. 1050 Ni{ava U pogonu hidroelektrane zavisno od obima
gra|evinskih radova. Procenu
Sokolja 1920. 300 Sokolja U pogonu tro{kova elektromehani~ke opreme je
Bosiljgrad 1929. 35 Bo`i~ka Ne radi ipak lak{e utvrditi nego druge
tro{kove, jer ona zavisi od snage i
Bela Palanka 1926. 40 Ni{ava Ne radi neto pada po formuli:
Caribrod 1927. 70 Ni{ava Ne radi Cemo = 23000 P 0,7 H -0,37 (USD),
Stanica 1931. 300 Ra{ka Van pogona od 1971.
gde su P snaga agregata u kW i H
Peru}ac 1928. Peru}ac Renovirana 1987. neto pad u m’. Uticaj ostalih tro{kova
Jela{nica 1928. 600 Jela{nica U pogonu uglavnom zavisi od gra|evinskih
radova, tro{kova projekta i zakonskih
Novi Pazar 1931.. 370 Ra{ka Ne radi obaveza, kao i kamata za vreme
Si}evo 1931. 1600 Ni{ava U pogonu gradnje (interkalarne kamate). Ovi
uticaji na ukupnu cenu se mogu
pribli`no odrediti prema formuli:
Tabela 7 Male hidroelektrane izgra|ene posle II svetskog rata
Co = k Cemo (USD),
Lokacija Godina Snaga, Vodotok Dana{nje stanje
gde se koeficijent proporcionalnosti k
gradnje kW kre}e u {irokom dijapazonu od 1,8 do
Sokolova~a 1948. 521 Crni Timok U pogonu 4. Me|utim, ovaj koeficijent k mo`e
Istok 1948. 56 Istok Ne radi imati i ni`e vrednosti ako su
Kur{umlija 1948. 350 Toplica U pogonu gra|evinski radovi ve} izvr{eni za
Selja{nica 1952. 130 Selja{nica U pogonu druge potrebe, te mala hidroelektrana
Sopo}ani 1954. 800 Ra{ka U pogonu ulazi u sastav vi{enamenskog
hidrotehni~kog objekta. Iskustva
Dikance 1956. 140 U pogonu gradnje malih hidroelektrana kod nas ukazuju
Jarmenovci 1958. 10 Jasenica Ne radi da vrednosti mogu biti manje od 1,8.
Ras 1953. 5600 Ra{ka U pogonu Specifi~ne investicije za
Bor 1981. 80 Brestova~ko jez. U pogonu elektromehani~ku opremu malih
Aran|elovac 1982. 148 Vodosnabdevanje U pogonu hidroelektrana, iskazane po jedinici
Ov~ar Banja 1957. 8800 Zapadna Morava U pogonu (kW) instalisane snage, mogu se
Me|uvr{je 1955. 8800 Zapadna Morava U pogonu pribli`no odrediti prema formuli:
Vrelo I 1987. 80 Vrelo U pogonu Semo = 23000 P -0,3 H -0,37 (USD/kW),
Bistrica 1985. 200 Uvac U pogonu a za celu hidroelektranu:
Bogutovac 1986. 132 Lopatni~ka reka U pogonu So = k Semo (USD/kW).
Gro{nica 1953. 1335 Gro{ni~ka reka U pogonu
Primera radi, u tabeli 10 za ve}
Kosjeri} 1956. 155 Skrape` U pogonu projektovane MHE u Srbiji date su
Arilje 1962. 129 Veliki Rzav U pogonu vrednosti specifi~nih investicija za
Bujanovac 1988. 250 Bini~ka Morava U pogonu elektroma{insku opremu i vrednosti
Krupanj 1984. 80 Krupanjska reka U pogonu koeficijenta k.
Krasava 1954. 160 Likorda-Jadar Van pogona od 1960. Koriste}i prethodne formule, mogu}e
Lopatnica 1983. 132 Lopatni~ka reka Van pogona je proceniti vrednost izgradnje 867
Crna 1960. 178 Crna reka Van pogona malih hidroelektrana ukupne snage 453
MW. Ukupna vrednost investicija
Grza I 1956. 50 Grza Van pogona od 1968. iznosi od 850 miliona do 1,8 milijardi
Gornja Grza 1955. 50 Grza Van pogona od 1968. USD. S obzirom na procenjenu
Sumrakovac 1948. 80 Zlotska reka Van pogona od 1974. prozvodnju od 1,6 TWh godi{nje,
Ljubera|a I 1952 100 Lu`nica Van pogona od 1967. period povra}aja investicija bi bio od 8
Ljubera|a II 1955 30 Lu`nica Van pogona od 1973. do 19 godina za cenu elektri~ne
energije od 6 c/kWh. Preciznija i
4.3. Investicije i direktni ekonomski aktiviranja postoje}ih malih hidroelektrana objektivnija procena investicija za izgradnju
efekti gradnje malih hidroelektrana (uklju~uju}i i veliki broj onih koje su navedenih malih hidroelektrana bi mogla biti
stavljene van pogona) i/ili ugradnje agregata bli`a njihovoj donjoj granici (850 miliona
Uzimaju}i u obzir datu procenu energetskog
USD uz period povra}aja od 8 godina),
zna~aja registrovanog hidropotencijala malih hidroelektrana na postoje}im
budu}i da se uvek te`i da se izaberu re{enja
vodotokova na teritoriji Srbije prikazanog u vodoprivrednim objektima, za privla~enje sa {to manjim gra|evinskim radovima.
tabelama 1 i 3, kao i navedene dodatne interesa za ulaganje kapitala u njihovu
mogu}nosti za postizanje jo{ ve}e snage i U tabeli 11 su prikazani ukupni procenjeni
izgradnju je od posebnog zna~aja utvr|ivanje
proizvodnje putem revitalizacije i ponovnog
[167]
 energija
Tabela 8 Ukupni energetski efekti malih hidroelektrana u Srbiji u takvim slu~ajevima one
zamenjuju dizel agregate koje
Kategorija malih hidroelektrana Instalisana snaga, Proizvodnja, Napomena je u takvim slu~ajevima
kW MWh/god. obavezno koristiti kada do|e
1. Novi objekti iz katastra malih HE 442 632 1 544 985 Katastar do naglog prekida
2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede 23 464 114 530 Ukupno snabdevanja energijom iz
sistema. Ako se uzme u obzir
• HE na ispustu za biolo{ki minimum 1 064 7 500
da je njihov radni vek preko
• HE na objektima vodosnabdevanja 7 000 35 000 Procena 50 godina (postoje one koje su
• HE u sistemima navodnjavanja 3 000 11 000 Procena u radu i preko 100 godina kao,
• HE u sklopu sistema DTD 10 400 54 030 na primer, Gamzigrad i
Ivanjica), jasno je da one
• HE na prebacivanju voda iz sliva u sliv 2 000 7 000 Procena
povrate relativno veliko
3. Obnova postoje}ih objekata 25 769 134 000 Ukupno po~etno ulaganje, tim br`e
• Obnova postoje}ih malih HE 8 769 54 000 Procena ukoliko se ra~una i na brojne
• Ugradnja HE u vodenice 10 000 45 000 Procena indirektne efekte koje one
imaju na regionalni razvoj.
• Revitalizacija postoje}ih HE 7 000 35 000 Procena
4. Ukupno 491 865 1 793 515 4.4. Indirektni ekonomski
efekti gradnje malih
Tabela 9 Grani~ne strukture tro{kova izgradnje malih hidroelektrana hidroelektrana
Struktura tro{kova izgradnje MHE, % Kori{}enje hidroenergetskog
Stavka u tro{kovima Minimalni Maksimalni potencijala predstavlja
gra|evinski radovi gra|evinski radovi najzna~ajniju alternativu za
Gra|evinski radovi 15 45 fosilna goriva u proizvodnji
elektri~ne energije ostvaruju}i
Turbina i generator 39 18 u{tede od preko 1,6 TWh
Dodatna ma{inska oprema 5 3 elektri~ne energije, za ~iju bi
Pomo}na elektrooprema 11 4 proizvodnju u sistemskim
Projekat i zakonske obaveze 20 20 termoelektranama trebalo
Kamate za vreme izgradnje 10 10 utro{iti preko 2,3 miliona tona
Ukupno 100 100 lignita ili 400000 m3
prirodnog gasa iz uvoza.
Polaze}i od toga da se za
Tabela 10 Investicije i koeficijent k za projektovane male hidroelektrane pogon MHE koristi obnovljivi
Naziv male Instalisani pad, metara Instalisana snaga, kW Specifi~ne investicije, Koeficijent k izvor energije, svaka, pa i
hidroelektrane USD/kW mala hidroelektrana zamenjuje
HE Slano 10,3 4690 879 1,43 potro{nju uglja (oko 1,4 kg po
kWh proizvedene elektri~ne
HE Krupac 6,5 800 1556 1.50 energije) ili prirodnog gasa, te
HE Otilovi}i 36,5 2961 512 1.79 je u funkciji odr`ivog razvoja
HE ]elije 50,0 4070 400 1.50 ne samo u pogledu o~uvanja
HE Bovan 46,0 2340 579 1,78 postoje}ih prirodnih resursa
HE Arilje 53,5 7650 1021 2,10 ve} i u pogledu za{tite `ivotne
sredine od emisije oksida
sumpora i azota koji spadaju
Tabela 11 Ukupni ekonomski efekti malih hidroelektrana u Srbiji u kategoriju opasnih
Kategorija malih hidroelektrana Instalisana Investicije 106 Tro{kovi inv. zaga|iva~a i oksida ugljenika
snaga, kW USD c/kWh koji, sa jo{ nekim gasovima sa
1. Novi objekti iz katastra malih HE 442 632 850-1800 4,9-10,4 efektom staklene ba{te,
izazivaju globalno zagrevanje
2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede 23 464 23,6-29,6 1,9-2,1
i prete da izazovu nepovratnu
• HE na ispustu za biolo{ki minimum 1 064 1,2-1,6 1,7-2,3 promenu klime na Zemlji.
• HE na objektima vodosnabdevanja 7 000 5,6-6,5 1,4-1,7 Zbog toga se MHE, kao i
• HE u sistemima navodnjavanja 3 000 3,0-4,0 2,5-3,3 druge elektrane na obnovljive
izvore energije, Zakonom o
• HE u sklopu sistema DTD 10 400 7,8-10,0 1,3-1,7
energetici svrstavaju u
• HE na prebacivanju voda iz sliva u sliv 2 000 2,5-3,4 3,2-4,4 kategoriju povla{}enih
3. Obnova postoje}ih objekata 25 769 13,2-17,3 0,9-1,3 proizvo|a~a elektri~ne
• Obnova postoje}ih malih HE 8 769 5,4-6,8 0,9-1,3 energije, u koju spadaju i
• Ugradnja HE u vodenice 10 000 5,0-7,0 0,9-1,3 termoelektrane koje uz
elektri~nu proizvode i toplotnu
• Revitalizacija postoje}ih HE 7 000 2,8-3,5 2,0-2,5 energiju.
4. Ukupno 491 865 886,8-1890 4,4-9,5 Zna~ajni ekonomski efekti
gradnje MHE nastaju kao posledica mogu}eg
ekonomski efekti malih hidroelektrana u Na mnogim vodotocima nemogu}e je
relativno velikog doma}eg u~e{}a radne
granicama utvr|enim za navedene razli~ite izgraditi velike hidroelektrane sa velikim snage i industrije, te se mogu graditi
pristupe njihove izgradnje ili obnove akumulacijama, jer bi one trebalo da potope
postoje}ih objekata. prakti~no bez uvoza opreme iz inostranstva.
veliki teren i izgra|enu infrastrukturu, pa je Doma}e u~e{}e u ovakvim malim projektima
^injenica da neiskori{}eni tehni~ki iskoristiv mnogo povoljnije re{enje izgradnja je mnogo verovatnije i ve}e nego {to je u
hidroenergetski potencijal koji le`i u kaskadnih malih hidroelektrana sa cevnim slu~aju velikih postrojenja, jer se ne ograni~ava
mogu}oj izgradnji hidroelektrana snage ve}e turbinama za male padove, tako da je na gra|evinske radove koji po pravilu zna~ajno
od 10 MW iznosi 7515 GWh/god., a da gradnjom MHE mogu}e koristiti zapo{ljavaju doma}u gra|evinsku operativu i
neiskori{}eni tehni~ki hidropotencijal koji hidroenergetski potencijal takvih lokalnu radnu snagu, ve} posebno ra~una na
le`i u mogu}oj gradnji (malih) vodotokova, koji bi ina~e morao ostati doma}u ma{inogradnju koja se mo`e
hidroelektrana snage manje od 10 MW neiskori{}en. Pogodnost MHE da mogu osposobiti i organizovati da na velikom broju
iznosi oko 1790-2000 GWh/god., ukazuje da
slu`iti za lokalnu upotrebu kao rezervni izvor standardizovanih turbina i druge opreme na|e
se 19,3% do 21% neiskori{}enog
hidroenergetskog potencijala nalazi u ima poseban zna~aj, naro~ito ako su u svoju dugoro~no zna~ajnu razvojnu {ansu.
mogu}oj gradnji malih hidroelektrana. pitanju lokalna industrija, bolnice, hoteli, jer Tako utvr|en doprinos doma}e industrije i

[168]
 energija
lokalne gra|evinske operative mogao bi pokriti Miroslav Perovi}
veliki deo navedenih investicija u MHE.
Elektroprivreda Crne Gore A. D. Nik{i}
5. Zaklju~ak
Na osnovu prikazane analize prakti~no
iskoristivih hidropotencijala u Srbiji mo`e se UDC 621.311.21:620.9.001.6(497.16)
zaklju~iti da postoje velike mogu}nosti za
gradnju MHE, mada jo{ uvek nisu stvoreni
uslovi za masovnu gradnju ovakvih izvora
energije uz kori{}enje doma}eg znanja i
doma}e opreme, iako postoji zakonska
regulativa koja uva`ava ekonomski i
dru{tveni zna~aj dobijanja energije iz MHE.
Kako se MHE mogu graditi ekonomi~no
(posebno u sklopu vi{enamenskih
vodoprivrednih objekata, ili u sklopu
integralnog ure|enja vodnih re`ima), interes
Polazna osnova Strategije
za investiranje postaje sve zna~ajniji. I dr`ava
sa svoje strane ima interes da koristi
raspolo`ivi hidroenergetski potencijal,
razvoja i izgradnje
naro~ito sa stanovi{ta rastu}e potrebe za
poo{travanjem mera za{tite `ivotne sredine i
spre~avanje globalne promene klime, pa
malih HE u Crnoj Gori
uvodi podsticajne mere svrstavanjem ovih
izvora elektri~ne energije u povla{}ene, {to
mo`e biti podsticaj ne samo za investitore
(ukoliko postoje adekvatna kreditna politika, Rezime
poreske olak{ice i druge pogodnosti) ve} i za Kori{}enje vodenog potencijala za proizvodnju elektri~ne energije, u dana{njim uslovima,
razvoj doma}e proizvodnje opreme za predstavlja veoma zna~ajni vid dobijanja energije, posebno za Republiku Crnu Goru, koja
gradnju MHE. raspola`e sa bogatim hidropotencijalom.
Mala hidroenergetska postrojenja predstavljaju va`nu komponentu unutar sistema
iskori{}avanja i gazdovanja vodnim resursima, zbog vi{e dobrih strana ovih postrojenja.
Literatura
Naro~ito je va`an njihov pozitivan uticaj prema okolini, po{to se lako uklapaju u `ivotnu
M. Beni{ek, Hidrauli~ke turbine, monografija, sredinu.
Ma{inski fakultet, Beograd, 1998. Prevashodni cilj ovog rada je da se ukratko izlo`e osnovne karakteristike polazne osnove
C.C. Wacknick et al., Hydropower Engineering, Strategije razvoja i izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori, ~ijom bi se izradom
Prentice Hall, Englewood Clifs,1984. podstakao br`i razvoj ovih projekata, koji su temelj odr`ivog razvoja.
M. Mesarovi}, M. Beni{ek, S. Oka, Klju~ne rije~i: male hidroelektrane, Strategija razvoja i izgradnje.
Kori{}enje potencijala malih vodotokova,
Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Abstract
Vlade Republike Srbije, Beograd, 2002.
Water potential usage for electricity generation represents the important percentage in total
V. Puri}, Vodoprivreda i hidroelektrane, electricity generation particulary for Montenegro, where plenty of available water resources
Energoprojekt, 7, 1997.
still exist.
Prethodna studija hidroenergetskih
parametara Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav Small hydroplants become more and more influential within the water resource management
hidrosistema Severna Ba~ka i reke Nere i since they have many advantages, especially from the point of view of environmental
mogu}nost kori{}enja njihovog protection.
hidropotencijala, Knjiga 3, Institut za This paper is focused on basic characteristics of Strategy of development and construction of
vodoprivredu “Jaroslav ^erni”, Beograd, small hydroplants in Montenegro. These projects perfectly fit in the concept of sustainable
septembar 1983. development
Katastar malih hidroelektrana na teritoriji
Srbije van SAP, Knjiga I, Op{ti deo, Key words: small hydro plants, Strategy of development and construction.
Energoprojekt-Hidroin`enjering i Institut
„Jaroslav ^erni”-Zavod za ure|enje vodnih
tokova, Beograd, 1987 ori{}enje vodenog potencijala za nijesu izborili svoje mjesto u energetici Crne
Male hidroelektrane na teritoriji SR Srbije
van pokrajina-MHE u pogonu i izvan
pogona, Zajednica jugoslovenske
elektroprivrede, Slu`ba za hidroelektrane,
K proizvodnju elektri~ne energije u
dana{njim uslovima predstavlja
veoma zna~ajni vid dobijanja energije. Kad je
Gore. [to se ti~e izu~avanja malih vodotoka ,
sagledavana je mogu}nost energetskog
iskori{}avanja ovog potencijala preko malih
u pitanju mala hidroelektrana, rije~ je pak o hidroelektrana. Hidroenergetski potencijal
Beograd, 1990.
manjem objektu, koji je instalisan na manjem vodotoka slivnog podru~ja glavnih rijeka
Gordon J.L., Penman A.C., Quick estimating
vodotoku. Crne Gore je izu~avan gotovo za sve pritoke
techniques for small hydro potential, Water
Power & Dam Construction, September 1979. Osnovni parametar na osnovu kojeg je izuzev Tare i ]ehotine. Ukupno je
J. Roabe, Hydro-power. The design, use and definisana mala hidroelektrana skoro u svim projektovano 70 malih hidroelektrana ukupne
function of hydromechanical, hydraulic and zemljama je isklju~ivo instalisana snaga. instalisane snage 231,005 MW i prosje~ne
electrical equipment, VDI Verlag GmbH, godi{nje proizvodnje elektri~ne energije
Pojam male hidroelektrane, danas se potpuno
Dusseldorf, 1985. 642,933 GWh.
ustalio u oblasti hidroenergetike i va`i za
M. Mihajlovi}, Male hidrocentrale- U nedostatku dugoro~nog strate{kog
hidroelektrane snage do 10 MW.
hidrogra|evinske i elektrosmernice za
ekonomskog i energetskog interesa dr`ave i
projektovanje i izgradnju, Biro za 1. Tretman malih hidroelektrana usmjerenja, utemeljenog na odre|enom
projektovanje „Morava-projekt”, Sm.
Palanka, 2001.
u Crnoj Gori Programu razvoja i izgradnje malih
B. \or|evi}, Hidroenergetsko kori{}enje Iako je do sada izgradnja malih hidroelektrana, zasnovanog na racionalnom
voda, Gra|evinski fakultet, Beograd, 2001. hidroelektrana bila dozvoljena (izgra|eno ih energetskom iskori{}avanju malih vodotoka, i
Zbornik radova 100 godina hidroenergetike u je samo sedam, i to sve u okviru sistema bez zaokru`enja tehni~ke i pravne regulative,
Srbiji, SANU, Beograd, 2001. Elektroprivrede Crne Gore), ovi objekti nepostojanja organizacione strukture kao i

[169]
 energija
stimulativnih mjera, je izostala adekvatna
valorizacija ovih hidropotencijala u Crnoj
Gori, o ~emu svjedo~e dosada{nji rezultati.
Naime, nijedna od projektovanih malih
hidroelektrana do sada nije realizovana.
2. Politika razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana
Generalno gledano, intenziviranje aktivnosti
na dobijanju sve ve}ih koli~ina elektri~ne
energije iz obnovljivih izvora, trend je u
svijetu zadnjih nekoliko godina, koji prerasta
u globalno razmi{ljanje, a temelji se na ideji
odr`ivog razvoja. U tom smislu, u ve}ini
zemalja svijeta osmi{ljene su politike i
konkretizovane razli~ite mjere i mehanizmi u
cilju podsticaja pove}anom energetskom
iskori{}avanju obnovljivih izvora, {to je
ugra|eno i u energetske strategije tih zemalja.
Kao {to je poznato, Crna Gora raspola`e sa
bogatim hidropotencijalom malih vodotoka
koji pru`a povoljne mogu}nosti za njegovo
energetsko iskori{}avanje.
Osnovni dokument kojim se utvr|uje
energetska politika i planira energetski razvoj
jedne zemlje je Strategija energetskog
razvoja. Sastavni dio te ukupne Strategije,
koja se ti~e obnovljivih izvora, odnosno,
energetskog iskori{}avanja hidropotencijala
malih vodotoka preko malih hidroelektrana je
izrada Strategije razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana. Ova Strategija bi trebalo da
bude adekvatna ovom podneblju, prilikama i
dugoro~noj situacijii i pokazala se realno
ostvarljiva, odnosno doprinijela ve}em
energetskom iskori{}enju malih vodotoka.
Osnovni cilj Strategije, odnosno, dugoro~ne
politike razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, je
omogu}avanje svih povoljnih uslova za
razvoj i izgradnju malih hidroelektrana u
Republici kao i plansko, racionalno i
rentabilno dugoro~no energetsko kori{}enje
hidropotencijala malih vodotoka preko tih
objekata.
Prema tome, Strategija razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana u Crnoj Gori bi
obuhvatila:
„ Uslove za razvoj i izgradnju malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, i
„ Programske aktivnosti razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana u Crnoj Gori
Uslovi za razvoj i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori
Nepotpuna i nezadovoljavaju}a pravna i
tehni~ka regulativa, kao i nepostojanje
organizacione strukture, i podsticajnih i
stimulativnih mjera, su predstavljali glavni
usporavaju}i faktor i prepreka pri gradnji
malih hidroelektrana i nepovoljno uticali na
zainteresovanost investitora za gradnju ovih
objekata.
Za aktivnije interesovanje u pogledu
rentabilnijeg iskori{}avanja hidropotencijala
malih vodotoka preko malih hidroelektrana,
potrebno je prethodno stvoriti povoljne
uslove, koje ~ine optimalan ambijent,
preduzimanjem konkretnih adekvatnih mjera
i aktivnosti koje se odnose na:
1. Uspostavljanje zakonske regulative;
2. Formiranje Agencije za male
hidroelektrane;.
3. Stimulacija;
4. Finansiranje;
5. Organizacija za projektovanje i in`enjering
malih hidroelektrana;
6. Doma}a industrija za proizvodnju
ma{inske opreme;
7. Lokalno udru`enje potencijalnih graditelja
i vlasnika malih hidroelektrana, odnosno
Savez tih udru`enja
1. Uspostavljanje zakonske regulative Po{to
je postoje}a zakonska (tehni~ka i pravna)
regulativa predstavljala glavni usporavaju}i
faktor pri gradnji malih hidroelektrana, to je
potrebno da se ona {to prije uspostavi i bude
primjerena izgradnji ovih objekata, i da pred
budu}e investitore malih hidroelektrana ne
postavlja preo{tre zahtjeve u domenu
projektovanja i gradnje.
Njenim utemeljenjem omogu}i}e se da
pojednostavljeni postupci u zakonskim
aktima i redosljed zakonskih procedura, ne}e
predstavljati administrativno optere}enje za
budu}e investitore, od dobijanja saglasnosti
do izvo|enja, priklju~enja na mre`u i rada.
Prema tome , uspostavljanje zakonske
regulative, koja se odnosi na projektovanje i
izgradnju malih hidroelektrana i obavljanje
elektroprivredne djelatnosti u ovim
objektima, predstavlja jedan od veoma va`nih
uslova za gradnju ovih objekata.
2. Agencija za male hidroelektrane Za
postizanje ve}e efikasnosti pri realizaciji
projekata malih hidroelektrana , organizacija
u ovom poslu se mora tako prilagoditi da svi
u~esnici (zainteresovane strane) u okviru
podjele posla ostvare svoje zadatke uskla|eno
i uspje{no.
U tom cilju, izme|u ostalog, potrebno je da
se formira jedno tijelo koje bi bilo centar svih
informacija i organizovanog objedinjavanja i
povezivanja aktivnosti u svim fazama
realizacije objekta. Ovim bi se olak{alo
sprovo|enje procedure pri gradnji i stvorili
povoljni uslovi za njihovu br`u, lak{u i
racionalniju realizaciju.
Sve aktivnosti vezano za razvoj i izgradnju
malih hidroelektrana u Crnoj Gori trebalo bi
da budu vo|ene i koordinirane od strane
jednog kompetentnog stru~nog organa –
Agencije za male hidroelektrane, sa ciljem
lak{e implementacije projekata malih
hidroelektrana. Ovo tijelo bi se staralo o svim
fazama izgradnje i dobijanju potrebnih
administrativnih saglasnosti i dozvola, i
drugih radnji koje su neophodne za
realizaciju malih hidrolektrana.
Ustanovljenjem ovog tijela, koje bi se bavilo
cjelokupnom problematikom malih
hidroelektrana, ubrzalo bi se uspje{no
odvijanje svih faza kod njihove izgradnje, sa
[170]
kojim bi se postigli najve}i ukupni efekti pri
realizaciji ovih objekata.
3. Stimulacija Strate{ki ekonomski i
energetski interes dr`ave je da, s obzirom na
povoljne prirodne uslove, podstakne svaku
inicijativu koja omogu}ava sopstvenu
proizvodnju elektri~ne energije, ma koliko
ona bila mala.
Zakonom o energetici je predvi|eno da Vlada
Republike Crne Gore razvija i promovi{e
podsticaje za stvaranje povoljnog ambijenta
kod u~e{}a privatnog sektora u energetskom
sektoru i ve}eg kori{}enja obnovljivih
energetskih izvora.
[to se ti~e energetskog iskori{}avanja malih
vodotoka, dr`ava bi, dakle, morala nastupiti
sa odgovaraju}im sistemom stimulicija za
izgradnju malih hidroelektrana.
Uloga dr`ave mora biti dakle velika,
konkretna i ne samo na~elna. Potrebno je da
donese zakone i podzakonska akta koji }e
{tititi malog proizvo|a~a elektri~ne energije
iz malih hidroelektrana na otvorenom tr`i{tu
elektri~ne energije. U cilju olak{anog
odvijanja zakonske procedure, lokalna
samouprava bi trebalo u {to ve}oj mjeri da
ima nadle`nosti i odgovornosti za izgradnju
ovih objekata.
Vlada Republike Crne Gore trebalo bi da
preduzme aktivnosti vezano za potpisivanje
Kjoto protokola, a naro~ito u vezi sa tr`i{tem
»zelene energije«, {to bi donijelo odre|enu
ekonomsku korist u razvoju malih
hidroelektrana.
Za podsticanje izgradnje malih hidroelektrana
bi bilo neophodno:
„ da otkupna cijena dobijene elektri~ne
energije iz malih hidrolektrana bude
zagarantovana i prihvatljiva za investitora, i
da je obezbije|en njen otkup;
„ propisati minimalne kvote energetskog
kori{}enja hidropotencijala malih
vodotoka;
„ u cilju olak{avanja investiranja u izgradnju
malih hidroelektrana, potrebno je smanjiti
vodne i koncesijske nadoknade, odnosno
osloboditi od pla}anja istih za proto~ne
male hidroelektrane kao i na demografsko
ugro`enim podru~jima i podru~jima od
posebne dr`avne brige;
„ osloboditi investitora od pla}anja taksi i
poreza za uvoz opreme;
„ odobravati kredite investitorima uz
povoljne uslove vra}anja;
„ izraditi sistem pomo}i, koji se ne bi
zasnivao samo na subvencijama za
razvojno istra`iva~ke programe, izrade
studija izvodljivosti i investicijske projekte,
nego na cjelovitijoj pomo}i dr`ave, kao {to
su npr. garancije, poreske stimulacije i
neposredne pomo}i;
„ formirati fondove za pomo} kod
finansiranja ovih projekata i dr.
Tako|e, treba stimulisati izgradnju malih
hidroelektrana u naseljima koja jo{ nijesu
elektrificirana omogu}avaju}i gradnju ovih
 energija
objekata pod povoljnim uslovima, jer su
udaljena od op{te elektri~ne mre`e, usljed
~ega je i prenos elektri~ne energije skup.
Za male hidroelektrane koje doprinose
razvoju demografsko ugro`enih podru~ja,
potrebno je posebnim mjerama stimulisati
proizvo|a~e iz ovih objekata.
Prema tome, sve navedene stimulativne
mjere, mogu znatno doprinijeti ve}em
kori{}enju malih vodotoka za lak{u i
rentabilniju izgradnju malih hidroelektrana.
4. Finansiranje Za izgradnju malih
hidroelektrana vrlo su zna~ajni izvori
finansiranja, odnosno, obezbje|enje
sredstava. Izvori finansiranja poti~u iz
sredstava investitora, bankarskih kredita,
kredita isporu~ilaca opreme i izvo|a~a
gra|evinskih radova i sl.
U tom cilju bilo bi potrebno da banke uvrste
gradnju malih hidroelektrana u svoje osnovne
planske akte, i da kreditiranju izgradnje ovih
objekata posvete posebnu pa`nju i kreditne
uslove prilagode zna~aju malih
hidroelektrana, koje imaju sve karakteristike
infrastrukturnih objekata. Poslovne banke
treba da olak{aju dobijanje kredita za
izgradnju malih hidroelektrana svim
potencijalnim investitorima uz beneficirane
uslove.
5. Organizacija za projektovanje i
in`enjering malih hidroelektrana Ovo tijelo,
koje bi pratilo cjelokupni tok gradnje objekta,
bilo bi osnovna podr{ka pri realizaciji
projekata malih hidroelektrana.
6. Doma}a industrija za proizvodnju
ma{inske opreme Potrebno je pokrenuti
razvoj odgovaraju}e ma{inske opreme
otkupljivanjem licence za njenu proizvodnju,
~ime bi se doprinijelo smanjenju tro{kova u
ukupnoj investiciji planiranog objekta,
skratilo vrijeme izgradnje i ubrzao po~etak
rada male hidroelektrane i dr.
7. Lokalno udru`enje potencijalnih graditelja
i vlasnika malih hidroelektrana, odnosno
Savez tih udru`enja Za mjesto gdje bi
potencijalni graditelji, odnosno vlasnici malih
hidroelektrana zastupali svoje interese,
potrebno je osnovati udru`enja na lokalnom
nivou, odnosno, Savez lokalnih udru`enja
potencijalnih graditelja i vlasnika, na
republi~kom nivou. Ova udru`enja, odnosno
Savez, imali bi prevashodni zadatak da pru`e
prakti~nu pomo} vlasnicima malih
hidroelektrana
Sve ove navedene konkretne mjere i
aktivnosti su usmjerene u cilju stvaranja
realnijih i povoljnijih uslova za br`u
realizaciju izgradnje mogu}ih malih
hidroelektrana. Stvaranju uslova za razvoj i
izgradnju malih hidroelektrana u Crnoj Gori
treba posvetiti du`nu pa`nju s obzirom na
malu iskori{}enost velikog hidroenergetskog
potencijala malih vodotoka i zainteresovanost
kako na{ih tako i stranih investitora za
izgradnju ovih objekata.
Prema tome, sa svim ovim predlo`enim
mjerama, koji omogu}avaju stvaranje svih
povoljnih uslova za razvoj i izgradnju malih
hidroelektrana, mo`e se radikalno uticati na
privla~enje potencijalnih graditelja ovih
objekata.
Programske aktivnosti razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj
Gori
Zacrtanim programskim aktivnostima
odre|uju se dugoro~ni razvojni ciljevi i
pravci na sistematskom pristupu racionalnom
i rentabilnom energetskom iskori{}avanju
raspolo`ivih malih vodotoka . Osnovne
programske aktivnosti politike razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori
obuhvatile bi :
„ Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana
„ Nacionalni akcioni plan razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana
„ Lokalni-op{tinski energetski koncept
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
„ Lokalni akcioni plan
Ovim aktivnostima definisan je dugoro~ni
planski pristup istra`ivanju, planiranju,
projektovanju, i izgradnji malih
hidroelektrana u Crnoj Gori.
a. Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana
Organizovana i sistemska briga, kada se radi
o obnovljivim izvorima, se sprovodi na
osnovu Nacionalnih energetskih programa.
Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori
u su{tini defini{e dugoro~ne razvojne ciljeve i
usmjerenja energetskog iskori{}avanja malih
vodotoka. Nacionalni energetski program
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
mora biti u skladu sa prostornim i drugim
razvojnim dokumentima Republike Crne
Gore.
Uva`avaju}i zna~aj i aktuelnost problematike
malih hidroelektrana, konkretne interese i
prostore (prirodne uslove) koji pru`aju
mogu}nosti za izgradnju ovih objekata u
Republici Crnoj Gori, name}e se kao
osnovna pretpostavka, imperativna aktivnost,
izrada Nacionalnog energetskog programa
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana u
Crnoj Gori.
Svaki pristup Nacionalnom programu razvoja
i izgradnje malih hidroelektrana trebalo bi da
odra`ava, kako nacionalne potrebe i uslove,
tako i lokalne specifi~nosti, sa ciljevima
politike razvoja malih hidroelektrana u
okolnostima liberalizovanog i deregulaisanog
tr`i{ta energije.
Osnovna karakteristika bogatog
hidropotencijala malih vodotoka Crne Gore je
{to se on najve}im dijelom nalazi na
demografsko ugro`enom i privredno
nerazvijenom brdsko-planinskom sjeveru
Republike, gdje postoje povoljni prirodni
uslovi za izgradnju rentabilnih malih
hidroelektrana.
[171]
Za brdovitu i visoko planinsku okolinu Crne
Gore, za koju je karakteristi~no izobilje malih
vodotokova, male hidroelektrane postaju
velika razvojna prednost i zahtijevaju
strate{ko razmi{ljanje.
Osim toga u ovom dijelu postoji veliki broj
napu{tenih vodenica (vi{e od 100), koje bi se
mogle uz malu rekonstrukciju i ulaganja
adaptirati i pretvoriti u male hidroelektrane
Prema tome, razvojnu mogu}nost i {ansu
brdovitog sjevera Republike, predstavlja
izgradnja malih hidroelektrana, preko kojih
se ne doprinosi samo ka pove}anju koli~ine
elektri~ne energije, nego su kao proizvo|a~i
energije bitan element u lokalnoj politici i
prvi pokreta~ za zalet lan~ane reakcije
privrednog razvoja (razni prate}i pogoni,
mljekare, pilane, prerada drveta, farme,
ribnjaci, prerada kamena, fla{iranje vode,
turizam, ugostiteljstvo, sport, rekreacija i dr.).
Naime, male hidroelektrane imaju izuzetnu
va`nost za o`ivljavanje poljoprivrede u
brdsko-planinskim podru~jima, posebno za
razvoj sto~arstva (prijeko potrebna elektri~na
energija za rashladne ure|aje za ~uvanje
mlije~nih proizvoda i mesa, kao i za
pokretanje raznih aparata i ure|aja u seoskom
doma}instvu i dr.).
Time se omogu}ava ljudima ovih krajeva
ekonomska egzistencija, kroz racionalno i
rentabilno energetsko iskori{}enje malih
vodotoka preko malih hidroelektrana, s
obzirom da je priroda bila jako izda{na i
naklonjena ovim predjelima sa velikim
bogatstvom hidropotencijala tih vodotoka.
U Crnoj Gori postoje ne tako mali broj
pojedinaca, koji bi u zavi~aj svojih predaka
ulagali svoj kapital u gradnju rentabilnih,
ekolo{ko ~istih i bezbijednih objekata
(primjer iz Plava), a time bi se pove}ao broj
povratnika u svoja napu{tena sela. Sa tim u
vezi potrebno je stimulisati razvojne projekte
malih hidroelektrana, a sve u cilju
o`ivljavanja sela.
Prema tome, izgradnja malih hidroelektrana
mora se planirati strategijski, dugoro~no, u
sklopu privrednog, i posebno
elektroprivrednog i vodoprivrednog razvoja,
uva`avaju}i konkretne interese, zahtjeve i
potrebe lokalnih zajednica i njenih subjekata.
Dalekose`na planiranja nikad nijesu ostala
bez pozitivnih rezultata, pa se vjerovatno to
ne bi dogodilo ni kada su u pitanju male
hidroelektrane.
b. Nacionalni akcioni plan razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana
Nacionalni akcioni plan razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana, kao rezultat
Nacionalnog energetskog programa razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana, odre|uje listu
mjera i akcija, koji odslikavaju ciljeve
politike razvoja malih hidroelektrana u Crnoj
Gori.
Naime, kao prirodan i logi~an prilaz
istra`ivanju mogu}nosti energetskog
iskori{}avanja malih vodotoka preko malih
hidroelektrana, predstavlja izrada Master
 energija
plana, odnosno, izu~avanja koje obuhvata {ira
podru~ja i po{tuje sve interese i zahtjeve
(lokalni-op{tinski energetski koncept) i
uslove (Vodoprivredna osnova, Prostorni
plan i dr.). Master plan bi uz aktuelizaciju do
sada projektovanih malih hidroelektrana
istovremeno i definisao nove potencijalne
mogu}nosti za izgradnju malih
hidroelektrana. Prethodno treba izvesti
istra`ne radove (prevashodno hidrolo{ke i
geolo{ke) za sve mogu}e hidroelektrane za
nivo Master plana.
Izrada kompleksnog Master plana, je
preduslov za sistematsko i dugoro~no
planiranje izgradnje, i predstavlja generalni
okvir razvoja malih hidroelektrana u Crnoj
Gori. Master plan }e poslu`iti kao solidna
osnova za daljnje programske aktivnosti za
optimalan i efikasniji pristup u realizaciji
mogu}ih rentabilnih malih hidroelektrana.
Sa ovako programiranim i racionalnijim
pristupom ovoj problematici, otkri}e se
optimalne elektroenergetske vrijednosti
hidropotencijala malih vodotoka i stvori}e se
realni uslovi za pravilan izbor rentabilnih
malih hidroelektrana.
Nacionalni akcioni plan razra|uje lokalne
akcione planove koji su stvarno izvodljivi.
c. Lokalni-op{tinski energetski koncept
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
Novi Zakon o energetici, koji je ozakonio
djelovanje tr`i{ta elektri~ne energije, stvara
osnovne preduslove za razvoj malih
hidroelektrana u Crnoj Gori.
Usmjerenje na lokalnu energetiku nudi
najvi{e {ansi i pozitivnih efekata.
U posljednjim godinama se sve vi{e isti~e da
Crna Gora, po osnovu neiskori{}enog
hidropotencijala, kako velikih tako i malih
vodotoka, mora posvetiti ve}u pa`nju i
preduzeti konkretne korake ka njegovom
iskori{}avanju. Svaka dr`ava koja ima ovako
bogata prirodna dobra u hidropotencijalu ih je
znala dobro i maksimalno iskoristiti. Za dvije
velike hidroelektrane i sedam malih
govorimo da je to skromno kulturno i
tehni~ko nasle|e, koje ne prelazi 17%
iskori{}enosti hidropotencijala Crne Gore.
Treba naglasiti, da su obnovljivi izvori
energije, u koje spadaju i mali vodotoci, po
definiciji lokalni energenti. Pod pojmom
“lokalna energetika” obuhvataju se svi oni
izvori, procesi, tokovi energije, koji su blizu
krajnjem potro{a~u i prilago|eni su lokalnim
izvorima i potrebama za energetskim
uslugama.
Lokalna energetika zahvata postrojenja
»male energetike« (male (hidro)elektrane),
svu distributivnu mre`u i preduze}a, koja s
njom upravlja. Obuhvata, dalje, motivaciju i
`elju zainteresovanih subjekata tih prostora
da se bave elektroprivrednom djelatno{}u
preko malih (hidro)elektrana.
Davanje na zna~aju izgradnji malih
hidroelektrana predstavlja glavni element
lokalne politike, po{to:
„ male hidroelektrane mogu aktivno prirodnih vrijednosti, postoje}im planovima
doprinijeti stvaranju novih radnih mjesta; kori{}enja lokacija, raspolo`ivo{}u voda za
„ ovi objekti su uobi~ajeno locirane bli`e energetsko kori{}enje i op{tim drugim
potro{a~ima; ograni~enjima. Lokalni akcioni planovi su
integrisani u Nacionalni akcioni plan.
„ to su objekti koji za privatnog investitora
Prema tome, programske aktivnosti razvoja i
predstavljaju izazov i imaju zna~aj za
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori,
komercijalni program;
predstavljaju dugoro~nu strategijsku
„ javnost je ve}im dijelom, zbog povoljnog orijentaciju Republike Crne Gore ka
uticaja na `ivotnu sredinu, naklonjenija planskom i racionalnom energetskom
upotrebi ove vrste energije nego drugim iskori{}avanju malih vodotoka.
vidovima energije;
Lokalni-op{tinski energetski koncept razvoja Zaklju~ak
i izgradnje malih hidroelektrana je koncept
Kona~no pokretanje Strategije razvoja i
razvoja lokalne zajednice u oblasti
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori,
energetskog iskori{}avanja hidropotencijala
kao konstitutivnog dijela sveobuhvatne
malih vodotoka.
Strategije razvoja energetike Crne Gore, je u
Lokalni energetski koncept razvoja i novonastalim uslovima u energetskom
izgradnje malih hidroelektrana je osnovni sektoru pravi momenat u problematici malih
planski dokument, koji u skladu sa hidroelektrana.
usmjerenjima Nacionalnog energetskog Svaka strategija dugoro~nog razvoja i
programa razvoja i izgradnje malih izgradnje malih hidroelektrana, koja mora
hidroelektrana i energetskom politikom odgovoriti na va`na strate{ka pitanja, ima
Republike Crne Gore, odre|uje dugoro~ni energetsku, ekonomsku, zakonodavnu,
plan i politiku razvoja »male energetike« u organizacijsku i institucionalnu dimenziju, a
lokalnoj zajednici na racionalnom, to sve sa ciljem da pripremi i trasira put ka
rentabilnom iskori{}avanju lokalnih masovnijem racionalnijem i rentabilnijem
energenata (mali vodotoci). energetskom iskori{}avanju hidropotencijala
Prema tome, svaka op{tina treba u sklopu malih vodotoka jedne dr`ave.
svoje lokalne razvojne strate{ke energetske Ovo je predlog jednog modela dugoro~nog
politike da predlo`i Energetski program razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana na prilago|en potrebama i specifi~nostima
svom podru~ju, i time se uklju~i u Republike Crne Gore.
Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Republici.
Razvojne inicijative op{tina na energetskom
iskori{}avanju malih vodotoka predstavljaju
prvi korak lokalne energetske politike a time
i nacionalne energetike. Na ovom planu su Literatura
otpo~ete aktivnosti jo{ prije dvadesetak
godina koje su pokrenule Skup{tine op{tina
Plav, Bijelo Polje, Ro`aje i privredni subjeki [1] Smjernice razvoja i izgradnje malih
op{tina Nik{i}, Berana i Pljevalja, koje su hidroelektrana u Crnoj Gori, Elektroprivreda
rezultirale izradom projektne dokumentacije. Crne Gore A. D. Nik{i}, januar 2001.
Sada opet postoje takve inicijative iz [2] Dr Tom{i~ M., Klemenc A.,
pojedinih op{tina (Bijelo Polje, [avnik, Gospodinja~ki M., Pobuda za zakonodajno
Berane, Nik{i}, Ro`aje). podporo lokalni energetiki, Modro sonce,
Zveza dru{tev mHE Slovenije, Ljubljana,
Prema tome, lokalna energetika, koja se
1(2000), str. 9-10.
zasniva na razvoju »male energetike« (male
hidroelektrane i ostale elektrane) je sastavni [3] Gospodinja~ki M., Europa zdaj! Ali malo
dio nacionalne energetike. kasneje ..., Modro sonce, Zveza dru{tev mHE
Slovenije, Ljubljana, 1(2000), str. 13-17.
U okviru Strategije razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, lokalne
zajednice bi dobile zna~ajniju ulogu, ve}i
uticaj i sa tim tako|e obaveze pri
dugoro~nom razvoju »male energetike« na
lokalnom nivou.
d. Lokalni akcioni plan
Lokalni akcioni plan podrazumijeva
realizaciju i sprovo|enje definisanog
konkretnog lokalnog koncepta, koji se odnosi
na energetsko kori{}enje malih vodotoka
preko malih hidroelektrana na teritoriji
op{tine kojom su obuhva}eni. Ovaj plan
obuhvata konkretne interese i predloge koji
su realno ostvarljivi, s obzirom da su
uslovljeni ograni~enjem s gledi{ta za{tite
172]

e`nja za iskori{}enjem obnovljivih
T izvora energije je zna~ajna i sa aspekta
ekologije, odnosno o~uvanja i za{tite
`ivotne sredine, jer se na taj na~in dobija
elektri~na energija sa najmanjim {tetnim
uticajem na prirodnu sredinu, s obzirom da se
za male hidroelektrane ne grade akumulacije
koje remete prirodnu ravnote`u.
Posebna pa`nja se posve}uje iskori{~avanju
hidropotencijala ravni~arskih reka, po{to su
du` njihovih korita izgra|eni gradovi,
fabrike, saobra}ajnice, i dr., pa nije mogu}a
izgradnja visokih brana, jer bi ona zahtevala
njihovo izme{tanje, kao i plavljenje velikih
povr{ina zemlji{ta [1,2]. Zato se danas u
svetu, a i kod nas predvi|a izgradnja
kaskadnih hidroelektrana du` vodotokova
koje bi imale vi{enamensku upotrebu. Pod
ovim se podrazumeva iskori{}enje
hidropotencijala u sklopu vi{enamenskog
kori{}enja: energetika, vodosnabdevanje,
re~ni saobra}aj, turizam, navodnjavanje,
spre~avanje plavljenja okoline, ribarstvo i
drugo. Osnovnim projektom hidroelektrana u
Srbiji predvi|a se izgradnja tri kaskade
hidroelektrana u slivu Morave i to na Ibru,
Zapadnoj i Velikoj Moravi. Ove elektrane
prakti~no ne bi imale akumulaciju i radile bi
~isto proto~no.
Deljenjem raspolo`ivog pada vodotoka na
stepenice pribli`no jednakih padova, sa
brojem i veli~inom hidroagregata koji
najbolje odgovaraju hidrolo{kim parametrima
trebalo bi izvr{iti unifikaciju agregata i
pripadaju}e opreme. Ovim bi se postiglo
zna~ajno pove}anje ekonomi~nosti i
produktivnosti pri izgradnji hidroelektana
zbog smanjenja tro{kova kroz:
„ uvo|enjem serijske proizvodnje
hidroagregata i ostale opreme
(tansformatori, dizalice, segmentni i
remontni zatvara~i, ma{ine za ~i{}enje
re{etki, itd.)
„ tipizacijom brana i ma{inskih zgrada
„ unifikacijom izvo|enja gra|evinskih i
monta`nih radova.
Rentabilnost gra|enja ovakvih hidroelektana,
izra`ena vremenom otpla}ivanja ulo`enih
investicija, je za oko 30 % ve}a nego kod
neunificiranih hidroelektana.
energija
M. Arsi}, V. Aleksi}
Institut za ispitivanje materijala - IMS, Beograd
M. Beni{ek,
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 621.311:621.221
Analiza dosada{njeg razvoja
i mogu}nosti osvajanja
proizvodnje cevnih turbina
i prate}e ma{inske opreme
Rezime
U svetu kao i kod nas hidropotencijali reka velikih padova i akumulacija su u znatnoj meri
iskori{}eni, tako da je sve aktuelnija te`nja za razvojem i osvajanjem proizvodnje malih
turbina, {to bi omogu}ilo iskori{}enje manjih hidropotencijala ravni~arskih reka sa manjim
padovima, re~ica i potoka sa izvori{tima. Razvoj malih turbina u industriji “GO[A” datira od
davne 1983. Dosad postignuti rezultati, u saradnji sa Ma{inskim fakultetom iz Beograda,
ogledaju se kroz odre|eni stepen razvoja Kaplanovih i cevnih turbina i u izradi opitne
instalacije na Fakultetu za ispitivanje modela turbina. U radu je data analiza planiranih i
realizovanih aktivnosti Industrije “GO[A” na daljem razvoju i definitivnom osvajanju
proizvodnje cevnih turbina i prate}e ma{inske opreme, sa osvrtom na potrebe usagla{avanja
zahteva i ograni~enja pri izradi malih hidroelektrana.
Klju~ne re~i: cevna turbina, ispitivanje modela turbine, male hidroelektrane.
Abstract
River potentials of high downfalls and cumulative reservoirs all over the world are in a great
deal utilized, so that tending for development and manufacturing of small turbines becomes
current, which would enable to exploit potentials of lowland rivers, streamlets, brooks and
their sources. Development of small turbines in GO[A Industry started in 1983. Results
achieved till nowadays, in cooperation with Faculty of Mechanical Engineering in Belgrade,
are reflected through certain development level of Kaplan’s and pipe turbines and also in
building of experimental installation for examination of turbine models. This paper presents
analysis of realized and planned activities of GO[A Industry on further development and final
capturing of pipe turbines and accessories manufacturing, with respecting to need of
harmonization of requests and limits in small hydroelectric power plants building.
Key words: pipe turbines, examination of turbine models, small hydroelectric power plants.
Dana{nja te{ka elektroenergetska situacija u izradu turbine, hidroma{inske i ma{inske
zemlji je posledica objektivnih i subjektivnih opreme. Izradu generatora turbine sa
razloga, kao i nedovoljnog uklju~enja prate}om opremom dobija “SEVER”, a
doma}e industrije i nau~no ista`iva~kog izradu opreme za regulaciju i automatiku
potencijala na re{avanju ovog problema. “Prva petoletka”. Za prora~un turbine i razvoj
Treba o~ekivati da }e u dogledno vreme do}i konstrukcije uklju~eni su Ma{inski fakultet iz
do zna~ajnih promena radi prevazila`enja Beograda i Nau~no dru{tvo Srbije. Predmetni
nastale situacije u zemlji, {to nagove{tava i to projekat iz poznatih razloga nije realizovan u
da je Projekat “Malih i mini hidroelektrana”
potpunosti.
u oblasti energetike definisan kao strate{ki
projekat razvoja Republike Srbije. Potreba da se osvoji proizvodnja cevne
Zna~i, evidentno je da je do danas bilo turbine ogleda se u mogu}nosti njenog
poku{aja uklju~ivanja doma}e ma{inogradnje efikasnog kori{}enja u malim
hidroelektranama [3].
u razvoj elektro-energetskog sistema Srbije i
Crne Gore, pa ovo treba o~ekivati u
narednom periodu. Primera radi godine 1991. 1. Razvoj cevnih turbina
ugovorena je izgradnja male hidroelektrane
Zbog ve}e mogu}nosti plasmana i mogu}ih
sa cevnom “S” turbinom na reci Zrmanji u
realizacija procesa razvoja cevnih turbina sa
Hrvatskoj, od strane “Centroprojekta”, a
fiksnim i pode{ljivim lopaticama obrtnog
kasnije “Energoprojekta”. Iako do tada nisu
izvr{ena planirana ispitivanja modela na kola za padove do 15 m izra|ena je projektna
Ma{inskom fakultetu u Beogradu investitor je dokumentacija, koja je prakti~no overena i
tra`io uklju~enje na{e ma{inogradnje i ve}im stepenom realizacije u fizi~kom smislu
nau~no istra`iva~kih institucija u realizaciju izrade turbine i gotovo potpunom izradom
tog projekta. Tada industrija “GO[A” dobija prate}e opreme.
[173]
 energija
1.1. Planirane aktivnosti na razvoju i
osvajanju cevne S turbine
Razvoj i osvajanje turbinskog postrojenja
obuhvata slede}e aktivnosti:
„ ravoj i osvajanje cevne turbine,
„ razvoj i osvajanje elektroopreme,
„ razvoj i osvajanje hidroma{nske i ma{inske
opreme.
Razvoj i osvajanje cevnih turbina
podrazumeva brojne istra`iva~ke, razvojne i
proizvodne aktivnosti:
„ razvoj i osvajanje hidraulike cevnih turbina,
„ razvoj i osvajanje konstrukcije i prora~una
cevnih turbina,
„ osvajanje tehnologije proizvodnje,
„ razvoj i osvajanje turbinskog regulatora i
regulacijskog postrojenja,
„ projektovanje pomo}nih ure|aja turbinskog
agregata, automatike, signalizacije i za{tite,
uz primenu savremenih tehni~kih re{enja,
„ razvoj i osvajanje konstrukcije i
proizvodnje planetskih multiplikatora,
„ projektovanje monta`nih radova, ispitivanje
i pra}enje eksploatacije agregata sa
stanovi{ta pouzdanosti.
Kompleks radova na razvoju i osvajanju
hidaulike cevnih turbina sadr`i:
„ hidrauli~ke prora~une strujanja u delovima
proto~nog trakta, sprovodnom aparatu i
obrtnom kolu,
„ projektovanje modela i opitnih postrojenja,
„ izradu modela i opitnih postrojenja,
„ ispitivanja modela vazduhom u cilju
provere prora~una i doterivanje hidrauli~kih
oblika,
„ energetska ispitivanja modela vodom u
cilju dobijanja pogonskih karakteristika i
karakteristika pobega,
„ kavitacijska ispitivanja modela,
„ specijalna ispitivanja modela vazduhom i
vodom u cilju odre|ivanja pritiska i
pulzacija pritiska u proto~nom traktu, kao i
sila i momenata na sprovodnom aparatu i
obrtnom kolu,
„ formiranje univerzalnih modelskih
karakteristika, tipizaciju turbina i prora~un
delova turbine,
„ izradu eksploatacionih dijagrama turbine i
agregata.
Grupa aktivnosti na osvajanju konstrukcije i
prora~unavanju turbina obuhvata:
„ analizu i formiranje principsko-
konstruktivnog re{enja hidroagregata,
„ razradu tehni~kih re{enja pojedinih
sklopova i delova turbine,
„ analizu sklopljivosti delova turbine i
agregata,
„ prora~un prelaznih re`ima pri velikim
prora~unima u cilju dobijanja podataka za
prora~un delova,
„ funkcionalni prora~un delova i sklopova,
„ prora~un delova na ~vrsto}u savremenim
metodama, kao na primer, kona~nim
elementima,
„ prora~un mehani~ko-dinami~kih parametara
konstrukcije turbine i agregata,
„ odre|ivanje sila i momenata na fundament,
kao i pritisaka u proto~nom traktu,
potrebnih za gra|evinsko projektovanje
ma{inske zgrade hidroelektrane,
„ izradu radioni~ke dokumentacije.
U aktivnosti na osvajanju tehnologije
proizvodnje spada:
„ izbor materijala,
„ razrada zavarenih konstrukcija, kovanih i
livenih delova,
„ razrada tehnolo{kih postupaka i termi{kih
obrada,
„ analiza primenjivosti ma{ina za obradu,
„ obezbe|enje i pra}enje kontrole kvaliteta
izrade u procesu proizvodnje,
„ izrada tehni~kih normi za tehnologiju
proizvodnje,
„ tehnolo{ka dokumenta za proces
proizvodnje.
Projektovanje pomo}nih ure|aja turbinskog
agregata obuhvata slede}e sisteme:
„ drena`ni sistem,
„ rashladni sistem,
„ sistem podmazivanja i deponije ulja,
„ sistem vazduha visokog pritiska za
snabdevanje regulacijskog postrojenja,
„ sistem vazduha niskog pritiska za ko~enje i
remontno zaptivanje turbina,
„ protivpo`arnu za{titu prenosnim i stabilnim
ure|ajima,
„ merenje hidrauli~kih veli~ina turbine i
elektrane.
Pri projektovanju automatike, signalizacije i
za{tite turbinskih agregata treba obuhvatiti
sve uslove koje diktira primenjena oprema, i
savremena tehni~ka re{enja u analognoj i
digitalnoj tehnici.
Kod osvajanja planetskih i klasi~nih
multiplikatora posebnu pa`nju treba posvetiti
veku trajanja i buci.
Kompleks osvajanja monta`e i ispitivanja
sadr`i:
„ projektovanje monta`nih radova sa
stanovi{ta racionalne monta`e,
„ projektovanje monta`nih ure|aja,
„ izradu uputstava za pu{tanje u pogon i
eksploataciju,
„ izradu uputstava za odr`avanje i pra}enje u
pogonu,
„ izvo|enje ispitivanja pri pu{tanju i proveri
garancije.
1.2. Pregled realizovanih aktivnosti
Na osvajanju cevnih turbina GO[A i Ma{inski
fakultet u Beogradu do sada postigli veoma
zna~ajne rezultate, ali projekat mini turbine u
GO[I nije izveden do kraja, ve} je prekinut
zbog ratnog sukoba na prostorima biv{e
Jugoslavije. Globalna je procena da je
ostvarena ukupna realizacija na projektu od 60
%. Sa aspekta GO[E za Zrmanju je isporu~ena
sva hidro i ma{inska oprema, dok je sama
cevna S turbina ura|ena u obimu od 40 %.
Energetske i konstruktivne karakteristike
ura|ene cevne S turbine su:
„ pre~nik obrtnog kola, D1 (mm) 1060
„ u~estanost obrtanja turbine, nT (min-1) 238,1
„ nominalna snaga turbine, PT (kW) 150
3
„ instalisani protok, Qi (m /s) 5,5
„ maksimalni neto pad, Hmax (m) 4,20
„ ra~unski neto pad po snazi, HTP (m) 3,07
Q
„ ra~unski neto pad po protoku, Hr (m) 2,60
„ minimalni neto pad, Hmin (m) 1,00
„ konstruktivni neto pad, H (m) 3,30
„ protok u optimumu eksploatacionog
dijagrama, QΛ (m3/s) 3,1
„ maksimalni stepen korisnosti u optimumu
eksplatacionog dijagrama, ηL (%) 90,3
„ koeficijent brzohodnosti, nS (min-1) 610
„ minimalni eksploatacioni protok pri kome se
[174]
ostvaruje kombinatorna veza, Qmin (m3/s) 1,1
„ ugao nagiba lopatica sprovodnog
aparata, θSA (°) 63
„ broj lopatica sprovodnog aparata, Z0 14
„ maksimalni otvor sprovodnog
aparata, α0max (°) 85
„ pre~nik vrata turbine, dG=0,299 D1 (mm) 316,5
„ pre~nik glav~ine obrtnog kola,
dGL=0,355 D1 (mm) 376,0
„ opseg promene ugla lopatica obrtnog
kola, βOK (°) -12,25¸22,5
„ ugao konusa sifona, 2αK (°) 12,6
„ du`ina konusa sifona, LK=0,6 D1 (mm) 636,0
„ u~estanost obrtanja generatora, nG (min-1) 1500
„ prenosni odnos multiplikatora, iMP 6,3
„ snaga multiplikatora, PMP (kW) 235
„ nominalna snaga generatora, PS (kVA) 175
„ maksimalna aktivna snaga generatora,
PG (kW) 140
„ ominalni faktor snage, cos ϕ 0,8
„ napon generatora, U (V) 400
Na osnovu dosada{njih istra`ivanja i razvoja
evidentna su zna~ajna ulo`ena sredstva, koja
se mogu opravdati samo definitivnim
osvajanjem proizvodnje malih turbina i
njihovim uvo|enjem u energetski system.
Istra`ivanje, razvoj i osvajanje proizvodnje
cevnih turbina obuhvata veliki broj slo`enih i
multidisciplinarnih aktivnosti, ~ime je
neophodno uklju~iti vi{e proizvodnih i
istra`iva~kih organizacija u realizaciju ovog
projekta.
Potrebno je u {to kra}em roku u potpunosti
zavr{iti opitnu instalaciju (nedostaju elementi
regulacije) na Ma{inskom fakultetu u
Beogradu, kao i izraditi osnovni model cevne
turbine D=280 mm, radi sprovo|enja
modelskih ispitivanja vazduhom i vodom.
Potrebno je obezbedi novu lokaciju za cevnu
S turbinu kakva se mo`e uraditi u “Go{i”, da
bi se nastavilo sa daljom realizacijom do
kona~nog potpunog osvajanja prve cevne
turbine u Srbiji. Predlog je da nova lokacija
bude “Pirot I”, koja je definisana na bazi
postoje}ih idejnih re{enja MHE u Srbiji.
“Go{a” ima veliku tradiciju, iskustvo i
mogu}nosti u proizvodnji energetske opreme
izra`enu kroz postignute reference u ovoj
oblasti. Program malih i mini turbina bi
predstavljao zaokru`enje ovog programa “Go{e”.
2. Izbor modela turbine na
osnovu izvr{enih analiza
Cevna S turbina sa brzohodnim generatorom
i multiplikatorom sme{tenim van proto~nog
trakta, primenjuje se za manje snage i
pre~nike obrtnog kola manje od 3,2 m [4].
Kod cevne S turbine u kapsuli se nalazi samo
servo ure|aj za pokretanje lopatica obrtnog
kola, le`aji i zaptiva~i, dok se na vratilu
turbine, koja prolazi kroz koleno sifona spaja
generator preko multiplikatora.
Uvodni deo cevne S turbine je povoljniji u
hidrauli~kom pogledu od klasi~ne cevne
turbine, zbog smanjenih dimenzija kapsule,
{to se pozitivno odra`ava na stepen korisnosti
turbine. Cena hidroagregata sa cevnom S
turbinom je ni`a za 20 do 30 % u pore|enju
sa klasi~nom cevnom turbinom. Skica cevne
S turbine je data na slici 1.
 energija
Za potrebe izrade i ispitivanje modela cevne
Slika 1 Cevna S turbina
turbine ura|eno je:
„ radioni~ka dokumentacija opitne instalacije
sa rezervoarom,
„ radioni~ka dokumentacija modela cevne
turbine pre~nika D=280 mm, slika 2.
„ tehnologija izrade osnovnog modela cevne
turbine,
„ opitna instalacije sa rezervoarom,
„ optimizacija lopatica za model cevne
turbine, slika 4,
„ plan i program ispitivanja

Za ispitivanja modela cevne turbine u cilju

provere prora~una i doterivanje hidrauli~kih
oblika, planom i programom su predvi|ena:
„ energetska ispitivanja modela vodom u
cilju dobijanja pogonskih karakteristika i
karakteristika pobuda,
„ kavitacijska ispitivanja modela
„ specijalna ispitivanja modela vazduhom i
vodom u cilju odre|ivanja pritiska i

Slika 2 Osnovni model cevne turbine D=280 mm

Da bi se moglo sprovesti ispitivanje potrebna
je i izrada osnovnog modela cevne turbine
pre~nika 280 mm, slika 2. Opitna instalacija
za ispitivanje modela cevne turbine, na
Ma{inskom fakultetu u Beogradu prikazana
je na slici 3.
Osnovni podaci o modelu cevne turbine su:
„ pre~nik obrtnog kola, D1 (mm) 280
„ ulazni pre~nik turbine,
DU=1,9 D1 (mm) 532
„ pre~nik kapsule, DK=D1 (mm) 280
„ ugao nagiba lopatica sprovodnog
aparata, θSA (°) 63
„ radijus spolja{nje sfere,
R=0,79 D1 (mm) 221,2
„ radijus unutra{nje sfere,
r=0,39 D1 (mm) 109,2
„ udaljenje centra sfere od od ose
obrtnog kola, L=0,84 D1 (mm)
„ broj lopatica sprovodnog aparata, Z0
„ pre~nik glav~ine obrtnog kola,
dGL=0,355 D1 (mm)
„ pre~nik vrata turbine,
dG=0,299 D1 (mm)
„ broj lopatica obrtnog kola, Z1
„ minimalni pre~nik oklopa,
D2=0,973 D1 (mm)
„ ugao konusa sifona, 2αK (°)
„ opseg promene otvora sprovodnog
aparata α0 (°)
„ opseg ugla zakretanja lopatica, β (°) 15¸25
„ broj stubova statora, ZST
„ maksimalni moment na vratilu, MVRAT120
„ ispitni neto pad modela, HIS (m)
pulzacija pritiska u proto~nom traktu, kao i
235,2 sila i momenata na sprovodnom aparatu i
14 obrtnom kolu,
„ formiranje univerzalnih modelski
karakteristika i tipizacije turbine,
99,4 „ izradu eksploatacionih dijagrama turbine i
agregata.
83,7
Zaklju~ak
4
Na osnovu iznetog mo`e se zaklju~iti
slede}e:
272,4 „ Iskori{}enost hidropotencijala u Srbiji bez
12,6 pokrajna iznosi svega 48 %, pri ~emu je
hidropotencijal reka velikih padova
0¸80 uglavnom iskori{}en, dok su ravni~arske
reke uglavnom neiskori{}ene. Ovo daje
3 mogu}nost izgradnji velikog broja
niskopadnih hidroelektrana u koje bi se
moglo ugraditi 215 cevnih turbina svih
5 tipova.

[175]
 energija
Slika 3 Opitna instalacija za ispitivanje modela cevne turbine
Slika 4 Model lopatice cevne turbine
„ Kod kaskadnih hidroelektrana treba izvr{iti
unifikaciju agregata i pripadaju}e opreme,
tipizaciju brana i ma{inskih zgrada,
unifikaciju radova, i dr., {to smanjuje za
30 % tro{kove izgradnje takvih
hidroelektrana. Primenom tipskog
agregata, koji treba da zadovolji hidrolo{ke
uslove rada svih elektrana u kaskadi, mo`e
se smanjiti njihova cena i do 25 %.
„ U situaciji kada je mogu}a primena i
[2] Zbornik radova, IV
jugoslovensko savetovanje
“Energetsko iskori{}avanje
malih vodotoka i izgradnja malih
hidroelektrana”, Aran|elovac,
1984.
[3] Granski standard
elektroprivrede GSE 73/91:
Preporuke za izgradnju malih
hidroelektrana - ma{inska
oprema, Beograd, 1991.
[4] KarelSin V.J., Vol{anik
V.V., Sooru`eniÔ i
oborduvanie malih
gidroelektrostanciy,
Energoatomizdat, Moskva,
1986.
[5] Milenkovi} D., Pavlovi}.R.,
Velimirovi} M., Izbor
odgovaraju}ih turbine za male
hidroelektrane, Konstriuisanje
ma{ina, 2, 1, JUDEKO, Beograd,
1999, str.9-16.
drugih vrsta turbina potrebno je izvr{iti
tehnoekonomsku analizu i na osnovu toga
izbor odgovaraju}e turbine /5/.
Literatura
[1] Zbornik radova, III jugoslovensko
savetovanje o izgradnji malih hidroelektrana
“Male hidroelektrane”, Bor, 1983.
[176]

anas se u svetu najve}i deo elektri~ne
D energije proizvodi u nuklearnim
elektranama, termoelektranama (na
ugalj i gas) i u velikim hidroelektranama. U
Srbiji je u 2004. udeo termoelektrana u
proizvodnji elektri~ne energije iznosio
68,6%.
Posledice rada termoelektrana na `ivotnu
okolinu su nesagledive na du`i vremenski
period. Rezerve fosilnih goriva su kona~ne,
naro~ito u Srbiji, i vrlo brzo bi}e iscrpljene.
Sa druge strane, prose~na starost
hidroelektrana u Srbiji je iznad 25 godina i
ve}ina ovih postrojenja }e uskoro krenuti u
modernizaciju opreme i objekata uz
eventualno pove}anje proizvodnje.
Istovremeno, u Srbiji postoji odre|eni broj
lokacija na kojima je mogu}e izgraditi
hidroelektrane zna~ajnije proizvodnje.
Kao i velike, male hidroelektrane
predstavljaju obnovljiv izvor energije,
neiscrpan prirodni resurs, bogatstvo koje
mora biti pod kontrolom dr`ave. Male
hidroelektrane su, uz elektrane na vetar,
solarne elektrane i geotermalna postrojenja,
verovatno, ekolo{ki najprihvatljiviji izvor
energije i nikada se ne mogu porediti sa
termoelektranama.
Iako je u poslednje vreme primetan odre|eni
pad cene glavne opreme, cena izgradnje male
hidroelektrane po instalisanom kilovatu je i
dalje velika pa elektri~na energija
proizvedena u malim hidroelektranama mo`e
biti vrlo skupa. Depresirana cena elektri~ne
energije, kakva je danas u Srbiji, zna~ajno se
suprotstavlja izgradnji malih hidroelektrana.
Ali sa ovim problemima se ne sre}u samo
male hidroelektrane, ve} svi obnovljivi izvori
energije. Mnoge evropske zemlje, shvataju}i
dugoro~ni zna~aj obnovljivih izvora energije,
odlu~ile su da, uprkos naizgled
nepremostivim preprekama, stimuli{u
proizvodnju upravo iz ovih izvora energije pa
je u tom cilju 2001. usvojena Direktiva o
obnovljivim izvorima energije.1
1
Directive 2001/77/EC of the European Parliament and
of the Council on the promotion of electricity
produced from renewable energy sources in the
internal electricity market.
energija
Milan ]u{i}
JP Elektroprivreda Srbije, Beograd
Branislav Ignjatovi}
JP “\erdap”, Beograd
UDC 621.311.21:620.98(094.5)(497.11)
Zna~aj i uloga malih
hidroelektrana u Srbiji
Rezime
Osim stavova o zna~aju malih hidroelektrana kao obnovljivog izvora energije i podataka o
potencijalu za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji, radom su prezentovane dosada{nje
aktivnosti na izgradnji malih hidroelektrana kroz istoriju. Posebna poglavlja su posve}ena
sada{njoj poziciji malih hidroelektrana u Srbiji i perspektivama budu}e izgradnje u svetlu
nove zakonske regulative.
Klju~ne re~i: male hidroelektrane, obnovljivi izvori energije, zakonska regulativa.
Abstract
Besides views on Small Hydro Power Plants as Renewable Energy Source and information on
construction potential of Small Hydro Power Plants in Serbia, this paper presents previous
activities in construction of Small Hydro Power Plants through history. Special chapters are
dedicated to present position of Small Hydro Power Plants in Serbia and prospects of future
construction in the light of the new legal regulations.
Key words: small hydro power plants, renewable energy sources, legal regulations.
Glavne prednosti malih hidroelektrana, osim ruinirane, od nekih su ostali samo
{to se radi o obnovljivom izvoru energije i gra|evinski objekti, a od nekih samo tragovi.
tehnologiji koja je proverena u doma}oj i Prema [2] i [3], prve hidroelektrane u Srbiji su
svetskoj praksi, su mogu}nost u{tede goriva, izgra|ene 1900. Valjevski preduzima~ Matija
fleksibilnost na promenu optere}enja, visoka Nenadovi} izgradio je hidroelektranu Gradac
efikasnost rada, pouzdanost i dugove~nost, u Valjevu na reci Gradac koja je proizvodila
niski tro{kovi rada i odr`avanja i, {to je od jednofaznu struju. Iste godine na reci \etinji,
izuzetnog zna~aja, ne zaga|uju okolinu. na inicijativu profesora \or|a Stanojevi}a,
Neophodno je napomenuti da nabrojane Prva srpska akcionarska radionica u U`icu
prednosti va`e za sve male hidroelektrane. gradi u U`icu hidroelektranu koja je, samo
Osnovne mane su veliki po~etni tro{kovi i
~etiri godine nakon pu{tanja u rad Tesline
zavisnost od padavina, a pri izgradnji nekih
hidroelektrane na Nijagari, koristila sistem
malih hidroelektrana mo`e do}i plavljenja
trofazne naizmeni~ne struje: „U`i~ko
zemlji{ta, promene ribljeg stani{ta i
hidroelektri~no postrojenje mo`e se smatrati
zatvaranja ribljih puteva.
kao prvi tip postrojenja te vrste kod nas i
zadatak sviju nas treba da bude da re~ima,
1. Istorijski razvoj malih delom i srestvima poma`emo da se takve
hidroelektrana u Srbiji vrste preduze}a u na{oj zemlji {to vi{e
Male hidroelektrane u Srbiji imaju jako dugu namno`e. Od ovakvih preduze}a niko ne
mo`e imati {tete, a da }e pojedincima, kao i
tradiciju. Od 1898, prema [1], a 1900. godine
celim krajevima doneti velike koristi,
prema [2],2 kada je izgra|ena MHE Pod
Gradom na \etinji, do sada je u Srbiji stvaraju}i im tako re}i besplatnu motornu
izgra|en zna~ajan broj malih hidroelektrana snagu iz koje treba da se razvije na{a doma}a
od ~ega je deo jo{ uvek u upotrebi. Ostale su industrija, vi{e je no o~evidno.“ [3]
zatvorene i zapu{tene, naj~e{}e dobrim delom Nakon toga, 1902. zapo~inje izgradnja i
druge hidroelektrane u valjevskom kraju, u
selu Deguri}, koja je u rad pu{tena 1903.
2
Ova nedoumica je kona~no razre{ena zahvaljuju}i Iste godine pu{tena je u rad i hidroelektrana
Milanu Mirosavljevi}u iz Direkcije za distribuciju Vu~je na reci Vu~janki. Ponovo prema ideji
elektri~ne energije i nekada{njem direktoru JP profesora \or|a Stanojevi}a, grupa
Elektrodistribucije U`ice, koji nam je poklonio izvor
[3]. Odatle se vidi da je, zapravo, 1898. osnovana leskova~kih industrijalaca se udr`ila i
Prva srpska akcionarska radionica u U`icu, a da je formirala Leskova~ko elektri~no dru{tvo AD
hidroelektrana pu{tena u pogon 1900. 1901. (slika 1).
[177]
 energija
interesovanje i intenziviranje aktivnosti na
Slika 1 Statut Leskova~kog elektri~nog dru{tva i nekada{nji izgled MHE Vu~je [4]
izgradnji ovih objekata. Dobar primer je
izgradnja mikro hidroelektrana na podru~ju
ED Knja`evac gde je poslednjih godina
izgra|eno i priklju~eno na mre`u desetak
elektrana snage izme|u 7,5 i 42 kW.
Interesantan je podatak da je osamdesetih
godina pro{log veka odr`ano vi{e savetovanja
o malim hidrolektranama: Borsko jezero
1983, Aran|elovac 1984, Vrnja~ka Banja
1986, Popova [apka 1987. i Zve~evo 1990.
na kojima su razmatrani svi aspekti izgradnje
malih hidroelektrana. ^itaju}i danas
zaklju~ke i preporuke ili referate sa ovih
savetovanja, koji su i danas aktuelni, te{ko je
ne zapitati se {ta je uzrok zapostavljanja i
neiskori{}enja ovog potencijala poslednjih
dvadeset godina.

2. Sada{nje stanje izgra|enosti

Prema [1] vidi se da je u Srbiji 1990. u
eksploataciji bila 31 mala hidroelektrana i 38
Elektrana je imala snagu 2 x 139 kW (dve Manastiri{te (Vlasotince) i Veliko Gradi{te. van eksploatacije, ukupno 69 elektrana
Pelton turbine proizvodnje J.M.Voith, 200 Izme|u dva rata je izgra|eno jo{ 17 objekata instalisane snage oko 48 MW. Me|utim,
ks) i prvi prenos elektri~ne energije (od od kojih su najzna~ajniji po svojoj veli~ini prema anketi sprovedenoj 2002. u Srbiji je u
Vu~ja do Leskovca) u du`ini od 17 km [4]. Si}evo na Ni{avi i Pirot na Temskoj. Posle eksploataciji bila 31 mala hidroelektrana (od
Zahvaljuju}i tome, ali i ~injenici da ova Drugog svetskog rata, do po~etka gra|enja toga jedna je radila sa 50% kapaciteta, jedna
hidroelektrana zna~ajnije snage, izgra|eno je je radila izolovano, a jedna je bila u
elektrana neprekidno radi ve} 102 godine,
3
jo{ 6 malih hidroelektrana (ne ra~unaju}i tu izgradnji), a 13 je bilo van eksploatacije,
Institut IEEE je ovu hidroelektranu uvrstio u Ov~ar banju i Me|uvr{je). Nakon toga ukupno 44 elektrane instalisane snage oko
listu 62 najve}a svetska dostignu}a na polju izgradnja malih hidroelektrana se mo`e 15,2 MW.
elektrotehnike i elektronike! MHE Vu~je se smatrati sporadi~nom i manje vi{e
nalazi na listi Regiona 8 na kojoj je 17 posledicom inicijative retkih zaljubljenika u Interesantno je da odre|eni broj elektrana
dostignu}a sa podru~ja Afrike, Evrope, ove objekte. koje su 1990. bile u pogonu, 2002. bio van
Grenlanda, Islanda, Ruske Federacije i pogona (Aran|elovac instalisane snage 148
Pregled malih hidroelektrana izgra|enih u kW, Sokolja instalisane snage 300 kW,
Bliskog i Srednjeg istoka. Srbiji do {ezdesetih godina pro{log veka,
4
Bistrica instalisane snage 200 kW), a neke se
Nakon ovoga, do Prvog svetskog rata, su prema [2] uz neke korekcije, dat je u tabeli 1. vi{e i ne pominju (Ostrovica instalisane snage
izgra|ene i hidroelektrane Gamzigrad, Sveta Tek devedesetih godina pro{log veka i 1050 kW, Jela{nica instalisane snage 500 kW,
Petka (kod Ni{a), Ivanjica, U`ice, po~etkom ovog primetno je ve}e Ras instalisane snage 5600 kW, Gro{nica
instalisane snage 445 kW, Kosjeri}
Tabela 1 Pregled MHE izgra|enih u Srbiji do 1958. instalisane snage 155 kW, Arilje
instalisane snage 130 kW itd).
Redni
Naziv Godina izgradnje Snaga (kW) Vodotok Naro~ito je zna~ajna ~injenica da
broj
1. U`ice (Pod Gradom) 1900. 220 \etinja su u ovom periodu neke male
2. Gradac 1900. Gradac hidroelektrane revitalizovane. To je
3. Deguri} 1903. 80 Gradac slu~aj sa MHE Pod Gradom na
4. Vu~je 1903. 278 Vu~janka \etinji kod U`ica iz 1900,
5. Gamzigrad 1909. 370 Crni Timok instalisane snage 200 kW, koja je
6. Sveta Petka 1909. 680 Ni{ava revitalizovana 2000. i MHE
Bogutovac 1 i Bogutovac 2, obe iz
7. Ivanjica 1911. 160 Moravica
1984. instalisane snage 110 kW i
8. U`ice 1911. 60 \etinja
obe revitalizovane 2002.
9. Manastiri{te 1912. 60 Vlasina
10. Veliko Gradi{te 1914. 120 Pek
11. Bela Palanka 1926. 40 Ni{ava 3. Izgradnja novih malih
12. Caribrod (Dimitrovgrad) 1927. 70 Ni{ava hidroelektrana
13. Kosovska Mitrovica 1927. 80 Ibar Do sada je u Srbiji ura|eno
14. Peru}ac (Vrelo) 1928. 80 Vrelo nekoliko analiza potencijala za
15. Vranje 1928. 60 Jela{nica izgradnju malih hidroelektrana.
16. ^e~evo 1929. 32 Me|utim klju~ni dokumenti su
17. Prizren 1929. 250 “Katastar malih hidroelektrana u
18. Novi Pazar 1931. 370 Ra{ka Srbiji van pokrajina” koji sadr`i
19. Si}evo 1931. 1600 Ni{ava podatke o 856 lokacija ukupne
20. Pirot 1936. 1260 Temska snage 449 MW i 1.590 GWh
21. Boljevac 1930. 60 Timok godi{nje proizvodnje i Katastar
22. Lebane 1930. 80 [umum
23. Sinjevica 1931. 400 \etinja
24. Petrovac na Mlavi 1936. 60 Mlava
25. Malo Crni}e 1939. 60 Mlava 3
The Institute of Electrical and
26. Radevac 1934. 340 Electronics Engineers.
27. Sokolovica 1948. 5200 Timok 4
Verujemo da }e pa`ljivim ~itanjem neko
28. Istok 1948. 56 Istok ko je dobro upoznat sa istorijom MHE u
29. Sokolja 1952. 1000 (300) Ribnica Srbiji otkriti nedostatke u ovoj tabeli i
pored korekcija koje su izvr{ene. Ovde pre
30. Selja{nica 1952. 130 Selja{nica svega mislimo na kori{tene toponime, ali i
31. Sopo}ani 1954. 800 Ra{ka na mogu}nost da neki objekti uop{te i nisu
32. Dikance 1956. 140 uzeti u obzir.

[178]
 energija
Tabela 2 Pregled potencijala za izgranju MHE i potrebnih investicija
Instalisana snaga
(MW)
Nove lokacije za izgradnju malih
hidroelektrana
Lokacije za izgradnju na
postoje}im vodoprivrednim
objektima (procena)
Revitalizacija postoje}ih malih
hidroelektrana (procena)
Ukupno
malih hidroelektrana u Vojvodini kojim je
predvi|ena izgradnja 13 malih hidroelektrana
ukupne snage 25,5 MW i 93,5 GWh godi{nje
proizvodnje.
Osim {to postoji zana~ajan broj lokacija za
izgradnju novih objekata, u Srbiji postoji
odre|eni broj vodoprivrednih objekata na
kojima je mogu}e instalirati opremu za
proizvodnju elektri~ne energije. Tako|e, ne
treba zanemariti ni energiju koja bi se dobila
revitalizacijom i obnovom postoje}ih
objekata.
U tabeli 2 je dat zbirni pregled potencijala za
izgranju MHE u Srbiji i procena za to
potrebnih investicija. Vidi se da je, u
najgorem slu~aju, za realizaciju ovih objekata
potrebno 800 mil. EUR. Pitanje je samo da li
}emo uspeti da se na pravi na~in
organizujemo i da, pored pove}anja u~e{}a
obnovljivih izvora energije u ukupnoj
potro{nji i eventualno ispunjenja ciljeva
odr`ivog razvoja, obezbedimo uslove koji }e
doma}oj industriji omogu}iti pove}anje
konkurentnosti i priliku da ovaj novac zarade,
da pove}aju zaposlenost postoje}ih
kapaciteta, da otvore nova radna mesta?
4. Sada{nji zakonski okvir
Na izgradnju i kori{}enje malih
hidroelektrana u Srbiji odnosi se 14
zakonskih propisa. Prema republi~kom
Zakonu o koncesijama iz 1997. i saveznom
Zakonu o stranim ulaganjima iz 2002.
izgradnjom, odr`avanjem i kori{}enjem
energetskih objekata mogu se baviti doma}a i
strana pravna i fizi~ka lica.
Novim Zakonom o energetici se ukidaju
ograni~enja iz nekada{nje zakonske
regulative i predvi|en je povla{}en status za
sve obnovljive izvore energije pa i za male
hidroelektrane.
Komplikovana procedura pribavljanja
neophodnih dokumenata (15 do po~etka
gradnje i 9 do po~etka kori{}enja) u pro{losti
je ~esto odvra}ala investitore od izgradnje.
Istovremeno, lokalna distributivna preduze}a
nisu imala obavezu otkupa proizvedene
elektri~ne energije, a na~in utvr|ivanja
otkupne cene za proizvedeni kWh je bio
nedefinisan.
Novi Zakon o energetici je, pored ostalog,
zasnovan i na na~elu prioritetnog kori{}enja
obnovljivih izvora energije i uvodi zna~ajne
novine koje }e doprineti stimulisanju
investiranja u male elektrane. Uvodi se
Licenca za obavljanje energetskih delatnosti i
Energetska dozvola za izgradnju i
revitalizaciju energetskih objekata, me|utim,
za proizvodnju elektri~ne energije isklju~ivo
za svoje potrebe i za proizvodnju elektri~ne
energije u objektima snage do 1 MW nije
potrebna ni Licenca ni Energetska dozvola.
Godi{nja proizvodnja Ukupne investicije
(GWh/god.) (mil. EUR)
474,5 1683,5
13 60
25.8 134
513,3 1877,5 816.8-1028,4
Energetsku dozvolu za izgradnju ili
revitalizaciju energetskih objekata izdaje
nadle`ni ministar i u tom slu~aju nije
potrebna koncesija. Licencu za obavljanje
energetskih delatnosti izdaje Agencija za
energetiku.
Po zakonu, male elektrane mogu biti
priklju~ene na distributivnu mre`u i imaju
pravo da proizvedenu elektri~nu energiju
prodaju preko distributivne mre`e. Tako|e,
uvodi se pojam povla{}enih proizvo|a~a
elektri~ne energije koji se odnosi na
proizvo|a~e koji u procesu proizvodnje
elektri~ne energije koriste obnovljive izvore
energije ili otpad, ili u procesu proizvodnje
istovremeno proizvode elektri~nu i toplotnu
energiju i imaju, pod jednakim finansijskim
uslovima, pravo prioriteta na organizovanom
tr`i{tu elektri~ne energije i pravo na
subvencije i druge olak{ice u poslovanju.
Postupak i na~in ostvarivanja prava
povla{}enih proizvo|a~a elektri~ne energije
bi}e ure|en posebnim aktom.
Tako|e, Strategijom razvoja energetike
Republike Srbije (koja je u skup{tinskoj
proceduri) u okviru prioritetnih programa
razvoja energetskih sektora Srbije do 2015.
godine, predvi|en je poseban prioritet koji
obuhvata programe selektivnog kori{}enja
obnovljivih izvora energije (biomasa,
geotermalna, sun~eva i eolska energija), i
posebne programe novih energetski
efikasnijih i ekolo{ko prihvatljivih
tehnologija (nove tehnologije sagorevanja
uglja, biomase i otpada, tehnologije za
decentralizovanu proizvodnju elektri~ne i
topltne energije na bazi prirodnog gasa, i
tehnologije malih i mini hidroelektrana), sa
ciljem da se po toj osnovi smanji potro{nja
kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari
dodatna proizvodnja posebno toplotne
energije. Preliminarna procena potrebnih
sredstava za realizaciju ovog programa je
350 mil. USD od ~ega je 130 mil. USD
predvi|eno za male hidroelektrane.
5. Zaklju~ak
Kao i velike, male hidroelektrane
predstavljaju obnovljiv izvor energije,
neiscrpan prirodni resurs, verovatno, ekolo{ki
najprihvatljiviji izvor energije, bogatstvo koje
mora biti pod kontrolom dr`ave. Male
hidroelektrane u Srbiji imaju jako dugu
tradiciju. Na `alost, samo je jedan broj ovih
objekata jo{ uvek u upotrebi. Godine 2002. u
Srbiji je u eksploataciji bila 31 mala
hidroelektrana a 13 je bilo van eksploatacije,
ukupno 44 elektrane instalisane snage oko
15,2 MW.
Za izgradnju novih objekata u Srbiji postoji
zana~ajan broj lokacija ali odre|eni broj
vodoprivrednih objekata na kojima je mogu}e
instalirati opremu za proizvodnju elektri~ne
[179]
energije, ali ne
treba
Specifi~ne investicije
zanemariti ni
(EUR/kW)
energiju koja
800-1000 1200-4000 bi se dobila
revitalizacijom
i obnovom
6,5-10,4 400-800
postoje}ih
objekata.
10,3-18 400-1000 Procena je da
je u ovim
elektranama
mogu}e
instalisati oko 500 MW, odnosno 1850 GWh
godi{nje, za {ta su potrebne ukupne
investicije izme|u 800 mil. EUR i 1000 mil.
EUR.
Dobrom organizacijom, pored pove}anja
u~e{}a obnovljivih izvora energije u ukupnoj
potro{nji i, eventualno, ispunjenja ciljeva
odr`ivog razvoja, obezbedi}emo uslove koji
}e doma}oj industriji omogu}iti pove}anje
konkurentnosti i priliku da ovaj novac zarade,
da pove}aju zaposlenost postoje}ih
kapaciteta, da otvore nova radna mesta itd.
Usvajanjem novog Zakona o energetici,
Strategije razvoja energetike Republike Srbije
do 2015. godine i formiranjem Agencije za
energetiku zapo~eo je proces usvajanja
adekvatnog zakonskog okvira za sve OIE pa i
za male hidroelektrane Me|utim, to ne}e
imati efekta ukoliko se ne u~ini napor ka
intenziviranju ovog procesa, odnosno
usvajanju odgovaraju}ih podzakonskih akata
i Nacionalnog programa za stimulaciju
kori{}enja OIE u Srbiji [5].
Literatura
[1] Male hidroelektrane na teritoriji SR Srbije
van pokrajina, Zajednica Jugoslovenske
Elektroprivrede, Slu`ba za hidroelektrane,
Beograd, 1990.
[2] Milosav Mihajlovi}, In`enjering malih
hidrocentrala, 2002.
[3] \. M. Stanojevi}, Elektri~na industrija u
Srbiji, reprint izdanja iz 1901. godine, JP
Elektrodistribucija U`ice, U`ice, 2000.
[4] Neboj{a Stankovi}, Sto godina
hidroelektrane Vu~je, JP Elektrodistribucija
Leskovac, Leskovac, 2003.
[5] Milan ]u{i}, Obnovljivi izvori energije u
Srbije, 27. savetovanje JUKO CIGRE,
Zlatibor, 2005.

idroenergetski objekti na Velikoj
H Moravi projektovani su pre vi{e od
15 godina. Tehni~ka dokumentacija
ura|ena je na nivou Idejnog re{enja, a
pojedina poglavlja i detaljnije. U tom
periodu, dobijeni pokazatelji energetsko-
ekonomskog karaktera bili su pozitivni. Od
tada, prakti~no su izgra|eni samo HE Pirot
(80 MW; 130 GWh) i dva dodatna agregata
na \erdapu 2 (52 MW; 110 GWh). Porast
konzuma, i pored op{te privredne stagnacije i
smanjenja aktivnosti, bio je dovoljan da
elektroenergetski sistem EPS-a dovede u
polo`aj redovnog uvoznika energije.
Nedostatak sredstava u elektroprivredi
prakti~no je zaustavio i izu~avanje i izradu
tehni~ke dokumentacije za nove izvore,
posebno hidroelektrane. Prisutna u du`em
periodu, teorija ili shvatanje da okolina
raspola`e dovoljnim koli~inama jeftine
energije i da se ona mo`e nabaviti na
budu}em tr`i{tu, dodatno je umanjila napore
pojedinaca i organizacija da se u ovom
periodu uradi bar odgovaraju}a tehni~ka
dokumentacija i pripreme projekti za budu}u
realizaciju. Splet navedenih okolnosti doveo
nas je u dana{nju situaciju da, pored
nedostatka sredstava, nemamo ni potrebnu
tehni~ku dokumentaciju za odlu~ivanje o
realizaciji projekata.
Hidroelektrane na Velikoj Moravi koriste
energetski potencijal Srbije, vi{enamenskog
su karaktera, respektivne proizvodnje i snage
(sve zajedno) i imaju veoma povoljnu
dinamiku realizacije i investiranja. Mo`e ih
izgraditi na{a gra|evinska operativa i
proizvesti zna~ajan deo opreme. Nije za
odbacivanje ni varijanta da se glavna oprema,
s obzirom na broj jedinica i dinamiku,
proizvede kod nas, odnosno osvoji njena
proizvodnja. Sve navedeno smatramo
dovoljnim da se ponovo razmotre i
analiziraju energetsko-ekonomski pokazatelji
ovih objekata.
1. Osnovni energetski parametri
HE na Velikoj Moravi
Kori{}enje energetskog potencijala Velike
Morave predvi|eno je sa sedam stepenica:
Ljubi~evo, Vla{ki Do, Velika Plana,
Svilajnac, Bagrdan, ]uprija i Para}in.
energija
Slobodan Mili}
Energoprojekt-ENTEL, Beograd
UDC 621.311.21:330.131(497.11)
Hidroenergetski objekti na
Velikoj Moravi: energetsko-
-ekonomski pokazatelji
Rezime
Projektnom dokumentacijom predvi|eno je kori{}enje energstskog potencijala Velike Morave
sa sedam stepenica. Tehni~ka re{enja su u skladu sa zahtevima plovidbe, maksimalno su
unificirana i tipizirana a gradnja objekata prdvi|ena dinamikom koja omogu}ava kontinualno
izvo|enje radova i monta`e opreme tokom perioda gradnje (10 godina). Predvi|eno vreme
realizacije omogu}ava relaksirano investiranje koje prate i odgovaraju}i efekti u
elektroenergetskom sistemu. Promene koje su se desile u elektroenergetskom sistemu u
poslednjih petnaest godina (zastoj u izgradnji, situacija u okru`enju, privredna stagnacija i
sl.) nametnule su potrebu za ponovnom analizom energetsko-ekonomskkih pokazatelja HE na
Velikoj Moravi. U radu se daju osnovni rezultati energetsko-ekonomske analize sa ciljem da
se uka`e na potrebu daljeg izu~avanja ove problematike i dovo|enja tehni~ke dokumentacije
do nivoa potrebnog za odlu~ivanje o realizaciji.
Klju~ne re~i: Morava, energetika, ekonomija.
Abstract
Within the basic concept documentation it is foreseen that available hydro potential of Velika
Morava River can be used by constructing seven cascades. Technical solutions are uniformed
and standardized and done in accordance with requirements of river traffic. The construction
of the cascades is foreseen with dynamics that enables continuous realization of civil works
and installation of equipment during the construction period of 10 years. The foreseen
construction period enables relaxed investing that is followed by the corresponding positive
effects in power system. Changes that happened in our power system in the previous 15 years
(slowdown in construction, stagnation in economy as well as situation in neighboring
countries), forced the need for repetition of analyses of economic justification parameters of
HPPs on Velika Morava River. This paper gives the basic results of economic justification
analyzes with the aim to point to the need for further investigations of this matter and
actualization of documentation as the first step in realization of this project.
Key words: Morava, hydro potential, economic.
Tehni~kim re{enjem izvr{ena je maksimalna z betonski radovi 1.200.000 m3
unifikacija i tipizacija objekata i opreme. U z iskopi na suvom 3.500.000 m3
tom cilju usvojen je i broj stepenica (sedam)
z iskopi u vodi 2.500.000 m3
sa delimi~nim prokopavnjem korita nizvodno z izrada nasipa i brana 6.300.000 m3
u cilju sni`enja donje vode, odnosno
z ma{inska i hidromehani~ka
pove}anja raspolo`ivog pada.
oprema 17.260 t
Instalisani protok je 500 m3/s, realizovan sa z elektrooprema 1.760 t
~etiri cevne PIT turbine po objektu, svaka sa z drena`e, bunari,
po 125 m3/s i povezane sa generatorima crpne stanice i sl. prema dokumentaciji
preko planetarnog multiplikatora. Generatori
su snage 10 MVA, 750 obr./min i napona 6,3 Ovaj obim radova ko{tao bi 575 miliona
kV. Priklju~ak na mre`u je predvi|en na USD. Struktura ovih sredstava je slede}a:
nivou 110 kV. Elektrane su koncipirane za „ hidroenergetski objekti:
rad bez posade i sa upravljanjem iz jednog
z gra|evinski radovi 242 x 106 USD
centra.
z hidroma{inska oprema 13 x 106 USD
z elektro oprema 105 x 106 USD
2. Investicione vrednosti i z eksproprijacije 21 x 106 USD
dinamika gradnje z osniva~ka ulaganja 30 x 106 USD
Za realizaciju celog sistema dokumentacijom z ukupno hidroenergetski
je predvi|en slede}i obim radova: objekti 411 x 106 USD
[180]
 energija
„ plovni put i ostalo:
gra|evinski radovi
z 130 x 106 USD
z oprema 24 x 106 USD
z ostala ulaganja 10 x 106 USD
z ukupno plovni put 164 x 106 USD
z ukupne investicije
za ceo projekat 575 x 106 USD
Dinamika realizacije energetskih objekata
prilago|ena je sistemu kontinualnog
izvo|enja u periodu 10 - 12 godina, {to bi
pratila i dinamika investiranja. Na ovaj na~in
se realizacijom dela sredstava omogu}avaju i
konkretni efekti u sistemu, {to veoma
povoljno uti~e na ekonomske pokazatelje.
3. Na~in rada hidroelektrana
Hidroelektrane na Velikoj Moravi su tipi~an
sistem hidroelektrana u kaskadi. Karakteri{u
ih mali padovi, preklapanje uspora, male
zapremine akumulacija i veliki me|usobni
uticaji. U cilju iskori{}enja raspolo`ivog
potencijala i njegove maksimalne valorizacije
u elektroenergetskom sistemu usvojen je
re`im rada koji odgovara elektranama u
kaskadi. Taj re`im karakteri{e regulacija u
najuzvodnijoj elektrani i prakti~no proto~an
rad ostalih u nizu na regulisanom isticanju.
Na taj na~in nizvodne elektrane imaju
obavezu regulisanja samo me|udotoka i
eventualno teku}ih korekcija prema
zahtevima dispe~era. Najnizvodnija elektrana
ima ulogu kompenzacionog bazena koja se, s
obzirom na blizinu uspora na Dunavu i
veli~inu regulacije, mo`e, na ovom nivou
razmatranja, zanemariti. Konkretno,
hidroelektrane na Velikoj Moravi radi}e u
re`imu dnevnog regulisanja sa dva vrha. Na
taj na~in, sem pokrivanja konzuma po
energiji i snazi, one mogu biti anga`ovane i
za pokri}e dela rotiraju}e rezerve u sistemu.
Druge efekte u sistemu od objekata ovih
karakteristika ne treba o~ekivati, niti ih oni mogu
pru`iti (mala zapremina, mali padovi i sl.).
4. Mogu}a proizvodnja
hidroelektrana na Velikoj Moravi
Na bazi raspolo`ivih podataka iz hidrolo{kog
perioda 1946 -1975. i karakteristika iz
ura|ene tehni~ke dokumentacije, veli~ina i
struktura mogu}e proizvodnje svih stepenica
prikazana je u tabeli 1.
Podaci u tabeli 1 odnose se na regulisanje
voda u najuzvodnijoj elektrani, HE Para}in.
Ukupna proizvodnja od 700 GWh, od ~ega je
450 GWh varijabilna proizvodnja, i
maksimalna snaga od 200 MW daju vreme
iskori{}enja od oko 3500 sati godi{nje. Za
elektrane ovog tipa, bez uzvodnih
akumulacija, ovo vreme rada i koli~ina
varijabilne proizvodnje su respektivni. Dalje
Tabela 1 Proizvodne mogu}nosti HE na Velikoj Moravi po veli~ini i strukturi
Wu (GWh)
Para}in 97.5
]uprija 98.1
Bagrdan 99.8
Svilajinac 109.5
Velika Plana 103.5
Vla{ki Do 95.7
Ljubi~evo 96.2
Ukupno 700.3
Tabela 2 Podaci o ukupnoj potro{nji i maksimalnom optere}enju
Konstantna
Ukupna potro{nja Maksimalno optere}enje potro{nja
Godina
(GWh) (MW) (GWh)
2007. 34886 6595 23810
2010. 36156 6821 25939
2015. 39615 7455 28870
2020. 42029 7914 30822
2025. 44509 8387 32688
2030. 46850 8833 34450
analize u elektroenergetskom sistemu 5.2.1. Hidroelektrane
pokaza}e u kojoj meri su ovi elementi Proizvodne mogu}nosti postoje}ih
iskoristivi za stanje sistema bitno razli~ito od hidroelektrana u elektroenergetskom sistemu
onog u kome su prvobitne analize, tokom Srbije odre|ene su na osnovu srednjih
izrade dokumentacije, vr{ene. sedmi~nih protoka u ~etrdesetogodi{njem
hidrolo{kom periodu 1946-1985. Na~in
5. Podloge elektroenergetskog kori{}enja bazena akumulacionih
hidroelektrana odre|en je metodom grani~nih
sistema EPS-a u narednom
stanja po kriterijumu minimalnih
periodu eksploatacionih tro{kova elektroenergetskog
Podloge o~ekivanog razvoja ukupne godi{nje sistema. Planirani obim proizvodnje iz
potro{nje elektri~ne energije, kao i postoje}ih hidroelektrana u prose~nim
aktualizovana dinamika povla~enja i hidrolo{kim uslovima ~etrdesetogodi{njeg
izgradnje proizvodnih kapaciteta u hidrolo{kog perioda iznosi 11 TWh/god.
elektroenergetskom sistemu Srbije u U okviru podloga dobijenih od strane
dugoro~nom periodu baziraju se na podacima stru~nih slu`bi JP Elektroprivrede Srbije
Elektroprivrede Srbije navedeni su hidroenergetski objekti
Brodarevo, Ribari}i i Vrutci, ~ija bi se
5.1. Podloge potro{nje elektri~ne izgradnja mogla o~ekivati u periodu do 2030.
energije Isto tako, uva`ena je i realizacija
revitalizacije hidroelektrane \erdap I u
Podaci o ukupnoj potro{nji i maksimalnom
periodu do 2010. kao i realizacija dodatnih
optere}enju sistema EPS-a, kao i potro{nji u
700 GWh i 250 MW u hidroelektranama u
baznom delu dijagrama optere}enja, u
prese~nim godinama razmatranog perioda, periodu do 2015. Time bi u prose~nim
prikazani su u tabeli 2. hidrolo{kim uslovima ~etrdesetogodi{njeg
Ugovorene obaveze Elektroprivrede Srbije, hidrolo{kog niza u prese~nim godinama
prema aktuelnim sagledavanjima, sadr`ane u razmatranog perioda planirani obim
tabeli 2, ne}e se menjati u narednom periodu proizvodnje hidroelektrana dostigao vrednosti
i iznosi}e 1065 GWh i 105 MW. porikazane u tabeli 3.
- Potrebno je naglasiti da je proizvodnja
5.2. Kapaciteti za proizvodnju pumpno-akumulacione hidroelektrane
elektri~ne energije Bajina Ba{ta odre|ena posebnim
optimizacionim postupkom i da zavisi od
Prognozirani obim i strukturu potro{nje
ukupnih prilika u elektroenergetskom
elektri~ne energije elektroenergetskog
sistemu Srbije u svakoj godini razmatranog
sistema Srbije u narednom dugoro~nom
perioda razvoja.
planskom periodu mogu}e je podmiriti
kori{}enjem proizvodnih kapaciteta koji su u
5.2.2. Termoelektrane
pogonu, kao i izgradnjom novih kapaciteta,
pre svega u termoelektranama, a u odre|enoj Obim izgradnje termoelektrana
meri i aktiviranjem preostalog raspolo`ivog elektroenergetskog sistema Srbije na po~etku
hidroenergetskog potencijala. Ukupna snaga razmatranog planskog perioda odre|en je
na pragu elektrana u elektroenergetskom svim termoelektranama koje su se krajem
sistemu Srbije krajem 2004. iznosila je 8816 2004. nalazile u pogonu i dinamikom
MW od ~ega 5171 MW, (59%) u povla~enja definisanom od strane stru~nih
termoelektranama, 353 MW (4%) u slu`bi EPS-a. Ukupna maksimalna snaga na
termoelektranama-toplanama, 2831 MW pragu termoelektrana koje su u pogonu iznosi
(32%) u hidroelektranama, 461 MW (5%) u 4293 MW. Tro{kovi goriva prikazani za sve
ostalim elektranama. agregate ra~unati su na bazi cena energenata
koje su se kretale na nivou:
z doma}a goriva (lignit): 1.299 USD/GJ
z uvozna goriva (gas): 4.019 USD/GJ
Bez denivelacije
Pmax (MW) Wkon (GWh) 5.2.3. Ostali podaci za elektroenergetske
30.3 61.5 analize
28.8 29.5 U sklopu, na ve} opisani na~in, formiranih
28.9 30.7 podloga, ostalim podacima potrebnim za
31.1 34.9 elektroenergetske analize i ocenu o~ekivanih
prilika i mogu}nosti zadovoljenja potro{nje u
29.1 33.2 elektroenergetskom sistemu Srbije,
26.5 31.4 obuhva}eni su podaci o prinudnoj i planskoj
27.3 30.1 (remonti i nege) neraspolo`ivosti
202.3 251.3 termoenergetskih blokova.
[181]
 energija
Tabela 3 Prose~ne proizvodne mogu}nosti hidroelektrana u narednom periodu anga`ovanja termoagregata za rotiraju}u
rezervu, zna~ajno pove}ali efekte i po
Ukupna proizvodnja Konstantna proizvodnja tro{kovima goriva i vremenski produ`ili
Godina
(GWh/god.) (GWh/god.) trajanje visokih efekata u rotiraju}oj rezervi.
2010. 10735.4 4883.4 Analiza stanja sistema izvr{ena je
2015. 11449.4 5131.9 pretpostavljaju}i po~etak realizacije, fiktivno
2006, {to je uslovilo ulazak u pogon jednog
2020. 11449.4 5131.9 objekta u 2010, a dalje sukcesivno po jedan
objekat godi{nje. Energetski efekti po snazi u
Tabela 4 Planska i prinudna neraspolo`ivost agregata termoelektrana razmatranim godinama (2010. i 2015.)
iskazivali su se na nivou maksimalnih snaga
Maksimalna snaga bloka na pragu Neraspolo`ivost objekata. Konkretno to je zna~ilo da je u
(MW) Planska (dana) Prinudna1 (%) Prinudna2 (%) 2010. odgovaraju}i efekat reda 30 MW a u
2015. reda 180 MW. Istovremeno, efekti po
300 < P ≤600 60 19.5 19 tro{kovima goriva kretali su se od 1,4 milona
150 < P ≤300 45 19.5 19 dolara u 2010. do 9,5 miliona dolara u 2015.
60 <P ≤150 30 19.5 19 Analiza za dalje godine nije vr{ena ve} je
pretpostavljeno da se u daljim periodima
P ≤ 60 30 19.5 19 iskazuju puni efekti po snazi, reda 200 MW, i
1 2
2005-22%, 2010-19.5%; 2015 - 2030.
odgovaraju}i efekti po tro{kovima goriva
reda 10 miliona dolara.
Za podatke o ukupnoj planskoj u sistemu EPS-a nisu umanjile efekte
neraspolo`ivosti tokom godine (trajanje hidroelektrana na Velikoj Moravi, ve} Uobi~ajenom ekonomskom analizom,
remonta), kao i prinudnoj neraspolo`ivosti naprotiv, zbog nedostatka kapaciteta i odre|ivanjem odnosa u{teda i tro{kova
termoagregata (kojom su obuhva}eni i totalni
i delimi~ni ispadi na nivou celog sistema), na
bazi podloga dobijenih od strane strulnih Tabela 5
slu`bi JP Elektroprivrede Srbije, vrednosti Ulazni podaci
ovih pokazatelja prikazane su u tabeli 4. Podaci o hidroelektrani:
Nivo rotiraju}e rezerve, s obzirom na Trajanje izgradnje: 10 god.
povezanost mre`e sa evropskom Period izgradnje: 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.
interkonekcijom, definisan je relacijom: Dinamika ulaganja:(Mil. USD) 5.9 26.5 47.1 58.7 58.7 58.7 58.7 52.8 32.2 11.6
Prot = 0.05Pmax+√Pmax, {to je znatno
povoljnije od nivoa koji se defini{e u Struktura investicija: IZNOS Operativni tro{kovi (%)
izolovanim sistemima (snaga najve}eg (mil.USD) Odr`avanje Osiguranje Ostalo
agregata). Gra|evinski radovi: 293.0 2.00 .00 .00
Hidroma{inska oprema: 13.0 4.00 .00 .00
Elektroma{inska oprema: 105.0 4.00 .00 .00
6. Analiza stanja sistema EPS-a Li~ni dohoci: 0 .0
u narednom periodu Zamena hidroma{inske opreme posle: 30 godina
Analize stanja sistema EPS-a u periodu do Zamena elektroma{inske opreme posle: 30 godina
2010. i dalje, izvr{ene tokom protekle dve Podaci o alternativnoj termoelektrani:
godine u okviru ra|enih studija i projekata, Trajanje izgradnje: 4 god.
ukazale su na slede}e: Period izgradnje: 2006. 2007. 2008. 2009.
Dinamika ulaganja:(Mil. USD) 5.1 17.9 17.9 10.2
z nizak nivo porasta potro{nje,
Specifi~ne investicije na gen. TE: 1.25 mil.USD/MW
z nedostatak proizvodnih kapaciteta,
Operativni tro{kovi **4.6%** : .06 mil.USD/MW
z nemogu}nost njihove realizacije pre 2008.
Zamena opreme posle: 25 godina
z nedostatak raspolo`ive snage u sistemu,
Procenat zamene opreme: 73.00 %
z anga`ovanje termoelektrana i za
Energetski efekti:
pokrivanje dela rotiraju}e rezerve, Razmatrani vremenski preseci ** 4 ** 2010. 2015. 2020. 2030.
z rad novih kapaciteta termoelektrana sa
Energetski efekti po snazi na generatoru (MW): 40.8 182.0 189.8 255.8
malim vremenom anga`ovanja,
Tro{kovi goriva:(faktor pove}anja**1.020**)(mil. USD) 1.2 9.5 9.5 9.5
z nedozvoljeno visok stepen redukcija bez
uvoza energije i snage, Tro{kovi redukcija:(faktor pove}anja **1.000**)(mil.USD) -.3 -1.0 -1.0 -1.0
**
z mogu|nost uvoza energije i snage samo u
Vek trajanja objekta 50** godina
bandu, Aktuelizovane vrednosti na: 2010. godinu
z nemogu}nost uvoza varijabilne energije, i sl.
Stopa aktuelizacije: 8.0 %
Po~etak veka trajanja je zavr{etak gradnje objekta.
Kriti~ki osvrt na podloge potro{nje tj. na
usvojeni trend porasta potro{nje, imaju}i u
vidu realizaciju u 2004, navedene
Tabela 6 Prora~un stope ekonomske efektivnosti svo|enjem na 2010.
konstatacije potencira u jo{ ve}oj meri.
Kako je u prethodno ra|enoj dokumentaciji Stopa Sada{nja Godi{nji ekviv. tro{kovi
za HE na Velikoj Moravi ograni~avaju}i aktuelizacije vrednost
faktor, u smislu realnosti energetskih Prinos(B) Ko{tanje(C) Prinos Ko{tanje
efekata, bio anga`ovanje u obezbe|enju (%) (mil.USD) (mil.USD) Odnos: B/C (mil.USD) (mil.USD)
rotiraju}e rezerve, a dalji rast potro{nje .00 1844.9 1057.9 1.744 34.2 19.6
znatno je manji od ranije analizranog, 1.00 1459.7 915.6 1.594 35.1 22.0
postavlja se logi~no pitanje opravdanosti ovih 2.00 1182.2 811.6 1.457 36.0 24.7
analiza. Konkretno, u ranijim analizama 3.00 979.2 734.4 1.333 36.8 27.6
(tokom izrade tehni~ke dokumentacije) 4.00 828.1 676.3 1.224 37.7 30.8
energetski efekti po snazi iskazivali su se na 5.00 714.0 631.9 1.130 38.5 34.0
nivou 170 MW, za realizaciju svih sedam 6.00 626.5 597.5 1.048 39.3 37.5
objekata. 7.00 558.3 570.5 .979 40.1 41.0
8.00 504.4 549.0 .919 41.0 44.6
Analize stanja sistema u 2010. i 2015, sa 9.00 461.2 531.8 .867 41.9 48.3
najnovijim podlogama, ukazale su na isti 10.00 426.2 517.7 .823 42.9 52.1
nivo efekata. Dakle, promene koje su nastale

[182]
 energija
(benefit/cost, B/C), za definisanu dinamiku uvrstile u kategoriju ekonomski isplativih sa
realizacije (deset godina) i strukturu ukupnih stanovi{ta elektroenergetskog sistema. Ta
investicija, kao i fiktivnu dinamiku realizacije ~injenica, bez jakih razloga, ne mo`e biti
alternativnih kapaciteta (ista kao i zanemarena.
hidroelektrana) dobijeni su povoljni
ekonomski pokazatelji iskazani odnosom
B/C=1,00 za nivo investicija u energetiku od
411 miliona dolara i stopu aktuelizacije od Literatura
6.5 %. Ulazni podaci za ovu analizu i [1] Predinvesticiona studija kori{}enja
osnovni rezultati prikazani su tabelama 5 i 6. hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
U okviru ove analize uva`ena je samo jedna RO HE \erdap, Kladovo, Energoprojekt -
od prednosti koju pru`a kori{}enje Hidroin`enjering, Beograd, 1989.
obnovljivog energetskog potencijala. Ta
prednost je izra`ena pove}anjem cene goriva
termoagregata za 2 % godi{nje, {to se odnosi
na te`e uslove eksploatacije, ve}i sadr`aj
jalovine i sl. Nisu uzete ostale prednosti
koje, kod kori{}enja hidroelektrana, sigurno
postoje u odnosu na fosilna goriva. Na
primer, nije prikazan efekat smanjenja
redukcija, odnosno uvoza koji su izvesni u
narednom periodu, a koji samo po
anga`ovanju snage u rotiraju}oj rezervi reda
250 MW iznose i do 500 GWh godi{nje.
Ovaj efekat posti`e se osloba|anjem
termoagregata obaveze dr`anja rotiraju}e
rezerve i njihovim anga`ovanjem za
proizvodnju energije. Navedena pojava je
izvesna tokom kriti~nog perioda decembar -
mart u narednom godinama.
Ekonomska analiza za iznos investicija od
300 miliona USD koji bi optere}ivao
energetiku, kao u analizi tokom izrade
osnovne dokumentacije, daje odnos B/C=
1,26 za stopu aktuelizacije od 8 %, {to je
sigurno realniji pokazatelj za upore|enje sa
izvornom dokumentacijom.
Energetski ekvivalent proizvodnji od 700
GWh godi{nje bio bi oko milion tona uglja
(lignita). U veku hidroelektrane od 50 godina
(a vek je znatno du`i, i do 100 godina) to
iznosi 50 miliona tona uglja.
Investiciona vrednost od 411 miliona dolara
sa stopom godi{njih tro{kova od 8 % i
proizvodnjom od 700 GWh iskazuje tro{kove
od 0.046 USD/kWh. Investiciona vrednost
od 300 miliona dolara koja bi teretila
energetiku sa istom stopom godi{njih
tro{kova dala bi iznos tro{kova od 0,034
USD/kWh. Za kvalitet energije koji se dobija
iz HE na Velikoj Moravi to se mo`e smatrati
povoljnim.
Ne ulaze}i u dalje i detaljnije analize, ve}
samo porede}i energetske i ekonomske
pokazatelje iz ranije dokumentacije sa ovde
prikazanim (a koji su po mnogim elementima
na strani sigurnosti) mo`e se re}i da se
prostor za plasman proizvodnje i snage HE
na Velikoj Moravi u sistem EPS-a nije
smanjio ve}, naprotiv, pove}ao, {to je
pokazano odgovaraju}im analizama. Iz tih
razloga ima smisla dalja razrada
dokumentacije o hidroelektranama na Velikoj
Moravi.
Hidroelektrane na Velikoj Moravi su, u
okviru ovih analiza, konkretizacija problema
kori{}enja obnovljivog i elasti~nog oblika
potencijala. Neki drugi hidroenergetski
objekti, boljih karakteristika i perfomansi
(ve}e i vi{enamenske akumulacije, ve}i
podu`ni padovi, vodom bogatiji sliv i sl.),
iako skuplji, ima}e tako|e zavidne energetske
efekte i ekonomske pokazatelje koje bi ih

[183]

trate{kim dokumentima u oblasti voda
S (Vodoprivredna osnova Srbije - 2001. i
Vodoprivredna osnova Crne Gore -
2000) ura|ena je i detaljna analiza tehni~ki
iskoristivih hidroenergetskih potencijala. Po
zbirnoj analizi [1], tehni~ki iskoristiv
potencijal SCG iznosi oko 25 TWh/god. U
Srbiji je tehni~ki iskoristiv potencijal oko
19,8 TWh/god., od ~ega je oko 18 TWh/god.
na objektima ve}im od 10 MW. (Ve} je
iskori{}eno oko 10,3 TWh/god.). Tehni~ki
potencijal Crne Gore, na ve}im
postrojenjima, zavisi od varijante kori{}enja
voda: oko 4,6 TWh/god. u slu~aju kori{}enja
voda Tare u prirodnom pravcu te~enja, i oko
5,3 TWh/god. u slu~aju prevo|enja dela vode
iz Tare u Mora~u [2]. Procenjuje se da bi se
jo{ oko 0,4 TWh/god. moglo realizovati u
okviru malih hidroelektrana (mHE), tako da
je ukupni tehni~ki potencijal Crne Gore oko
5¸5,7 TWh/god., zavisno od varijante
kori{}enja voda. (Na postoje}im objektima je
iskori{}eno oko 1,7 TWh/god.). Od ukupno
oko 25 TWh/god. iskoristivog potencijala
SCG, u postoje}im hidroelektranama do sada
je iskori{}eno oko 12 TWh/god., ili oko 48%
od ukupnog iskoristivog potencijala. Ukupna
energetska vrednost planiranih akumulacija
sa sezonskim regulisanjem iznosi oko 5,2
TWh, od ~ega oko 1,4 TWh na sopstvenim
padovima, a oko 3,8 TWh na nizvodnim
energetskim stepenicama.
Ma da u okviru tehni~ki i ekonomski
iskoristivog potencijala postoje i ekonomski
veoma atraktivni objekti, nastupio je period
potpunog zastoja u daljem razvoju
hidroenergetskog sistema Srbije i Crne Gore.
Zaustavljena je izgradnja i nekih ekonomski i
ekolo{ki najatraktivnijih objekata (primer:
slu~aj prevo|enja dela velikih voda
Toplodolske reke u Zavojsko jezero radi
pove}anja energetskih performansi HE Pirot),
zaustavljen je i jedan od najboljih razvojnih
projekata u Evropi - Sistem Buk Bijela.
Potpuno stagnira izrada dokumentacije ~ak i
za najatraktivnije poteze reka, kao {to je
potez Srednje Drine. Prekinuto je dalje
projektovanje integralnih razvojnih projekata,
od kojih je jedan od najkompleksnijih -
Sistem Velike Morave. Zato }e se ovde
razmotriti uloga hidroelektrana u
energija
B. \or|evi}, M. Panajotovi},
M. Sretenovi}, P. Radosavljevi}
Javno preduze}e "\erdap", Beograd
UDC 621.311:627(497.11)
Integralno ure|enje doline
Velike Morave i uloga
hidroenergetike u tom
razvojnom projektu
Rezime
Razmatra se razvojni Projekat integralnog ure|enja, kori{}enja i za{tite doline Velike Morave.
Ta dolina se u Prostornom planu Srbije tretira kao “pojas intenzivnog razvoja i nivoa
zna~ajnosti”. Razmatra se ciljna struktura tog razvojnog projekta ~ije grane ~ine socijalni,
privredni, saobra}ajni, urbani, ekonomski, ekolo{ki, kulturolo{ki, energetski, vodoprivredni,
turisti~ki i drugi razvojni ciljevi. Hidroenergetika, kao jedan od ravnopravnih ciljeva, treba u
integralnom razvoju i ure|enju te najva`nije re~ne doline Srbije da odigra ulogu lokomotive
razvoja. U okviru slo`ene ciljne strukture detaljnije se razmatraju re{enja u domenu
hidroenergetike i plovidbe. Prikazuje se kaskada hidroelektrana sa kapsulnim agregatima,
snage oko 260 MW, proizvodnje od oko 700 GWh/god. Daju se i mogu}e performanse
plovnog puta, koji bi obezbedio izlazak privrede centralnog dela Srbije na mre`u evropskih
plovnih puteva. Sistem se mo`e realizovati za 10 godina, a posebna prednost su tipizirana
re{enja objekata i mogu}nost racionalne kontinuirane izgradnje. Realizacija tog
integralnog razvojnog projekta, u kome je hidroenergetika samo jedan od korisnika prostora,
najbolji je na~in da dolina Velike Morave postane ono {to je i planirano Prostornim planom
Srbije - glavna osovina razvoja Republike.
Klju~ne re~i: Velika Morava, integralni razvojni projekat, ciljna struktura, hidroelektrane,
vodoprivreda, re~na plovidba.
Abstract
Development projct «Integral Structuring, Usage, and Conservation of Great Morava Valley»
is currently being stipulated. This valley is, according to Serbian Landscape Planning
Program, treated as “area of intensive development and importance”. Target structure of such
development project, which consists of aspects ranging from issues of social nature, economic,
communications, urban, environmental, cultural, energy, water management, tourism to other
development objectives, is also being under study. Hydroenergetics, being one of such issues,
needs to play a vital role in the integral development and structure of the most important river
valley in Serbia. Within the scope of complex objective structure greater attention is devoted to
finding solutions in the area of hydroenergetics and river trafficking. Cascade hydro-power
plant with capsule aggregates, with power yield of cca 260 MW and production output of
around 700 GWh/yr. Possible performance parameters of the waterways are given, which in
turn, would enable entry of the economy of central region of Serbia into the European
waterway traffic network. This undertaking can be completed in 10 years time, whereas special
advantage lie in standardized structures and an continuous ability of rational building.
Execution of this integral development project, wherein hydroenergetics is but one of users of
such space, is an optimal way for Great Morava Valley to become what it’s projected to be by
the Serbian Landscape Planning Program-main pillar of prosperity of the State.
Key words: Integral development, use and protection of the Velika Morava valley, structure
of objectives, hydropower plants, water resources management, waterways, natural resources.
elektroenergetskom sistemu (EES), sa staklene ba{te"), kao i zbog ubrzanog
posebnim osvrtom na mogu}nost realizacije iscrpljivanja neobnovljivih energetskih
integralnog razvojnog projekta u dolini resursa i zao{travanja energetskih problema u
Velike Morave. svetu - najve}a pa`nja je usmerena prema
obnovljivim izvorima energije. Me|u njima
posebno mesto zauzima hidroenergija, koja
1. Mesto hidroelektrana u zahvaljuju}i velikoj koncentraciji na mestu
elektroenergetskom sistemu kori{}enja predstavlja izvor sa visokom
Zbog sve ozbiljnijih problema na globalnom ukupnom energetskom dohodovno{}u. Zbog
ekolo{kom planu (delovanje GHG - "gasova toga u svetu postoji tendencija da sve ve}i
[184]
 energija
deo tehni~ki iskoristivog hidropotencijala
prelazi u kategoriju ekonomski iskoristivog
potencijala. Mo`e se smatrati da }e se u
doglednoj budu}nosti ukupan tehni~ki
iskoristiv hidropotencijal, onaj koji je stavljen
pod posebnu dru{tvenu za{titu (nacionalnim
prostornim planovima, prostornim planovima
posebnih namena, kao i drugim merama
za{tite namene prostora) - na}i u kategoriji
ekonomski iskoristivog potencijala i da }e se
pristupiti njegovom kori{}enju [3]. Razloga
za tu tendenciju ima vi{e, pri ~emu su
posebno relevantni slede}i:
(1) Poskupljenje fosilnih goriva menja uslove
vrednovanja hidroelektrana (HE):
ekonomi~ne postaju sve HE ~ija je cena
energije manja od cene energije
najskupljih termoelektrana (TE) koje
svojim ulaskom u pogon istiskuju iz
elektroenergetskog sistema (EES).
(2) Sa razvojem EES i promenama nivoa
konzuma i strukture proizvodnje, menja
se uloga HE u EES: hidroelektrane
preuzimaju sve va`niju i delikatniju ulogu
u obezbe|ivanju vr{ne snage i energije i
ostvarivanju zahtevane rotiraju}e i
operativne rezerve i pouzdanosti sistema.
(3) Kompleksno kori{}enje voda u~inilo je
ekonomi~nim mnoge hidroenergetske
objekte koji nisu bili ekonomi~ni kada su
razmatrani samo kao energetska
postrojenja.
(4) Uvo|enjem novih HE u EES pove}ava se
ekonomska stabilnost EES.
(5) Razvoj tehnologije opreme za HE
(posebno za objekte na malim padovima)
pro{iruje opseg ekonomi~ne eksploatacija
ranije neekonomi~nih hidro potencijala,
tako da se sada mogu ekonomi~no
koristiti i vrlo mali padovi na rekama koje
se ranije nisu razmatrale za energetsko
kori{}enje. Energetski postaje
interesantno i kori{}enje HS DTD, koji se
u projektnoj fazi nije razmatrao sa takvim
funkcijama.
(6) Mogu}nost potpune tipizacije
hidroelektrana u okviru pojedinih
kaskadnih sistema i serijska gradnja
~itave kaskade uz optimalno anga`ovanje
gra|evinske operative doprinosi sni`enju
tro{kova gra|enja i ekonomi~nom
kori{}enju pojedinih vodotoka.
(7) HE raznih tipova i veli~ina pove}avaju
vitalnost EES u uslovima izvanrednih
doga|aja.
Na elektroenergetskom planu i najrazvijenijih
zemalja uo~avaju se neke tendencije, koje su
bitne za sagledavanje uslova za dalji razvoj
hidroelektrana:
„ Zbog stagnacije u izgradnju elektrana u
svetu - izazvane raznim ograni~enjima,
posebno u domenu izgradnje nuklearnih
elektrana - u ve}ini zemalja istro{ile su se
rezerve snage koje su postojale ranije, tako
da svet postepeno ulazi u period sve
napregnutijeg podmirivanja konzuma,
posebno u periodima visokih optere}enja.
^ak i tradicionalno veoma dobro
"rezervirani" EES, kao {to su francuski,
nema~ki, italijanski, severnoameri~ki (USA
i Kanada) i drugi, sada se suo~avaju sa
problemima u podmirivanju konzuma u
periodima velikih sezonskih i vr{nih
optere}enja.
„ Elektroenergetski sistemi ~ak i
najrazvijenijih zemalja u uslovima
smanjenih rezervi postali su ranjiviji na
havarijske situacije. Vi{e se ne tretira kao
"nemogu} doga|aj" ispad iz pogona i vrlo
velikih sistema, kao {to su bili slu~ajevi u
SAD, Kanadi, Nema~koj, Italiji, Austriji,
Francuskoj, itd.
„ Strategija stvaranja "tr`i{ta" elektri~ne
energije, na koju se mnogo polagalo, jer se
ra~unalo da }e dovesti - kroz konkurenciju
ponude i tra`nje - do smanjenja cena
elektri~ene energije, nije dala o~ekivane
rezultate. U nizu slu~aja dovela je do
suprotnih efekata, {to se najbolje o~ituje u
krizi koja je stvorena u tradicionalno
energetski neranjivim SAD. U Kaliforniji je
do{lo do dramati~nih doga|aja na
elektroenergetskom planu, sa veoma o{trim
restikcijama, koje su ekonomski uzdrmale
tu dr`avu. Zakoni ponude i potra`nje, u
uslovima nedovoljne ponude upravo vr{ne
energije, izazvali su pravi ekonomski i
energetski haos. Cena energije u vr{nim
delovima konzuma se pela u nekim
periodima na neshvatljivu visinu od 1
USD/kWh, {to je zahtevalo intervenciju
dr`ave. Vlasnici akumulacionih
hidroelektrana, onih koje su mogle da
uska~u samo u vr{nim delovima konzuma,
do`iveli su ekonomski "bum", jer su svoju
veoma vrednu (i tra`enu!) vr{nu energiju
mogli da plasiraju po cenama koje su bile
vi{e puta ve}e od cena bazne energije. To
je stvorilo posebno povoljne uslove i za rad
reverzibilnih hidroelektrana, koje su mogle
da rade visoko profitabilno. Sa`eto re~eno -
elektoenergetske nevolje su pokazale pravu
vrednost hidroelektrana, posebno svih
vidova akumulacionih HE, kao i onih sa
regulisanjem protoka du`im od nedeljnog
regulisanja.
„ U ve}ini zemalja potpuno se konsolidovao
otpor protiv nuklearnih elektrana, tako da
zatvaranje NE ~iji je radni vek istekao nije
pra}eno gra|enjem novih NE. To je
posebno karakteristi~no za neke od
najrazvijenijih zemalja EU, u kojima se
o~ekuje da uskoro bude zatvoreno, zbog
isteka resursa vremena, oko tre}ina
postoje}ih NE, zasad bez mogu}nosti
njihove blagovremene zamene drugim
objektima sli~ne efektivnosti.
„ Strategija mera protiv globalnog
zagrevanja, finalizovana protokolom iz
Kjota, stvara ozbiljna ograni~enja i u
razvoju termoenergetskih objekata, koji su
jedan od glavnih izvora gasova GHG
(greenhouse gas - gasovi "staklene ba{te").
Zbog smanjenja emisije gasova GHG,
uvode se sve o{trija ograni~enja na tom
planu, {to znatno poskupljuje, a u nekim
uslovima i onemogu}ava izgradnja novih
termoelektrana.
Gore navedene tendencije pove}avaju
nesklad izme|u porasta konzuma, sa jedne
strane, i stagnacije, pa i opadanja
raspolo`ivih proizvodnih elektroenergetskih
kapaciteta, sa druge strane, uz smanjivanje
ranijih zna~ajnih rezervi snage. I u EES nekih
najrazvijenijih zemalja rezerve snage su se
smanjile, u nekima na samo oko 20%, pa i
manje, sa tendencijom daljeg smanjivanja.
Zbog toga se situacija na elektroenergetskom
planu ubrzano zao{trava u svim zemljama u
svetu, a posebno u na{em bli`em okru`enju.
Ra~unanje na ve}e kori{}enje uvoznog
ruskog gasa dovedeno je u pitanje nanovijim
dramati~nim skokom cena energenata.
[185]
Masovna izgradnja elektrana na vetar u
nekim zemljama (Danska, Nema~ka)
pokazala je bar tri slabosti: mala
raspolo`ivost instalisanih snaga, visoka cena
energije, elektrane se grade samo uz dr`avne
subvencije, ~ime se razara ~itav koncept
tr`i{ta elektri~ne energije.
U takvim okolnostima nastupilo je - vreme
hidroelektrana. Hidroenergetski potencijali
kao vid najkoncentrisanije obnovljive
energije postaju posebno interesantni za sve
zemlje. U okviru te nove energetske situacije
otvara se prostor:
„ za gra|enje novih hidroelektrana, posebno
u okviru kaskadnih sistema, i na rekama sa
malim padovima, onim koje se ranije nisu
mogle racionalno koristiti;
„ za pove}avanja instalisanih snaga
postoje}ih hidroelektrana, dogradnjom
novih i/ili revitalizacijom postoje}ih
agregata, radi ostvarivanja ve}e operativne
rezerve EES;
„ za doradu postoje}ih hidroenergetskih
objekata i sistema dogradnjom pumpnih
stanica za uvo|enje u sisteme voda sa ni`ih
delova sliva, radi koncentracije protoka i
pove}avanja performansi akumulacionih
HE na velikim padovima (koncept po kome
se razvijao sistema Vlasinskih
hidroelektrana);
„ za prevo|enje vode iz sliva u sliv, radi
koncentracije potencijala na mestu koje je
prostorno pogodnije za kori{}enja;
„ za izgradnju reverzibilnih hidroelektrana
(RHE), radi podmirivanja vr{nih delova
dijagrama optere}enja;
„ za realizaciju hidroenergetskih objekata u
zemljama koje jo{ nisu iskoristile svoje
vodne potencijale, primenom koncesionih
modela ili po raznim BOT aran`manima.
Sve to stavlja u sasvim novu situaciju sve
zemlje koje imaju neiskori{}ene
hidroenergetske potencijale.
Sve navedene ~injenice su prizma kroz koju
treba posmatrati razvojni projekat za
integralno ure|enje doline Velike Morave.
2. Projekat integralnog ure|enja
doline toka Velike Morave
Svi veliki hidroenergetski projekti koji su
realizovani u zadnjim decenijama u na{oj
zemlji bili su, u su{tini, deo velikih
integralnih razvojnih projekata, sa ~itavim
nizom korisnika. Hidroenergetika je bila, po
pravilu, samo onaj inicijalni korisnik voda i
prostora koji je pokretao na realizaciju vrlo
slo`enu ciljnu strukturu brojnih korisnika
prostora. Ma da se ti projekti u svetu naj~e{}e
i samim nazivom tretiraju kao integralni
razvojni projekti, kod nas se sasvim
nepotrebno (a sada se pokazalo - i vrlo
{tetno) nametnula praksa da se projekat ve}
samim nazivom, na samom po~etku rada na
njemu suzi samo na hidroenergetiku i/ili
vodoprivredu (npr. HE Buk Bijela, VHS
Studenica). To kod svih ostalih korisnika
prostora izaziva podozrenje i bojazan da }e
njihovi interesi u prostoru biti zapostavljeni,
{to i jeste klju~ni razlog sve u~estalijih
nesporazuma na relaciji "ostali korisnici
prostora - hidroenergetika". Su`eno
formulisanim nazivom projekta stvara se onaj
prvi, veoma opasan "halo efekat" - ostali
korisnici prostora sti~u nepovoljan sud o
 energija
valjanosti projekta, jer ne vide sebe u svemu
tome. Sve kasnije tvrdnje da smo uva`ili
interese svih ostalih korisnika prostora
izazivaju samo jo{ ve}e njihovo podozrenje,
jer to nigde nismo jasno ugradili u ciljnu
strukturu projekta. Ta se velika gre{ka ne sme
vi{e ponavljati, {to }e se prikazati na primeru
integralnog razvojnog projekta ure|enja
doline Velike Morave.
Prostornim planom Republike Srbije dolina
Velike Morave, kao i njen nastavak dolinom
Ju`ne Morave ka Ni{u, Leskovcu i Vranju
dobila je najvi{i razvojni rang: ona se tretira
kao "pojas intenzivnog razvoja I nivoa
zna~ajnosti" (tzv. glavna osovina razvoja
Srbije). Iz njega se granaju dva va`na
razvojna kraka II reda - dolina Zapadne
Morave, kao i razvojni pojas na pravcu
Lapovo - Kragujevac - Kraljevo, dok ga na
severu uokviruje "Dunavsko-savski razvojni
pojas" I nivoa zna~ajnosti. Ti pojasevi
razvoja Srbije najvi{eg nivoa zna~ajnosti,
veoma su bitni za definisanje karaktera
integralnog re{enja ure|enja, kori{}enja i
za{tite ~itave te doline, ali i dolina Ju`ne i
Zapadne Morave, koja se na njega logi~no
naslanjaju.
U skladu sa iskustavima sa velikim razvojnim
projektima sli~nog karaktera u svetu, mora se
ve} na samom po~etku blagovremeno,
sveobuhvatno, mudro i jasno definisati ~itava
ciljna struktura planiranog integralnog
sistema. Namerno je upotrebljeno vi{e
atributa, pri ~emu se u ovom slu~aju
podrazumava: blagovremeno - integralni
razvojni ciljni pristup treba zastupati od
samog po~etka najavljivanja projekta;
sveobuhvatno - ciljnom strukturom treba
obuhvatiti sve korisnike prostora, sa svim
njihovim ciljevima koje treba realizovati u
okviru integralnih re{enja; mudro - korisnike
prostora tretirati ravnopravno i unapred
predvideti neformalne grupe (NFG) koje }e
se pojaviti kao oponencija projektu, tako da
se na vreme, jo{ tokom formiranja ciljne
strukture, za njih na|u ubedljivi projektni
odgovori; jasno - ciljna struktura treba da
bude jasna, eksplicitna, i sa njom treba da
budu upoznati ne samo korisnici prostora,
ve} i ~itava javnost, na samom po~etku
najavljivanja i predstavljanja projekta.
Mogu se definisati i osnovna na~ela za
prezentaciju razvojnog projekta javnosti:
z projekat treba nazvati prema cilju najvi{eg
reda, u ovom slu~aju: "Projekat integralnog
ure|enja, kori{}enja i za{tite doline Velike
Morave"; z prezentaciju projekta uvek, u
svim slu~ajevima, prikazivati sa kompletnom
ciljnom strukturom, bez isticanja prioriteta,
jer su ciljevi svih korisnika ravnopravni;
z ciljeve u oblasti voda i hidroenergetike
nikako ne stavljati na prvo mesto i na}i im
pravu meru, da ne {tr~e po stepenu
zna~ajnosti u odnosu na ostale korisnike
prostora; z ciljnu strukturu zapo~eti sa
socijalnim, ekonomskim, urbanim, ekolo{kim
ciljevima, u skladu sa zakonitostima
formiranja stava ljudi o novim projektima;
z visoko profesionalno obraditi sve ciljne
grane, uklju~iv tu i ekolo{ke ciljeve ure|enja
i za{tite prostora, ne samo stoga {to }e ta
ciljna grana biti veoma pomno razmatrana od
strane NFG orijentisanih na sve aspekte
za{tite okoline, ve} upravo stoga {to je
valjano ure|enje i za{tita prostora i
delotvorno upravljanje ekosistemima na{
veliki civilizacijski Slika 1 Okvirna {ema gornjeg dela ciljne strukture
dug pri realizaciji integralnog razvojnog projekta
integralnih
razvojnih projekata. Integralno ure ðenje, korišæenje i zaštita doline Velike Morave
Okvirna {ema
gornjeg dela ciljne Socijalni ciljevi
strukture
integralnog
razvojnog projekta Privredni / razvojni ciljevi
doline Velike
Morave data je na Ekološki ciljevi
slici 1. Cilj najvi{eg
reda je tako
formulisan da svaki Saobraæajni ciljevi
korisnik prostora
mo`e u njemu da
odmah sagleda i Ciljevi urbanog razvoja
svoje ciljeve, koji
se, zatim, granaju
kao posebne grane Kulturološki ciljevi
tog granatog stabla
ciljne strukture.
Svaka grana ciljne Vodoprivredni ciljevi
strukture
razgranava se dalje Energetski ciljevi
u odgovaraju}e
detaljnije
hijerarhijske strukture ciljeva, pri ~emu se {ire i obuhvataju i dublje rubne zone doline,
eksplicitiraju svi ciljevi koji su relevantni sa sa dolinama pritoka V.Morave (Resava, V.
stanovi{ta integralnog razvoja razmatranog Lug, Lepenica, Belica, itd.), sa svim
podru~ja. Ciljeve istog nivoa dekompozicije naseljima i kulturno-istorijskim spomenicima
(date na slici 1) treba smatrati ravnopravnim - koji gravitiraju ka glavnoj dolini i va`nom
podjednako zna~ajnim, jer bi se svaka saobra}ajnom koridoru koji kroz nju vodi.
diskriminacija na tom planu, npr. da se Samo kao primer, u socijalne granice
kulturolo{ki ili ekolo{ki ciljevi smatraju projekta pored naselja u neposrednoj dolini
usputnim, marginalnim, mo`e kasnije da vrati svakako ulaze i naselja u gravitiraju}em
kao bumerang, jer bi sigurno dovela do zale|u (npr. Despotovac, Senjski Rudnik),
formiranja neformalnih grupa iz tih oblasti kao i sva kulturna i verska dobra u tom
koje }e o{tro osporavati projekat, pa mo`da zale|u kao {to su npr. manastiri Koporin,
ga i onemogu}iti.1 Manasija, Resava, Kaleni}, koji moraju biti
obuhva}eni odgovaraju}om ciljnom
Prikazane su samo osnovne grane tog ciljnog strukturom. Naravno, u zoni obuhvata su i svi
stabla, a grane se razvijaju na detaljnije rudnici po rubnim zonama tih granica uticaja
razlo`ene ciljeve (simboli~no prikazane (slika 6)
strelicama koje su nazna~ene u okviru svake
Socijalni ciljevi. U slu~aju razvojnog
ciljne grane), sve dok se ne formira
projekta integralnog ure|enja, kori{}enja i
kompletna struktura ciljeva, sve do onih
za{tite doline Velike Morave granom
sasvim konkretnih. Ti konkretni, naizgled
socijalnih ciljeva se obuhvaju ciljevi koji bi
manji ciljevi su izuzetno bitni za neke
se mogli nazvati - socijalnom obnovom
socijalne grupe, jer se upravo preko njih
podru~ja obuhva}enog socijalnim granicama
stvaraju uslovi da i one steknu pozitivan stav projekta. Ta zona, a posebno njeni rubni
o projektu i zauzmu u odnosu na njega delovi, nalazi se u lo{em demografsko-
kooperativan stav. socijalnom stanju, koje karakteri{e intenzivna
Vrlo je bitno pravilno utvrditi tzv. socijalne depopulacija i socijalno nazadovanje. Upravo
granice projekta. U slu~aju projekta Velike zbog toga je i neophodan veliki razvoji
Morave, socijalne granice projekta su znatno projekat, da bi se socijalni ciljevi u sprezi sa
ekonomskim i ostalim ciljevima usmerili u
`eljenom pravcu, ~ime bi se najdelotvornije
uticalo na demografska kretanja, migracione
1
Projekat sistema "Studenica" upravo su onemogu}ile
neformalne grupe iz oblasti kulture (slikari, tokove, i omogu}ilo zadr`avanje radno
konzervatori, istori~ari umetnosti), kojima su se sposobnog stanovni{tva u rubnim zonama iz
naknadno priklju~ili i predstavnici Crkve, potpuno
kojih su se do sada ljudi intenzivno iseljavali,
neargumentovanom tvrdnjom da }e freske biti u
zbog ekonomskog i socijalnog bezna|a.
opasnosti zbog gra|enja akumulacije ~ija je brana 10
km uzvodno, potpuno zaklonjena iza planine
^emerno. Akcenat je bio na promeni mikroklime, pa Privredni ciljevi bi trebalo da se usmere na
je uveden ~ak i izraz nanoklima - klima na samoj aktiviranje svih privrednih potencijala i
povr{ini freske. Kasnije, kada je odbojan stav prema resursa tog podru~ja, pre svega na
projektu ve} formiran i konsolidovan, nisu pomogli
revitalizaciju privredne stukture u {iroj zoni
matemati~ki modeli, ura|eni od strane vrhunskih
svetskih meteorologa, koji su nedvojbeno pokazivali obuhvata projekta. U toj zoni se nalaze na{i
da se svaki uticaj nove akvatorije na promenu veliki privredni potencijali, koji upravo kroz
temperature i vla`nosti gubi na rastojanju od oko
razvojni projekat treba da dobiju priliku za
600÷800 m od akumulacije, {to je prisutno i u
knjigama niza autora u svetu koji su istra`ivali taj valjano restuktuiranje i obnovu proizvodnje.
fenomen. I jo{ ne{to, sasvim usput, ali va`no kao Primeri tih kapaciteta koji tek u ovakvom
sociolo{ki fenomen: nedavno je neposredno kraj
manastira Manasija, ne dalje od 100 m od ~uvene razvojnom projektu mogu da dobiju svoju
freska ''Belog an|ela'' manastir napravio veliki ribnjak, pravu razvojnu {ansu su preduze}a ''Go{a'',
i niko ne dovodi u pitanje mikroklimu, odnosno - MIN, EI, ''Jastrebac'', Fabrika kablova, i niz
nanoklimu neposredno na povr{ini freske. Mudar
planer }e iz toga izvu}i veoma duboku poruku o tome drugih prate}ih industrija, koje veliki razvojni
kako treba da pravi slo`ene ciljne strukture integralnih projekat stavlja u funkciju razvojne i
razvojnih projekata. ekonomske konsolidacije i obnove.
[186]
 energija
Urbani ciljevi podrazumevaju urbano,
komunalno i sanitaciono ure|enje svih
naselja koja se nalaze u socijalnim granicama
projekta. Za naselja koja se nalaze
neposredno na reci Moravi ili u njenoj blizini
(primer: Moravsko Trogra|e, koje obuhvata
gradove Jagodinu, ]upriju i Para}in),
projekat treba da omogu}i skladno
povezivanje urbanog gradskog tkiva sa
akvatorijom reke Velike Morave. Tako|e,
urbani ciljevi obuhvataju potpunu sanitaciju
naselja (kompletiranje kanalizacione
infrastrukture, realizaciju postrojenja za
pre~i{}avanje otpadnih voda), obnovu
vodovodnih sistema, za{titu lokalnih
izvori{ta, ure|enje re`ima podzemnih voda u
zoni naselja, itd.
Ekolo{ki ciljevi su u tesnoj vezi sa urbanim
ciljevima. Pored potpune sanitacije naselja u
socijalnim granicama projekta, ekolo{ki
ciljevi podrazumevaju: stvaranje uslova za
potpuno saniranja i pobolj{avanje ekolo{kog
stanja ~itavog pojasa re~ne doline i njenih
pritoka, sada ugro`enog intenzivnim
zaga|ivanjem te~nim i ~vrstim otpadnim
materijama, sada u tom pogledu dosta
zapu{tenog podru~ja re~ne doline; ure|enje
za{titnih pojaseva u zoni oko sistema, za{titu
vodotoka (Velike Morave i njenih
neposrednih pritoka); o~uvanje biodiverziteta;
za{titu vla`nih stani{ta u re~noj dolini u
skladu sa Remsarskim protokolom; za{titu
ihtiofaune u V.Moravi i njenim pritokama,
obezbe|ivanje uslova za migraciju riba, itd.
Saobra}ajni ciljevi podrazumevaju
revitalizaciju postoje}ih saobra}ajnica u
okviru koridora 10, strate{ki jednog od
najva`nijih saobra}ajnih koridora Evrope i
njegovo povezivanje sa koridorom 7, ~ime se
moravska dolina zaista pretvara u
saobra}ajnu ki~mu Evrope. Te aktivnosti se
odigravaju u okviru ve} zapo~etih projekata
(ure|enje magistralnog puta E75,
revitalizacija `elezni~kog magistralnog
pravca du` moravske doline), ali ih treba
objediniti u okviru integralnog razvojnog
projekta. Pored tih saobra}ajnica projekat
omogu}ava realizaciju plovnog puta du`
V.Morave, ~ime se po glavnoj osovini
razvoja ure|uje plovni put IV kategorije, koji
omogu}ava Srbiji, prakti~no do Ni{a, izlazak
na mre`u evropskih plovnih puteva.
Kulturolo{ki ciljevi su vrlo bitna grana
ciljne strukture i obuhvataju ne samo za{titu,
ve} i korenitu revitalizaciju veoma zna~ajnih
kulturnih dobara u socijalnim granicama
projekta. U zoni obuhvata sistema su na{i
veoma vredni spomenici kulture: Manasija,
Ravanica, Koporin, Kaleni}, crkva Pokajnica
i drugi (videti sliku 6), ~iju za{titu i obnovu
treba obavezno obuhvatiti ciljnom strukturom
integralnog sistema ure|enja i kori{}enja
doline V.Morave.
Turisti~ki ciljevi podrazumevaju izgradnju
turisti~ke infrastrukture koje je primerena
saobra}ajnom koridoru tako visokog nivoa
zna~ajnosti i kulturnim dobrima i prirodnim
raritetima moravske doline i njenog {ireg
zale|a. Postoje svi uslovi da {ira zona
koridora, u socijalnim granicama projekta,
postane razvijena turisti~ka regija, koja bi
omogu}ila realizaciju i socijalnih ciljeva
projekta, pre svega stvaranjem uslova za
zapo{ljavanje ljudi u tercijalnim
delatnostima.
Vodoprivredni ciljevi su vrlo kompleksi i
predvi|aju: obezbe|enje doline od poplava,
kompleksne hidrotehni~ke melioracije -
odvodnjavanje i navodnjavanje, za{titu voda i
izvori{ta, ure|enje obala; ure|enje re`ima
podzemnih voda u priobalju i i omogu}avanje
upravljanja njima, za{titu kvaliteta voda u
V.Moravi i njenim pritokama, realizaciju
postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda,
plansku eksploataciju gra|evinskog
materijala iz vodotoka, itd.
Hidroenergetski ciljevi i na~in realizacije.
Predinvesticionom studijom, koja je ura|ena
1989. kao deo generalnog projekta
"Kori{}enje hidroenergetskog potencijala
Velike Morave", razmatrana su dva mogu}a
hidroenergetska pristupa u okviru integralnog
re{enja sistema Velike Morave: (a) kaskadni
sistem; (b) sistem kanalskih HE. Predlo`eno
je prvo re{enje, koje se sastoji od sedam
stepenica tzv. re~nih hidroelektrana, ~iji su
osnovni parametri dati u tabeli 1. Prednost
takvog re{enja le`i u koncepciji jednostavnih
i racionalnih elektrana bez posade, u okviru
jedinstvene kaskade (gornja voda jedne HE
~ini donju vodu one uzvodne), istih
dispozicionih karakteristika {to omogu}ava
kori{}enja tipizirane opreme, sa upravljanjem
iz jednog komandnog centra koji se nalazi
kod sredi{nje hidroelektrane (HE Svilajnac).
Sve to omogu}ava racionalnu realizaciju tog
sistema, u periodu od oko 10 godina, ukoliko
bi se kaskada realizovala kao celina, sa
organizacijom radova koja bi omogu}avala
prebacivanje opreme i graditelja sa objekta na
objekat, prema fazi izgradnja.
Imaju}i u vidu brz razvoj opreme za male
padove, sa cevnim agregatima raznih izvedbi,
kao optimalno je odabrano re{enje sa
kapsulnim (bulb) agregatima sa
multiplikatorom broja obrtaja. Re{enje
omogu}ava da svih 28 agregata budu
identi~ni, {to je veoma povoljno sa gledi{ta
cene izrade, transporta, monta`e, a posebno
sa gledi{ta odr`avanja. Istovremeno, ovakvim
re{enjem unificiraju se i gradjevinski radovi
na svih sedam stepenica {to omogu}ava brzu
i jeftiniju gradnju.
Objekti su predvi|eni u vidu tipiziranog
hidro~vora, u okviru koga su koncentrisani
prelivni deo brane, elektrana, prevodnica i
prate}i sadr`aji. Uspor, koji se kre}e u
granicama od 8,2 m (na najnizvodnijih pet
HE) do preko 12 m (najuzvodnija HE
Para}in) ostvaruje se gravitacionim
betonskim branama, sa po ~etiri polja sa
segmentnim ustavama, kao i nasutim
delovima brana, kojima se na racionalan
na~in zatvara pregradni profil. Nasuti delovi

Tabela 1 Parametri elektrana kaskade na Velikoj Moravi

HIDROELEKTRANA

Velika Vla{ki UKUPNO

Velika Vla{kiDo Ljubi~evo
Para}in
Para}in ]uprija
]uprija Bagrdan
Bagrdan Svilajnac
Svilajnac Plana Ljubi~evo
Plana Do

Instalisana snaga MW 4x11 4x9 4x9 4x9 4x9 4x9 4x9 260

Maksimalna snaga
MW 41,6 28,1 28 30,6 28,3 25,7 26,2 208,5
pri Qi
Ukupna GWh 135,1 90,8 93,2 103,2 97,5 87,4 92,5 699,4
Srednja
godi{nja Konstantna GWh 42,6 35,2 45,7 34,6 49,7 33,7 56,6 298,1
proizvodnja
Varijabilna GWh 92,5 55,5 47,5 68,5 47,7 53,7 35,9 401,3

Garantovana godi{nja
GWh 100,3 67,1 69,7 76,3 73,2 64,7 70,5 521,8
proizvodnja (za 92%)

Garantovana mese~na
GWh 3,3 2,2 2,23 2,57 2,33 2,17 2,27 17,07
proizvodnja

Srednji godi{nji protok Qsr m3/s 221 225 230 235 240 242 243 230

Kota normalnog uspora mnm 135 122,1 111,6 103,4 95,2 87 78,8
Bruto pad pri Qi
m 9,95 6,78 6,8 7,31 6,85 6,24 6,42 50,35
(4 agregata)

[187]
 energija
Slika 2 Hidroenergetsko re{enje na toku Velike Morave: desno - planirana kaskada HE (sedam stepenica), gore - tipsko re{enje hidro~vora (prelivni deo brane,
elektrana i brodska prevodnica), dole levo - tipsko re{enje elektrane, presek kroz elektranu sa kapsulnim agregatom
brane se na funkcionalan na~in spajaju sa
nasipima kojima se {titi priobalje. Ma{inske
zgrade (elektrane) su re{ene kao tzv. re~ne
elektrane, svaka sa po 4 agregata sa
kapsulnim agregatima. Instalisani proticaj
elektrana je 500 m3/s dobijen kao rezultat
tehnoekonomske analize. Obezbe|eno je
ispu{tanje garantovanog protoka od 35 m3/s
iz najnizvodnije elektrane, dok se kod ostalih
obezbe|uje kontinuirana akvatorije cele
kaskade. Mo`e se ostvariti ograni~eno
dnevno regulisanje proticaja i mogu}nost
proizvodnje varijabilne energije. U uslovima
izgradjenosti svih elektrana najuzvodnija HE
"Para}in" }e vr{iti dnevno izravnavanje, dok
}e ostalih {est nizvodno raditi "u lancu",
saglasno uslovima dnevne regulacije. Na
slici 2 prikazani su osnovni dispozicioni
elementi Moravske kaskade: polo`aj svake od
7 stepenica u kaskadi, osnova jednog
hidro~vora i presek kroz elektranu, kroz
kapsulni agregat.
Plovidba. Jedan od ciljeva u okviru
saobra}ajne ciljne grane je ure|enje plovnog
puta na toj deonici. To je u skladu sa
Prostornim planom Srbije, kao i
Vodoprivrednom osnovom Srbije u kojima se
predvi|a realizacija plovnog puta na Velikoj
Moravi, i na delu Ju`ne Morave do blizu
Ni{a, kao i na toku Zapadne Morave do
Kraljeva. Time bi pojasi intenzivnijeg
razvoja, sa najve}im naseljima i industrijskim
centrima uklju~ili preko V. Morave i Dunava
u mre`u evropskih plovnih puteva. Time bi se
ostvario najracionalniji vid transporta,
posebno kabastih tereta, jer su tro{kovi
energije pri prevozu vodenim putem nekoliko
puta ni`i od tro{kova u drumskom
saobra}aju. To je i razlog za{to se mre`a
plovnih puteva stalno {iri, a novoizgradjeni
sistem Rajna-Majna-Dunav je jedan od
najnovijih primera. Strate{kim dokumentima
je predvi|ena realizacija plovnih puteva samo
na pomenutim potezima, {to ne zatvara
mogu}nost da se u nekim drugim
okolnostima razmatra i mogu}nost realizacije
i nastavka tog puta prema jugu, u okviru
Slika 3 Presek kroz prevodnicu
Slika 4 Gabarit plovnog puta
projekta povezivanja Dunava sa Egejskim
morem.
Plovni put du` V.Morave je svrstan u IV
klasu, za uslove saobra}aja koji va`e na
glavnoj evropskoj magistrali Rajna-Majna-
Dunav, {to omogu}ava transport plovnih
objekata do 1350 t. Minimalna {irina plovnog
puta od 50 m omogu}ava normalan transport
i mimoila`enje plovila. Dubina vode je uvek
ve}a od 2.5 m.
Prelazak plovila iz jedne u drugu akumulaciju
obavlja se prevodnicama, uz betonski deo
brana. Prevodnice su betonske gradjevine,
{irine po 12,0 m, visine 9,0 m, sa dubinom
vode od 6,0 m. Ukupna du`ina tipske
prevodnice je 130 m, od ~ega na ulaznu i
izlaznu glavu otpada po 20,0 m, {to
zadovoljava dimenzije standardnog
potiskiva~kog sastava sa gura~em i dve bar`e
u konvoju. Ispred i iza prevodnice
omogu}ava se minimalna {irina plovnog puta
od 43,0 m, neophodna za dvosmernu
plovidbu (slike 3 i 4).
Plovni put prate i odgovaraju}a pristani{ta
(Po`arevac, Lapovo, Jagodina, ]uprija,
Para}in, Stala} i Ni{). Pristani{ta bi se gradila
prema kriterijumima za plovni put evropskog
zna~aja, i osim mesta uz samu reku
[188]
povezivala bi i sve bli`e
ve}e centre (Kragujevac,
Kru{evac, Kraljevo i dr).
Vodoprivredno ure|enje
re~ne doline. Integralno
ure|enje re~ne doline
podrazumeva za{titu
priobalja od spoljnih i
unutra{njih voda, upravljanje
re`imima podzemnih voda, regulaciju reka,
za{titu od poplava, ure|enje obala - posebno
u zonama naselja, sanitaciju naselja i za{titu
kvaliteta voda realizacijom kompletne
kanalizacije za otpadne i atmosferske vode i
POOV, hidromelioracije za{ti}enih kaseta u
priobalju, za{titu izvori{ta u aluvijalnim
zonama priobalja, fitosanaciono ure|enje
priobalne zone zbog ekolo{kih i regulacionih
ciljeva, itd.
Za za{titu priobalja od velikih voda
predvi|eni su nasipi, ukupne du`ine oko 200
km. Na ovaj na~in od ukupno raspolo`ivih
80.470 ha brani se 60.600 ha (75%); od
nebranjenih 20.140 ha, 11.780 se nalazi
unutar inundacija, a preostalih 8.360 ha je u
zoni koja se ne {titi nasipima. Postoje}i
nasipi su neujedna~enog stepena za{ute
(oblik, visina, medjusobno rastojanje), tako
da se, na primer, {irina prostora izmedju
nasipa kre}e od 800 m do preko 3000 m.
Uspor koji se ostvaruje gradnjom brana
zadr`ava se u glavnom toku izmedju
paralelnih nasipa, a eventualni uticaj
pove}anja nivoa podzemnih voda eliminisa}e
se gradnjom drena`nog sistema u okviru
za{tite priobalja. Pouzdanost za{tite se
obezbe|uje kanalima i drena`nim sistemima
sa branjene strane priobalja (slika 5), sa
odgovaraju}im pumpnim stanicama koje
obezbe|uju upravljanje re`imima podzemnih
voda. Taj sistem se ve} dokazao kao efikasan
pri za{titi priobalja Dunava u uslovima
uspora od HE \erdap.
Predlo`enim re{enjem, za{titni nasipi se
postavljaju po trasi postoje}ih, a novi nasipi
}e se graditi bli`e re~noj obali uz prose~no
rastojanje izmedju dva nasipa od oko 500 m.
 energija
Slika 5 Tipski za{titni sistem priobalja
Nasipi du` akumulaciju su tako projektovani
da je kruna 0,3 m vi{a od nivoa vodnog
ogledala za Q0,2%. [irina krune nasipa je 4,0
m, a nagibi kosina 1:2. Na ovaj na~in
izgradnja sistema ne zahteva dodatnu
eksproprijaciju, izmedju postoje}ih nasipa
dobija se 2.465 ha sa stalnom Slika 5 Tipski
za{titni sistem priobalja za{titom, a pove}ava
se i povr{ina koja se brani novim nasipima za
4.026 ha. Na taj na~in se izgradnjom
integralnog sistema u dolini Velike Morave
{titi od poplava dodatnih 6.491 ha, uz
podizanje boniteta poljoprivrednog zemlji{ta,
a obezbe|uju se i uslovi za meliorativno
uredjenje i promenu strukture kori{}enja
zemlji{ta i setve.
Slika 6 Situacija sistema i {ire zone uticaja
Deo podru~ja Velike razvojnog projekta su oko 575x106 USD. Od
Morave odlikuje se toga u energetsko-vodoprivrednom sektoru
stalnim deficitom vlage oko 411 x 106 USD (gra|evinski radovi oko
koji se u vegetativnom 242 x 106 USD, HMO 70 x 106 USD,
periodu kre}e oko 120 elekttroprema 48 x 106 USD, eksproprijacija
mm. Oko 80.000 ha se 21 x 106 USD, ostala ulaganja 30 x 106
mora navodnjavati da bi USD). U sektoru plovidbe investicije bi bile
se postigli adekvatni oko 164 x 106 USD. Prema ekonomskim
prinosi u prose~nim analizama u~e{}e energetike u ukupnim
uslovima. Za{titni investicijama trebao bi da iznosi oko
sistemi omogu}avaju 300 x 106 USD, {to omogu}ava cenu ispod 5
upravljenje re`imima USc/kWh.
podzemnih voda, {to je
osnovni preduslov za Ostatak investicija od 275 x 106 USD trebalo
realizaciju kompleksnih bi da snose ostali korisnici (vodoprivreda,
melioracionih sistema, a plovidba, vodosnabdevanje, za{tita od
vi{i nivoi u akvatorijama poplava i dr.), prema dobitima tih grana. Deo
kaskade (za oko 10 m) omogu}avaju od te sume bi se mogao da obezbedi iz
strukturnih fondova EU, onih koji su
racionalnije sisteme i manje tro{kove
namenjeni realizaciji ekolo{kih, socijalnih i
pumpanja.
razvojnih ciljeva.
Deo poljoprivrednih povr{ina uz korito reke
Sistem se mo`e realizovati za oko 10 godina,
V.Morave ne mo`e u sada{njim uslovima
adekvatno da se koristi zbog prevla`enosti dok je vreme potrebno za zavr{etak prvog
zemlji{ta. Izgradnjom drena`nog sistema ne objekta oko 3 godine. Ovo podrazumeva
samo da se elimini{u problemi nastali translatorno pomeranje srodnih grupa radova
podizanjem nivoa voda du` Velike Morave, sa jednog na drugi objekat kako bi se postigla
nego se stvaraju uslovi za optimalnu puna efikasnost gradnje. Celokupan obim
proizvodnju u podru~ju sa prevlazenim gra|evinskih radova mo`e realizovati doma}a
zemlji{tem, upravljanjem nivoa podzemne vode. operativa, koja raspola`e potrebnim kadrom i
opremom za izgradnju ovog sistema. Najve}i
Okvirno ko{tanje sistema. Okvirne deo ma{inske i elektroopreme doma}a
investicije za klju~ne proizvodne grane
industrija je ve} osvojila, a proizvodnja
sistema, one koje treba da deluju kao preostalog dela za potrebe ovog sistema je
podsticaj za realizaciju ~itavog integralnog zna~ajna razvojna {ansa, jer se pru`a
mogu}nost pokrivanja velikog dela potreba
energetike Srbije i realna mogu}nost nastupa
na stranom tr`i{tu.
Zaklju~ci
Projekat integralnog ure|enja, kori{}enja i
za{tite doline Velike Morave je najve}i
razvojni projekat Srbije, koji treba da
realizuje slo`enu strukturu socijalnih,
privredno-ekonomskih, urbanih, ekolo{kih,
saobra}ajnih, turisti~kih, kulturolo{kih,
vodoprivrednih, energetskih i drugih ciljeva.
Realizacijom tih ciljeva ostvaruje se strategija
Prostornog plana Srbije, po kojoj je dolina
Morave definisana kao pojas intenzivnog
razvoja I nivoa zna~ajnosti. Vodoprivreda i
hidroenergetika se u slo`enoj ciljnoj strukturi
tretiraju kao ravnopravni korisnici prostora,
ali imaju ulogu lokomotive razvoja, jer se
njima stvaraju uslovi, kao i dru{tveni i
razvojni ambijent za realizaciju svih drugih
ciljeva. Realizacijom integralnog sistema
ostvaruju se klju~ni ciljevi:
„ Zaustavljanje negativnih demografskih
tendencija i socijalna obnova u dolini
Morave i njenim rubnim delovima.
„ Stvaranje povoljnog ambijenta za
ekonomski i privredni razvoj.
„ Realizacija urbanih, ekolo{kih,
saobra}ajnih, turisti~kih, kulturolo{kih i
drugih ciljeva koji su definisani slo`enom
ciljnom strukturom.
„ Proizvodnja hidroenergije, koja se u novije
vreme posebno valorizuje kao obnovljiva i
ekolo{ki ~ista energije. Sistem snage 260
MW, prose~ne proizvodnje oko 700
GWh/god., sa cenom energije koja se kre}e
oko 5 USc/kWh spada u kategoriju
ekonomski iskoristivog hidropotencijala.
„ Ostvaruje se kompleksno ure|enje,
kori{}enje i za{tita voda, pri ~emu se
[189]

posebno izdvajaju slede}i efekti: za{tita
novih 6.500 ha zemlji{ta visokog boniteta;
stvaranje uslova za najintenzivniju
poljoprivrednu proizvodnju i kompleksne
hidromelioracije u dolini Morave, {to je
preduslov za njen razvoj kao podru~ja
intenzivnijeg razvoja Srbije; za{tita
kvaliteta voda kroz sanitaciju naselja,
kanalisanje i realizaciju PPOV; za{tita
moravske doline od voda Q0,2%; upravljenje
re`imima podzemnih voda u priobalju;
revitalizacija izvori{ta; ure|enje pritoka i
konzervacija njihovih slivova, itd.
„ Realizacija plovnog puta kojim se najve}a
naselja i industrijski centri Srbije spajaju sa
mre`om evropskih plovnih puteva.
„ Razvojni projekat omogu}ava ulazak u
zdvrav investicioni ciklus, sa vrlo
pozitivnim efektima u nizu grana: metalni
kompleks, elektroma{inski kompleks,
industija gra|evinskih materijala,
brodogradnja, hemijska industija,
projektovanje, itd.
Literatura
[1] \or|evi},B., Hidroenergetski potencijali
Jugoslavije, Vodoprivreda, 189, 2001,
Beograd, str. 93
[2] \or|evi}, B., M. [aranovi},
Hidroenergetski potencijali Crne Gore i
nu`nost njihovog {to br`eg iskori{}enja,
Energetski potencijali Crne Gore, CANU,
2004, str. 5-37
[3] \or|evi},B., Prilog objektivnijem
vrednovanju obnovljivih energija,
Elektroprivreda, 4, 2001, str. 3-14 i 1, 2002,
str. 3-12
[4] Predinvesticiona studija hidroenergetskog
potencijala Velike Morave, RO HE "\erdap "-
Kladovo, "Energoprojekt-Hidroin`enjering"-
Beograd, 1989.
[5] Vajda Lj, Putnik B., Sretenovi} M.,
Rafajlovi} B., Radosavljevi} P., Kori{}enje
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
XVII savetovanje energeti~ara, Budva, 1991,
str. 325-343.
[6] Kati} B., Sretenovi} M., Rafajlovi} B.,
Radosavljevi} P., Mogu}nost iskori{}enja
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
Razvoj elektroenergetike u Srbiji, Beograd,
1993, str. 157-168.
[7] Kati} B., Sretenovi} M., Rafajlovi} B.,
Radosavljevi} P., Mogu}nost iskori{}enja
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
Savetovanje Vodni resursi sliva Velike
Morave i njihovo kori{}enje, Kru{evac, 1998,
str. 161-167.
[8] \or|evi}, B., Vodoprivredni sistemi,
Nau~na knjiga, Beograd, 1990.
energija
Branislav Ignjatovi}, Vladimir Petrovi}
JP "\erdap", Beograd
Zvonimir Predi}
A.P. Company, Beograd
Mr Zoran Savi}
Energoprojekt-Hidroin`enjering AD, Beograd
UDC 621.311.21:621.224.018
Pove}anje snage postoje}ih
hidrauli~kih turbina HE
"\erdap I" pre njihove
revitalizacije
Rezime
U sklopu priprema za revitalizaciju hidroagregata HE "\erdap I" obavljena su merenja
dinami~kih napona i sila na vitalnim delovima hidrauli~ne turbine u ustaljenim i prelaznim
re`imima rada, koja su poslu`ila za odre|ivanje utro{enog i preostalog tehni~kog resursa.
Kada je revitalizacija hidroagregata postala izvesna, pristupilo se analizi mogu}nosti daljeg
pove}anja snage i instalisanog protoka postoje}ih hidrauli~kih turbina, kako bi se nadoknadio
smanjeni kapacitet hidroelektrane "\erdap I" u toku trajanja revitalizacije od {est godina,
obzirom da }e se neprekidno jedan agregat nalaziti van pogona.
Pri tome se po{lo od toga da se neposredno pre ulaska u revitalizaciju mo`e dozvoliti rad
hidrauli~kih turbina sa pove}anim snagama i protocima, odnosno da se mo`e dozvoliti
pove}ani utro{ak tehni~kog resursa i ne{to ve}a kavitacijska o{te}enja u odnosu na
uobi~ajeno stanje, ali da se pri tome ne ugrozi pogonska sigurnost i bezbednost do ulaska
agregata u revitalizaciju.
U radu se daje pristup re{avanju ovog tehni~kog pitanja, uz analizu hidrauli~kih pojava u
proto~nom traktu i kavitacijskih pojava na modelu, procenu kavitacijskih o{te}enja,
odre|ivanje utro{ka tehni~kog resursa lopatica obrtnog kola, proveru radne sposobnosti
radnih mehanizama hidrauli~ne turbine, kao i prikaz rezultata prora~una i merenja pri
prelaznim re`imima zbacivanja snage.
Klju~ne re~i: hidroagregat, hidrauli~ka turbina, revitalizacija, pove}anje snage i instalisanog
protoka.
Power Increase of Existing Hydraulic Turbines at HPP " \erdap I" before
their Rehabilitation
The measurements of dynamic stresses and forces on vital parts of the hydraulic turbine
within the stationary and transitional modes of operation had been carried out within the
framework of the preparations for the rehabilitation of HPP |erdap I generating units, which
were used to determine the utilized and the remaining technical resources.
After the rehabilitation of the hydro generating units had become certain, an analysis of the
possibilities to further increase the power and the installed discharge of the existing hydraulic
turbines was started in order to compensate the decreased capacity of HPP |erdap I during
the rehabilitation period of six years in view of the fact that one generating unit would always
be out of operation.
The starting point was that the operation of hydraulic turbines with increased powers and
discharges immediately before the rehabilitation could be allowed, i. e. an increased
utilization of technical resources and slightly larger cavitation damages in relation to the
usual conditions provided that operation safety and security are not jeopardized before the
generating units enter rehabilitation.
The paper provides an approach to the resolution of this technical matter, including an
analysis of hydraulic phenomena in the draft tube and of cavitation phenomena on the model,
an estimation of cavitation damages, a determination of runner blade technical resource
utilization, check-up of working capabilities of the hydraulic turbine working mechanisms as
well as a description of the calculation and measurement results during transitional modes of
operation of load rejection.
Key words: hydro generating unit, hydraulic turbine, rehabilitation, power and installed
discharge increases.
srpskom delu HE "\erdap I"
U
Hidrauli~ke turbine je proizvela firma
ugra|eno je {est vertikalnih "Lenjingradskij metali~eskij Zavod-LMZ",
hidroagregata (slika 1), sa St. Peterburg.
Kaplanovim turbinama i sinhronim trofaznim Hidroagregati su pu{teni u eksploataciju u
generatorima. periodu 1970-1972. i do kraja 2004.
[190]
 energija
Slika 1 Popre~ni presek kroz agregat HE
"\erdap I"
proizveli su 190.050 GWh elektri~ne
energije, ili prose~no godi{nje 5.700 GWh.
U proteklom periodu svaki hidroagregat je
radio na mre`i oko 231.000 ~asova, ili
prose~no godi{nje 6.800 sati.
Osnovni parametri turbina su slede}i:
- projektovana nominalna snaga 178 MW
- u~estanost obrtanja 71,43 min-1
- pre~nik obrtnog kola 9.500 mm
- maksimalni neto pad 34,06 m
- ra~unski neto pad po snazi 27,16 m
- ra~unski neto pad po protoku 21,60 m
- minimalni neto pad 17,50 m
- instalisani protok 725 m3/s
Proto~ni trakt hidroturbine sa betonskom
spiralom trapeznih preseka i uglom obuhvata
2250 i sifonom relativne visine 2,7 D1.
Sprovodni aparat je relativne visine 0,375
D1, sa 32 lopatice simetri~nog profila, dok je
obrtno kolo sa glav~inom relativnog pre~nika
0,45 D1 i 6 lopatica.
U projektu hidroturbina zalo`ena je znatna
rezerva snage, pa je posle ispitivanja u 1976.
pove}ana nominalna snaga na 194 MW,
instalisani protok na 800 m3/s, uz smanjenje
ra~unskog pada pri novoj snazi na 26,50 m [1].
Eksploatacija hidroagregata se obavljala sa
srednjim energetskim stepenom korisnosti
turbina 93,7%.
Uvo|enje u eksploataciju nizvodne
hidroelektrane HE "\erdap II" omogu}ilo je
razmatranje daljeg pove}anja snage turbina
usled ve}eg potapanja obrtnih kola pri istom
padu, izazvanog pove}anjem kote donje vode
na HE "\erdap I", odnosno kote uspora HE
"\erdap II", a {to smanjuje mogu}nost
pojave kavitacijskih o{te}enja.
Na osnovu studije [2], analize podataka iz
protekle eksploatacije i odr`avanja, i
kompleksnih ispitivanja u periodu 1991-
2000. zaklju~eno je da postoji mogu}nost
daljeg pove}anja snage postoje}ih turbina do
205 MW instalisanog protoka do 840 m3/s.
Na bazi merenja dinami~kih
napona i sila na vitalnim delovima
turbine i prora~una utro{enog i
preostalog tehni~kog resursa,
definisan je neophodan obim
zamene delova, kako bi
revitalizovane turbine sa
pove}anim snagama mogle da
odrade jo{ jedan eksploatacioni
ciklus od 30 godina.
U periodu revitalizacije od {est
godina HE "\erdap I" }e
neprekidno biti bez jednog
agregata u pogonu, pa je u cilju da
se delimi~no nadoknadi gubitak
proizvodnje elektri~ne energije,
razmatrano pove}anje snage
postoje}ih hidroturbina pre njihove
revitalizacije.
Pri tome se po{lo od toga da se u
periodu od jedne do pet godina
mo`e dozvoliti ve}i utro{ak
tehni~kog resursa vitalnih delova
turbina pri radu sa pove}anim
snagama, uz ne{to pove}ane
radove na odr`avanju zbog ve}eg
obima kavitacijskih o{te}enja, ali
uz o~uvanje pogonske
pouzdanosti.
Na osnovu podataka kompleksnih ispitivanja
izvr{enih 2004. godine, analiza i dodatnih
provera na modelu, proizvo|a~ postoje}ih
turbina je dozvolio eksploataciju sa slede}im
parametrima, [3],:
- nominalna snaga turbine 200 MW
- maksimalna snaga turbine vremenski
ograni~ena po IEC 609 205 MW
- ra~unski neto pad po
nominalnoj snazi 26,60 m
- ra~unski neto pad po
maksimalnoj snazi 27,00 m
- ra~unski neto pad po protoku 19,00 m
- instalisani protok 830 m3/s
Na HE "\erdap I" su u toku pripreme za
uvo|enje postoje}ih turbina za rad sa
pove}anim snagama, koje obuhvataju:
modernizaciju izlaznih ivica stubova statora,
korekciju ograni~enja otvaranja sprovodnog
aparata po neto padu i pode{avanje
regulacijskog sistema.
1. Pove}anje nominalne snage i
instalisanog protoka postoje}ih
hidrauli~kih turbina
Razmatranje daljeg pove}anja nominalne
snage i instalisanog protoka postoje}ih
hidrauli~kih turbina je obuhvatilo:
z definisanje topograma rada turbina sa
pove}anim snagama i protocima,
z prora~un utro{enog tehni~kog resursa
turbina za pet godina rada sa uve}anim
kapacitetom,
z provera radne sposobnosti mehanizama
turbine pri pove}anim otvorima
regulacijskih organa,
z analizu strujanja u proto~nom traktu
turbine,
z specijalna modelska ispitivanja sa
vizualizacijom kavitacijskih pojava,
z prora~un kavitacijskih o{te}enja pri radu
turbina po topogramu sa me|uremontnim
periodom od 3 godine,
z prora~un prelaznih re`ima pri zbacivanju
snage sa prelaskom na prazan hod pri
[191]
normalnom radu turbinskog regulatora, ili
sa zaustavljanjem havarijskim razvodnikom
sprovodnog aparata,
z hidroenergetska ispitivanja na jednoj od
turbina,
z vibraciona ispitivanja na jednom od
hidroagregata pri radu sa pove}anim
snagama i protocima,
z ispitivanja regulacijskog sistema u
prelaznim re`imima rada,
z pode{avanje regulacijskog sistema na svim
turbinama uz izvo|enje zbacivanja snage,
z merenje dinami~kih napona na stubovima
statora jedne od turbina posle izvr{ene
modifikacije izlaznih ivica, i
z merenje pulsacija pritiska na oklopu
obrtnog kola.
2. Topogram rada hidroturbina
Na osnovu podataka poslednje etape
eksploatacije hidroagregata HE "\erdap I" od
1987, odnosno od ulaska u pogon nizvodne
elektrane HE "\erdap II", pa do 2002,
osrednjavanjem trajanja grupisanih re`ima
rada svih agregata sa~injen je uprose~eni
topogram rada, dat u tabeli 1.
U periodu revitalizacije, kako bi se delimi~no
nadoknadila izgubljena proizvodnja zbog
permanentnog stajanja jednog agregata u toku
{est godina, ostali hidroagregati u elektrani
trebalo bi da rade sa maksimnalno
dozvoljenim snagama i protocima, a trajanje
njihovog rada u referentnim re`imima rada
dato je na proto~noj eksploatacionoj
karakteristici, slika 2.
Proto~na eksploataciona karakteristika
postoje}ih hidrauli~kih turbina dobijena je na
osnovu podataka modelskih ispitivanja u
neutralnoj laboratoriji ASTRO, Grac, [4], uz
prera~unavanje stepena korisnosti sa modela
na prototip po propisu IEC 995.
3. Analiza strujanja u proto~nom
traktu
Prema proto~noj eksploatacionoj
karakteristici, re`imi rada sa pove}anim
snagama i protocima realizuju se pri uglu
lopatica obrtnog kola ϕ = 15°, pa su za
analizu strujanja odabrani re`imi dati u tabeli 2.
Za prora~un trodimenzionalnog strujanja sa
potpunim modeliranjem proto~nog trakta
kori{}en je programski paket CADRUN, koji
je izradilo Novosibirsko odeljenje akademije
nauka (Rusija) i programski paket FLUENT,
koji koriste firme u svetu za prora~une
trodimenzionalnog strujanja u hidrauli~kim
turbinama.
Programski paket CADRUN je predvi|en za
prora~un polja brzine i pritiska pri
stacionarnom nesti{ljivom strujanju te~nosti u
proto~nim delovima hidroturbina (spirali,
statoru, sprovodnom aparatu, obrtnom kolu i
sifonu) re{avanjem trodimenzionalnih
jedna~ina koje opisuju ovo strujanje.
Modeliranje mo`e da bude ura|eno u
neviskoznoj aproksimaciji i viskoznoj
turbulentnoj.
Rezultati prora~una, [3], pokazuju da je pri
forsiranim re`imima rada povoljna slika
strujanja u oblasti obrtnog kola i sprovodnog
aparata uz ravnomeran raspored pritiska na
usisnoj strani lopatice obrtnog kola.
Strujanje u sifonu u forsiranim re`imima je
stabilno, sa malim nivoom pulsacija pritiska i
prihvatljivim gubicima pada.
 energija
Tabela 1 Topogram rada turbina HE "\erdap I" Navedene karakteristike strujanja, dobijene
prora~unskim putem, sla`u se sa
T (h)
H ΣT eksperimentalnim podacima. Polo`ena
80 80-110 112-150 150-178 178-194 univerzalna karakteristika garantuje da
m MW MW MW MW MW h nema gubitka pada pri pove}anim
15,4-21,0 0 0 65 0 0 65 protocima. To omogu}ava da se u
potpunosti koriste postoje}e rezerve u
21,0-24,1 0 0 15 115 80 210 pogledu otvora sprovodnog aparata i ugla
24,1-26,2 10 90 210 585 490 1385 lopatica obrtnog kola.
26,2-28,4 265 1170 1480 1135 390 4445 Radi ilustracije na slici 3 data je raspodela
pijezometarskog pritiska na usisnoj strani
28,4-31,4 85 125 100 40 10 360 lopatice obrtnog kola u re`imu II, a na slici
ΣT 366 1385 1870 1875 970 6460 4 raspodela pritiska meridijanskom preseku
proto~nog trakta, za
isti re`im rada.
Slika 2 Proto~na eksploataciona karakteristika postoje}ih turbina HE "\erdap I"
Specijalna modelska
ispitivanja sa
vizuelizacijom
strujanja obavljena su
pri re`imima rada I i II,
kao i pri maksimalnom
uglu lopatica obrtnog
kola ϕ = 17,5° na neto
padovima ispod
ra~unskog pri velikim
otvorima sprovodnog
aparata, a u cilju
provere mogu}nosti
rada turbine pro
raskinutoj
kombinatornoj vezi sa
propu{tanjem
maksimalnih protoka.
Vizuelizacija strujanja
u obrtnom kolu vr{ena
je na modelu D1 = 460
mm na padu H = 5 m,
primenom stroboskopa,
uz snimanje TV
kamerom.
Na slici 5 data je skica
kavitacijskih vrtloga na
lopaticama obrtnog
kola za re`im II.
Relativna ocena intenziteta kavitacijskih
Tabela 2 Podaci o re`imima rada sa pove}anim protokom pojava na lopaticama obrtnog kola u
ispitivanim re`imima izvr{ena je prema
Re`im H(m) Q (m 3/s) PT (MW) ϕ (°) YSA (mm) HSP (m) σPL veli~ini kavitacijskih vrtloga. Najintenzivniji
I 25,8 840 194 150 1120 -10,3 0,79 kavitacijski vrtlozi na lopaticama obrtnog
II 27,0 840 205 15 1110 -9,5 0,72 kola opa`aju se u re`imu II.
Pri radu turbina na manjim padovima uz
Slika 3 Raspodela pijezometarskog Slika 4 Raspodela pijezometarskog pritiska smanjene visine sisanja postrojenja i uz dalje
pritiska (mVS) na usisnoj strani (mVS) u meridijanskom preseku otvaranje sprovodnog aparata do
lopatice obrtnog kola u re`imu II proto~nog trakta u re`imu II maksimalnih vrednosti, postoji tendencija
smanjenja intenziteta kavitacijskih vrtloga na
lopaticama obrtnog kola.

4. Procena kavitacijskog
o{te}enja na obrtnom kolu
Kod procene kavitacijskih o{te}enja obrtnog
kola u toku jedne godine eksploatacije
koristi}e se podaci iz topograma rada sa slike
2, kao i zavisnosti visine sisanja postrojenja
od neto pada [5], slika 6.
Navedeni dijagram se mo`e transformisati u
zavisnost kavitacijskog koeficijenta
postrojenja od neto pada, slika 7, primenom
relacije:
sPL = (10 - HSP) / H (1)
Za prora~un kavitacijskih o{te}enja pri radu
turbina sa pove}anim snagama i protocima
koristi}e se rezultati modelskih ispitivanja i
ispitivanja na HE "Salto Grande" [3], sa
hidroturbinama pre~nika obrtnog kola

[192]
 energija
Slika 5 Kavitacijski vrtlozi na lopaticama obrtnog kola u re`imu II
a - na perifernim ivicama
lopatica obrtnog kola u zoni
izlaznih ivica
b - kod prirubnica lopatica
obrtnog kola na strani
izlaznih ivica;
v - celom du`inom izlazne
ivice;
g - na usisnoj povr{ini lopatice
obrtnog kola du` cele
periferne ivice.
gde je:
σ kr - kriti~ni kavitacijski koeficijent modela
pri kome stepen korisnosti opada za 1%.
Masa kavitacijskih o{te}enja na obrtnim
kolima turbina HE "\erdap I" za godinu dana
eksploatacije mo`e se odrediti po relaciji:
, (3)
gde je:
IE (kg/h) - intenzitet kavitacijske erozije,
D1 = 9,5 m - pre~nik obrtnog kola turbina HE
"\erdap I", IR - relativni intenzitet
kavitacijske erozije u odnosu na intenzitet pri
kriti~nom kavitacijskom koeficijentu, i T -
trajanje referentnog re`ima rada po
topogramu rada hidroturbine.
U tabeli 3 dat je prora~un kavitacijskih

Slika 6 Zavisnost visine sisanja postrojenja HE "\erdap I" od Slika 7 Zavisnost kavitacijskog koeficijenta postrojenja HE
neto pada "\erdap I" od neto pada

D1=8.500 mm, sa obrtnim kolom
geometrijski sli~nim obrtnim kolima turbina
HE "\erdap I".
Intenzivnost kavitacijskih o{te}enja u
zavisnosti od jedini~nog protoka za
n11=124 min-1 data je na dijagramu slika 8, a
na slici 9 prikazan je relativni intenzitet
kavitacijske erozije u zavisnosti od
koeficijenta kavitacijske rezerve.
Koeficijent kavitacijske rezerve definisan je
izrazom:
Kσ = σPL / σ kr (2)
o{te}enja za referentne re`ime rada postoje}ih
turbina HE "\erdap I" iz topograma sa
pove}anim snagama i protocima, kod kojih je
koeficijent kavitacijske rezerve manji od 1,8,
odnosno za re`ime u kojima se javljaju
kavitacijska o{te}enja.

Slika 8 Zavisnost intenziteta kavitacijske erozije obrtnog

kola turbina HE "Salto Grande" od jedini~nog Slika 9 Zavisnost relativnog intenziteta kavitacijske erozije od
protoka za n11=const= 124 min-1, (H=28,10 m) pri koeficijenta kavitacijske rezerve
kriti~nom kavitacijskom koeficijentu

[193]
 energija
Tabela 3 Prora~un obima kavitacijskih o{te}enja

H PT HR QR n11M Q11M σkrM HSP σPL Kσ IÝ IR T MK

m MW m m3/s min-1 m3/s m 10-3 kg/h h kg

178 - 190 670 1,33 0,400 1,51 0,49 0,48 100 0,060
28,4 –31.4

190 –200 30,0 710 121,7 1,41 0,425 -8,15 0,605 1,42 0,70 1,46 10 0,012

200 –205 735 1,46 0,455 1,33 1,05 1,58 50 0,104

178 –190 730 1,51 0,480 1,48 1,65 1,28 335 0,885
26,2 –28,4

190 –200 27,5 775 127,2 1,60 0,550 -9,50 0,709 1,29 3,70 1,56 225 1,624

200 –205 805 1,67 0,575 1,23 6,70 1,44 50 0,603

150 –178 730 1,58 0,530 1,55 3,00 1,18 690 3,041
25,2 133,0 -10,65 0,819
24,1 –26,2

178 –190 805 1,74 0,650 1,26 12,30 1,48 345 7,850

> 190 25,8 825 131,4 1,76 0,645 -10,30 0,786 1,22 15,00 1,40 50 1,312

110 –150 630 1,43 0,465 1,48 0,83 1,38 15 0,021

22,8 139,9 -11,00 0,921
21 –24,1

150 –178 800 1,82 0,720 1,28 25,0 1,53 135 6,455

> 178 23,9 825 136,6 1,83 0,720 -10,95 0,877 1,05 28,0 1,12 95 3,724

Za tri godine eksploatacije: ΣMK = 3 ⋅ 25,670 = 77 kg Σ 25,670

Obzirom na polo`aj krivih kriti~nog
kavitacijskog koeficijenta modela u oblasti
ve}ih jedini~nih protoka na univerzalnoj
eksploatacionoj karakteristici modela
pretpostavljeno je i usvojeno da zavisnost sa
slike 8 va`i za ostale jedini~ne u~estanosti
obrtanja, odnosno padove.
Prora~un kavitacijskih o{te}enja obrtnog kola
turbina HE "\erdap I", pri pove}anim
snagama i protocima pokazuje da se mo`e
o~ekivati obim kavitacijskih o{te}enja od
25,7 kg/god, odnosno 77 kg za tri godine
eksploatacije. Prema preporukama iz IEC 609
obim kavitacijskih o{te}enja za turbine
pre~nika obrtnog kola 9,5 m mo`e za 8000
~asova rada da iznosi od 39-157 kg.
5. Prora~un dodatno utro{enog
tehni~kog resursa lopatica
obrtnog kola
Problematika odre|ivanja utro{enog i
preostalog tehni~kog resursa vitalnih delova
hidroturbina detaljno je izlo`ena u [6] i [7].
Utro{eni resurs lopatica obrtnih kola
postoje}ih turbina HE "\erdap I" za 200.000
~asova rada u protekloj eksploataciji iznosi
svega 5% [7], i bitno se ne razlikuje od
turbine do turbine. Me|utim, uzimaju}i u
obzir i obim dodatno unetog austenitnog
materijala na mestima kavitacijskih o{te}enja,
pri ~emu se javljaju zaostali naponi usled
zavarivanja do 200-280 MRa, [8], koji se
superponiraju sa srednjim naponima, utro{eni
resurs se pove}ava i iznosi 25-88%.
Kod prora~una dodatno utro{enog resursa
lopatica obrtnog kola postoje}ih turbina
HE "\erdap I" pri radu sa pove}anim
snagama i protocima kori{}eni su podaci o
srednjim naponima i amplitudama
ekvivalentnih dinami~kih napona, dati u
tabeli 4, dobijeni po postupku iz [6] i [7].
Ukupan utro{ak resursa lopatica obrtnog kola
za 5 godina rada sa pove}anim snagama
iznosi 2,1%. Ukupan utro{ak resursa lopatica,
uzimaju}i u obzir utro{ak resursa u
prethodnom eksploatacionom periodu od
5,7%, iznosi 7,8%.
Na osnovu dosada{njih remonata lopatica
obrtnih kola, [8], mo`e se zaklju~iti da je
osnovni obim remontnog navarivanja
kavitacijskih o{te}enja koncentrisan u zoni
ulazne ivice na usisnoj strani lopatice i u
maloj zoni radijusnog prelaza prirubnice
lopatice, tako|e na usisnoj strani.
Remontni varovi su izvo|eni austenitnom
elektrodom EA-395/9. Obim remontnih varova
je bio oko 25-40 cm3. Navarivanje austenitnom
elektrodom dovodi do pojave zaostalih napona
zatezanja, a maksimalna ekvivalentna
amplituda dinami~kih napona u zoni
remontnog navarivanja iznosi 12,45 daN/cm2.
Prema navedenom u [10], utro{ak resursa
lopatica vodne turbine HE "\erdap I" u zoni
remontnih varova iznosi 1 do 3.5% godi{nje.
Za nivo zaostalih napona od 200 MRa dodatni
utro{ak tehni~kog resursa lopatica za 5 godina
iznosi 4.1% a za nivo 280 MRa to je 6.4%.
Prora~un utro{enog resursa vitalnih delova
turbina pokazuje da }e kod turbine koja }e
poslednja u}i u revitalizaciju utro{ak
tehni~kog resursa lopatica radnog kola
iznositi do 10%; sa uticajem remontnih
zavarivanja tehni~ki resurs }e biti potpuno
iskori{}en.
6. Provera radne sposobnosti
radnih mehanizama hidrauli~ke
turbine
U cilju provere radne sposobnosti
regulacijskog postrojenja snimane su

Tabela 4 Srednji naponi i ekvivalentne amplitude dinami~kih napona

Snaga, MW
80 80...112 112...152 152...178 178...190 190...200 200...205
H (m) σsr σekv σsr σekv σsr σekv σsr σekv σsr σekv σsr σekv σsr σekv

MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa
15.4÷21.0 103 8,5 103 8,5 103 9,8 103 9,5 103 9,5 103 10 134 10.9
21.0÷24.1 98 8.5 98 8.5 98 9.8 98 9.5 98 9.5 98 10 127 10.9
24.1÷26.2 98 8.5 103 8.5 103 9.8 103 9.5 103 9.5 103 10 134 10.9
26.2÷28.4 98 8.5 98 8.5 98 9.8 98 9.5 98 9.5 98 10 127 10.9
28.4÷31.4 111 8.5 111 8.5 111 9.8 111 9.5 111 9.5 111 10 144 10.

[194]
 energija
Slika 10 Momentna karakteristika sprovodnog aparata
momentne karakteristike sprovodnog aparata,
slika 10, u propelernim re`imima rada i
momentne karakteristike obrtnog kola, slika
11, pri kapelernim re`imima rada, pri maloj
brzini na otvaranje i zatvaranje regulacijskih
organa [11].
Koeficijent rezerve kapaciteta regulacijskog
postrojenja za sprovodni aparat ima vrednost
4,0 a za obrtno kolo 2,33.
Analiza, ispitivanjem dobijenih podataka,
pokazuje da se vrednost potrebnih pritisaka u
servomotoru sprovodnog aparata dosta ta~no
poklapa sa vrednostima koje su dobijene
prera~unavanjem momentnih karakteristika sa
modela na prototip.
Vrednosti potrebnih pritisaka pri
maksimalnom hodu servomotora S=1153mm
ne prelaze vrednosti prora~unskih pritisaka
pri hodu sprovodnog aparata na otvaranje i
zatvaranje.
Na osnovu rezultata ispitivanja izvr{ena je
analiza radne sposobnosti mehanizma za
zakretanje lopatica obrtnog kola pri
pove}anim snagama i protocima. Vrednosti
potrebnih pritisaka ne prelaze vrednosti
prora~unskih pritisaka i pritisaka izmerenih
prilikom primopredajnih ispitivanja 1972,
~ime se obezbe|uje rezerva dinami~ke
~vrsto}e delova mehanizma zakretanja
lopatica ne manja od 1,6 shodno normativnoj
dokumentaciji proizvo|a~a.
Slika 12 Modifikacija izlaznih stubova statora i raspored mernih traka
Slika 11 Momentna karakteristika obrtnog kola
7. Modifikacija izlaznih ivica
stubova statora hidrauli~ke
turbine
U okviru priprema za rad turbina sa
pove}anim snagama izvr{ena je i
modifikacija izlaznih ivica stubova statora u
cilju smanjenja pobudnih sila, pri ve}im
protocima, izazvanih otkidanjem Karmanovih
vrtloga.
Modifikacija izlaznih ivica stubova se
sastojala u uklanjanju radijusnog zaobljenja i
usecanju polukru`nog kanala radijusa 25 mm
u izlaznoj ivici ~ime je dobijena forma
"lastinog repa" (slika 12).
Merenje srednjih i dinami~kih napona na dva
tipa stubova statora br. 2 i 12 pre
modifikacije izvr{eno je 1999. na turbini br.
1, [12], a 2003. na agregatu br. 3 na
modifikovanim stubovima, [13].
Modifikacija izlaznih ivica stubova statora br.
2 i 12 dovela je do smanjenja ukupnog nivoa
napona za 2-2,5 puta u odnosu na nivo
napona u stubovima sa nemodifikovanim
izlaznim ivicama. Pri tome se frekventni
spektar komponenata dinami~kih napona u
stubovima prakti~no nije promenio, a
amplituda dinami~kih napona sa
frekvencijama Karmanovih vrtloga smanjila
se 3-4 puta.
Maksimalni ukupni nivo napona u stubu br. 2
statora smanjio se sa 14.0 MRa na 6.0 MRa,
a u stubu br. 12 sa 24.0 MRa na 13.6 MRa,
{to obezbe|uje otpornost stubova statora na
[195]
zamor pri radu hidroagregata u ~itavom
opsegu otvaranja sprovodnog aparata.
8. Optimizacija prelaznih re`ima
Pri pove}anju snage i protoka hidroturbina
treba izvr{iti optimizaciju prelaznih re`ima
zbacivanja snage pri normalnom delovanju
turbinskog regulatora ili sa zaustavljanjem
agregata havarijskim razvodnikom
sprovodnog aparata, kako ne bi do{lo do
nedozvoljenog porasta pritiska u spirali, ili do
povratnog hidrauli~kog udara, usled brzog
zatvaranja turbine, ili do nedozvoljenog
odizanja rotora agregata sa nose}eg le`aja i
prevelikog prolaznog porasta brzine obrtanja
pri maloj brzini zatvaranja sprovodnog
aparata.
Optimizacija prelaznih re`ima treba da
obuhvati definisanje zakona i brzine
zatvaranja sprovodnog aparata i otvaranja
obrtnog kola uz kontrolu pritiska ispred i iza
sprovodnog aparata pri radu ventila za
poni{tenje vakuuma, brzine obrtanja,
hidrauli~ke aksijalne sile na obrtno kolo i
vakuuma ispod obrtnog kola.
Numeri~ka optimizacija izvr{ena je za
prelazne re`ime zbacivanja maksimalne
snage 205 MW na neto padovima od 31,4 do
27 m, kao i pri zbacivanju snaga pri protoku
830 m3/s u oblasti neto padova od 26,15 do
17,5 m, [3].
Pri kompleksnim ispitivanjima hidroagregata
br. 3, [11], u cilju provere pove}anja snage i
protoka izvr{eno je i zbacivanje snage 205
 energija
Slika 13 Zbacivanje snage 205 MW na neto padu N=28,50 m.
Snimane veli~ine: YOK - hod servomotora obrtnog
kola, YSA - hod servomotora sprovodnog aparata, n -
brzina obrtanja, FANL - aksijalna sila na nose}i le`aj
MW sa normalnim delovanjem turbinskog
regulatora, odnosno sa prelaskom u prazan
hod, a na sl. 13 i 14 dati su vremenski zapisi
relevantnih veli~ina.
9. Zaklju~ci
Na osnovu izlo`enog u radu mogu se dati
slede}i zaklju~ci:
1. U proteklih 34 godine eksploatacije
hidrauli~ke turbine, ugra|ene u HE
"\erdap I", su odradile preko 230.000
~asova rada na mre`i, i pokazale su visoku
pogonsku spremnost i pouzdanost, i
raspola`u sa jo{ uvek solidnim energetskim
parametrima.
2. Zahvaljuju}i rezervi koja je zalo`ena u
konstrukciji turbine, posle 6 godina
eksploatacije, nominalna snaga je pove}ana
za 9% a instalisani protok za 10%.
3. Izmenom hidrolo{kih uslova, uslovljenih
uvo|enjem u eksploataciju nizvodne
hidroelektrane HE "\erdap II" stvoreni su
uslovi za razmatranje daljeg pove}anja
snage i protoka postoje}ih turbina HE
"\erdap I".
4. Kada je postala izvesna revitalizacija,
pristupilo se analizi mogu}nosti daljeg
pove}anja snage i instalisanog protoka
postoje}ih hidrauli~kih turbina, kako bi se
nadoknadio smanjeni kapacitet
hidroelektrane "\erdap I" u toku trajanja
revitalizacije.
Pri tome se po{lo od toga da se neposredno
pre ulaska u revitalizaciju mo`e dozvoliti
rad hidrauli~kih turbina sa pove}anim
snagama i protocima, odnosno da se mo`e
dozvoliti pove}ani utro{ak tehni~kog
resursa i ne{to ve}a kavitacijska o{te}enja
u odnosu na uobi~ajeno stanje, ali da se pri
tome ne ugrozi pogonska sigurnost i
bezbednost do ulaska agregata u
revitalizaciju.
5. Zahvaljuju}i podacima prikupljenim iz
dosada{nje eksploatacije i odr`avanja, kao
i rezultatima kompleksnih ispitivanja
izvedenim na jednoj od turbina u cilju
dobijanja dinami~kih napona i sila na
vitalnim delovima u ustaljenim i prelaznim
re`imima rada, neophodnih za odre|ivanje
utro{enog i preostalog tehni~kog resursa i
obima zamene delova pri revitalizaciji,
stvorena je baza podataka koja je kori{}ena
pri razmatranju daljeg pove}anja snage i
Slika 14 Zbacivanje snage 205 MW na neto padu N=28,50 m.
Snimane veli~ine: ZSP - pijezometarski pritisak u spirali,
Z1SA, Z2SA - ispred i iza sprovodnog aparata, ZTP - ispod
poklopca turbine i p2OK - pritisak ispod obrtnog kola
protoka postoje}ih turbina HE
"\erdap I".
6. Mogu}nost daljeg pove}anja snage i
protoka je obuhvatila analizu strujanja u
proto~nom traktu uz vizualizaciju pojava
na modelu, procenu pove}anih
kavitacijskih o{te}enja i prora~un dodatno
utro{enog tehni~kog resursa lopatica
obrtnog kola, proveru radne sposobnosti
radnih mehanizama turbine i optimizaciju
prelaznih re`ima.
7. Dodatna ispitivanja na jednoj od turbina su
obuhvatila: energetska ispitivanja,
ispitivanja regulacijskog sistema, kao i
pulsaciona i vibraciona ispitivanja, i
merenje dinami~kih napona na
modifikovanim izlaznim ivicama stubova
statora.
8. Rezultati izvr{enih analiza, prora~unskih
provera i merenja na jednoj od turbina su
omogu}ili da proizvo|a~ turbina dozvoli
eksploataciju u toku od pet godina sa
maksimalnom snagom 205 MW vremenski
ograni~enom po normi IEC 608,
nominalnom snagom 200 MW na
ra~unskom padu 27,0 m, i instalisanim
protokom od 830 m3/s.
9. Hidrauli~ke Kaplanove turbine ugra|ene u
HE "\erdap I", po svojim dimenzijama,
snagom i ostalim parametrima jo{ uvek
spadaju u najve}e u svetu.
Literatura
[1] Ot~et ob ispitaniÔh po
opredeleniÓ vozmo`nosti povR{eni?
moÈnosti turbin GÏS D`erdap I,
Ot~et No 2388b, PO LeningradskiŸ
Metali~eskiŸ Zavod, Leningrad, 1976.
[2] I.Vu{kovi}, M. Beni{ek, M. Nedeljkovi},
N. Manasijevi}, Analiza mogu}nosti
pove}anja snage postoje}ih turbina u HE
"\erdapa I", Izve{taj br. 06-01-03/1990,
Ma{inski fakultet, Beograd i Nau~no dru{tvo
Srbije, Beograd, 1990.
[3] Ras~etR i modelSnRe ispitaniÔ po
obosnovaniÓ vozmo`nosti rabotR
suÈestvuÓÈih gidroturbin s
uveli~ennoŸ moÈnostSÓ GÏS D`erdap
I (SerbiÔ), Ot~et No 3004, OAO
"SilovRe ma{inR", Filial
"LeningradskiŸ Metali~eskiŸ Zavod",
Sankt Peterburg
[196]
[4] Energetical Model Test of Existing
Turbines HE \erdap I - Portile de Fier I
HPP-S and of Refurbished Turbines from
Portile de Fier I HPP, Test Report T 241,
Anstalt für Strömungs-maschinen (ASTRÖ),
Graz, 2002.
[5] B. Ignjatovi}, B. Kati}, Z. Savi},
F.Skvorcov, A.Vasiliu, Large Hydraulic
Kaplan Turbines at HPP "\erdap I" - "Iron
Gate I", Proceedings of the 17th IAHR,
Symposium, Section on Hydraulic Machinery
and Cavitation, Beijing, September 1994,
paper H7, page 1043-1053.
[6] B.Ignjatovi}, Problematika revitalizacije i
modernizacije hidrauli~kih turbina,
Savetovanje Razvoj energetike u SRbiji,
Elektroprivreda Srbije, Beograd, novembar
1993, str. 217 - 228.
[7] B. Ignjatovi}, B. Vu{kovi}, R. Knaak, Z.
Predi}, I. M. Pylev, S.V. Ivanov, Measuring
of Dynamic Stresses and Calculation of
Kaplan Turbine Runner Blade Residual
Service Life, Procedings of HYDRO 2001,
Opportunities and Challenges, Riva del
Garda, Italy, September 2001, str. 531-538.
[8] Ispitivanje zaostalih napona u
lopatici obrtnog kola turbine br. 2
Serebrjanske HE, Saop{tenje 845, LMZ.
[9] Izve{taj br. 24115/T1-T6 o stanju
povr{ina o{te}enih kavitacijom na lopaticama
radnog kola turbina br. 1÷6 na HE "\erdap
I", Institut za ispitivanje materijala DD,
Beograd, 1999.
[10] Opredelenie ostav{egosÔ
tehni~eskogo resursa osnovncRh uzlov
gidroturbin GÏS D`erdap I, Analiz
vibracionogo sostoÔniÔ kolonn
statora gidroturbin GÏS D`erdap I,
Ot~et No 2975, OAO LeningradskiŸ
Metali~eskiŸ Zavod, St. Peterburg, 2001.
[11] Izve{taj o kompleksnom ispitivanju
agregata br. 3 HE "\erdap I", sveska 4,
Momentne karakteristike i prelazni re`im,
A.P. Company, Beograd, 2004.
[12] Izve{taj o ispitivanju dinami~kog
naponskog stanja stubova statora turbine HE
"\erdap I", A.P. Company, Beograd, 2002.
[13] Izve{taj o kompleksnom ispitivanju
agregata br. 3 HE "\erdap I", sveska 5,
Naponsko stanje stubova statora turbine,
A.P. Company, Beograd, 2004.