OBNOVLJIVI IZVORI I
ENERGETSKA EFIKASNOST
pecifi~na potro{nja energije u Crnoj
S Gori (procijenjena na 1.08 ten/per
capita za 2003. [2]) je relativno
niska i na nivou je svjetskog prosjeka, ali i
oko pet puta ispod prosjeka razvijenih
zemalja. Me|utim, o~ekuje se dalji porast
energetske potro{nje pri porastu bruto
nacionalnog proizvoda i pove}anju
`ivotnog standarda. Na drugoj strani,
energetski sektor u Crnoj Gori karakteri{e
visok energetski intenzitet u pore|enju sa
EU i nekim razvijenim zemljama, {to je, u
osnovi, posljedica visokog nivoa potro{nje
te{ke industrije. Faktor energetskog
intenziteta je 2003. bio 0.527 kgen/USD,
ili 3.3 puta vi{e nego u EU [2], {to ukazuje
na zna~ajan prostor za energetsku
racionalizaciju.
Postoje}e nepovoljne okolnosti u
energetskom sektoru posljedica su
vi{eslojnih uticaja dugoro~nog dru{tveno-
ekonomskog razvoja u proteklom periodu,
posebno zbog duboke politi~ke i
ekonomske krize nakon 1990. Izuzetno
zna~ajna uloga potencijala energetske
efikasnosti i obnovljivih izvora energije je
nagla{ena ~injenicom da se preko 55 %
finalne energije (ukupne potrebe za te~nim
i gasovitim gorivima i 1/3 elektri~ne
energije) obezbje|uje iz uvoza. To zna~i
da su energetska efikasnost i pove}ano
kori{}enje obnovljivih energetskih izvora
od velikog interesa za Crnu Goru sa
politi~kog i ekonomskog gledi{ta, a
naro~ito u odnosu na uravnote`enje
spoljnotrgovinskog bilansa.
U nedostatku pouzdanijih prognoza, gruba
procjena budu}ih trendova pokazuje da }e
energetska potro{nja rasti po prosje~noj
godi{njoj stopi od najmanje 3 %. To zna~i
da }e potro{nja finalne energije rasti od 32
000 TJ u 2004. na 39 000 TJ u 2010. pri
znatno pove}anoj uvoznoj zavisnosti. U
isto vrijeme, godi{nji deficit elektri~ne
energije }e porasti od sada{njih 30 % na 42
% (na oko 2400 GWh) {to je ekvivalentno
oko 90 miliona EUR pri sada{njim
uvoznim cijenama [2].
energija
Milorad Burzan
Vlada Republike Crne Gore, Ministarstvo ekonomije, Podgorica
UDC 338.262:620.9(497.16)
Osnivanje Crnogorske
jedinice za energetsku
efikasnost (CJEE)
Rezime
Ostvarivanje nacionalnih ciljeva u domenu racionalne upotrebe energije i unapre|enja
energetske efikasnosti, shodno planiranim reformama u energetskom sektoru, iniciranim
odgovaraju}im postavkama iz Agende ekonomskih reformi , koju je Vlada Crne Gore
usvojila marta 2003, a kod koje su klju~ni parametri i ciljna opredjeljenja zasnovani na:
direktivama EU; Memorandumu o razumjevanju; regionalnoj integraciji na tr`i{tu
elektri~ne energije; ispunjavanju uslova koje su postavili donatori; racionalnom
kori{}enju i {tednji energije i razvoju obnovljivih vidova energije, bio je povod da
Ministarstvo ekonomije (prema pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja), u okviru svojih
klju~nih ciljeva i zadataka, pristupi pripremama za osnivanje jedne specifi~ne jedinice,
koja bi u novom ekonomskom, institucionalnom, zakonodavnom i privredno-ekonomskom
ambijentu energetskog sektora, svojom profesionalno usmjerenom aktivno{}u
indentifikovala, obrazlo`ila i podsticala prioritetne aktivnosti u okviru realizacije
Nacionalnog programa za racionalnu upotrebu i {tednju energije i pove}anja efikasnosti
njenog kori{}enja.
Skra}enice i akronimi:
CJEE Crnogorska jedinica za ERA Regulatorna agencija za
energesku efikasnost energetiku
EAR Evropska agencija za NGO's Nevladine organizacije
rekonstrukciju NIR Istra`ivanje i razvoj
EE Energetska efikasnost OE Obnovljiva energija
EU Evropska unija
Prema tome, jasno je da je u cilju potencijala obnovljivih izvora }e biti
uravnote`avanja ili ubla`avanja realizovan.
o~ekivanog porasta energetske potro{nje u Zna~ajnije pobolj{anje energetske
svim sektorima neophodna odlu~na efikasnosti i ve}eg kori{}enja obnovljivih
energetska politika, sa naglaskom na mjere energetskih izvora je tijesno povezano sa
u sektoru zgrada (stambenom i generalnom ekonomskom i socijalnom
tercijarnom) i u sektoru transporta. Sa politikom. Ovdje postoji realan potencijal
stanovi{ta energetske efikasnosti posebno za doprinos odr`ivom razvoju i
veliki problem je vrlo visoko u~e{}e ekonomskom rastu koji mo`e uticati na sva
elektri~ne energije za grijanje prostora podru~ja ekonomskih aktivnosti. Da bi
(preko 50 % [2]), {to je prvenstveno dostigla energetske ciljeve, Crna Gora
posljedica depresiranih cijena elektri~ne mora preuzeti me|unarodne obaveze
energije u dugom periodu. prema institucionalnim, zakonskim i
U Crnoj Gori postoji veliki neiskori{}eni ostalim promjenama. Implementacija EU
potencijal obnovljivih izvora energije, normi i standarda u oblasti energetske
posebno vrlo kvalitetni hidro-energetski efikasnosti bi}e od uticaja na integraciju
potencijal. Isklju~uju}i hidropotencijal za Crne Gore u EU.
akumulacione HE velikih snaga, Da bi se realizovali naprijed navedeni
ekonomski je opravdano da Crna Gora ciljevi, jedan od preduslova je
mo`e vi{e nego udvostru~iti postoje}e identifikacija barijera i obezbje|enje
kori{}enje obnovljivih izvora energije pomo}i u~esnicima (stakeholders) oko
(male HE, solarna i energija vjetra, uklanjanja identifikovanih barijera za
biomasa). Me|utim, bez posebnih mjera, implementaciju programa i mjera
samo mali procenat ekonomskog energetske efikasnosti. Pregled glavnih
[116]
 energija
barijera energetskoj efikasnosti dovodi do
zaklju~ka da, dok su glavne promjene
neophodne u institucionalnom i
regulatornom okviru, nedostatak
finansijskih sredstava i neupu}enost oko
postoje}ih tehnologija i dobre prakse
predstavljaju najve}u barijeru. Analiza
prethodnih programa podr{ke pokazuje da
su sopstveni fondovi vrlo ograni~eni, kao i
da nije bio omogu}en pristup finansiranja
ove oblasti iz me|unarodnih fondova.
Imaju}i u vidu odsustvo politike
energetske efikasnosti u dugom periodu,
nema sumnje da zna~ajan ekonomski
potencijal energetske efikasnosti (od
najmanje 20% [2]) postoji u Crnoj Gori
bez direktne podr{ke krajnjim korisnicima.
Zna~ajan potencijal energetske efikasnosti
postoji u domenu proizvodnje i prenosa
(posebno u distribuciji), kao i u industriji,
turizmu, javnom i stambenom sektoru.
Prema nedavnim istra`ivanjima, mogu}i
ukupan potencijal energetskih u{teda u
Crnoj Gori, bez zna~ajnijih ulaganja,
procijenjen je na 13 %, ili oko 4400 TJ, {to
je ekvivalentno 1200 GWh, ili oko 100
000 tona te~nih goriva [2].
Motivi konkurencije i profita }e
opredijeliti sada{nje i budu}e vlasnike u
privatizovanom industrijskom i
komercijalnom sektoru da implementiraju
sopstvene programe energetske efikasnosti.
U nekim slu~ajevima, implementirani
programi }e uklju~iti radikalnije
rekonstrukcije ili zamjenu neefikasnih
tehnologija, a u nekim }e biti dovoljne
organizacione i tehni~ke mjere orjentisane
na {tednju energije[2].
Da bi se pove}ao sada{nji nizak udio
izvora obnovljive energije u energetskom
bilansu do 5-10 %, neophodno je preduzeti
aktivnosti vezane za sprovo|enje obimnog
programa procjene postoje}ih izvora i
drugih zakonskih i tehnolo{kih preduslova
za njihovo aktiviranje. Kao {to je
nagla{eno, pored velikog neiskori{}enog
potencijala za HE velikih snaga, postoji
zna~ajan neiskori{}en hidropotencijal
malih vodenih tokova. Do danas je
prou~eno oko 70 lokacija za male HE na
rijeci Mora~i, Zeti, Limu, Pivi i Ibru,
ukupne instalisane snage 226 MW i
godi{nje proizvodnje 660 GWh. Tako|e,
postoje vrlo povoljne procjene za solarnu
energiju i energiju vjetra, kao i za biomasu
(posebno ogrijevno drvo - oko 200 000 m3
godi{nje) [2] za grijanje prostora, kuvanje i
pripremu sanitarne tople vode. S druge
strane, aktiviranje obnovljive energije kao
''zelene energije'' ima sna`an pozitivni
uticaj na `ivotnu sredinu.
Prema istra`ivanjima, oko 66 %
neophodne toplotne energije u
doma}instvima (grijanje, topla voda i
kuvanje) pokriva se upotrebom elektri~ne
energije, 18 % ogrijevnim drvetom i 11 %
upotrebom uglja [2]. Dominantni udio
elektri~nog grijanja je realno podru~je za
primjenu brojnih mjera energetske
efikasnosti, tj. za supstituciju i {tednju
energije. Izme|u ostalih mjera, kao {to su
izolacija za sprje~avanje toplotnih gubitaka
kroz zidove i prozore, toplotne pumpe
predstavljaju jedno od najefikasnijih
tehni~kih rje{enja za {tednju elektri~ne
energije pri proizvodnji toplote kao finalnog
oblika energije. Na primjer, u slu~aju
zamjene samo 10 % termoakumulacionih
pe}i i grijalica toplotnim pumpama, mogu}e
je dobiti energetsku u{tedu od oko 75 GWh
[2]. Ili, neke prethodne procjene ukazuju da
instalacije postoje}ih solarnih kolektora
zadovoljavaju samo 5 % svih zahtjeva za
sanitarnom toplom vodom [2]. Me|utim,
naprijed navedeni iznosi moraju biti
provjereni kroz ''tr`i{ne studije'' za svaki
sektor.
Zna~aj i generalni pristup
pobolj{anju energetske
efikasnosti
Uticaj energetskog sektora na socijalni
prosperitet i ekonomsku stabilnost
razvijenijih zemalja po~iva na dugoro~no
planiranim aktivnostima za racionalno
kori{tenje prirodnih i tehnolo{kih resursa.
Stalna briga o pove}anju EE jeste jedna od
temeljnih komponenti odr`ivog razvoja i
strate{ki cilj na nacionalnom nivou.
Primjena normi i standarda EU vezanih za
EE, u skladu sa atinskim Memorandumom
o razumijevanju (2003), ima}e uticaj na
integraciju Crne Gore u EU.
Dobrobiti od pove}anja EE za dru{tvo su u:
z racionalnom kori{}enju prirodnih
resursa,
z smanjenju energetske zavisnosti,
z smanjenju potreba za izgradnju novih
energetskih postrojenja i
z u smanjenju {tetnog djelovanja na
okolinu.
Dobrobit za individualnog potro{a~a je,
prije svega, u:
z smanjenju tro{kova za energiju i
z optimalnom kori{}enju energetskih
ure|aja.
Smatra se da pove}anje energetske
efikasnosti mo`e biti najjeftinija i
najproduktivnija energetska alternativa, sa
prakti~no neograni~enim mogu}nostima.
Pored toga, u{teda energije zna~ajno
doprinosi stimulisanju inovacija,
zaposlenosti i ekonomskog rasta. Relativno
malim ulaganjima, boljim izborom
tehnolo{ke opreme i energenata, boljom
organizacijom, pobolj{anjem kvaliteta u
eksploataciji mogu se posti}i zna~ajne
energetske i finansijske u{tede.
Uslov za dostizanje ciljeva EE jeste
koncipiranje i postupno sprovo|enje
institucionalnih, zakonodavnih, strukturno-
organizacionih i finansijsko-ekonomskih
reformi u odgovaraju}im sektorima
nacionalne energetike. Energetski
usmjerena i ekonomski podsticajna
regulativa, kao i brojne finansijske
inicijative (podr{ka iz posebno formiranih
fondova), stvorile bi dru{tveni ambijent za
uspje{nu realizaciju Programa racionalne
upotrebe energije.
U okviru realizacije institucijalnih mjera
glavna aktivnost je ustanovljavanje
[117]
Crnogorske Jedinice za energetsku
efikasnost (CJEE) pri Ministarstvu
ekonomije sa odgovaraju}im finansiranjem
iz bud`eta i drugih donatora. Glavna misija
CJEE }e biti da identifikuje, analizira i
predlo`i tro{kovno efikasne i tehni~ki
mogu}e politike i mjere za pobolj{anje
energetske efikasnosti na strani
proizvodnje kao i na strani potro{nje,
uklju~uju}i smanjenje negativnih uticaja na
`ivotnu okolinu usljed energetskih
transformacija. Tako|e, CJEE }e
promovisati saradnju i razmjenu znaja i
informacija sa sli~nim tijelima u Crnoj
Gori i sa me|unarodnim institucijama i
asocijacijama koje su aktivne u podru~ju
energetske efikasnosti.
Odgovaraju}im politi~kim instrumentima
potrebno je energetsku efikasnost i
obnovljive izvore pretvoriti u pokreta~ku
snagu ukupne ekonomske i razvojne
strategije Crne Gore. Neki od ovih
instrumenata se odnose na pitanja op{te
politike regulatornih i zakonskih aspekata,
institucionalnog okvira, kao i fiskalne
politike, poreza i politike cijena.
Ograni~eni broj instrumenata treba da
motivi{e glavne subjekte i da poka`e
najbolju praksu drugih zemalja koja mo`e
biti primjenjena u Crnoj Gori. Ostali
instrumenti moraju biti direktno usmjereni
na specifi~ne sektore i adresirani na
identifikovane barijere za svakog subjekta
u energetskom sektoru.
Racionalnije kori{}enje energije i razvoj
obnovljivih energetskih izvora su blisko
vezani za ostvarivanje generalne
ekonomske i socijalne politike i imaju
zna~ajan potencijal kojim mogu da
doprinesu odr`ivom razvoju i
ekonomskom rastu i mogu imati uticaj u
svim oblastima ekonomije. Pri tom tako|e
moraju biti uzete u obzir i me|unarodne
obaveze, {to }e zahtijevati zna~ajne
promjene kao institucionalne i zakonske
tako i promjene u ukupnom pona{anju.
Nova politika energetske
efikasnosti u Crnoj Gori
Kao {to je naprijed istaknuto, Vlada
Republike Crne Gore, Ministarstvo
ekonomije, nadle`ne institucije (ERA,
CJEE i druge) u skladu sa Zakonom o
energetici, energetskom politikom,
Agendom ekonomskih reformi, atinskim
Memorandumom o razumijevanju i u
skladu sa odgovaraju}om evropskom
regulativom, imaju neposredne obaveze
oko pobolj{anja EE i aktiviranja
potencijala OE resursa u Crnoj Gori.
Navedeni dokumenti potenciraju doprinos
efikasnog kori{}enja energije na sigurnost
snabdijevanja, tr`i{nu konkurentnost i
za{titu okoline i potvr|uje zna~ajnu ulogu
EE i aktiviranja OE potencijala oko
kreiranja novih poslovnih mogu}nosti i
pove}anja zapo{ljenosti, kao i na ostale
koristi na regionalnom i globalnom nivou.
Sa tog aspekta, EE politika je su{tinski
sastavni dio energetske i {ire ekonomske
politike Vlade Crne Gore u naredno
periodu. Uspje{na realizacija politike i
 energija
programa u oblasti EE prestavlja}e
preduslov i sna`nu podr{ku odr`ivom
razvoju Crne Gore i njenim strate{kim
opredjeljenjima za evropske integracije.
Dokument Energetska politika Republike
Crne Gore, kao i Strategija EE jasno
identifikuju klju~ne energetske probleme, a
posebno zastoj u primjeni politika i
programa pobolj{anja EE i ve}eg
kori{}enja OE resursa. Zabrinjavaju}i trend
pove}anja energetskog intenziteta i
nepovoljnog prestrukturiranja bilansa
finalne potro{nje energije na ra~un
smanjenog obima industrijskih i drugih
privrednih djelatnosti, predstavlja opasnost
da energetski sektor u bli`oj budu}nosti
postane neodr`iv. Me|utim, pored tr`i{nih
i drugih privrednih i dru{tvenih reformi,
uklju~uju}i i energetski sektor i njegovu
ulogu u ovoj oblasti, institucionalni
preduslov za implementaciju EE politike
jeste osposobljavanje CJEE i finansijske
podr{ke (republi~ki bud`et i/ili donacije,
me|unarodni fondovi, kreditna sredstva i
sl.) za njene po~etne aktivnosti.
U glavne sistemske (regulatorno-
institucionalne) aktivnosti za uspje{nu
primjenu EE strategije sagledana je
potreba {to hitnije izrade Nacionalne
energetske strategije koja bi, pored ostalog,
predstavljala osnovu za jasnije definisanje
EE politika. Tako|e, predvi|ena je
priprema odgovaraju}e legislative i
sveobuhvatnog sistema energetske
statistike koji bi bili kompatibilni sa EU
legislativom i statisti~kim standardima.
Najzad, istaknuta je potreba definisanja
ekonomskih podsticaja za EE, OE i za{titu
`ivotne sredine.
Evropsko iskustvo govori da se bilo koja
strategija EE ne mo`e uspje{no
implementirati bez kooperacije i podr{ke
{irokog kruga u~esnika (Vladine
institucije, proizvo|a~i i isporu~ioci
energije, proizvo|a~i energetske opreme,
univerziteti i NIR centri, udru`enja
potro{a~a i NGOs. Pri tom je ~esto
potrebno pojedine politike i akcije
energetske efikasnosti uvezati sa
politikama i akcijama u drugim oblastima
(na primjer, ekologija, gra|evinarstvo,
turizam, poljoprivreda i {umarstvo,
obrazovanje i sl.). Pored uspostavljanja
tr`i{nih principa i mehanizama, savremena
evropska i svjetska regulativa u ovoj
oblasti (na primjer, Rezolucija Savjeta EU
o EE iz 1998. 98/C 394/01) predvi|a i
mjere i standarde mandatornog karaktera
za sve energetske i druge subjekte, kao i
sankcije za one subjekte koji opstruiraju i
ne provode programe i koordinirane akcije
za dostizanje definisanih ciljeva EE
politike.
U okviru usagla{avanja nacionalnog
zakonodavstava sa EU zakonodavstvom
bi}e neophodno dono{enje novih propisa i
standarda u oblasti EE. Priprema nove
legislative }e biti veoma ozbiljan zadatak
CJEE i resornog ministarstva. S obzirom
na ozbiljan zastoj u oblasti racionalnog
kori{}enja energije i njen zna~aj na
privredni i dru{tveni razvoj Crne Gore,
treba ozbiljno razmotriti mogu}nost da se,
poput niza zemalja koje su to uradile u
po~etnoj fazi, {to prije donese poseban
Zakon o energetskoj efikasnosti. Zakon bi
definisao ciljeve, prioritetna podru~ja i
administrativnu funkcionalnu odgovornost
institucija vlasti, kao i obaveze
proizvo|a~a, isporu~ioca i korisnika
energije u pogledu implementacije
strategije EE.
Iskustvo raznih zemalja ~lanica i kandidata
EU nagla{ava ~injenicu da je
implementacija strategija EE najuspje{nija
kada su administrativna struktura i mjere
koncipirani tako da zadovolje zahtjeve i
sposobnosti razli~itih ciljnih grupa.
Da bi se sa EE politikom doprlo do
krajnjih potro{a~a, neophodan je pristup
integralnih mjera i programa kroz:
z promovisanje brige o stanju i
posljedicama neracionalne energetske
potro{nje,
z demonstraciju efekata i vitalnosti
konkretnih projekata,
z obezbje|enje tehnolo{kih informacija,
podr{ke za implementaciju i finansijskih
podsticaja,
z nadzor i vrednovanje efekata,
z koncipiranje i implementacija
odgovaraju}ih instrumenata za
obezbje|enje prihoda,
z obezbje|enje raspolo`ivosti {irokog
izbora EE opreme i ure|aja na tr`i{tu.
Nadle`ne izvr{ne institucije moraju biti
ovla{}ene i osposobljene za ostvarivanje
njihove uloge i odgovornosti u
implementaciji EE programa. Pored
razli~itih akcija koje se odnose na
generalnu EE politiku (diseminacija
informacija, kampanje svjesnosti, obuka i
sl.) ove institucije, naro~ito CJEE, }e
upravljati i posebnim EE projektima koji
mogu biti podr`ani na razli~ite na~ine kao
{to je tehni~ka pomo} za pripremu studija
izvodljivosti i biznis planova. Ovo
pretpostavlja obezbje|enje odr`ivog
finansiranja iz razli~itih izvora (dr`avni
bud`et, me|unarodne donacije, udio u
finansijskim u{tedama realizovanih EE
programa, samoobnovljivi EE fond i sl.).
Kada Crna Gora bude kvalifikovana za
pristup EU programima podr{ke EE,
otvori}e se mogu}nosti participacije u
posebnim EU fondovima i prijema u
~lanstvo Evropske mre`e OPET
(Organizacija za promociju energetskih
tehnologija), EnR (Mre`a nacionalnih
energetskih agencija Evrope) i druge.
Iz naprijed navedenog slijedi da se uspjeh
strategije EE mo`e o~ekivati samo ako se
EE tretira jednim od klju~nih segmenata
nacionalne energetske politike. Uostalom,
jedna od preporuka Svjetske komisije za
okolinu i razvoj (WCED) jeste da je
niskoenergetski put najbolji put u odr`ivi
razvoj. Odlu~no i dosljedno uva`avanje
ovog svjetskog iskustva u Crnoj Gori je
preduslov boljeg standarda i ve}e
zaposlenosti njenih gra|ana, produktivnosti
i konkurentnosti privrede i o~uvanja radne
i `ivotne sredine.
[118]
Strategija energetske efikasnosti
u Crnoj Gori
U cilju ostvarivanja planiranih reformi u
energetskom sektoru Vlada Republike
Crne Gore je, marta 2005, u saradnji sa
Evropskom agencijom za rekonstrukciju,
preko doma}ih i inostranih eksperata,
pripremila Strategiju energetske efikasnosti
Republike Crne Gore.
Ovaj dokument predstavlja okvirne
inicijative, potrebne za promovisanje
energetske efikasnosti u svim sektorima
energetike Crne Gore, posebno u domenu
finalne energetske potro{nje, uklju~uju}i i
inicijative za pove}ano kori{}enje
alternativnih i obnovljivih izvora.
U skladu sa pozitivnim iskustvom i
dobrom praksom razvijenih zemalja tokom
posljednjih 30 godina generalni cilj
Strategije EE je da istakne doprinos
efikasnog kori{}enja energije na:
z sigurnost snabdijevanja,
z tr`i{nu konkurentnost,
z za{titu okoline
i da potvrdi zna~ajnu ulogu EE oko
kreiranja novih poslovnih mogu}nosti i
pove}anja zapo{ljenosti, kao i na ostale
koristi na regionalnom i globalnom nivou.
U naprijed navedenom kontekstu, posebni
ciljevi Strategije EE su:
z Zna~ajno smanjenje neracionalne
energetske potro{nje u svim energetskim
sektorima;
z Smanjenje negativnog uticaja kori{}enja
energije na `ivotnu sredinu;
z Smanjenje zavisnosti i tro{kova uvoza
energije i smanjenje spoljotrgovinskog
deficita;
z Smanjenje energetskih tro{kova
doma}instava i pobolj{anje komfora,
zdravlja i bezbjednosti stanovni{tva, kao
i preuzimanje zna~ajne uloge u
pobolj{anju situacije u kojoj se nalaze
najsiroma{niji slojevi stanovni{tva;
z Smanjenje tro{kova energije u
komercijalnom sektoru i industriji i
pove}anje njihove konkurentnosti,
odnosno smanjenje visokog energetskog
intenziteta po privrednim granama;
z Smanjenje tro{kova energije u javnom
sektoru i samim tim smanjenje javnih
rashoda;
z Pobolj{anje pouzdanosti
elektroenergetskog sistema, tj. smanjenje
prekida napajanja i gubitaka u prenosu i
distribuciji;
z Smanjenje tro{kova u sektorima
proizvodnje, prenosa i distribucije
elektri~ne energije;
z Pokretanje lokalnih aktivnosti i
zapo{ljavanja kroz gradnju malih
elektrana i drugih postrojenja obnovljive
energije i lokalnih preduze}a za
proizvodnju, monta`u i odr`avanje EE
opreme, kao i izvo|enje svih usluga
vezanih za energetsku efikasnost;
z Pobolj{anje me|unarodnih veza kroz
u~e{}e u aktivnostima vezanim za
smanjenu emisiju CO2.
Tako|e, veoma zna~ajan cilj ove Strategije
EE jeste {irenje znanja, iskustva i
 energija
dru{tvene brige u oblasti EE, kao i razvoj i
podr{ka specifi~nih zakonskih i drugih
mjera, uklju~uju}i i minimum mandatornih
standarda, gdje je to pogodno, u cilju
dostizanja navedenih posebnih ciljeva
racionalne upotrebe energije u svim
domenima njene proizvodnje, prenosa i
finalne potro{nje.
Osnovni ciljevi i misija
Crnogorske jedinice za
energetsku efikasnost (CJEE)
Osnovni ciljevi i misija CJEE proisti~u iz
nadle`nosti koje ima Ministarstvo
ekonomije prema Vladi u dijelu EE [1] i, u
skladu sa najboljom EU praksom, sastoje
se u:
1. Identifikaciji, analizi i predlaganju
tehni~ki mogu}ih i tro{kovno efektivnih
politika i mjera za pobolj{anje EE, kako
na napojnoj tako i na potro{a~koj strani;
2. Ohrabrivanju i promociji aktivnosti
usmjerenih na {tednju i druge na~ine
EE, kao i na smanjenje negativnih
uticaja na `ivotnu sredinu zbog
energetskih konverzija u procesima
proizvodnje i potro{nje energije;
3. Promociji kori{}enja OE i drugih
netradicionalnih izvora sa niskim
uticajem na `ivotnu sredinu;
4. Promociji i u~e{}u u razmjeni znanja i
informacija sa sli~nim tijelima drugih
zemalja i sa me|unarodnim
institucijama i asocijacijama koje djeluju
u EE (IEA, WEEA, COGEN i dr.).
Aktivnosti CJEE su generalno definisane
Zakonom o energetici [1], Strategijom
energetske efikasnosti [2], Energetskom
politikom [3] i drugim relevantnim aktima.
Njeno formiranje i osposobljavanje
predstavlja prvu mjeru implementacije
Zakona o energetici u dijelu obaveza
Vlade Republike Crne Gore u vezi EE.
Strategijom energetske efikasnosti
zami{ljeno je da se aktivnosti CJEE
operacionalizuju godi{njim akcionim
planovima koje CJEE predla`e resornom
ministarstvu.
Akcioni planovi }e prvenstveno obuhvatati
slijede}e zadatke:
z Razvijanje baze energetskih podataka i
odgovaraju}ih indikatora za monitoring,
analizu, prognozu i planiranje:
- veza sa tijelima nadle`nim za
statisti~ke aktivnosti (Monstat,
Eurostat i dr.),
- veza sa akcionarima energetskog
sektora,
- preduzimanje odre|enih statisti~kih
istra`ivanja;
EE baza podataka je dio {ireg sistema
energetske statistike i mora biti
kompatibilan sa EU statisti~kim
standardima. Oko razvoja ove baze
CJEE }e tijesno sara|ivati sa ERA koja
je Zakonom o energetici ovla{}ena da
pribavlja potrebne podatke o poslovanju
energetskih subjekata, osim onih koji
predstavljaju poslovnu tajnu;
z Sprovo|enje tr`i{nih istra`ivanja
tehnologija vezanih za EE i OE kako bi
se pobolj{alo znanje o kori{}enju
energije i definisalo postizanje
pobolj{anja;
z Pomaganje ministarstvu nadle`nom za
energetiku prilikom elaboracije
Strategije EE, Akcionog Plana i izrade
nacrta odgovaraju}e legislative, propisa i
standarda;
z Pridobijanje ministarstava i
kompetentnih administrativnih tijela za
formiranje zajedni~kih aktivnosti koje }e
dovesti do pobolj{anja EE, posebno:
- Ministarstvo ekonomije (tarife, porezi,
akcize),
- Ministarstvo za{tite okoline i
planiranja prostora (programi izgradnje,
propisi za gradnju, ekolo{ki standardi,
politika vezana za klimatske promjene),
- Ministarstvo pomorstva i saobra}aja
(politika i programi saobra}aja),
- Ministarstvo poljoprivrede (nadle`no
za {umarstvo);
z Primjenu Akcionog plana EE i
koordinisanje svih aktivnosti;
z Koncipiranje i pripremu kampanja u
cilju informisanja i osvje{}enja
potro{a~a;
z Objavljivanje tehni~ke dokumentacije za
potro{a~e i u~esnike;
z Razvoj aktivnosti i materijala vezanih za
obuku i obrazovanje profesionalnih
grupa, u {kolama, na Univerzitetu itd.;
z Organizacija demonstracionih projekata;
z Koordinisanje politike i strategije EE sa
susjednim zemljama, EC i me|unardnim
agencijama uklju~enim u EE i OE;
z U~e{}e u me|unarodnim programima,
pribavljanje sredstava;
z Razvoj i promovisanje finansijskih {ema
i fondova za investiranje u EE i OE;
z Uspostavljanje i upravljanje Fondom za
EE;
z Otvaranje i a`uriranje veb-sajta CJEE.
CJEE }e biti osnovana u okviru
Ministarstva ekonomije. Ukoliko se poka`e
cjelishodnim CJEE mo`e u budu}nosti biti
osnovana i kao nezavisna javna agencija.
U tom slu~aju bi resorno ministarstvo na
agenciju prenijelo nadle`nosti i obaveze u
vezi definisanja i provo|enja EE politike,
uz izmijenjeni na~in njenog finansiranja.
CJEE }e imati rukovodioca Jedinice i 2
sektora:
z Sektor nandle`an za
- socio-ekonomske analize, istra`ivanja,
bazu podataka;
- tr`i{ne analize i procjena barijera;
- nformacije i kampanje, web site, itd.;
- organizaciju obuke, konferencija;
- odnose sa krajnjim potro{a~ima i
reprezentativnim organizacijama
(udru`enjima potro{a~a, udru`enjima
industrijalaca itd.);
z Tehni~ki sektor, nadle`an za:
- definisanje i primjenu demonstracionih
projekata,
- elaboraciju tehni~kog sadr`aja svih
informacija i materijala za obuku.
[119]
Tokom prve dvije godine, osoblje CJEE
sa~injava}e (najmanje) tri lica:
- rukovodilac Jedinice,
- specijalista za socio-ekonomska pitanja
i istra`ivanja i
- specijalista za tehni~ka pitanja.
Rukovodilac Jedinice }e izvje{tavati
zamjenika ministra nadle`nog za
energetiku.
CJEE }e imati ovla{}enje za kori{tenje
eksternih usluga potrebnih za primjenu
Akcionog plana.
Akcioni Plan i finansiranje CJEE
Aktivnosti CJEE tokom prve dvije godine
}e biti definisane Akcionim planom, ~iji
rezultati bi trebalo da se demonstriraju
javnosti, kao i korist koju Vlada ima od
uspostavljanja ovakvog tijela.
Direktor CJEE }e svake godine
Ministarstvu predlagati Akcioni plan koji
}e sadr`ati nekoliko projekata i bud`et
potreban za primjenu.
O~ekuje se da }e za prve dvije godine
CJEE primiti grant od EAR za inicijalne
tro{kove formiranja i primjene prvih
aktivnosti. Plate osoblja CJEE bi}e
pokrivene od strane Ministarstva
ekonomije.
U budu}nosti, CJEE }e tra`iti
me|unarodnu podr{ku od multilateralnih i
bilateralnih donatora i inostranih agencija
uklju~enih u EE, za{titu `ivotne sredine i
razvoj tzv. ~istog tr`i{ta. CJEE }e tra`iti
uspostavljanje Fonda za EE koji }e biti
kori{}en za finansiranje EE projekata. Bez
obezbije|enih izvora finansiranja CJEE i
odgovaraju}e finansijske podr{ke nije
realno o~ekivati dostizanje postavljenih
ciljeva Strategije EE. U sada{njim
uslovima negativni ekonomski efekti
neracionalnog i neefikasnog kori{}enja
resursa i energije su neuporedivo ve}i od
potrebnih sredstava za uspje{an rad CJEE.
Iz toga proizlazi da ima smisla da se dio
ostvarenih finasijskih efekata sprovedenih
mjera EE usmjeri u bud`et CJEE za
realizaciju novih programa.
Literatura
[1] Vlada Republike Crne Gore, Zakon o
energetici (Sl. list RCG, br. 39/03),
Podgorica, jun 2003.
[2] Vlada Republike Crne Gore u saradnji
sa EAR, Strategija energetske efikasnosti
u Crnoj Gori, Podgorica, mart, 2005. g.
[3] Vlada Republike Crne Gore,
Energetska politika Republike Crne Gore,
Podgorica, februar, 2005.

1. Uvod
Svetska energetska potro{nja je u 2000.
iznosila oko 120.000 TWh, dok analiti~ari
predvi|aju utrostru~enje te potro{nje do
sredine veka (BP, 2002). Istovremeno,
emisije ugljen dioksida od sagorevanja
fosilnih goriva (uglja i nafte), moraju
zna~ajno biti smanjene u cilju
zaustavljanja prete}ih globalnih klimatskih
promena. Posledi~no, javlja se urgentna
potreba za razvojem i {irokom primenom
novih tehnologija konverzije, skladi{tenja,
transporta i efikasnog kori{}enja energije.
Jedan od energetskih izvora koji ima
potencijal da zadovolji ovako visoku
potro{nju je sun~eva (solarna) energija.
Me|utim, savremene tehnologije
kori{}enja sun~eve energije, kao {to su
solarne }elije za proizvodnju elektri~ne
struje (PV - Photovoltaics), na tro{kovnoj
osnovi nisu konkurentne tehnologijama
konvencionalnih goriva (uglja, nafte i
prirodnog gasa). Zbog toga je terestri~ka
primena solarnih }elija danas ograni~ena
na sporedna energetska tr`i{ta, koja ne
zahtevaju ponudu ve}e instalisane snage,
kao {to su na primer osvetljenje objekata,
navodnjavanje poljoprivrednih povr{ina,
sabra}ajna signalizacija i sl.
Noviji tr`i{no orijentisani ekonomski
instrumenti, poput poreza na ugljenik
(carbon tax), progla{eni su tro{kovno
najefektivnijim na~inima za redukciju
emisija CO2. (Sterner, 2002) Ovi
instrumenti pove}avaju konkurentnost
ugljenik-neutralnih tehnologija, podsti~u}i
preduzetnike da razvijaju naprednije
tehnologije ponude, pretvaranja i
kori{}enja energije. Me|utim, sama visina
poreza, ipak nije dovoljna da ubrza razvoj
primene relativno skupih solarnih }elija.
Konkretno, visina poreza na ugljenik,
prema Kjoto protokolu, procenjena je na
70 USD po toni ugljenika (IPCC, 2001).
Ta visina poreza ekvivalentna je pove}anju
cena elektri~ne energije iz termoelektrana
na ugalj za 15 USD/MWh, {to bi bilo
dovoljno da struja od vetra, biomasa,
energija
Dr Slavi{a \ukanovi}
Vi{a poslovna {kola, Novi Sad
UDC 620.91:621.383(430)(492)(494)497.11)
Podsticanje primene
solarnih }elija - Nema~ka,
Holandija, [vajcarska,
Srbija
Rezime
Tehnologije koje tek nastupaju na tr`i{te, poput fotonaponskih (PV) solarnih }elija, u
pogledu cene i karakteristika, prirodno su inferiorne u odnosu na uhodane tehnologije.
Zato je potrebno primeniti mere subvencionisanja, u cilju ubrzanja tr`i{nog nastupa
novih tehnologija. Prema predlo`enom modelu, za godi{nju stopu rasta proizvodnje
solarnih }elija od 30% i progress ratio od 0,08 jedini~ni tro{kovi subvencija bi iznosili ne
vi{e od 0,1 US centi/kWh u zemljama OECD. Aktuelni podsticajni programi u Nema~koj,
Holandiji i [vajcarskoj rezultat su uspe{nih prethodnih priprema u vidu organizacije,
istra`ivanja, razvoja i demonstracionih programa. Srbiju karakteri{e visok nivo
zaga|enosti `ivotne sredine od koncentrisane proizvodnje energije u termoelektranama i
povr{inskim ugljenokopima. Jedan od na~ina smanjenja tog zaga|enja jeste {ira
primena obnovljivih izvora energije. Ona se mo`e ostvariti pod uslovom da su potro{a~i
spremni da energiju pla}aju po znatno vi{im cenama nego dosad. Visina cena elektri~ne
energije u Srbiji, poslednjih godina se kre}e izme|u 3 i 12 US centi/kWh zavisno od vi{e
~inilaca. Najavljeno ujedna~avanje visine doma}ih cena sa evropskim cenama obe}ava
bolje dane za primenu sun~eve energije.
Klju~ne re~i: solarne }elije, smanjenje tro{kova, konkurencija.
Stimulation of Solar Cells Utilization - Germany, Netherland, Switzerland,
Serbia
In terms of cost and performance, infant technologies, such as solar photovoltaics (PV),
are normally inferior to entrenched technologies. Therefore it would make sense to
subsidise PV to increase sales, which would increase experience and induce investments.
This increases in turn would drive down costs and the subsidies needed. For a progress
ratio od 0.80 and an annual growth rate od 30%, that corresponds to an additional
electricity tax of no more than 0.1 US cents/kWh in OECD countries. The current
German, Duch or Swiss support programmes are a products of learning and network
formation in earlier market stimulation and research, development and demonstration
programmes. In Serbia, the emissions of harmful substances occur in dispersion by the
final energy consumption and production concentrated in coal mines and thermal power
plants. Pollution can be considerbly abated by the use of filtering facilities and
renewable energy sources. This can be implemented only if the consumers are willing to
pay a correspondingly higher price for energy. Nowdays level od domestic final
electricity prices (3 to 12 US cents/kWh, depends of consumption) are relatively high and
promise better days for utilisation of solar energy.
Key words: solar cells, cost reduction, competition.
prirodnog gasa, pa ~ak i iz lakovodnih strani ponude, neophodno je stvarati
nuklearnih reaktora bude konkurentna. Ali, tr`i{te, putem subvencionisanja investicija
da bi solarne }elije bile konkurentne, ili tro{kovnog pokrivanja cena elektri~ne
visina poreza na ugljenik bi morala energije (kao {to se radi u Nema~koj).
dosegnuti celih 1.000 USD po toni Ekonomski argument u prilog uvo|enja
ugljenika (Sanden, 2005). Zbog toga, za ovih istrumenata je tzv. dinami~ka
ubrzanje tehnolo{kog razvoja i difuziju tro{kovna efikasnost, koja se posti`e
primene solarnih }elija, potrebni su sni`enjem tro{kova usled rastu}ih znanja,
„opipljiviji“ podsticaji. Pored obaveznih iskustava i ekonomije obima. [irenje
razvojno istra`iva~kih (RDD) fondova na primene solarnih }elija ne}e rezultirati
[120]
 energija
samo znanjem, ve} i o~iglednim koristima,
koja }e podsticati nove korisnike da
investiraju.
Ovaj rad je posve}en obja{njenju
mehanizama pozitivnih povratnih sprega,
koje vode do pove}anja konkuretnosti i
{irenja primene solarnih }elija (deo 2). U
delu 3 prezentovan je kvantitativni model
procene programa subvencinisanja, pri
~ijim bi pretpostavkama elektri~na struja iz
solarnih }elija bila konkurentna struji iz
konvencionalnih elektrana. Zavr{ni deo
(4), posve}en je opisu savremenih trendova
{irenja primene PV tehnologija u svetu. Na
primerima Nema~ke, Holandije i
[vajcarske, dat je selektivan pregled
vode}ih pozitivnih iskustava u Evropi, kao
i odre|eni rizici i {anse za ubrzanje
institucionalnih aktivnosti. Slede}i logiku
izlaganja, sam kraj rada posve}en je
dometima Srbije i Crne Gore u oblasti
primene solarnih }elija. Pored pregleda
dosada{njeg (ne)razvoja, u radu je
predstavljena jedna varijanta budu}eg
razvoja doma}eg tr`i{ta, koja je objavljena
na Me|unarodnom savetovanju EuroSun
2004, u Frajburgu, Nema~ka (\ukanovi}
S. 2004).
2. Pove}anje mogu}nosti
primene
Korisni~ke tehnologije se ne mogu
promeniti preko no}i. Novi tehnolo{ki
sistemi postupno sazrevaju i evoluiraju
tokom du`eg vremenskog razdoblja.
Osnovni mehanizam za omek{avanje
krutih razvojnih putanja novih tehnologija
predstavljaju pozitivne povratne sprege,
koje dovode do pove}anja mogu}nosti
primene. Jednom primenjena tehnologija,
za sobom povla~i sijaset pozitivnih
povratnih sprega, koje pove}avaju
korisnost a sni`avaju tro{kove. To zna~i da
jednom upotrebljene tehnologije imaju
ekonomsku prednost u odnosu na
tehnologije koje tek nastupaju, ne zbog
toga {to su bolje, ve} zato {to su {iroko
kori{}ene. Druga posledica je da primena
neke tehnologije u razvoju sni`ava njene
tro{kove, {to }e tokom vremena smanjiti
potrebu za subvencionisanjem. Tre}a
posledica je da u slu~aju izbora izme|u
vi{e konkurentnih razvojnih tehnologija,
ona koja prva po~ne da se primenjuje, prva
}e u`ivati koristi od pozitivnih povratnih
sprega, ~ime mo`e potisnuti ostale
tehnologije.
Postoji veliki broj pozitivnih povratnih
sprega, koje se svrstavaju u tri skupine.
Prva skupina obuhvata one povratne
sprege koje uti~u na tro{kove
proizvodnje. U na{em slu~aju misli se na
tro{kove proizvodnje solarnih }elija i
ostalih komponenata PV- PhotoVoltaic
sistema (pretvara~i, kontroleri i sl.).
z Ekonomija koli~ine proizvoda: dovodi
do smanjenja proizvodnih tro{kova po
jedinici, usled raspore|ivanja fiksnih
tro{kova na rastu}i kvantitet proizvoda.
z Radno iskustvo: sa kumuliranjem
proizvodnje, pove}ava se osposobljenost
radnika da izvr{avaju radne obaveze.
z Razvoj pobolj{anog proizvoda: usled
pove}anog iskustva dolazi do
unapre|enja svojstava proizvoda u
smislu pobolj{anja odnosa korist-
tro{kovi
z Ekonomija {irenja: razvoj jedne
tehnologije mo`e se iskoristiti kao
pomo}ni proizvod za neke druge, srodne
tehnologije. Ako ovako komplementarne
tehnologije prona|u svoje mesto na
tr`i{tu, cena pomo}nog proizvoda se
mo`e pove}ati i na taj na~in sniziti neto
tro{kove proizvodnje glavnog proizvoda.
Sli~no ponudi (odnosno proizvodnji),
postoje zna~ajne pozitivne povratne
sprege na strani tra`nje (odnosno
korisnika). Rastu}a primena }e umanjiti
oklevanje investitora da ula`e u nove
tehnologije, a time sniziti cenu, odnosno
pove}ati koristi.
z Smanjenje neizvesnosti: primena nove
tehnologije }e smanjiti neizvesnosti u
pogledu njenih svojstava. Zato je od
izuzetne va`nosti da nove tehnologije
stignu do krajnjih potro{a~a. U na{em
slu~aju to su solarne ku}e i PV sistemi
integrisani u njihove krovove.
z Korisni~ko iskustvo: stvara se
osposobljavanjem pojedinaca za
dimenzionisanje, postavku, kao i
otklanjanje kvarova u radu ku}nih
sistema solarnih }elija.
z Ekonomija koli~ine u potro{nji: koristi
koju potro{a~ izvla~i upotrebom
proizvoda, zavisi od broja drugih
potro{a~a koji koriste isti proizvod. [to
vi{e potro{a~a koristi istu vrstu
proizvoda (na primer mobilnih telefona,
kompjutera ili odre|ene vrste solarnih
}elija), cena komplementarnih dobara
(na primer punja~a, diskova ili strujnih
pretvara~a kod PV sistema) }e se
smanjivati i tako }e se pove}avati
raspolo`ivost i osnovnog proizvoda, kao
i rezervnih delova i mogu}nost
servisiranja.
Jednom uspostavljena, pozicija nove
tehnologije se dalje osna`uje modeliranjem
institucionalnog okru`enja, putem dodatnih
tzv. lock-in mehanizama, koji ~ine tre}u
skupinu povratnih sprega.
z Tehnolo{ka me|uzavisnost proizvodnog
lanca: kako se nova tehnologija uvodi u
primenu, ona mora imati dodirnih ta~aka
sa starim tehnologijama. Na odre|enom
stepenu primene iskrsava uslov
povezanosti sa ponudom osobenog
dizajna (design-specific supply
relationships). To zna~i da glavna
tehnologija postaje zavisna od
proizvo|a~a koji nude inpute osobenih
svojstava. Kako se glavna tehnologija
razvija, ti proizvo|a~i }e ostvarivati
koristi od novih iskustava i proizvedenih
koli~ina. Na primer, nove generacije
solarnih }elija (u vidu svetlarnika,
roletni, nadstre{nica, crepova) integralno
se u uklapaju u postoje}e objekte,
sni`avaju}i tro{kove instalisanja i {tede}i
ograni~eni prostor.
[121]
z Usmereno obrazovanje i istra`ivanje: da
bi se ubrzao tehnolo{ki napredak u nekoj
oblasti, javnim fondovima stipendira se
specijalisti~ko obrazovanje odre|enih
struka (na primer arhitekte ili
elektroni~ari PV sistema). Tako se
ostvaruje dvostruka korist - zapo{ljavaju
se mladi ljudi, na poslovima korisnim za
razvoj cele privrede.
z Zakonski okviri: kako sazreva primena
nove tehnologije, tako bi zakonski okviri
trebalo da se prilago|avaju novim
uslovima. Ukoliko zainteresovane grupe
za primenu nove tehnologije imaju
mogu}nosti da promene zakon u svoju
korist, one ne}e samo ubrzati tehnolo{ki
razvoj, ve} }e smanjiti negativan uticaj
suparni~kih interesnih grupa.
3. [irenje primene i sni`enje
tro{kova: kvantitativni model
Zapa`anje da se tro{kovi sni`avaju sa
{irenjem primene, odnosno kumulisanjem
proizvodnje, formalizovano je krivom
iskustva. Jedini~ni tro{kovi proizvodnje
solarnih }elija c (u na{em slu~aju USD/Wp
- ameri~kih dolara po vatu vr{ne elektri~ne
snage) opadaju sa pove}avanjem
proizvodnje S (Wp).
c = c0 (USD/Wp) (1a)
S = S0 (Wp) (1b)
gde je c0 po~etni jedini~ni tro{ak, S0
po~etna proizvodnja u godini t0 = 0,
a β indeks iskustva:
β= (2)
U jednakosti (2) oznaka rp predstavlja
takozvani progress ratio, tj. meru
smanjenja tro{kova sa pove}anjem
proizvodnje. Visina rp od 0,8 zna~i da se
tro{kovi smanjuju za 20% sa svakim
udvostru~enjem kumulativne proizvodnje.
Za razli~ite tehnologije, visina progress
ratioa identifikovana je u intervalu izme|u
0,55 i 1,1. Za PV module (sisteme solarnih
}elija), literatura sugeri{e visinu ovog
odnosa od 0,77 do 0,82 (Parente et al.,
2002).
Jedna~ina (1b) mo`e se koristiti za
prora~un koli~ine PV sistema koji treba da
budu proizvedeni sa targetiranom
(subvencionisanom) cenom. Radi
upro{}enja, pretpostavimo progress ratio
od 0,8 za kompletne PV sisteme
(uklju~uju}i module solarnih }elija i
prate}u opremu); inicijalni kumulativ
proizvodnje S0 u 2000. od 1,46 GWp i
targetirani tro{ak (c1) od 1 USD/Wp. Ovaj
tro{ak grubo odgovara tro{ku proizvodnje
elektri~ne energije iz solarnih }elija od 4
do 8 centi/kWh, zavisno od ja~ine
sun~evog zra~enja. Time bi PV solarna
 energija
struja bila konkurentna struji iz
termoelektrana na ugalj. Kumulativ
proizvodnje solarnih }elija S1, sa ovako
subvencionisanom cenom, trebalo bi da
bude 382 GWp (Sanden B., 2005).
Ukupni tro{ak subvencionisanja je:
(c(t) - c1) dS = CA (t) dt
gde je t1 godina u kojoj je ostvarena
targetirana cena i CA (t) (USD/godi{nje)
je godi{nji dodatni tro{ak ili tro{ak
subvencije, koji se pla}a u cilju kori{}enja
solarnih }elija umesto konvencionalnih
izvora energije.
Ako pretpostavimo eksponencijalni rast
S(t) = S0 α -t , c(t)= c0 αβ -t (4a,b)
gde je α stopa rasta kumulativa
proizvodnje, onda
dS = S0α e α -t dt
i zatim
CA (t) = S0 α (c0e α (1+ β)t - c1α t),
ako CA(t1) = 0 , onda sledi da
t1 = (αβ )−1 ln(c1/c0) = α −1 ln(S1/S0)
Jedna~ina (7) pokazuje da je du`ina
perioda subvencionisanja obrnuto
proporcionalna stopi rasta α. Za godi{nju
stopu rasta od 30% [α = ln(1+0,3)], t1
iznosi 21 godina. Ako je godi{nja stopa
rasta 15%, onda bi pod istim uslovima bilo
potrebno 40 godina da se dostigne
konkurentnost.
Visina ukupnih tro{kova subvencija mo`e
upla{iti donosioce odluka, ukoliko se
prezentuje u zbirnoj sumi. Me|utim, ako
se uporede sa ukupnom vredno{}u
u{te|ene elektri~ne
energije, ovi Slika 1 Godi{nji tro{ak subvencija solarnih }elija (CA), prikazan kao dodatak cene elektri~ne energije
tro{kovi su znatno
manje zastra{uju}i. proizvedene u zemaljama OECD. Isprekidana linija predstavlja predvi|eni udeo PV sistema u
Na slici 1, godi{nji proizvodnji elektri~ne energije. (Sanden B, 2005)
tro{ak subvencija
CA stavljen je u
odnos sa
godi{njom
proizvodnjom
elektri~ne energije
u zemljama
OECD.1 Za
progress ratio od
0,80 maksimum tro{kova subvencija je 0,1
US centi/kWh.
Sa slike 1 se mo`e uo~iti da prema
predvi|enom scenariju, tro{kovi
subvencionisanja primene solarnih }elija
(kao dodatak od cene struje u zemljama
OECD), trebalo bi oko 2017. da dostignu
svoj maksimum od 0,1 US centi po kilovat
(3) ~asu, uz nepromenjeni progress ratio od
0,80. Udeo PV sistema u proizvodnji struje
bi u istoj godini iznosio oko 2%. (Ako bi se
rp pove}ao na 0,82 tro{kovi subvencija bi
oko 2020. godine trebalo da dostignu svoj
maksimum od 0,18 Usc/kWh. U tom
slu~aju, udeo PV sistema u proizvodnji
struje bi iznosio oko 3%.)
Razlog za pore|enje sa ukupnom
proizvodnjom elektri~ne energije, le`i u
potrebi ilustrovanja uticaja relativno ne
suvi{e visokih subvencija na sni`avanje
tro{kova primene solarnih }elija.
Potencijalne koristi od ~injenja sun~eve
energije tro{kovno konkuretnom energiji iz
(5)
uglja su ogromne i zato ovde opisana {ema
subvencionisanja treba da bude strategija
niskih tro{kova, kako bi njeni uticaji na
restruktuiranje energetskog sistema bili {to
(6) razumniji.
Saglasno tom cilju, bilo bi dobro da
predvi|eni tro{ak subvencija bude
upore|en sa nekim drugim na~inima
(7) podsticanja primene novih tehnologija. Na
primer, od 2003. u [vedskoj postoji sistem
tzv.zelene elektri~ne struje (green
electricity), sa ciljem pospe{enja
proizvodnje elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora. Trenutno, svi potro{a~i
u [vedskoj za tu svrhu pla}aju dodatnih
0,25 US centi po kilovat-satu potro{ene
struje. (Sanden B., 2005). U Japanu je, jo{
davne 1980. uveden bud`et za nuklearna
R&D u iznosu od 0,3 US centa/kWh
proizvedene struje. Sli~no tome, ekolo{ki
porez na ugljen dioksid od 100 USD po
toni ugljenika, primenjen na proizvodnju
elektri~ne energije, dodao bi oko 2 US
centa/kWh tro{kovima proizvodnje struje u
termoelektranama na ugalj.
Dakle, potreban uslov za niske tro{kove
subvencija solarnih }elija je da stopa
redukcije tro{kova bude visoka. Sa slike 1
jasno je da tro{ak subvencija veoma zavisi
od visine progress ratioa. Ako sa t*
ozna~imo godinu u kojoj je tro{ak
subvencija maksimalan, ima}emo:
t* = (αβ)-1 (ln (c1/c0) - ln (1 + β)) (8)
Uno{enjem jed. (8) u jednakost (6),
dobijamo maksimalni tro{ak subvencije:
C*A=CA(t*)=αγc0S0 = αγc1S1 (9)
gde je
γ = -β (10)
Po`eljni scenario sugeri{e da pove}anje
progress ratioa bude kompenzovano
ve}om prihvatljivo{}u cene struje iz
solarnih }elija. Kao {to je obja{njeno na
po~etku ovog rada, sa pove}anjem broja
instalisanih PV sistema, koristi za
potro{a~e se pove}avaju a rizik se
smanjuje. Drugi razlog pove}anja
konkurentnosti PV sistema je generalno
pove}anje cene elektri~ne energije usled
{tetnih emisija ugljen-dioksida. Pove}anje
c1 za 0,5 USD/Wp odgovara pove}anju
cene struje od 2-4 US centi/kWh, ili
porezu na ugljenik od 100-200 USD po
toni ugljenika kod termoelektrana na ugalj.
(Van der Zwaan and Rabl, 2003)
S druge strane, sun~eva energija je
intermitentni energetski izvor i bez nekog
oblika skladi{tenja mo`e biti kori{}ena
samo kao deo ukupnog elektroenergetskog
sistema (oko 20%). Ako u ra~unicu

1
Proizvodnja elektri~ne
energije u zemljama
OECD pove}avala se
po godi{njoj stopi od
2,2%, u razdoblju
izme|u 1990. i 2001. U
ovde prikazanom
modelu ra~unato je sa
rastom proizvodnje
struje od 2% godi{nje).

[122]
 energija
uklju~imo vodoni~no skladi{te (ili neki
drugi vid skladi{ta), tro{kovi subvencija se
prirodno pove}avaju. Na primer, uz
targetirani tro{ak c1 od 0,5 USD/Wp i
nepromenjeni progress ratio od 0,8 tro{ak
subvencija se pove}ava na 0,4 US
centa/kWh. U ovim kalkulacijama nije
uzeta u obzir ~injenica da ve} postoje
izolovana tr`i{ta sa visokim cenama
energije. Na takvim „ni{a“ tr`i{tima (poput
mediteranskih ostrva), solarne }elije ve}
danas imaju ekonomske prednosti u
odnosu na druge izvore energije (Masini
and Frankl, 2002) U stvari, od 1998.
najve}i deo instalisanih PV sistema u
zemljama OECD bilo je namenjeno tzv.
off-grid komercijalnim primenama. Off-
grid zna~i da PV sistemi nisu povezani na
elektrodistributivnu mre`u. Poslednjih
godina, pored pomenutih off-grid primena,
sve su brojniji primeri on-grid primena u
industrijalizovanim zemljama, koji slu`e
kao dopuna postoje}im elektrosistemima u
sun~anim periodima (solarne nadstre{nice i
solarni krovovi). Kako se PV tehnologija
razvija, tako se {iri tr`i{te za primenu
solarnih }elija. Prema optimisti~kim
procenama, u narednih petnaest godina,
udeo solarnih }elija u svetskoj ponudi
elektri~ne energije bi mogao da se pribli`i
granici od 10% (Maycock P., 2004).
4. Primeri institucionalne
podr{ke primene solarnih }elija
Naredni tekst je posve}en prikazu
pozitivnih iskustava stimulisanja primene
solarnih }elija u odabranim zemljama.
4.1. Nema~ka
Startovalo se ne tako davne 1983.
prekrivanjem krova jedne ku}e u Minhenu,
sistemom solarnih }elija snage 4 kWp. Bila
je to prva ku}a u Evropi sa solarnim
elektri~nim generatorom, povezanim na
distributivnu mre`u (Erge T. et al, 2001).
Nova epizoda za PV sisteme u Nema~koj
po~inje 1990. pokretanjem „Programa
merenja i analize 1000 nema~kih
krovova“. Sponzori programa, nema~ko
Savezno ministarstvo za ekonomiju
(BMWi) i pojedine pokrajine, podsticale su
ostvarenje programa subvencionisanjem
investicionih tro{kova u rasponu od 50%
do 25%. Glavni ciljevi programa 1000
krovova bili su:
z Uskla|ivanje kori{}enja krovova za
proizvodnju elektri~ne energije sa
gra|evinskih i arhitektonskih aspekata.
z Podsticanje korisnika da {tede energiju,
odnosno prilagode svoju potro{nju ritmu
„solarne“ proizvodnje.
z Optimiziranje svih komponenti PV
sistema.
Tokom implementacije ovog programa
(1990-1995) u Nema~koj je instalisano
vi{e od 2000 PV sistema povezanih na
elektromre`u, ukupne snage oko 5 MWp.
Oboga}eni sve`im znanjima i iskustvima
pomenutog programa, Nemci 1999.
pokre}u novi program pod nazivom
„100.000 solarnih krovova“. Generalni
pokrovitelj, nema~ka vlada, podsti~e
instalisanje privatnih PV sistema snage 1
KWp i vi{e, daju}i niskokamatne kredite.
Prvobitni uslovi su podrazumevali
desetogodi{nje beskamatne zajmove, koji
se otpla}uju u devet jednakih godi{njih
rata, s tim {to je poslednja rata od 10% bila
„opro{tena“ (nije morala da se plati).
Ovakvo podsticanje sa najvi{e instance, u
nekim regionima je kombinovano
dopunskim merama lokalnih uprava,
uklju~uju}i nadoknadu ve}ine tro{kova,
sve do u~e{}a od 100%.
Usled izvesnih nesuglasica oko pojedinosti
tehni~ke organizacije transfera novca
izme|u banaka, zami{ljena kombinacija
saveznih i lokalnih subvencija kasnila je
tokom prvih meseci primene ovog
programa. (U~e{}e Nema~ke u
bombardovanju Srbije, verovatno je
doprinelo tome.) Ipak, do kraja te
zloglasne 1999, u okviru ovog programa,
instalisano je oko 4000 PV sistema,
ukupne snage 10 MWp. Po~etkom
naredne, 2000. dono{enjem novog
nema~kog Zakona o obnovljivim izvorima
energije, subvencije za struju iz solarnih
}elija su se znatno pove}ale. Naime, prema
odredbama ovog zakona, pored dr`avnih
beskamatnih kredita, vlasnici PV sistema
su od najbli`ih elektrodistribucija dobijali
naknadu od 0,5 EUR za svaki proizvedeni
kilovat-~as. Ograni~avaju}e klauzule, pri
tom su bile, da, po~ev od 1. januara 2002.
visina naknade }e se smanjivati za 5%
godi{nje, kao i da obaveza pla}anja
naknade prestaje istekom godine koja sledi
godinu u kojoj je dostignut ukupan
kapacitet instalisanih PV sistema u
Nema~koj od 350 MW. (Act on granting
priority... 2000).
Tako koncipirani i vremenski ograni~eni
povoljni uslovi, privukli su veliki broj
novih investitora, koji su za samo 4
meseca instalisali vi{e od 70 MWp. Budu}i
da je instalisani kvantitet PV sistema
znatno prevazi{ao planove, nema~ka Vlada
je ubrzo zamrzla primenu programa, da bi
izmenila uslove. Glavne promene odnosile
su se na ukidanje „veresije“ za poslednju
godinu otplate kredita, kao i pove}anje
visine kamatnih stopa. Istovremeno, Vlada
je izmenila planove godi{njih instalisanih
snaga (tabela 1).
Pored prethodno opisanog programa za
podsticanje {iroke potro{nje, nekoliko
drugih programa prvenstveno edukativne
prirode, sprovedeno je u nema~kim
{kolama, pod nazivom „Sunce u {koli“:
z Sonne in der Schule (Savezno ministarstvo
za ekonomiju, 268 {kola, ukupne
instalisane PV snage oko 270 kWp)
z Sonne in der Schule (Pokrajina Bajern,
544 {kole, 410 KWp)
Tabela 1 Program 100.000 solarnih krovova: ciljevi (Erge T. Et al., 2001)
Cilj/godina 1999. 2000. 2001.
Prvobitni plan
(MWp) 18 27 36
Izmenjeni plan
(MWp) 10 50 65
[123]
z Sonne online (450 {kola, 450 kWp)
Osim postavke velikog broja PV sistema
male pojedina~ne snage (do 10 kW),
Nemci prednja~e i u postavci velikih
sistema (snage 1 MW i vi{e). Trenutno
najve}a instalacija solarnih }elija na svetu
(10,5 MW) locirana je pored nekoliko
manjih gradova na severu Bavarske.
(Fitzerald M., 2003)
4.2. Holandija
Holandija je najgu{}e naseljena zemlja u
Evropi. Vekovima se bore}i sa morem za
svaki pedalj obradivog zemlji{ta,
Holan|anima nije bilo te{ko da primenu
sun~eve energije korisno uklope u svoj
strogo racionalni na~in `ivota.
Po ugledu na lidere Japan, SAD i
Nema~ku, intenzivna primena solarnih
}elija u Holandiji zapo~ela je 1990. Prvih
pet godina, primena se uglavnom svodila
na razvojna istra`ivanja i postavku
oglednih PV sistema. Sredinom decenije,
razvoj je podstaknut novim petogodi{njim
programom pod nadle`no{}u holandske
Agencije za energiju i `ivotnu sredinu
(Novem). Pokrovitelj programa, ~ija se
vrednost sukcesivno pove}avala (sa 6,9
miliona EUR u 1996, na 18,7 miliona EUR
u 2000. godini) bilo je holandsko
Ministarstvo za ekonomiju. Glavni cilj
novog programa bio je stvaranje uslova za
sna`niju ulogu solarnih }elija u
nacionalnoj energetskoj ponudi 21. veka.
Da bi se to ostvarilo, trebalo je:
- obezbediti blagonaklonost stanovni{tva
- pobolj{ati karakteristike PV sistema
- kreirati tr`i{te za PV sisteme
nepovezane na elektro-mre`u
- zadobiti iskustvo u integrisanju PV
sistema na postoje}e objekte
Budu}i da je popularni naziv ovog
programa glasio: „PV Learning
Programme“, klju~nu ulogu u njegovoj
implementaciji odigrale su informativni
mediji, uspe{nom komunikacijom sa
javno{}u.
Kvantitativni rezultati programa bili su
o~igledni: kako se pove}avao broj
instalisanih sistema solarnih }elija, tako se
smanjivala njihova cene „klju~ u ruke“
(tabela 2)
Va`an podsticaj za {iru primenu solarnih
}elija u Holandiji, bio je tzv PV Covenant.
Re~ je o sporazumu zaklju~enom 1997.
izme|u Novema, Ministarstva ekonomije i
va`nijih elektrodistributivnih preduze}a,
proizvo|a~a gra|evinskih materijala,
industrije solarnih }elija i istra`iva~kih
instituta. Potpisnici sporazuma su se
obavezali da daju svoj pun doprinos
planiranom pove}anju primene PV sistema
i sni`enju njihove cene: za 2005. ovim
2002. 2003. 2004. Ukupno
51 72 96 300
80 95 - 300
 energija
Tabela 2 Pregled odnosa instalisanih PV sistema u Holandiji Za pet godina tradicionalnog obnovljivih izvora energije. Za na{u
sa tro{kovima instalisanja (Schoen T., 2001) odr`avanja ovog nadmetanja, zemlju, najzna~ajniji obnovljivi izvori
[vajcarci su tako unapredili energije su vetar, biomasa, geotermalna i
Ukupno instalisani Tro{kovi instalisanja svoja solarna vozila, da su sun~eva energija.
Godina Kapacitet PV „Klju~ u ruke“ 1990. godine odneli pobedu Razvoj solarne energetike u Srbiji zapo~eo
sistema (Euro/Wp) na presti`nom nadmetanju je radovima prof. dr Branislava Lalovi}a u
(MWp) World Solar Challenge u Beogradu i prof. dr @ivojina ]uluma u
1995. 0,4 8,89 Australiji (Roche D., et al., Novom Sadu, sredinom sedamdesetih
1996. 0,9 8,16 1996). godina pro{log veka. Deset godina kasnije,
1997. 1,7 7,45 Od prole}a 1992. {vajcarski upravo u oblasti razvoja tehnologije
1998. 2,9 6,82 Ured za energiju zapo~eo je solarnih }elija, dostignu}a na{ih nau~nika
1999. 4,9 6,23 dugoro~ni promotivni bila su svetski priznata (Lalovic B. et al.,
2000. 7,7 5,36 program lakih elektri~nih 1986). Danas u Srbiji primena sun~eve
vozila sa ciljem dostizanja energije se intenzivno prou~ava u Institutu
sporazumom planirano je dostizanje 200.000 ovih nezaga|uju}ih vozila do Vin~a, na PMF-u u Ni{u, na
ukupnog broja instalisanih PV sistema u 2010. Godi{nji bud`et za ostvarenje ovog Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i na
Holandiji od 51 MWp, uz tro{kove „klju~ programa iznosio je 2 miliona SFr. U Tehni~kom fakultetu u Zrenjaninu
u ruke“ od 3,64 Euro/Wp. Saglasno tome, okviru toga, svaki potprojekt ima na (Radosavljevi} M. et al., 2004). Me|utim,
za 2010. iste vrednosti bi trebalo da iznose raspolaganju dr`avne subvencije u visini osim sporadi~nih oglednih primena, nekih
252 MWp, odnosno 1,95 Euro/Wp, do 30% ukupnih tro{kova. Tako|e, kanton vidljivijih tr`i{nih rezultata ovih
respektivno. (Shoen T., 2001) na ~ijoj teritoriji se potprojekt odvija, istra`ivanja kod nas jo{ uvek nema.
potpma`e sa dodatnih maksimum 20%, {to Osnovni razlog dosada{njeg sporog
Najve}i projekt primene PV sistema u
zna~i da je odnos privatnog i dr`avnog razvoja primene sun~eve energije kod nas i
Holandiji trenutno je izgradnja
kapitala 50:50, uz operativnu dominaciju velikog zaostajanja u odnosu na druge
eksperimentalnog nultoemisionog solarnog
prvog, a organizacionu dominaciju drugog, zemlje (pored bratoubila~kih ratova,
naselja pod imenom „Grad Sunca“, u
respektivno (Muntwyler U., 1992). me|unarodne izolacije i trvenja lokalnih
blizini Amsterdama, koje bi trebalo da
Ostvarenju ovog programa pru`ena je interesnih krugova) bila je relativno niska
poseduje solarne }elije ukupne snage 5
{iroka podr{ka putem javnih mas-medija cena elektri~ne energije na doma}em
MWp.
({tampe, radija i TV). Organizuju se tr`i{tu. Tako niska cena destimulativno je
Pored toga, ne treba izgubiti iz vida izlo`be i saloni solarno-elektri~nih delovala na ve}inu projekata primene
podatak da su na poslednjem nezvani~nom automobila (najpoznatiji je prole}ni sun~eve energije.
prvenstvu sveta solarnih automobila (Solar Solarsalon u Bernu), kao i njihove, ve} Poslednjih nekoliko godina prose~an
World Challenge) u Australiji, 2003. tradicionalne trke (Tour de Sol, Tour de godi{nji nivo doma}ih finalnih cena
godine, pobedu odneli Holan|ani, svojim Sol Alpin) i t.d. elektri~ne struje (3 - 12 US centi/kWh,
eksperimentalnim elektri~nim vozilom Poslednjih godina, [vajcarski su naumili zavisno od tarifnog stava, godi{njeg doba i
pokretanim strujom iz solarnih }elija da „solarizaciju“ svoje zemlje spuste na odnosa dinar-dolar) relativno je visok i
„Nuna II“, ispred favorizovanih nivo op{tina. Podse}aju}i da [vajcarska obe}ava bolje dane za primenu solarne
Australijanaca i Amerikanaca. ima skoro 3000 op{tina, nagla{ava se energije. Osim pove}anja cene, globalno
(www.wsc.org.au) va`nost odgovaraju}e pripreme lokalnih zagrevanje tako|e dugoro~no pove}ava
menad`era za pravilnu implementaciju PV isplativost te primene. U tom smislu,
4.3. [vajcarska
sistema u svojim sredinama. Zato je, u va`niji tr`i{ni segmenti za {ire kori{}enje
Dr`ava sa najvi{im `ivotnim standardom u sklopu Konfederalnog Swiss Energy solarnih }elija u Srbiji trebalo bi da budu
Evropi i steci{te mo}nih finansijskih programa, pripremljen potprogram Swiss solarne pumpe za navodnjavanje u
institucija, [vajcarska je prirodno bila Energy for Communes, a u njegovom poljoprivredi, saobra}ajna signalizacija,
jedan od za~etnika primene solarnih }elija okviru Vodi~ za solarne gradove (The telekomunikacije, solarne hidroelektrane,
u svetu. Budu}i da najve}i deo svojih Solar ElectriCity Guide). Ovaj vodi~ sadr`i solarni zamrziva~i, osvetljenje vikend-
energetskih potreba [vajcarci informacije koje kompletno pokrivaju ku}a, sportskih igrali{ta i {kola, manastira i
zadovoljavaju hidroenergijom, nuklearnom primenu solarnih }elija u urbanim crkava, solarni zamrziva~i, klima-ure|aji i
energijom i drvetom, solarne }elije su sredinama: od raspolo`ivih tehnologija, sl. Dobre primere ve} instalisanih PV
prvobitno kori{}ene za osvetljenje ili preko izrade projekta, finansiranja, sistema predstavljaju brojni planinski
telekomunikacione veze u osun~anim marketinga, do urbanog dizajna i pravnog repetitori Hidrometeorolo{kog zavoda
alpskim izleti{tima. Sa proticanjem okvira. Vodi~ je ilustrovan {irokim Srbije (Katunac S. 1999), PV sistemi za
vremena i {irenjem dijapazona primene PV spektrom ve} ostvarenih uspe{nih lokalnih navodnjavanje malinjaka kod Be~eja
sistema, ovi skupi ure|aji su se koristili projekata u [vajcarskoj: fudbalski stadioni, (Stojanovi} M. 1994), kao i PV sistemi za
kao zvu~na barijera du` autoputeva a zatim dr`avni koled`i, banke, stambene osvetljenje manastira Hilandar (Nikoli} Z.,
i kao izvor energije za pokretanje vi{espratnice, osnovne i srednje {kole, Petrovi} S. 1998), koji su u funkciji vi{e
elektri~nih automobila, koji su u `elezni~ke zvu~ne barijere, javna od deset godina. Najsve`iji primer
[vajcarskoj postali pravi ekolo{ki „hit“. parkirali{ta, crkve. (Gutscnher M., et al., predstavlja Parking-servis iz Beograda.
Sve je po~elo ranih osamdesetih kad je 2004). Ova firma je krajem 2003, u okviru novog
[vajcarska, kao zemlja visokog turizma, sistema naplate parkiranja vozila, u centru
odlu~ila da u izleti{tima i centrima velikih 4.4. Srbija Beograda postavila 30 solarnih parkomata.
gradova pro{iruje ekolo{ki, elektri~ni vozni Energetika je fundamentalni sektor Pored opisanih primena, {irok spektar
park (bilo da se radi o `i~arama, pokretnim privrede: pokre}e sve tokove, ostvaruje mini-solarnih ure|aja mo`e biti tr`i{no
stepenicama, ~amcima, triciklima ili veliki profit i jako puno zaga|uje `ivotnu zna~ajan, poput ru~nih svetiljki, svetiljki
automobilima i mini-autobusima). Jedan sredinu. U Srbiji emisija zaga|uju}ih za bicikle, {e{ira za pla`u ili navija~kih
od prvih stimulativnih poteza vlade bila je materija neposredno je prouzrokovana kapa sa mini ventilatorima, solarnih
odluka da vlasnici elektri~nih automobila dispergovanom potro{njom (drumski nadstre{nica, de~jih igra~aka, solarnih
na {vajcarskim autoputevima budu saobra}aj, individualna i industrijska ~asovnika, mini ra~unara, nove generacije
oslobo|eni pla}anja drumarine. Razvoj lo`i{ta) i koncentrisanom proizvodnjom mobilnih telefona i sl.). Prema proceni
ovog tr`i{ta ubrzan je 1984. pokretanjem energije (rudnici uglja i termoelektrane). autora ovih redova, ako bi doma}e tr`i{te
neobi~nog nadmetanja solarnih vozila Vi{estruko {tetno zaga|enje se mo`e u bilo podstaknuto povoljnijim bankarskim
(elektri~nih vozila, pokretanim strujom iz velikoj meri smanjiti ugradnjom kreditima, i ako bi se deo brojnih
solarnih }elija) pod nazivom Tour de Sol. odgovaraju}ih filtera, ali i primenom me|unarodnih energetskih projekata kod

[124]
 energija
nas preusmerio u ovu oblast, mogu} je
postepen rast primene solarnih }elija u
SCG, od skromnih 772 kWp u 2006., do
~ak 3.901 kWp u 2010. godini. Najve}i
deo predvi|enih 3,9 MWp u 2010. trebalo
bi da se odnosi na solarne pumpe za
navodnjavanje u poljoprivredi (498 kW),
zatim na telekomunikacije (470 kW) i
saobra}ajnu signalizaciju (468 kW)
(\ukanovi} S., 2004).
O~igledno da je tr`i{te za primenu solarnih
}elija u Srbiji i Crnoj Gori malo ali prazno.
Procenjeni kapacitet od 3,9 MW u 2010.
iznosio bi neznatnih 0,2% od predvi|enog
svetskog nivoa (2000 MW). Ipak, ma {ta
da se dogodi na kratak rok, dugoro~ne
perspektive primene solarnih }elija na
ovim prostorima ostaju pozitivne.
5. Zaklju~ak
Rad je posve}en pregledu i obja{njenju
mera za pove}anje konkurentnosti i {irenje
primene solarnih }elija u odabranim
evropskim zemljama i kod nas.
Budu}i da je re~ o uvo|enju i primeni
proizvoda visoke tehnologije, prvi deo rada
(ta~ke 2 i 3) predstavlja uop{teni prikaz
delovanja pozitivnih povratnih sprega,
kako na strani ponude i tra`nje, tako i na
strani institucionalnog okru`enja. Saglasno
podsticajima povratnih sprega, u radu je
izlo`en kvantitativni model vremenski
ograni~enog subvencionisanja primene
solarnih }elija. Pod pretpostavkom
maksimalnog jedini~nog tro{ka subvencija
od 0,1 US centa/kWh, cena solarnih }elija
u zemljama OECD bi se smanjivala za
20% sa svakim udvostru~enjem
kumulativa proizvodnje. Na taj na~in, pri
stopi rasta proizvodnje od 30% (koja je
poslednjih godina u svetu i ve}a),
elektri~na struja iz solarnih }elija bi oko
2021. bila tr`i{no konkurentna struji iz
konvencionalnih izvora (uglja, nafte i
gasa). Ukoliko se u ra~unicu uvede
pove}anje cene konvencionalne elektri~ne
energije, usled {tetnih emisija ugljen
dioskida, vreme dostizanja tr`i{ne
konkurentnosti bi se znatno skratilo. Na
primer, pri porezu na ugljenik od 100 USD
po toni emitovanog ugljenika, pove}anje
cene struje iz termoelektrana na ugalj
iznosi 2 US centa/kWh, {to je vrednost 20
puta (!) ve}a od ovde analiziranog
maksimalnog tro{ka subvencionisanja
solarnih }elija.
Drugi deo rada (ta~ke 4 i 5) posve}en je
pregledu pozitivnih iskustava {irenja
primene solarnih }elija u Nema~koj,
Holandiji, [vajcarskoj i Srbiji. Nema~ki
primer je najupe~atljiviji, ne samo zbog
velikog broja instalisanih PV sistema u
kratkom razdoblju, ve} i zbog ozbiljnih i
iscrpnih pravila „igre“ koja su precizno
definisana u vidu ~uvenog Zakona o
obnovljivim izvorima energije iz 2000.
Holandija i [vajcarska, kao male zemlje,
predstavljaju osobene primere uspe{ne
politike podsticanja primene solarnih }elija
u Evropi. Obe dr`ave su dobro uskladile
koordinaciju dr`avnog i privatnog kapitala
i znanja, uspev{i da potenciranjem
ekolo{kih prednosti, pokrenu tr`i{te i Nikoli} Z., Petrovi} S. (1998), Razvoj
ubrzaju dalji razvoj primene solarnih elektroenergetskog sistema u manastiru
}elija. Na samom kraju rada nagla{eno je Hilandar, Elektroprivreda, ~asopis
da ozbiljnije primene sun~eve energije u Zajednice jugosovenske elektroprivrede,
Srbiji (pored dobro poznatih razloga tokom Beograd, 4/1998, str. 75-82.
90-ih) nije bilo, prvenstveno usled Parente V., Goldemberg J., Zilles R.,
relativno niske cene elektri~ne energije. (2002), Comments on experience curves
Poslednjih godina, doma}e finalne cene for PV modules, Progres in Photovoltaics,
elektri~ne energije postepeno se 10, str.. 571-574.
pribli`avaju evropskom proseku od 10 US
centi/kWh. To }e, uz ve}e uva`avanje Radosavljevi} J., Pavlovi} T., Lambi} M.
(2004), Solarna energetika i odr`ivi razvoj,
o~iglednih ekolo{kih prednosti, umnogome
doprineti ubrzavanju primene solarnih Gra|evinska knjiga, Beograd, 2004.
Roche D., et al. (1996): Speed of Light,
}elija i kod nas.
Univesity od New South Wales, Sydney,
1996.
Sanden A., (2005), The economic and
institutional rationale of PV subsidies,
Solar Energy, Elsevier Ltd., Vol.78, No 2
Literatura str. 137-146.
Act on granting Priority to Renewable Shoen T., (2001), Building-integrated PV
Energy Sources (Renewable Energy installations in the Netherlands: Examples
Sources Act, Germany, 2000), Solar and operational experiences, Solar Energy,
Energy, Elsevier Ltd., Vol.70, No.6 str. Elsevier Ltd, Vol.70, No 6 str. 467-477.
489-504. Sterner T., (2002), Policy Instuments for
BP, (2002), BP Statistical Review of World Environmental and Natural Resources
Energy, British Petroleum, London. Management, John Hopkins University
Press, Baltimore.
\ukanovi} S., (2004), Assesment of market
possibilities for solar cells, EuroSun 2004, Stojanovi} M. (1994), Sun~eva energija,
Freiburg, PSE Gmbh, Proceedings, Book razvoj i primena, Institut nuklearnih nauka
3, str. 508-515. „Vin~a“, Beograd, 1994.
Erge T., Hoffmann V., Kiefer K. (2001), Van der Zwaan B., Rabl A., (2003),
The German experience with Grid- „Prospects for PV: a learning curve
connected PV-systems, Solar Energy, analysis“, Solar Energy, Elsevier Ltd., Vol
Elsevier Ltd., Vol.70, No.6 str. 479-487. 74, str. 19-31
Fitzgerald M. (2003), The PV World: Then
& Now, Solar Today, May/June, 2003,
American Solar Energy Society, pp. 51-54
Gutschner M. Et al. (2004): „Solar
Electricity guide for Municipalities“,
EuroSun 2004, Freiburg, PSE Gmbh,
Proceedings, Book 3, str. 544-549.
IPCC - Intergovernmental Panel on
Climatic Change, 2001, Climate Change
2001. Mitigation, Contribution of Working
Group III to the Second Assesment Report
of the IPCC. University Press, Cambridge
Katunac S. (1999), Jedanaesta godina
svakodnevne upotrebe fotonaponskih }elija
u hidrometeorolo{koj slu`bi Srbije, DIT,
nau~no-stru~no informativni ~asopis,
Zrenjanin, godina V, broj 12-13, oktobar
1999, str. 33-37
Lalovic B., Kiss Y., Weakliem H. (1986):
A hybrid amorphous silicon photovoltaic
and thermal solar collector, Solar Cells,19,
pp.131-138.
Masini A., Frankl P., (2002), Forecasting
the diffusion of photovoltaic systems in
southern Europe, a learning curve
approach.“ Technological Forecasting and
Social Change, 70, str. 39-65.
Maycock P., (2004): „The State od the PV
Market“, SolarToday, January/February,
2004., American Solar Energy Society, pp.
32-35
Muntwyler U., (1992), The Promotion
Programme for Lightweight electric
vehicles in Switzerland, Swiss Federal
Office of Energy Economy, maj 1992.
[125]

Ekonomski zna~aj elektri~nih
pogona u kontekstu u{tede
energije
Udeo elektri~nih pogona u utro{enoj
elektri~noj energiji i privredi jedne zemlje,
trendovi i obim istra`ivanja i razvoja mogu
se proceniti iz tr`i{nih pokazatelja.
Relevantne analize pokazuju da elektri~ni
pogoni op{te namene po zna~aju daleko
prevazilaze servo pogone visokih
performansi. Frost & Sullivan Market
Intelligence izve{tava da je u Engleskoj
od ukupnog broja pogona ugra|enih u
1997. bilo 52.4% pogona sa ma{inama
naizmeni~ne struje, 33.7% sa ma{inama
jednosmerne struje, dok se ostatak od
13.9% odnosi na hidrauli~ne i pneumatske
aktuatore. Isti izvor predvi|a da primene sa
ma{inama naizmeni~ne struje u 1998.
godini uve}aju za 3.9%. U istoj zemlji, u
pogone sa ma{inama naizmeni~ne struje
namenjene vodoprivredi izdvaja se 14e6
Lstg u 1997. i 18e6 Lstg u 1998. godini.
Podaci za Sjedinjene Dr`ave pokazuju da
je u 1994. vi{e od 90% proizvedenih
motora imalo nazivnu snagu ispod 1HP
(fractional HP motors-FHP). Od toga,
proizvedeno je 550e6 motora op{te
namene ukupne vrednosti USD 6.1e9, dok
je za potrebe servo pogona u automobilima
i aplikacijama industrijske automatizacije
proizvedeno FHP motora sa pridru`enim
reduktorima u vrednosti od USD 1.06e9.
Ve}a raspolo`ivost simetri~nog trofaznog
sistema napona u evropskim zemljama ~ini
da najve}u primenu ima Teslin asinhroni
motor. Motori za snage do 7.5kW
predstavljaju 40% tr`i{ta, motori snage 7.5
- 75kW 31%, dok asinhroni motori snage
preko 75kW predstavljaju 29% tr`i{ta.
Prodor asinhronih motora u oblast ku}nih
aparata je relativno spor jer u ovoj oblasti
tr`i{te name}e izuzetno niske cene.
Regulisani pogoni mogu biti primenjeni u
ve{ ma{inama i usisiva~ima (snage 0.5 - 1
kW) kada proizvodna cena dostigne nivo
od USD 15. Procenjuje se da }e se
tehnolo{ki preduslovi za izradu ovakvih
pogona ste}i 2001. Rast proizvodnje
energija
Slobodan N. Vukosavi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 621.313.13:621.3.017
Mogu}nost u{tede elektri~ne
energije pove}anjem
efikasnosti elektromotornih
pogona
Rezime
Elektri~ni motori utro{e vi{e od 57% proizvedene elektri~ne energije. Od toga, asinhroni
motori tro{e oko 90%, na osnovu ~ega se zaklju~uje da oni potro{e oko polovine
ukupnog iznosa proizvedene elektri~ne energije. Stoga se zaklju~uje da se optimalnim
upravljanjem asinhronim motorom mogu posti}i zna~ajne u{tede. Frekvencijski
regulisani elektri~ni pogoni se ve} 2-3 decenije koriste u mnogim industrijskim granama
a sve ~e{}e se primenjuju i u proizvodima op{te namene. Kako se znatan deo elektri~ne
energije utro{i u okviru ovih pogona, od zna~aja je uvesti mere i postupke za efikasnije
kori{}enje elektri~nih pogona, ~emu je ovaj rad i posve}en.
Klju~ne re~i: energija, elektri~ni pogoni, asinhroni motori, gubici snage.
Potential for Energy Savings in Electrical Drives
Electrical motors use more than 57% of the electric energy produced. Since the onset of
the IMD frequency control, efforts were made to improve the IMD efficiency by varying
the flux amplitude for a bener balance betwen core and copper losses. The IMDs with
the greatest potential for energy saving are the low dynamics drives operating in the
constant torque mode with frequent light load intervals. Majorty of simpler IM drives,
such as the pumps, compresors and the heating, ventilation and air contitioning drives
are eligible, as well as are numerous more specific aplications such as the elevator
drives, running mostly with less than a half of the rated torque, as well as in many other
drive applications in residentialm industrial and commercial field.
Key words: power conversion, induction motor drives, minimum energy control, digital
signal processors.
elektri~nih pogona visokih performansi upravljanjem ostvari manji utro{ak
uslovljen je op{tim privrednim razvojem i elektri~ne energije.
investicijama u nova proizvodna
postrojenja, dok se razvoj odvija uglavnom U{tede energije uz pomo}
u visoko razvijenim zemljama: 25%
savremenih tehnologija
svetske proizvodnje alatnih ma{ina na~ini
Materijali koji se koriste u izradi motora
se u Japanu, 22% u Nema~koj a oko 20%
(bakar, dinamo lim, ~elik) imaju tr`i{nu
u Kini. Frost & Sullivan izve{tava da je u
vrednost koja se ne mo`e bitnije menjati.
protekloj dekadi prose~an rast proizvodnje
Sli~no, cena elektri~ne energije pokazuje
servo pogona u Evropi bio oko 5%. Studija znake kontinuiranog rasta. U isto vreme,
agencije Motion Tech Trends predvi|a da digitalni pogonski kontroleri visokih
}e u prodaja elektri~nih motora i performansi [5]; nekada veoma skup deo
servopoja~ava~a za primene u industrijskoj elektri~nog pogona, postaju dostupni po
automatizaciji u SAD. 2000. dosti}i USD ceni zanemarivoj u odnosu na vrednost
4.5e9, od ~ega }e se 52.8% odnositi na pogona. Razvoj u polju digitalnih signalnih
trofazne asinhrone motore, 4.2% na step procesora omogu}uje da se kori{}enjem
motore, 22.6% na servo motore za upravlja~kih algoritama u{tedi na gvo`|u i
jednosmernu struju, i 20.4% na sinhrone bakru, kao i da se umanji utro{ak
servo motore. Zajedni~ki imenilac svih elektri~ne energije. Digitalna realizacija
pomenutih primena elektri~nih pogona je zakona upravljanja omogu}ena je ‘70-tih
mogu}nost i potreba da se adekvatnim godina pojavom kompaktnih 8bitnih
[126]
 energija
Slika 1 Osnovne funkcije merenja i upravljanja digitalnog pogonskog
kontrolera u pogonu sa asinhronim motorom
mikrokontrolera. Digitalna tehnika i
digitalna realizacija upravlja~kog sistema
kod elektromotornih pogona doprinosi
stabilnosti, fleksibilnosti i pobolj{anju
performansi. Mikrokontroleri i namenski
na~injeni procesori se ugra|uju ~ak i u
ure|aje kao {to su ku}ni aparati, gde pored
funkcija upravljanja pogonom obavljaju i
pomo}ne funkcije nadzora, signalizacije i
upravljanja procesima kao {to je pranje. U
ovakvim primenama digitalni kontroler
emulira, kroz hardverske i programske
resurse, funkcije koje su ranije
tradicionalno ostvarivane analognim
elektronskim kolima.
U periodu ’70-’80. godine 8-bitni
mikrokontroleri u okviru elektri~nih
pogona JSS obavljaju funkcije faznog
upravljanja mre`no vo|enim tiristorskim
ispravlja~ima, kao i funkcija brzinske i
pozicione regulacije DC-servo motora. U
okviru frekvencijskih regulatora,
mikrokontroleri se koriste za realizaciju
trofazne {irinske modulacije, RI
kompenzacije i kompenzacije klizanja.
Slo`ene funkcije vektorskog upravljanja
zahtevale su razvoj brzih 16-bitnih
mikrokontrolera sa pridru`enim
periferijskim ure|ajima potrebnim za
upravljanje motorom za naizmeni~nu
struju. U periodu do ’90. godine razvijeni
su digitalno upravljani pogoni visokih
performansi koncipirani na Teslinom
asinhronom motoru, u okviru kojih 16-
bitni mikrokontroleri obavljaju funkcije
direktnog i indirektnog vektorskog
Slika 2 Ne`eljeni efekti i gubici snage kod elektri~nog pogona
upravljanja, skalarnog upravljanja,
digitalne regulacije statorske struje, brzine
i pozicije, kao i ni`i nivo funkcija
upravljanja kretanjem. Osetljivost motora,
pogona i procesa na varijacije parametara
u toku rada zahteva razvoj i primenu
algoritama za identifikaciju parametera
motora i procesa pre i u toku rada pogona.
Digitalno upravljani pogoni visokih
performansi danas koriste poglavito
asinhrone i sinhrone servo motore za koje
su razvijeni algoritmi direktnog digitalnog
upravljanja. Brzi digitalni pogonski
procesori omogu}uju realizaciju povratne
sprege po stanju, redukciju broja senzora
zahvaljuju}i primeni opservera i estimaciji
parametara i stanja, direktno (DTC) i
inkrementalno (IncTC) upravljanje
momentom, rekonstrukciju faznih struja iz
struje me|ukola konvertora (DC-link), kao
i paralelno izvr{avanje sekundarnih
kontura optimizacije, adaptacije i uve}anja
stepena korisnog dejstva.
Algoritmi za minimizaciju
gubitaka kod savremenih
pogona
Vektorski kontrolisani asinhroni motor se
po regulacionim karakteristikama
izjedna~uje sa motorom jednosmerne
struje. U uslovima korektno pode{enih
parametara modela rotorskog kola, koje je
deo vektorskog kontrolera, mogu}e je
nezavisno pode{avanje momenta i fluksa
motora. Elektromagnetni moment je
[127]
definisan proizvodom aktivne komponente
statorske struje i fluksa. Pri radu sa
konstantnim fluksom, moment se mo`e
izraziti preko proizvoda aktivne (iq) i
magnetizacione (id) komponente vektora
statorske struje. Mo`e se uo~iti da za svaku
vrednost momenta optere}enja postoji
nebrojeno mnogo parova (fluksaktivna
komponenta struje ili struja i struja i ) koji
daju isti elektromagnetni moment i
obezbe|uju ravnote`u mehani~kog
podsistema pogona. Ovi parovi su
ekvivalentni sa stanovi{ta generacije
momenta, ali ne i u pogledu gubitaka u
invertoru i motoru. Gubici se mogu grubo
podeliti na gubitke u gvo`|u, koji su
odre|eni amplitudom fluksa i u~estano{}u,
i gubitke u bakru, koji zavise od efektivne
vrednosti struje. Pove}anjem amplitude
fluksa se, pri konstantnom momentu
optere}enja, mo`e smanjiti aktivna
komponenta struje, ~ime je redukovana i
efektivna vrednost struje statora i gubici u
bakru, ali se zato pove}avaju gubici u
gvo`|u. Problem minimizacije gubitaka se
sastoji u izboru para vrednosti iq-id koji , uz
konstantan proizvod iq yd, daje najmanje
ukupne gubitke. Problem se mo`e
formulisati i kao izbor optimalne
amplitude fluksa za dati moment
optere}enja i datu brzinu. Kriterijum
optimalnosti zavisi od konkretne primene.
Ako se `ele minimizirati gubici energije,
potrebno je minimizirati zbir gubitaka u
motoru i pretvara~u (invertoru). Ukoliko je
kriti~no zagrevanje motora, tada je
celishodno amplitudu fluksa podesiti tako
da su gubici u motoru minimalni. U
odre|enim primenama, amplituda fluksa se
mo`e prilago|avati optere}enju radi
minimiziranja buke. Analize gubitaka u
motoru i invertoru, date u radovima
brojnih autora, pokazuju da je optimalna
amplituda fluksa slo`ena funkcija brzine,
optere}enja, parametara i temperature
motora, pa nije mogu}e uspostaviti
jednozna~nu vezu izme|u optere}enja i
optimalne vrednosti fluksa. Re{enje koje je
predmet diskusije u ovom poglavlju
omogu}uje minimizaciju gubitaka pogona
na osnovu merenja ulazne snage.
Amplituda fluksa se menja u kona~nim
koracima, zadavanjem razli~itih vrednosti
struje id. Kirschen uo~ava da promene
ulazne snage, pri
konstantnom momentu
optere}enja i konstantnoj
brzini, predstavljaju
merilo za promene
gubitaka u pogonu.
Struja id se menja u
smeru koji prouzrokuje
smanjenje ulazne snage,
{to nakon kona~nog
vremena rezultuje
amplitudom fluksa koja
daje minimalne gubitke.
Na ovaj na~in se posti`e
optimalno pode{avanje
fluksa na na~in koji ne
zahteva poznavanje
parametara motora, niti
 energija
poznavanje temperaturne zavisnosti
raspodele gubitaka. U slu~aju kada se
brzina menja, ili moment optere}enja
sadr`i pulsacije, promene ulazne snage,
koje su osnov za odre|ivanje struje id, ne
odra`avaju verno promene gubitaka, jer
sadr`e i promene snage na izlaznoj osovini
pogona. Time se uspostavlja sprega
algoritma optimizacije i brzinske petlje, {to
mo`e usporiti ili onemogu}iti
konvergenciju ka optimalnom fluksu.
Digitalni mikrokontroler, koji vr{i funkcije
vektorskog upravljanja, raspola`e
podatkom o brzini i komandovanoj
vrednosti elektromagnetnog momenta. Ako
algoritam upravljanja raspola`e ta~nom
vredno{}u rotorskog otpora,
elektromagnetni moment je proporcionalan
komandovanoj vrednosti, pa se mno`enjem
ove veli~ine sa brzinom mo`e proceniti
izlazna snaga pogona. Procena gubitaka se
vr{i oduzimanjem ovog proizvoda od
izmerene ulazne snage. Na ovaj na~in se, u
slu~aju korektno pode{enih parametara
indirektnog vektorskog kontrolera, vr{i
Slika 3 Osciloskopski snimak ulazne snage (donji trag) i
struje magnetizacije id (gornji trag) u toku procesa
prilago|avanja amplitude fluksa veli~ini momenta
optere}enja pogona
rasprezanje optimizacionog algoritma i
brzinske petlje. Algoritam je organizovan
tako da se struja id menja u ekvidistantnim
trenucima, dovoljno udaljenim da bi se
omogu}ilo smirenje prelaznog procesa
uspostavljanja nove vrednosti fluksa yD i
struje iq. Uspostavljanje fluksa je odre|eno
vremenskom konstantom rotorskog kola,
dok brzina uspostavljanja struje iq zavisi od
vremenskih konstanti regulatora brzine.
Perioda odabiranja ulazne snage mora biti
3-5 puta ve}a od ovih konstanti, kako bi
odmereni gubici odgovarali komandovanoj
vrednosti fluksa i kako bi se, akcijom
brzinskog regulatora, proizvod
komandovanog momenta i brzine
izjedna~io sa izlaznom snagom. Ukupni
gubici energije se mogu pribli`no podeliti
na gubitke zavisne od efektivne vrednosti
struje i gubitke zavisne od amplitude
fluksa i u~estanosti:
(1)
U uslovima konstantnog momenta i uz
pretpostavku da je doprinos
magnetizacione komponente struje
efektivnoj vrednosti minoran:
(2)
(3)
Jednakost (3) pokazuje da je zavisnost
gubitaka od amplitude fluksa konkavna
funkcija. Funkcija Pg(y) ima jedinstven
minimum, pa je odre|ivanje optimalne
vrednosti fluksa mogu}e izvr{iti
gradijentnom metodom. Algoritam
optimizacije treba da omogu}i odre|ivanje
veli~ine i smera sukcesivnih promena
struje id, kako bi se obezbedila
konvergencija fluksa ka optimumu.
Amplituda fluksa se kontroli{e kroz
sukcesivno inkrementiranje ili
dekrementiranje komande fluksa id na
osnovu gubitaka, procenjenih u svakom
koraku. Korak od 500ms je, u slu~aju
eksperimentalnog pogona, dovoljan da se
stabili{u prelazni procesi, prouzrokovani
prethodnom promenom struje id. Po~etni
smer pretra`ivanja je proizvoljan, a na
dalje se odre|uje prema izrazima (4):

(4)

Veli~ina promene struje id se odre|uje

prema izrazima :

(5)

Slika 4 Osciloskopski snimak ulazne snage (donji trag) i struje magnetizacije id (gornji trag) u toku procesa prilago|avanja
amplitude fluksa veli~ini momenta optere}enja pogona

[128]

Konstantan smer promene struje id ukazuje
na sukcesivno smanjenje gubitaka, pa je
tada, radi pove}anja brzine konvergencije
potrebno pove}ati korak. Promenljivi smer
ukazuje na blizinu optimuma, i tada je
potrebno smanjiti korak u cilju preciznijeg
pode{avanja i smanjenja amplitude
oscilacija struje id oko optimalne vrednosti.
Zaklju~ak
Energetska kriza prouzrokovana
uve}anjem utro{ene energije po glavi
stanovnika i uve}anjem populacije dodatno
je zao{trena industrijalizacijom i porastom
standarda u mnogoljudnim zemljama u
razvoju. Pored ovoga, rezerve fosilnih
goriva, kao {to su nafta, prirodni gas i
ugalj se ubrzano umanjuju dok sagorevanje
ovih goriva u uve}anim koli~inama
negativno deluje na klimatske uslove. Iz
ovih razloga, proizvodnja elektri~ne
energije sve vi{e je orijentisana ka
obnovivim i alternativnim izvorima
primarne energije. Jednovremeno, te`i se
ostvarenju u{teda kroz efikasniji rad
potro{a~a. Kako se znatan deo (2/3)
elektri~ne energije utro{i u okviru pogona,
od zna~aja je uvesti mere i postupke za
efikasnije kori{}enje elektri~nih pogona. U
okviru rada prikazan je efikasan metod za
umanjenje gubitaka u pogonima sa
frekvencijski regulisanim asinhronim
motorima.
Literatura
[1] N. Mutoh, N. Ohnuma, A. Omiya, M.
Konya, A Motor Driving Controller
Suitable for Elevators, IEEE Trans. on
Power Electronics, Vol. 13, No 6,
November 1998, str. 1123-1134.
[2] F. Abrahamsen, F. Blabjerg, J.K.
Pedersen, P. Grabowski, P. Thogersen, On
the energy optimized control of standard
and high efficiency induction motor in CT
and HVAC applications, IEEE Trans. on
Ind. Appl., Vol. 34, No 4, Jul/Aug. 1998.
str. 822-831.
[3] DS2000 drives efficiency optimizer,
MOOG Electric, 2001.
[4] DBS04 Users manual, Vickers
Electrics,1999.
[5] TMS320F243 users manual, Texas
Instruments.
energija
Milorad Burzan
Vlada Republike Crne Gore, Ministarstvo ekonomije, Podgorica
UDC 620.9:338.22(497.16)
Mjere sistemskog karaktera
za unapre|enje energetske
efikasnosti u Crnoj Gori
Rezime
Zna~ajnije pobolj{anje energetske efikasnosti i ve}eg kori{}enja obnovljivih energetskih
izvora je tijesno povezano sa generalnom ekonomskom i socijalnom politikom. Ovdje
postoji realan potencijal za doprinos odr`ivom razvoju i ekonomskom rastu koji mo`e
uticati na sva podru~ja ekonomskih aktivnosti. Da bi dostigla energetske ciljeve, Crna
Gora mora preuzeti me|unarodne obaveze prema institucionalnim, zakonskim i ostalim
promjenama. Implementacija EU normi i standarda u oblasti energetske efikasnosti bi}e
od uticaja na integraciju Crne Gore u EU.
Uslov za dostizanje ciljeva energetske efikasnosti jeste koncipiranje i postupno
sprovo|enje institucionalnih, zakonodavnih, strukturno-organizacionih i finansijsko-
ekonomskih reformi u odgovaraju}im sektorima energetike Crne Gore. Energetski
usmjerena i ekonomski podsticajna regulativa, kao i brojne finansijske inicijative
(podr{ka iz posebno formiranih fondova), stvorile bi dru{tveni ambijent za uspje{nu
realizaciju programa racionalne upotrebe energije.
Odgovaraju}im sistemskim instrumentima potrebno je energetsku efikasnost i obnovljive
izvore pretvoriti u pokreta~ku snagu ukupne ekonomske i razvojne strategije Crne Gore.
Neki od ovih instrumenata se odnose na pitanja op{te politike regulatornih i zakonskih
aspekata, institucionalnog okvira, kao i fiskalne politike, poreza i politike cijena.
1. Teku}a ograni~enja za industrije. U takvim uslovima, umjereni
uspje{no sprovo|enje mjera za porast dru{tvenog proizvoda i standarda
gra|ana prati br`i rast potro{nje energije,
racionalno kori{}enje energije
prete`no zbog odsustva ekonomskih
Razmatraju}i mogu}nosti sprovo|enja motiva i programsko-finasijskih
navedenih mjera u kontekstu {ireg mehanizama za programe {tednje energije,
privredno-ekonomskog razvoja Crne Gore, kako kod privrede tako i kod gra|ana, kao
a posebno u kontekstu nasle|enog i velikog u~e}a zastarelih proizvodnih i
privredno-ekonomskog stanja iz
energetskih tehnologija u idustriji i
prethodnog perioda, osnovna premisa pri
saobra}aju. Za racionalno smanjivanje,
utvr|ivanju ciljeva razvoja energetike
sada{nje visoke specifi~ne potro{nje
po~iva na ideji komplementarnosti
privredno-ekonomskog razvoja zemlje i energije (po jedinici energetske usluge),
podizanja efikasnosti proizvodnje, kao i neophodna je nova energetska politika, sa
efikasnosti upotrebe energije. S tim u vezi odgovaraju}im mjerama i instrumentima
izbor kratkoro~nih ciljeva i utvr|ivanje za njeno organizovano i dosledno
dugoro~nih prioritetnih programa za sprovo|enje (posebni programi, energetski
uskla|ivanje rada i razvoja cijelokupnog standardi i odgovaraju}a energetska
energetskog sistema (sektori na strani nacionalna i sektorska regulativa).
proizvodnje i potro{nje energije) sa Ekonomsko-energetska ograni~enja,
razvojem privrede, uslovljen je nekim uslovljena neadekvatnim cjenama
ograni~enjima, od kojih su najva`nija elektri~ne energije, i s tim u vezi,
slede}a: nemogu}nosti subjekata energetske
Privredno-ekonomska ograni~enja, privrede da blagovremeno ula`u u
izazvana usporenim oporavkom pobolj{ano odr`avanje i modernizaciju
proizvodnih i uslu`nih aktivnosti u ve}ini energetskih izvora. Osim toga, relativno
privrednih sektora Crne Gore, uklju~uju}i i du`i niz godina, nije bilo zna~ajnih
stagnaciju proizvodnje u ve}ini grana ulaganja u gradnju novih, kapitalno-
[129]
 energija
intenzivnih objekata, kao {to su: novi
povr{inski kopovi uglja termoelektrane i
hidroelektrane, transportni i distributivni
sitemi prirodnog gasa (sa skladi{tenjem
gasa), sistemi distribucije elektri~ne i
toplotne energije, uklju~uju}i i
rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih
energana.
Energetsko-sektorska ograni~enja, u
smislu neuskla|enog razvoja energetskog
sistema, sa energetskim potrebama tj.
strukturom energetskih usluga u sektorima
potro{nje energije. Rezultat takvog
razvoja, ogleda se u vrlo visokom u~e{}u
elektri~ne energije u potro{nji finalne
energije, a posebno je neopravdano visoko
u~e{}e elektri~ne energije u sektoru
doma}instva. Po{to je, potro{nja elektri~ne
energije u sektoru doma}instva izrazito
sezonskog karaktera, sa najve}om
potro{njom tokom zimskog perioda
(upotreba za zagrijavanje prostora), nju je
te{ko uskladiti sa dinamikom proizvodnje
na{eg elektroenergetskog sistema.
Sektorsko-ekolo{ka ograni~enja, u smislu
potrebe da se saglasno postoje}im
nacionalnim i me|unarodnim standardima,
{to prije uspostave zakonodavni i
institucionalni okviri za utvr|ivanje
nacionalnog programa za za{titu `ivotne
sredine. U okviru takvog programa, treba
organizovati odgovaraju}u logistiku za
pouzdano mjerenje i pra}enje svih emisija
iz energetskih objekata, i sa~initi plan
uvo|enja tehni~kih i organizacionih mjera
na energetskim objektima/izvorima za
proizvodnju primarne/sekundarne i finalne
energije, uklju~uju}i i objekte/ure|aje u
sektorima potro{nje energije (industrija,
saobra}aj, doma}instva, javne i
komerecijalne djelatnosti i poljoprivreda)
sa ciljem postupnog smanjivanja {tetnih
emisija i ugro`avanja `ivotne sredine.
Tehnolo{ko-razvojna, u smislu nau~no-
tehnolo{kog zaostajanja i zna~ajnije
participacije u proizvodnji vitalne
energetske opreme, i ure|aja energetskih
objekata.
Osim ovih ograni~enja aktuelne su i
slede}e barijere, a koje su naj~e{}e
posljedica navedenih ograni~enja:
Tr`i{ne barijere Na doma}em tr`i{tu jako
je skroman plasman kvalitetnih ugljeva,
kao i savremenih tehnologija za kori{}enje
nisko kvalitetnog uglja za potrebe sektora
industrije i komunalne energetike
(doma}instva);
Tehni~ko-tehnolo{ko barijere Nije
raspolo`iva doma}a energetski efikasna
oprema i oprema za pra}enje energetskih
tokova u sistemima snadbjevanja i
kori{}enja energije, nema dovoljno znanja
i iskustva o mogu}nostima odgovaraju}ih
mjera za pove}anje energetske efikasnosti,
postoje}i status sektora energetike u
industriji ne omogu}uje znatan uticaj u
tehnolo{kim inovacijama koje doprinose
energetskoj efikasnosti.
Ekonomske barijere Neekonomske cijene
energenata, netr`i{ni uslovi poslovanja
(~ak kod intezivnih potro{a~a energije),
nisko u~e{}e tro{kova energije u ukupnim
tro{kovima proizvoda ne motivi{u subjekte
za smanjenje potro{nje energije i uvo|enje
mjera za pove}anje energetske efikasnosti
kori{}enja energije.
Finansijske barijere Ne postoje fondovi
za podsticanje razvoja, proizvodnje i
ugradnje novih energetski efikasnih
tehnologija i olak{ica za ulaganje u mjere
kojima se pove}ava energetska efikasnost;
nema poreskih olak{ica i ekonomskih
stimulansa za subjekte koji doprinose
smanjenoj potro{nji energije.
Institucijalno-organizacione barijere
Postoje neodgovaraju}i zakoni i propisi u
svim segmentima energetike, npr. propisi o
pove}anju efikasnosti kori{}enja
kvalitetnih energenata. Tako|e ne postoje:
standardi o energetskoj efikasnosti; praksa
odlu~ivanja o prioritetima za investicije -
na nacionalnom nivou i nivou mati~ne
organizacije po pravilu isklju~uje
investicije u mjere za efikasno i racionalno
kori{}enje energije; uvjerenja o stvarnim
potencijalima za pove}anje energetske
efikasnosti; kao ni prakse izrade
energetskih obra~una na nivou mati~ne
organizacije i anga`ovanja specijalizovanih
organizacija za te poslove, uz
neodgovaraju}e upravljanje energetikom
po~ev od nivoa radne organizacije do
nacionalnog nivoa.
Navedena ograni~enja i barijere uslovile su
da energetiku Crne Gore u cijelom lancu
od kori{}enja primarnih izvora, preko
postrojenja za proizvodnju, prenos i
distribuciju energije, do transformacije i
njenog kori{}enja kod krajnjih potro{a~a,
karakteri{e niz neracionalnosti koje su,
prije svega, posljedica:
- odsustva u du`em periodu utemeljene
energetske strategije,
- orijentacije na energetski intenzivne i
~esto zastarjele tehnologije i opreme,
- neoptimalnog anga`ovanja i
neadekvatnog odr`avanja kapaciteta,
- nedovoljne tehni~ke kulture korisnika
energije,
- nesavjesnog i nestru~nog rada u pogonu,
- nedovoljnog znanja i motiva o
mogu}nostima racionalne upotrebe
energije,
- pogre{ne politike cijena energenata.
Neprimjereno veliku i neracionalnu
potro{nju energije najbolje ilustruju slede}i
indikatori:
- potro{nja energije po glavi stanovnika;
- potro{nja energije po jedinici dru{tvenog
proizvoda (faktor intenzivnosti)
- u~e{}e tro{kova energije u ukupnom
dru{tvenom proizvodu, u cjelini i po
sektorima, a posebno u energetski
intenzivnim granama industrije.
2. Sistemske mjere
Iz navedenog proisti~e urgentna potreba
preuzimanja svih neophodnih mjera za
pokretanje konkretnih aktivnosti na
programima za racionalnu upotrebu,
{tednju i supstituciju energije.
Sistemske mjera imaju zadatak da na bazi
saznanja o stanju energetskih resursa,
energetskim transformacijama i kori{}enju
energije u razli~itim sektorima potro{nje u
[130]
Crnoj Gori i okru`enju - sa jedne strane,
kao i o trenutnim i perspektivnim
mogu}nostima podizanja nivoa efikasnosti
njene upotrebe - sa druge strane,
identifikuje, sistematizuje i predlo`i na~ine
podizanja efikasnosti njenog kori{}enja i
konkretne aktivnosti koje je u tom pravcu
potrebno preduzimati u narednom periodu.
Pri tom }e pojedine mjere biti
klasifikovane prema njihovim prete`nim
svojstvima kao:
a) tehni~ko-razvojne i organizacione
mjere,
b) zakonske mjere,
c) mjere ekonomske politike i
d) op{tedru{tvene mjere.
Tehni~ko-razvojne i organizacione mjere
obuhvataju mjere {tednje, racionalizacije i
supstitucije energije, kao i njihove
kombinacije, na pojedinim nivoima
energetskih tokova i u energetskim
sektorima.
Mjere {tednje po svom karakteru
podrazumijevaju neposredno djelovanje i
brzo postizanje konkretnih pozitivnih
rezultata, zbog ~ega njihovoj realizaciji
treba pristupiti energi~no i bez
odugovla~enja.
Mjere racionalizacije, u skladu sa naprijed
datom definicijom, podrazumijevaju
kompleksnije i dugoro~nije aktivnosti uz,
po pravilu, ve}a materijalna i finansijska
ulaganja i sa potrebom ve}e pripreme.
Treba, me|utim, imati u vidu da se neke
od tih mjera mogu realizovati i na bazi ve}
raspolo`ivih saznanja i uz manja
finansijska ulaganja, odnosno uz ulaganja
koja bi se smanjenjem energetskih
tro{kova vratila u relativno kratkom roku.
Zbog toga je ovim mjerama potrebno
pristupati fleksibilno, sistemati~no i uz
oslanjanje na rezultate planova i programa
energetske racionalizacije.
Mjere supstitucije imaju u osnovi karakter
mjera racionalizacije iz prethodne ta~ke pa
ih tako treba i tretirati.
Kombinovane mjere predstavljaju,
vjerovatno, naj~e{}i prakti~an slu~aj
ukoliko se ne izvr{e neka zanemarivanja
manje zna~ajnih ~inilaca. U svakom
pojedina~nom slu~aju potrebno je
procijeniti zna~aj uticaja pojedinih mjera i
njihovu me|usobnu uslovljenost, u skladu
sa ~im treba i preduzimati adekvatne
aktivnosti.
Mjere b, c i d su mjere bazi~nog karaktera.
One predstavljaju {iru osnovu dugoro~nog
strategijskog pristupa razvoju odnosa i
izgradnji preduslova za podizanje op{teg
nivoa kvaliteta energetskih aktivnosti kao
{to su, na primjer, izgradnja energetske
politike, integracija u svjetske sisteme
informacija, znanja i kori{}enja energije,
stvaranje ekonomskih, pravnih i drugih
preduslova za aktivnije anga`ovanje
dr`ave na realizaciji zacrtanih kratkoro~nih
i dugoro~nih ciljeva, izgradnja
institucionalne infrastrukture i organizacije
rada na kreiranju, promovisanju i pra}enju
realizacije mjera energetske politike i
sli~no. U ove mjere treba svrstati i izradu
projekata i planova energetske
racionalizacije kod zna~ajnijih subjekata u
 energija
svim kategorijama proizvodnje, nabavke,
plasmana i potro{nje energije.
Sistemske mjere se mogu klasifikovati i
kao:
z institucijalne mjere;
Formiranje Agencije za
operacionalizaciju nacionalnog
programa za efikasno i racionalno
kori{}enje energije; formiranje
specijalizovanih centara koji bi se bavili
izradom energetskih obra~una,
utvrdivanja normativa potro{nje
energije, izradom projektne
dokumentacije konkretnih tehni~ko-
tehnolo{kih mjera za pove}anje
efikasnosti kori{}enja energije u
industriji;
z mjere regulative;
Dono{enje zakona o kori{}enju
energenata i standarda o proizvo|a~ima
energije (industrijska i komunalna
energetika i privatna lica) i o uredajima,
stambenim i poslovnim zgradama, kao i
standarda o kvalifikovanosti svih drugih
subjekata koji se bave problemima
energetike;
z organizacione mjere;
Uvo|enje obaveze o evidenciji
proizvodnje i kori{}enja energije i izrada
energetskog obra~una za nivo mati~ne
organizacije, sektore potro{nje i zemlju
u cjelini, formiranje energetskih baza
podataka u mati~nim organizacijama
industrije, sektorima kori{}enja energije
i na nivou dr`ave;
z ekonomske mjere;
Utvr|ivanje politike cjena energenata,
tarifne sisteme i takse za kvalitetne
nosioce energije, i njeno dugoro~no
sprovo|enje, sa stanovi{ta efikasnog i
racionalnog kori{}enja energije na
nacionalnom, sektorskom i grupacijskom
nivou;
z finansijske mjere;
Formiranje fonda za finasiranje
projekata za racionalno kori{}enje
energije i pove}anje energetske
efikasnosti prema kriterijumima op{te
dru{tvene koristi, uklju~uju}i smanjenje
odliva deviznih sredstava za nabavku
uvoznih energenata i stvaranje novog
tr`i{ta za doma}e stru~no znanje i
doma}e praizvo|a~e opreme); uvo|enje
poreskih olak{ica za sve subjekte koji
ula`u u mjere za pove}anje energetske
efikasnosti i doprinose efikasnom i
racionalnom kori{}enju energije;
z istra`iva~ko razvojne mjere;
Izrada strogo usmjerenih projekata
kojima se razrje{avaju tehnolo{ke
barijere za pove}anje energetske
efikasnosti u energetski intenzivnim
grupacijama industrije i razvijaju
tehnologije/opreme visoke energetske
efikasnosti;
z obrazovne mjere
Podr{ka obrazovnim institucijama za
usmjereno obrazovanje i usavr{avanje
kadrova za sve nivoe i segmente
energetike.
- Uva`avaju}i iskustva razvijenih zemalja i
zemalja u razvoju sa uspje{nim
programima i mjerama za racionalno
kori{}enje energije i dokazane
mogu}nosti pove}anja energetske
efikasnosti u proizvodnim i energetskim
tehnologijama, u smislu smanjenja teku}e
potro{nje energije i budu}ih energetskih
potreba neophodno je u~initi slede}e:
- uspostaviti obavezu izrade energetskih
obra~una (bilansa) svake organizacije u
industriji, za svaku grupaciju industrije,
kao i na nivou sektora industrije,
saobra}aja, poljoprivrede, doma}instava,
posebno komunalne energetike i
tercijalnih djelatnosti;
- promovisati i podsta}i razvoj i uvo|enje
novih tehnologija, tehnolo{kih ure|aja i
opreme (mjerne, regulacione i
upravlja~ke) kojima se objektivno
pove}ava efikasnost kori{}enja energije;
- promovisati pozitivne programe za
racionalno kori{}enje energije i
pove}anje energetske efikasnosti i
pokazati na konkretnim primjerima da su
ulaganja u ove mjere (iako razli~ite po
sektorima, grupacijama, tehnologijama ili
ure|ajima) ekonomski profitabilna, tj.da
su mnogo ni`a od efekata ostvarenih
u{tedama energije;
- koristiti savremene metodologije za
utvrdivanje, odnosno valorizaciju
potencijala za pove}anje energetske
efikasnosti i izbor karaktera i sadr`aja
mjera, odnosno prioriteta ulaganja u
mjere, posebno za grupacije industrije.
Zbog slo`ene me|uzavisnosti
raznorodnih varijabli (proizvodnih,
tehnolo{kih, energetskih i
socioekonomskih), koristiti bar i relativno
jednostavne modele za kvantifikaciju
uticajnih parametara i energetskih
indikatora na obim i strukturu energetskih
potreba kao podlogu za vo|enje aktivne
energetske politike na nacionalnom i
sektorskom nivou.
Bez formiranja agencije za racionalno
kori{}enje energije, koja svojim statusnim i
stru~nim autoritetom, sprovode}i
nacionalni program pove}anja energetske
efikasnosti, objektivno mjenja postoje}e
stanje u domenu kori{}enja energije,
odla`e se rje{avanje ovog pitanja sa
negativnim posljedicama po na{u ukupnu
ekonomiju, privredni razvoj i razvoj
energetike i onemogu}ava efektivno
po{tovanje Evropske povelje o energiji,
odnosno Protokola o energetskoj
efikasnosti i ekologiji.
Nedostaju, dakle, institucionalne mjere i
sredstva podsticaja, koje omogu}uju da se
mjere sprovode i da se u okviru poslova
vezanih za u{tede energije u zemlji razvija
{irok spektar aktivnosti u gra|evinarstvu,
ma{inogradnji, baznom in`enjeringu,
nau~no-tehnolo{kom radu itd.
3. Programski i sistemski
instrumenti
Uloga dr`avnog uticaja na stvaranju
povoljnog ambijenta za racionalno
kori{}enje energije, odnosno unapre|enje
[131]
energetske efikasnosti, ostvaruje se
dono{enjem kvalitetnih programa u oblasti
energetike, kao npr. sljede}ih programa:
z Program za racionalnu upotrebu energije
i pove}anje energetske efikasnosti
z Program za selektivno kori{}enje novih
obnovljivih izvora energije
z Program za za{titu `ivotne sredine
z Program nau~nog i tehnolo{kog razvoja
u energetskim djelatnostima
z Uspostavljanje savremenog sistema
energetske statistike
z Program osvajanja opreme i pripreme
goriva radi smanjenja kori{}enja
elektri~ne energije za grijanje
4. Promocija i podsticanje
upotrebe obnovljivih izvora
energije
Klju~ni parametri predvi|eni kao ciljna
opredjeljenja u Agendi ekonomskih
reformi za Crnu Goru koju je Vlada
usvojila marta 2003. u oblasti energetike
su direktive EU, Memorandum o
razumijevanju, regionalna integracija na
tr`i{tu elektri~ne energije, Ispunjavanje
uslova koje su postavili donatori,
racionalno kori{}enje i {tednja energije i
razvoj obnovljivih vidova energije.
Zakonom o energetici (Sl. list RCG, br.
39/2003) predvi|eno je da Vlada donosi
Strategiju razvoja sektora energetike, uz
obavezu da ovim aktom i Programima za
realizaciju strate{kih opredjeljenja, pored
ostalog, promovi{e i stvara {to povoljniji
ambijent za u~e{}e privatnog sektora u
energetskom sektoru i ve}e upotrebe
obnovljivih energetskih resursa u
proizvodnji na unutra{njem tr`i{tu
energije.
Slijede}i potrebe ostvarivanja planiranih
reformskih aktivnosti u ovoj oblasti
zapo~eta je izrada Strategije razvoja
energetskog sektora, a nakon toga }e biti
pokrenuti programi za realizaciju strate{kih
opredjeljenja.
Posebne i dodatne mjere za pojedine
programe nekonvencionalnih obnovljivih
izvora sastojale bi se u sljede}em:
Za male hidroelektrane (MHE)
- grupisanje potencijalnih lokacija za
izgradnju, prema stepenu ispitanosti
lokacije;
- odre|ivanje nosilaca aktivnosti za
sistematizaciju podataka sa kojom se
raspola`e o lokacijama;
- utvr|ivanje obaveze institucijama koje
raspola`u sa podacima za pojedine
lokacije (relevantnim za dono{enje
odluka o mogu}nostima kori{}enja ili
podacima neophodnim za izradu
dokumentacije) da se podaci stave na
raspolaganje pod odre|enim uslovima,
kao i obaveze za provo|enje odre|enih
ispitivanja za iste potrebe pod
odgovaraju}im uslovima (hidrolo{ki,
meteorolo{ki, geolo{ki i dr. podaci);
- odre|ivanje nosilaca aktivnosti za
pripremanje dokumentacije za
raspisivanje oglasa za dodjelu ugovora za
 energija
ispitivanje lokacija ili za gra|enje
objekata gdje je to mogu}e;
- odre|ivanje kriterijuma za utvr|ivanje
koncesionih naknada, rukovode}i se
principima potrebe za podsticanje razvoja
ove proizvodnje, specifi~nosti svakog
lokaliteta i strate{kog opredjeljenja za
ove izvore;
- utvr|ivanje kriterijuma za pristup
distributivnoj mre`i uz iznala`enje
adekvatnih rje{enja pod optimalnim
uslovima;
- utvr|ivanje procedura za rje{avanje
imovinskih odnosa za kori{}enje
dr`avnog zemlji{ta za gra|enje.
Za kori{}enje vjetrogeneratora
- obaveza prostorno-planskog sagledavanja
i uno{enja potencijalnih lokacija u
prostorne planove po podru~jima;
- utvr|ivanje uslova i kriterijuma za
neophodna ispitivanja na potencijalnim
lokacijama radi sagledavanja mogu}nosti
kori{}enja i izrade potrebne
dokumentacije;
- regulisanje imovinskopravnog aspekta
kori{}enja dr`avnog zemlji{ta za gra|enje
vjetrogeneratora.
Za podsticaj kori{}enja energije sunca
dodatne mjere su:
- Zakonom o prostornom planiranju i
podzakonskim aktima propisati obavezu,
za nova naselja i objekte za boravak
velikog broja ljudi, u podru~jima gdje se
o~ekuje da je energetski efikasno
kori{}enje ove energije, planiranja
prostora za izgradnju objekata za
kori{}enje energije sunca;
- Zakonom o gra|enju objekata utvrditi
obaveze investitorima za prilago|avanje
objekata mogu}nostima kori{}enja
energije sunca, kao i propisivanja
maksimalnih toplotnih gubitaka tokom
sezone grijanja;
- promocija i podsticaj, kao i kontrola
kvaliteta opreme koja se pojavljuje na
tr`i{tu.
Kao dodatne mjere mogu}ih odbira
pojedina~nih podsticaja daje se kratak
pregled iskustava razvijenih zemalja
(Holandija, Danska, Belgija) a koja se
odnose prije svega na finansijske
podsticaje. Ove mjere podrazumijevaju
cjelovit pristup uspostavljanja sistema
racionalnog i efikasnog kori{}enja energije
i za{tite `ivotne sredine kako bi se izna{li
modeli efikasnog finansiranja i kori{}enja
obnovljivih izvora.
Primjenjuje se model “ubrzane”
amortizacije opreme u postrojenjima za
proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Primjenom ove mjere preduze}a mogu
prije otpisati investicju.
Porez na utro{enu energiju se napla}uje na
energiju iz konvencionalnih izvora a ne i
na energiju iz obnovljivih izvora. Na taj
na~in se stimuli{u proizvo|a~i iz
obnovljivih izvora.
Malo modifikovan model je gdje je cijena
energije iz obnovljivih izvora (“zelena
energija”) skuplja, ali se tako|e
kompenzuje na ra~un poreza za
konvencionalne izvore i smanjenjem
poreza na dodatu vrijednost. Poreske
olak{ice se daju kroz smanjenje oporezive
dobiti za 40-55 %.
Inicijativa “zelena hipoteka” odnosi se na
dodjelu povoljnih kredita za gradnju
porodi~nih ku}a koje }e lokacijom,
na~inom gradnje i infrastrukturom (solarni
kolektori) omogu}iti u{tede energije i
kori{}enje obnovljive energije.
Ovo su samo neki primjeri kako je, pored
niza drugih, mogu}e obezbijediti
podsticaje za kori{}enje obnovljive
energije uz posebno apostrofiranje
za`ivjele prakse formiranja namjenskih
fondova za usmjeravanje kapitala za
odre|eni cilj.
Tako je mogu}e da fondovi imaju za cilj
finansiranje odre|enih podru~ja,
kreditiranje specifi~nih projekata, tipova
investicija za izdavanje garancija radi
smanjenja tro{kova kredita i sli~no.
Dakle, neophodno je za strate{ka
opredjeljenja odmah izraditi cjelovite
programe za realizaciju pojedinih ciljeva
sagledavaju}i reformske ciljeve, realne
uslove, mogu}nosti, potencijale, potrebe,
koriste}i iskustva i znanja drugih i posebno
savremene trendove u sektoru energetike,
precizno definisati konkretne mjere
podsticaja, odgovornost i nosioce
realizacije, kako programa u cjelini tako i
pojedinih aktivnosti i mjera.
Za podsticaj kori{}enja energije biomase:
potrebno je uraditi studiju raspolo`ivih
koli~ina biomase za enegetsko iskori{}enje
u Crnoj Gori, kao i program program
osvajanja opreme i pripreme goriva radi
smanjenja kori{}enja elektri~ne energije za
grijanje, koji je tretiran u prethodnoj ta~ki
ove teme.
U cilju sagledavanja mogu}nosti
kori{}enja toplotne energije mora (u
priobalnom podru~ju) i podzemnih voda
(posebno u Podgorici za rashla|ivanje
stambenih i poslovnih objekata, obzirom
na povoljne specifi~ne geohidrolo{ke
karakteristike), potrebno je uraditi
odgovaraju}e studije, na osnovu kojih bi se
definisale odgovarju}e promotivne i
podsticajne mjere.
5. Stvaranje uslova za ulazak i
rad ESCO kompanija
S obzirom na iznesene neracionalnosti
kori{}enja energije u Crnoj Gori, kao i
op{te nepovoljno finansijsko stanje ve}eg
djela potro{a~a energije, a time i njihovu
nemogu}nost obezbje|enja finansijskih
aran`mana za ulaganje u novije energetski
efikasnije tehnologije i programe, od
bitnog je zna~aja preduzeti mjere za
stvaranje povoljnih uslova za ulazak i rad
ESCO (Energy Service Companies)
kompanija u Crnu Goru.
ESCO je in`enjering kompanija koja pru`a
usluge pripreme, izrade i vo|enja projekata
energetske efikasnosti, sa ciljem ostvarenja
u{tede elektri~ne i toplotne energije svojim
klijentima.
ESCO koncept se fundamentalno razlikuje
od klasi~nog tipa in`enjering i konsalting
[132]
kompanija specijalizovanih za pobolj{anja
energetske efikasnosti, koje uobi~ajeno
rade za fiksno ugovorenu proviziju koja ne
podrazumeva nikakve rizike naplate
karakteristi~ne za ESCO koncept.
ESCO kompanija svoj profit napla}uje iz
ostvarenih u{teda svojih klijenata ~ime
preuzima rizik naplate svojih usluga sve
dok prvi rezultati - u{tede ne budu
ostvarene. Iznos profita je neposredno
vezan za iznos ostvarenih u{teda, u odnosu
i procentu koji je definisan unapred
sa~injenim ugovorom sa klijentom. Ovaj
tip ugovaranja ~ini osnovnu specifi~nost i
karakteristiku ESCO kompanije i naziva se
Performance Contracting.
Pristup i na~in poslovanja ESCO
kompanije predstavlja inovativni vid
menad`menta u energetici, koji u okviru
realizacije projekata energetske efikasnosti
nudi svojim klijentima razne vidove
investicionog finansijskog in`enjeringa.
Veoma je va`no napomenuti da realizuju}i
svoj profitni interes ESCO kompanija
svojom delatno{}u ostvaruje globalni,
regionalni i lokalni efekat unapre|enja
`ivotne sredine. Zahvaljuju}i toj }injenici
ESCO kompanije ve} deset godina unazad
imaju zna~ajno mesto u razvojnim
programima i strategijama zemalja
razvijenog sveta, dok su u zemijama
isto~nog regiona tek u svojoj osniva~koj
razvojnoj fazi.
6. Stvaranje uslova za
finansiranje programa
energetske efikasnosti na
osnovu principa Kjoto
protokola
Svako zanemarivanje ekolo{kih aspekata,
eventualno zbog privremeno br`eg
ekonomskog razvoja, mo`e da dovede do
trajnog ugro`avanja `ivotne sredine i
zdravlja populacije, kao i do nametanja
odre|enih sankcija od strane me|unarodne
zajednice. Zbog globalnog uticaja lokalnih
energetskih izvora, nijednoj zemlji nije
dopu{teno zanemarivanje ekolo{kih
efekata, koji uti~u na odr`ivi razvoj {ire
me|unarodne zajednice, po kom osnovu
proisti~u i obaveze svake od evropskih
zemalja, o po{tovanju me|unarodnih
dogovora. Kako je cilj Crne Gore da se
priklju~i EU, prirodno je da jedan od
njenih politi~kih ciljeva, bude i dostizanje
standarda EU u pogledu za{tite `ivotne
sredine i ispunjavanje normi definisanih u
me|unarodnim dokumentima (Kjoto
protokol, me|unarodni sporazumi,
direktive EU i dr.).
U japanskom gradu Kjotu 1997. oko 50
zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju
Ujedinjenih nacija o klimatskim
promjenama, ~iji je cilj sprije~avanje i
smanjivanje emisije otrovnih gasova, prije
svega ugljen-dioksida, koji se smatraju
glavni uzro~nicima porasta temperatura na
Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene
ba{te”.
Prema Protokolu iz Kjota, industrijske
zemlje do 2012. moraju da smanje emisiju
{tetnih gasova u atmosferu u proseku za

pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990.
[to br`e sprovo|enje odgovaraju}ih mjera
od strane nadle`nih organa Crne Gore, za
utvr|ivanje podloga za ratifikaciju Kjoto
protokola i na{ih obaveza koje proisti~u iz
njegove implementacije u na{u regulativu i
praksu, omogu}i}e na organizovan
institucionalan na~in kori{}enje
odgovaraju}ih olak{ica, koje proizilaze iz
mehanizama primjene Kjoto protokola.
Jedna od bitnih olak{ica je mogu}nost
pristupa me|unarodnim fondovima
namjenjenim za finansiranje ekolo{kih i
energetski efikasnih programa.
Kako bi se pomoglo evropskim
kompanijama da ispune planirane
redukcije emisije gasova "staklene ba{te",
Kjoto protokol i evropski trgova~ki sistem
dozvoljavaju nerazvijenim zemljama i
zemljama u razvoju da na evropskom
tr`i{tu (Carbon Market) izvr{e prodaju
CO2 gasa koji se elimini{e u projektima
energetske efikasnosti, a da ostvarenu
zaradu ulo`e u implementaciju projekta.
Ovo prakti~no zna~i da neka od
nerazvijenih zemalja ili zemalja u razvoju
treba da uradi projekat energetske
efikasnosti, utvrdi koli~inu gasa ~ija se
emisija elimini{e tim projektom, izra~una
njegovu vrijednost koju valorizuje na
tr`i{tu, a dobijena sredstva ulo`i u
implementaciju projekta. Razvijenoj zemlji
koja je na tr`i{tu izvr{ila kupovinu
eliminisanog CO2 pripisuje se kao da je tu
emisiju ostvarila na svom podru~ju. U
praksi se pokazalo da zarada dobijena na
ovakav na~in predstavlja oko 10 - 20 %
vrijednosti ukupne investicije.
Kako u Crnoj Gori ne postoje potrebna
saznanja o mogu}nostima finansiranje
energetski efikasnih projekata na gore
opisan na~in to je potrebno, osmi{ljenom
dr`avnom politikom, prou~iti i razviti
modalitete saradnje sa specijalizovanim
kompanijama koje se bave primjenom
mehanizama finansiranja po osnovu
principa Kjoto protokola.
Literatura
Univerzitet Crne Gore, Elektrotehni~ki
fakultet - Podgorica, Program mjera za
racionalizaciju, supstituciju i {tednje
energije u Crnoj Gori, Podgorica,
septembar 2000.
Vlada Republike Crne Gore u saradnji sa
EAR, Strategija energetske efikasnosti u
Crnoj Gori, Podgorica, mart 2005.
Vlada Republike Crne Gore, Energetska
politika Republike Crne Gore, Podgorica,
februar 2005.
Vlada SRJ, Startegija razvoja energetike
Savezne Rebublike Jugoslavije da 2020.
godine sa vizijom do 2050. godine,
Beograd, 1997.
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo
energetike i rudarstva, Nacrt strategije
energetike Republike Srbije do 2015.
godine, Beograd , septembar 2004.
energija
Roman Muli}, Dragan [kori}, Milan @e`elj, Milun Babi},
Rajko Tomanovi}, Miladin Brki}
UDC 620.95:631]:502.174.3
Bioenergetska reprodukcija
u poljoprivredi
Rezime
Biomasa je nezamenljiva hrana, dragocena sirovina, ekolo{ki najprihvatljivija, ~ista
energija. Sa proizvodnjom biodizela, biogasa, bioalkohola, briketa i drugih proizvoda
kroz bioenergetsku reprodukciju u poljoprivredi obezbe|uje se energetska autonomija
poljoprivrednog gazdinstva, nacionalne i regionalne agroekonomije.
Uklju~ivanjem otpadne biomase (ratarski i vo}arski ostaci, {umski i drvoprera|iva~ki
otpad, komunalni otpad i stajnjak, masno}e iz klanica i uljara...) u ovu proizvodnju, od
ekolo{kog balasta dobijaju se blagotvorne sirovine i eko-energenti.
Klju~ne re~i: biomasa, biodizel, biogas, bioalkohol, energija, ekologija.
Abstract
Biomass is nonreplaceble food and presions rau material for generation of
environmentaly friendly energy. Production of biodiesel, biogas, bioalcohol and brickets
through bioenergy reproduction in agriculture provide a basis for energy autonomy of
agriculture companies and regional and national agroeconomy.
Inclusion of waste biomass in this production instead of ecological balast makes useful
eco energy and other materials.
Key words: biomass, biodiesel, biogas, ethanol, bricket, energy, ecology.
Uvod organskom konverzijom. (Jedna ilustracija:
godi{nja produkcija biljne mase putem
Drugi milenijum je pro{ao. I pored velikih
tehni~ko-tehnolo{kih dostignu}a ostali su fotosinteze iznosi 173 milijarde tona suve
krupni nere{eni problemi neracionalnog materije.)
iscrpljivanja izvora energenata i sirovina, Jednogodi{nji potencijal energije koja bi se
smanjivanja obradivih i {umskih povr{ina, mogla dobiti organskom konverzijom, u
zaga|ivanja `ivotne sredine, zapostavljanja globalnim razmerama, dvanaest puta je
obnovljivih izvora energije. ve}i od godi{njeg hidroenergetskog
U tre}i milenijum ~ove~anstvo ulazi sa potencijala; gotovo pet puta je ve}i od
strategijom odr`ivog razvoja, ~ija svetske potro{nje energije iz 1975. godine,
realizacija treba da zadovolji energetske ili dva puta ve}i od procenjene svetske
potrebe sve ve}eg broja ljudi na Zemlji, ne potro{nje energije u 2000 [1].
dovode}i u opasnost interese budu}ih Na ovim na{im prostorima, kao i u svetu,
generacija. biogoriva su bila energetska pro{lost
~oveka. Odvajkada su bila i ostala
Bioenergenti dostupna ~oveku. Danas su drasti~no
odba~ena.
Procese o{trih politi~kih i dru{tveno-
Nagomilavaju se kao otpad, optere}uju}i
ekonomskih rekonverzija prate, pored
ostalog, energetske i ekolo{ke krize. One sela i gradove. Postepeno se degradiraju.
nisu izazvane nedovoljnim prirodnim Trule nad zemljom i pod zemljom.
rezervama energije. Energetske oskudice, Spaljuju se po njivama i deponijama.
odnosno obilje uslovljeni su razvojem Protivno zakonima prirode i dru{tva,
tehnologije i ekologije. Ipak, presudni su njihovom degradacijom atmosfera se
uticaji politike i ekonomije koji su doveli zaga|uje {tetnim gasovima. Zemlja ostaje
do zapostavljanja obnovljivih izvora bez mikroflore i faune, bez dragocenog
energije, posebno energije dobijene humusa. Voda se truje...
[133]
 energija
Prekomerna potro{nja fosilnih goriva,
hemijskih |ubriva, pesticida... ruinira
`ivotnu sredinu, ugro`ava zdravlje,
onemogu}uje odr`ivi razvoj. Prekretnica je
bila nu`na. Upravo je u toku. Odnos
razvijenih zemalja prema alternativnim
izvorima energije, prema bioenergeticima
je promenjen. U Evropskoj uniji donete su
obavezuju}e direktive o supstituciji 0,75%
fosilnih goriva biogorivima svake godine.
Direktivom broj 77 od 2001. planirano je
udvostru~enje obnovljivih energenata do
2010, da bude 12% od ukupne potro{nje
energije. Isto tako, programirano je
pove}anje u~e{}a obnovljivih izvora
energije u proizvodnji elektroenergije sa
15% u 2002. na 22,1% do 2010.
Zahvaljuju}i organskoj konverziji sun~eve
energije, godi{nja produkcija biomase
omogu}uje pro{irenu bioenergetsku
reprodukciju u poljoprivredi i {umarstvu,
uz re{enje problema hiperprodukcije hrane.
Uz savremena tehni~ko-tehnolo{ka i
ekolo{ko-ekonomska re{enja ostvariva je
valorizacija postoje}ih bioenergetskih
potencijala na Zemlji, modernizacija
proizvodnje i potro{nje obnovljivih
energenata; uspostavljanje ravnote`e u
bilansu proizvodnje i potro{nje ugljen-
dioksida.
Kona~no, centralizovana (monopolska)
energetska strategija ustupa prostor za
{irenje
decentralizovanih, pouzdanih autonomnih
bioenergetskih sistema na bazi alkoholize
triglecirida, anaerobne metanske i
alkoholne fermentacije, sagorevanja,
pirolize i gasifikacije biomase, uz
smanjenje emisije opasnih materija.
Na ovaj na~in, poljoprivreda i {umarstvo
ponovo oli~avaju bioenergetsku sada{njost,
naro~ito budu}nost ~oveka. Ratarstvo
postaje energetsko vrelo (uljarice, `ita,
repa, krompir...) metilestera masnih
kiselina - biodizela i glicerola, bioalkohola
i d`ibre... sto~ne hrane, a sto~arstvo i
{umarstvo vrelo biogasa, briketa...
organskih |ubriva; agregati pogonske,
toplotne i elektroenergije.
Vi{estruki zna~aj ima urgentno re{enje
problema balasta “otpadne” biomase,
deponije komunalnog i industrijskog
biootpada, piljevine, {umskih i ratarskih
ostataka... Vodotokovi bi se za{titili od
fekalnih, organskih materija. Vazduh bi se
oslobodio smrada {tetnih, pa i opasnih
gasova sa zgari{ta.
U razvijenim zemljama, obnovljivi izvori
energije dobili su prvorazrednu ulogu;
strategija razvoja bioenergetike je
definisana, zakonski propisi doneti. U toku
je realizacija.
U na{oj zemlji situacija je drugoja~ija. I
pored nemalih nastojanja, uspe{an razvoj
bioenergenata je prekinut, gotovo na
samom po~etku. Proizvodnja biodizela i
biogasa je obustavljena! Postrojenja su
zastarela, delom demontirana - uni{tena.
Proizvodnja i potro{nja bioetanola pada.
Prerada ~vrste biomase nije u boljem
polo`aju.
Razvojni diskontinuitet, je evidentan.
Deklarativno priklju~enje razvijenim nije
materijalizovano. Restriktivni propisi ne
stimuli{u investicije u bioenergetiku. Kjoto
protokol nije ratifikovan... Atinski ugovor
iz 2003. je potpisan. Nedostaje pravni
okvir za gazdovanje energijom. Direktive
Evropske komisije iz oblasti energetske
efikasnosti nisu ugra|ene u nacionalne
zakone. Prekretnica nije mogu}a bez izrade
i usvajanja Strategije razvoja bioenergetike
u SCG koja bi definisala puteve razvoja,
ali i obavezala sve u~esnike u
bioenergetskoj reprodukciji ( dr`ave, lokalne
zajednice, nau~ne i stru~ne institucije,
ma{insku, hemijsku, naftnu i
elektroindustriju... proizvo|a~e i potro{a~e
bioenergenata) na usvajanje i sprovo|enje
me|unarodnih i nacionalnih propisa o
bioenergetici, na delotvornu akciju (prilog 1).
Potencijali biomase u na{oj zemlji su
veoma zna~ajni. Uz hidroenergetiku,
najzna~ajniji me|u obnovljivim izvorima
energije. Vrednost jednogodi{njeg prinosa
biomase u zemlji procenjuje se na 2,7
miliona tona ekvivalentne nafte, od toga
1,7 miliona tona otpada na poljoprivredu, a
1 milion na {umarstvo [2].
Biodizel
Energentska decentralizacija i
demonopolizacija, bioenergetska
reprodukcija u poljoprivredi nisu mogu}e
bez ekonomski, energetski i ekolo{ki
autonomnog poljoprivrednog gazdinstva,
nacionalne i regionalne poljoprivrede.
Ako moderno visokomehanizovano
poljoprivredno gazdinstvo tro{i i do 250
litara dizel goriva po hektaru godi{nje (ne
ra~unaju}i gorivo za transport, energentski
ekvivalent u proizvodnji ve{ta~kog
|ubriva, pesticida...) proizvodnja biodizela
i nusproizvoda je prva pretpostavka
energetske autonomije u poljoprivrednoj
ekonomiji.
Biodizel je, ina~e, nov proizvod. Nastaje u
hemijskom procesu alkoholize triglicerida
vi{ih masnih kiselina iz degumiranog ili
kori{}enog ulja (suncokreta, uljane repice,
soje, palme...) metanolom, uz prisustvo
katalizatora. Pogodan je kao gorivo za
dizel ma{ine. Me{a se u svim srazmerama
sa fosilnim dizelom, pobolj{avaju}i sme{i
energetska i ekolo{ka svojstva. Kao takav,
prihva}en je i lansiran na tr`i{ta razvijenih
zemalja, uz obevezuju}e propise -
standarde kvaliteta i kvantiteta proizvodnje
i potro{nje. Uzroci takve orijentacije su
poznati. A to su: optimizacija marketinga
hrane, unapre|enje plodoreda, smanjenje
strate{ke zavisnosti od uvoza nafte,
pove}anje stepena za{tite `ivotne sredine...
pobolj{anje kvaliteta ekonomije.
Imaju}i sve to u vidu, Evropska komisija
direktivama reguli{e plodored tako da 15
% obradivih povr{ina bude pod uljanom
repicom namenjenoj produkciji biodizela.
Uslovljava ~lanstvo u Uniji uve}avaju}om
proizvodnjeom i potro{njom biogoriva.
U na{oj zemlji proizvodnji biodizela,
svojevremeno, dat je strate{ki zna~aj za
[134]
poljoprivredu - energetiku, ekologiju i
ekonomiju. Projektovana su i izgra|ena
postrojenja za kontinualnu i {ar`nu
proizvodnju biodizela sa doma}im
tehnologijama. Pu{teno je u pogon pet
ve}ih i pet manjih postrojenja. Proizvedeno
je oko 10.000 tona biodizela. Re{ena su
pitanja potro{nje poga~e, pre~i{}avanja i
primene glicerola i masnih kiselina. I tu se
stalo.
Neopravdano dugotrajan prekid
proizvodnje i potro{nje biodizela u zemlji
je alarmantan. Mogu}nosti za pokretanje
reprodukcionog ciklusa biodizela su velike.
Na raspolaganju su dovoljno velike
povr{ine pogodnog zemlji{ta; vi{e puta
ve}e od onih koje danas propisuje
Evropska unija. Vi{edecenijska kvalitetna
proizvodnja uljarica, ulja i alkohola
temeljna je osnova za tehnolo{ku
nadgradnju - za proizvodnju metilestera
masnih kiselina, glicerola, masnih kiselina,
ekolo{ki najprihvatljivijih tenzida,
neotrovnih antifriza i antipenu{avaca...
sirovina za industriju hrane, lekova,
deterd`enata, plastike, maziva, duvana...
Marketin{ki uslovi su povoljni. Postoje
kadrovi, tehnologije, tehni~ka oprema,
sirovine. Cene biosirovina i gotovih
proizvoda uspe{no mogu konkurisati
cenama fosilnih goriva. Potrebe za
biodizelom i derivatima u zemlji i Evropi
prema{uju mogu}nosti proizvodnje [3].
Biogas
Osamdesetih godina pro{log veka odvijala
se kampanja izgradnje, pored ostalih
bioenergetskih postrojenja, i pogona za
preradu stajnjaka, za pre~i{}avanje
otpadnih, fekalnih voda, odnosno za
proizvodnju biogasa i eko-|ubriva, toplotne
i elektroenergije. Tada je sagra|eno osam
postrojenja, kapaciteta od 1.300 do 3.200
metara kubnih biogasa na dan. Izuzev
Sente, u svim pogonima ugra|eni su parni
kotlovi, a na pet lokacija i generatori
elektri~ne struje od 175 do 340 KW.
^itava decenija pro{la je u investicijama i
probnom radu. Veoma slo`en
mikrobiolo{ko-hemijski proces anaerobne
fermentacije mukotrpno se odvijao kroz
tri faze (hidrolize, acetogeneze,
metanogeneze), pod dejstvom fermenata
me{ovitih populacija. Zahtevao je mnogo
strpljenja, znanja i iskustva radnog osoblja.
Velik broj promenljivih parametara
(temperatura, koncentracija kiselina,
alkalija, hranljivih i toksi~nih materija...),
jo{ vi{e nere{ivih tehnokomercijalnih
problema (zagrevanja biomase zimi,
potro{nje toplotne energije leti, prijema
elektroenergije u mre`u, itd.) bili su
dovoljni da onemogu}e ostvarnjenje
planiranih rezultata. Tehnologija nije bila
usavr{ena, a tehnika nije mogla udovoljiti
rigoroznim uslovima rada.
A {to je najva`nije, kvalitet biogasa nije
bio zadovoljavaju}i (metan oko 70 %,
ugljen-dioksid oko 25%, sumporvodonik
preko 1 %...). Visok sadr`aj sumpora
onemogu}ivao je bezbedan rad motora,
optimalnu potro{nju biogasa...
 energija
Na`alost, ni danas ne postoje povoljni
uslovi za pokretanje novog, uspe{nog
investicionog ciklusa u oblasti prerade
biomase, proizvodnje biogasa i organskog
|ubriva. U razvijenom svetu, ali i u
siroma{nim zemljama sa racionalnim
energetikama (Kina, Indija...) stanje je
kvalitetno drugoja~ije. Prerada stajnjaka,
osoke, komunalnih voda, kao i planski
uzgajane biomase - proizvodnja biogasa i
eko-|ubriva, toplotne i elektri~ne energije
je u stalnom usponu.
Atinski ugovor o energetskoj zajednici
Jugoisto~ne Evrope otvara ve}e
perspektive za proizvodnju biogasa i
organskih |ubriva, za preradu sve ve}ih
koli~ina sa sve brojnijih deponija
biootpada (stajnjaka, osoke... komunalnih i
{umskih, poljoprivrednih i industrijskih
ostataka) [2]. Bioprerada otpadnih
organskih materija, uklanjanje iz njih
{tetnih i opasnih materija, patogenih
organizama, smrada... jeste ekolo{ki
imperativ. Proizvodnja biogasa je radikalan
doprinos u razvoju toplotne i
elektroindustrije, kao {to je produkcija
ekolo{kih organskih |ubriva
revolucionaran prilog unapre|enju
organske poljoprivrede, dobijanju
zdravstveno ispravne hrane.
I obrnuto, uklanjanje opasnih zaga|iva~a
zemlje, vode i vazduha radi dobijanja ~iste
energije i nezamenljivih eko-|ubriva je
dovoljan razlog za ostvarenje marketin{kih
uslova za optimalnu realizaciju Atinskog
ugovora i u na{oj zemlji.
Bioalkohol
Vi{e nego vekovna tradicija u proizvodnji
alkohola u na{oj zemlji, postojanje
jedanaest fabrika sa kapacitetom vi{e od
150 000 hektolitara alkohola govori o
mogu}nostima doma}e proizvodnje i
potro{nje bioetanola. Potencijali sirovinske
osnove su mnogo ve}i. I pored svega toga.
Obim proizvodnje bioetanola u zemlji pada
iz godine u godinu!
Tehni~ki kapaciteti se koriste sve manje i
manje! Dokle?
Proizvodnja i potro{nja etanola je
ekonomski, ekolo{ki i energetski problem.
Re{enje ovog problema ima izuzetan
zna~aj za razvoj ratarstva i sto~arstva,
energetike i industrije, za unapre|enje
za{tite `ivotne sredine. U svetu se etanol
dobija sinteti~ki (oko 35%) i putem
fermentacije (vi{e od 60%). Za na{u
zemlju va`na je proizvodnja etanola u
procesu fermentacije, destilacije i
dehidratacije radi dobijanja {to ~istijeg
produkta. Sirovina ima u izobilju. Nalaze
se u poljoprivrednoj proizvodnji ({e}erna
repa, `itarice, krompir...), u otpadnoj
biomasi (melasa, koren {e}erne repe,
pokvarene i o{te}ene `itarice...). Mogu}a
je i namenska proizvodnja biomase bogate
{e}erom, skrobom... posebno kukuruza,
sirka,~i~oke radi dobijanja etanola i d`ibre.
Potro{nja bioetanola u razvijenim
zemljama dobija novi zamah. Kao gotovo
idealan, prvorazredan energent, on osvaja
svet. Ima prakti~no neograni~enu primenu
u motorima sa unutra{njim sagorevanjem,
koji se tako ekolo{ki oplemenjuju. Naime,
etanol se dodaje motornim benzinima 5-
20 %, {to pobolj{ava energetska i ekolo{ka
svojstva goriva. Posebno va`nu ulogu ima
etanol u proizvodnji etiltercijalnog
butiletra (ETBE), ekolo{ki povoljnijeg
antidetonatora od opasnog tetraetilolova.
Predstavlja sirovinu u proizvodnji zelenog
benzina, gashola...biobenzina u sve ve}em
broju zemalja [5].
Nusproizvod u proizvodnji bioetanola,
d`ibra ima, tako|e, strate{ki zna~aj.
Banatski spahija Lederer, biv{i vlasnik
~uvenog podruma u ^oki, sagradio je pre
vi{e od jednog veka, u ovom mestu,
fabriku bioetanola. Kapacitet postrojenja
dimenzionisao je prema planiranom broju
tovljenih goveda. Isto tako, postrojenja u
Srbobranu i Zrenjaninu gra|ena su zbog
d`ibre, ekonomski i energetski
najpogodnije sto~ne hrane, neophodne za
opskrbu tova junadi i farmi krava muzara.
Na primer, u standardnom, {to }e re}i
ekstenzivnom tovu svinja, za 1 kg prirasta
`ive vage potrebno je 5 kg kukuruza. Tov
sa optimalizovanim sastavom sto~ne hrane,
60 % d`ibre i 40 % kukuruza, je
neuporedivo produktivniji. Nudi prirast 1
kg `ive vage od 3kg hrane, uz 1 litar
etanola.
Na ovaj na~in, i bioetanol sa d`ibrom se
pojavljuje kao esencijalna karika koja
povezuje energetiku, ratarstvo i sto~arstvo
u pro{irenoj bioenergetskoj reprodukciji u
poljoprivredi.
^vrsta biomasa
Na{a zemlja poseduje bogate izvore
biomase. Od ukupne povr{ine, 30 %
teritorije pokriveno je {umama, a 55 %
predstavlja obradivo zemlji{te.
Ostaci biomase u ratarstvu dosti`u
10.000.000 tona. Od toga 3.000.000 tona
biomase predodrer|eno je za energetiku.
Ekvivalentno je nafti od 1.000.000 tona.
Energetski potencijal ostataka biomase u
vo}arstvu i vinogradarstvu je 600.000 tona
ekvivalentne nafte.
Iz {umarstva, godi{nji prirast ogrevnog
drveta je oko 1.2 miliona metara kubnih,
~ija energetska vrednost je oko 240.000
tona ekvivalentne nafte. Ovome se mora
dodati 3.300.000 tona grana, kore, panjeva,
piljevine... sa preko 600.000 tona
ekvivalentne nafte.
Nesporan je, danas, gotovo nere{iv
problem racionalnog prikupljanja ~vrstih
ostataka iz poljoprivrede i {umarstva. Jo{
ve}i problem predstavlja konfekcioniranje,
lagerovanje, konverzija i potro{nja ovih
energenata.
Postoji moderna tehnika i prikladne
tehnologije za proizvodnju bala, briketa,
~ipsa, peleta... ~vrstih ostataka biomase.
Na`alost, nisu zastupljeni u potrebnoj
meri. Pre ~etvrt veka izgra|ena je desetina
ve}ih postrojenja za briketiranje. Ve}ina
nije u pogonu! Novih investicija, zasad,
nema dovoljno.
[135]
Pored pomenutih tehnologija fizi~ko-
hemijskih i biohemijskih konverzija, ne
manje zna~ajna je termohemijska
konverzija biomase. U prvom redu, to je
sagorevanje. Od davnina se upra`njava. I
danas je naj{ire zastupljeno u proizvodnji
toplote, pa i elektroenergije.
Novina je u kosagorevanju biomase sa
ugljem. Na ovaj na~in, elektroprivrede
razvijenih zemalja re{avaju probleme
kori{}enja biomase, smanjenja emisije
ugljendioksida, azotnih i drugih oksida...iz
fosilnih goriva.
Gasifikacija ostataka ~vrste biomase je
termohemijski proces dobijanja kvalitetnog
biogasa, tera i koksa. Ova tehnologija, u
stvari, obuhvata preocese su{enja, pirolize
i gasifikacije ~vrstog goriva. Su{enje se
odvija na temperaturama ispod 110 stepeni
Celzijusa. Pri daljem zagrevanju (250
stepeni) osloba|aju se gasovi -
ugljovodonici i oksidi ugljenika.
Ugljovodonici sa ve}im molekulskim
te`inama kondenzuju se, sa~injavaju}i ter.
Koksni ostatak je ~vrsti ostatak pirolize. Sa
podizanjem temperature (700 - 1000)
proces gasifikacije tera i koksa se nastavlja
u inertnoj atmosferi. Dobija se sme{a
gasova: metana, oksida ugljenika,
vodonika, ugljovodonika, azota...
Sastav dobijenog produkta zavisi od brzine
grejanja i kona~ne temperature, ali i od
tipa gasifikatora, kvaliteta biomase, vlage,
oksidanata, i dr.
Dobijeni biogas mo`e se koristiti za
sagorevanje u gorionicima radi dobijanja
vodene pare ili tople vode, za proizvodnju
toplotne i elektri~ne energije. Koristi se u
motorima za unutra{nje sagorevanje, u
gasnim turbinama...
Zaklju~ak
Strate{ki zna~aj biomase za razvoj
energetike je vi{estruk. Prvo, biomasa je
kvalitetan - obnovljiv, netoksi~an, lako i
brzo razgradljiv energent. Drugo, godi{nja
produkcija biomase u zemlji je
impozantna; ima eenergetski potencijal od
oko 115.000 TJ, od poljoprivredne
biomase 65.000. i od {umske biomase
50.000 TJ. Ako se ima u vidu da je
energetski potencijal proizvodnje uglja iz
rudnika sa povr{inskim i podzemnim
kopom u 2000. bio 258.000 TJ, zna~aj
biomase se relativno pove}ava. Tre}e,
energetski potencijal biodizela, biogasa i
bioetanola kvalitativno i kvantitativno
uti~e na pobolj{anje energetskog bilansa.
Supstitui{u fosilna goriva biogorivima.
Me{anjem biodizela sa obi~nim dizelom,
bioalkohola sa benziniom, kosagorevanjem
~vrste biomase sa ugljem pobolj{avaju se
energetska i ekolo{ka svojstva sme{e,
oboga}uje ekonomija. ^etvrto, ekolo{ki
efekti energetske potro{nje biomase
ispoljavaju se kroz smanjenje sumpornih,
ugljenikovih i azotnih oksida... pepela,
ugljovodonika, aromata kako u procesu
sagorevanja produkata biomase, tako i jo{
vi{e u procesu sagorevanja sme{e fosilnih i
biogoriva [6]. Peto, sa kori{}enjem
biogoriva, opasni “efekti staklene ba{te”
drasti~no se smanjuju.
 energija
Planska proizvodnja i racionalna potro{nja bioenergenata, u skladu sa svetskim
biomase esencijalni je uslov pro{irene iskustvima, teorijom i praksom, sa
bioenergetske reprodukcije u me|unarodnim konvencijama i evropskim
poljoprivredi. I obrnuto. Samo pro{irena direktivama.
bioenergetska reprodukcija u Sa usvajanjem Strategije razvoja
poljoprivredi mo`e stvoriti uslove za bioenergetike od strane vlasti, svi subjekti
profitonosnu proizvodnju, konkurentsku u zemlji bili bi obavezni da rade na njenoj
potro{nju biodizela, bioetanola, biogasa i realizaciji (prilog 2: projekt Strategije
nusprodukata. U pro{irenoj bioenergetskoj odr`ivog razvoja bioenergetike).
reprodukciji u poljoprivredi na najbolji
na~in susre}u se i ukr{taju ciklusi
zdravstveno ispravne hrane, biosirovina,
bioenergenata... oplemenjene sto~ne Literatura
hrane, eko-|ubriva, ~iste energije.
[1] Biomasa, Zbornik radova, Mladost,
Zahvaljuju}i njoj unapredi}e se Beograd, str. 37
ekonomija, racionalizovati energetika,
osna`iti za{tita `ivotne sredine. [2] Dr Mladen Ili}, Uslovi i stanje
kori{}enja energije biomase u Srbiji,
I vi{e od toga. Pobolj{a}e se polo`aj Biomasa za energiju, Vrnja~ka Banja,
poljoprivrede i prate}e industrije, u~vrstiti 2005.
pozicije poljoprivrednika. I pored svih
premija i subvencija, prihodi [3] Roman Muli} i sar., Vreme je za
poljoprivrednika i u razvijenim zemljama biodizel, Zbornik radova JUNG 4P 2002.
se iz godine u godinu smanjuju. [4] Dr Milo{ Te{i} i sar., Biogas u Srbiji -
Prekretnica treba da nastupi sa novom stanje i perspektive, Biomasa za energiju,
energetskom politikom Evropske unije. Sa Vrnja~ka Banja, 2005.
proizvodnjom bioenergenata re{ava se [5] Informacija IV Vojvodine Mogu}nosti
problem hiper produkcije hrane, ekolo{ki razvoja proizvodnje etanola na bazi
problemi komunalnog otpada, `etvenih postoje}ih doma}ih resursa, 1997.
ostataka, otpadnih masno}a... Obezbe|uje
se prva pretpostavka odr`ivog razvoja - [6] Energetski potencijal i karakteristike
~isti energenti, kvalitetna hrana i voda, ostataka biomase i tehnologije za njenu
ekolo{ki prihvatljive sirovine. primenu i energetsko iskori{}enje u Srbiji,
Studija, ev.br. NP EE611-1134,Beograd,
Nova integralna koncepcija razvoja 2003.
bioenergetike, u stvari, predstavlja
ekolo{ku poljoprivredu, koja optimalno
uva`ava sve faktore reprodukcije, po~ev
od zemlji{ta i plodoreda, preko
agrotehnologije i poljoprivredne tehnike
(uklju~iv elektriku, elektroniku,
automatiku i informatiku), genetike i
selekcije, ishrane i za{tite, sirovina i
energije. Ona omogu}uje pro{irenu
bioenergetsku reprodukciju u
poljoprivredi, ekolo{ki za{ti}ene sisteme,
profitonosnu proizvodnju. Ona
pretpostavlja postojanje ekonomski
racionalnog, ekolo{ki prihatljivog i
energetski autonomnog poljoprivrednog
gazdinstva, oslobo|enog pritiska
anarhi~nog tr`i{ta i monopolskih ucena u
transferu biotehnologija, poljoprivredne
tehnike, u prometu bioprodukata.
Uspeh u realizaciji nove integralne
koncepcije odr`ivog razvoja bioenergetike
u na{oj zemlji pretpostavlja postojanje
stru~no definisane, nau~no verifikovane,
op{teprihva}ene Strategije razvoja
bioenergetike do 2010. sa vizijom razvoja
do 2025. Predlog takvog projekta ~eka na
politi~ko razmatranje i usvajanje. On
obuhvata ~etiri podprojekta koji se odnose
na proizvodnju i primenu biodizela,
bioetanola, biogasa i ~vrste biomase sa
nusproizvodima.
Sa prihvatanjem programa istra`ivanja,
sadr`aja Strategije pristupilo bi se
obrazovanju stru~nih timova koji bi
redefinisali, po potrebi, predmet
istra`ivanja, izvr{ili snimanje postoje}eg
stanja, mogu}nosti i potreba, izradili
Strategiju u celini i po potprojektima sa
merama podsticaja proizvodnje i potro{nje

[136]
 energija
Prilog 1

[137]
 energija
Prilog 2

PROJEKAT
STRATEGIJA RAZVOJA BIOENERGETIKE SRBIJE DO 2010.
SA VIZIJOM DO 2025.
POTPROJEKAT 1
PROIZVODNjA I PRIMENA BIODIZELA
POTPROJEKAT 2
PROIZVODNjA I PRIMENA BIOGASA
POTPROJEKAT 3
PRERADA OTPADNE ^VRSTE BIOMASE
POTPROJEKAT 4
PROIZVODNjA I PRIMENA ALKOHOL
Podnosilac projekta
NIO NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
Rukovodilac projekta
AKADEMIK, PROF. DR DRAGAN [KORI]
Participanti
PROIZVO\A^I I POTRO[A^I BIOENERGENATA
Nosilac projekta:
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ministarstvo za nauku, tehnologiju, ekologiju i razvoj

SADR@AJ
Postoje}e stanje bioenergetike 1.3.1. Ce|enje ulja
Stanje i tendencije razvoja bioenergetike u svetu 1.3.2. Degumiranje ulja
Dosada{nji razvoj bioenergetike u Srbiji 1.3.3. Alkoholiza-proizvodnja metilestera masnih kiselina
1. Op{ti okviri razvoja 1.3.4. Separacija glicerinske vode i masnih kiselina
2. Proizvodnja i potro{nja bioenergenata 1.3.5. Maseni i energetski bilansi
2.1. Biodizela i glicerola 1.3.6. Kvalitet - standardi i analitika
2.2. Biogasa i organskog |ubriva 1.4. Proizvodni kapaciteti
2.3. Alkohola 1.4.1. Mali pogoni
2.4. ^vrste biomase 1.4.2. Moderna postrojenja
3. Bioenergetski potencijali u zemlji 1.5. Primena biodizela
3.1. Biogene masno}e 1.5.1. Postupanje sa biodizelom
3.2. Stajnjak 1.5.2. Metilestri masnih kiselina kao dizel gorivo
3.3. ^vrsta biomasa 1.5.3. Metilestri masnih kiselina kao aditiv za fosilna dizel goriva
4. Mogu}i pravci razvoja 1.5.4. Istra`ivanje pona{anja dizel motora pod uticajem
4.1. Proizvodnja uljarica, ulja, biodizela…eko-tenzida, metilestera masnih kiselina
neotrovnih antifriza, antipenu{avaca 1.6. Ekolo{ki zna~aj biodizela
4.2. Prerada stajnjaka-proizvodnja biogasa i eko-|ubriva 1.6.1. Prerada kori{}enih, otpadnih biogenih masno}a
4.3. Prerada ~vrste otpadne biomase… 1.6.2. Zna~aj metilestera masnih kiselina - biodizela za
smanjivanje opasnih i {tetnih materija u izduvnim gasovima dizel
motora.
I. PROIZVODNjA I PRIMENA METILESTERA
MASNIH KISELINA I GLICEROLA 1.6.3. Zna~aj biodizela za smanjivanje gasova koji izazivaju
efekat “staklene ba{te”
1.1. Potrebe za dizel gorivima uop{te, biodizelom posebno
Energetski zna~aj biodizela
1.2. Sirovine za proizvodnju biodizela
1.7.1. Supstitucija fosilnog dizela
1.2.1 Uljarice - biljno ulje
1.7.2. Pobolj{avanje energetskih svojstava fosilnog dizela
1.2.1.1.Odre|ivanje genetskih svojstava uljarica pogodnih za
proizvodnju biodizela 1.7.3. Pobolj{avanje ekolo{kih svojstava fosilnog dizela
1.2.1.2. Utvr|ivanje agrotehni~kih mera za proizvodnju uljarica 1.8. Ekonomski aspekti proizvodnje i primene biodizela
1.2.2. Kori{}ene masno}e 1.8.1. Ekonomska analiza elemenata proizvodnog lanca biodizela
(uljarice, biljno ulje i poga~e, biodizela i glicerola),
1.2.3. Alkoholi
1.8.2. Analiza cena biodizela
1.2.4. Lu`ine
1.8.2.1. Analiza cena biodizela dobijenog od biljnog ulja
1.3. Tehnologije
1.8.2.2. Analiza cena biodizela dobijenog od zrna uljarica

[138]
 energija
1.8.2.3. Analiza cena biodizela dobijenog od kori{}enog ulja 2.8.3.1.Investicioni zna~aj realizacije Direktiva EU
1.9. Mere podsticaja proizvodnje i potro{nje biodizela 2.8.3.2. Pozitivni efekti
1.9.1. Unapre|enje tehnologija proizvodnje i primene biodizela 2.8.3.3. Ekolo{ka nu`nost realizacije programa biogasa
1.9.2. Edukacija, promocija i odnosi sa javno{}u 2.9. Mere podsticaja proizvodnje i primene biogasa i
1.9.3. Nau~no-tehni~ka saradnja organskih |ubriva
1.9.4. Mere podsticaja poljoprivredne proizvodnje uljarica 2.9.1. Nau~na istra`ivanja-unapre|enje proizvodnje i primene
biogasa
1.9.4.1. Premije za namensku proizvodnju uljarica
2.9.2. Edukacija,promocija, odnosi s javno{}u
1.9.4.2. Siguran otkup i garantovana cena
2.9.3. Mere podsticaja
1.9.5. Poreska politika
2.9.3.1. Poreska politika
1.9.5.1. Oslobo|enje proizvodnje biodizela poreza na promet i
akciza 2.9.3.2. Premije
1.9.5.2. Obezbe|enje ni`ih cena premijum dizela (me{avine) 1.9.4. Normativi
1.9.6. Normativni podsticaji proizvodnje i primene biodizela 1.9.4.1. Zone obavezne prerade stajnjaka i fekalnih voda
1.9.6.1. Zabrana potro{nje kori{}enih (i otpadnih) biogenih 1.9.4.2. Kvalitet, standardi i analitika
masno}a za ljudsku i sto~nu hranu 2.10. Procene srednjoro~nih i dugoro~nih mogu}nosti za
1.9.6.2. Standardizacija kvaliteta biodizela preradu stajnjaka i sl.
1.9.6.3. Progla{enje ekolo{kih zona sa obaveznim kori{}enjem 2.10. 1. Direktive EU
biodizela ili premijum dizela 2.10. 2. Pretpostavke za preradu stajnjaka i sl.
1.9.6.4. Podsticaji primene biodizela u vozilima 2.10.2.1. Ekolo{ki imperativi
1.10. Procena srednjoro~nih i dugoro~nih potreba za 2.10.2.2. Ekonomski zahtevi
biodizelom 2.10.3. Procene energetskih bilansa
1.10.1. Direktive Evropske unije 2.10.3.2. Srednjoro~ne mogu}nosti
1.10.2. Op{te pretpostavke razvoja proizvodnje i potro{nje 2.10.3.3. Dugoro~ne mogu}nosti
biodizela
2.11. Zaklju~ci i ocene
1.10.2.1. Ekonomski razvoj
III. PROIZVODNjA I PRIMENA ^VRSTE BIOMASE
1.10.2.2. Demografija
3.1. Vrste i koli~ine ~vrste biomase
1.10.2.3. Porast potro{nje biodizela
3.2. Poljoprivredna biomasa
1.10.2.4. Ekolo{ki zahtevi
3.2.1. Posle`etveni ostaci biomase u ratarstvu
1.10.3. Procene energetskih bilansa i snabdevanje biodizelom
3.2.2. Ostaci rezidbe u vo}arstvu i vinogradarstvu
1.10.1. Srednjoro~ne mogu}nosti
3.2.3. Uzgoj planta`a biljne mase za energetske potrebe
1.10.2. Dugoro~ne mogu}nosti
3.3. Biomasa u {umarstvu i preradi drveta
1.11. Zaklju~ci i ocene
3.3.1. Ostaci biomase u {umarstvu
II. PROIZVODNjA I PRIMENA BIOGASA I EKO-
\UBRIVA 3.3.2. Ostaci biomase u preradi drveta
2.1. Potrebe za biogasom 3.3.3. Uzgoj planta`a drve}a i `bunja za energetske potrebe
2.2. Sirovine za proizvodnju biogasa i organskog |ubriva 3.4. Fizi~ko-hemijske i toplotne karakteristike biomase
2.2.1. Stajnjak 3.4.1. Poljoprivredna biomasa
2.2.2. Fekalne vode 3.4.2. [umska biomasa
2.3. Tehnologije 3.4.3. Biomasa u preradi drveta
2.4. Proizvodni pogoni 3.5. Prikupljanje, pakovanje, transport i skladi{tenje ~vrste
biomase
2.4.1. Mini pogoni za seoska doma}instva
3.6. Tehnologije konverzije ~vrste biomase
2.4.2. Industrijski pogoni
3.6.1. Sagorevanje i kosagorevanje
2.5. Kori{}enje biogasa
3.6.2. Gasifikacija
2.5.1. Kotlarnice
3.6.3. Piroliza
2.5.2. Elektrane
3.7. Postrojenja i ure|aji za konverziju ~vrste biomase
2.6. Ekolo{ki zna~aj proizvodnje biogasa i organ. |ubriva
3.7.1. Lo`i{ta
2.6.1. Re{enje ekolo{kog problema stajnjaka, osoke
3.7.2. Gasogeneratori
2.6.2. Zna~aj biogasa za smanjivanje {tetnih materija
3.7.3. Elektrogeneratori (kogeneratori)
2.6.3. Zna~aj biogasa za smanjivanje gasova koji izazivaju efekat
“staklene ba{te” 3.9. Primena biomase u privredi, poljoprivredi i u
doma}instvima
2.6.4. Zna~aj eko-|ubriva za proizvodnju organske hrane
3.10. Ekolo{ki zna~aj proizvodnje i prerade ~vrste biomase
2.7. Energetski zna~aj biogasa
3.10.1. Smanjenje efekta “staklene ba{te”
2.7.1. Supstitucija fosilnog gasa
3.10.2. Spre~avanje spaljivanja `etvenih ostataka. Postupci i
2.7.2. Supstitucija drugih goriva efekti
2.8. Ekonomski aspekti proizvodnje i primene biogasa 3.10.3. Re{enje problema deponija otpadne biomase (piljevine,
2.8.1. Ekonomska analiza elemenata proizvodnog procesa kore, granja...)
2.8.2. Analiza cena biogasa 3.11. Energetski zna~aj ~vrste biomase
2.8.3. Makroekonomski zna~aj proizvodnje biogasa i organskih 3.11.1. Ogrevno drvo, briketi...biogas
|ubriva 3.11.2. Supstitucija fosilnih goriva biogorivima

[139]

3.12. Ekonomski zna~aj proizvodnje,
prerade i primene ~vrste
biomase
3.12.1. Makroekonomski zna~aj ~vrste
biomase
3.12.2. Analiza reprodukcionog procesa
3.13. Pravni aspekti proizvodnje i
primene ~vrste biomase
3.13.1. Va`e}i propisi u zemlji
3.13.2. Propisi Evropske unije
3.14. Procene srednjoro~nih i
dugoro~nih mogu}nosti za proizvodnju
i primenu ~vrste biomase
3.14.1. Agropotencijali
3.14.2. Ekolo{ki, energetski i ekonmomski
imperativi
3.14.3. Procene energetskih bilansa
3.15. Zaklju~ci i ocene
I V. PROIZVODNjA I PRIMENA
ALKOHOLA
4.1. Potrebe za alkoholom
4.2. Sirovine za proizvodnju alkohola
(etanola)
4.2.1. Postoje}e sirovine
4.2.1.1. Melasa
4.2.1.2. @itarice
4.2.1.3. Ostale alternativne sirovine
4.2.2. Mogu}nosti za proizvodnju
namenskih sirovina
4.3. Tehnologije
4.4. Postoje}i proizvodni pogoni
4.4.1. Proizvodni kapaciteti
4.4.2. Iskori{}enost proizvodnih kapaciteta
4.4.3. Potrebe za modernizacijom
kapaciteta
4.5. Primena alkohola
4.5.1. Primena etanola u industriji i
medicini
4.5.2. Alkoholi ( metanola, etanola) kao
energenti
4.5.2.1. Etanol kao dodatak benzinu
4.6. Energetski zna~aj alkohola
4.6.1. Supstitucija fosilnog goriva
(benzina)
4.7. Ekolo{ki zna~aj proizvodnje i
primene etanola kao energenta
4.7.1. Zna~aj nusproizvoda iz proizvodnji
alkohola kao sto~ne hrane
4.8. Ekonomski aspekti proizvodnje i
primene alkohola
4.9. Mere podsticaja proizvodnje i
primene alkohola
4.9.1. Nau~na istra`ivanja - unapre|enje
proizvodnje i primene
4.9.2. Edukacija, promocija
4.9.3. Premije, poreska politika
4.9.4. Kvalitet, standardi
4.10. Procene kratkoro~nih i
dugoro~nih mogu}nosti
4.11. Zaklju~ci i ocene
energija
Nikola Rajakovi}, @eljko \uri{i}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 658.5.001:[621.311:620.91
Distribuirana proizvodnja
elektri~ne energije -
definicija i podele
Rezime
Distribuirani izvori elektri~ne energije u sve ve}oj meri u~estvuju u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije i time stvaraju novi koncept budu}eg decentralizovanog
elektroenergetskog sistema. U savremenoj literaturi ne postoji konzistentna definicija
distribuirane proizvodnje. Postoji relativno veliki broj termina i definicija vezanih za
distribuiranu proizvodnju, pa je u ovom radu dat njihov pregled i predlo`ena definicija
koja je najprihvatljivija za uslove u kojima se razvijaju elektronergetski sistemi Srbije i
Crne Gore. U radu su date podele distribuirane proizvodnje prema tipu primarnog
izvora energije, snazi i funkcionalnoj ulozi. Na kraju su ukratko sagledani problemi
integracije distribuiranih izvora u elektroenergetski sistem.
Klju~ne re~i: elektroenergetika, obnovljivi izvori energije, distribuirana proizvodnja,
priklju~enje na EES.
Distribution Power Generation - Definition and Classification
Distributed generation is expected to become more important in the future generation
system. The current literature, however, does not use a consistent definition of
distributed generation. A large number of terms and definitions is used in relation to
distributed generation. This paper discusses the relevant issues and aims at providing a
general definition and classification for distributed power generation. The problems of
network integration of distributed generation are presented in this paper too.
Key words: electricity, renewable energy, distributed generation, distributed generation
integration.
1. Uvod postoje}a dinamika kojom se eksploati{u
fosilna goriva }e u bliskoj budu}nosti
Globalni razvoj dru{tva u bli`oj i daljoj
dovesti i do iscrpljenosti rezervi ovih
budu}nosti u ogromnoj meri }e zavisiti od
goriva.
stanja u oblasti energetike. Problemi sa
kojima se suo~avaju u manjoj ili ve}oj U ovakvim opre~nim uslovima
meri sve zemlje sveta su vezani za proizvodnje i potro{nje prisutan je
permanentni porast cene elektri~ne
obezbe|ivanje energije i o~uvanje `ivotne
energije, ~ime se, ve} na sada{njem nivou,
sredine. Eksplozija ljudske populacije na
zemlji uzrokuje permanentno pove}anje stvara ekolo{ki i ekonomski opravdana
potreba za energijom. Trend pove}anja potreba uklju~ivanja alternativnih izvora u
potreba za energijom je naro~ito izra`en u globalnu strategiju razvoja energetike.
oblasti elektroenergetike, i on na Ovakvi energetski tokovi su naterali
globalnom nivou iznosi oko 2,8 % visokorazvijene zemlje da ula`u ogroman
godi{nje. Sa druge strane, trenutna kapital i anga`uju veliki broj stru~njaka u
struktura primarnih izvora elektri~ne razvoj sistema za kori{}enje obnovljivih
energije ne mo`e na globalnom nivou izvora elektri~ne energije (vetroelektrane,
obezbediti takav trend pove}anja male hidroelektrane, elektrane na biomasu
proizvodnje elektri~ne energije. Razlog za i biogas, fotonaponska konverzija, ...).
to su aktuelni lokalni i globalni ekolo{ki Kao rezultat takvog ulaganja osvojena je
tehnologija i razvijena industrija za
problemi, koji su direktno uzrokovani
sagorevanjem fosilnih i nuklearnih goriva tehni~ki pouzdanu konverziju nekih
na kojima se bazira sada{nja proizvodnja primarnih obnovljivih izvora. Osim toga,
elektri~ne energije u svetu. Osim toga, me|unarodni protokoli i obaveze o
[140]
 energija
smanjenju emisije CO2 (Kjoto protokol) i
lokalni ekolo{ki problemi primorali su
Vlade mnogih zemalja da razli~itim
subvencijama podsti~u izgradnju ekolo{ki
~istih elektrana koje koriste obnovljive
izvore. Ovakva politika dovela je do
izuzetne popularizacije i fantasti~nog
trenda pove}anja udela pojedinih
obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije (npr. izgradnja
vetroelektrana u Nema~koj, [paniji i
Danskoj).
Proizvodne jedinice koje koriste
obnovljive izvore su relativno malih snaga
(nekoliko kW do nekoliko desetina MW)
pa se obi~no vezuju na niskonaponsku i
srednjenaponsku distributivnu mre`u.
Ovakvi izvori su ra{trkani u distributivnom
sistemu prema pogodnim lokacijama
njihove izgradnje i nazivaju se distribuirani
ili disperzovani obnovljivi izvori elektri~ne
energije. Osim obnovljivih izvora, u
distributivnom sistemu su sve vi{e prisutni
i distribuirani izvori koji koriste fosilna
goriva a to su naj~e{}e termoelektrane -
toplane za kogeneracionu proizvodnju
tople vode i elektri~ne energije (Combined
heat and power - CHP) kao i razli~iti
mikroturbinski i dizel-elektri~ni agregati.
Tako|e, u ove izvore spadaju i gorivne
}elije koje pretvaraju hemijsku energiju
vodonika u elektri~nu i toplotnu energiju.
2. Koncept budu}eg
elektroenergetskog sistema
Savremeni elektroenergetski sistemi (EES)
uglavnom su razvijani tokom poslednjih 50
Slika 1 Savremeni centralizovani koncept elektroenergetskog sistema
Slika 2 Me{oviti scenario budu}eg elektroenergetskog sistema
godina. Razvoj je sledio ideju vodilju
prema kojoj su veliki centralizovani
generatori preko blok-transformatora
injektirali elektri~nu snagu u
visokonaponsku prenosnu mre`u. Zatim je
prenosni sistem kori{}en za prenos snage
~esto i na velikim udaljenostima. Na kraju,
snaga je iz prenosnog sistema preko serije
distributivnih transformatora usmeravana
kroz srednjenaponsku i niskonaponsku
distributivnu mre`u prema potro{a~ima na
ni`em naponu. Centralizovani koncept
EES-a prikazan je na slici 1.
U centralizovanim EES-ima mogu
postojati distribuirani izvori ali je njihovo
u~e{}e u ukupnoj proizvodnji elektri~ne
energije zanemarljivo. Postoje}i trend
razvoja distribuiranih obnovljivih izvora i
prerspektive njihovog daljeg razvoja }e sve
vi{e uticati na decentralizaciju proizvodnje,
odnosno pove}anje udela distribuirane
proizvodnje u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije u EES-u. Iz ovih
razloga je me|unarodna komisija za
prenosne mre`e (CIGRE) predo~ila
me{oviti koncept EES-a, slika 2, kao
verovatan scenario razvoja EES-a do 2020.
godine. Sli~an scenario razvoja EES-a dat
je i u literaturi [1].
Kod me{ovitog koncepta i dalje postoje
jake centralizovane proizvodne jedinice,
kao {to su termoelektrane, nuklearne
elektrane i hidroelektrane, koje obezbe|uju
stabilnost sistema, ali zna~ajan deo potreba
za elektri~nom energijom se podmiruje iz
malih distribuiranih izvora.
[141]
3. Definicija i podele
distribuirane proizvodnje
3.1. Definicija distribuirane
proizvodnje
Pojam distribuirane proizvodnje je
relativno nov termin, iako su prvi
proizvodni sistemi elektri~ne energije bili
upravo distribuiranog karaktera. U
savremenoj literaturi ne postoji
konzistentna definicija distribuirane
proizvodnje, ~ak ne postoji jedinstveno
usvojeni termin u engleskom govornom
podru~ju [2], tako da se sre}e vi{e
sinonima. U Ju`noj Americi se koristi
termin embedded generation, u Severnoj
Americi dispersed generation, a u Evropi i
delu Azije decentralised generation. Od
ve}ine autora sugeri{e se da op{te
prihva}eni termin bude “distributed
generation” [2,3], pa je i u ovom radu
prihva}en taj termin.
Definicija distribuirane proizvodnje se
naj~e{}e vezuje za instalisanu snagu izvora
i naponski nivo u ta~ki njegovog
priklju~enja na EES. U pogledu snage
postoje razli~ite definicije distribuirane
proizvodnje. Electric Power Research
Institute (EPRI) defini{e distribuiranu
proizvodnju kao proizvodnju instalisane
snage od nekoliko kW do 50 MW. Gas
Research Institute defini{e distriburianu
proizvodnju u opsegu od 25 MW do 50
MW. CIGRE defini{e distriburianu
proizvodnju kao proizvodnju ~ija je
instalisana snaga manja od 50-100 MW.
Postoje i razli~ite druge definicije
distribuirane proizvodnje prema
instalisanoj snazi koje se koriste na
nacionalnim nivoima.
U pogledu naponskog nivoa u ta~ki
priklju~enja postoje tako|e razli~ite
definicije ali se naj~e{}e distribuirana
proizvodnja defini{e kao proizvodni
sistem elektri~ne energije koji je
direktno priklju~en na srednjenaponsku
ili niskonaponsku distributivnu mre`u
ili je priklju~en u instalaciji sa
potro{a~ke strane (posmatrano u odnosu
na merno - razdelno mesto) [2,3,4].
Tako|e, u distribuirane izvore spadaju i
autonomni izvori (stand alone) i izvori
za rezervno napajanja potro{a~a u
distributivnom sistemu [3]. Ova definicija
je najprihvatljivija i precizna je ukoliko
postoji jasno razgrani~enje izme|u
distributivnih i prenosnih sistema u EES-u.
3.2. Podela distribuiranih izvora
Op{ta podela distribuiranih izvora se
naj~e{}e vr{i prema: vrsti primarnog
energenta, instalisanoj snazi i
funkcionalnoj ulozi [3].
Prema vrsti primarnog energenta
distribuirani izvori se mogu podeliti na
obnovljive i neobnovljive. U obnovljive
spadaju: vetroelektrane, solarne elektrane,
male hidroelektrane, elektrane na biomasu
i biogas, geotermalne elektrane i elektrane
koje koriste energiju mora (plime i oseke i
talasa). U neobnovljive spadaju elektrane
na fosilna goriva (ugalj, naftu i prirodni
gas) i gorivne }elije.
 energija
Slika 3 Podela distribuiranih izvora elektri~ne energije prema instalisanoj snazi
Tabela 1 Naponski nivo u ta~ki priklju~enja distribuiranog izvora na
distributivnu mre`u u zavisnosti od njegove instalisane snage
Lokacija (urbana ili
Instalisana snaga [MW]
ruralna)
0 - 0,25 Ruralna
0 - 0,5 Urbana
0,25 - 4 Ruralna
0,5 - 7 Urbana
4 - 20 Ruralna
7 - 20 Urbana
>20 Urbana i Ruralna
Prema instalisanoj snazi distribuirani izvori
se dele na: mikro, male, srednje i velike.
Na slici 3 prikazan je opseg instalisanih
snaga za pojedine kategorije distriburianih
izvora elektri~ne energije [2,3].
Obi~no se distribuirani izvori priklju~uju
na jedan ili vi{e izvoda u TS VN/SN
(srednji i veliki izvori) ili TS SN/SN i TS
SN/NN (mali i mikro izvori). U tabeli 1
prikazan je naponski nivo na koji se
obi~no vezuju distribuirani izvori u
zavisnosti od njihove instalisane snage [5].
Vezivanja distribuiranih izvora na EES
mo`e biti indirektno preko pretvara~a (AC-
DC ili AC-AC) ili direktno bez pretvara~a.
U literaturi [6] date su principijelne
elektri~ne {eme veza nekih distribuiranih
izvora na EES.
Prema funkcionalnoj ulozi distribuirani
izvori se dele na [3]:
1. Distribuirane izvore za rezervno
napajanje (standby). Ovakvi izvori se
koriste kao rezervno napajanje osetljivih
industrijskih i drugih objekata kao {to su
bolnice, ra~unarski centri i sli~no.
Uklju~ivanje izvora vr{i se samo
ukoliko do|e do prekida mre`nog
napajanja. U ovakve izvore naj~e{}e
spadaju dizel-elektri~ni agregati, gorivne
}elije i akumulatorske baterije sa
odgovaraju}im energetskim
pretvara~ima.
2. Autonomne izvore (stand alone). Ovi
izvori slu`e za napajanje potro{a~a koji
nisu priklju~eni na distributivnu mre`u.
To su naj~e{}e vojni i
telekomunikacioni objekti. Tako|e se
koriste i za napajanje meliracionih
sistema. U ove svrhe naj~e{}e se koriste
dizel-elektri~ni agregati, fotonaponski
Naponski nivo u ta~ki
priklju~enja [kV]
0,4
0,4
10
10
35
35
110
sistemi i vetroagregati manje snage ili
njihova kombinacija (hibridni sistemi).
3. Distribuirane izvore za napajanje
udaljenih i ruralnih potro{a~kih centara
(rural and remote applications). U ovu
grupu spadaju izvori koji obezbe|uju
elektri~nu energiju za udaljene
potro{a~ke centre, npr. udaljena sela i
katunska naselja. Ovi izvori mogu raditi
i kao autonomni ili za podr{ku mre`i
koja je obi~no kod ovakvih udaljenih
potro{a~a slaba i ne mo`e obezbediti
napon i ostale parametre kvaliteta
elektri~ne elektri~ne energije u
propisanim granicama. U ovu grupu
naj~e{}e spadaju male hidroelektrane,
elektrane na biomasu, vetroagregati i
dizel-elektri~ni agregati.
4. Izvore za kogenerativnu proizvodnju
elektri~ne energije i tople vode
(combined production of heat and power
-CHP). U pogledu mogu}nosti
kogeneracije toplotne i elektri~ne
energije distribuirani izvori se svrstavaju
u dve kategorije. U kategoriju
kogenerativnih distribuiranih izvora
(CHP) spadaju: termoelektrane - toplane
sa parnim i gasnim mikroturbinama,
dizel agregati, gorive }elije i
geotermalne elektrane. U drugu
kategoriju spadaju svi ostali distribuirani
izvori koji generi{u samo elektri~nu
energiju. Kogenerativna proizvodnja je
tipi~na za industrijske energane (parne
ili gasne mikroturbine).
5. Izvore za pokrivanje vr{nog optere}enja
(peak load shaving). Ovakvi
distribuirani izvori se naj~e{}e koriste u
industriji kako bi oborili pikove
potro{nje elektri~ne energije iz
[142]
distributivne mre`e i time smanjili
tro{kove koje im stvara vr{no
optere}enje (koje se obi~no meri kao
srednje optere}enje na
petnaestominutnom nivou). Osim ovog
ekonomskog razloga, uklju~ivanjem
distribuirane proizvodnje u “{picevima “
potro{nje restere}uje se prenosna mre`a
i distributivni transformatori i
pobolj{avaju se naponske prilike u
sistemu. Ova kategorija distribuiranih
izvora je iz pomenutih razloga naro~ito
povoljna za EES. U ovu kategoriju
naj~e{}e spadaju brze mikroturbinske
elektrane, akumulacione male
hidroelektrane i u nekim uslovima
solarne elektrane i vetroelektrane.
6. Izvore za pokrivanje bazne proizvodnje
(base load). Distribuirani izvori se, u
novim okolnostima formiranja cena u
deregulisanom okru`enju, sve vi{e
koriste i kao bazni izvori, odnosno
stalno su priklju~eni na elektri~nu
(distributivnu) mre`u u koju injektiraju
aktivnu i reaktivnu energiju. Osim
pokrivanja dela potro{nje ovi izvori
omogu}avaju, u izvesnoj meri,
upravljanje naponske prilikama u
distributivnom sistemu. U ovu grupu
spadaju naj~e{}e obnovljivi izvori koji
nemaju mogu}nost akumulacije
primarnog energenta, a to su: proto~ne
male hidroelektrane, vetroelektrane,
solarne (fotonaponske) elektrane i druge.
4. Integracija distribuiranih
izvora u elektroenergetski
sistem
Da bi se neki distribuirani izvor priklju~io
na distributivnu mre`u treba da zadovolji
propisane tehni~ke uslove za priklju~enje
(svaka elektroprivreda propisuje tehni~ke
uslove o priklju~enja malih elektrana na
distributivnu mre`u). Elektoprivreda Srbije
je u maju 2003, u vidu preporuke, donela
Osnovne tehni~ke zahteve za priklju~enje
malih elektrana na mre`u
Elektrodistribucije Srbije [7]. Preporuke su
napisane po ugledu na Nema~ke propise i
odnose se na sve male elektrane
(hidroelektrane, vetroelektrane, solarne
elektrane, termoelektrane na biomasu itd.)
snage do 16 MVA koje se priklju~uju na
distributivnu mre`u napona 0,4 kV, 10
kV, 20 kV ili 35 kV. Osnovni uslovi
priklju~enja su u navedenoj preporuci
definisani kroz ~etiri kriterijuma:
1. kriterijum dozvoljene snage male
elektrane;
2. kriterijum flikera;
3. kriterijum dozvoljenih struja vi{ih
harmonika;
4. kriterijum snage kratkog spoja.
Zadovoljenjem tehni~kih propisa, odnosno
pobrojanih kriterijuma, ne re{avaju se svi
problemi rada malih elektrana u
distributivnoj mre`i. Javlja se niz tehni~kih
problema koji su uglavnom posledica toga
{to je distributivna mre`a i odgovaraju}i
dispe~erski sistem razvijan prema
centralizovanom konceptu u kojem je
distributivna mre`a pasivna.
 energija
Priklju~enjem Slika 4 Tehni~ki problemi integracije distribuiranih izvora u EES
distribuiranog
izvora
distributivna
mre`a gubi
radijalnost,
odnosno postaje
aktivna. U
uslovima jakog
prisustva
distribuirane
proizvodnje u
potpunosti se
menjaju tokovi
aktivnih i
reaktivnih snaga
a time i gubici i
naponske prilike
u samoj
distributivnoj mre`i. U potpunosti se menja proizvodnje. Tako|e postoji i vi{e
i koncept relejne za{tite elemenata u
distributivnom sistemu [8]. Nivo struja
kratkih spojeva u distributivnom sistemu
mo`e se znatno pove}ati zbog uticaja
distribuiranih izvora. Iz tog razloga mo`e
se desiti da je potrebno menjati rasklopnu i
drugu opremu u sistemu koja nije
dimenzionisana za prora~unate struje
kratkog spoja. Distribuirani izvori uti~u na
kvalitet elektri~ne energije. Osim
pozitivnog uticaja u smislu rezerviranja
napajanja i pobolj{anja naponskih prilika,
distribuirani izvori mogu imati negativan
uticaj na ostale pokazatelje kvaliteta
elektri~ne energije.
Kod razli~itih tipova i tehnologija
distribuirane proizvodnje pobrojani
problemi su u razli~itoj meri izra`eni.
Prema dosada{njem iskustvu zemalja u
kojima je distribuirana proizvodnja
zna~ajno razvijena najve}i problem pri
integraciji distribuiranih izvora u EES
prestavlja obezbe|enje pouzdane i
selektivne relejne za{tite. Na slici 4
grafi~ki su prikazani osnovni tehni~ki
problemi integracije distribuiranih izvora u obnovljive i neobnovljive. Prema
EES [9]. Podaci su rezultat iskustva Finske
u kojoj je distribuirana proizvodnja
raznovrsna i zna~ajno zastupljena
(dominiraju male hidroelektrane - oko 400
MW i vetrogeneratori - oko 50 MW).
Na osnovu slike 4 mo`e se zaklju~iti da u
preko 90% slu~ajeva priklju~enja
distributivnih izvora na EES se javljaju
problemi vezani za relejnu za{titu. Tako|e
su izra`eni problemi: neizvesnosti
proizvodnje, naponske nestabilnosti,
zadovoljavanja parametara kvaliteta
elektri~ne energije i pove}anja nivoa struje razloga {to procesi deregulacije, odnosno
kvara u distributivnoj mre`i.
5. Zaklju~ak
U posljednje dve decenije jasno je izra`en
trend porasta distribuirane proizvodnje
elektri~ne energije. Ovakav trend je
posledica globalnih ekolo{kih i energetskih vezanim za za{titu, upravljanje i stabilnost.
problema, ali i velikih tehnolo{kih i
tehni~kih napredaka u gradnji sistema za
efikasno dobijanje elektri~ne energije iz
nekih nekonvencionalnih izvora.
U savremenoj literaturi ne postoji
konzistentna definicija distribuirane
sinonima u engleskom govornom podru~ju
koji se odnose na distribuiranu proizvodnju
(embedded generation, dispersed
generation, decentralised generation,
distributed generation). Od ve}ine autora
sugeri{e se da op{te prihva}eni termin
bude “distributed generation”.
Najprihvatljivija definicija distribuirane
proizvodnje je: “distribuirana proizvodnja
je proizvodni sistem elektri~ne energije
koji je direktno priklju~en na
srednjenaponsku ili niskonaponsku
distributivnu mre`u ili je priklju~en u
instalaciji sa potro{a~ke strane
(posmatrano u odnosu na merno - razdelno
mesto) “. Tako|e, u distribuirane izvore
spadaju i autonomni izvori (stand alone) i
izvori za rezervno napajanja potro{a~a u
distributivnom sistemu.
Op{ta podela distribuiranih izvora se
naj~e{}e vr{i prema: vrsti primarnog
energenta, instalisanoj snazi i
funkcionalnoj ulozi. Prema vrsti primarnog
izvora distributivni izvori se dele na
instalisanoj snazi distribuirani izvori se
dele na: mikro, male, srednje i velike.
Distribuirani izvori se koriste za: rezervno
napajanje, napajnje autonomnih izvora,
napajanje udaljenih i ruralnih potro{a~kih
centara, kogenerativnu proizvodnju
elektri~ne energije i tople vode, pokrivanje
vr{nog optere}enja, pokrivanje bazne
proizvodnje. Funkcionalna uloga
distribuirane proizvodnje u EES-u postaje
izra`enija i ekonomski prihvatljivija u
deregulisanom okru`enju. pa je to jedan od
liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije, i
razvoja distribuirane proizvodnje teku
uporedo.
Pored pozitivnih efekata na performanse
EES-a, pove}anje decentralizovane
proizvodnje je pra}eno problemima
Regulacija, planiranje i upravljanje
budu}im distributivnim sistemima sa
uklju~enim distribuiranim izvorima
elektri~ne energije predstavlja}e }e jedan
od najve}ih izazova stru~noj i istra`iva~koj
javnosti. Odgovor na pitanje kako uklju~iti
zna~ajan broj obnovljivih izvora u
[143]
postoje}i sistem ima}e jedno od centralnih
mesta.
Acknowledgements
This work was supported by European
Commission, Directorate General on
Research and Technology Development
and International Co-operation Activities
(INCO) under contract INCO-CT-2004-
509205 (VBPC-RES Project www.vbpc-
res.org).
Literatura
[1] W. Sweet, Networking Assets, IEEE
Spectrum, January 2001, str. 84-88.
[2]T. Ackermann , G. Andersson, L. Soder,
Distributed generation: a definition,
Electric Power Systems Research, 57
(2001) 195-204.
[3]W. El-Khattam, M.M.A. Salama,
Distributed generation technologies,
definitions and benefits, Electric Power
Systems Research, 71 (2004) 119-128.
[4] G. Pepermansa, J. Driesenb, D.
Haeseldonckxc, R. Belmansc, W.
D’haeseleer, Distributed generation:
definition, benefits and issues, Energy
Policy (2005), Article in press.
[5] Connection Considerations for
Distributed Generation, Western Power
Distribution (South Wales), April 2004.
[6] M. \uri}, A. ^ukari}, @. \uri{i},
Elektrane, Elektrotehni~ki fakultet
Beograd - Elektrotehni~ki fakultet Pri{tina,
2004.
[7] Osnovni tehni~ki zahtevi za priklju~enje
malih elektrana na mre`u
Elektrodistribucije Srbije - Tehni~ka
preporuka br. 16, JP EPS Direkcija za
distribuciju elektri~ne energije Srbije,
2003.
[8]V. Vu}i}, @. \uri{i}, Tehni~ki i
energetski aspekti priklju~enja
vetroagregata snage 500 kW na lokaciji
Vilusi, Zbornik radova, 27. savetovanje
Juko CIGRE, Zlatibor, 2005.
[9]R. Komulainen, Distributed Generation
Integration, VTT Technical Research
Center of Finland, 2003.

azvoj nauke i tehnologije doveo je
R do pove}anja ne samo potro{nje
ve} i do pove}anja proizvodnje
energije. Usled intenzivne eksploatacije
konvencionalnih izvora energije po
sada{njim tehnologijama dolazi do emisije
zaga|uju}ih komponenata koje ozbiljno
ugro`avaju {ume, reke i jezera. Zbog toga
se name}e potreba za kori{}enjem
obnovljivih izvora energije u koje spadaju
geotemalna energija, sun~eva, energija
biomasa, plime i oseke, energija vetra. Na
niskotemperaturske procese (u intervalu
10oC do 150oC) otpada oko 57% od
ukupne potro{nje toplote zemalja Evroske
unije i SAD. U tabeli 1 je prikazana
struktura proizvodnje energije u svetu u
periodu 1960-2000, kao i projekcija te
strukture u 2020. [5].
Kori{}enje geotermalne energije
u svetu
Pod geotermalnom energijom
podrazumevamo energiju akumuliranu u
fluidina i masama stena u Zemljinoj kori.
Postojanje geotermalnih fluida i
mogu}nosti njihovog kori{}enja poznati su
u svetu jo{ od davnina. Osnovne prednosti
Tabela 1 Struktura proizvodnje energije u svetu
Vrsta izvora energije 1960
Gten
Ugalj 1,40
Nafta 1,00
Prirodni gas 0,40
Nuklearna energija 0,00
Hidroenergija 0,15
Obnovljivi izvori energije 0,00
Tradicionalni obnovljivi izvori 0,50
Ukupno 3,45
Gten - 109 tona ekvivalentne nafte; 1 ten = 42 GJ
Tradicionalni obnovljivi izvori energije obuhvataju hidroenergiju,drvo, biljne i `ivotinjske ostatke
energija
Neboj{a ^. Miti}, Dragan T. Stojiljkovi}, Stani{a T.
Stojiljkovi}
Tehnolo{ki fakultet, Leskovac
Maja \urovi}-Petrovi}
Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine, Beograd
UDC 551.23:620.9(497.11)
Geotermalna energija
Sijarinske Banje
pri kori{}enju geotermalne energije u problemi stvaranja naslaga od te{ko
odnosu na klasi~ne izvore energije su
znatno manje zaga|enje okoline kao i
znatno ni`i eksploatacioni tro{kovi.
rastvornih soli, zaprljanja zidova elemenata
sistema i korozije. Kako bi ovi procesi
mogli uspe{no da se reguli{u neophodno je
poznavanje sastava i svojstava geotermalne
Na primer, konstatovano je da su
eksploatacioni tro{kovi za grejanje zgrada vode.
u Francuskoj ni`i za 2,5 do 4 puta ukoliko Geotermalne vode u odnosu na izvorske i
se koristi grejni sistem sa geotermalnom pija}e vode imaju u svom sastavu znatno
energijom umesto sistema sa vi{e soli, gasova i povi{enu temperaturu
konvencionalnim gorivom [6]. {to ubrzava procese korozije, talo`enje
naslaga od ~vrstih materija i zaprljanje
Najzna~ajniji rezultati u kori{}enju
povr{ina koje su u kontaktu sa vodom.
geotermalne energije u svetu ostvareni su u
SAD, Japanu, Islandu, Francuskoj, Italiji, Hemijski sastav geotermalne vode izra`ava
Ma|arskoj. Iskustva pokazuju da je se preko sadr`aja katjona i anjona, u
najracionalnije ravnomerno kori{}enje jedininicama mg/l i mgekv/l .
toplotnih potencijala geotermalnih bu{otina U najve}em broju slu~ajeva spadaju u
tokom cele godine. termomineralne vode (imaju ukupnu
Srbija se nalazi u zoni povoljnih mineralizaciju vi{u od 1 mg/l). Mogu biti
geotermalnih potencijala koji se prostiru od slabo kisele (pH 6,3 - 6,8), neutralne (pH
Ma|arske i pru`aju se ka Makedoniji, 6,8 - 7,2) ili slabo alkalne (pH 7,2 - 8,5).
Gr~koj i Turskoj. [to se ti~e podru~ja Prema temperaturi mo`emo ih podeliti na
centralne i ju`ne Srbije najpovoljniji hipotermne (20 - 34oC), homeotermne (34
prirodni izvori su na lokalitetima u - 38oC) i hipertermne (>38oC) [4].
Vranjskoj, Jo{ani~koj i Sijarinskoj Banji [3].
Geotermalne vode Sijerinske
Problemi pri eksploataciji Banje
geotermalne energije U Sijarinskoj Banji postoji petnaestak
Pri eksploataciji grejnih sistema sa izvora mineralne vode. Geotermalna voda
geotermalnom vodom veoma su izra`eni iz bu{otine B-4 sada se koristi za
zagrevanje hotela «Gejzer» sistemom
indirektnog grejanja. Ova voda
(temperature 75-78oC, protoka 5-6 l/s) se
2000 2020 cevovodom dovodi do izmenjiva~ke
podstanice gde predaje deo toplotne
% Gten % Gten %
energije vodi centralnog grejanja hotela.
42 2,7 26 3,40 25 Iskori{}ena geotermalna voda se dalje
30 3,0 29 3,40 25 ispu{ta u kanal, sa temperaturom i do 65oC
(tabela 2).
10 2,0 20 2,80 21
Od katjona najzastupljeniji je natrijumov,
0 0,6 6 0,80 6 Na+ (88.32 - 93.39%), a od anjona
4 0,7 7 1,00 7 bikarbonatni, HCO3- (90.53 - 93.93%).
0 0,3 3 0,90 8
14 0,9 9 1,10 8 Sklonost ka talo`enju
U pogledu sklonosti ka talo`enju kamenca
100 10,2 100 13,40 100
i korozionog dejstva vode za
karakterizaciju se koriste Lan`elijeov
(Langelier) indeks zasi}enja i Riznerov
[144]
 energija
Tabela 2 Sadr`aj katjona i anjona geotermalne vode Sijarinske banje, bu{otina B-4 Tehnolo{ka shema
pilot postrojenja
Datum Kako se sa slike 1
vidi geotermalna
Komponenta 13.11.1990. 07.04.2004. 13.10.2004. voda se sa bu{otine
vodi u izmenjiva~
mg/l mgekv/l mgekv% mg/l mgekv/l mgekv% mg/l mgekv/l mgekv% toplote, gde
geotermalna voda
Amonijum, NH4+ 0,04 0,0067 0,0125 0,8 0,1336 0,2756 0,00 0,00 0,00 predaje deo toplotne
energije. Izmenjiva~
Natrijum,Na+ 1083,17 47,1179 88,3192 1030 44,805 92,4172 1050 45,675 93,39 toplote je cevastog
tipa sa lamelastom
Kalijum,K+ 46,84 1,1991 2,2476 5,3 0,1357 0,2799 ispunom. Vazduh
pogonjen
Kalcijum,Ca2+ 60,06 2,9970 5,6177 37,3 1,8613 3,8392 48 2,3952 4,90 ventilatorom
opstrujava oko
Magnezijum,Mg2+ 24,28 1,9982 3,7456 18,6 1,5308 3,1575 10 0,823 1,68 lamela i cevi, zagreva
se i odvodi toplotu do
Gvo`dje,Fe3+ 0,57 0,0306 0,0574 0,278 0,0149 0,0308 0,25 0,0134 0,03 toplotnog
konzumenta (npr.
su{are). Radi
SUMA upravljanja procesom
1214,96 53,3495 100,00 1092,28 48,48 100,00 1108,25 48,91 100,00
su{enja materijala
Bikarbonati, HCO3- 3000 49,20 93,935 3042 49,89 91,02 3050 50,02 90,531 potrebno je pra}ene
fizi~kih karakteristika
Hloridi,Cl- 56,0 1,5792 3,0151 105,8 2,9836 5,4432 145 4,089 7,4007 vazduha
2- (temperatura,
Sulfati,SO4 76,8 1,5974 3,0499 91,6 1,9053 3,476 54,8 1,1398 2,063 relativna vla`nost,
protok) ispred i iza
Nitrati,NO3- 0,00 0,00 0,00 2 0,03 0,06 0,00 0,00 izmenjiva~a, kao i
pra}enje parametara
Nitriti,NO2- 0,00 0,00 0,00 0,006 0,00 0,00 0 0,00 0,00 geotemalne vode na
ulazu i izlazu iz
Fosfati,HPO42- 0,00 0,00 0,00 0,035 0,00 0,00 0,14 0,00 0,01 izmenjiva~a. Zbog
relativno niske
SUMA temparature
3132,80 52,38 100,00 3241,5 54,81 100,00 3249,94 55,25 100,00 geotermalne vode
limitirana je i
(Ryzner) indeks stabilnosti (procena (koji je istalo`en po zidovima cevi), nema maksimalna temperatura toplog vazduha
sklonosti ka talo`enju kalcijum-karbonata sklonost ka koroziji. Riznerov indeks koja se u izmenjiva~u mo`e posti}i. Kako
na metalnim materijalima) (tabela 3). pokazuje da ispitivana voda ima veoma funkcionalnost i primenljivost su{are ne bi
L.I. = pH - pHs izra`enu sklonost ka talo`enju karbonata. bila dovedena u pitanje predvidjeno je i
Ovim metodama uzima se u obzir samo mesto za ugradnju elemenata za
R.I. = 2 pHs - pH dogrevanje suvog vazduha, ukoliko se za
sadr`aj karbonata, bikarbonata i ugljene
pHs= f(t) - f[Ca2+] - f(A) + f(R) kiseline u vodi, dok je uticaj ostalih faktora tim bude ukazala potreba.
f(t) - funkcija koja uzima u obzir zanemaren.
sadr`aj ugljene kiseline i Prethodni prora~un cevastog
rastvorenog kalcijuma u Hemijski sastav vode Sijarinske izmenjiva~a toplote sa lamelarnim
zavisnosti od temperature vode Banje, bu{otine B-4 ispunama
f[Ca2+] - funkcija koja uzima u obzir uticaj Geotermalna voda sadr`i ~itavu paletu Za pretpostavljene parametre su{enja npr.
koncentracije kalcijum-jona u mikroelemenata i to: Li, Rb, Sr, Mn, Ni, {argarepe:
mg/l Cu, Pb, Zn, Cr, Cd, Al, As, Hg, Be, Se. z temperatura su{enja - t2 = 50 oC

f(A) - funkcija uticaja ukupne alkalnosti Litijum (Li) je prisutan sa 1.26 mg/l, z vreme (ciklus) su{enja - τ = 4 sata
stroncijum (Sr) sa 2,08 mg/l, a rubdijum z kapacitet robe (su{are) - oko 20
vode u mgekv/l
(Rb) sa 0,35 mg/l. Prate}i sadr`aj ove kg/ciklusu
f(R) - funkcija uticaja ukupnog sadr`aja geotermalne vode je i zna~ajna koli~ina z procenat vlage u sirovom materijalu -
rastvorenih soli u mg/l [3,7,8]. slobodnog CO2 (gasni faktor 1:4,4) [1]. {argarepi: 85%,
Pozitivna vrednost Lan`elijeovog indeksa Ovako velika koli~ina ugljen-dioksida z procenat vlage u materijalu na kraju
pokazuje da ispitivana voda nije agresivna, mo`e da se izdvoji iz vode degazacijom i su{enja: 6 % (tabela 4).
ne rastvara za{titni sloj kalcijum karbonata koristi u industrijske i terapeutske svrhe. U toku jednog ciklusa su{enja odvedena
koli~ina vlage, mr:
Tabela 3 Uporedni pregled Lan`elijeovog i Riznerovog indeksa m = 20 . (0.85 - 0.06) = 15.8 kg
r w

Datum 24.04.1990. 13.11.1990. 07.04.2004. 17.09.2004. 13.10.2004. Odvedena koli~ina vlage za 1 sat/1
75 75 75 75 78 sekundu:
Temperatura
pH 7.25 7.13 7.4 7.4 7.8 mr= = =

pHs 6 5.88 6.09 6.023 5.95

Latentna toplota potrebna da vlaga napusti
L.I. 1.25 1.25 1.31 1.377 1.85 materijal, po Rebinderu, Kri{eru i Kiju:

R.I. 4.75 4.63 4.78 4.646 4.10 r = 4000 ÷10000

[145]
 energija
Slika 1 Shema postrojenja z sastav vode pru`a
mogu}nost da se
razmisli o upotrebi
ove vode i za pi}e,
i to nakon
termi~kog
iscrpljivanja, uz
prethodno
re{avanje
problema mutno}e;
z kako je
temperatura vode
koja se sada
ispu{ta u kanal
(posle izmenjiva~a
toplote) znatna
(ide i do 60 -
65oC), preporu~uje
se njeno potpunije
iskori{}enje, jo{ na
izvoru,
postrojenjem koje
bi obuhvatalo osim
izmenjiva~a
toplote i su{aru za
razli~itu robu(npr.
{argarepu, jabuku,
{ljivu, per{un)

Usvajamo latentnu toplotu {argarepe: sredinu. Kada se radi o kori{}enju

r = 4000 geotermalne energije bu{otine B-4 u
Sijarinskoj Banji, mo`e se zaklju~iti, na Literatura
Potrebna koli~ina toplote: osnovu fizi~ko-hemijskih parametara: [1] Elaborat o eksploatacionim rezervama
z prema temperaturi (75 - 78°C) spada u termomineralnih voda izvora Sijarinske
hipertermne geotermalne vode; Banje, Geozavod, Leskovac-Beograd,
Specifi~na toplota vazduh: januar 1993.
z dobijene pozitivne vrednosti
Cp = 1200 Lan`elijeovog indeksa L.I. (1.25 - 1.85) [2] Sijarinska Banja izvor zdravlja i `ivota,
Temperatura spoljnjeg vazduha: pokazuju da ispitivana voda nema priredio Vukadin Risti}, drugo dopunjeno
t1'' = 15 oC Δt'' = 50 - 15 = 35oC sklonost ka koroziji, ne rastvara za{titni
izdanje, Leskovac, 2002.
sloj kalcijum karbonata, a Riznerov [3] Milanovi}, P., Materijali i oprema za
Potreban protok vazduha: indeks R.I. (4.10 - 4.78) pokazuje da kori{}enje geotermalne energije,
ispitivana voda ima veoma izra`enu monografija, IHTM, Beograd 2002, str.
sklonost ka talo`enju karbonata; 53-59.
z elektri~na provodljivost (3500 - 4420
Potreban protok geotermalne vode: μS/cm na 20°C) i suma rastvorenih [4] Stojiljkovi},T.D., Peji}, D.,
mineralnih supstanci (4400 - 4510 mg/l) Stojiljkovi},T.S., Stankovi}, S., \urovi}-
svrstava je u vode sa visokom Petrovi}, M., Mogu}nosti iskori{}enja
mineralizacijom. Izuzetno visoka geotermalnih potencijala Srbije sa osvrtom
Potreban protok geotermalne vode za rad na Sijarinsku Banju, ELECTRA III ,
mineralizacija je posledica prisustva
pilot postrojenja iznosi oko 0.03 l/s. H.Novi, 2004, str. 135-139.
velikih koncentracija bikarbonata u vodi.
z prate}i sadr`aj ove termomineralne vode [5] World Energy Conference, Draft
Zaklju~ak je i zna~ajna koli~ina slobodnog CO2 Summary, Amsterdam, 2001.
Obnovljivi izvori energije, u koje spada i (gasni faktor 1:4,4), koji se mo`e [6] La Geothermie, Edit, AFPME, Paris,
geotermalna energija, u odnosu na ostale degazatorom izdvojiti i koristiti u 1993.
izvore energije, najmanje zaga|uju `ivotnu industriji i balneologiji;
[7] KuliŸski, M.A.,
Spravocnik po
Tabela 4 Uporedni pregled teorijskih prinosa razli~ite robe za su{enje kori{}enjem svoŸstvam, metodam
geotermalne vode, o~ekivani rezultati analiza i ocistke vodR,
Roba za su{enje [argarepa Jabuka Malina [ljiva Per{un Celer Naukova Dumka, Kiev,
(list) (list) 1980.
Po~etni sadr`aj vlage,% 85 86.30 80.33 85 91 92 [8] Robert & Roberta H.L.H.,
Krajnji sadr`aj vlage,% 6 18 18 20 6 6 Combining Indexes for
Latentna toplota, kJ/kg 4000 7000 7000 7000 5000 5000 Cooling Water Evaluation,
Potrebna koli~ina toplote ,W 4388 6650 6062 6321 5905 5970 C.E.,USA, 1991.
Potreban protok vazduha, 376.1 570 516 541.8 506.14 511.7
kg/h
Prinos u odnosu na 20 kg 4.2 3.23 4.64 3.60 1.91 1.70
robe

[146]

1. Opis ESCO koncepta
ESCO poslovanje predstavlja inovativni
vid menad`menta u energetici koje
klijentima obezbe|uje pored investicionog
i finansijski in`enjering. Zato se o ESCO
kompanijama u pravom smislu, mo`e
govoriti samo tamo gde su one u okviru
realizacije projekata energetske efikasnosti
preuzele i re{avanje finansijskog
in`enjeringa, bilo da su same investitor
predlo`enih investicionih re{enja za u{tedu
kod svojih klijenata ili su obezbedile
finansiranje „tre}ih“ kompanija.
Mo`da i najatraktivniji aspekt ESCO
modela sa stanovi{ta klijenta, je ~injenica
da klijent tokom svih faza projektnog
ciklusa sara|uje samo sa jednim
preduze}em odgovornim za sve delove
projekta, a ne sa nekoliko institucija, kao
{to je to npr. biro za projektovanje,
distributeri energije, izvo|a~i radova,
proizvo|a~i opreme, finansijske institucije,
dr`avne institucije i sl. Ova karakteristika
„sve-na-jednom-mestu“ u velikoj meri
smanjuje tro{kove i utro{eno vreme ovih
Slika 1 Klasi~an na~in realizacije projekta energetske efikasnosti
energija
Dejan Lazarevi}
GBC ESCO, Beograd
Neboj{a Arsenijevi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 620.9.003.8:658.14
Primena ESCO koncepta u
realizaciji projekata
energetske efikasnosti
Rezime
ESCO (Energy Service Company) je in`enjering kompanija koja u okviru realizacije
projekata energetske efikasnosti obezbe|uje integrisana tehnoekonomska re{enja. Dva
bitna elementa po kojima se ESCO koncept razlikuje od tradicionalnog poslovanja
in`enjering i konsalting kompanije su: davanje integrisanih tehnoekonomskih re{enja i
povezivanje pla}anja sa rezultatima realizovanog projekta. U ovom radu prikazani su
osnovni mehanizmi funkcionisanja ESCO koncepta u svetu i ukazano je na probleme i
barijere za uspe{nu primenu ovog koncepta u na{oj zemlji.
Klju~ne re~i: ESCO, energetska efikasnost, finansiranje projekta.
Abstract
ESCO (Energy Service Company) is an engineering company that provides integrated
technical and financial solutions for energy efficiency project implementation. There are
two main issues that make distinction between ESCO concept and traditional
engineering and consulting services: integral technical and financial solutions
development and connection between payment and project results. Basics of ESCO
concept and some problems and barriers for ESCO implementation in SCG are
presented in this paper.
Key words: ESCO, energy efficiency, project financing.
transakcija sa stanovi{ta klijenta. Na Novinu u poslovanju predstavlja i
slikama 1 i 2 prikazane su strukture ugovaranje naplate za izvo|enje projekta u
izvr{avanja projekta na klasi~an na~in i zavisnosti od rezultata odnosno ostvarenja
primenom ESCO koncepta. projektovanih u{teda energije.
Tradicionalna konsalting i in`enjering
kompanija ne preuzima nikakav rizik, dok
ESCO kompanija preuzima rizik naplate
svojih usluga sve dok prvi rezultati -
u{tede ne budu ostvarene. Iznos profita je
neposredno vezan za iznos ostvarenih
u{teda s tim {to se prethodno sa~injenim
ugovorom sa klijentom defini{e procenat,
rok, obezbe|enje i ostali specifi~ni uslovi
ovakvog vida naplate. Ova vrsta
ugovaranje prema rezultatima -
novonastalim performansama u potro{nji
energije, poznata je pod nazivom
performance contracting, i ~ini
prepoznatljiv sinonim ESCO koncepta
poslovanja.
2. Usluge ESCO kompanije
Realizacija projekata energetske
efikasnosti prema ESCO modelu naj~e{}e
obuhvata slede}e usluge prema korisniku:
z Merenje i analiza potro{nje energije,
[147]
 energija
Slika 2 ESCO koncept realizacije projekta energetske efikasnosti
z Izrada studija izvodljivosti,
z Izrada projekata,
z Finansijski in`enjering,
z Nabavka i instalacija opreme,
z Trening i obuka,
z Administrativni servisi,
z Merenje i kontrola realizacije
projektovanih mera za u{tedu energije.
2.1. Merenje i analiza potro{nje
energije
Jedan od bitnih elemenata paketa usluga
koje nudi ESCO je sprovo|enje detaljne
analize i revizije potro{nje energije. Bez te
analize bilo bi nemogu}e identifikovati
potencijalne u{tede u tro{kovima koji se
odnose na energiju. Dok bi jedan tipi~ni
konsultant za oblast energetike smatrao
analizu energije kona~nim proizvodom,
klju~na karakteristika firmi baziranih na
ESCO konceptu je uverenje da je ta
analiza samo prva faza u implementaciji
projekta. Iako se na nekom industrijskom
postrojenju ili zgradi lako mo`e utvrditi
ukupna potro{nja energije, tokovi energije
u okviru preduze}a ili energetska
efikasnost razli~itih procesa ili operacija ne
mogu se lako proceniti. Ova informacija je
va`na za utvr|ivanje mogu}nosti za u{tedu
energije. Postupak koji mo`e da pomogne
da se prevazi|e ovaj problem je izrada
energetskog bilansa.
Izrada energetskog bilansa je postupak koji
poma`e da se analizira kori{}enje energije
u jednom preduze}u. Energetski bilans
poma`e u:
z proceni energetske efikasnosti,
z identifikovanju mogu}nosti za u{tedu
energije,
z odre|ivanju plana za sprovo|enje
projekata za u{tedu energije.
Putem energetskog bilansa rukovodstvo
preduze}a mo`e da:
z proceni tro{kove energije i njihov uticaj
na ukupne tro{kove proizvodnje,
z identifikuje finansijski i tehni~ki
izvodljive opcije za smanjenje kori{}enja
energije,
z identifikuje mogu}e na~ine za pove}anje
produktivnosti kroz intervencije u
oblastima koje nisu direktno povezane sa
potro{njom energije tj. bolje kori{}enje
radne snage, smanjenje otpada sirovina,
pobolj{anje kvaliteta proizvoda.
Energetski bilansi velikih potro{a~a ili
glavne opreme su ~esto va`an deo analize
podataka. Bilans energije je alat koji vam
poma`e da odredite ulaz i izlaz energije u
nekom energetskom sistemu ili procesu za
dato vreme. Bilans energije za specifi~an
oblik energije mo`e se odrediti direktnim
evidentiranjem potro{nje energije,
procenjivanjem broja ~asova rada razli~ite
opreme pod pretpostavkom da je njen
kapacitet poznat ili kombinacijom ovih
na~ina. U svakom slu~aju, mora se navesti
metodologija koja se koristi za utvr|ivanje
bilansa energije nekog energetskog toka.
Specifi~nu potro{nju energije za procese,
to jest energije koja se tro{i po jedinici
proizvodnje, treba izra~unati kad god je to
mogu}e. Za industrijski proces, specifi~na
potro{nja energije je energija koja je
utro{ena za generisanje jedne jedinice
proizvoda. Posle izra~unavanja efikasnosti
i specifi~ne potro{nje energije, ~esto je
mogu}e uporediti rezultate sa standardima
koji va`e za sli~ne primene. Svaka
efikasnost ili potro{nja energije koja se
veoma razlikuje od postoje}ih standarda,
treba da bude dalje istra`ena, kako bi bile
mogu}e u{tede energije.
[148]
2.2. Upravljanje potro{njom energije
Usluga koju ESCO nudi svojem klijentu je
ponekad ograni~ena menad`mentom za
upravljanje potro{njom. Eksterni
menad`ment elektroprivrede (EME)
omogu}ava klijentu, firmi ili organizaciji,
kori{}enje eksternog stru~njaka za tu
funkciju, bolje nego da se u tu svrhu
upotrebe sopstveni resursi. Tako se
klijentova firma mo`e usredsrediti sa
svojim menad`mentom na ono {to radi
najbolje - svoju vlastitu delatnost. Usluge
upravljanja potro{njom energije
najverovatnije zahtevaju odre|ene
tro{kove, ali }e se, zahvaljuju}i
pobolj{anom stepenu upravljanja, postizati
ve}e u{tede od onih koje se mogu dobiti
samo instalacijom nove opreme.
2.3. Razvoj i tip projekata
Projekti u{tede energije mogu da se
kategori{u kao jedan ili kombinacija
slede}ih investicionih planova:
z Program upravljanja {tednjom energije.
Projekti ovog tipa uklju~uju pobolj{anje
efikasnosti postoje}e opreme i sistema,
bez izmena u bilo kom proizvodnom
procesu datog postrojenja, ili u sistemu
snabdevanja energijom (tip i gorivo koje
se koristi). Osnovna korist koja proisti~e
iz ovakvih projekata je nov~ana vrednost
neutro{ene energije po tr`i{nim cenama.
z Pobolj{anja efikasnosti sistema za
snabdevanje toplotnom i elektri~nom
energijom uvo|enjem nove opreme ili
demonta`om stare i zamene novom,
energetski efikasnijom opremom.
Projekti ovog tipa mogu da obuhvate
neznatne ili zna~ajnije modifikacije
glavnog sistema za snabdevanje
postrojenja energijom. U takvim
slu~ajevima mogu se primeniti nove
tehnologije za proizvodnju energije, kao
{to su: postrojenja za kogeneraciju,
generatori sa turbinama na vetar, solarni
kolektori, toplotne pumpe, itd. Tako|e
mogu do}i u obzir i projekti kojima se
vr{i zamena vrste goriva, na primer,
prelazak sa nafte i uglja na prirodni gas.
z Pobolj{anju efikasnosti procesne energije
i energije za krajnju potro{nju
upotpunjavanjem i dodavanjem opreme.
[tednja energije se mo`e ostvariti kroz
primenu novih tehnolo{kih procesa, ili
kroz proizvodnju novih proizvoda sa
manjim u~e{}em energije.
2.4. Implementacija projekata
U mnogim slu~ajevima se odnos izme|u
jednog ESCO-a i klijenta doga|a oko
jednog specifi~nog in`enjering projekta
koji je identifikovan kao potencijalan, zbog
velikih energetskih u{teda. Tipi~an primer
bi bio zamena ili rekonstrukcija sistema za
grejanje/toplu vodu u okviru zgrade, ili
obnavljane sistema rasvete. Za ovaj tip
projekta ESCO bi obi~no preuzeo
odgovornost razrade projekta, kao i izrade
specifikacije, nabavke i instalacije opreme.
ESCO obi~no nadgleda i rad nove opreme,
tokom jednog odre|enog vremenskog
perioda.
 energija
2.5. Na~ini finansiranja
Jedna od va`nih uloga koju trenutno ima
ESCO je delovanje na razvoju jednog
prilago|enog mehanizma finansiranja za
implementaciju projekta. ^ak i ako ESCO
ne igra nikakvu formalnu ulogu u samom
sporazumu o finansiranju (garancija se
daje za bilans klijenta, ne ESCO-a), sama
~injenica da su spremni na takav ugovor
pri izvr{enju projekta dovodi do poverenja
banke u predlo`eni projekat.
Paket finansiranja o kojem pregovara
ESCO obi~no je vrlo konvencionalan po
svojoj prirodi i sastoji se od kombinacije
samofinansiranja iz klijentovih vlastitih
sredstava, uz klasi~nu pozajmicu/kredit od
strane jedne finansijske institucije. Ovaj tip
pozajmice nije rezervisan za neku posebnu
vrstu projekta, ve} se pojavljuje u bilansu
klijentovog preduze}a. U svakom slu~aju,
uklju~enje ESCO-a u razvoj i pregovore o
pozajmici mo`e dovesti do povoljnijih
uslova pod kojima se pozajmica odobrava,
nego {to bi to bio slu~aj da klijent podese
zahtev na uobi~ajeni na~in.
Za razliku od tradicionalnih modela
financiranja, kod finansiranja od tre}ih
strana (TPF) ESCO ne samo da razvija
prilago|ene mehanizme finansiranja, ve}
daje i nabavlja ve}i deo finansijskih
sredstava potrebnih za implementaciju
projekta, bilo putem investiranja vlastitih
sredstava, bilo putem pozajmice od jedne
finansijske institucije. O~ekivana garancija
koja se daje finansijskoj instituciji dolazi
ili od strane same vrednosti projekta, ili iz
bud`eta ESCO-a. Od klijenta se mo`e, ali i
ne mora, o~ekivati davanje manje
investicije iz vlastitog resursa, te je klijent
uz to efikasno za{ti}en od bilo kakvog
finansijskog rizika koji se odnosi na
izvr{enje projekta.
Kako bi se projekt osigurao u pogledu bilo
kakvog propusta od strane klijenta, ESCO
}e verovatno zadr`ati neku tip pravnog
vlasni{tva nad opremom projekta za vreme
trajanja ugovora. Tako, tamo gde je ESCO
isporu~ilac/proizvo|a~ opreme (ili je
pomaga~ kod takvih isporuka) TPF
aran`man postaje u stvari sporazum o
leasingu kapitala.
2.6. Merenje i kontrola u{teda
Obzirom na to da }e ispla}ivanje ESCO-a
biti na izvestan na~in povezano sa
izvr{enjem projekta, merenje i kontrolu
u{teda treba sprovoditi redovno, kako bi se
osigurala ~injenica da se dobija o~ekivana
u{teda i da }e ESCO biti u stanju da izvr{i
naplatu posla klijentu (ili ga kompenzovati,
zavisno od vrste izabranog ugovora) na
temelju aktuelnih rezultata projekta.
U pojedinim slu~ajevima mo`e biti te{ko
odrediti ta~an nivo postignute u{tede
energije, pogotovo kad se radi o klijentima
~ije aktivnosti na upotrebi energije nisu
konstantne. Finansijske institucije jako
oklevaju kod odobravanja pozajmica
projektima koji u tom pogledu nisu sigurni.
Postoje me|unarodno priznati protokoli za
sprovo|enje takvih kalkulacija, npr. (North
American Monitoring and Verification
Protocol) koji se mogu upotrebiti u tu
svrhu.
3. Modeli ugovora
Jedna od najbitnijih komponenta u
definiciji ESCO koncepta je povezanost
ESCO-ve naplate sa izvr{enjem projekta.
Ovu vezu predstavlja ugovor o izvr{enju
projekta sklopljen izme|u ESCO-a i
klijenta. Ugovor o izvr{enju mo`e da se
shvati kao ugovor o vr{enju usluga gde
ESCO daje delimi~nu ili potpunu uslugu u
pogledu realizacije u{tede u jednoj zgradi
ili preduze}u, uz garanciju da }e u{teda
energije koja je rezultat projekta biti
adekvatna za kompenzaciju ESCO-a
tokom jednog odre|enog vremenskog
razdoblja. Ovo razdoblje je obi~no izme|u
3 do 10 godina, iako u principu tu nema
ograni~enja, mada prekratko vremensko
razdoblje ne bi omogu}ilo ESCO-u da
nadoknadi svoje tro{kove.
Va`no je shvatiti da ovakvo izvr{enje
projekta prevazilazi obi~nu garanciju
kojom se potvr|uje korektno
funkcionisanje neke opreme. Ovakva
garancija je sigurnost da }e mere
upravljanja procesima koje preporu~uje i
implementira ESCO dati prili~no veliku
u{tedu tro{kova. Nivo tro{kova u{te|enih
na taj na~in, a koje ESCO garantuje, vi{e
je nego dovoljan za pokri}e svih
investicionih tro{kova projekta uve}anih za
honorar koji se ispla}uje ESCO-u. Na taj
na~in je klijent osiguran i mo`e biti uveren
da }e se tro{kovi umanjivati ve} pri
implementaciji projekta.
3.1. Model „Garantovana u{teda“
U skladu s ugovorom kojim se garantuje
u{teda po izvr{enju, ESCO garantuje da }e
mere koje }e se preduzeti u pogledu
instalacija za efikasnu {tednju energije,
dati dovoljnu u{tedu, koja je u svakom
slu~aju vi{a od jednog odre|enog nivoa.
Projekat je obi~no zami{ljen i dizajniran
tako da je finansijska vrednost
garantovanih u{teda iz energije ve}a od
iznosa honorara ESCO-a plus otplata bilo
kakve pozajmice vezane za projekat. Na taj
na~in klijent odmah realizuje odre|enu
gotovinsku pogodnost i to od ~asa kad je
projekat kompletiran, iako }e ta u{teda biti
relativno mala tokom po~etnih godina dok
se tro{kovi projekta jo{ uvijek otpla}uju.
Naravno, kad ugovor sklopljen izme|u
ESCO-a i klijenta istekne, gotovinska
pogodnost koju klijent u`iva postaje sve
ve}a.
Ukoliko energetska {tednja ne dostigne
onaj nivo koji je specificiran garancijom,
ESCO je odgovoran za nadoknadu razlike i
to na na~in da se ta razlika do
garantovanog nivoa isplati klijentu. U
slu~aju da energetska u{teda prevazilazi
garantovani iznos, dodatna u{teda se
dodaje ESCO-u. Zato je svrha i rezultat
ugovora o garantovanoj u{tedi za{tititi
klijenta u celini u pogledu bilo kakvog
rizika u izvr{enju projekta.
S obzirom da ESCO, u skladu s modelom
garantovane u{tede, snosi ceo rizik
sprovo|enja projekta, normalno je da ne}e
snositi i ve}i deo kreditnog rizika. Zato
nije uobi~ajeno da se ugovor garantovanog
[149]
izvr{enja projekta ve`e sa aran`manom
finansiranja od tre}e strane. Ukoliko se
koristi model ugovora garantovane u{tede
po izvr{enju projekta, za finansiranje
projekta je obi~no odgovoran klijent.
3.2. Model „Podela u{teda“
Ugovor o podeli u{tede koja proizilazi iz
izvr{enja projekta je, kao {to mu i samo
ime ka`e, ugovor kojim se deli u{teda
energije izme|u ESCO-a i klijenta u
skladu sa prethodno utvr|enom formulom.
Ukoliko projekat ostvari ve}u u{tedu nego
{to se o~ekuje, i klijent i ESCO dobijaju
dodatne pogodnosti; obrnuto, ukoliko
u{teda energije ispadne manja od
o~ekivane, i ESCO i klijent }e biti na
gubitku. Obzirom na to da u tom slu~aju
klijent snosi deo rizika izvr{enja projekta,
odnosno rizik nad kojim ima samo
ograni~enu kontrolu, ne bi bilo normalno
od njega o~ekivati da snosi i finansijski
rizik. Ugovor o podeli u{tede po izvr{enju
projekta je odatle ~esto povezan sa
finansiranjem od tre}e strane, odnosno
jednom kombinacijom izme|u finansiranja
iz bud`eta klijenta i bud`eta ESCO-a.
Ukoliko je ESCO firma odgovorna i za
finansiranje nekog va`nijeg dela projekta,
onda }e deo ste~ene u{tede biti vrlo visok
(recimo, 90%) kako bi se osigurala
~injenica da se mogu pokriti svi zahtevi iz
du`ni~ke usluge. Relativno mali udeo
u{tede koji pripada klijentu mo`e, bez
obzira na to, predstavljati ipak vrlo visok
stepen dobiti, obzirom na to da je sama
investicija u projekt bila mala. U nekim
slu~ajevima ugovor se mo`e pripremiti na
takav na~in da se udeo u {tednji, nakon {to
je dug vra}en, prilagodi jednom nivou koji
je pogodniji za klijenta.
3.3. Model Chauffage
Jedan od ekstremnih oblika upravljanja
potro{njom energije je aran`man
chauffage, gde ESCO preuzima kompletnu
odgovornost za klijenta u pogledu jedne
energetske celine (npr. grejanje prostora,
rasveta itd.) Tamo gde je tr`i{te energije
konkurentno, ESCO u aran`manu grejanja
tako|e preuzima i punu odgovornost za
kupovinu goriva/elektri~ne energije.
Honorar koji klijent pla}a u takvom
aran`manu obra~unava se na osnovu
postoje}eg utro{ka energije, minus
postotak u{tede ({to je ~esto u opsegu od
5-10%). Na taj se na~in klijentu garantuje
trenutna u{teda u odnosu na dosada{nji
ra~un. ESCO preuzima odgovornost za
davanje na raspolaganje odre|enog nivoa
energetske usluge - ~im se to mo`e uraditi
efikasnije i jeftinije, tim su zarade ve}e.
4. Primena ESCO koncepta u
SCG - potencijali i barijere
Srbija poseduje veliki, neiskori{}eni
potencijal za pobolj{anja u oblasti
efikasnog kori{}enja energije. Nezvani~ni
rezultati nekih studija izvodljivosti
pokazali su da zgrade u Srbiji imaju veoma
slabu ili nikakvu izolaciju, pohabane
krovove i neodgovaraju}e grejne sisteme.
 energija
To prevedeno u tr`i{ni potencijal ~ini iznos
od oko 4 do 5 milijardi dolara investicija
za u{tedu energije, samo u stambene
objekte, {kole i bolnice.
Industrijsku proizvodnju karakteri{e
potro{nja elektri~ne energije koja je ve}a
nego {to je to dozvoljeno postoje}im
ekonomskim faktorima i tehnologijama.
Postoje}a industrijska postrojenja
izgra|ena su na osnovu zastarelih
ekonomskih parametara, u periodu niskih
cena elektri~ne energije. Postoje}i
proizvodni kapaciteti nedovoljno su
iskori{}eni usled nedostatka odgovaraju}ih
investicionih fondova za modernizaciju i
instaliranje novih tehnologija i opreme.
Dok je potro{nja elektri~ne energije u
industriji opala tokom 1990-ih, udeo
potro{nje elektri~ne energije u
doma}instvima pove}ao se sa 36% na
55%. Do porasta potro{nje do{lo je
najve}im delom usled kori{}enja elektri~ne
energije za grejanje, jer je do skoro ovakav
na~in grejanja bio relativno jeftin u
pore|enju sa drugim vrstama goriva kao
{to su prirodni gas, daljinsko grejanje, pa
~ak i drva.
ESCO mo`e, u principu, da radi sa
klijentima iz bilo kojeg sektora ili tr`i{ta.
Me|utim, u praksi se pokazalo da postoje
neke odre|ene barijere koje se za svaki
sektor moraju uzeti u obzir:
z Individualno stambeno tr`i{te: obi~no se
smatra te{kim tr`i{tem za ESCO zbog
malih ugovora koji se rade za svako
doma}instvo posebno. Tro{kovi
pregovaranja u pogledu velikog broja
malih ugovora mogu imati negativne
ekonomske efekte.
z Kolektivno stambeno tr`i{te: zanimljivo
tr`i{te koje se sastoji od zgrada s vi{e
stanova i apartmana. No, ukoliko stanar
direktno pla}a energiju preko svog
najma i u skladu sa skalom koja ne
odgovara njegovoj stvarnoj potro{nji,
te{ko se mo`e uspostaviti mehanizam
kojim }e se vratiti tro{kovi zahvaljuju}i
dovoljnoj u{tedi energije.
z Institucionalno i javno tr`i{te: vrlo
zanimljivo za ESCO radi niskog
finansijskog rizika, velikog broja zgrada
i visokog potencijala energetske u{tede
koja se mo`e ostvariti na
institucionalnom i javnom tr`i{tu. Sa
nastojanjem da se smanji nacionalni dug
i provede racionalizacija rada vlade,
koncept ugovora izvr{enja projekta
postaje vrlo atraktivan mehanizam kojim
bi se vladi omogu}ila redukcija njihovog
bud`eta u pogledu energetskih operacija
(nabavka eksternog vanbilansnog zapisa
koji ne uti~e na dug vlade, ali dozvoljava
renoviranje vladinih zgrada kako bi se
pove}ale ekonomske aktivnosti i stvorilo
nova radna mesta).
z Komercijalno tr`i{te: velike zgrade
kompanija, velika podru~ja i hoteli
atraktivni su zbog njihovog velikog
potencijala energetske u{tede, ali i zbog
toga {to vlasnici nemaju kompetentne
tehni~ke resurse sposobne za realizaciju
projekta. Jedna od barijera u pogledu
ESCO intervencije je finansijska slabost
njihovih klijenata, zbog visokog nivoa
zadu`enja u nekim poslovanjima s
nekretninama, kao i velike koli~ine
raspolo`ivih podru~ja u nekim
gradovima.
z Industrijsko tr`i{te: u ve}ini zemalja ~ini
se da bi velike industrije bile najidealniji
klijenti. Me|utim, ta preduze}a su
obi~no dovoljno velika da imaju vlastite
specijaliste za upravljanje potro{njom.
Stoga }e za ESCO biti bolje da se obrati
malim i srednjim preduze}ima i
industrijskom sektoru koja obi~no
nemaju interne tehni~ke i menad`ment
resurse za implementaciju programa
efikasnog kori{}enja energije.
Primena ESCO koncepta uslovljena je
nizom lokalnih pravnih, regulatornih,
fiskalnih i institucionalnih faktora. Njihov
nedostatak predstavlja barijeru zna~ajnijem
razvoju ESCO kompanija. U Srbiji i Crnoj
Gori jo{ nije formirano tr`i{te za ovom
vrstom usluga, ni struktuirano klasi~nim
obele`jima kao {to su ponuda i tra`nja. Na
strani tra`nje, kod potro{a~a energije nije
dovoljno razvijena svest, ni motivacija za
{tednjom energije. Na strani ponude, nema
dovoljnog stepena konkurentnosti zbog
nedovoljnog broja proizvo|a~a ove vrste
usluga. U mnogim industrijskim
preduze}ima u{teda energije zauzima nisko
mesto na listi prioriteta. U svakodnevnom
poslovanju, glavni fokus je na tehni~kom
odr`avanju proizvodnje ili na traganju za
novim tr`i{tima. U najboljem slu~aju,
u{teda energije postaje zna~ajna samo
onda kada se investira u zamenu dotrajale
opreme ili kada do|e do problema u
snabdevanju energentima. Sli~no je i sa
ostalim sektorima potro{nje.
4.1. Podizanje svesti korisnika
Stoga je u ovoj fazi razvoja tr`i{ta, osnovni
zadatak ESCO kompanije, probuditi svest
i formirati saznanje o vi{estrukom zna~aju
u{tede energije. Koncept mo`e biti te`ak
za razumevanje i normalno je da se me|u
klijentima pojavljuje odre|ena doza
skepticizma u pogledu ~injenice da mo`e
postojati win-win situacija, ili da bi mogli,
eventualno, u{tedeti novac bez ikakvih
dodatnih investicija. Dovoljan nivo svesti
(i nizak nivo skepticizma) mo`e se posti}i
jedino {irom implementacijom
demonstracionih projekata.
4.2. Finansijska autonomija
korisnika
Za efikasnu saradnju ESCO kompanije s
klijentima u javnom sektoru, klijent mora
biti u poziciji u kojoj ima punu kontrolu
nad svojim bud`etom. Neophodno je
ostvariti mogu}nost autonomije lokalnih
vlasti kod odlu~ivanju o investicionim
ulaganjima u projekte energetske
efikasnosti. Javna ustanova mora slobodno
i dalje raspolagati nov~anim sredstvima
koja oslobodi i u{tedi pobolj{anjem
efikasnosti energije, kako bi bila
motivisana za sklapanje sporazuma s
ESCO-m.
[150]
Jedna od prepreka je i uobi~ajena primena
favorizovanih kriterijuma najni`ih tro{kova
kao odlu~uju}ih, kod tendera za
investicione nabavke, ne uzimaju}i u obzir
i vrednovanje pozitivnih efekata ostvarenih
u{teda kod ESCO projekata.
4.3. Institucionalni i zakonski okvir
Nepostojanje dr`avnih subvencija za
projekte energetskih u{teda i nepostojanje
Fonda za finansiranje projekata energetske
efikasnosti je najve}a prepreka razvoju
ESCO koncepta. Ako se uzme u obzir i
nepostojanje zakonske i pravne regulative,
koja bi bila okvir za razne modalitete i
slo`enija tehni~ko finansijska re{enja u
okviru ESCO projekata, onda je jasno da je
razvoj ESCO koncepta u Srbiji, za sada
pionirski poku{aj.Zakon o energetici nudi
niz novih solucija u energetskom sektoru
SCG, koje }e imati pozitivan uticaj na
razvoj i primenu novih tehnologija i
kori{}enje obnovljivih izvora energije.
Odredbe tog Zakona nove su za SCG, ali
nisu nove za Evropsku Uniju. One se
uklapaju u EU Acquis i mogle bi da
pripreme SCG za napredak u sve vi{e
marketin{ki orijentisanim evropskim
energetskim sistemima, koji u isto vreme
uzimaju u obzir potrebu za za{titu okoline
kao i potrebu za pove}anim kori{}enjem
obnovljivih izvora energije.Cena elektri~ne
energije pove}ana je u skoro dvostrukom
iznosu u 2001. i pove}ana je za 50% u
aprilu 2002., ~ime se je omogu}eno
pokri}e operativnih tro{kova firme za
snabdevanje elektri~nom energijom. Tarife
su planirane tako da prate rast cena na
malo. Iako je deficit zna~ajno smanjen
zahvaljuju}i cenama, trenutne cene su jo{
uvek ispod cena koje bi trebalo da pokriju
tro{kove snabdevanja.Ipak potrebna su
dalja pove}anja cene, jer kompanija za
snabdevanje elektri~nom energijom jo{
nije finansijski odr`iva. S druge strane,
pove}anje cene elektri~ne energije i cene
drugih energija ima negativni odjek u
javnosti i povla~i za sobom obavezni
politi~ki otpor takvim reformama. Uz to,
cene elektri~ne energije pove}avaju i cene
grejanja, {to opet daje razlog za zabrinutost
u pogledu platne sposobnosti i mogu}eg
usmeravanja na goriva koja izazivaju
zaga|enje. Nekoliko gradova je pove}alo
cenu daljinskog grejanja i zapo~elo sa
pobolj{anjem toplovodne mre`e uz pomo}
donatora i pripremaju se da prihvate tarife
zasnovane na potro{nji.
4.4. Kreditna politika
Karakteristika ponude banka su skupi
krediti, bez ekonomsko-finansijskih
podsticajnih instrumenata i bez efikasnih
zakonskih instrumenata prinudne naplate
Staromodan i destabilizovan. bankarski
sistem zbog ste~aja ve}eg broja doma}ih
banaka, svakodnevnog otvaranja novih i
neizvesnost opstanka postoje}ih doma}ih
banaka kao i zastarela metodologija i
kriterijumi poslovanja doprinose
uzajamnom nepoverenju banaka i njenih
klijenata. Kreditna politika lokalnih banaka
sa kratkoro~nim zajmovima i visokim

kamatnim stopama (12% - 26%)
predstavlja veliko ograni~enje i glavnu
prepreku razvoja.
Poslovna banka je obavezan u~esnik
ESCO posla, jer ESCO projekat, pored
tehni~kog, obavezno uklju~uje i finansijski
in`enjering. Finansiranje od strane lokalnih
banaka je od su{tinske va`nosti za primenu
i ostvarenje ESCO projekta. Ovaj koncept
tako|e podrazumeva obezbe|enje
finansijskih sredstava za realizaciju ESCO
projekata koji se predla`u klijentu. Jako je
va`no i da su lokalne banke, od kojih se
tra`i pozajmica za projekte, upoznate sa
ESCO konceptom. Moraju se uspostaviti
trajni mehanizmi finansijskog poslovanja
koji obezbe|uju zajmove ili ESCO
kompaniji ili njenim klijentima.
5. Zaklju~ak
Osnovni cilj ovog rada je upoznavanje
doma}e stru~ne javnosti sa osnovnim
elementima ESCO koncepta realizacije
projekata energetske efikasnosti. Posebna
pa`nja posve}ena je obja{njenju
finansijskih aspekata realizacije projekata.
Tako|e, ukazano je na veliki potencijal
koji na{a zemlja ima u ovoj oblasti, ali i na
probleme i zakonske barijere koji postoje i
koji ote`avaju uspe{nu primenu ovog
koncepta.
Literatura
Saunders J., Energy Efficiency and
Conservation in Developing World, World
Bank, 1993.
EBRD Project, ESCO International -
Poland, Poland, 1997.
EBRD Project, Ukrainian Energy Service
Company, Ukraine, 1997.
energija
@eljko \uri{i}, Nikola Rajakovi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 621.311:620.92
Perspektivne tehnologije
distribuirane proizvodnje
elektri~ne energije
Rezime
Zahvaljuju}i intenzivnom razvoju tehnologija distribuirane proizvodnje o~ekuje se da }e
distribuirani izvori u budu}nosti zna~ajno u~estvovati u ukupnoj proizvodnji elektri~ne
energije. U ovom radu je dat pregled razvoja tehnologija i ukupnih instalisanih
kapaciteta za nekoliko perspektivnih distribuiranih izvora elektri~ne energije, koji, s
obzirom na resurse, imaju perspektive razvoja i u elektroenergetskim sistemima Srbije i
Crne Gore.
Klju~ne re~i: distribuirana proizvodnja, vetroelektrane, solarne elektrane, male
hidroelektrane.
Prospective Technologies of Distributed Power Generation
Distributed electric power generation is expected to take significant part in the total
electrical power generation in the future, due to intense development of corresponding
technologies. This paper represents the survey of technology development and total
installed capacities for several prospective distributed electric power sources, which,
considering the resources, have promissing developing prospectives in electrical power
systems of Serbia and Montenegro.
Key words: distributed power generation, wind turbines, photovoltaic, small hydro
power plants.
1. Uvod distributivnog sistema i ve}i komfor u
lokalnom upravljanju naponskim prilikama
Globalni ekolo{ki problemi izazvani
u distributivnoj mre`i. Osim toga,
sagorevanjem fosilnih goriva i iscrpljenost distribuirana proizvodnja obezbe|uje ve}u
rezervi ovih goriva doveli su do naglog sigurnost u napajanju potro{a~a, smanjuje
razvoja razli~itih tehnologija za konverziju ukupne gubitke aktivne snage u sistemu i
nekih primarnih obnovljivih energenata u rastere}uje prenosnu mre`u. Ovi pozitivni
elektri~nu energiju. Ovakvi izvori su efekti naro~ito dolaze do izra`aja u
relativno malih snaga i ra{trkani su u deregulisanom okru`enju [1,2,3], pa je to
distributivnom sistemu prema pogodnim jedan od razloga {to procesi deregulacije,
lokacijama njihove izgradnje i nazivaju se odnosno liberalizacije tr`i{ta elektri~ne
distribuirani obnovljivi izvori elektri~ne energije, i razvoj distribuirane proizvodnje
energije. Osim obnovljivih izvora, u teku uporedo.
distributivnom sistemu su sve vi{e prisutni Sa druge strane, distribuirana proizvodnja
i distribuirani izvori koji koriste fosilna name}e nove tehni~ke zahteve u pogledu
goriva a to su naj~e{}e termoelektrane - projektovanja i za{tite elemenata u
toplane koje koriste prirodni gas i vr{e distributivnom sistemu, jer distributivna
kogeneracionu proizvodnju tople vode i mre`a postaje aktivna. U
elektri~ne energije (CHP). Tako|e, u ove elektroenergetskim sistemima sa zna~ajnim
izvore spadaju i gorivne }elije koje udelom distribuirane proizvodnje name}e
pretvaraju hemijsku energiju vodonika u se potreba uklju~ivanja ovih izvora u
elektri~nu i toplotnu energiju. jedinstveni sistem upravljanja (SCADA
Distribuirana proizvodnja ima pozitivne sistem). Stohasti~nost proizvodnje
efekte na elektroenergetski sistem (EES) i pojedinih obnovljivih distribuiranih izvora,
potro{a~e. Distribuirani izvori u sistemima u kojima takvi izvori imaju
omogu}avaju izvesnu autonomnost veliki stepen penetracije, name}e potrebu
[151]
 energija
Slika 1 Trenutna i prognozirana struktura u~e{}a pojedinih primarnih
energenata u ukupnoj svetskoj proizvodnji elektri~ne energije
posebne organizacije regulacione rezerve u
EES-u, kako bi se o~uvala stabilnost rada
celokupnog sistema.
U cilju pobolj{anja tehni~kih performansi i
ekonomi~nosti distribuiranih izvora, kao i
zadovoljenja svih tehni~kih uslova rada ne
distributivnu mre`u, tehnologije
distribuirane proizvodnje se intenzivno
razvijaju. U ovom radu je dat pregled
postoje}eg stanja i perspektiva razvoja
tehnologija distribuiranih izvora koji imaju
najve}i obim i trend porasta instalisanih
kapaciteta u svetu.
2. Perspektive razvoja
distribuiranih izvora elektri~ne
energije
Perspektive razvoja distriburanih izvora su
vrlo optimisti~ne jer su resursi obnovljivih
izvora po energiji neiscrpni a po snazi
vi{estruko prevazilaze trenutne globalne
potrebe za elektri~nom energijom [4].
Tako|e su i rezerve prirodnog gasa
(procenjuju se na oko 700 godina)
zna~ajno ve}e od rezervi nafte (procenjuju
se na oko 80 godina) i uglja (procenjuju se
na oko 200 godina) pa se u budu}nosti
o~ekuje i dalji razvoj gasno - turbinskih
elektrana - toplana koje su i sa ekolo{kog
aspekta prihvatljive. Rezerve vodonika,
koji se kao gorivo koristi kod gorivnih
}elija, su tako|e prakti~no neiscrpne, pa je
i ovaj izvor distribuirane proizvodnje, sa
aspekta resursa, perspektivan.
Postoje predvi|anja da }e obnovljivi
distribuirani izvori do sredine ovog veka
preuzeti primat u proizvodnji elektri~ne
energije. Jedan takav scenario mogu}eg
razvoja elektroenergetike u svetu koji su
dali stru~njaci Shella 1995, a koji se ~esto
na me|unarodnim konferencijama
posve}enim energetici isti~e kao vrlo
realan [5,6,7] prikazan je na slici 1.
U prilog realnosti scenarija prikazanog na
slici 1 stoji i ~injenica da je Evropska
unija, u formi direktive, obavezala svoje
~lanice da, u skladu sa utvr|enim
resursma, sa preciziranom dinamikom (do
2020) pove}aju udeo ovnovljivih izvora u
ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije [8].
Treba napomenuti da se celokupna
proizvodnja iz obnovljivih izvora ne mo`e
isklju~ivo posmatrati kao distribuirana, jer
se u nekim regionima (npr. bogatim
vetrom) proizvodne jedinice grupi{u (u tzv.
klaster vetroelektrane) tako da zbirno
imaju relativno veliku instalisanu snagu, pa
se priklju~uju na visokonaponsku prenosnu
mre`u, kao centralizovane jedinice.
Tipi~an primer ovakvih centralizovanih
jedinica su vetroelektrane na moru
(offshore) koje se sve vi{e grade [9,10].
Tako|e, postoje koncepti da se u
budu}nosti u pustinjskim oblastima Afrike
grade veliki sistemi za fotonaponsku
konverziju koji bi magistralnim HVDC
vodovima bili povezani sa potro{a~kim
centrima u Evropi. Ipak, smatra se da }e
ve}ina izgra|enih obnovljivih izvora biti
distribuiranog karaktera, to potvr|uje i
studija TERES (European Renewable
Energy Study), prema kojoj }e u 2010. oko
60% izgra|enih obnovljivih kapaciteta biti
distribuiranog karaktera [11]. Prema
analizama koje su dostupne u literaturi [2]
trend pove}anja distribuirane proizvodnje
na globalnom nivou u narednom periodu
}e biti izuzetno visok. Analize pokazuju da
}e se na globalnom nivou u periodu od
2001. do 2011. nivo instalisanih
proizvodnih kapaciteta distribuiranog
karaktera uve}ati oko15 puta.
3. Tehnologije distribuirane
proizvodnje elektri~ne energije
Tehnologije koje se koriste kod
distribuirane proizvodnje su odre|ene
tipom primarnog energenta. Primarni
izvori se mogu podeliti na obnovljive i
neobnovljive. U obnovljive spadaju:
vetroelektrane, solarne elektrane, male
hidroelektrane, geotermalne elektrane,
elektrane na biomasu i biogas i elektrane
[152]
koje koriste energiju mora. U neobnovljive
spadaju elektrane na fosilna goriva (ugalj,
naftu i prirodni gas) i gorivne }elije.
U tabeli 1 prikazane su osnovne
tehnolo{ke karakteristike nekih
distribuiranih izvora na postoje}em nivou
njihovog razvoja. Podaci su preuzeti iz
literature [12,14,3,4].
Za ve}inu distribuiranih izvora tehnolo{ki i
tehni~ki napredak tek predstoji. Na
postoje}em tehnolo{kom nivou neki od
distribuiranih izvora jo{ uvek nisu na{li
komercijalnu primenu (npr. ve}ina tipova
gorivnih }elija), dok su drugi izvr{ili jaku
ekspanziju (npr. vetroagregati). Sa kolikom
dinamikom se razvija tehnologija
distribuirane proizvodnje najbolje mo`e
ilustrovati ~injenica da se cena
fotonaponskih modula po m2 u poslednjih
deset godina vi{estruko smanjila, dok se
njihova efikasnost vi{estruko pove}ala.
Dobar primer je i moderna industrija
vetroagregata, koja se razvija u poslednjih
petnaest godina sa prose~nom godi{njom
stopom pove}anja instalisanih kapaciteta
od preko 25%, pri ~emu se cena po
instalisanom kW vi{estruko smanjila, a
efikasnost i jedini~na snaga vi{estruko
pove}ale.
U daljoj analizi bi}e dat kratak prikaz i
trenutni nivo tehnolo{kog razvoja za
obnovljive distribuirane izvore koji
trenutno imaju najve}e u~e{}e u
proizvodnji elektri~ne energije.
4. Vetroelektrane
Vetar predstavlja neiscrpan ekolo{ki izvor
energije ~iji globalni potencijal vi{estruko
prevazilazi svetske potrebe za elektri~nom
energijom [15]. Me|utim, pouzdana i
ekonosmski prihvatljiva konverzija
mehani~ke energije vetra u elektri~nu
energiju je pra}ena nizom pote{ko}a koje
su posledica stohasti~nosti vetra i njegove
male gustine (fluksa) snage. U poslednjoj
deceniji, razvojem energetske elektronike,
upotrebom novih (kompozitnih) materijala
i novim saznanjima iz oblasti
aeromehanike, mnogi problemi su tehni~ki
re{eni, pa je vetroenergetika postala oblast
energetike sa najve}im trendom razvoja.
Moderni vetroagregati imaju vetroturbinu
sa horizontalnom osovinom koja ima
sistem za zakretanje osovine u
horizontalnoj ravni za pra}enje promene
smera vetra. Vetroturbine mogu imati
razli~it broj lopatica, ali se za ve}e snage
naj~e{}e koriste turbine sa tri lopatice
(slika 2). Pre~nik rotora (radnog kola ili
elise) ovih turbina zavisi od snage i kre}e
se od 30 m za snagu od 300 kW do 115 m
za snagu od 5 MW. Vetroturbina se
postavlja na vertikalni stub koji, u
zavisnosti od pre~nika rotora turbine, mo`e
biti visok i preko 100 m. Stub se naj~e{}e
gradi kao ~eli~ni konusni, a re|e kao
~eli~no-re{etkasti. Kao vetrogenerator
koristi se: indukciona kavezna ma{ina,
indukciona dvostrano napajana ma{ina ili
sinhrona mnogopolna ma{ina sa
permanentnim magnetima. Princip
elektromehani~ke konverzije u
 energija
Tabela 1 Karakteristike distribuirane proizvodnje elektri~ne i toplotne energije

Tip Tipi~na instalisana Efikasnost pretvaranja Primena Gorivo

jedini~na snaga energije u elektri~nu
Klipni motori:

Dizel 20kW-10MW 36%-43% Re`im rezerve dizel,mazut,biodizel

Gas 5kW-5MW 28%-42% CHP gas, prirodni gas,

zemni gas
Gasne turbine 1-20MW 21%-40% CHP gas, kerozin
obezbe|ivanje
vr{ne potro{nje
Mikroturbine 35-1000kW 25%-30% proizvodnja prirodni gas,
el. energije,CHP zemni gas, biogas
Gorivne }elije:

topljeni karbonat 50kW-1MW 50%-55% visoka temperatura metanol

MCFC

~vrsti oksid 1kW-5MW 50%-55% visoka temperatura vodonik ili

SOFC proizvodnja energije prirodni gas

fosforna kiselina 1kW-250MW +35% CHP,UPS

PAFC
Fotonponske 20W –100kW 5% -18 % za manja doma}instva solarno
zra~enje
}elije (moduli) za izolovane potro{a~e

Vetroagregati 200W-5MW 40 % bazni izvor el. energije vetar

pumpanje vode

male 25 kW –100MW 80% bazni izvor el. energije potencijalna

hidroelektrane energija vode

elektrane na 100 kW –20MW CHP, bazni izvor el. energije, biomasa

biomasu izolovani sistemi

Geotermalne 5MW –100MW CHP izvori tople

elektrane vode

vetroagregatima, izbor lokacije i priklju~enje
na EES je opisan u literaturi [4].
Tehnolo{ki razvoj, politika podr{ke
izgradnje obnovljivih izvora i brza
izgradnja doprineli su naglom pove}anju
instalisanih vetroenergetskih proizvodnih
kapaciteta u svetu. Na slici 3 prikazan je
trend izgradnje vetroenergetskih kapaciteta
u Evropi i svetu. Oko 75% svih svetskih
vetroagregata instalirano je u zemljama
Evropske unije (EU). EU iz instaliranih 34
466 MW (decembar 2004) podmiruje oko
3 % ukupnih potreba za elektri~nom
energijom. Vode}e zemlje po veli~ini
instalisanih vetroenergetskih proizvodnih
kapaciteta su: Nema~ka (16 629 MW) i
[panija (8 263 MW), a najve}e
procentualno u~e{}e vetroelektrana u
proizvodnji elektri~ne energije ima
Danska, koja iz 3117 MW instalisanih
vetroagregata podmiruje preko 20% svojih
potreba za elektri~nom energijom [16].
[to se ti~e razvoja tehnologije kod
vetroagregata ona je intenzivna u svim
elementima. Razvoj je pre svega orjentisan
na dalje pove}avanje jedini~ne instalisane
snage vetroagregata. Na postoje}em nivou
komercijalno su dostupni Slika 2 Vetroagregat sa modernom trokrakom
vetroagregati sange 5 MW, a do vetroturbinom nominalne
2010. planira se razvoj snage 1,3 MW
vetroagregata snage 8 - 10 MW.
Posebna pa`nja se posve}uje
daljem razvoju vetroagregata za
rad u planinskim lokacijama sa
ote`anim klimatskim uslovima i
turbulentnim vetrovima. Neki
proizvo|a~i ve} su uspe{no
instalirali komercijalne turbine
za ekstremne planinske uslove,
slika 4. Veliki napredak je
postignut u razvoju sistema za
kratkoro~nu predikciju
parametara vetra. Na postoje}em
nivou gre{ka za prognoziranu
satnu proizvodnju na dnevnom
nivou, za odre|enu
vetroelektranu, je svedena ispod
30%, pa vetroelektrane sve vi{e
gube stohasti~nost proizvodnje.
U pogledu integracije
vetroagregata u EES trend je
gradnja velikih vetroelektrana i
njihovo priklju~enje na prenosnu
mre`u.

[153]
 energija
Slika 3 Porast instalisanih kapaciteta vetroagregata u Evropi i svetu od 1993. do 2004.
Slika 4 Vetroelektrana Tauernwindpark u austrijskim Alpima
na nadmorskoj visini 1900 m
Predvi|a se da }e vetar u budu}nosti bitno
pove}ati u~e{}e u proizvodnji ukupne
elektri~ne energije. Prema studiji
izvodljivosti Wind Force 12 [17], u~e{}e
Slika 5 Svetska solarna mapa
U Srbiji i Crnoj Gori nije sprovedeno
sistematsko istra`ivanje vetroenergetskog
potencijala ali, na osnovu postoje}ih
meteorolo{kih podataka i nekih
pojedina~nih namenskih merenja, mo`e se
zaklju~iti da postoje perspektivne lokacije
sa zna~ajnim vetroenergetskim
potencijalom.
5. Solarne (fotonaponske)
elektrane
Sunce je ogroman izvor energije koji
proizvodi veliku koli~inu elektromagnetske
energije u obliku svetlosti. U toku samo tri
dana na povr{inu zemlje dospeva Sun~eva
energija ekvivalentna energiji koju bi
proizveli svi fosilni izvori i njihove rezerve
na Zemlji. Mo`e se smatrati da Sunce
predstavlja savr{eni izvor zra~enja (crno
telo) na temperaturi od 5800° K. Fluks
vetroelektrana
Sun~eve energije (iradijacija) van Zemljine
u globalnoj
atmosfere koji pada na jedinicu povr{ine
proizvodnji normalnu na upadni snop zra~enja
elektri~ne predstavlja solarnu konstantu koja iznosi Ps
energije u
=1367 W/m2 (srednja godi{nja povr{inska
2020. se
snaga Sun~evog zra~enja van Zemljine
procenjuje na
atmosfere). Me|utim, Sun~eve energije
12%. Ovakva koja stigne na povr{inu Zemlje nema u
predvi|anja izobilju, niti je kontinualno raspore|ena.
se baziraju na Na slici 5 prikazana je mapa srednje
~injenici da godi{nje Solarne iradijacije na povr{ini
je vetar Zemlje.
obnovljivi
Na povr{ini Zemlje, snaga Sun~eve
ekolo{ki energije menja se sa rotacijom zemlje oko
izvor i da su svoje ose i sa rotacijom zemlje oko Sunca.
njegovi U toku razli~itih perioda dana i godine
tehni~ki intenzitet Sun~eve svetlosti se menja usled
iskoristivi promene debljine atmosferskog omota~a
resursi kroz koji prolazi sun~eva radijacija i usled
vi{estruko promene upadnog ugla pod kojim svetlost
ve}i od pada na neku povr{inu. Najve}a snaga
ukupne Sun~evog zra~enja (pik) koje pada na
trenutne horizontalnu povr{inu zemlje iznosi oko
potro{nje elektri~ne energije. Me|utim, vetar 1000 W/m2 kada se Sunce nalazi u zenitu.
kao primarni energent ima i niz nedostataka, Spektar Sun~eve svetlosti na povr{ini
pa se o perspektivi vetroagregata jo{ uvek ne zemlje sastoji se od 7% ultraljubi~astog
mo`e pouzdano govoriti. zra~enja, 47% vidljive svetlosti i 46%
[154]
 energija
Slika 6 Nivo instalisanih fotonaponskih sistema u EU-15 i svetu u poslednjih 10 }elija i to: monokristalne, polikristalne i
godina (u MWp) amorfne. Zahvaljuju}i novim
tehnologijama izrade stepen iskori{}enja
solarnih }elija se stalno pove}ava. Na
trenutnom nivou razvoja na tr`i{tu se
prodaju solarne }elije sa stepenom
iskori{}enja (u realnim eksploatacionim
uslovima) od 7% (amorfne silicijumske)
do 18% (monokristalne sislicijumske) [4].
Intenzivan razvoj tehnologije gradnje
solarnih }elija se odvija u vi{e pravaca koji
su usmereni ka pojeftinjenju tehnologije i
pove}anju efikasnosti. U tom smislu se
danas sve vi{e koriste amorfne }elije od
kadmijum-telurida (CdTe ), koje uz jeftinu
tehnologiju (plazma depozicija) posti`u
efikasnost i do 14%. U cilju daljeg
pove}anja efikasnosti, tehnologija je
usmerena ka izradi vi{espojnih
tankoslojnih solarnih }elija (multi -
junction thin film solar cell), slika 7.
Vi{espojne solarne }elije karakteri{e visok
stepen iskori{}enja, jer je
Slika 7 Struktura vi{eslojne solarne }elije svaki p-n spoj fotoosetljiv
na razli~iti spektar talasnih
du`ina (boju) sun~evog
zra~enja, tako da zbirno
ovakve }elije pokrivaju
{irok dijapazon talasnih
du`ina. Osim toga,
poluprovodni aktivni sloj je
vrlo tanak (<1μm), pa se
ovakve }elije obi~no
postavljaju na fleksibine
podloge i mogu se
prilagoditi razli~itim
zahtevima u pogledu
monta`e. Komercijalnu
primenu ovakvih }elija za
sada ograni~ava skupa
tehnologija izrade.
Razvoj nanotehnologija je
omogu}io izradu (i ve} sada
eksperimentalnu primenu
kroz nekoliko pilot
postrojenja) nanostrukturnih
{irokospektralnih metal -
polimernih fotonaponskih
}elija (Dye-sensitized
infracrvenog zra~enja. Konverzija Sun~eve energetske krize sedamdesetih godina nanostructured solar cells - DSC) [18]. U
energije u elektri~nu se mo`e vr{iti pro{log veka. Trend tehnolo{kog razvoja kombinaciji sa koncentratorima svetlosti
direktno pomo}u fotonaponskih }elija prati i porast instalisanih kapaciteta u ovakve }elije u labotratorijskim uslovima
(Photovoltaic - PV) ili u solarno - svetu. Na slici 6 prikazan je nivo posti`u efikasnost i preko 35%.
termalnim elektranama. instalisanih fotonaponskih sistema u EU i U perspektivi se o~ekuje razvoj novih
Od 1954. kada je prvi put upotrebljena svetu u poslednjih 10 godina. generacija solarnih }elija (solarne }elije III
solarna }elija (na svemirskim letilicama) i IV generacije) i to na bazi organskih
ona se intenzivno razvija, kako u pogledu Fotonaponske }elije se uglavnom grade od
materijala (plasti~ne solarne }elije) i
efikasnosti, tako i u pogledu pojeftinjenja silicijuma koji je posle kiseonika biolo{kih solarnih }elija koje }e koristiti
tehnologije izrade. Naro~ito je intezivan najzastupljeniji element u Zemljinoj kori. mehanizme fotosinteze kod biljaka. U
razvoj tehnologije solarnih }elija nakon Danas se uglavnom koriste tri tipa solarnih tabeli 2 dat je pregled dosada{njeg i
o~ekivanog perspektivnog tehnolo{kog
Tabela 2 Pregled i perspektive razvoja tehnologija fotonaponske konverzije razvoja solarnih }elija [19].
PV Tehnologija PV Generacija Period komercijalne primene Solarne }elije karakteti{e modularnost {to
Silicijumske kristalne 1 1970 - 2020. je njihova zna~ajna prednost u odnosu na
Silicijumske amorfne 2 1983 - 2025. ostale izvore elektri~ne energije. Obi~no se
Silicijumske tankoslojne 2 2001 - 2050. solarne }elije grupi{u tako da formiraju
CdTe (amorfne) 2 1995 - 2010. fotonaponske module, koji su tipi~no
povr{ine oko 1 m2. U tabeli 3 date su
CIS/CIGS 2 2000 - 2050.
tipi~ne elektri~ne karakteristike jednog
DSC 3 2003 - 2055. polikristalnog modula snage 100Wp ( vati
DSC - hibridne 3+ 2015 - 2100. u piku - Proizvo|a~i daju podatke o
Organske - hibridne 3+ 2015 - 2100. karakteristikama modula pri standardnim
Biolo{ke 4 2030 - 2100. + uslovima ispitivanja, odnosno insolaciji od
[155]
 energija
Tabela 3 Tipi~ne elektri~ne karakteristike
jednog polikristalnog
fotonaponskog modula
Maksimalna snaga, PM 100 W
Napon maksimalne snage, UMP 17,0 V
Struja maksimalne snage, IMP 5,6 A
Napon otvorenog kola, UOK 21,0 V
Struja kratkog spoja, IKS 6,3 A
Me|usobno povezivanje modula u
takozvane solarne panele mo`e biti u
elektri~nom pogledu izvedeno redno i
paralelno, tako da se prostim elektri~nim
vezama mo`e dobiti `eljeni jednosmerni
napon na priklju~cima jedne solarne
instalacije bez upotrebe ~opera.
Mali fluks snage solarnog zra~enja i
relativno mala efikasnost solarnih }elija
zahtevaju pokrivanje velikih povr{ina za
dobijanje relativno male snage, npr. za
jednu elektranu snage 1MWp potrebno je
1ha (10000 m2) povr{ine prekriti solarnim
}elijama. Uz cenu ovo je najva`niji faktor
koji ograni~ava {iroku upotrebu solarnih
}elija u distributivnom sistemu.
U poslednjih nekoliko godina, zahvaljuju}i
tehnologiji izrade solarnih }elija i
modernim trendovima u arhitekturi,
osnovni nedostaci solarnih }elija su dobrim
delom prevazi|eni kroz njihovu integraciju
u fasade i krovove zgrada. Kod ovakve
primene solarne }elije dobijaju i ulogu
gra|evinskog materijala zamenjuju}i vrlo
skupe staklene zidove ili krovne pokrivke,
{to znatno smanjuje cenu instalisanog kW.
Krovovi i zidovi zgrada su pasivne
povr{ine pa problem pokrivanja korisnih
povr{ina kod ovakvih aplikacija solarnih
}elija ne postoji. Trend integracije solarnih
}elija u fasade i krovove zgrada je stvorio
Slika 8 Integracije solarnih }elija u fasadi zgrade Instituta za marketing u Austriji
novu modernu arhitektonsku granu -
solarnu arhitekturu. Na slici 8 prikazan je
primer integracije solarnih }elija u fasadi
zgrade Instituta za marketing u Austriji.
Instalisana snaga “fasade” je 20 kWp.
Snaga “fasada” mo`e biti i nekoliko stotina
kWp, npr. zgrada firme Sanyo u Japanu iz
svoje fasade dobija 630 kWp elektri~ne
energije. Fotonaponski sistemi integrisani
u fasade zgrada su tipi~ni distribuirani
izvori koji se obi~no projektuju za
pokrivanje pikova potro{nje pri kori{}enju
sistema za klimatizaciju, koji su ina~e vrlo
neugodni potro{a~i za EES. Ovakvom
lokalnom (distribuiranom) proizvodnjom
se vr{i rastere}enje distributivih i
prenosnih transformatora i ostalih
elemenata EES-a u uslovima kada oni
imaju vrlo nepovoljne uslove rada
(preoptere}enje uz lo{e uslove hla|enja).
Pretpostavlja se da }e solarna arhitektura
predstavljati glavnu okosnicu dalje
primene fotonaponskih sistema kao
distribuiranih izvora elektri~ne energije.
Srbija i Crna Gora kao mediteranska
zemlja ima zna~ajan solarni potencijal. U
prethodnom periodu (do 1986) u SFRJ je
posedovala jednu od najboljih i
najopremljenijih mre`a za merenje
insolacije. Prema tim podacima u Srbiji je
srednja dnevna osun~anost na godi{njem
nivou oko 3,8 kWh/m2 [20]. Na
Crnogorskom primorju ovaj nivo je jo{
ve}i. Dakle, sa aspekta resursa mo`e se
o~ekivati da }e u perspektivi solarna
energetika biti zna~ajan izvor finalne
energije (elektri~ne i toplotne) u Srbiji i
Crnoj Gori
6. Male hidroelektrane
U male hidroelektrane (MHE) spadaju sve
hidroelektrane ~ija je instalisana snaga
manja od 10 MW. Potencijali malih re~nih
slivova nisu dovoljno istra`eni na
[156]
globalnom nivou, ali se pretpostavlja da
omogu}avaju zna~ajno pove}anje udela
malih hidroelektrana u proizvodnji
elektri~ne energije, koje sada na globalnom
nivou iznosi oko 0,7%. U zemljama
Evropske unije hidropotencijal malih
re~nih slivova je u velikoj meri iskori{}en
sa instalisanih oko 10000 MW MHE
(vode}e zemlje su Italija - 2200 MW,
Francuska i [panija - 1700 MW i
Nema~ka - 1500 MW). Na slici 9
prikazani su ukupni instalisani kapaciteti
MHE u zemljama EU - 15. Prema
podacima Evorpske asocijacije za male
hidroelektrane (European small
hydropower association - ESHA) preostali
(neiskori{}eni) potencijal MHE u
zemljama EU - 15 je oko 5000 MW.
Najve}i neiskori{}eni resursi malih re~nih
tokova se uglavnom nalaze u zemljama u
razvoju. U Srbiji bez Kosova i Metohije je
definisano 856 pogodnih lokacija za MHE,
koje bi zbirno obezbedile oko 400 MW
distribuirane obnovljive elektri~ne snage,
koja bi generisala oko 1500 GWh/god
“zelene“ elektri~ne energije [20].
Tehnologija kod malih hidroelekrana je
uglavnom preuzeta od velikih proizvodnih
sistema koji su razvijani u pro{lom veku,
tako da se koriste uglavnom isti tipovi
turbina kao i kod velikih hidroelektrana.
Osim standardinh tipova hidroturbina, kod
MHE vrlo su popularne Banki turbine
(crossflow turbine) koje su jednostavne i
jeftine pa znatno pojeftinjuju tro{kove
gradnje MHE. Trendovi su da se razvijaju
agregati za vrlo niske padove (manje od
5m) u kojima bi se primenjivali sinhroni
mnogopolni generatori sa permanentnim
magnetima koji bi bili direktno spregnuti sa
hidroturbinom (direct drive low speed
generators for low heads). Kod MHE, sa
promenljivim protokom i padom, u cilju
pove}anja efikasnosti turbine potrebno je
prilago|avati (menjati) brzinu obrtanja
turbine, pa se razvijaju hidroagregati sa
dvostrano napajanom asinhronom ma{inom
sli~no kao i kod vetroagregata [21].
U klasi~nim MHE se, kao i kod velikih
hidroelektrana, koristi potencijalna energija
vodenog toka. U novije vreme se sve vi{e
razvijaju agregati koji koriste kineti~ku
energiju brzih (planinskih) re~nih tokova.
To su potapaju}i hidroagregati male snage
(mikroizvori) koji ne zahtevaju posebne
gra|evinske objekte (brane i ma{insku
zgradu) pa su relativno jefitini i laki za
monta`u. Ovakvi agregati se za sada
koriste za izolovane potro{a~e koji se
nalaze u blizini planinskih reka. Za razliku
od solarnih i vetroelektrana vodeni tok ima
znatno stabilnije parametre pa se
proizvodnja iz ovakvih sistema mo`e sa
velikom verovatno}om prognozirati.
Stabilna proizvodnja omogu}ava da se pri
dovoljnoj instalisanoj snazi hidroturbina
akumulatorske baterije izbace ili
minimizuje njihov kapacitet.
Princip konverzije energije kod
potapaju}ih hidroturbina je sli~an kao i
kod vetroagregata. Specifi~na snaga (snaga
po jedinici povr{ine turbine) je srazmerna
 energija
Slika 9 Ukupni instalisani kapaciteti malih hidroelektrana u zamljama EU - 15
tre}em stepenu brzine strujanja fluida i
prvom stepenu njegove gustine [15]. Kod
vetroagregata brzina vetra pri kojoj se
ostvaruje nominalna snaga je tipi~no 12
m/s, dok je gustina vazduha pri normalnom
atmosferskom pritisku 1,225 kg/m3.
Potapaju}i hidroagregat ostvari}e istu
specifi~nu snagu (snaga po jedinici
povr{ine turbine) kao i vetroagregat pri
brzini vode od oko 2,1m/s, {to je realna
brzina za planinske reke. Osim toga
hidroagregat }e imati vreme iskori{}enja
nominalne snage vi{estruko ve}e od onog
kod vetroagregata (jer je brzina vodenog
toka stabilna za razliku od vetra), pa bi
specifi~na proizvodnja elektri~ne energije
(proizvodnja po jedinici povr{ine turbine)
na godi{njem nivou, pri istoj specifi~noj
snazi, kod potapaju}ih hidroturbina bila
oko 4 puta ve}a nego kod vetroagregata.
Ovakva analiza je dovela do ideje da se
iskoriste morske struje, gde bi se na
pogodnim lokacijama (u okolini
Britanskog ostrva) potopile velike
hidroturbine koje bi bile vrlo sli~ne
vetroturbinama. Problem za realizaciju
Slika 10 Mikrohidroelektrana u sklopu turisti~kog ugostiteljskog objekta
ovakvih ideja je agresivna sredina (morska
voda).
U cilju minimizacije tro{kova i pove}anja
efikasnosti MHE se sve vi{e grade kao
multifunkicionalni objekti. Obi~no se one
lociraju tako da se voda iz akumulacije
mo`e koristiti za druge potrebe
(navodnjavanje, tehni~ka voda u
industrijskim postrojenjima i sli~no). ^esto
se MHE (mikroelektrane) grade u sklopu
drugih objekata, npr. turisti~kih i
ugostiteljskih objekata, slika 10.
U deregulisanim EES-ima naro~ito su
popularne akumulacione MHE, jer one
omogu}avaju da vlasnik na tr`i{te
elektri~ne energije nudi elektri~nu energiju
u uslovima kada je najve}a potra`nja i
time ostvari najpovoljniju cenu po
proizvedenom kWh. U re`imima no}nih
minimuma, cena energije iz
centralizovanih izvora sa visokim
tehni~kim minimumom (nuklearne i
termoelektrane) je relativno niska, pa se u
ovim periodima protok u MHE odr`ava na
biolo{kom minimumu, tj. akumulacija se
puni. U re`imima dnevnih maksimuma
potro{nje, kada je cena energije najve}a,
[157]
MHE radi sa
nominalnom
snagom. I u
tehni~kom pogledu
ovakvo anga`ovanje
MHE je korisno za
EES jer, osim
smanjenja gubitaka,
doprinosi smanjenju
zagu{enja u
prenosnom sistemu
koje postaje sve
aktuelnija
problematika u
deregulisanim
sistemima.
Od svih
distribuiranih izvora
elektri~ne energije u bliskoj budu}nosti u
Srbiji je najizvesnija gradnja MHE. Prema
predlogu Strategije razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. u Srbiji se
predvi|a instalisanje 150 MW novih MHE
koje bi u 2015. obezbedile oko 450
GWh/god distribuirane elektri~ne energije.
7. Zaklju~ak
U svetu postoji vrlo intenzivan razvoj
razli~ith tehnologija distribuirane
proizvodnje. Trend razvoja tehnologija
prati i izgradnja novih proizvodnih
kapaciteta. Naro~ito je intenzivan razvoj i
izgradnja vetroagregata i solarnih
(fotonaponskih) sistema. Trend pove}anja
ukupnih instalisanih kapaciteta kod
vetroagaregata i solarnih }elija je na
godi{njem nivou oko 25%. Glavne
smernice tehnolo{kog razvoja kod
vetroagragata su u pravcu pove}anja
jedini~ne snage vetroturbine, {to }e
smanjiti specifi~ne tro{kove proizvodnje.
Tako|e se intenzivno razvijaju i sistemi za
predikciju proizvodnje elektri~ne energije
iz vetra. Kod fotonaponske konverzije
osnovni cilj je pove}anje efikasnosti, koja
kod solarnih }elija prve generacije u
realnim uslovima eksploatacije iznosi 5 -
15 %. U toku je razvoj druge i tre}e
generacije fotonaponskih }elija koje u
laboratorijskim uslovima posti`u
efikasnost i do 35%. U perspektivi se
o~ekuje razvoj plasti~nih i biolo{kih
solarnih }elija ~etvrte generacije.
Perspektive razvoja solarnih i
vetrogeneratorskih tehnologija
distribuirane proizvodnje su u svim
varijantama vrlo optimisti~ne, jer tehni~ki
iskoristivi resursi ovih izvora vi{estruko
prevazilaze ukupne svetske potrebe za
elektri~nom energijom. Jedna od
najrazvijenijih i najefikasnijih tehnologija
distribuirane proizvodnje jesu male
hidroelektrane. U ovoj oblasti je dalji
tehnolo{ki razvoj usmeren ka gradnji
jeftinih mikro sistema za primene kod
re~nih tokova malog pada i malog protoka.
Tako|e se razvijaju i potapaju}i
mikroagragati koji koriste kineti~ku
energiju brzih planinskih reka i pogodni su
za izolovane potro{a~e. Dalji razvoj
instalisanih kapaciteta MHE je ograni~en
tehni~ki iskoristvim resursima koji su u
velikoj meri u razvijenim zemljama ve}
iskori{}eni.
 energija
Generalni zaklju~ak ovog rada je da Foundations and Context, The Royal
distribuirana proizvodnja ima jasnu Institute of International Affairs, London,
perspektivu jer se njene tehnologije UK, 1995.
intenzivno razvijaju u svim sferama, a [12] T. Ackermann , G. Andersson, L.
resursi njenih primarnih energenata su Soder, Distributed generation: a definition,
neiscrpni po energiji, a po snazi vi{estruko Electric Power Systems Research, 57
prevazilaze globalne zahteve u pogledu (2001) 195-204.
vr{nih optere}enja.
[13] W. El-Khattam, M.M.A. Salama,
Distributed generation technologies,
Acknowledgements definitions and benefits, Electric Power
This work was supported by European Systems Research, 71 (2004) 119-128.
Commission, Directorate General on [14] G. Pepermansa, J. Driesenb, D.
Research and Technology Development Haeseldonckxc, R. Belmansc, W.
and International Co-operation Activities D’haeseleer, Distributed generation:
(INCO) under contract no FP6-509161 definition, benefits and issues, Energy
(RISE Project). Policy, (2005), Article in press.
[15] D. Miki~i}, @. \uri{i}, B. Radi~evi}:
Vetrogeneratori - perspektivni izvori
elektri~ne energije, Elektroprivreda, broj 4,
2002.
[16] European Wind Energy Asociation
(EWEA), www.ewea.org , 16.3.2005.
[17] Wind Force 12, Greenpeace and
European Wind Energy Association,
Preparatory meeting of the “Earth Summit
- Greenpeace” Bali, Indonesia, May 2002.
Literatura
[18] J. Halme, Dye-sensitized
[1] S. S. Venkata, A. Pahwa, R. E. Brown,
nanostructured and organic photovoltaic
R. D. Christie, What Future Distribution
cells: technical review and preliminary
Engineers Need to Learn, IEEE Trans. on
tests, Master's thesis, Espoo, February 12,
Power Systems, Vol. 19, No. 1, February
2002.
2004.
[19] S. Tulloch, Solar cell for tomorrow,
[2] Allied Business Intelligence, First international Conference on Energy
Distributed generation, Photovoltaics
Efficiency and Conversation, Hong Kong,
Bulletin, July 2002.
15 January 2003.
[3] Intrnational Energy Asociation (IEA),
[20] Nacionalni program energetske
2002, Distributed Generation in
efikasnosti, Kori{}enje alternativnih i
Liberalised Electricity Markets, Paris, str.
obnovljivih izvora energije, Termotehnika,
128.
1-4 , XXVIII, str. 19 - 86 (2002).
[4] M. \uri}, A. ^ukari}, @. \uri{i}, [21] @. \uri{i}, N. Kraji{nik, D. Bo`ovi},
Elektrane, Elektrotehni~ki fakultet Dvostrano napajana asinhrona ma{ina
Beograd - Elektrotehni~ki fakultet Pri{tina, primenjena u vetroeneratorima,
2004. Alternativni izvori energije i budu}nost
[5] L. Gertmar, Alternative Energy njihove primjene u zemlji - Tre}i nau~ni
Solutions, ABB Environmental Affairs, skup, Budva, 9-10. oktobar 2003.
June 2000.
[6] L. Gertmar, Power Electronics and
Wind Power, 10th European Conference on
Power Electronics and Applications,
Toulouse, 2003.
[7] M. T. Eckhart, Renewable Energy in
The U.S., World Council for Renewable
Energy, Berlin, Germany, 2002.
[8] The EU Directive on Electricity from
Renewable Energy Sources (Directive
2001/77/EC), Official Journal of the
European Communities, Brussels, 27. 10.
2001.
[9] P. Christiansen et al., Grid Connection
and Remote Control for the Horns Rev 150
MW Offshore Wind Farm in Denmark.
[10] H. C. Sørensen , L. K. Hansen , J. H.
M. Larsen , Middelgrunden 40 MW
Offshore Wind Farm Denmark - Lessons
Learned, Realities of Offshore Wind
Technologies, Case: Middelgrunden,
Orkney, October 2002.
[11] M. Grubb, Renewable Energy
Strategies for Europe,Volume I,

[158]

Uvod
Gravitacione sile izme|u Mjeseca, Sunca i
Zemlje prouzrokuju ritmi~ko podizanje i
spu{tanje voda okeana {irom svijeta koje
rezultira u plimskim talasima, pri ~emu
Mjesec djeluje dvaput sna`nije na talase
nego Sunce zbog njegove bli`e pozicije u
odnosu na Zemlju. Tako se pojavljuju
dnevni ciklusi plime i osjeke bilo gdje na
povr{ini okeana. Dok su na otvorenom
okeanu amplituda ili visina plimskog talasa
veoma mala, reda nekoliko centimetara,
ona mo`e dramati~no porasti kada talas
dostigne obalne grebene, donose}i veliku
koli~inu vode u zalive i delte rijeka. Najve}i
plimski talasi su prikazani u tabeli 1.
Energija plimskog talasa sadr`i
potencijalnu i kineti~ku energiju.
Potencijalna energija predstavlja rad
izvr{en u dizanju vodene mase iznad
povr{ine okeana i ona se mo`e prikazati
kao:
(1)
gdje je:
Ep - potencijalna energija; g - gravitaciono
ubrzanje; ρ - gustina vode; A - povr{ina
razmatranog mora (okeana); z - vertikalna
koordinata povr{ine okeana; h - amplituda
plimskog talasa.
Umaju}i prosje~nu vrijednost (gρ) = 10,15
kNm-3 za morsku vodu, mo`e se dobiti za
plimski talasni ciklus po m2 okeanske
povr{ine:
Tabela 1 Najve}i plimski talasi u svijetu
Dr`ava Lokacija
Kanada Bay of Fundy
Francuska Port of Ganville
Engleska Severn Estuary
Francuska La Rance
Rusija Penzhimskaya Guba (Sea of Okhotsk)
Argentina Puerto Rio Gallegos
Rusija Bay of Mezen (White Sea)
energija
Mr Miroslav Markovi}
Elektroprivreda Crne Gore A.D., Nik{i}
UDC 620.91:627.223.6
Energija plimskog talasa (struje)
Tradicionalni i netradicionalni pristup
Rezime
Plimski talasi igraju veoma zna~ajnu ulogu u stvaranju globalne klime i ekosistema za
stanovnike okeana. U isto vrijeme, plimski talasi su zna~ajan potencijalni izvor ~iste
obnovljive energije za budu}e generacije. Iscrpljivanje rezervi nafte, stvaranje efekta
staklenika sagorjevanjem uglja, nafte i drugih fosilnih goriva, kao i skladi{tenje otpada
iz nuklearnih elektrana, usmjeri}e stanovni{tvo ka zamjeni tradicionalnih energetskih
resursa sa obnovljivom energijom u budu}nosti. Energija plimskih talasa je jedan od
najboljih kandidata za tu revoluciju koja se pribli`ava.
Klju~ne rije~i: plimski talas, obnovljiva energija.
Abstract
Tides play a very important role in the formation of global climate as well as the
ecosystems for ocean habitants. At the same way, tides are a substantial potential source
of clean renewable energy for future human generations. Depleting oil reserves, the
emission of greenhouse gases by burning coal, oil and other fossil fuels, as well as the
accumulation of nuclear waste from nuclear reactors will inevitably force people to
replace most of our traditional energy sources with renewable energy in the future.
Tidal energy is one of the best candidates for this approaching revolution.
Key words: tides, renewable energy.
Ep = 1,4 h2 [Wh] (2) konvencionalnih plimskih elektrana koje
koriste brane za stvaranje vje{ta~kih
ili uzvodnih vodenih padova. Te elektrane
Ep = 5,04 h2 [kJ] (3) koriste potencijalnu energiju vertikalnog
podizanja i spu{tanja vode. Kao suprotnost
Kineti~ka energija Ek vodene mase m tome treba upoznati kineti~ka energija
ustvari je prourokovana brzinom v te mase. talasa u cilju projektovanja pokretnih i
Defini{e se kao: drugih oblika plimskih elektrana koje
Ek = 0,5 mv2 (4) koriste plimske struje ili horizontalnih
vodenih tokova koje plima prouzrokuje.
Ukupna energija talasa je jednaka zbiru Ove elektrane ne uklju~uju brane.
njegove potencijalne i kineti~ke energije.
Poznavanje potencijalne energije talasa Iskori{}avanje energije plime:
zna~ajno je za projektovanje tradicionalni pristup
^ovjek je koristio plimski fenomen i
plimske stuje znatno prije nove ere. Tako
Visina talasa (m) su najraniji navigatori morali dobro da
poznaju periodi~ne fluktuacije talasa, kada
16.2 se i gdje one mogu desiti i iskorostiti, a
posebno ako su se trebali boriti ili
14.7 iskori{}avati jake plimske struje. U
14.5 srednjem vijeku postojale su male
hidromehani~ke instalacije koje su energiju
13.5
plimskog talasa iskori{}avale za pumpanje
13.4 vode, rad vodenica i druge koristi. Neke od
13.3 ovih instalacija su se zadr`ale dugo
vremena, pa su tako npr. veliki vodeni
10.0 to~kovi pokretani plimom kori{}eni za
[159]
 energija
Tabela 2 Postoje}e velike plimske elektrane
Godina
Dr`ava Lokacija
izgradnje
Francuska La Rance 1967
Rusija Kislaya Guba 1968
Kanada Annapolis 1984
Kina Jiangxia 1985
odstranjivanje otpada u Hamburgu sve do
19. vijeka. Veliki plimski to~kovi ispod
Londonskog mosta instalisani su 1580. i
preko 250 godina omogu}avaki
snabdjevanje Londona svje`om pitkom
vodom.
Ozbiljnija istra`ivanja i projektovanje
prvih industrijskih elektrana za
iskori{}avanje energije plimskih talasa
po~ela su rapidnim porastom industrije za
proizvodnju elektri~ne energije.
Elektrifikacija u bilo kom obliku vodila je
razli~itim rje{enjima za pretvaranje
energije prirodnih izvora u elektri~nu
energiju. Zajedno sa energetskim
sistemima za iskori{}avanje fosilnih i
nuklearnih goriva, koji stvaraju velike i
nove ekolo{ke probleme zaga|enja,
nau~nici i in`enjeri su bili zainteresovani
da iskori{}avaju obnovljive i ~iste
energetske izvore za proizvodnju
elektri~ne energije. Energija plimskih
talasa je jedan od obnovljivih izvora koji je
najvi{e na raspolaganju.
Ako se uporedi sa ostalim ~istim,
obnovljivim izvorima, kao {to su energija
vjetra, solarna energija, geotermalna
energija i sl., energija plimskog talasa
mo`e se predvidjeti za vjekove unaprijed
sa ta~ke gledi{ta vremena de{avanja i
magnitude. Me|utim, energija ovog izvora,
sli~no energiji vjetra ili sun~anoj energiji,
distribuirana je preko velikih oblasti i
glavni problem je sakupiti tu energiju.
Osim toga, kompleksne konvencionalne
energetske instalacije, koje uklju~uju
masivne brane na otvorenom okeanu, te{ko
Slika 1 Plimska elektrana La Rance (Francuska)
Ins. kapacitet Bazen Srednja plima
(MW) (km2)
240.0 22.0
0.4 1.1
18.0 15.0
3.9 1.4
mogu biti ekonomski konkurentne
termoelektranama na fosilna goriva ili
nuklearnim elektranama. Ove elektrane su
sada osnovna komponenta svjetske
proizvodnje elektri~ne energije, me|utim
rezerve uglja i nafte su ograni~ene i
rapidno se tro{e uz enormno zaga|enje
atmosfere i zemlji{ta. Nuklearne elektrane
proizvode osim elektri~ne energije i znatne usmjerila na turbine.
koli~ine radioaktivnog otpada koji se mora
skladi{titi u zemlji na poseban na~in i ~ija
razgradnja te~e veoma sporo,
prouzrokuju}i na taj na~in ozbiljne
probleme za budu}e generacije.
Sada postoje ~etiri elektrane koje koriste
energiju plimskih talasa za proizvodnju
elektri~ne energije (slika 1). Sve su
izgra|ene nakon II svjetskog rata. Osnovne jednostrukim djelovanjem su prostije i
karatkeristike ovih elektrana date su u
tabeli 2.
Sve postoje}e elektrane koriste isti projekat
(dizajn) koji je prihva}en za izgradnju
konvencionalnih hidroelektrana na
rijekama. Tri osnovna strukturalna i
mehani~ka elementa ovog projekta su:
masivna brana, postavljena popre~no na
plimsku struju, stvara vje{ta~ku akumulaciju elektrana Annapolis ima turbine sa
vode i potrebni pad za rad hidrauli~nih
turbina; odre|en broj turbina postavljenih
na najni`oj ta~ki brane i povezanih sa
generatorima za proizvodnju elektri~ne
energije; i hidrauli~ke ustave za kontrolu
tokova vode u i iz akumulacije. Postoje i
ustave i liftovi za potrebe navigacije.
Turbine pretvaraju potencijalnu energiju
akumulisane vodene mase sa bilo koje
[160]
strane brane u elektri~nu
energiju tokom plime i osjeke.
Same turbine mogu biti
projektovanje za jednostruko ili
(m)
dvostruko operativno
8.55 djelovanje. Dvostruko
2.30 operativno djelovanje uklju~uje
proizvodnju elektri~ne energije
6.40 kada voda prolazi kroz turbine
5.08 pune}i akumulacioni basen, a
zatim tokom osjeke tako|e se
proizvodi elektri~na energija koriste}i
vodu koja se vra}a u more (okean). Kod
jednostrukog operativnog djelovanja
koristi se samo voda iz akumulacionog
basena tokom perioda osjeke. U tom
slu~aju se vodene ustave dr`e otvorene
tokom plime kada se puni akumulacioni
prostor, da bi se zatim one zatvorile i sva
voda iz akumulacije tokom osjeke
Prednosti turbina sa dvostrukim
djelovanjem su rad u direknoj vezi sa
prirodnim fenomenom plimskih talasa,
manjim uticajem na okru`enje i ve}om
energetskom efikasno{}u. Me|utim,
dvostruko djelovanje zahtijeva i
komplikovanije i skuplje reverzibilne
turbine i elektri~nu opremu. Turbine sa
jeftinije, ali zahtijevaju potpuno punjenje
akumulacije {to negativno uti~e na
okru`enje zbog projektovanja ve}ih
padova i akumulisanja sedimenata u
akumulaciji. Oba metoda iskori{}avanja
plimskog talasa postoje u praksi. Elektrane
La Rance (slika 2) i Kislaya Guba imaju
{eme sa dvostrukim djelovanjem, dok
jednostrukim djelovanjem.
Jedan od osnovnih parametara
konvencionalnih hidroelektrana je njena
proizvodna snaga P (energija po jedinici
vremena) kao funkcija protoka vode Q
(zapremina u jedinici vremena) kroz
turbine i pad h (razlika izme|u uzvodnog i
nizvodnog nivoa vode). Trenutna snaga P
mo`e se definisati jedna~inom:
 energija
Slika 2 Plimska elektrana La Rance ("Bulb" turbina) P = 9,81 Q h [kW] (5)
gdje je:
Q - protok [m3s-1]; h - pad [m];
9,81 - proizvod (gρ) za svje`u
vodu koja ima gustinu ρ = 1000
kg m-3 i g = 9,81 m s-2.
Komponentu (gρ) treba korigovati
za primjenu u morskoj vodi zbog
njene druga~ije gustine.
Prosje~na godi{nja proizvodnja u
konvencionalnoj plimskoj
elektrani sa branom mo`e se
izra~unati uzimaju}i u ra~un neke
druge geofizi~ke i hidrauli~ke
faktore, kao {to su efektivni
akumulacioni basen, fluktuacije
plimskih talasa i sl.
U svijetu postoji nekoliko
potencijalnih lokacija za
postavljanje plimskih elektrana po
tradicionalnom pristupu i njihove
potencijalne karakteristike se
prikazane u tabeli 3.
Projekti plimskih elektrana
bazirani na
tradicionalnom
Tabela 3 Neke potencijalne kolacije za plimske elektrane (tradicionalni pristup) pristupu kapitalno
su intenzivni sa
Instalisani Godi{nja Faktor Povr{ina Srednja relativno velikim
Dr`ava Lokacija kapacitet proizvodnja snage bazena plima tro{kovima po
2
instalisanom
(MW) (GWh) (%) (km ) (m) kilovatu (> 2300
USA Passamaquoddy 400 300 5.5 EUR/kW). Dug
period izgradnje za
Cook Inlet do 18000 3100 4.4
ve}e projekte i
Knik Arm 2900 7400 29 7.5 niski faktor snage
Turnagain Arm 6500 16600 29 7.5 prouzrokuju
veoma velike
Rusija Mezen 15000 45000 34 2640 6.7 jedini~ne cijene
Tugur 7800 16200 24 1080 6.8 proizvedene
energije. Osim
Penzhinsk 87400 190000 25 toga, na
UK Severn 8640 17000 23 520 7.0 ekonomske
Mersey 700 1400 23 61 6.5 parametre
odre|ene plimske
Duddon 100 212 22 20 5.6 elektrane direkno
Wyre 64 131 24 6 6.0 se odra`avaju
specifi~ni ulovi
Conwy 33 60 21 6 5.2 lokacije toga
Argentina San Jose 5040 9400 21 778 5.8 projekta i,
posebno, problem
Golfo Nuevo 6570 16800 29 2376 3.7
prolaska brodova
Rio Deseado 180 450 28 73 3.6 tamo gdje se to
Santa Cruz 2420 6100 29 222 7.5 zahtjeva. Kako je
izgradnja brane
Rio Gallegos 1900 4800 29 177 7.5 uslovljena
Koreja Garolim Bay 400 836 24 100 4.7 tradicionalnom
tehnologijom i
Cheonsu 1200 4.5
specifi~nim
Australija Secure Bay 1480 2900 22 140 7.0 uslovima lokacije,
Walcott Inlet 2800 5400 22 260 7.0 vjerovatno da u
budu}nosti ne}e
Kanada Cobequid 5338 14000 30 240 12.4 postojati
Cumberland 1400 3400 28 90 10.9 zna~ajnije
smanjivanje cijena
Shepody 1800 4800 30 115 10.0 izgradnje i
Indija Gulf of Kutch 900 1600 22 170 5.0 pridru`enih
Gulf of 7000 15000 24 1970 7.0 tro{kova, pa tako
ni cijene
Khambat
proizvedene
Meksiko Rio Colorado 5400 5.5 elektri~ne energije.

[161]
 energija
Osnovni faktor u odre|ivanju tro{kovne
efikasnosti lokacije za plimsku elektranu je
veli~ina (du`ina i visina) zahtijevane brane
i razlika u visini plime i osjeke. Ti
parametri se iskazuju kao tzv. Gibrat
odnos. Gibrat odnos je odnos du`ine brane
u metrima i godi{nje proizvodnje energije
u kWh. [to je taj odnos manji, to je
lokacija po`eljnija. Primjeri Gibrat odnosa
su za La Rance 0,36, za Seven 0,87 i za
Passamaquoddy 0,92.
Iskori{}avanje energije plime:
netradicionalni pristup
Kao {to je ranije napomenuto, sve
postoje}e plimske elektrane su izgra|ene
koriste}i konvencionalni projekat koji je
bio razvijen za hidroelektrane na rijekama
sa branama kao osnovnim komponentama.
Takva tradicionalna {ema imala je lo{u
ekolo{ku reputaciju jer brane blokiraju
migracije riba, uni{tavaju njihovu
populaciju, {tete okru`enju kroz plavljenje
okolnog zemlji{ta. Plavljenje nije problem
za plimske elektrane jer nivo vode u
bazenu nikada ne mo`e biti ve}i od visine
prirodnog plimskog talasa. Me|utim,
blokiranje kretanja ribe i drugih stanovnika
okeana mo`e predstavljati ozbiljan
ekolo{ki problem. Dalje, ~ak i najve}i
prosje~ni plimski talasi mali su u
pore|enju sa padovima koji se koriste u
konvencionalnim hidroelektranama na
rijekama i koji iznose desetina ili ~ak
stotine metara. Taj relativno mali pad u
plimskim elektranama stvara odre|ene
te{ke probleme projektantu. ^injenica je da
su veoma efikasne, propelerske hidrauli~ne
turbine, koje su razvijene za visoke rje~ne
brane, prakti~no neefikasne, komplikovane
i veoma skupe za primjenu u plimskim
elektranama sa malim padom.
Ti ekolo{ki i ekonomski faktori uvijek su
okupirali nau~nike i in`enjere da poku{aju
bolje sagledati takve probleme i na}i novi
prilaz iskori{}avanju energije plimskog
talasa, koji ne zahtijeva masivnu okeansku
Slika 4 Uldolmok Strait (Koreja)
Slika 3 Helikopterska turbina
branu i stvaranje velikih padova. Klju~ni
element takvog prilaza je upotreba novih
nekonvencionalnih turbina koje mogu
efikasno iskoristiti kineti~ku energiju
slobodne i nesmetane struje plimskog
talasa bez izgradnje bilo kakve brane.
Postoji vi{e rje{enja takvih turbina. Jedna
od njih, tzv. helikopterska turbina,
prikazana je na slici 3.
Ova turbina je stvorena 1994. i sastavljena
je od jedne ili vi{e duga~kih helikopterskih
sje~iva koja idu oko cilindri~ne povr{ine
sli~no zavrtnju, imaju}i profil avionskog
krila. Sje~iva stvaraju reakcioni potisak
koji ostvaruje ve}u brzinu rotacije turbine
nego {to je brzina samog vodenog toka.
Osovina turbine (osa rotacije) mora biti
postavljena popre~no na struju vode, dok
se sama turbina mo`e postaviti bilo
horizontalno, bilo vertikalno. Zbog svoje
osne simetrije turbina uvijek razvija
unificiranu rotaciju, ~ak i kod reverzibilnih
plimskih struja. To je veoma zna~ajna
prednost koja upro{}ava projekat i dopu{ta
[162]
eksploataciju plimskih elektrana sa
dvostrukim djelovanjem. Jedan od
projekata koji }e koristiti ove turbine je
Uldolmok Strait u Koreji, gdje postoji
veoma sna`na reverzibilna plimska struja
brzine do 6m/s i koje mijenja smjer ~etiri
puta dnevno (slika 4).
Za izra~unavanje mogu}e snage jedne
ovakve turbine, postavljene u neome|enoj
plimskoj struji, koristi se sljede}a
jedna~ina:
Pt = 0,5 hrAV3
gdje je:
Pt - snaga turbine [kW]; η - efikasnost
turbine (naj~e{}e je u testovima dobijeno
η = 0,35 kod trostruke helikopterske
turbine u slobodnom toku); ρ - gustina
vode [kgm-3]; A - ukupna efektivna
frontalna povr{ina turbine, odnosno presjek
vodenog toka gdje je turbina instalisana
[m2]; V - brzina plimske struje [ms-1].
Maksimalna snaga prethodno pomenutog
Uldolmok plimskog projekta je oko 90
MW, koriste}i prethodno izra~unavanje za
V = 6 m/s, A = 2100 m2 (zbir presjeka svih
ugra|enih turbina) i η = 0.35
Osim ovih helikopterskih turbina postoje i
turbine sa propelerima, dosta velikog
pre~nika elise, koji se postavljaju na dno
mora (okeana) sa ciljem da osim kineti~ke
energije plimske struje koriste i druge
struje u okeanu. Ove turbine sa
propelerima u su{tini su veoma sli~ne
dobro poznatim turbinama koje se koriste
kod vjetrogeneratora.
Prototip ovakve turbine prvi put je
prezentiran u Velikoj Britaniji 1998. i
uzrokovao stvaranje programa za
iskori{}enje energije plimske struje i
izgradnju odgovaraju}ih turbina. Ovaj
program se odvija u fazama (slika 5). U
prvoj fazi (1999-2003) ura|ena je prva 300
kW plimska elektrana sa propelerskim
rotorom pre~nika 11 m i isporu~ivala je
energiju u distributivnu mre`u. Propeleri
su bili sa nepokretnim krilima i proizvodili
 energija
Slika 5 Projekat propelerne plimske elektrane po fazama
su elektri~nu energiju samo u jednom
pravcu plimske struje. Ova faza je ko{tala
oko 3,3 miliona funti.
Drugu fazu razvoja projekta (2003 - 2005)
karakteri{e projektovanje, izgradnja,
instalacija i testiranje prvog dvostrukog
rotor sistema koji mo`e biti snage izme|u
750 i 1200 kW (svaki roror je neznatno
du`i od onoga iz prethodne faze zbog
razlika u brzini plimske struje na
izabranom mjestu). Ova elektrana }e biti
priklju~ena na mre`u i proizvoditi
elektri~nu energiju pri oba smjera dejstva
plimske struje, zahvaljuju}i rotaciji
propelernih krila, i biti pravi prototip i
najbolji test za komercijalnu tehnologiju.
O~ekuje se da }e druga faza imati pribli`ne
tro{kove od 4,5 miliona funti, uklju~uju}i
priklju~enje na mre`u.
Tre}a faza (2004 - 2006) godine obuhvata
prve male "farme" plimskih turbina, koja
uklju~uje 3 - 4 dodatne jedinica tako da se
mo`e dobiti ukupna snaga od oko 4 - 5
MW, dok stvarni iznos zavisi od broja
uklju~enih jedinica i procijenjene
potencijalne snage koja se mo`e dobiti na
samoj lokaciji. Ovaj projekt }e biti
djelimi~no samofinansiran kroz prihode od
proizvedene elektri~ne energije. Iako
predstoji jo{ dosta posla do komercijalne
upotrebe ovakvih elektrana, dosada
preduzeti koraci nagovje{tavaju bolje
iskori{}avanje plimskih struja u budi}nosti
i smjer ka efikasnijem kori{}enju ovog
energetskog izvora.
Pretpostavljene cijene za elektri~nu
energiju proizvedenu u ovakvim
elektranama zavise od veli~ine turbine,
izbora ekonomskih parametara, kao i
prate}ih tro{kova koji su u vezi sa
faktorom snage, {to je posebno kriti~no.
Preliminarne procjene jedini~nih tro{kova
za elektri~nu energiju variraju izme|u 0,05
i 0,15 EUR/kWh zavisno od razmatranih
studija i rje{enja u njima. Za o~ekivati je
da te cijene budu ispod 0,10 EUR/kWh sa
prvim komercijalnim turbinama u dobrim
strujnim re`imima (brzina struje ve}a od
3ms-1) i sa faktorom snage ve}im od 30%.
Uticaj na okru`enje se ocijenjuje kao
minimalan. Osnovni sukob mo`e biti sa
prolaskom brodova, navigacijom i
ribarstvom. Drugi problem nastaje zbog
usporavanja toka struje ako postoji
zna~ajnije i stalno pretvaranje energije
struje u elektri~nu energiju, ali se ti
ekolo{ki uticaji mogu povezati sa
odre|enom lokacijom i procjenjivati na
lokacija-po-lokacija osnovama.
Upotreba elektri~ne energije iz
plimskih elektrana
Jedan od ozbiljnijih problema koji je
prisutan ovdje je kako i gdje koristiti
elektri~nu energiju proizvedenu u
plimskim elektranama. Plime su cikli~ne
po svojoj prirodi, dok korespondiraju}a
proizvodnja energije iz tih elektrana ne
poklapa se uvijek sa vrhom zahtjeva
~ovjeka. U zemljama sa dobro razvijenom
energetskom industrijom, plimske
elektrane mogu biti dio op{teg
distributivnog sistema. Me|utim,
proizvedena energija se mo`da treba
prenijeti na velike udaljenosti jer su
lokacije visokih plimskih talasa obi~no
znatno udaljene od industrijskih i urbanih
centara.
Jedno od atraktivnih i prihvatljivih budu}ih
rje{enja je kori{}enje ove energije upravo
na mjestu proizvodnje i to za proizvodnju
hidrogenskog (vodoni~kog) goriva tokom
~itave godine kroz proces elektrolize vode.
Vodonik, u te~nom stanju ili uskladi{ten na
neki drugi na~in, mo`e biti transportovan
na bilo koju ta~ku zemlje i upotrebljen bilo
kao gorivo umjesto nafte ili gasa, bilo u
razli~itim energetskim sistemima sa
gorivnim }elijama. Gorivne }elije
pretvaraju energiju vodonika direkno u
elektri~nu energiju bez sagorjevanja ili
pokretnih djelova, a ta se energija kasnije
mo`e koristiti npr. za pokretanje kola na
elektri~ni pogon.
Mnogi nau~nici razmatraju takav razvoj
kao budu}u novu industrijsku revoluciju.
Danas se vodonik proizvodi skoro
isklju~ivo iz prirodnog gasa ili fosilnih
[163]
goriva, {to za posljedicu
ima stvaranje efekta
staklene ba{te i zagrijavanja
globalnog ekosistema. Sa
takve ta~ke gledi{ta,
proizvodnja vodonika kroz
elektrolizu vode uz upotrebu
energije plimskih talasa
jedan je od najboljih na~ina
razvoja i dobijanja ~istog
hidrogenskog goriva. Zbog
toga se energija plimskih
talasa mo`e iskoristiti u
budu}nosti da pomogne
stvaranje nove ere ~istih
industrija i uop{te drugih
energetski zavisnih
aktivnosti ~ovjeka.
Zaklju~ak
Razvoj novih, efikasnih,
niskotro{kovnih i ekolo{ki
prilago|enih hidrauli~kih
energetskih pretvara~a mo`e omogu}iti
kori{}enje energije plimskog talasa i
plimske struje dostupnom bilo gdje u
svijetu.
Dosada istra`eni prototipovi turbina mogu
biti iskori{}eni ne samo za multi-
megavatne plimske elektrane, ve} i za mini
elektrane koje proizvede samo nekoliko
kW snage i koje mogu proizvesti ~istu
energiju za male dru{tvene zajednice ili
~ak za individualna doma}instva koja se
nalaze na obali, u blizini moreuza ili na
udaljenim ostrvima sa ja~im plimskim
strujama.
Tek treba da se otkriju ve}e mogu}nosti
kori{}enja energije iz plimskih elektrana,
jer dolazi do iscrpljivanja rezervi dosada
tradicionalnih fosilnih goriva, ali i do ere
sve ve}eg kori{}enja obnovljive energije.
Energija plime jeste obnovljiva energija.
Literatura
M.Teresa Pontes, Antonio Falcao, Ocean
Energy Conversion, 2004, Instituto
Nacional de Engenharia e Technologia
Industrial, Lisboa, Portugal
World Energy Council, 2004 Survey of
Energy Resurces, 2005
http://www.marineturbines.com/projects