NAFTA, GAS,

ENERGETSKA OPREMA energija

Dr Ozren Oci}, Miljana Kovi}, Ljubivoje Uskokovi}
NIS-Rafinerija nafte Pan~evo

UDC 665.644.4-932.2.011

Izgradnja kontinualnog
kataliti~kog reforminga
sa hidrodesulfurizacijom
benzina u NIS-RNP
Rezime
Kontinualni kataliti~ki reforming sa hidrodesulfurizacijom benzina (CCR/HDS) je klju~no postrojenje za dostizanje evropskog kvaliteta
motornih benzina. Ovo postrojenje }e proizvoditi platformat, visokokvalitetnu komponentu za name{avanje bezolovnih motornih
benzina, sa visokim oktanskim brojem i malim sadr`ajem sumpora. Tako|e CCR/HDS }e proizvoditi i 17.000 tona visokovrednog,
nedostaju}eg vodonika za potrebe ostalih postrojenja u NIS-RNP.
CCR/HDS je klju~no postrojenje za postizanje kvaliteta motornih benzina koji se predvi|a da }e va`iti u Evropskoj uniji nakon 2010.
(EURO 5). Evropski kvalitet benzina predstavlja neophodnu i realnu osnovu kako za izlazak na strano tr`i{te, tako i za opstanak na
doma}em tr`i{tu, jer je realno o~ekivati da }e doma}i standardi u bliskoj budu}nosti morati da se izjedna~e sa evropskim.
Sirovina za CCR/HDS je sirovi benzin, poluproizvod u rafinerijskoj preradi, koji nastaje destilacijom sirove nafte.
Postrojenje CCR/HDS se sastoji od tri tehnolo{ki povezane sekcije: za pripremu sirovine (HDS), za reformiranje benzina (PTF) i za
regeneraciju katalizatora (Cyclemax).
Osnovna funkcija postrojenja je da manje vredne benzinske komponente pretvori u daleko kvalitetnije i vrednije komponente za
name{avanje bezolovnih motornih benzina evropskog kvaliteta.
Investicija je procenjena u visini od 81,4 miliona dolara.
Projekat izgradnje kontinualnog kataliti~kog reforminga sa hidrodesulfurizacijom benzina je u svim godinama redovnog rada
postrojenja likvidan i ostvaruje pozitivan finansijski rezultat. Pozitivne ocene projekta (stati~ke i dinami~ke), utvr|ene ekonomsko-
finansijskom analizom u slu~aju sopstvenog finansiranja, izra`avaju ekonomsku opravdanost ulaganja.
Projekat se nalazi u zoni opravdanosti i ukoliko se 83% investicije pokriva dugoro~nim investicionim kreditom. Postojenje pokazuje
zna~ajnu, ali ne kriti~nu osetljivost pri pove}anju investicije do 50% (uz uslov da se aktivizacioni period ne produ`ava).
Klju~ne re~i: modernizacija, kontinualni kataliti~ki reforming, tehnolo{ka optimizacija, evropski standardi, kvalitet benzina.

Abstract
Continuous Catalytic Reforming with Gasoline Hydrodesulphurisation (CCR/HDS) is the major Unit for obtaining the European
quality of the motor gasoline. This Unit will produce platformate, the high quality component for unleaded motor gasoline blending,
with high octane number and low sulphur content. CCR/HDS will also produce 17.000 tons of highgrade, missing hydrogen for the
needs of other Units in NIS-RNP.
CCR/HDS is the major Unit for achieving the motor gasoline quality, which is predicted to be vulid in the European Union beyond
2010 (EURO 5). European quality of the gasoline is the necessary and real base both for entering the foreign market and survival in
the home market, because our standards are really expected to meet the European standards in the near future. CCR/HDS feedstock is
naphtna, the semiproduct in refinery processing, which is produced by crude oil distilation.
CCR/HDS Unit consists of three tehnologically connected sections: for feedstock preparation (HDS), for gasoline reforming (PTF) and
catalyst regeneration (Cyclemax). Basic function of the Unit is to convert less valuable gasoline components into more qualitative and
valuable components for European quality unleaded motor gasoline blending. Investment estimation is 81,4 million dollars.
Continuous Catalytic Reforming with Gasoline Hydrodesulphurisation Constraction Project has been, after the years of regular Unit
operation, solvent and positive financial result is being achieved.
Positive Project evaluations (static and dynamic), determined by economical and financial analysis in case of own financing, show the
economical justification of the investment. Project is in the justification zone and if 83% of the investment is covered with long term
investment credit. The Unit shows significant, but not critical sensitivity during the investment increase of 50% (provided that the
acivation period is not increased).
Key words: modernization, continuous catalytic reforming, technological optimization, European standards, gasoline quality.

aftna industrija Srbije je u du`em

N periodu radila pod izuzetno

nepovoljnim uslovima, {to ima za
posledicu zastoj u tehnolo{kom razvoju,
posebno u oblasti rafinerijske prerade. NIS
- Rafinerija nafte Pan~evo, jedna od dve
na{e energetske rafinerije, je u mogu}nosti
da zadovolji potrebe doma}eg tr`i{ta
derivatima, koji po kvalitetu zadovoljavaju
doma}e standarde, ali ne i evropske.
Koriste}i znanje i iskustvo renomiranih
inostranih in`enjering ku}a (JGC, SHELL
modernizaciju i sa~inila Biznis plan
¨Program tehnolo{kog razvoja NIS-RNP¨.
Najzna~ajniji ciljevi ovog programa su:
z proizvodnja benzina i dizela u skladu sa
evropskim standardima,
i ABB) NIS-RNP je po~etkom 2003. z zadovoljenje doma}ih i EU kriterijuma
definisala potrebna ulaganja u svoju za{tite `ivotne sredine,

[072]
 energija
z ispunjenje zahteva doma}eg tr`i{ta i
mogu}nost izvoza nekih derivata,
z bolja valorizacija sirove nafte,
z smanjenje tro{kova prerade sirove nafte,
z energetska optimizacija i
z maksimiziranje profita na du`i rok.
Projekat tehnolo{kog razvoja NIS-RNP
predvi|a:
z izgradnju novih postrojenja:
1) kontinualni kataliti~ki reforming sa
hidrodesulfurizacijom benzina
(CCR/HDS),
2) blagi hidrokreking vakuum gasnih
ulja i hidrodesulfurizacija dizela
(MHC/DHT) i
3) pomo}ne sisteme (postrojenje za
proizvodnju vodonika, azota, rafinerijska
baklja, rashladni toranj i dr.);
z rekonstrukciju postoje}eg platforminga u
izomerizaciju i
z izgradnju ekolo{kih postrojenja:
1) postrojenje za proizvodnju sumpora -
Claus,
2) postrojenje za regeneraciju istro{ene
sumporne kiseline,
3) striper kisele vode i
4) postrojenje za regeneraciju amina.
Potrebna ulaganja za izgradnju navedenih
postrojenja su u vreme izrade Programa
tehnolo{kog razvoja NIS-RNP (januar
2003) procenjena na 275,5 miliona dolara,
dok je krajem 2004. godine FEED
kontraktor, ABB Lummus, procenio da bi
ukupna investicija mogla da bude i za 38%
vi{a od prvobitno planirane.
Izrada baznih projekata za navedena
postrojenja je trenutno u zavr{noj fazi i
zapo~inje se sa pripremama za ugovaranje
detaljnog in`enjeringa, nabavke opreme i
izgradnje postrojenja (EPC).
Opis procesa
Kontinualni kataliti~ki reforming sa
hidrodesulfurizacijom benzina (CCR/HDS)
je klju~no postrojenje za dostizanje
evropskog kvaliteta motornih benzina. Ovo
postrojenje }e proizvoditi platformat,
visokokvalitetnu komponentu za
name{avanje bezolovnih motornih benzina,
sa visokim oktanskim brojem i malim
sadr`ajem sumpora. Tako|e CCR/HDS }e
proizvoditi i 17.000 tona, visokovrednog,
nedostaju}eg vodonika za potrebe ostalih
postrojenja u NIS-RNP.
Postoje}i kataliti~ki reforming
(platforming) u NIS-RNP je izgra|en pre
36 godina i tehnolo{ki je zastareo, {to ima
za posledicu:
z kvalitet benzinskih komponenti iz kojih
se ne mo`e posti}i EU kvalitet motornih
benzina,
z manju koli~inu motornih benzina u
korist primarnog u strukturi prerade,
z manju proizvodnju vodonika za 4 hiljade
tona godi{nje,
z ve}u potro{nju MTBE-a i olovnih aditiva
prilikom name{avanja motornih benzina
zbog ni`eg kvaliteta komponenti i
z ni`u sigurnost u radu cele NIS-RNP,
zbog fizi~ke i tehnolo{ke starosti
postrojenja.
Postrojenje CCR/HDS se sastoji od tri
tehnolo{ki povezane jedinice:
z sekcija za pripremu sirovine (HDS),
z sekcija za reformiranje benzina,
platforming (PTF) i
z sekcija za regeneraciju katalizatora
(Cyclemax).
Sirovina za CCR/HDS je sirovi benzin,
poluproizvod u rafinerijskoj preradi koji
nastaje destilacijom sirove nafte. Sirovi
benzin nema upotrebnu vrednost, te se
mora dalje obra|ivati kako bi se dobilo
motorno gorivo ili sirovina za
petrohemijsku industriju. Svi benzinski
tokovi (i benzini sa procesa Visbrekinga i
MHC/DHT) se prvo obra|uju na HDS
sekciji, a zatim se vr{i razdvajanje na dva
benzinska toka. Lak{i tok ide na
postrojenje za izomerizaciju, dok se te`i
tok upu}uje na Platforming CCR-a.
Funkcija HDS-a je da pripremi sirovinu
(me{avina primarnog benzina i drugih
benzinskih tokova) za proces reformiranja
na platinskom katalizatoru. Svi benzinski
tokovi koji dolaze na ovu sekciju
prihvataju se u napojnoj posudi sa ciljem
da se izvr{i homogenizacija sirovinskog
toka. Sa napojnom pumpom sirovina se
{alje na predgrevanje u {ar`no-produktni
izmenjiva~. Pre ulaska u ovaj izmenjiva~
sirovina se me{a sa vodonikom koga
potiskuje recikl kompresor. Nakon
predgrevanja ove sme{e, ista ulazi u {ar`nu
pe} gde se podi`e temperatura do
zahtevane radi odigravanja reakcija
hidrodesulfurizacije. Ove reakcije se
odvijaju u reaktoru koji je ispunjen HDS-
katalizatorom. Po izlasku iz reaktora
procesni tok se hladi, a potom razdvaja na
gas bogat vodonikom i benzinski tok. Gas
bogat vodonikom se vra}a nazad u proces
sa recikl kompresorom dok se benzinski
tok {alje u striper kolonu radi izdvajanja
lak{ih gasova. Benzinski tok oslobo|en
lak{ih gasova, koji sadr`i od C4 - C8+
ugljovodnike, odvodi se u spliter kolonu
gde se vr{i razdvajanje na laki i te{ki
benzin. Laki benzin koji sadr`i C4 - C6
ugljovodonike odvodi se prema postrojenju
za izomerizaciju, dok se te{ki benzin
odvodi prema platformingu.
Obra|eni te{ki benzin sa HDS sekcije koga
potiskuje {ar`na pumpa, spaja se sa gasom
bogatim vodonikom koji potiskuje recikl
kompresor. Me{avina benzina i vodonika
ide zatim na predgrevanje u Pakinox
izmenjiva~, a zatim u {ar`nu pe}, gde se
procesnom toku di`e temperatura do 5000C
koliko je neophodno za odigravanje
reakcija reformiranja benzina. Ove reakcije
se odigravaju u ~etiri reaktora koji su
postavljeni jedan iznad drugog. Procesni
tok po izlasku iz prvog reaktora odlazi na
dogrevanje u slede}u pe}, da bi se zatim
vratio u slede}i reaktor i tako naizmeni~no
do zadnjeg reaktora. Po izlasku iz zadnjeg
reaktora, procesni tok odlazi u separator
gde se vr{i razdvajanje na gas bogat
vodonikom i benzinski tok. Gas bogat
vodonikom se jednim delom vra}a u
proces sa recikl kompresorom, dok se
preostali deo komprimuje prema sistemu
za rekontanting kako bi se pobolj{ala
separacija te~nih ugljovodonika iz gasnog
toka. Benzinski tok se odvodi u kolonu za
stabilizaciju gde se vr{i izdvajanje lak{ih
komponenata, kako bi se dobio reformat
zahtevanog kvaliteta (RON-105, RVP-13 kPa).
[073]
Kako se zbog veoma o{trih uslova rada
katalizator veoma brzo deaktivira usled
talo`enja koksa, neophodna je kontinualna
regeneracija katalizatora {to se ostvaruje u
sekciji za regeneraciju katalizatora
(Cyclemax). Katalizator koji omogu}ava
odigravanje reakcija reformiranja, nalazi se
u stalnom kretanju kako kroz reaktorski
tako i kroz regeneratorski sistem.
Katalizator ulazi u prvi reaktor iz posude
gde se vr{i redukcija katalizatora, a zatim
slobodnim padom nastavlja svoj put kroz
sva ~etiri reaktora. Po izlasku iz zadnjeg
reaktora katalizator se transportuje u
prihvatnu posudu iznad regeneratora, gde
se vr{i izmena gasnog toka i uklanjanje
pra{ine od katalizatora. Po ulasku u
regenerator po~inje proces regeneracije
katalizatora koji se sastoji od:
z spaljivanja koksa (oksidacije),
z hloriranja katalizatora,
z hla|enja katalizatora,
z inertizacije i
z redukcije katalizatora.
Osnovna funkcija postrojenja CCR/HDS je
da manje vredne benzinske komponente
pretvori u daleko kvalitetnije i vrednije
komponente za name{avanje bezolovnih
motornih benzina evropskog kvaliteta.
Tra`nja za motornim benzinima na
doma}em tr`i{tu je u stalnom usponu i
takav trend je realno o~ekivati i u
budu}nosti. CCR/HDS je klju~no
postrojenje za postizanje kvaliteta
motornih benzina koji se predvi|a da }e
va`iti u Evropskoj uniji nakon 2010.
(EURO 5). Evropski kvalitet benzina
predstavlja neophodnu i realnu osnovu
kako za izlazak na strano tr`i{te, tako i za
opstanak na doma}em tr`i{tu, jer je realno
o~ekivati da }e doma}i standardi u bliskoj
budu}nosti morati da se izjedna~e sa
evropskim.
Visina investicije u projekat CCR/HDS,
uklju~uju}i licencu, projektovanje,
nabavku opreme, izgradnju, monta`u i
nabavku prvog punjenja katalizatora,
procenjena je u visini od 81,4 miliona
dolara. Investicija je zapo~eta sredinom
2004. godine ulaganjem u licencu i bazni
in`enjering, koji je uradila firma UOP.
Start postrojenja se planira do kraja
septembra 2007. Dosada{nje ulaganje je
izvr{eno iz sopstvenih sredstava NIS-RNP,
na koji na~in }e se finansirati i izrada
detaljnog in`enjeringa tokom 2005.
Opremu za CCR/HDS bi trebalo
blagovremeno ugovoriti, jer su rokovi za
isporuku glavne opreme (kompresori,
reaktori, pe}i i dr.) jedna do dve godine.
NIS-RNP ula`e zna~ajne napore da bar
deo opreme finansira preko dugoro~nih
kredita ili ulaganjem strate{kih partnera.
Planirani tehnolo{ki vek postrojenja
CCR/HDS iznosi 30 godina, pod uslovom
da je vo|enje i odr`avanje postrojenja
adekvatno zahtevanom.
Tehnoekonomska analiza
opravdanosti investicije
Polazne pretpostavke za izradu Biznis
plana ¨Izgradnja kontinualnog kataliti~kog
reforminga i hidrodesulfurizacija benzina u
NIS-RNP¨ su bile:
 energija
z obim prerade u NIS- Tabela 1 Uporedni pregled ocena projekta u slu~aju pove}anja investicije za 50% i u slu~aju
RNP 4,8 miliona t kreditnog finansiranja projekta od 83%
sirove nafte i 0,09
miliona t dorade Red. Ocene projekta sopstvena sredstva 83% investicioni kredit Op{ti
piroliti~kog benzina
(maksimalni broj proc. inv. + 50% proc. inv. + 50% zahtev
kapacitet rafinerije),
z stalne cene sirove 1. Stati~ke ocene
nafte i derivata po 1.1. Per. povr. sops. sred. 2 g. i 11 m. 4 g. i 6 m. 10 mes. 2 g. i 6 m. < 30 god.
projekciji PEL
(Petroleum 1.2. Ekonomi~nost 4,0 2,0 2,4 1,3 >1
Economics Ltd) za
2010. izra`ene u 1.3. Rentabilnost projekta 0,3 0,11 0,2 0,05 >0
dolarima, 1.4. Profitabilnost 0,6 0,4 0,5 0,2 {to ve}a
z kurs dolara od 59,14
i evra od 70 dinara, 2. Dinami~ke ocene
z zakonski propisi koji
su va`ili u vreme 2.1. NSV u USD 95.343.297 53.700.850 98.821.222 58.411.396 >0
izrade studije, 2.2. Jedini~na NSV 1,296 0,47 1,344 0,511 >0
z Unido metodologija
za analizu 2.3. ISR u % 23,55 13,97 48,4 23,04 >7
opravdanosti za
slu~aj rekonstrukcije 2.4. Per. povr. ulo`. sred. 3 g. i 8 m. 6 g. i 3 m. 1 g. i 8 m. 4 g. i 6 m. < 30 god.
(bilans uspeha
projekta, finansijski Stati~ke ocene prikazuju efikasnost prvih deset godina rada nadoknaditi
i ekonomski tokovi projekta su izvedeni projekta na osnovu podataka iz samo ulo`ena sredstva i stvoriti 95,3 miliona
kao razlika slu~ajeva NIS-RNP nakon jedne, reprezentativne godine poslovanja, dolara nove vrednosti.
investiranja i NIS-RNP bez investiranja tj. 2008, koja je prva godina punog Kriterijum jedini~ne neto sada{nje
u CCR/ HDS), i iskori{}enja kapaciteta postrojenja vrednosti pokazuje rentabilnost investicije,
z analizirani vek projekta je 13,5 godina i CCR/HDS. odnosno, pokazuje da svaki dolar ulo`en u
to 3 godine i 3 meseca investiranje i investiciju stvara 1,3 dolara neto sada{nje
Rok vra}anja ulo`enih sredstava izra`en
prvih 10 godina i tri meseca rada vrednosti za prvih 10 godina rada.
odnosom sopstvenih ulo`enih sredstava i
postrojenja.
neto efekta od investicije iz Period povra}aja ulo`enih sredstava u
Koli~ina i struktura proizvedenih derivata reprezentativne godine iznosi 2 godine i 11 projekat (dinami~ka ocena), pokazuje da
je projektovana na osnovu modela meseci. S obzirom da je tehnolo{ki vek investicioni projekat mo`e za 3 godine i 8
optimizovanog rada NIS-RNP, bez i nakon projekta 30 godina, mo`e se zaklju~iti da
meseci vratiti ulo`ena sredstva. Period
investiranja u CCR/HDS, ura|enog u NIS- je projekat opravdan. povra}aja investicionih ulaganja ne sme
RNP. Najzna~ajnija promena u strukturi
Aktivizacioni period investicije je period biti du`i od tehnolo{kog veka projekta, tj.
proizvedenih derivata u NIS-RNP sa
koji je potreban da se ulaganje u odre|eni najdu`eg mogu}eg perioda povra}aja
radom CCR/HDS je pove}anje koli~ine
investicioni projekat dovede do investicionih ulaganja. Dinami~ki
motornih benzina i aromata, a smanjenje
realizacije. Te`nja je da aktivizacioni pokazatelj period povra}aja ulo`enih
proizvodnje primarnog benzina.
period bude {to kra}i, tj. da se {to br`e sredstava je po pravilu ve}i od stati~kog,
Bilans uspeha projekta CCR/HDS terete do|e do eksploatacije investicije. jer on uzima u obzir du`i period uz
tro{kovi: Aktivizacioni period treba da opredeli primenu diskontne stope, tj. daje nov~anim
1. materijala i usluga za odr`avanje, du`inu grejs perioda u slu~aju kreditnog sredstvima vremensku dimenziju.
2. elektri~ne energije i sopstvene potro{nje, finansiranja. Po{to investicija u svom `ivotnom veku
3. amortizacije, Projekat CCR/HDS ostvaruje prihod od 4 podle`e razli~itim uticajima i promenama
4. ostalog materijala (godi{nji fizi~ki dolara po dolaru utro{enih sredstava u polaznih pretpostavki analizirana je
gubitak katalizatora), reprezentativnoj godini. Kako je op{ti osetljivost projekta na pove}anje visine
5. osiguranja imovine, zahtev da ostvareni prihodi budu ve}i od investicije i promenu strukture izvora
6. poreza na imovinu i utro{enih sredstava mo`emo zaklju~iti da finansiranja (u~e{}e investicionog kredita).
7. poreza na dobit preduze}a (zbog projekat zadovoljava po kriterijumu Projekat pokazuje zna~ajnu ali ne kriti~nu
ostvarenog pozitivnog rezultata projekta). ekonomi~nosti. osetljivost na pove}anje investicije do
Istovremeno projekat doprinosi: Rentabilnost investicije izra`ava 50%, ali uz uslov da se akrivizacioni
investicionu stopu prinosa, tj. svaki dolar period ne produ`ava. Ova analiza je
1. pove}anju prihoda od realizacije zna~ajna iz razloga {to je ukupna
ulo`en u CCR/HDS godi{nje ostvaruje
derivata (zbog bolje valorizacije sirove 0,25 dolara bruto dobiti. Op{ti zahtev je da investicija u CCR/HDS u ovom momentu
nafte) i ocena rentabilnosti bude pozitivna. jo{ uvek na nivou procene.
2. smanjenju tro{kova poluproizvoda i Projekat Izgradnja CCR/HDS je pokazao
Investicija u CCR/HDS ostvaruje
hemikalija (zbog boljeg kvaliteta osetljivost, ali ne kriti~nu pri promeni
profitabilnost od 64,7%, odnosno 64,7%
benzinskih komponenti sa CCR/HDS-a). strukture izvora finansiranja. Projekat se
prihoda je neto dobit.
Projekat Izgradnje kontinualnog nalazi u zoni opravdanosti i ukoliko se
Dinami~ke ocene rentabilnosti uzmaju u
kataliti~kog reforminga sa finansira sopstvenim sredstvima i ukoliko
obzir ceo analizirani vek projekta (13,5
hidrodesulfurizacijom benzina u svim se 83% ulaganja finansira dugoro~nim
godina) uz primenu diskontne stope (7%),
analiziranim godinama ostvaruje pozitivan investicionim kreditom uz kamatnu stopu
{to daje ve}u ta~nost pa samim tim i zna~aj
finansijski rezultat. od 6%, grejs period od 2,5 godine i period
ovim ocenama u odnosu na stati~ke.
otplate glavnice 7,5 godina. Smanjenje
Tok likvidnosti projekta je pozitivan u Interna stopa rentabilnosti (ISR), kao perioda povra}aja ulo`enih sredstava u
svim godinama redovnog rada postrojenja prose~na godi{nja stopa prinosa na ulo`ena slu~aju kreditnog finansiranja nastaje usled
CCR/HDS. sredstva u projekat CCR/HDS, iznosi zna~ajnog smanjenja sopstvenih ulo`enih
Ekonomsko-finansijskom analizom 23,5%. Projekat je prihvatljiv sa aspekta sredstava sa 81,4 na 13,8 miliona dolara
projekta, u slu~aju 100% sopstvenog ove ocene, jer je ve}a od projektovane (plus interkalarna kamata i provizija
finansiranja, utvr|ene su stati~ke i diskontne stope. banci). Bez obzira {to je period povra}aja
dinami~ke ocene opravdanosti ulaganja u Pokazatelj neto sada{nje vrednosti (NSV) sopstvenih ulo`enih sredstava kra}i od
CCR/HDS. izra`ava da }e postrojenje CCR/HDS za roka otplate glavnice kredita podrazumeva

[074]
 energija
se da je projekat CCR/HDS u stanju da
uredno servisira sve kreditne obaveze
prema planu otplate. Pokazatelji
ekonomi~nosti, rentabilnosti i
profitabilnosti projekta su lo{iji u uslovima
kreditnog finansiranja, zbog u~e{}a kamata
u ukupnim rashodima. Interna stopa
rentabilnosti, kao prose~na godi{nja stopa
prinosa na ulo`eni kapital, raste sa rastom
dugoro~nih kredita u strukturi izvora
finansiranja, zbog toga {to je ISR u slu~aju
100% sopstvenog finansiranja projekta
(23,55%) zna~ajno ve}a od projektovane
kamatne stope na kredit (6%).
Zaklju~ak
Projekat Izgradnja kontinualnog
kataliti~kog reforminga sa
hidrodesufurizacijom benzina zna~ajno
doprinosi:
z kvalitetu bezolovnih motornih benzina
prema standardu EURO 5,
z boljoj valorizaciji sirove nafte u smislu
manjeg u~e{}a primarnog benzina u korist
bezolovnih motornih benzina i aromata u
strukturi derivata,
z o~uvanju ekologije zbog manjeg sadr`aja
sumpora u motornim benzinima i
smanjenju {tetnih emisija, jer se
postrojenje CCR/HDS projektuje prema
EU standardima za{tite `ivotne sredine,
z ispunjenju zahteva doma}eg tr`i{ta i
otvara realnu mogu}nost izvoza motornih
benzina,
z smanjenju tro{kova prerade sirove nafte
zbog smanjenja tro{kova hemikalija i
poluproizvoda i zbog proizvodnje dodatnih
~etiri hiljade tona visokovrednog vodonika
z maksimiziranju profita preduze}a, {to
izra`avaju pozitivne ocene dobijene
ekonomsko-finansijskom analizom
projekta.
Literatura
Market study on projected demand
regional trade in Federal Yugoslav
Republic, Petroleum Economics Ltd, maj
2001.
Master study for Pancevo & Novi Sad
refineries in Serbia, Federal Republic of
Yugoslavia, Shell Global Solutions, mart
2002.
The feasibility study report on
modernization for Pancevo refinery in
Yugoslavia, Japan Consult Institute, april
2002.
NIS refineries modernization feasibility
study i Pancevo refinery modernization
feasibility study, ABB Lummus Global,
novembar 2002.
Biznis plan Program tehnolo{kog razvoja
NIS-RNP, NIS-RNP, januar 2003.
LP optimalnog rada NIS-RNP.
Biznis plan Izgradnja kontinualnog
kataliti~kog reforminga i
hidrodesulfurizacija benzina, NIS-RNP,
avgust 2004.
Dr Du{an Nestorovi}, Sa{a Spasojevi}
Zastava automobili a.d., Institut za automobile, Kragujevac
UDC 665.633.7.038:621.43.057
Etil-alkohol kao dodatak
olovnim motornim
benzinima
Rezime
Osnovni problemi u kori{}enju te~nih goriva zasnivaju se na zavisnosti od uvoza nafte i
zaga|enju `ivotne sredine. Te~na goriva dobijena iz obnovljivih izvora predstavljaju
jedan od na~ina prevazila`enja navedenih problema. Od svih goriva dobijenih od
obnovljivih izvora, alkoholi, pored biodizela, se smatraju, prema istra`ivanjima
Evropske unije, najperspektivnijim gorivom.
Etil-alkohol dobijen iz biomase odlikuje se ~itavim nizom prednosti u odnosu na motorni
benzin i druga fosilna goriva, a pre svega zbog smanjene emisije CO2, manjom emisijom
CO i aromata.
U radu su prikazane metode ispitivanja razli~itih procenata etil-alkohola (EA) u olovni
motorni benzin, kao i rezultati uticaja na potro{nju goriva i emisiju izduvnih gasova.
Klju~ne re~i: opitni motor, specifi~na potro{nja goriva, emisija izduvnih gasova, olovni
motorni benzin, stabilizator.
Ethyl Alcohol as Additive of Leaded Motor Petrol
The main problems related to consumption of liquid fuels are based on dependence on
import of petroleum and pollution of environment. Liquid fuels obtained from restorable
sources represent one method for overcoming the specified problems. Out of all fuels
obtained from restorable sources, in addition to biodiesels, alcohols are considered to be
the fuel with the greatest potential according to the researches of the European Union.
Ethyl alcohol obtained from biomass is characterized by numerous advantages in relation
to motor petrol and other fossil fuels, first of all due to reduced emission of CO2, smaller
emission of CO and aromatic additives.
The paper presents the methods for investigation of influence of different percentages of
ethyl alcohol in leaded motor petrol, as well as the results of influence onto the fuel
consumption and exhaust gases emission.
Key words: engine, fuel consumption and exhaust gases emission.
1. Uvod primene EA u me{avini sa motornim
Etil-alkohol (EA) dobijen iz biomase ima benzinom su: ve}a zapreminska potro{nja,
ni`a toplotna mo} po jedinici mase, emisija
niz prednosti u odnosu na motorni benzin i
aldehida i sadr`aj sumporne kiseline
druga fosilna goriva, a pre svega zbog
(poti~e iz nekih procesa destilacije) kao i
smanjene emisije CO2, CO i aromata. Na agresivno delovanje na pojedine delove
osnovu velikog broja istra`ivanja sistema. Ispitivanjima je utvrdjeno da se
sprovedenih u svetu, utvrdjene su prednosti kori{}enjem me{avina motornog benzina
i nedostaci primene EA, dobijenog iz sa 10% EA posti`e smanjenje emisije
biomase, u me{avini sa motornim gasova za 3-4%, ako je EA proizveden od
benzinima. Prednosti primene me{avina `itarica, a 6-8% ako je EA proizveden od
motornih benzina i EA su: potpunije celuloze.
sagorevanje, pove}anje snage i obrtnog Plan primene me{avina motornih benzina i
momenta, pove}anje oktanskog broja, ve}a EA u Evropskoj uniji predvi|a u~e{}e ovih
toplotna mo} me{avine izra`ena po jedinici goriva od 2% u 2005, odnosno 6% u 2010,
zapremine i manja emisija CO2 i toksi~nih sa namerom da se njihova zastupljenost
komponenti (CO i aromata). Nedostaci pove}a na 8% u 2020. Sve ovo ukazuje na
[075]
 energija
potrebu uvodjenja EA kao goriva. Najve}i Slika 1 [ematski prikaz merne i opitne instalacije
broj vozila mo`e da radi sa me{avinama do
15% EA bez ve}ih intervencija na motoru i
sistemima za napajanje motora gorivom.
Za me{avine motornih benzina i etil
alkohola izuzetno je va`no, sa aspekta
primene, da u svim uslovima me{avina
bude homogena. Nasuprot ovom zahtevu
za homogeno{}u, kod me{avina motornih
benzina i EA dolazi do pojave
raslojavanja. Ovoj pojavi posebno
doprinose prisustvo vode i ne~isto}a u EA
i niske temperature okoline. Iz gore
navedenog razloga, u me{avine MB i EA
mora se dodavati stabilizator me{avine koji
spre~ava pojavu raslojavanja sni`avaju}i
temperaturu na kojoj dolazi do pojave

Slika 2 Prikaz opitnog motora na probnom stolu Slika 3 Dodatni rezervoar za napajanje gorivom

raslojavanja. Za ovaj kvalitet etil alkohola motoru je obavljeno pode{avanje ugla 1. Broj obrtaja motora …[o/min]
kao najpovoljniji stabilizator pokazao se predpaljenja razvodnika na praznom hodu 2. Sila na ko~nici …[N]
tercijalni butil alkohol (TBA). (po dokumentaciji za motor) i potom je 3. Vreme isticanja goriva …[s]
opitni motor razra|en na probnom stolu u 4. Temperatura rashladne
trajanju od 6 sati po ciklusu za razradu te~nosti na ulazu motora …[°C]
2. Metode ispitivanja
motora koji je predvi|en po St.7.A6000. 5. Temperatura rashladne
2.1. Opitni motor te~nosti na izlazu motora …[°C]
[ematski prikaz merne i opitne instalacije 6. Pritisak ulja u motoru …[mbar]
Za obavljanje svih potrebnih ispitivanja dat je na slici 1. 7. Emisija izduvnih gasova
kori{}en je opitni motor DMB i to: tip
U toku ispitivanja merene su i upisivane na krivoj pune snage
128A6.064 zapremine 1300 cm3 (CO, HC) …[%vol, ppm]
slede}e veli~ine:
opremljen dvogrlim karburatorom
CARTER-WEBER 7Y2MRA. Opitni
motor je bio opremljen standardnom Tabela 1 Karakteristike etil alkohola (EA)
opremom motora (usisni i izduvni sistem, Karakteristika Rezultat
pre~ista~ vazduha, goriva i ulja itd.). Za
Sadr`aj etanola (vol %) 96,3
hla|enje motora u toku ispitivanja
kori{}en je instalirani rashladni sistem koji specifi~an za
Ukus i miris
se nalazi na probnom stolu za ispitivanje rafinadu
motora. Temepratura ulja u karteru motora Izgled bistar i bezbojan
je regulisana dodatnim sistemom za Proba Barbet 18 °C (min) 34
hla|enje istog.
Sadr`aj kiseline, prera~unat na sir}etnu kiselinu (mg/l a.A.) 6,22
Pre po~etka svih ispitivanja na opitnom
Sadr`aj estara, prera~unat na etilacetat (mg/l a.A.) 18,26
motoru izvr{ena je provera i mikrometra`a
svih delova i opreme motora. Tako|e, na Sadr`aj aldehida, prera~unat na acetaldehid (vol % a.A.) 0
istom motoru se pre svih ispitivanja Sadr`aj pato~nog ulja, prera~unat na izoamil alkohol (vol % a.A.) 0
izvr{ilo pode{avanje CO na praznom
Sadr`aj metanola (vol % a.A.) -
hodu, odnosno pri 850 ±50 [o/min] na
1,5±0,5% vol CO. Na istom probnom Sadr`aj furfurola (vol % a.A.) -

[076]
 energija
Tabela 2 Karakteristike me{avina MB sa etil alkoholom i stabilizatorom (TBA)
MB95
+
Osnovni MB95 + MB95 +
1%EA
Karakteristika uzorak 3%EA + 5%EA + JUS B.H2.220/1 Metoda
+
MB 1%TBA 3%TBA
1%TB
A
ne propisuje se,
Gustina na 15°C (kg/m3) 751 752 752 754 EN ISO 12815
samo se navodi
Korozija bakarne trake (3h na 50°C) 1a 1a 1a 1a 1b JUS ISO 2160
Oktanski broj 96,3 96,7 97,2 97,6 najmanje 95 ASTM D 2699
Sadr`aj olova (g/l) najvi{e 0,4 EN 237:1996
Pritisak pare po Ridu (bar) 0,58 0,53 0,54 0,57 0,35-0,7*
Odnos para/te~nost 36:1 (°C) 68,1 68,1 65,0 65,1 najmanje 55*
10 % v/v najvi{e predestili{e do (°C) 57 53 48 52 65*
50 % v/v najvi{e predestili{e do (°C) 105 105 96 97 120
95 % v/v najvi{e predestili{e do (°C) 192 - 193 192 205 JUS B.H8.028
kraj destilacije do (°C) 192 192 193 192 220
ostatak posle destilacije (% v/v),
2
najvi{e
*
propisano za letnji period (u periodu od 1. aprila do 1. oktobra teku}e godine).

Slika 4 Krive destilacije MB i me{avina MB i EA Opitni motor sa mernom instalacijom na

probnom stolu prikazan je na slici 2.

2.2. Ispitna goriva

Ispitina goriva su dobijena name{avanjem
EA standardnog kvaliteta u MB. Za
ispitivanja na opi-tnom motoru, kori{}ene
su slede}e me{avine benzina i EA:
- 1% v/v EA i 1% v/v TBA
- 3% v/v EA i 1% v/v TBA
- % v/v EA i 3% v/v TBA

2.3. Sistem napajanja opitnog

motora gorivom
Napajanje opitnog motora gorivima,
vr{eno je iz posebno pripremljenog
dodatnog rezervoara. Postupak pripreme
ispitnog goriva za jednu vrstu ispitivanja
je sadr`ao postupak name{avanja goriva i
postupak ispiranja sistema za napajanje
gorivom motora (pre svake promene
goriva).
Odre|ena koli~ina EA i stabilizatora
Slika 6 Sadr`aj CO na krivoj pune snage (TBA) me{avine se prvo me{ala sa 10
litara osnovog benzina. Zatim se ovako
dobijena me{avina dalje ume{avala u
posebni opitni rezervoar sa ostalom potre-
bnom koli~inom goriva za ispitivanje. Po
zavr{enom ispitivanju vr{ilo se pra`njenje
sistema za napajanje gorivom, ispiranje i
punjenje istog, ispitnim gorivom za
slede}e ispitivanje, slika 3.

3. Rezultati i analiza rezultata

ispitivanja
3.1. Karakteristike etil-alkohola
Karakteristike kori{}enog etil alkohola
date su u tabeli 1.

3.2 Karakteristike me{avina

olovnog motornog benzina i
etil-alkohola
Rezultati ispitivanja fizi~ko hemijskih
karakteristika me{avina olovnog motornog
benzina i etil alkoha sa stabilizatorom
(TBA), dozvoljene vrednosti prema

[077]
 energija
Slika 5 Uporedni dijagram izlaznih karakteristika motora snimljenih sa MB i me{avinama standardu JUS B.H2.220/1,
MB i EA kao i metode ispitivanja dati
su tabeli 2. Podaci dobijeni
prilikom odre|ivanja kriva
destilacije dati su na slici 3.

3.3. Ispitivanja na motoru

3.3.1. Spoljno brzinske
karakteristike motora
Na slici 5 date su uporedne
spoljno brzinske
karakteristike motora sa
osnovnim uzorkom MB i
me{avinama MB i 1, 3 i 5%
v/v EA i stabilizatorom TBA.
Maksimalne vrednosti snage
motora, maks. obrtnog
momenta i minimalne
specifi~ne potro{nje goriva sa
osnovnim uzorkom MB i sa
me{avinama MB sa 1, 3 i 5%
v/v EA i stabilizatorom
(TBA) prikazane su u tabeli
3. U istoj tabeli date su
procentualne razlike maks.
snage i maks.obrtnog
momenta ispitivanja sa
me{avinama MB i EA u
odnosu na ispitivanja sa
osnovnim uzorkom MB.
Analiziraju}i rezultate
ispitivanja sa osnovnim
uzorkom MB i me{avinama
MB i EA vidi se da je
karakter krivih snage, obrtnog
momenta, i specifi~ne
potro{nje motora pribli`no isti
kod ispitivanja sa osnovnim
uzorkom MB i ispitivanja sa
me{avinama MB sa 1 i 3%
v/v EA, dok kod ispitivanja sa
me{avinom MB i 5% v/v EA
je nepravilan u oblasti visokih
brojeva obrtaja motora.
Vrednosti maks. snage i
maks. obrtnog momenta
motora pri ispitivanju sa
me{avinama MB i EA ve}e su
u odnosu na iste sa osnovnim
uzorkom MB. Vrednosti
specifi~nih potro{nje goriva
motora pri ispiti-vanju sa
me{avinama MB sa 1 i 3
%v/v EA su
Tabela 3 Maksimalne vrednosti snage, obrtnog momenta i min. specif. potro{nje goriva ve}e u celom
dijapazonu
Ispitivanja motora sa MB i me{avinama MB i EA rada motora,
Specif. dok su pri
Razlika
Snaga [kW] / potro{nja Razlika ispitivanju sa
R Obrtni moment [Nm] / obrtnog
Gorivo br. obrtaja [g/kWh] / br. snage u me{avinom
B br. obrtaja [o/min] momenta u
[o/min] obrtaja % MB i 5% v/v
%
[o/min] EA u celom
1 Osnovni uzorak MB 52,02 / 5600 93,09 / 3600 242,11 / 3000 / / dijapazonu
Me{avina MB + 1% rada motora
2 v/v EA + 1% v/v 53,71 / 6200 95,64 / 3600 248,04 / 4000 + 3,2 + 2,7 manje.
TBA 3.3.2. Emisija
Me{avina MB + 3% izduvnih
3 v/v EA + 1% v/v 53,26 / 6000 93,99 / 3600 250,88 / 4000 + 2,4 + 0,9 gasova
TBA Na opitnom
Me{avina MB + 5% motoru
4 v/v EA + 3% v/v 54,19 / 5600 96,85 / 3600 190,18 / 5000 + 4,2 + 4,0 obavljena su
TBA merenja

[078]
 energija
Slika 7 Sadr`aj HC na krivoj pune snage

emisije CO i HC u izduvnim gasovima na

re`imima pune snage motora. Za merenje Literatura
koncentracije izduvnih gasova kori{}en je
analizator gasova PIERBURG. Rezultati [1] Izve{taj Instituta za automobile,
merenja prikazani su grafi~ki na slikama 6 i 7. Ispitivanje me{avine etil-alkohola sa
olovnim motornim benzinom, Kragujevac,
Dodavanjem etil alkohola u MB smanjuje 2004.
se sadr`aj CO u izduvnim gasovima.
Pove}anje procentu-alnog u~e{}a EA u [2] D. Nestorovi}, Zakonska ograni~enja
{tetnih emisija izduvnih gasova oto motora
me{avini sa MB dovodi do sve ve}e
putni~kih vozila i uticaj goriva na njih,
razlike sadr`aja CO u odnosu na osnovni
VII me|unarodni nau~no-stru~ni skup o
uzorak MB. Karakter krivih CO za osnovni
dostignu}ima elektro i ma{inske industrije
uzorak MB i me{avine sa 1 i 3% v/v EA je
DEMI 2005, Zbornik radova str.515-520,
indenti~an. Me{avina MB sa 5% v/v EA Banja Luka, 2005.
ima umereniji tok krive sadr`aja CO u
celom dijapazonu rada motora. [3] M. Radovanovi}, D.Stojiljkovi}, V.
Jovanovi}, D. Nestorovi} i dr., Razvoj
Sa slike 7 se vidi da generalno, pove}anje reformulisanih bezolovnih benzina sa
procentualnog u~e{}a EA u me{avinama sa stanovi{ta smanjenja koli~ina naslaga i
MB vodi ka smanjenju sadr`aja HC u emisija izuvnih gasova, YUNG 2002,
izduvnim gasovima, jedino odstupa Zbornik radova P4, str. 43-48, Novi Sad,
me{avina MB sa 1% v/v EA. Karakter 2002.
krivih HC je sli~an za sva ispitna goriva.
[4] CEC F-04-A-87, Procena talo`enja u
usisnom sistemu benzinskog motora.
Zaklju~ci
Na osnovu izvr{enih ispitivanja i rezultata
dobijenih za me{avine olovnih motornih
benzina i etil-alkohola, mo`e se zaklju~iti
slede}e:
z dodavanje EA u olovni motorni benzin
dovodi do pove}anja maksimalnih
vrednosti snage i maks. obrtnog
momenta,
z dodavanje EA u MB dovodi do
pove}anja specifi~ne potro{nje goriva
(osim kod me{avine MB + 5% v/v EA).
z da dodavanje EA u MB smanjuje sadr`aj
emisije izduvnih gasova (CO i HC),
z bez ikakvih problema po motor mogu se
primenjivati me{avine MB do
maksimalno 5 % v/v dodavanja EA,
ovog kvaliteta, uz obavezno dodavanje
TBA kao stabilizatora.

[079]

rocesi destilacije uvek su bili najve}i
P potro{a~i energije u hemijskoj
tehnologiji. Energija se tro{i, prvo -
za isparavanje pojedina~nih komponenata
ili frakcija ({to je neophodno za njihovo
izdvajanje), a drugo - za hla|enje ({to je
neophodno za njihovu kondenzaciju i
docnije kori{}enje u te~nom stanju).
Najve}a koli~ina energije se tro{i za
isparavanje sme{e, pogotovu ako se za to
koristi vodena para.
Razdvajanje sme{e propilen-propan u
proizvodnji polipropilena je tipi~an primer
energetski neefikasnog procesa. Sme{a
obi~no sadr`i 93-96 % propilena koji treba
ispariti, jer je njegova temperatura
klju~anja pri P = 1 bar (-48 oC) manja od
temperature klju~anja propana (-42 oC).
Latentna toplota isparavanja propilena
iznosi 210 MJ/t, a tempetature klju~anja su
bliske. Zbog toga specifi~na potro{nja
vodene pare za grejanje rebojlera dosti`e
1.2-1.3 tone po toni prera|enog propilena.
Zato je za ovaj proces zna~ajno svako
smanjenje potro{nje energije. Najbolji
na~in je smanjenje refluksnog odnosa u
koloni, jer toplota se tro{i za isparavanje
~itavog protoka refluksa. Zbog toga za
pove}anje energetske efikasnosti kolone
neophodna je optimizacija kompletnog
tehnolo{kog re`ima rada kolone.
Cilj modeliranja
U proizvodnji polipropilena uvek postoji
pogon za pre~i{}avanje propilena. Za to je
zadu`ena kolona rektifikacije (destilacije)
sirovog propilena koja zna~ajno uti~e na
ukupne tro{kove energije i toplote u
procesu.
Zbog bliskih temperatura klju~anja
propana i propilena kolona je visoka 120
m (242 poda) i tro{i puno vodene pare za
grejanje rebojlera kolone (1.2 tone po toni
propilena, saglasno baznom dizajnu).
Cilj je bio procena mogu}nosti smanjenja
potro{nje toplote, odnosno vodene pare ili
mazuta za stvaranje pare, a tako|e i
pove}anja kapaciteta kolone.
energija
N. Ostrovski, P. Stamenkovi}, F. Kenig
AD Hemijska Industrija - HIPOL, Od`aci
S. Mauhar, B. Barjaktarovi}
Tehnolo{ki fakultet, Novom Sadu
UDC 66.048.001.26:547.313.3
Pove}anje tehnolo{ke
i enegretske efikasnosti
kolone destilacije propilena
Rezime
Sprovedena je optimizacija kolone destilacije za pre~i{}avanje propilena sa ciljem
pove}anja njene tehnolo{ke i energetske efikasnosti.
Za prora~un kolone je kori{}ena -metoda. Soave Redlich-Kwongova jedna~ina stanja je
kori{}ena za izra~unavanje konstanta fazne ravnote`e (K) i entalpije komponenata.
Optimizacija je sprovedena putem kombinovanih promena pritiska, temperature i
protoka refluksa. Prona|en je novi re`im rada kolone koji je omogu}io pove}anje
energetske efikasnosti kolone i smanjenje gubitka propilena.
Rad na novom re`imu tokom 1.5 godine potvrdio je rezultate optimizacije: potro{nja
vodene pare je smanjena za 15-20%, gubitak propilena sa dna kolone je smanjen za 3-4
puta.
Izbor modela i programa
Na izbor modela uti~u slede}e osobine: (3)
1. Zbog bliskih temperatura klju~anja
potreban je {to precizniji prora~un stanja (4)
sme{e i fazne ravnote`e. Zbog toga je
presudno zna~ajno odabrati dobar
termodinami~ki model sistema. U ovom ; (5)
slu~aju odabran je Soave-Redlich-Kwong
model (SRK) [1], koji je baziran na istoj U ovim jedna~inama xi i xj predstavljaju
jedna~ini stanja kao i Redlich-Kwong- molske udele komponenti i i j u sme{i.
Soave model (1). Me|utim, model sadr`i i ^lankoristi se ukoliko je u sme{i prisutna
dve zna~ajnije korekcije: voda, kada se primenjuje Kabadi-Danner
koristi se Peneloux-Rauzy [2] korekcija modifikacija:
molarne zapremine te~nosti izra~unate iz
Redlich-Kwong-Soave jedna~ine stanja; (6)
pobolj{anje prora~una fazne ravnote`e
sme{a koje sadr`e ugljovodonike i vodu
(7)
postignuto je upotrebom Kabadi-Danner
[3] modifikacije pravila me{anja.
SRK model je primenljiv za gde je: w - voda; j - odgovaraju}i
termodinami~ki prora~un ugljovodoni~nih ugljovodonik; kwj - konstanta koja se
sme{a koje sadr`e lake gasove (H2S, CO2, odre|uje eksperimentalno; Tcw - kriti~na
N2). Kubna jedna~ina stanja SRK modela je: temperatura vode; Gi - suma grupnih
doprinosa konstituenata molekula
ugljovodonika: Gi=Sgi (gi je doprinos
(1)
odgovaraju}e grupe). Koeficijenti za ~iste
komponente su:
gde je: T - temperatura; P - pritisak; vm - ; (8)
molarna zapremina; a, b, c - koefcijenti
dati slede}im jedna~inama: (9)
(2) gde je: Tci , Pci - kriti~na temperatura i
pritisak komponente i; R - univerzalna
[080]
 energija
gasna konstanta; zRAi - koeficijent Efikasnost Slika 1 Principijelna shema sekcije rektifikacije
sti{ljivosti komponente i; wi - faktor podova
acentri~nosti komponente i. Svaki model koji se
2. Zbog modeliranja postoje}e kolone bazira na fiziko-
neophodno je tokom prora~unavanja hemijskim
kontrolisati brzine pare i te~nosti na zakonima uvek je
svakom podu da bismo spre~ili isu{ivanje i bolji od bilo kakvih
plavljenje podova. Zato nije dosta koristiti aproksimacija i
jedna~ine masenog bilansa za gornji i donji empirijskih modela.
deo kolone, ve} su potrebne jedna~ine Me|utim, ~ak i
bilansa za svaku komponentu u pari i rigorozni model
te~nosti (10), a tako|e bilansi ukupne ~esto sadr`i
te~nosti i toplote na svakom podu (11). koeficijente koji se
mogu proceniti
samo na bazi
, eksperimenata.
Takav je
(10) koeficijent
efikasnosti podova.
, Mi smo ga
izra~unali iz
rezultata simulacije
(11) baznog projekta
kolone i njenog
j - broj poda; i - broj komponente; Tj , Pj - sada{njeg re`ima
rada. Principijelna
temperatura i pritisak na j-om podu; shema kolone prikazana je na slici 1. Zbog koli~ina pre~i{}enog propilena (slika 3).
Vj , Lj - protoci pare i te~nosti sa j-og poda; velike visine (120 m) kolona se sastoji iz Istovremeno, ~ak se smanjuje specifi~na
HVj , HLj - entalpija pare i te~nosti; dva dela (po 60 m i 121 pod). potro{nja vodene pare u odnosu na tonu
yi,j, xi,j - molarne frakcije i-te komponente Parametri re`ima su slede}i: pre~i{}enog propilena.
na j-om podu u pari i te~nosti; Mj - Napoj 5.5 t/h Refluks = 43.2 t/h. Pritisak = 16 bar.
Pritisak u V-003 16.0 bar Me|utim, takav na~in pove}anja kapaciteta
koli~ina te~nosti na j-om podu.
Refluks 43.2 t/h nije prihvatljiv, jer istovremeno se
3. Radi cilja u{tede toplote neophodno je
Temperatura u V-003 18.5 oC smanjuje ~isto}a dobijenog propilena - od
modelirati kolonu zajedno sa rebojlerom (12a),
kondenzatorom (12b) i regulatorom (13). Produkt 5.3 t/h 99.3 do 98.8 % (slika 3). Ovo mo`emo
^isto}a propilena 99.3 % spre~iti putem promene drugih parametara,
kao {to su refluks, temperatura ili pritisak.
Izvod sa dna 180 kg/h
, Takva analiza je o~igledna, ali ona
Koli~ina toplote 15.8 GJ/h
pokazuje da je potrebna kompleksna
Izvod sa vrha 17 kg/h optimizacija re`ima.
(12)
Potro{nja vodene pare 6.8 t/h Na primer, ako na svakom koraku
Ukoliko za projektni i sada{nji re`im pove}anja napoja optimiziramo vrednost
, imamo ne samo ulazne parametre, ve} i refluksa, mo`emo obezbediti neophodnu
izlazne protoke i sastave, mo`emo ~isto}u propilena (99.3 %) i smanjiti
proceniti efikasnost (h). Ona je mnogo potro{nju toplote, odnosno vodene pare
manja od teoretske (70 % u skladu sa (slika 4).
(13)
Marfijevom metodom [5]) i sastavila u Vidi se da postoje}a kolona mo`e raditi sa
proseku 38 % (slika 2). kapacitetom ve}im za 20 do 70 % u
Ej = xjset - xj ; t, g - parametri regulatora. odnosu na sada{nji re`im bez promene
Pove}anje kapaciteta ~isto}e dobijenog propilena. Specifi~na
Pri optimizaciji toplota (GJ/t) se smanjuje zato {to pri
4. Zbog neophodnosti prora~unavanja
procesa na svakom podu algoritam slo`enih procesa, kao Slika 2 Procena efikasnosti podova iz rezultata
modeliranja mora biti iterativan sve do {to je rektifikacija, modeliranja postoje}eg re`ima rada kolone
postizanja konvergencije masenog i promena bilo kojeg
toplotnog bilansa. parametra izaziva
neophodnost
Sve navedene osobine definitivno promene drugih
pokazuju da za takvu vrstu modeliranja parametara zbog
nije mogu}e koristiti samo bilansne postoje}ih
prora~une, ve} je neophodna prava ograni~enja vezanih
simulacija (imitacija) rada kolone na za kvalitet
matemati~kom modelu. Zato smo produkata ili
iskoristili specijalizovani program koji stabilnost rada
sumira skoro 50-godi{nje iskustvo aparata. Na primer,
modeliranja destilacionih kolona. Program sa pove}anjem
realizuje Q-metodu [4] za re{avanje protoka napoja
sistema od 4617 algebarskih jedna~ina kolone
(242 poda, 9 komponenata, temperature, proporcionalno se
fazna ravnote`a). Iteracioni postupak se pove}ava izvo|enje
zavr{ava u trenutku kada je bilans za svaku sa dna kolone i raste
komponentu zadovoljen.

[081]
 energija

Slika 3 Uticaj protoka napoja na efektivnost kolone Slika 4 Neophodno pove}anje refluksa sa rastom kapaciteta kolone

pove}anju napoja za 70 %, neophodno Prora~uni uticaja

pove}anje refluksa iznosi samo 27 %, a refluksa su ura|eni
ukupne toplote 32 %. Navedeni re`imi su prvo za sada{nji
izra~unati bez promene temperature i pritisak 16 bara
pritiska u koloni. Optimizacija ovih (slika 7). Polazna
parametara mo`e omogu}iti dopunsko ta~ka odgovara
pove}anje efikasnosti rada kolone. refluksu 43 t/h i
temperaturi vrha
Optimizacija re`ima kolone 36.7 oC.
Izbor temperature i pritiska u koloni zavisi Vidi se da
od termodinami~kih svojstava sme{e. odgovaraju}u
Smanjenje pritiska, sa jedne strane, izaziva ~isto}u (99.3 %) mo`emo posti}i pri smatrati samo kao teoretske zbog
smanjenje temperature isparavanja i razli~itom refluksu (od 48 do 38 t/h) u ograni~enja temperature hladne vode u
neophodne koli~ine toplote. Osim toga, u zavisnosti od vrednosti protoka sa dna kondenzatoru. Ali oni pokazuju put kojim
neidealnim sme{ama pritisak uti~e na kolone. Sa smanjenjem refluksa smanjuje mo`emo sti}i do smanjenja tro{kova.
faznu ravnote`u gas-te~nost. U sme{i se i koli~ina toplote koju je neophodno
propan-propilen smanjenje pritiska uneti u rebojler (od 17 do 13.5 GJ/h). Kombinovani re`imi
pove}ava koncentraciju propilena u gasnoj Sli~ne zavisnosti su izra~unate za pritisak Zavisnosti, koje su navedene na slikama 7
fazi (slika 5) i olak{ava destilaciju. Sa 14 bara (slika 8). One imaju isti oblik, ali i 8, omogu}avaju analizu uzajamnog
druge strane, manji pritisak zahteva ve}e pri manjem pritisku potreban je manji uticaja pritiska, refluksa i protoka sa dna
hla|enje destilata u refluksnoj posudi, {to refluks za postizanje istog kvaliteta kolone. Odgovaraju}i grafikoni su
pove}ava tro{kove. Zbog toga mo`emo destilacije. prikazani na slici 9 kao zavisnosti protoka
o~ekivati da postoji optimum pritiska za Na primer, pri protoku sa dna kolone 200 refluksa, neophodne koli~ine toplote i
destilaciju propilena. kg/h, neophodan je refluks 39.7 t/h sa temperature na dnu i vrhu kolone od
Prora~uni su pokazali da, ako se u koloni pritiskom 16 bara
menja samo pritisak, njegovo smanjenje i 38.5 t/h sa Slika 5 Uticaj pritiska na faznu ravnote`u sme{e propan-
pove}ava ~isto}u propilena (slika 6). pritiskom 14 bara. propilen Ki - konstante ravnote`e (K1 - propilen, K2 -
Istovremeno se smanjuje koncentracija Tom prilikom se propan), T = 25 oC
propilena na dnu kolone, a tako|e i smanjuje
temperatura na dnu i na vrhu kolone. neophodna
Potro{nja vodene pare se ne menja zbog koli~ina toplote
iste vrednosti refluksa. Vidi se da je sa od 15 GJ/h do 14
smanjenjem pritiska potrebno ve}e GJ/h, ali
hla|enje u kondenzatoru, ali i manje istovremeno
grejanje u rebojleru. potrebno je i
Pri sada{njem refluksu (43.2 t/h) i protoku ve}e hla|enje
sa dna (180 kg/h), neophodnu ~isto}u kolone.
(99.3%) mo`emo posti}i sa pritiskom oko Temperatura
14 barA (slika 6). Ukoliko ve}a ~isto}a vrha mora biti
nije potrebna, dalje smanjenje pritiska 36.7 i 31.3 oC za
mo`emo kombinovati sa smanjenjem pritisak 16 i 14
refluksa i potro{nje vodene pare. Zato je bara.
potrebno proanalizirati uticaj protoka Naravno, takve
refluksa na pokazatelje rada kolone. re`ime mo`emo
[082]
 energija
Slika 6 Uticaj pritiska na efektivnost kolone Slika 9 Uzajamni uticaj pritiska i protoka sa dna
napoj = 5.5 t/h - dno = 180 kg/h. refluks = 43.2 t/h napoj = 5.5 t/h; ~isto}a = 99.3 %; brojevi - protok sa dna, kg/h

pritiska. ^isto}a propilena u svim
re`imama iznosi 99.3 %.
Uzimaju}i u obzir mogu}nost hla|enja
refluksnog protoka, temperatura na vrhu
kolone ne mo`e biti manja od 30 oC. To
zna~i da mo`emo razmatrati smanjenja
pritiska samo do 13.5 - 14 bar, refluksa do
35 - 37 t/h i mogu}nost smanjenja koli~ine
toplote do 13 - 14 GJ/h.
Koli~ina vodene pare, koja je neophodna u
navedenim re`imima, prikazana je na slici
10. Smanjenje pritiska, ukupno sa
smanjenjem refluksa i pove}anjem
protoka sa dna, omogu}ava u{tedu vodene
pare otprilike za 20 %, od 7.2 do 5.7 t/h.
Rezultati primene novog re`ima
Re`im rada kolone sa smanjenim
pritiskom (do 14 bar) bio je ispitan u
praksi pri istom napoju 5.5 t/h, {to je
omogu}ilo smanjenje temperature na vrhu

Slika 7 Uticaj refluksa na efektivnost kolone Slika 8 Uticaj refluksa na efektivnost kolone.
Napoj = 5.5 t/h, P = 16 bar, Tvrh = 36.7 oC Napoj = 5.5 t/h, P = 14 bar, Tvrh = 31.3 oC

[083]
 energija
Slika 10 Potro{nja vodene pare - Napoj = 5.5 t/h; Slika 12 ^isto}a propilena u starom i novom re`imu rada
^isto}a = 99.3 %; Brojevi - protok sa dna, kg/h. kolone - Napoj = 5.5 t/h; Protok sa dna = 180 kg/h

^isto}a

kolone (slika 11). Na ovoj i ostalim
slikama su prikazani rezultati pra}enja rada
kolone tokom 20 dana u starom i novom
re`imu.
Promenom ostalih parametara, saglasno
rezultatima modeliranja, ~isto}a propilena
je ostala na istom nivou (slika 12).
Po{to novi re`im omogu}uje smanjenje
refluksa (slike 7 i 8), potro{nja vodene pare
za grejanje kolone tako|e je smanjena
(slika 13), {to je u skladu sa rezultatima
modeliranja (slike 9 i 10).
Osim smanjenja potro{nje energije, novi
re`im je omogu}io da se smanji gubitak
propilena koji se odvode sa propanom sa
dna kolone. Koncentracija propilena na
dnu se smanjuje za 3 do 4 puta. Zbog toga
se smanjio normativ potro{nje propilena na
tonu polipropilena od 1.1 do 1.065 t/t.
Matemati~ko modeliranje i optimizacija
kolone destilacuje propilena pokazali su
mogu}nost zna~ajnog pove}anja njenog
kapaciteta i efikasnosti rada. Samim tim [4] Holland C.D., Liapis A.I., Computer
obrazlo`ena je mogu}nost razvoja Methods for Solving Dynamic Separation
(pove}anja kapaciteta) ukupnog Problems, McGrow-Hill, 1990.
postrojenja proizvodnje polipropilena u [5] Backhurst J.R., Harker J.H., Process
AD Hemijska industrija - HIPOL. Plant Design, Hieneman Educ. of Books,
London, 1973.
Literatura
[1] Soave G, Equilibrium constants from a
modified Redlich-Kwong equation of
state, Chemical Engineering Science,
1972, 27, No 4, 1197-1203.
[2] Peneloux A., Rauzy E., Freze R., A
Consistent Correction For Redlich-
Kwong-Soave Volumes. Fluid Phase Eq.,
1982, 8, 7-23.
[3] Kabadi V., Danner R. P., A Modified
Soave-Redlich-Kwong Equation of State
for Water-Hydrocarbon Phase Equilibria,
Chem. Eng. Process Des. Dev., 1985, 24,
No 3, 537-541.

Slika 11 Upore|ivanje starog i novog re`ima rada Slika 13 Energetska efikasnost novog re`ima rada
kolone - Napoj = 5.5 t/h; ^isto}a = 99.5 %.; kolone - Napoj = 5.5 t/h; ^isto}a = 99.5 %;
Protok sa dna = 180 kg/h Protok sa dna = 180 kg/h

[084]

1. Tehni~ka regulativa za
opremu pod pritiskom u
Evropskoj uniji
Formiranjem unutra{njeg tr`i{ta EU
31.12.1992. slobodan protok robe, ljudi,
kapitala i usluga je postao jedan od
osnovnih postulata dr`ava ~lanica EU.
Stvaranje mehanizama za ostvarenje toga
cilja vezano za slobodan protok roba, bilo
je bazirano na direktivama Novog (za
odre|ivanje bitnih zahteva za proizvode)
[1] i Globalnog (za utvr|ivanje
usagla{enosti) [2], [3] pristupa (New and
Global approach directives), koje izme|u
ostalog pretpostavljaju usvajanje nove
tehni~ke regulative u zemljama ~lanicama
EU kojima se defini{u glavni ciljevi:
- utvr|ivanje osnovnih su{tinskih/bitnih
zahteva (essential requirements) za
proizvode,
- smanjenje uticaja/kontrole dr`ave na
proizvode pre stavljanja proizvoda na
tr`i{te,
- objedinjeno osiguranje kvaliteta i
primena savremenih metoda za
ocenjivanje usagla{enosti proizvoda sa
su{tinskim zahtevima.
Nova tehni~ka regulativa je ustanovila
slede}e principe:
- uskla|ivanje nacionalnog tehni~kog
zakonodavstva sa direktivama
(harmonizacija propisa) je ograni~eno
samo na su{tinske zahteve koje proizvodi
pri prometu na unutra{njem tr`i{tu
moraju zadovoljiti,
- jedino proizvodi koji zadovoljavaju
su{tinske zahteve mogu biti stavljeni u
promet i upotrebu,
- harmonizovani standardi (evropski,
zvani~no objavljeni i deklarisani da su
usagla{eni sa zahtevima direktiva, a
transponovani u nacionalne standarde)
zadovoljavaju pretpostavku o
energija
Goran \ur|evi}
Inspekcija opreme pod pritiskom, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike
Srbije, Beograd
UDC 621.311.18:62-987]:001.32(4-672EU)
Proizvodnja i upotreba
opreme pod pritiskom u
kontekstu uskla|ivanja
tehni~ke regulative sa EU
Rezime
U skladu sa zvani~no deklarisanim opredeljenjem DZ Srbija i Crna Gora ka ~vr{}oj
integraciji u me|unarodnu zajednicu, odnosno Evropsku uniju i dobijanjem pozitivne
ocene Studije izvidljivosti, potrebno je, u sklopu harmonizacije zakonske regulative DZ
SCG i EU, a do pristupanja EU, izvr{iti uskla|ivanje i tehni~ke regulative. Sagledavanje
obima, na~ina i dinamike uskla|ivanja infrastrukture sistema kvaliteta energetskog
sektora, odnosno harmonizacija doma}ih tehni~kih propisa vezanih za opremu pod
pritiskom u energetici sa direktivama (Novog i Globalnog pristupa) EU, pretpostavlja,
osim dr`avnih organa, u~e{}e i ostalih zainteresovanih strana (privrede, nauke i
univerziteta, udru`enja korisnika i potro{a~a, stru~nih udru`enja i sl.). Pri realizaciji
ovog projekta, proizvodnja i promet opreme pod pritiskom (kao jedne od zna~ajnih
komponenata energetskih postrojenja), definisana direktivom EU kao PED 97/23/EC,
stavljena je na listu prioriteta. Upotreba, tj. ekspoloatacija navedene opreme nije
propisana direktivom, ve} se ostavlja zemljama ~lanicama EU da tu oblast same urede.
Mada se direktiva odnosi samo na proizvodnju navedene opreme, pre stavljanja u
upotrebu, zbog opasnosti po zdravlje ljudi, okolinu i materijalna dobra pri
ekspoloataciji, kao i ~injenice da se novim pristupom vr{i deregulacija sistema kvaliteta
sa dosada{njeg dr`avno-pravnog monopola na slobodan tr`i{ni sistem, korisnicima je
potrebno obezbediti odgovaraju}a predznanja pre svega za pravilan tehnoekonomski
izbor navedene opreme kako sa stanovi{ta ugradnje, tako i dalje ekspoloatacije, naravno
ne zanemaruju}i i zakonske obaveze koje iz toga proisti~u.
Klju~ne re~i: tehni~ka regulativa, oprema pod pritiskom, ovla{}ene organizacije,
harmonizovani standardi.
Abstract
According to officialy announced determination of DZ Srbija and Crna Gora for
strengthen integration in international community, ie Europian Union, and getting
positive marked fisibility study, there is a need, through the process of harmonization for
legislative DZ SCG and EU, until joining EU, for confirmation of techical
legislative.Overview of scope, modality and terms for harmonization quality
infrastructure system of energy sector, and harmonization of national technical
regulations for pressure equipment with directives (new and global approach),
represent, beside state authorities, participation other shareholders (economy, science
and universities, associtiations of user and consumers, professional associtiations
etc).For realization of this project, manufacturing and trading of pressure equipment (as
one of significant component in energy plants), covered by directive PED 97/23/EC, is
on the top of priority. Service ie usage of this equipment is not covered by directive, and
member states of EU are free to legislate it. Athough this directive correlates to
manufacture, before putting in service, due to hazards for persons health, environmental
and goods, and concerning new approach for transformation of quality system from old
state monopol to free market system, it is important for user to be ensured with
appropriate knowledge, primary for correct techno-economical selection of this
eqipment, in a way for installation and use, without disregarding mandatory law
requirements.
Key words: technical legislatives, pressure equipment, notified bodies, harmonized
standards.
[085]
 energija
zadovoljavanju su{tinskih zahteva za
proizvode,
- primena harmonizovanih standarda i
ostalih tehni~kih specifikacija nije
obavezna (proizvo|a~ mo`e izabrati bilo
koje drugo tehni~ko re{enje koje
zadovoljava su{tinske zahteve),
- proizvo|a~i mogu birati izme|u razli~itih
postupaka za ocenjivanje usagla{enosti
koji su predvi|eni odgovaraju}om
direktivom [4].
Takvih direktiva ima danas blizu 30 i
obuhvataju razli~ite industrijske,
medicinske, potro{a~ke i druge proizvode,
s tim da je za 21 direktivu obavezno
ozna~avanje proizvoda "CE" znakom
(slika 1). Definisani su proizvodi koji po
svojim karakteristi-kama podle`u
odre|enim direktivama novog pristupa, a
koji moraju nositi "CE" oznaku. Oznaka
"CE" ne predstavlja oznaku nivoa kvaliteta
proizvoda, ve} ukazuje kupcu da taj
proizvod zadovoljava su{ti-nske zahteve
odgovaraju}e direktive kojoj podle`e
proizvod. Pre stavljanja znaka "CE" na
Slika 1 Direktive novog pristupa kojima se zahteva "CE" znak
proizvod, obaveza proizvo|a~a je, da na sklopa je da svi delovi opreme budu
osnovu zahteva direktive i izabranog usagla{eni sa zahtevima odgovaraju}ih
postupka/procedure (modula globalnog direktiva [6].
pristupa), podvrgne ocenjivanju
usagla{enosti proizvod sa zahtevima Direktiva za opremu pod pritiskom
direktive. U zavisnosti od kategorizaci-je (97/23/EC)
proizvoda, proizvo|a~ mo`e sam da Ova direktiva novog pristupa sa obavezom
sprovede odgovaraju}e postupke ocenji- "CE" ozna~avanja (za sve ~lanice EU)
odnosi se na projektovanje, izradu i
vanja usagla{enosti (samo moduli "A" i
ocenjivanje usagla{enosti opreme pod
"C") ili u saradnji sa nezavisnom / ovla-
{}enom organizacijom /telom (notified pritiskom i sklopova po pritiskom
body) za ostale module. namenjenih za najvi{i dozvoljeni pritisak
ve}i od 0,5 bara. Naravno, u Direktivi je
Za proizvode, za koje ne postoje odgovaraju}e
detaljno navedena oprema koja
direktive, dr`ave ~lanice na svojoj teritoriji
zadovoljava prethodni kriterijum, ali koja
mogu slobodno formirati svoje
se izuzima iz nadle`nosti ove direktive
zakonodavstvo. Me|utim, i za proizvode koji
(turbine, kompresori, grejna tela sa toplom
ne podle`u direkti-vama novog pristupa,
vodom, pokretna oprema... pa ~ak i ~amci
odnosno ostalom za-konodavstvu EU, va`i
na naduvavanje, limenke za gazirana pi}a,
Direktiva o op{toj bezbednosti proizvoda
de~iji baloni itd). Jo{ jednom je bitno
(92/59/EEC, 2001/95/EC) kojom se zahteva
navesti da se Direktiva odnosi samo na
da se proizvodima za potro{nju, koji se
proizvodnju i stavljanje u promet navedene
stavljaju na tr`i{te, kod uobi~ajenog i
opreme, dok se ugradnja, ekspoloatacija i
predvi|enog kori{}enja, ne sme ugro`avati
odr`avanje propisuje odgovaraju}om
bezbednost lica [5].
nacionalnom regulativom svake zemlje
Zna~i, oprema koja se ugra|uje u neki ~lanice nezavisno.
energetski objekat mo`e podlegati jednoj
Sva oprema je podeljena u kategorije (od I
ili vi{e direktiva
do IV) i u zavisnosti od kategorije,
(recimo
proizvo|a~ bira postupak za ocenjivanje
rashladno-
usagla{enosti, odnosno modul ili
kompresorski
kombinaciju modula i to za kategorije:
agregat podle`e
direktivi za I = modul "A";
opremu pod II = moduli "A1"; "D1"; "E1";
pritiskom III = moduli "B1"+"D"; "B1"+"F"; "B" +
(97/23/EC), "E"; "B" + "C1"; "H";
direktivi za IV = moduli "B" + "D"; "B" + "F"; "G";
ma{ine "H1"
(98/79/EEC),
Kategoriju opreme pod pritiskom defini{e
direktivi za
(slike 2 i 3):
niskonaponsku
opremu - tip opreme (posude, generatori pare,
(93/68/EEC), cevovodi)
direktivi za - stanje fluida (te~nost, gas)
jednostavne - grupe fluida (grupa 1 - ekspolozivni,
posude pod ekstremno zapaljivi, visoko zapaljivi,
pritiskom zapaljivi, veoma otrovni, otrovni,
(93/68/EEC), oksidativni, grupa 2 - svi ostali,
jer delovi uklju~uju}i vodu i paru).
agregata,
Postupci za ocenu usagla{enosti/moduli
kompresor, (osnovni) globalnog pristupa su slede}i:
rezervoari,
hladnjaci, "A" - unutra{nja/interna kontrola
merno proizvodnje, "B" - ispitivanje tipa,
regulacioni "C"- usagla{enost sa tipom,
ure|aji i "D" - obezbe|ivanje kvaliteta proizvodnje,
instrumenti, "E" - obezbe|enje kvaliteta proizvoda,
armatura, "F" - verifikacija/proveravanje proizvoda u
elektromotor itd proizvodnji, "G" - pojedina~na verifikacija
svaki /proveravanje pojedina~nog proizvoda,
pojedina~no "H" - potpuno obezbe|enje kvaliteta.
podle`e
Tako|e su definisane i varijante osnovnih
odgovaraju}oj
modula globalnog pristupa
direktivi.
Odgovornost ("A1","B1","C1", "D1","E1","H1").
proizvo|a~a- Kao dodatak, ova direktiva zahteva osim
isporu~ioca navedenih modula i dodatne aktivnosti pri
agregata kao ocenjivanju usagla{enosti proizvoda sa
[086]
 energija
Slika 2 Klasifikacija opreme pod pritiskom i odgovaraju}i Slika 3 Jedna od tabela za odre|ivanjekategorije
dijagrami/ tabele za kategorizaciju opreme pod pritiskom

zahtevima direktive (za zavariva~ko- je tehni~ka regulativa poslu`ila za izradu mo`e zna~ajno uticati na nadle`ni organ
ispitiva~ke radove), a to su: ove direktive [7] ima 3 prijavljene dr`avne uprave-recimo ministarstvo
- odobravanje/kvalifikaciju procedura ovla{}ene organizacije za ocenjivanje nadle`no za privredu na odluku o
zavarivanja, usagla{enosti proizvoda sa zahtevima ove ovla{}ivanju/ prijavljivanju/notifikaciji u
- odobravanje/kvalifikaciju osoblja za direktive ili samo jednu za liftove, dok EU). Nije dovoljno iz razloga ve}
zavarivanje, Slovenija nema nijednu prijavljenu spomenutog potrebnog finansijskog
ovla{}enu organizaciju za ocenjivanje osiguranja, nacionalne dr`avne politike
- odobravanje/kvalifikaciju osoblja za usagla{enosti sa zahtevima direktive za planiranja privrednih resursa itd. (u
ispitivanja bez razaranja. Danskoj od 3 ovla{}ene organizacije za
opremu pod pritiskom, iako ima kandidata
Ukoliko oprema ne spada u kategoriju I [11]. opremu pod pritiskom, 2 su akreditovane a
(za koju ocenjivanje usagla{enosti vr{i sam jednu nije, dok jedina postoje}a za liftove
Ocenjivanje kompetentnosti i
proizvo|a~), potrebno je uklju~ivanje nije akreditovana).
osposobljenosti kandidata za ovla{}ene
ovla{}ene organizacije (notified body),
organizacije vr{e nadle`ni dr`avni organi To je u skladu sa principom dobrovoljnosti
specijalizovane firme za pojedina~nu
zemalja ~lanica ( i u Danskoj i Sloveniji akreditacije za ovu vrstu opreme, ali u
direktivu i pojedina~nu vrstu aktivnosti
ministarstva nadle`na za privredu). sklopu neophodne reorganizacije i
koju anga`uje proizvo|a~. Proizvo|a~
Potrebno je napomenuti jasnu razliku pove}anja efikasnosti dr`avnih organa
mo`e anga`ovati bilo koju ovla{}enu
izme|u ovla{}ivanja i akreditacije, jer ga uprave, za o~ekivati je da se deo postupka
organizaciju sa spiska ovla{}enih
sprovode razli~iti organi/organizacije, ocenjivanja kompetentnosti kadidata za
organizacija u EU (Slu`beni list EU) koja
je ovla{}ena za ocenjivanje usagla{enosti rali~itim metodama i u razli~itu svrhu. Za ovla{}ene organizacije prebacuje van
po zahtevanom modulu (trenutno ih je prijavljivanje/notifikaciju ovla{}enih uprave i to u akreditaciona tela, tj. da se
preko 1450 prijavljeno/notifikovano u EU organizacija EU, posedovanje akreditacije kandidati (naro~ito u novoprimljenim
- neke su ovla{}ene samo za pojedine nije ni potrebno ni dovoljno. Nije potrebno ~lanicama EU) nezvani~no obave{tavaju
module, a neke za sve), a za ovu direktivu jer se nijednim dokumentom vezanim za "da }e mnogo lak{e postati ovla{}ene
(slika 4). direktive novog pristupa ne zahteva da organizacije" ukoliko poseduju
ovla{}ene organizacije budu akreditovane akreditaciju. Daljim potvr|ivanjem
Za ovla{}ene organizacije koje vr{e
odnosno da imaju sertifikat o akreditaciji akreditacije organizacija u EU kao
ocenjivanje usagla{enosti proizvoda sa
zahtevima direktive prema modulima, (naravno, da odgovaraju}a akreditacija istozna~nog i validnog postupka u
ovom direktivom je definisan termin
ovla{}ena organizacija/notifikovano telo Slika 4 Primer jedne ovla{}ene organizacije za ocenjivanje usagla{enosti opreme
(notified body), a za zavariva~ko- pod pritiskom sa spiskom ovla{}enih aktivnosti
ispitiva~ke radove, ovla{}ena/tre}a
organizacija priznate strane (third
recognized party). I za jedne i druge su
definisani kriterijumi direktivom.
Ovla{}enu organizaciju (notifi-ed body,
third recognized party)
prijavljuje/notifikuje svaka dr`ava ~lanica
EU Evropskoj komisiji (koja joj izdaje
identifikacioni broj) sa svoje teritorije i
odgovorna je za nadzor nad njenim radom.
Svaka dr`ava ~lanica samostalno
procenjuje osposobljenost i ko-mpetentnost
kandidata za ovla-{}ene organizacije.
S obzirom na stroge kri-terijume
definisane samim di-rektivama, kao i
zahtevane do-datne finansijske garancije
(pojedina~na jednokratna poli-sa
osiguranja mo`e iznositi od 2 - 4 miliona
evra, ~ije godi-{nje odr`avanje ko{ta
nekoli-ko desetina hiljada evra) ne
iznena|uje podatak da Danska (oko 5 mil.
stanovnika), jedna od osniva~a EU, a ~ija

[087]
 energija
budu}nosti se mo`e pretpostaviti i njena
obaveznost za budu}e ~lanice EU.
Naravno da se uzajamno priznaju
akreditacije svi akreditacionih tela zemalja
~lanica EU, pa tako SIQ (Slovena~ki
institut ?a kvalitet i metrologiju), (notified
body za 7 direktiva, id. broj 1304),
poseduje i 3 akreditacije izdate van
Slovenije (na osnovu informacije kolega iz
Slovenije, slovena~ko akreditaciono telo
nije bilo osposobljeno za izdavanje tih
akreditacija). Akreditacija ne samo da se
zvani~no ne zahteva za ovla{}ene
organizacije za ocenjivanje usagla{enosti,
ve}e se ne zahteva ni za pogone
proizvo|a~a, pa ni za njegove laboratorije,
odnosno laboratorije njegovih
podugovara~a i to za sve proizvode
pokrivene direktivama novoga pristupa.
Isti kriterijum va`i i za sva ispitivanja bez i
sa razaranjem kod proizvo|a~a opreme
pod pritiskom (na jedno od preko 150
pitanja zainteresovanih strana Komisiji za
direktivu o opremi pod pritiskom, a koja se
mogu na}i na odgovaraju}im zvani~nim
internet stranicama EU, na pitanje: "Da li
Direktiva zahteva akreditaciju
proizvo|a~eve ispitne laboratorije za
ispitivanja bez ili sa razaranjem opreme
pod pritiskom? ", odgovor je bio: "Ne,
Direktiva zahteva kvalifikaciju osoblja
koja izvodi ispitivanja bez razaranja
nerastavljivih spojeva. Nikakva
akreditacija se ne zahteva za
proizvo|a~evu laboratoriju za ispitivanja
bez ili sa razaranjem, kao ni za ispitnu
laboratoriju koju proizvo|a~ mo`e
podugovoriti za ista ispitivanja.")(slika 5).
Kompariraju}i "te`ine", odnosno zna~aj
ovla{}enih organizacija prijavljenih od
razli~itih zemalja ~lanica EU, interesantno
je pomenuti kritike koje su nedavno dobili
(i prihvatili) nadle`ni organi u Nema~koj
zbog stava da se dokumenti o
usagla{enosti nekih proizvoda priznaju na
tr`i{tu Nema~ke samo ako su ih izdale
nema~ke ovla{}ene organizacije.
Slika 5 Primer pitanja i odgovora Komisije vezanih za akreditaciju
I jo{ jedna specifi~nost ove Direktive.
Ocenu usagla{enosti opreme pod pritiskom
sa zahtevima direktive (samo za module
"A1", "C1", "F" i "G") mogu vr{iti i
ovla{}ene organizacije u sastavu korisnika
(user inspectorates), kojih je trenutno 23, a
koje dr`ave ~lanice tako|e prijavljuju EU,
i ~iji spisak je objavljen u Slu`benom listu
EU. Na opremu za koju je na taj na~in
izvr{ena ocena usagla{enosti, ne mo`e se
staviti "CE" znak, i mo`e se ugraditi samo
u postrojenja korisnika. Navedena
specifi~nost se mo`e identifikovati kao
uticaj velikih energetskih, petrohemijskih i
industrijskih grupacija, naro~ito iz
Nema~ke, sa jakim i formiranim sektorom
kontrole kvaliteta, a u cilju smanjenja
tro{kova nabavke, jer se tro{kovi
ocenjivanja usagla{enosti opreme pod
pritiskom sa zahtevima Direktive mogu
popeti i do 20 % vrednosti proizvoda.
Procenjuju}i vrednost opreme koju kupuju,
na{i zna~ajni energetski subjekti (EPS,
NIS i drugi) bi u svetlu budu}ih sporazuma
sa EU (MRA, PECA itd.), trebalo da uzmu
u obzir ovu mogu}nost racionalizacije
svojih tro{kova.
Ono {to je bitno, i za proizvo|a~a i za
kupca, jeste da proizvo|a~ nosi glavnu
odgovornost za proizvod, i mora se starati
da se postigne usagla{enost proizvoda sa
su{tinskim zahtevima odredaba Direktive.
Ostavljena je sloboda proizvo|a~u da sam
izabere postupke izrade, odnosno tehni~ke
specifikacije za izradu. To predstavlja
zna~ajnu razliku u odnosu na dosada{nji
sistem obaveznih tehni~kih specifikacija i
promene standarda sa obaveznom
primenom. Sada proizvo|a~ pri
projektovanju opreme mo`e izabrati bilo
koju izme|u ekperimentalne metode bez
prora~una (ako je proizvod pritiska i
zapremine opreme manji od 6000 barL ili
proizvod pritiska i nom. pre~nika manji od
3000 bara) i prora~unske metode - u op{tem
slu~aju (koja opet mo`e biti primenom
formula, primenom analiza ili pomo}u
mehanike loma).
Ono {to mo`e olak{ati posao proizvo|a~u
je da primenom (fakti~ki kupovinom
[088]
znanja) harmonizovanih standarda pri
izradi (pod uslovom da postoje), ve}
zadovoljava su{tinske zahteve Direktive.
Primer se mo`e na}i pri izradi energetskih
parnih kotlova (recimo za termo blokove
EPS-a), za koje su objavljeni
harmonizovani standardi reda EN 12952,
odnosno za cilindri~ne (tzv blok) kotlove u
ostalim energetskim objektima sa
standardima reda EN 12953 (slika 6).
Potrebno je dodati da proizvo|a~ mo`e
kupiti i primeniti harmonizovani standard
bilo kog nacionalnog organa za
standardizaciju u EU (poslednje 2 godine
proizvo|a~i su masovno kupovali ~e{ke
harmonizovane standarde, naravno
objavljene dvojezi~no).
Saglasno uslovima i kriterijumima prema
kojima se ova oprema isporu~uje kupcu,
kao {to postoje zna~ajne razlike u ceni
izme|u dva modela automobila (a i jednim
i drugim se mo`emo bezbedno voziti), tako
postoje razlike u ceni i do 50 % izme|u
pojedinih proizvo|a~a, recimo blok
kotlova (koji su u oba slu~aja izra|eni u
skladu sa zahtevima Direktive, sa znakom
"CE", opremeljeni su zahtevanim
ure|ajima itd, a procenu usagla{enosti je
izvr{ila ovla{}ena organizacija - notified
body).
Stoga je neophodno da kupac poseduje
neophodna tehni~ka znanja za rukovanje
odnosno ekspoloataciju i odr`avanje ove
opreme, tj da pri izboru konkretne opreme
sagleda sve tehnoekonomske uticaje
(naro~ito u domenu ekspoloatacije i
odr`avanja), kako bi se odlu~io za
odgovaraju}i proizvod. Tako|e je veoma
bitno da kupac, pre kupovine opreme,
defini{e (i ugovori) obim dokumentacije
koju treba da isporu~i proizvo|a~.
S obzirom da ova vrsta opreme podle`e
obaveznom nadzoru u ekspoloataciji,
propisima dr`ava ~lanica odre|en je obim i
periodi~nost pregleda i ispitivanja.
Proizvo|a~ mo`e u uputstvu za odr`avanje
predlo`iti termine pregleda, ali }e se
svakako ograditi napomenom da su va`e}i
zakoni zemlje ugradnje (recimo za kotlove,
neki proizvo|a~i
predla`u
periodiku od 9
godina, a neki 3
godine {to
naravno ima
veze i sa cenom,
i {to svakako
treba uzeti u
obzir pri
kupovini).
Na tr`i{tu EU
zabranjen je
promet ove
opreme bez
"CE" znaka.
Nadzor vr{e
dr`avne
 energija
Slika 6 Harmonizovani standardi za kotlove
nacionalne tr`i{ne inspekcije, a nadle`nosti
dr`avne kontrole pri ugradnji,
ekspoloataciji i odr`avanju ove opreme su
zadr`ane u inspekcijama opreme pod
pritiskom. Poslove vr{enja odgovaraju}ih
redovnih periodi~nih pregleda i ispitivanja
obavljaju dr`avni organi-inspekcije
(recimo Danska), ili organizacije ovla{}ene
od dr`ave ~lanice za tu delatnost na svojoj
teritoriji (Slovenija).
2. Tehni~ka regulativa za
opremu pod pritiskom u na{oj
zemlji
Poslednjih 50 godina na na{im prostorima
sistem nadzora nad pridr`avanjem zakona,
propisa, standarda, tehni~kih normativa i
normi kvaliteta pri izradi, ugradnji,
kori{}enju i odr`avanju opreme, ure|aja i
postrojenja koja mogu predstavljati
opasnost po zdravlje ljudi, okolinu i
materijalna dobra, zasniva se na
neposrednom inspekcijskom nadzoru
organa dr`avne uprave. Oblast energetike u
delu opreme pod pritiskom je pod
neposrednim nadzorom dr`ave i datira od
40-ih godina pro{log veka, kada je
formirana prva inspekcija parnih kotlova
za nadzor pri upotrebi parnih kotlova na
vr{alicama (lokomobile). Tokom godina,
razvojem novih tehnologija i proizvoda,
menjala se unekoliko oblast nadzora, kao i
teritorijalno-organizaciona {ema
inspekcije, ali je na~in rada pratio
odgovaraju}u tehni~ku regulativu (zakone,
propise i standarde). Takav sistem nadzora
je bio ili jeste vrlo sli~an sistemu zemalja
biv{eg isto~nog bloka, kao i sistemu ve}ine
zapadnoevropskih zemalja do kraja 90-ih
god. Biv{a SFRJ je zna~ajno preuzela
tehni~ke propise i standarde iz ove oblasti
(a koji i danas ve}inom va`e) od SR
Nema~ke, pa i organizacionu strukturu i
na~in rada dr`avnih inspekcija uklju~uju}i
inspekciju opreme pod pritiskom.
Poslednji doma}i zakonski akt koji je
definisao ovu vrstu opreme je iz 1983. [8],
i obuhvatio je: parne i vrelovodne kotlove,
pregreja~e pare, zagreja~e vode, zatvorene
sudove za komprimovane, te~ne i pod
pritiskom rastvorene gasove i druge
sudove pod pritiskom (jednim imenom
nazvanim parni kotlovi), gasovode i
naftovode, spoljnji i unutra{nji razvod u
toplanama, magistralnim i sekundardnim
toplovodima i grejnim postrojenjima u
objektu... Interesantan je i obavezan nadzor
nad racionalnim kori{}enjem energetskih
goriva i sirovina pri ekspoloataciji parnih
kotlova i ekonomi~nost njihovog izbora.
Uo~ava se namera dr`ave da jo{ po~etkom
90-ih godina kontroli{e potro{nju energije
kao i energetsku efikasnost postrojenja.
Kao {to se mo`e videti, obuhva}ena je
{iroka oblast opreme i postrojenja, a za
koju dr`ava, preko inspekcije parnih
kotlova, kontroli{e proizvodnju, ugradnju
odnosno postavljanje, izgradnju, kao i
ekspoloataciju ove opreme, odnosno
postrojenja.
Dono{enjem Zakona o standardizaciji [9],
odnosno prate}eg podzakonskog akta [10],
ustanovljene su organizacije za utvr|ivanje
usagla{enosti procesa, proizvoda i usluga
sa tehni~kim i drugim propisima, odnosno
standardima (sertifikaciona tela,
akreditovane laboratorije, kontrolne
organizacije, tela za tehni~ki nadzor), a za
koje je zakonodavac propisao da budu
akreditovana, i koja su pod nadzorom
organizacije za standardizaciju (Zavoda za
standardizaciju). Odre|ivanje procesa,
proizvoda i usluga koji podle`u proceduri
usagla{enosti sa tehni~kim i drugim
propisom ili tehni~kom specifikacijom -
sertifikaciji (a samim tim i ispitivanju
proizvoda jer je izve{taj o ispitivanju uslov
za izdavanje sertifikata o usagla{enosti,
kao i aktivnosti kontrolnih organizacija na
kontroli usagla{enosti kao tre}e
nepristrasne strane u odnosu izme|u kupca
i prodavca), predvi|eno je dono{enjem
tehni~kih ili drugih propisa u roku od
godinu dana. Me|utim, za ovu vrstu
opreme, do dana{njeg dana oni nisu doneti.
[089]
Opredeljenjem za pristupanje EU, na{a
zemlja je zapo~ela izmenu promene
infrastrukture kvaliteta promenom tehni~ke
regulative. U Ministarstvu za unutra{nje
ekonomske odnose dr`avne zajednice u
toku je izrada predloga 4 zakona, Zakona o
standardizaciji, Zakona o tehni~kim
zahtevima za proizvode i ocenjivanju
usagla{enosti, Zakona o akreditaciji i
Zakona o metrologiji, kao i
transponovanje/uvo|enje nekoliko
direktiva novog pristupa u na{e
zakonodavstvo (izme|u ostalih i direktiva
za opremu pod pritiskom).
Literatura
[1] Office for Official Publications of the
European Communities, Council
Resolution of 7.5.1985, Official Journal C
136, Luxembourg, 1985, str. 0001 - 0009
[2] Office for Official Publications of the
European Communities, Council Resolution
of 21.12.1989, Official Journal C 010,
Luxembourg, 1990, str. 0001 - 0002.
[3] Office for Official Publications of the
European Communities, Council Decision
93/365/EEC, Official Journal L 220,
Luxembourg, 1993, str. 0023 - 0039.
[4] Pre{ern S., Unutra{nje tr`i{te Evropske
unije i oznaka CE, Slovena~ki institut za
kvalitet i metrologiju, Ljubljana, 2003.
[5] SCG-QUALITY, Seminar, The
fundamentals of the technical regulations
in EU, trade barriers, trade policy, quality
infrastructure, conformity assesment,
Zlatibor, November 2004.
[6] SCG-QUALITY Seminar, Quality
promotion and implementation
prerequisites, tools and techniques, Tivat,
januar 2005.
[7] Order on pressure vessels and pipe
systems under pressure, National Labour
Inspection of Denmark, Off. order. no.
746, Danska, 1987.
[8] Zakon o elektroenergetskoj i
gra|evinskoj inspekciji i inspekciji
parnih kotlova, Sl. glasnik SRS,
5/83, Beograd, 1983.
[9] Zakon o standardizaciji, Sl. list SRJ
30/96, Beograd, 1996.
[10] Uredba o na~inu utvr|ivanja
usagla{enosti i o na~inu vr{enja tehni~kog
nadzora, Sl. list SRJ 55/97, Beograd, 1997.
[11] SCG-QUALITY, Seminar, EN 45004
for inspection bodies in the new approach
directives, Beograd, mart 2005.

entilator sve`eg vazduha slu`i za
V snabdevanje sve`eg vazduha kotla
termoelektrane. Ventilator kao
pogonsku ma{inu koristi visokonaponski
elektromotor naizmeni~ne struje, a
povezan je sa njom preko elasti~ne
spojnice. Ventilator se sastoji od pretkola,
radnog kola sa 13 lopatica i vratila. Vratilo
ventilatora je ule`i{teno na dva dvoreda
samopodesiva ba~vasta le`aja tipa 22340
CC/W33, postavljena na 4 (~etiri) posebno
za to izlivena betonska temelja. Tehni~ke
karakteristike vratila prikazane su na slici 1.
Konstrukciono re{enje ule`i{tenja vratila
ventilatora sve`eg vazduha (zbog visoke
u~estanosti obrtanja) je izvedeno sa
dvoredim samopodesivim ba~vastim
le`ajima, sme{tenim u zasebna ku}i{ta, ~ije
su radne u~estanosti obrtanja blizu
grani~nih vrednosti (radna u~estanost
740min-1, a grani~na 850min-1, za re{enje
podmazivanja sa ma{}u). U cilju
kompenzovanja gre{aka u postavljanju
ule`i{tenja, odnosno da bi se dozvolili
elasti~ni ugibi vratila izme|u le`aja i
osigurala visoka radna pouzdanost
ventilatora, spolja{nji le`aj je aksijalno
pokretan i postavljen je do elektromotora
dok je unutra{nji le`aj aksijalno
nepokretan. U oba oslonca postavljen je po
jedan dvoredi samopodesivi ba~vasti le`aj
sa ~eli~nim kavezima i cilindri~nim
centralnim provrtom, tipa 22340 CC/W33,
slika 2.
U eksploatacionim uslovima, le`aji su
trajno podmazani ma{}u, a pravilan rad
ventilatora se obezbe|uje neprekidnom
kontrolom radne temperature
elektromotora, kao pogonske ma{ine i oba
le`aja na vratilu ventilatora. Zbog velikog
optere}enja i ekstremnih uslova rada,
obezbe|eno je hla|enje komponenti tako
{to se elektromotor hladi vazduhom, dok je
izvorno konstrukciono re{enje sa
hla|enjem vodom, na oba le`aja
energija
Mileta R. Ristivojevi}, Radivoje M. Mitrovi}, Tatjana M.
Lazovi}, Zoran V. Stameni}
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 621.311.22:[621.63:621.824.004.16
Istra`ivanje mogu}ih uzroka
gubitaka radne sposobnosti
vratila ventilatora sve`eg
vazduha termoenergetskih
postrojenja
Rezime
Energetska efikasnost termoenergetskih postrojenja zavisi od stepena pouzdanosti
vitalnih delova postrojenja. U cilju odr`avanja visokog nivoa energetske efikasnosti,
radna sposobnost vitalnih delova se stalno prati posredstvom radne temperature i/ili
nivoa vibracija i buke. No i pored toga, obi~no zbog slu~ajnih doga|aja, dolazi do
iznenadnih otkaza vitalnih delova postrojenja. Jedan takav primer je zapreminsko
razaranje vratila ventilatora sve`eg vazduha usled topljenja rukavca u nepokretnom
osloncu vratila. Pored razaranja vratila, do{lo je do razaranja le`aja i lopatica
ventilatorskog kola. Ova havarija je nastala u okviru permanentnog pra}enja radne
temperature i nivoa vibracija le`aja. Dosada{nja ispitivanja u cilju otkrivanja uzroka
nastale havarije bazirala su se na detaljnom ispitivanju materijala havarisanih delova i
detaljnoj analizi ule`i{tenja. Imaju}i u vidu da je ule`i{tenje nepokretnog oslonca vratila
ostvareno posredstvom dvostrukog presovanog steznog spoja: rukavac - ~aura i ~aura -
unutra{nji prsten le`aja, u ovom radu izv{ena je detaljna analiza radne sposobnosti
presovanih spojeva za ekstremne radne uslove. Na osnovu sprovedene analize sagledan
je udeo presovanih spojeva u nastaloj havariji vratila ventilatora sve`eg vazduha
termoenergetskih postrojenja.
Klju~ne re~i: ventilator, vratilo, kotrljajni le`aj.
Abstact
Energy efficiency of fossilfuel power plant depends of its vital components reliability. In
a purpose of keeping high level of energy efficiency, a permanent checking and
inspection of changing a temperature, niose and a vibration are performing. But, beside
all of these measures, generaly, due to random events, the suddenly failure of
components are taking place. One of examples was a destruction of primary stage air
fan shaft. Destruction took place by melting of bearing sleeve in a place of immobile
spherical roller bearing. Beside the shaft destruction, the bearing destruction took plasce
too as well as the impeller blades. In a purpose of possible cause of installation frailure
determination, a fittings between elements of shaft and bearing were analysed in extrem
working conditions.
Key words: fan, shaft, rolling bearing.
zamenjeno hla|enjem vazduhom. U na rukavcu spre~eno je navrtkom, a
slu~ajevima eksploatacije ventilatora u aksijalno pomeranje spolja{njeg prstena u
uslovima vrelih gasova (~iji se radni uslovi ku}i{tu spre~eno je poklopcem. Izme|u
smatraju te{kim), potrebno je uvesti i rukavca vratila i unutra{njeg prstena le`aja
dodatno hla|enje le`aja. je postavljena ~aura (slika 2).
Rukavac vratila ventilatora aksijalno
1. Analiza ule`i{tenja u
nepokretnog le`aja do trenutka havarije je
nepokretnom osloncu vratila dva puta bio ma{inski dora|en, pri ~emu je
Na rukavac vratila ventilatora postavljena nakon dorade rukavca svaki put pravljena
je ~aura na koju je postavljen nova ~aura sa identi~nim naleganjem ~aure
samopodesivi ba~vasti le`aj i disk regler. na rukavcu H7/m6 i unutra{njeg prstena
Aksijalno pomeranje unutra{njeg prstena le`aja na ~auri ∅200 KB/m6.
[090]
 energija
Slika 1 Vratilo ventilatora sve`eg vazduha
Slika 2 Postoje}e konstrukciono re{enje
Analizom konstrukcione dokumentacije
le`aja utvr|eno je da je unutra{nji prsten
le`aja stegnut u aksijalnom pravcu
posredstvom navrtke na takav na~in da
koni~na povr{ina navrtke, nale`e na radijus
unutra{njeg prstena le`aja. Pri pritezanju
navrtke dolazi do stvaranja komponente sile
koja te`i da konusno ra{iri unutra{nji prsten
le`aja [3]. Ovo zna~i da se ve} pri pritezanju
navrtke smanjuje fabrikacioni zazor u
jednom (spolja{njem) redu kotrljajnih tela
le`aja. Istovremeno dolazi do slabljenja
kontakta izme|u rukavca i ~aure i izme|u
~aure i unutra{njeg prstena le`aja. Detalj
stezanja prikazan je na slici 3 [3].
Slika 3 Stezanje unutra{njeg prstena le`aja
Naleganja i dimenzije elemenata
presovanih spojeva:
z naleganje ~aure i rukavca vratila
ventilatora je ∅160H7/m6;
z naleganje ~aure i unutra{njeg prstena
le`aja je ∅200 m6/unutra{nji prsten
Vdmp= (0...- 0.030) mm
z naleganje ku}i{ta i spolja{njeg prstena
le`aja je Æ420H7/spolja{nji prsten (0...-
0.045) mm.
Podmazivanje unutra{njeg le`aja je
izvr{eno ma{}u, trajno sa postavljenim
diskom - reglerom masti, koji spre~ava
prekomerno podmazivanje le`aja.
Zaptivanje le`aja sa jedne strane vr{i disk -
[091]
regler dok je na drugoj strani
dvostuki man`etni zaptiva~.
Uvo|enje nove koli~ine od
200g masti se vr{i samo sa
jedne strane kotrljajnih tela.
Temperatura le`aja se stalno
meri na ku}i{tu
termodava~ima koji su
postavljeni paralelno
spolja{njem prstenu, na
mestu koje je minimalno 15
mm udaljeno od spolja{njeg
prstena le`aja. Prema
dokumentaciji vezivanja,
predvi|ena su dva
termodava~a po le`aju,
jedan elektrootporni i jedan
kontaktni termodava~.
2. Opis havarisanog stanja
ule`i{tenja
Od druge dorade rukavca vratila
ventilatora do trenutka otkaza
unutra{njeg le`aja, ventilator je imao
1376 radnih sati. U trenutku havarije
nije evidentirano stanje pove}anja
temperature i vibracija na mernim
mestima. Nisu konstatovani ni
poreme}aji ili neuobi~ajeni {umovi i
zvu~ni efekti. Prilikom havarije
nastala su slede}a o{te}enja [1]:
z vratilo ventilatora na mestu rukavca je
zapreminski razoreno;
z delovi unutra{njeg le`aja su o{te}eni {to
je prouzrokovalo o{te}enje lopatica
radnog kola, pogonskog elektromotora,
elasti~ne spojnice i opreme ventilatora u
neposrednoj okolini unutra{njeg le`aja;
z temperaturske promene, neregistrovane
od strane termodava~a su potpuno
stopile ~auru koja nosi le`aj sa
rukavcem,
z kavez le`aja je razoren, kotrljajna tela
potpuno zapreminski o{te}eni i
korodirani, unutra{nji prsten le`aja skoro
stopljen sa ~aurom i rukavcem vratila.
Posle sprovedene opse`ne analize
stanja delova le`aja i vratila i
kontrolom njihovog materijala,
konstatovano je slede}e [1]:
a) Kontakt unutra{njeg prstena i
kotrljajnih tela je bio po
~eonoj povr{ini i postoje
vidljivi zarezi na unutra{njem
prstenu;
b) Kotrljajna tela su bila u
kontaktu sa d`epovima
kaveza;
c) Kontakt spolja{njeg prstena i
kotrljajnih tela je tako|e bio
po obimu uz postojanje malih
aksijalnih deformacija na
stazama i to u periodu stajanja
vratila;
d) Kavez je o{te}en na mestima
kontakta sa kotrljajnim telimai
vode}im prstenovima;
 energija
e) Na obema stazama kotrljanja
unutra{njeg i spolja{njeg prstena postoje
tragovi zamora na povr{inama i
pove}anog optere}enja;
f) Uzorci masti sadr`e Fe ~estice i nemetalne
~estice koje su dospele iz spolja{nje
sredine i bile u dovoljnim koli~inama da
dovedu do otkazivanja le`aja;
g) Mikrostruktura materijala le`aja sadr`i
odre|enu koli~inu zaostalog austenita u
procentu ne dozvoljenom za kategoriju
ma{inskog elementa kojoj pripada le`aj;
raspadanje zaostalog austenita ima za
posledicu promenu dimenzije
ma{inskog dela, odnosno u ovom
slu~aju mogu}u promenu karaktera
definisanog naleganja.
Detaljnom analizom postoje}eg
konstrukcionog re{enja, radnih uslova
havarisanog le`aja u radu [2] zaklju~eno je
da je do otkaza le`aja najverovatnije do{lo
iz slede}ih razloga:
a) Smanjeni zazor (veli~ina zazora
ZK-UP = 1.3 mm) izme|u dela kaveza
koji vodi jedan red kotrljajnih tela i
unutra{njeg prstena. Nastao je kao
posledice pritezanja le`aja, zagrevanja
kontaktnih povr{ina koje se okre}u
razli~itom u~estano{}u obrtanja i
pregrevanjem povr{ina kaveza i
unutra{njeg prstena. Usled ovoga
nastalo je neodgovaraju}e vo|enje
jednog reda kotrljajnih tela, pove}ano
habanje prstenova le`aja i gubitak radne
sposobnosti le`aja;
b) Unutra{nji kotrljajni le`aj vratila
ventilatora je u ekstremno nepovoljnim
radnim uslovima funkcionisao bez zazora;
c) Termodava~i na ku}i{tu le`aja nisu
pravovremeno registrovali signal o
pregrevanju delova le`aja, jer su
konstrukciono udaljeni minimalno 15
mm od povr{ina spolja{njeg prstena
le`aja. Istovremeno oni su sa spolja{nje
strane delimi~no izlo`eni struji hladnog
vazduha oko ku}i{ta le`aja - poklopca,
te nisu verodostojno registrovali
promenu radne temperature le`aja,
pogotovo unutra{njeg prstena
d) Ugradbeni zazor le`aja nije bio
odgovaraju}i;
e) Proklizavanje unutra{njeg prstena le`aja
na ~auri postavljenoj na rukavcu vratila;
f) ^aura izme|u rukavca vratila i
unutra{njeg prstena le`aja nije
„mehani~ki” osigurana od okretanja na
rukavcu vratila ventilatora;
g) Prisustvo ne~isto}a u mazivu;
h) Aksijalne vibracije vratila
prouzrokovane neodgovaraju}om
aksijalnim u~vr{}enjem spolja{njeg
prstena le`aja.
3. Uticaj presovanih spojeva na
unutra{njih radijalni zazor le`aja
Pre monta`e delova dvostrukog steznog
spoja (slika 4), naleganja ~aura-rukavac i
Slika 4 Prikaz naleganja kod steznih spojeva u nepokretnom osloncu vratila
unutra{nji prsten-~aura zavise od njihovih
stvarnih mera, ostvarenih u toku izrade.
Posle monta`e navedenih spojeva, karakter
naleganja i vrednosti preklopa, odnosno
zazora se menjaju u odnosu na stanje pre
monta`e, zbog njihovog me|usobnog
uticaja i uticaja radne temperature. Usled
ovih promena naleganja, menja se i
unutra{nji radijalni zazor kotrljajnog
le`aja.
Radijalni zazor kotrljajnog le`aja:
gde su:
ef - fabrikacioni unutra{nji radijalni zazor;
Δe - promena radijalnog zazora u radnim
uslovima;
Δem - promena zazora uslovljena
monta`om le`aja na vratilo i u
ku}i{te;
Δet - promena zazora uslovljena
pove}anjem radne temperature.
Promena radijalnog zazora kotrljajnog
le`aja mo`e se odrediti na osnovu izraza:
gde su:
- promena pre~nika staze
kotrljanja unutra{njeg prstena
le`aja usled naleganja unutra{nji
prsten-~aura i ~aura-rukavac;
- promena pre~nika staze
kotrljanja unutra{njeg prstena
le`aja usled pove}anja radne
temperature;
- promena pre~nika staze
kotrljanja spolja{njeg prstena
le`aja usled naleganja spolja{nji
prsten-ku}i{te;
- promena pre~nika staze
kotrljanja spolja{njeg prstena
le`aja usled pove}anja radne
temperature;
[092]
- promena pre~nika kotrljajnih tela
usled pove}anja radne temperature.
Pove}anja pre~nika staza kotrljanja
unutra{njeg prstena , spolja{njeg
prstena i kotrljajnih tela
uslovljena pove}anom radnom
temperaturom le`aja zavise od njihovih
nazivnih mera i radnih temperatura, kao i
koeficijenata linearnog {irenja materijala
spregnutih delova.
Naleganje otvora u ku}i{tu i omota~a
spolja{njeg prstena je labavo. Stoga
njihovo naleganje ne uti~e na promenu
pre~nika staze kotrljanja spolja{njeg
prstena le`aja, tj.
Promena pre~nika staze kotrljanja
unutra{njeg prstena le`aja usled naleganja
unutra{nji prsten-~aura i ~aura-rukavac
zavisi od preklopa, geometrije i elasti~nih
karakteristika spregnutih delova (krutosti),
kao i njihovih radnih temperatura.
Promena preklopa u naleganju ~aura-
rukavac u zavisnosti od vrednosti
teorijskog preklopa/zazora u ovom
naleganju i od teorijskog preklopa u
naleganju unutra{nji prsten-~aura
prikazana je dijagramima na slici 5 i to: a)
u monta`nom stanju (na standardnoj
temperaturi) i b) u radnim uslovima, kada
je relativna temperatura spregnutih delova
naleganja 10°C. Na osnovu ovih dijagrama
mo`e se konstatovati da se ukupni preklop
u naleganju ~aura-rukavac pove}ava sa
pove}anjem teorijskih preklopa u
naleganjima ~aura-rukavac i unutra{nji
prsten-~aura, a smanjuje se sa pove}anjem
gradijenta temperature u steznim
spojevima. U zavisnosti od ostvarenih
stvarnih mera delova naleganja unutra{nji
prsten-~aura i ~aura-rukavac, tj.
odgovaraju}ih preklopa ili zazora, u
steznom spoju ~aura-rukavac posle
 energija
Slika 5 Zavisnost preklopa u naleganju ~aura-rukavac od teorijskog preklopa/zazora u naleganju ~aura-rukavac i preklopa
u naleganju unutrasnji prsten-~aura - a) monta`no stanje; b) radno stanje sa gradijentom temperature 10°C

a) b)

monta`e, kao i u radnim uslovima, mo`e
se pojaviti zazor ili preklop. U monta`nom
stanju, izme|u ~aure i rukavca postoja}e
uvek preklop, tj. spoj }e biti ~vrst, za sve
vrednosti preklopa izme|u ~aure i
unutra{njeg prstena koje pripadaju skupu
(17...76) μm, ako je preklop izme|u ~aure
i rukavca pre monta`e ve}i od 10 μm. Ako
je ovaj preklop manji od 10 μm, izme|u
~aure i rukavca u monta`nom stanju
stvaraju se uslovi za formiranje zazora.
Ovaj zazor je uvek prisutan izme|u ~aure i
rukavca kada vrednosti izme|u unutra{njeg
prstena i ~aure pripadaju skupu (17...50) μm
(slika 5a), a izme|u rukavca i ~aure pre
monta`e postoji zazor -25 μm.
Kada se ventilator pusti u pogon, pod
dejstvom radne temperature, usled
zagrevanja le`aja, pojavi}e se
odgovaraju}a razlika temperatura kod
delova steznih spojeva. Nastala razlika
temperature uti~e na promenu veli~ine
preklopa ili zazora izme|u ~aure i rukavca.
Promena preklopa/zazora izme|u rukavca i
~aure, kada je razlika temperatura
spregnutih delova 10°C prikazana je na
slici 5b. Ve}a razlika radne temperature
spregnutih delova uti~e na smanjenje
preklopa, odnosno pove}anje zazora
zme|u ~aure i rukavca, dijagram na slici 6.
Na slici 7 prikazani su dijagrami uticaja
teorijskih preklopa u naleganjima ~aura-
rukavac i unutra{nji prsten-~aura na: a)
preklop u naleganju ~aura-rukavac; b)
promenu unutra{njeg radijalnog zazora u
le`aju u radnim uslovima, pri razlici
temperatura u spojevima 10°C. Sa
pove}anjem teorijskog preklopa u
naleganjima ~aura-rukavac i unutra{nji prsten-
~aura pove}ava se radni preklop u naleganju
~aura-rukavac (slika 7a), a time i pre~nik staze
kotrljanja unutra{njeg prstena le`aja. Usled
toga, smanjuje se unutra{nji radijalni zazor
le`aja. Za ove radne uslove, unutra{nji
radijalni zazor u le`aju se mo`e smanjiti za
pribli`no 0,13…0,18 μm (slika 7c).
Uticaj radne temperature i veli~ine
preklopa, odnosno zazora izme|u
spregnutih delova na radijalni zazor
kotrljajnog le`aja u nepokretnom osloncu
vratila ventilatora prikazan je dijagramom
na slici 8. Dobijene vrednosti radnog
zazora su manje od fabrikacionog zazora
le`aja. U ekstremno nepovoljnoj
kombinaciji radnih uslova radijalni zazor u
le`aju se mo`e poni{titi i pre}i u preklop.
U monta`nom stanju rukavac vratila, usled
naleganja spregnutih delova, izlo`en je
cirkularnom i radijalnom naponu. Ovi
naponi su pritisnog karaktera i te`e da
smanje pre~nik vratila, radijalni napon -
direktno, a cirkularni napon - indirektno
preko smanjenja obima. U radnom stanju,
pod dejstvom aksijalne sile rukavac je
napregnut na zatezanje, a pod dejstvom
radijalne komponente - na savijanje. Ovi
naponi su pove}ani usled efekta
koncentracije napona koji izra`en kod
rukavca vratila. Usled momenta trenja
le`aja, rukavac je u maloj meri napregnut i
na uvijanje.
Slika 6 Zavisnost preklopa/zazora u naleganju ~aura-rukavac od relativne temperature
delova u steznim spojevima ~aura-rukavac i unutra{nji prsten-~aura
Na osnovu sprovedene analize, pokazano
je da se izme|u rukavca i ~aure mo`e
pojaviti zazor. Verovatno}a pojave zazora
se pove}ava usled lo{e monta`e prikazane
na slici 3. Usled sile pritezanja i aksijalne
sile ventilatora, navrtka te`i da pro{iri
unutra{nji prsten le`aja, {to se istovremeno
reflektuje na smanjenje radijalnog zazora u
le`aju i slabljenje preklopa, tj. pove}anje
zazora izme|u rukavca i ~aure. U ovim
radnim uslovima, usled pove}anog
momenta trenja u le`aju i postojanja
zazora izme|u ~aure i rukavca, stvaraju se
uslovi za potpuno ili delimi~no
proklizavanje rukavca u ~auri.
Toplotni fluks formiranog kliznog spoja,
koji se {iri prema kotrljajnom le`aju
pove}ava preklope izme|u steznih spojeva,
smanjuju}i jo{ vi{e zazor u le`aju. Ovo
izaziva pove}anje momenta trenja u
kotrljajnom le`aju, {to se reflektije na jo{
intenzivnije proklizavanje kliznog spoja i
razvoj jo{ ve}e koli~ine toplote. Usled

[093]
 energija
Slika 7 Uticaj teorijskog preklopa u naleganju ~aura-rukavac i unutra{nji prsten-~aura ekstremno nepovoljnim uslovima mo`e biti
na: a) preklop u naleganju ~aura-rukavac; b) promenu pre~nika staze kotrljanja naru{ena i radna sposobnost spregnutih
unutra{njeg radijalnog zazora; c) promenu zazora le`aja (Δθθ = 10°C) delova kotrljajnog le`aja (kaveza,
kotrljajnih tela, prstenova).
a)
4. Zaklju~ak
Na osnovu sprovedene analize, pokazano
je da radne sposobnosti vratila, sa aspekta
zapreminske ~vrsto}e, i kotrljajnog le`aja,
sa aspekta veli~ine radijalnog zazora
zavise od intenziteta i karaktera promene
radnog optere}enja, radne temperature
(njenog intenziteta i promene), kao i
propisanih naleganja u steznim spojevima
~aura-rukavac vratila i unutra{nji prsten
le`aja-~aura.

b)
naglog pove}anja temperature, napon na
granici te~enja opada, pa je usled slo`enog
naponskog stanja u rukavcu mogu} nagli
gubitak radne sposobnosti vratila usled
nedovoljne zapreminske ~vrsto}e. Pored
toga, treba imati u vidu da u ovim
Literatura
Sijacki-Zeravcic V., Bakic G., Djukic M.,
Andjelic, B.: Service Problems of Fresh
Air Fan od Fossil Fuel Power Plant - Part
I, Centro Congressi Internazionale, ICF 11
- Conference of Fractures. Turin, Italy
2005
Mitrovic R, Ristivojevic M, Stefanovic N,
Stamenic Z, Lazovic T.: Service Problems
of Primary Stage Air Fan of Fossilfuel
Power Plant - part II - Construction
Design Improvement, Centro Congressi
Internazionale, ICF 11 - Conference of
Fractures. Turin, Italy 2005
Mitrovi} R., Ristivojevi} M., Stefanovi}
N., Stameni} Z., Lazovi} T., Tasi} M.,
Mom~ilovi} S.: Analiza stanja ule`i{tenja
vratila ventilatora sve`eg vazduha
termoenergetskih postrojenja, Dru{tvo
termi~ara Srbije i Crne Gore,
ELEKTRANE 2004 - Simpozijum sa
me|unarodnim u~e{}em, Vrnja~ka Banja,
2004

Slika 8 Zavisnost radnog zazora kotrljajnog le`aja od teorijskog preklopa u naleganju

unutra{nji-prsten ~aura za gradijent temperature 10°C

[094]
 energija
Sr|an Bo{njak, Zoran Petkovi}, Predrag Mateji}, Nenad
Zrni}, Vlada Ga{i}
Ma{inski fakultet, Beograd

UDC 622.33:[621.87:620.173

Rotorni bageri i pretovarni

mostovi za ugalj - problemi
~vrsto}e u eksploataciji
Rezime
U toku eksploatacije rotornih bagera relativno ~esto dolazi do otkaza (plasti~ne deformacije, prsline, pukotine, lomovi) delova nose}e
konstrukcije i ma{inskog podsistema. Njihovi uzroci su razli~iti, ali su posledice uvek iste - direktna materijalna {teta i finansijski
gubici kao posledica isklju~ivanja bagera iz proizvodnje. U radu se razmatra nekoliko karakteristi~nih slu~ajeva otkaza - lomovi
dvoto~kovnih kolica i guseni~nih ~lanaka mehanizma za kretanje (bager KRUPP 1760), lom vratila pogona dizanja strele rotora
(bager TAKRAF SRs 1200), prsline i pukotine u strukturi obrtne platforme (bager TAKRAF SRs 1200). Na osnovu rezultata
kona~noelementne analize projektovanog stanja pomenutih delova bagera, utvr|eni su nedostaci konstrukcionih re{enja i izr{ena
rekonstrukcija. Verifikacija izvedenih rekonstrukcija izvr{ena je primenom MKE i eksperimentalnim putem. Rekonstrukcija ka{ika
bagera sa ciljem da se pobolj{aju uslovi njihovog pra`njenja - ugradnja lan~ane zavese umesto limenog dna - zahteva detaljnu analizu
naponsko-deformacionog stanja. U radu su prezentirani rezultati uporedne kona~noelementne analize strukture originalne i
rekonstruisane ka{ike bagera O&K SchRs 630-25/6.
Pretovarni mostovi za ugalj ~ine okosnicu sistema transporta uglja u termoelektranama. Njihov veliki raspon i mogu}nost pojave
izuzetno nepovoljnih kombinacija optere}enja mogu da dovedu do kolapsa nose}e strukture. U termoelektrani „Kolubara“ je zbog
nedovoljne krutosti strukture pretovarnih mostova (proizvo|a~ METALNA, kapacitet 300 t/h, ) u horizontalnoj ravni i optere}enja
izazvanih zako{avanjem dolazilo do ~estih zastoja u radu sistema za transport uglja i te{kih havarija. U radu je prezentirana
rekonstrukcija strukture pretovarnih mostova i pogona kretanja kojom su u potpunosti eliminisani pomenuti problemi. Rezultati
kona~noelementne analize originalne i rekonstruisane strukture verifikovani su merenjem u realnim radnim uslovima.
Klju~ne re~i: rotorni bager, pretovarni most, ~vrsto}a.

Abstract
During operating of bucket wheel excavators occur frequently different types of failures like plastic deformations, cracks, fractures,
and breakage of parts of supporting structures nad mechanical subsystem. That is caused by different reasons, but the consequences
are always the same - direct financial loss due to turn off of excavators out of operation. The paper considers few typical cases of
failure - break down of two-wheels car and caterpillar ankles of driving mechanism for motion (excavator KRUPP 1760), breakage of
shaft of driving mechanism for bucket wheel boom lifting (excavator TAKRAF SRs 1200), cracks and fractures in the structure of
rotating platform (excavator TAKRAF SRs 1200). On the basis of the FEM analysis of design state of mentioned parts of excavators,
the drawbacks of structural solutions have been observed and the reconstruction was done. Verification of implemented reconstruction
is done by using FEM and experimentally. The reconstruction of excavator's buckets, in order to improve the conditions of their
discharging - installing chain curtain instead of steel bottom - requires a detailed analysis of strain - stress state. The paper presents
the results of comparative FEM analysis of structure of original and re-built bucket of excavator O&K SchRs 630-25/6.
Unloading bridges presents the body of the coal transportation system in thermal power plants. Their large span and possibility of
appearance of strong unfavourable combinations of load can lead to the collapse of supporting structure. In thermal plant "Kolubara",
due to the unsufficient stiffness of unloading bridges (manufacturer METALNA, throughput 300 t/h) in horizontal plane and skewness
loads, occur frequent delays in the operation of the system for coal transportation and strong damages. The paper presents the
reconstruction of unloading bridges structure and driving mechanisms, wherewith the mentioned problems are totally overcame. The
results of FEM analysis of original and reconstructed structure has been verified by measurements in real operating conditions.
Key words: bucket wheel excavator, unloading bridge, strength.

1. Uvod Rekonstrukcija struktura i mehanizama ugalj. Projekti, u radu sa`eto prezentiranih

Zahtevi za ostvarivanje projektovanog
u~inka u veoma o{trim re`imima rada
~esto dovode do otkaza pojedinih
podsistema te{kih ma{ina za mehanizaciju.
Pomenuti otkazi mogu da budu posledica
propusta nastalih tokom projektovanja i
konstruisanja ma{ina, ili nepridr`avanja
propisanih uslova eksploatacije i
odr`avanja.
zahteva suptilnu analizu problema, a to se
pre svega odnosi na analizu optere}enja i
modeliranje pojedinih podsistema ma{ina.
Pored toga, prostorna i funkcionalna
ograni~enja dodatno ote`avaju re{avanje
problema rekonstrukcije.
U radu je izlo`eno nekoliko primera
rekonstrukcija struktura i mehanizama
rotornih bagera i pretovarnih mostova za
rekonstrukcija, ura|eni su u Centru za
mehanizaciju Ma{inskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
2. Pogon kretanja bagera
KRUPP SchRs 1760
Intenzivna eksploatacija i velika mobilnost
bagera KRUPP SchRs 1760 dovode do

[095]
 energija
Slika 1 Izgled havarisanih kolica Slika 2 Lom segmenta papu~e mala krutost
strukture kolica u
pravcu dejstva
bo~nih sila, koje
se dominantno
javljaju pri
kretanju bagera u
krivini.
Polaze}i od
izlo`enih
~injenica i
ograni~enja koja
name}u prostorni
uslovi ugradnje
sklopa
Slika 3 3D modeli dvoto~kovnih kolica [1]- (a originalna kolica; b )rekonstruisana kolica
dvoto~kovnih
kolica u guseni~ni
kreta~, u projektu
[1] dat je predlog
konstrukcionog
re{enja strukture
kolica, ~ija bo~na
krutost
zadovoljava
uslove
optere}enja.
Ugradnjom
vertikalnih
ukru}enja i
(a (b
centralnog donjeg
veznog lima, koji
relativno ~estih otkaza mehanizma za 2.1. Rekonstrukcija dvoto~kovnih je oblikovan tako da ulazi duboko u
kretanje, koji su posledica: strukturu vilju{ke, slika 3 (b), ostvarena je
kolica
kompaktnost sredi{njeg dela strukture
z plasti~nih deformacija i lomova strukture Osnovni nedostatak konstrukcionog kolica i time eliminisana mogu}nost
kolica u zoni ule`i{tenja to~kova, {to u re{enja originalnih kolica, slika 3 (a), jeste pojave loma u zoni cevi za ule`i{tenje
kasnijoj fazi dovodi do razaranja nepostojanje veze bo~nih stranica ispod dvoto~kovnih kolica. Ugradnjom
elemenata sklopa osovine to~ka, kao i ose osovina to~kova. Na osnovu izgleda horizontalnih ukru}enja ispod i iznad
strukture kolica, slika 1; havarisanih kolica, slika 1, zaklju~uje se da osovina to~kova znatno je pove}ana
z lomova segmenata papu~a, slika 2. je osnovni uzrok lomova upravo relativno krutost vilju{ki u horizontalnom pravcu.
Horizontalna
Slika 4 Izgled havarisanih kolica [1] Slika 5 Polje pomeranja modela strukture ukru}enja ispod
originalnih kolica [1] osovina to~kova i
centralni donji
vezni lim
formiraju krut
donji pojas
strukture kolica,
~ime se elimini{e
osnovni
nedostatak
strukture
originalnih kolica
- nepostojanje
veze bo~nih
strana ispod ose
osovina to~kova.
Slika 6 Polje pomeranja modela strukture Slika 7 Polje napona u zoni u{ki originalnih Pove}anje krutosti
rekonstruisanih kolica [1] kolica [1] strukture kolica u
bo~nom pravcu u
znatnoj meri
rastere}uje
elemente za
aksijalno
u~vr{}ivanje
osovina to~kova.
Kona~no, iako to
nije bio prioritetni
cilj,
rekonstrukcijom
strukture kolica
postignuta je i
ve}a krutost u

[096]
 energija
Slika 7 Dijagram zavisnosti sila - pomeranje na mernom mestu 2 [5] - (a) originalna kolica; (b) rekonstruisana kolica
(a
pravcu dejstva vertikalnih optere}enja, {to
svakako doprinosi smanjenju nivoa
naponskog stanja.
Prozra~nost strukture originalnih i
kompaktnost strukture rekonstruisanih
kolica jasno se uo~ava na slici 3.
S obzirom na ~injenicu da je geometrija,
na~in ule`i{tenja i osiguranja osovine
oslonog to~ka ostao nepromenjen u odnosu
na originalno re{enje, u nastavku se daje
uporedna kona~noelementna analiza same
strukture kolica za originalno i
rekonstruisano stanje. Analiza optere}enja
strukture dvoto~kovnih kolica izvedena je
prema [2,3,4].
Upore|ivanjem izgleda havarisanih kolica,
slika 4, i polja pomeranja modela strukture
originalnih kolica, slika 5, zaklju~uje se da
model verno simulira pona{anje strukture
kolica pod dejstvom spolja{njeg
optere}enja. Maksimalno pomeranje u
pravcu dejstva bo~ne sile, koja je osnovni
uzrok havarije kolica, kod modela
strukture originalnih kolica iznosi 8,7 mm.
Slika 8 Polje napona segmenta papu~e [6]
Slika 10 Segment papu~e - pogled odozdo [6]
(b
Model strukture rekonstruisanih kolica na
istom mestu, u istom pravcu, daje
pomeranje 1,5 mm, slika 6.
Projektovani aksijalni zazor izme|u
osovina to~kova i vertikalnih limova iznosi
2 mm. Izgled naponskog polja kada
pomeranje referentnih ~vorova vertikalnog
lima originalnih kolica u pravcu ose
osovinice oslonog to~ka iznosi 2 mm,
prikazan je na slici 7. Maksimalna
vrednost uniaksijalnog napona (hipoteza
Huber, Hencky, Von Mises) u zoni
uklje{tenja u{ki iznosi 41,7 kN/cm2, {to
govori da su pojedini delovi strukture u{li
u zonu plastifikacije. Ovaj rezultat
potvr|uje i ~injenica da se lomovi
strukture kolica de{avaju upravo u
pomenutoj zoni, slika 1.
Ispitivanje originalnih i rekonstruisanih
kolica izvr{eno je u Centralnom remontu
DP “Kolubara Metal”. Rezultati ispitivanja
prikazani su na slici 7.
Tokom ispitivanja originalnih kolica, pri
dejstvu sile intenziteta 760 kN do{lo je do
Slika 9 3D model papu~e [6]
Slika 11 Zavisnost napona od radijusa [6]
[097]
pojave pukotine u zoni uklje{tenja u{ke na
mernom mestu 2, slika 7 (a). Nakon
zavr{enog ispitivanja konstatovane su
plasti~ne deformacije strukture kolica koje
odgovaraju deformacijama koje se sre}u
tokom eksploatacije bagera. Osim toga,
dolazi i do pojave smicanja navrtke za
osiguranje osovine oslonog to~ka, {to se,
tako|e, de{ava u praksi.
Prilikom ispitivanja rekonstruisanih kolica,
pri dejstvu sile intenziteta 2 x 1200 kN,
slika 7 (b), dolazi do pojave znatnih
deformacija probnog stola i, u kasnijoj
fazi, pucanja zavarenih veza elemenata
njegovog postolja. Nakon ispitivanja nisu
uo~ene plasti~ne deformacije strukture
kolica, niti je do{lo do pojave smicanja
navrtke za aksijalno osiguranje osovine
to~ka.
Rezultati eksperimentalne analize
pona{anja konstrukcije originalnih i
rekonstruisanih dvoto~kovnih kolica, pri
dejstvu optere}enja u pravcu osa osovina
to~kova, upu}uju na slede}e zaklju~ke:
 energija
Slika 12 Detalj KE modela spojnice [8]
Slika 14 Dijagram promene momenta uvijanja i izlaznog vratila reduktora [8] - (a) kruta spojnica; (b) elasti~na spojnica
Mt [kNm]
(a
z granica proporcionalnosti je dvostruko
ve}a kod rekonstruisane strukture kolica;
z do pojave pukotina i plasti~nih
deformacija strukture originalnih kolica
dolazi pri optere}enju ~iji je intenzitet
znatno ni`i od granice proporcionalnosti
rekonstruisanih kolica.
2.1. Rekonstrukcija segmenta
papu~a gusenica
Osnovni uzrok lomova segmenata papu~e
u zoni ulaska u{ke u telo segmenta, slika 2,
jeste izra`ena koncentracija napona.
Analiza naponsko-deformacionog stanja
segmenta papu~e izvedena je primenom
MKE, na modelu, slika 8, formiranom na
osnovu 3D modela papu~e, slika 9.
Pove}anjem radijusa na mestu ulaska u{ke
u telo segmenta sa 10 mm na 25 mm, slika
10, ostvareno je smanjenje vrednosti
uniaksijalnog napona, izra~unatog prema
hipotezi najve}eg deformacionog rada na
promeni oblika, sa 59,0 kN/cm2 na 22,1
kN/cm2, slika 11.
3. Pogon dizanja strele rotora
bagera TAKRAF SRs 1200
Tokom eksploatacije rotornog bagera
TAKRAF SRs1200 javljali su se lomovi
izlaznog vratila reduktora mehanizma za
promenu nagiba strele rotora. Re{enje
pomenutog problema ostvareno je
pogodnim oblikovanjem u zoni promene
pre~nika, odnosno smanjenjem teorijskog
faktora koncentracije napona.
Da bi se izbegao nepovoljan uticaj
nesinhronizovanosti rada pogonskih
motora, kao i sistema ko~enja koji
elasti~nu spojnicu na ulaznom vratilu
reduktora izbacuje iz funkcije, projektom
[7] predvi|eno je da se veza izlaznog
Slika 13 Torziona krutost elasti~ne spojnice [8]
Mt [kNm]
t [s]
(b
vratila reduktora i me|uvratila sa malim
zup~anikom ostvari elasti~nom spojnicom
sa gumenim ulo{cima.
Analiza dinami~kog pona{anja mehanizma
sa ugra|enom elasti~nom spojnicom
zahtevala je da se najpre odredi krutost
pomenute spojnice. To je u~injeno
primenom MKE, slike 12 i 13. Simulacija
optere}enja izazvanog otporom kopanja
izvedena je na na~in izlo`en u [9].
Na osnovu uporedne analize dijagrama
prikazanih na slici 14, zaklju~uje se da je
amplituda promene momenta uvijanja
izlaznog vratila reduktora manja kod
mehanizma sa ugra|enom elasti~nom
spojnicom, {to je posledica amortizacije
vi{ih harmonika poreme}ajne sile.
4. Obrtna platforma bagera
TAKRAF SRs 1200
U toku eksploatacije bagera ovog tipa
dolazilo je i do pojava pukotina i prslina
na elementima strukture platforme.
Pomenuti defekti strukture platforme
dominantno su locirani na donjoj plo~i i
vertikalnim limovima nosa~a prednjih
stubova, na mestima sa izra`enom
koncentracijom napona (tehnolo{ki otvori
Slika 15 Pukotine i prsline u strukturi obrtne platforme [10] - (a) vertikalni lim;
(b) donja plo~a
(a
[098]
u strukturi,
nedovoljna du`ina
i nepovoljna
geometrija
zavr{etka oja~anja
donjeg pojasa
nosa~a prednjih
stubova). Izgled
tipi~nih pukotina i
prslina strukture
platforme, u zoni
t [s] ulaska u
cilindri~nu formu,
prikazan je na
slici 15.
Identifikacija
naponsko -
deformacionog stanja originalne strukture
obrtne platforme izvr{ena je primenom
MKE, {to je zahtevalo da se na osnovu
konstrukcione dokumentacije najpre
formira 3D model kojim su obuhva}eni svi
detalji strukture platforme, slika 16. Nakon
toga generisana je kona~noelementna
mre`a sa 1 035 538 elemenata tipa
tetraedra. Detalj mre`e u zoni pojave
prslina i pukotina prikazan je na slici 17.
Izgled bo~ne ortogonalne projekcije polja
pomeranja strukture platforme i detalj
polja napona u zoni pojave prslina i
pukotina, u I slu~aju optere}enja (bager
van pogona), prikazani su na slikama 18 i
19. Najve}e pomeranje (18,7 mm) javlja se
u zoni oslanjanja prednjih stubova
nadgradnje, dok se najve}i normalni napon
u pravcu globalne ose X (32,1 kN/cm2)
javlja u zoni otvora na donjoj plo~i, ispod
zadnjih stubova.
Rekonstrukcijom strukture obrtne
platforme - oja~avanjem donje plo~e i
zatvaranjem postoje}eg tehnolo{kog otvora
- ostvareni su slede}i efekti:
z eliminisan je koncentrator napona u zoni
pojave prslina i pukotina,
(b
 energija
Slika 16 3D model strukture platforme [10] Slika 17 KE mre`a u kriti~noj zoni strukture [10]

Slika 18 Polje pomeranja strukture platforme [10] Slika 19 Polje napona u kriti~noj zoni [10] 6. Pretovarni
most za ugalj
metalna
PM - 300
Nedovoljna krutost
strukture
pretovarnog mosta
za ugalj, u zoni krute
noge, prouzrokovala
je relativno ~este
zastoje ~etiri
pretovarna mosta
(kapacitet 300 t/h,
Slika 20 Detalj polja pomeranja u zoni oslanjanja zadnjih stubova nadgradnje [10] - a) originalna raspon 50 m) sistema
struktura platforme; b) rekonstruisana struktura platforme dopreme uglja u TE
“Kolubara”. U
ekstremnim
situacijama, dolazilo
je i do izvijanja
kosnika krute noge,
{to je za posledicu
imalo kolaps
strukture mosta. Na
osnovu analize
(a (b izvr{ene u [12],
izvedena je
rekonstrukcija
z znatno bla`a promena polja deformacije lan~ana zavesa, slika 21, uz istovremeno strukture mosta, kojom je osna`ena
strukture, slika 20 i oja~anje strukture ka{ike. Dokaz ~vrsto}e postoje}a re{etka kosnika krute noge i
z znatno ni`i (za 1,73 puta) nivo rekonstruisane strukture ka{ike izveden je uvedena sekundarna re{etka, ~ime je
naponskog stanja u kriti~nim zonama. komparativnom kona~noelementnom obezbe|ena elasti~na stabilnost kriti~nih
analizom. Posebna pa`nja posve}ena je elemenata strukture. Pri istim uslovima
5. Ka{ika bagera ORENSTEIN & analizi naponskog stanja u zonama optere}enja, naponi u kriti~nim elementima
KOPPEL SchRs 630 oslanjanja ka{ike - u{ke i rep ka{ike, slika strukture smanjeni su za 2,1 puta, a
Da bi se re{io problem lepljenja iskopanog 22. Rezultati kona~noelementne analize su pomeranja strukture u zoni pendel noge, u
pokazali da stepeni sigurnosti pravcu vo`nje mosta, za 1,4 puta, slika 23.
materijala na dno ka{ike (zapremina nalepa
rekonstruisane strukture ka{ike nisu manji Svi neophodni dokazi strukture mosta
se u ekstremnim uslovima kretala u
izvedeni su saglasno preporukama datim u
granicama 30 ... 50 % zapremine ka{ike), od stepena sigurnosti originalne strukture
uklonjeno je dno ka{ike i postavljena [13].
ka{ike.
7. Zaklju~ak
Slika 21 Originalna (a) i rekonstruisana (b) ka{ika [11]
Rotorni bageri i
deponijske ma{ine
(pretovarni mostovi za
ugalj) ~ine okosnicu
sistema mehanizacije
povr{inskih kopova i
termoelektrana. Njihovi
zastoji se izrazito
negativno odra`avaju na
proces proizvodnje uglja
i elektri~ne energije.
Zastarelost koncepcija i
(a (b vi{edecenijska

[099]
 energija
Slika 22 Detalj naponskog stanja strukture ka{ike u zoni repa [11] - (a) originalna ka{ika; (b) rekonstruisana ka{ika [14] Ivkovi}, S.,
eksploatacija u te{kim uslovima, uz
nedostatak finansijskih sredstava
neophodnih za kupovinu nove opreme,
upu}uju na zaklju~ak da je revitalizacija,
shva}ena u {irem smislu [14],
najracionalniji put o~uvanja i podizanja
performansi te{ke mehanizacije u na{oj
energetici. Iskustva ste~ena re{avanjem
problema otkaza mehanizama i struktura
posmatranih klasa ma{ina za mehanizaciju,
predstavljaju va`an segment baze znanja
neophodnog za realizaciju projekata
revitalizacije.
Literatura
[1] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Projekat rekonstrukcije dvoto~kovnih
kolica mehanizma za kretanje rotornog
bagera KRUPP SchRs 1760, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2003, str. 155.
[2] Rasper, L., Der Sshaufelradbagger als
Gewinnungsgerat, Trans Tech
Publications, Clausthal, 1973, str. 330.
[3] Durst, W., Vogt, W.,
Sshaufelradbagger, Trans Tech
Publications, Clausthal, 1986, str. 578.
[4] Deutsche Norm - Bagger, Absetzer und
Zusatzgeräte in Braunkohlentagebauen
(DIN 22261-2), Berlin, 1998, str. 96.
[5] Petkovi}, Z. Panteli}, M., , Bo{njak, S.,
Eksperimentalna analiza pona{anja
strukture dvoto~kovnih kolica rotornog
bagera KRUPP SchRs 1760, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2003, str. 53.
[6] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Zrni}, N., Projekat rekonstrukcije
segmenta papu~a gusenica rotornog
Slika 23 Polja pomeranja originalne (a) i rekonstruisane (b) strukture pretovarnog mosta
(a
Tanasijevi}, M.,
Ivkovi}, D.,
Aktuelni problemi
rotornih bagera na
kopovima uglja u
Srbiji, Istra`ivanja i
projektovanja za
privredu, Institut za
istra`ivanja i
projektovanja u
privredi, Beograd,
7-2005, str. 51 - 55.
(a (b
Ovaj rad
bagera KRUPP SchRs 1760, Ma{inski predstavlja deo istra`ivanja na projektima
fakultet, Beograd, 2003, str. 84. u okviru Programa tehnolo{kog razvoja
[7] Petkovi}, Z., Bo{njak, S., Mateji}, P., Srbije - projekti broj 6368 i 6344, oba
Jovkovi}, M., Zrni}, N., Projekat finansirana od strane Ministarstva nauke, i
rekonstrukcije mehanizma za dizanje strele za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.
rotora bagera TAKRAF SRs 1200,
Ma{inski fakultet, Beograd, 2003, str. 91.
[8] Bo{njak, S, Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Jovkovi}, M., Dynamic analysis of hoisting
system of bucket wheel excavator’s boom,
Applied and Computer Mathematics,
BAMM, PAM - Centre, Technical
University of Budapest, Balaton, 2003.
[9] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Jovkovi}, M.,
Simulation of bucket wheel excavator's
and trencher's load coused by excavation
resisting force, XVI International
conference on Material flow, Machines
and Devices in industry ICMFMDI 2000,
Belgrade, SRJ, December 2000, str. 1-203
- 1 - 207.
[10] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Ga{i}, V., Projekat rekonstrukcije obrtne
platforme rotornog bagera TAKRAF SRs
1200, Ma{inski fakultet, Beograd, 2005,
str. 189.
[11] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Jovkovi}, M., Zrni}, N., Ga{i}, V., Studija
~vrsto}e ka{ike bagera ORENSTEIN &
KOPPEL SchRs 630, Ma{inski fakultet,
Beograd, 2002, str. 141.
[12] Petkovi}, Z. Bo{njak, S., Jovkovi},
M., Ga{i}, V., Zrni}, N., Projekat sanacije
i rekonstrukcije pretovarnog mosta za
ugalj - METALNA PM 300, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2002, str. 642
[13] Petkovi}, Z., Ostri}, D., Metalne
konstrukcije u ma{inogradnji I, Ma{inski
fakultet, Beograd, 1996, str. 620.
(b
[100]
 energija
Aleksandar Ribi}
IMP Automatika d.o.o. , Beograd
Dragan Ne{i}
J.P. TENT - TE Morava, Svilajnac

UDC 621.311.22:[621.184.3:681.515.8

Projektovanje regulacije
temperature svje`e pare
u TE Morava
emperatura svje`e pare jedan je od

T parametara koji ima velik uticaj

kako na stepen korisnog dejstva,
tako i na miran i pouzdan rad parne
turbine. Zbog toga su zahtjevi koji se
postavljaju pred regulaciju vrlo strogi.
Ovakve zahtjeve ponekad je jako te{ko
zadovoljiti, kako zbog razli~itih
poreme}aja koji djeluju na kotao, tako i
zbog promjena parametara dinami~kog
modela kotla. Ove promjene dolaze od
promjene radnog re`ima kotla, ali i zbog
talo`enja {ljake na zidovima lo`i{ta,
visinom centra plamena u lo`i{tu,
temperaturom plamena, i drugim
parametrima. Zbog nedostatka relativno
ta~nih modela, koji bi dali opise uticaja
navedenih parametara na dinami~ko
pona{anje, te{ko je potpuno komenzovati
~ak i mjerljive poreme}aje koji su bitni za
temeperaturu svje`e pare, kao {to su
pritisak i protok svje`e pare, dotok napojne
vode u bubanj kotla, promjenu optere}enja
kotla itd.
U ovom radu bi}e prikazano rje{enje
sistema za regulaciju temperature
pregrijane pare na kotlu 120 MW TE
MORAVA u Svilajncu.
1. Opis sistema pregrijane pare
TE Morava
Ovo su neke od osnovnih
karakterisitika kotla: Slika 1 [ema regulacije temperature pregrijane pare
z Proizvo|a~: RAFAKO,
Racibor~, Poljska
z Godina izgradnje: 1969
z Broj mlinova: 6
z Nazivni pritisak pare: 13.5
MRa
z Temperatura pare i
me|upare: 535 oS
z Kapacitet kotla: 380 t/h
svje`e pare
z Vrsta uglja: razni otpadni
mrki ugalj iz podzemne
eksploatacije
Rezime
U radu je prikazana primena antiwindup PID regulatora u regulaciji temperature
pregrejane pare.
Opisani su dinami~ki moduli pregreja~a i prikazani eksperimentalni podaci sa bloka TE
Morava.
Klju~ne re~i: antiwindup PID i pregreja~ pare.
[ema pregrijavanja svje`e pare sastoji se
od dvije grane i proikazana je na slici 1.
Zasi}ena para iz bubnja na temperaturi 330
o
S prvo prolazi kroz konvekcioni pregrija~
gdje mu se temperatura podi`e za oko 100
stepeni, zatim kroz niz od 4 ozra~ena
pregrija~a, koji podi`u temperaturu do 535
o
S. Regulacija temperature obezbje|uje se
ubrizgavanjem vodenog spreja u pregrijanu
paru u komore iza pregrija~a K1 i S3 . Iza
pregrija~a S2 ukr{taju se lijeva i desna
grana pare. Ovim rje{enjem omogu}uje se
ravnomjernije zagrijavanje lijeve i desne
strane linije pare. Pregrija~ S4 ima
relativno malu inerciju, tako da je
ubrizgavanjem iza S3 omogu}ena fina
zavr{na regulacija temperature pare pred
ulaskom u turbinu.
Poreme}aj koji dominantno uti~e na
temperaturu pare jeste polo`aj `i`e
plamena. Podizanjem `i`e plamena navi{e,
dolazi do velikog isijavanja topline na
ozra~ene pregrija~e i brzog porasta
temperature na izlazu pregrija~a.
Specifi~nost ovog bloka jeste kori{tenje
mje{avine uglja za lo`enje. Zbog razli~itih
ta~aka paljenja raznih vrsta uglja `i`a
plamena stalno {eta i tako mijenja
temperaturu pare.
2. Modeli pregrija~a
Polaze}i od jednodimenzione parcijalne
diferencijalne jedna~ine navedene u [1],
prenosna funkcija pregrija~a od ulazne
temperature pare prema izlaznoj
temperaturi, uz zanemarivanje transportnog
ka{njenja, dobija se u obliku:
(1)
gdje parametri Î»Ï zavise od karkteristika
pregija~a, pritiska i protoka pare. Na slici 2
prikazani su neki odzivi na step ulaz za
fiksirano Î,,= Ï i razne vrijednosti Î.
Za potrebe po{avanja regulatora koristimo
aproksimacije, koje su pogodnije za
identifikaciju:

[101]
 energija
Slika 2 Odzivi na step ulaz temeperatura pare pregrija~a sa na ulaz za pra}enje
regulatora R1. R2 je
realizovan kao inkrementalni
PID regulator sa impulsnim
izlazom koji se vodi na
motor ventila za
ubrizgavanje. Osim {to
popravlja dinami~ke
karekteristike konture, ovaj
regulator slu`i i za
linearizaciju karakteristike
ventila i kompenzuje
promjene poja~anja ventila
za razne vrijednosti protoka
pare. Na ovaj na~in znatno
se popravlja robustnost
performansi na promjene
parametara.
Drugu kaskadu ~ine
regulatori R3 i R4. Princip
regulacije sli~an je kao i

Tabela 1
(2)
Pgen[MW] Ta[sec] Tb[sec] T1[sec] T2[sec] Ï,,m[sec] Tm[sec]
105 30 60 15 140 0.5 25
ili
75 40 95 25 210 0.5 35

(3)
Slika 4 Odata snaga generatora

Aproksimacija (2) pogodnija je ako je λ2 ,

(3) u ostalim slu~ajevima.
Prenosna funkcija elementa za mjerenje
temperature aproksimira se u obliku:

(4)

3. [ema regulacije
Na slici 3 prikazana je {ema regulacije
jedne grane pregrijane pare. Zahtijeva se
da temperatura pare na izlazu iz kotla bude
u granicama 535 ± oS. Regulacija je PID sa dodatnim ulazom za pra}enje prethodnoj konturi, jedino se kao izlazna
izvedena kroz dvije nezavisne kaskade. izlaza. Izlaz ovog regulatora predstavlja temperatura za regulaciju uzima
postavnu vrijednost za regulator temperatura pred drugim hladnjakom.
Prvu kaskada ~ine regulatori R1 i R2. R1
temperature iza hladnjaka R2. Stvarna Uloga ove kaskade jeste da odr`i takvu
predstavlja regulator temperature na izlazu
vrijednost temperature ispred hladnjaka,
iz kotla, i realizovan je kao antiwindup vrijednost temperature iza hladnjaka vodi

Slika 3 [ema regulacije temperature pregrijane pare

[102]
 energija
Slika 5 Temperatura pare na izlazu iz kotla
Slika 6 Otvorenost ventila za ubrizgavanje
tako da ventil kojim upravlja prva kaskada
bude uvijek u aktivnoj oblasti (da nije
skroz otvoren ili zatvoren).
Ru~no upravljanje omogu}eno je
mogu}no{}u direknog upravljanja
regulacionim ventilom. Kako su R1 i R3
antiwindup regulatori, ne}e u slu~aju
du`eg odstupanja od zadane vrijednosti u
ru~nom re`imu rada, do}i do "navijanja"
integralnog dijela regulatora, pa je prelazak
sa ru~nog u automatski re`im gladak, bez
preskoka i oscilovanja regulisane
promjenljive.
4. Identifikacija
Iz eksperimantalnih podataka snimljenih
na kotlu, izvr{ene su identifikacije modela
(2), (3) i (4) pri snagama 70 i 105 MW za
prenosne funkcije Gp (s) i Gm (s). Za model
(3) dobijala se negativna vrijednost za T1,
za kaskadu sa R1 i R2, tako da je za Gp (s)
usvojen model (2). Za kaskadu sa R3 i R4,
dobijala se negativna vrijednost za Ta, pa
je usvojen model (3). Vrijednosti
izra~unatih parametara date su u tabeli 1.
5. Eksperimentalni podaci
Na osnovu dobijenih parametara, koriste}i
[2] izvr{eno je pode{avanje regulatora. Na
[2] S. Skogestad,
Simple analytic rules
for model reduction and
PID controller tuning,
Journal of Process
Control, 13, 2002, str.
291-309.
[3] K.J. Åstrom, T.
Hagglund, PID
Controllers: Theory,
Design and Tuning, 2nd
edition, Instrument
Society of America,
Research Triangle Park,
1995.
slikama 4,5 i 6 prikazani su dijagrami
snage generatora, temperature svje`e pare i
otvorenosti ventila za ubrizgavanje ispred
zavr{nog pregrija~a. U po~etku snimanog
perioda, pri snazi manjoj od 90 MW,
vidljivo je da temperatura pare i bez
ubrizgavanja nije mogla da dostigne
nominalnu. Bez obzira na trajanje takvog
stanja od oko 20 min., nije do{lo do
"navijanja" (windup) integralnog ~lana
regulatora, te je, ~im su se stekli uslovi
temperatura odr`avana u datim granicama
bez preskoka. Na slici 6 vidljiv je jako
miran rad izvr{nog organa (ventila) uprkos
znatnim poreme}ajima i izrazitoj
nelinearnosti karakteristike ventila.
Literatura
[1] R. Herbrik, Modeling and Optimal
Control of Once-Trough Steam Generating
Systems, U of I/CSL Report, Urbana, IL,
USA, 1971.
[103]

ehni~ki progres i porast `ivotnog
T standarda u svetu nerazdvojivo su
vezani za proizvodnju i upotrebu
elektri~ne energije bez obzira na stepen
razvijenosti pojedinih zemalja.
Danas je nemogu}e zamisliti stvaranje
nove materijalne vrednosti a da to nije
vezano za proizvodnju i potro{nju
elektri~ne energije.
Elektroprivredni sistem po svom zna~aju i
karakteristikama funkcionisanja predstavlja
krvotok zemlje i dru{tva. Posmatraju}i ga
kao celinu sastavljen je od 4 osnovna
elementa:
a) elektri~ni izvori
b) transformatori
c) elektri~ni vodovi (prenos elektri~ne
energije od elektrana do potro{a~a uz
`eljeni napon i ograni~eno strujno
optere}enje)
d) potro{a~i.
Kontinualno uve}ana proizvodnja i
potro{nja elektri~ne energije uslovila je
potrebu za kablovima razli~itih
konstrukcija i karakteristika a istovremeno
i razvila o{tru konkurenciju me|u
proizvo|a~ima.
U toku pro{le godine svetsko tr`i{te
kablova iznosilo je 83 milijardi USD.
Prema podacima ICF (International
Cablemakers Federation) proizvo|a~i
Centralne i Isto~ne Evrope (Bugarska,
^e{ka, Ma|arska, Poljska, Rumunija,
Rusija, Slova~ka i biv{a Jugoslavija) imali
su tr`i{te vredno 2,52 milijarde USD i to
predstavlja pad od 16% u odnosu na
prethodnu godinu.
Kretanje prodaje kablova i provodnika u
poslednjih 10 godina po zapo{ljenom
pokazuje da u Evropi najni`i nivo dr`i
Rusija, Srbija i Crna Gora, Bugarska i
Rumunija. Sa druge strane, u Centralnoj i
Isto~noj Evropi identifikovano je 96
proizvo|a~a provodnika i kablova: 37 u
biv{em SSSR-u, Poljskoj 18, zatim slede
SCG 13, ^e{ka 9, Rumunija 7, a ostalo je
u Slova~koj, Ma|arskoj, Bugarskoj.
energija
Dr Toplica Pavlovi}
Holding industrija kablova a.d., Jagodina
Radi{a Dimitrijevi}
Institut FKC, Jagodina
UDC 621.315:658.5(497.11)
Komparativne prednosti
FKS-Jagodina u proizvodnji
energetskih kablova
Rezime
U ovom radu na sublimiran na~in prikazano je sada{nje stanje sa stanovi{ta tehnologije,
materijala i smernica za upotrebu i dat kriti~ki osvrt u funkciji razmi{ljanja oko
perspektive uva`avaju}i i aktuelni trenutak pripreme i kona~ne verzije realizacije
procesa transformacije.
Predmet analize su bili kablovi za prenos energije srednjeg i visokog napona sa
papirnom izolacijom, izolacijom umre`enog polietilena i elastomerima. Komaparativne
prednosti i ograni~enja posmatrani su u funkciji pouzdanosti eksploatacionih
karakteristika koje su posledica ugra|enih materijala i primenjenih tehnologija.
Nastojanje je bilo da se i pore|enja ~ine sa up-to date stanjem svetske tehnike, a pre
svega sa procesima koji su primenjeni kod izolacije (peroksidno umre`avanje, silansko
umre`avanje, radijaciono umre`avanje).
U o{troj borbi sa konkurencijom izlaz treba tra`iti u stalnom pobolj{anju kvaliteta
procesa i proizvoda, kao i smanjenju tro{kova kroz racionalizaciju konstrukcije kablova.
U tom smislu predlog korisnicima je primena kablova sa izolacijom umre`enom suvim
postupkom kao i konstruktivna re{enja sa optimalno ugra|enim koli~inama materijala.
Klju~ne re~i: energetski kablovi, srednji i visoki napon, XLPE.
Medium and High Voltage Cables
- FKS view to the Present and to the Future -
In this article we showed present status regarding to he technology, materials and
directions for usage, as well as critical approach to the existing considerations in
function of perspectives having in mind actual moment in transformation processes.
Subject of the analysis are medium and high tension power distribution cables with
paper, XLPE and rubber insulation. Comparative advantages and limits are in function
of reliability exploiting characteristics as consequence of materials and technology we
use. Our intention was to make comparisons to “up-to date” status of tecnics, most of all
to the processes in insulations, as well as metals.
Faced with strong competition, we are trying to find solutions in constant improvement
of the processes and quality, as well as in cost reduction and rationing of the cable
constructions.
Therefore, we suggest to our customers to use cables insulated with dry cross linking
(curing) procedure as well as constructions with optimal built in material.
Key words: power cables, medium and hight voltage, XLP.
Osim toga, doma}e tr`i{te postalo je i repromaterijala koji se ugra|uju u kablove
predmet nepotrebnog i nekontrolisanog nego za finalni proizvod.
uvoza kablova, naro~ito iz azijskog i
dalekoisto~nog regiona.
1. Energetski kablovi srednjeg i
Prema podacima Zavoda za statistiku - visokog napona
statistika spoljne trgovine, u toku 2004. u
ovu zemlju je uvezeno kablovskih U elektroprivrednom sistemu svake zemlje
proizvoda u vrednosti od 26.800.000 USD. kablovi, kao komponenta za prenos snage,
Ovo zna~i da ne postoji za{tita doma}ih zauzimaju vrlo zna~ajno mesto.
proizvo|a~a kablova ni u carinskom niti u Odgovaraju}e tehni~ke preporuke jasno su
vancarinskom obliku. Paradoksalno, ali definisale izbor tipa i konstrukcije kablova
istinito, ve}e su carine za uvoz za odgovaraju}e primene u eksploataciji
[104]
 energija
(npr. tehni~ka preporuka br.3 od 1991.
god.).
U savremenim srednjenaponskim i
distributivnim mre`ama u novije vreme,
sve ~e{}e se primenjuju nove konstrukcije
kablova sa izolacijom od polietilena (PE) i
umre`enog polietilena (XLPE) uz ve}
postoje}e mre`e kablova na bazi papirno-
uljne izolacije sa zavr{nim Pb pla{tom ili
pla{tom na bazi Al.
Normalno, ovoj kategoriji napona moraju
se pridodati i kablovi izolovani gumom
razli~itih me{avina na bazi prirodnih i
sinteti~kih kau~uka.
Ova konstruktivna re{enja sa stanovi{ta pre
svega izolacionih materijala egzistiraju i u
visokom naponu, pri ~emu danas u praksi
dominiraju kablovi sa izolacijom na bazi
XLPE.
U daljem izlaganju bi}e dat kratak pregled
tehnolo{kih operacija i materijala za
kablove srednjeg i visokog napona.
1. 1. Kablovi sa izolacijom od
impregnisanog papira i olovnim ili
aluminijuskim pla{tom
Ova vrsta kablova je najstarija i u svetu je
u primeni preko sto godina. Zbog dobrih
eksploatacionih karakteristika i danas se
nerado napu{ta, tako da uglavnom
dominiraju IPO13, NPO13, NPZO13 sa
olovnim pla{tom i provodnim spoljnim
omota~em.
Prednosti ovih kablova ogledaju se kod
uzemljiva~kog sistema mre`e, imaju mali
redukcioni faktor, efekat zna~ajnog
odvo|enja struje gre{ke u zemlju preko
neizolovanog olovnog pla{ta i jako
prigu{enje izvedenog potencijala. Sa druge
strane, ozbiljni nedostataci ovih kablova
su:
- prljava tehnologija u proizvodnji
- ni`a radna temperatura u eksploataciji u
odnosu na XLPE
- te`a instalacija u sistem
- potreba za odr`avanjem (naro~ito kablovi
oznake I )
- skuplji u odnosu na XLPE varijante.
Ali i pored ovih nesavr{enosti, bi}e i dalje
u primeni zbog odr`avanja postoje}e
mre`e.
Poznato je da ovu vrstu kablova u ovoj
zemlji i bli`em okru`enju proizvodi samo
FKS-Jagodina i to u naponskom nivou 10 -
35 KV.
Na~elna tehnologija proizvodnje sastoji se
od 7 osnovnih operacija a skra}ena {ema
data je na slici 1.
1. 2. Kablovi sa EPDM izolacijom
srednjeg napona
Uvo|enje izolacije na bazi sinteti~kog
kau~uka etilen-propilen umesto prirodnog i
butil kau~uka kod rudarskih kablova
napona 6-35 KV stvorilo je mogu}nost
primene i za kablove za fiksno polaganje
za napone do 35 KV (u svetu i za vi{e
napone). Kablovi sa ovom vrstom izolacije
kod nas te{ko nalaze “pravo gra|anstva”.
Industrija kablova Jagodina je do 1992.
proizvodila ove kablove napona do 35 KV
za izvoz u SAD jer su zbog manje
osetljivosti na efekat water treeing ovi
kablovi na tom tr`i{tu na{li zna~ajnu
primenu.
U saradnji sa Institutom VNIIKP-Moskva,
za potrebe ruskih rudnika osvajani su
kablovi tipa K[VG∃ konstrukcije 3x70 +
3x16 mm2, 20 i 35 KV.
Gumene me{avine za izolaciju, ekran
provodnika i izolacije, poluprovodni
omota~ za `ile za uzemljenje i
poluprovodni unutra{nji omota~ kabla
pripremani su na novom mikseru FKS-a.
Izolovanje energetskih `ila 70 mm2
ura|eno je na vertikalnoj liniji za
kontinualnu vulkanizaciju u pari
postupkom trostruke ekstruzije (ekran
provodnika, izolacija, ekran izolacije). Kao
provodnik upotrebljena je bakarna
fleksibilna kalajisana u`ad, klase 5, prema
JUS N.C0.015. Izolovanje provodnika za
uzemljenje ura|eno je na horizontalnoj
ma{ini za kontinualnu vulkanizaciju
takvim re`imom da je `ila ostala
nedovoljno vulkanizovana da bi popunila
prostore energetskih `ila pri pou`avanju.
Sve `ile su bile grafitirane da bi bile
pokretljive pri savijanju da bi se
obezbedila fleksibilnost kabla. @ile su
pou`ene sa kratkim korakom i to tako da
`ile za uzemljenje budu u me|uprostoru
energetskih, a preko jezgra kabla obavijana
provodna tekstilna traka i ekstrudovan
unutra{nji pla{t od provodne gumene
me{avine. Spolja je obavijena tekstilna
gumirana traka i pla{t ura|en gumenom
me{avinom na bazi polihloroprena.
Po istoj tehnologiji ra|en je i kabl EpHN
78, 38x70 + 3x16 mm2 za potrebe REIK-
Kolubara.
Za ove kablove karakteristi~no je da su
otporni na naprezanje pri dugotrajnim
savijanjima, a to se posti`e najpre
konstrukcijom provodnika, du`inom
koraka pou`avanja `ila, usagla{avanjem
smera pou`avanja `ica, odnosno strukova u
spolja{njem sloju sa smerom pou`avanja
`ila, veli~inom preseka i konstrukcijom
pomo}nih `ila kabla, pokretljivo{}u `ila u
kablu i dr.
U eksploataciji, vu~na sila ne treba da
pre|e 15 N/mm2 ili pri kratkotrajnom
naprezanju do 25 N/mm2. Dozvoljeni
radijus savijanja kabla pri kretanju je
1.2,5-strukom pre~niku kabla, a u
izuzetnim slu~ajevima 5-strukom pre~niku
kabla.
Osnovni problem proizvodnje ovih
kablova kod nas je u ~isto}i izolacije koju
proizvo|a~i kablova sami pripremaju u
mikseru. Druga mogu}nost prljanja nastaje
na ekstruderu koji se ru~no hrani. Ukoliko
se ovi problemi prevazi|u, a ina~e su
subjektivne prirode, onda postoje realne
{anse za unapre|enje proizvodnje u FKS-u.
Osnovna blok {ema proizvodnje data je na
slici 2.
[105]
1. 3. Kablovi sa UPE izolacijom
napona 10-35 KV i visokonaponski
kablovi
Sa pojavom izolacije na bazi umre`enog
polietilena (UPE) u svetu {ezdesetih
godina pro{log veka svi kablovci su
smatrali da je, na bazi ispitanih
karakteristika (visoka probojna ~vrsto}a,
mali faktor tg d, mala dielektri~na
konstanta, vi{a termi~ka klasa (90-250 °C)
u kratkom spoju) u pitanju idealna
izolacija. Zahtevi stranog tr`i{ta naterali su
FKS da investira u jednu nagnutu liniju za
kontinualnu vulkanizaciju polietilena u
vodenoj pari, dok je konkurencija i dalje
radila sa termoplasti~nim polietilenima
(PE). U to vreme je FKS imala liniju za
istovremenu ekstruziju prvog
poluprovodnog sloja i izolacije, a drugi
sloj je naknadno ekstrudovan. Zahteve
standarda u pogledu vi{e dozvoljenih
parcijalnih pre`njenja 40 pC, ova
konstrukcija je zadovoljila.
Me|utim, ubrzo je do{lo do ispadanja iz
pogona kablova od umre`rnog, a jo{ vi{e
od termoplasti~nog polietilena. Ovo je
naro~ito bilo ra{ireno u Americi gde je
primena UPE bila vrlo zna~ajna. Pojava je
brzo povezana sa efektom water treeing.
Istra`ivanja su pokazala da se ova pojava
de{ava u prisustvu vode i napona. Sve je to
dovelo do toga da su mnogi po~eli da se
vra}aju primeni kablova izolovanih
papirom, ili znatno manje osetljivim
kablovima sa etilen-propilen izolacijom.
Normalno, vremenom su proizvo|a~i
kablova uz pomo} proizvo|a~a polietilena
ovu pojavu sveli na minimum, uz
istovremeno usavr{avanje konstrukcija
kablova sa radijalnom i longitudinalnom
za{titom od prodora vode u kabl.
Iskustvo FKS-a ste~eno u vi{egodi{njoj
proizvodnji srednjenaponskih kablova
izolovanih UPE bilo je osnova za ulazak u
proizvodnju visokonaponskih kablova 110-
150 KV.
Glavni razlozi za kori{}enje
visokonaponskih kablova izolovanih
umre`enim polietilenom umesto
visokonaponskih kablova sa uljno-
papirnom izolacijom le`e u slede}em:
z mali dielektri~ni gubici (tg δ) - ova
vrednost kod UPE ne prelazi 4x10-4 i
oko 10 puta je manja od iste koja va`I za
konvencionalne kablove izolovane uljno-
papirnom izolacijom;
z mala dielektri~na konstanta (εr) - εr
izolacije od UPE je 2,3 a kod uljno-
papirne izolacije je 3,7;
z visoko strujno optere}enje - izvanredne
elektri~ne i termofizi~ke karakteristike
kablova sa UPE pru`aju mogu}nost
ve}eg strujnog optere}enja kabla, a
naro~ito preoptere}enja u incidentnim
slu~ajevima;
z laka instalacija i spajanje
z nema potrebe za posebnim merama
odr`avanja.
Umre`avanjem se formira posebna
molekulska struktura koja obezbe|uje
ovom polietilenu visoku termi~ku klasu.
 energija
Slika 1 Tehnolo{ki proces izrade energetskih kablova izolovanih impregnisanim papirom

MATERIJALI

[106]
 energija
Slika 2 Tehnolo{ki proces izrade energetskih kablova izolovanih gumom

MATERIJALI

[107]
 energija
Slika 3 Prikaz izrade energetskih kablova na VCV liniji

[108]
 energija
Slika 4 Uticaj postupka umre`avanja na broj gre{aka u izolaciji
Slika 5 Probojna ~vrsto}a na naizmeni~ni i impulsni napon XLPE- kabla
6,35/11KV vulkanizovano u pari i suvim postupkom
Dozvoljena radna temperatura UPE
kablova iznosi 90°C, a pri kratkim
preoptere}enjima i do 130°C u zbirnom
vremenu od 100 sati godi{nje, bez
posledica na vek trajanja kabla.
Principijelna {ema proizvodnje
visokonaponskih kablova izolovanih UPE
na vertikalnom tornju data je na slici 3.
I.3.1. Preimu}stva kablova sa izolacijom
na bazi umre`enog polietilena suvim
postupkom
U proizvodnji energetskih kablova,
vulkanizacija na CCV liniji dugo godina je
smatrana modernim re{enjem sve do
pojave Sioplasa po tehnologiji Dow
Cornninga [7] .
[109]
Sa druge strane mnoge manjkavosti koje
su bile prisutne kod CCV tehnologije
prevazi|ene su pojavom vertikalnih linija.
Tradicionalno je vodena para, u procesu
umre`avanja obezbe|ivala i potrebnu
koli~inu toplote i odgovaraju}i pritisak u
vulkanizacionoj cevi. Na`alost, ovaj
medijum prouzrokuje i odgovaraju}e
defekte u izolaciji (pribli`no 103/mm3, a
alarmantno je ako su defekti 0,1 %
dielektrika).
Poznato je da Industrija kablova - Jagodina
raspola`e, pored radijacione i linijama za
umre`avanje kako u vodenoj pari tako i u
azotu - tzv. suvi postupak umre`avanja.
Posebno zna~ajna ~injenica da je na VCV
postrojenju mogu}e objediniti u jednom
prolazu 3 ekstruderske operacije (tripleks
postupak), {to u krajnjem rezultira
dominantnim kvalitetom ~ije su
karakteristike:
1. visokokvalitetan spoj provodnika,
poluprovodnog sloja, izolacije i ekran
izolacije;
2. veoma visoke performanse kabla kao
poledica odsustva kontaminacije
izolacije;
3. precizno izvedena geometrija elemenata
kabla zahvaljuju}i proizvodnoj opremi i
sistemu kontinualne vertikalne
vulkanizacije;
4. izvanredne elektri~ne eksploatacione
karakteristike izolacionih slojeva
(provodni, izolacioni) dobijene suvim
postupkom umre`avanja.
Umre`avanje UPE izolacije vr{i se na
temperaturi 400oC u prisustvu azota pod
pritiskom do 15 bara. Azot pod pritiskom
spre~ava stvaranje gasnih mehurova u
izolaciji uz istovremeno odr`avanje
uniformne debljine izolacije. Posle
izvr{ene vulkanizacije izolacija se hladi
azotom a zatim vodom pod pritiskom.
Dalje hla|enje do sobne temperature vr{i
se u standardnom vodenom koritu.
Napred re~enom treba dodati da je razvijen
i u{ao u redovnu primenu novi kompaund
za visokonaponske kablove tzv. tree
retardant otporan na dejstvo ozona i
toplotno stabilan.
Sve ove prednosti suvog postupka
umre`avanja, vrlo zna~ajne za prakti~nu
primenu, najbolje se mogu sagledati sa
slike 4 i 5. [7]
2. Zaklju~ak
Poslednjih 15 godina privredu ove zemlje
pratile su brojne te{ko}e koje nisu zaobi{le
ni doma}e proizvo|a~e kablova,
uklju~uju}i i FKS. No i pored toga nije
bilo potpunog prekida i ga{enja
proizvodnje, sa~uvani su svi atesti i
dobijeni novi (FKS i atest za HFFR -
kablove kod VDE - Instituta).
Sada{nji trenutak karakteri{u aktivnosti na
planu pripreme za privatizaciju ali i
razmi{ljanja na razvojnom planu ~ija }e
realizacija zna~ajno zavisiti i od budu}eg
vlasnika.
Generalno gledano mo`e se zaklju~iti
slede}e:

A. POSTOJE]E STANJE
1. postoje}i proizvodni program u delu
energetskih kablova ima poziciju na
tr`i{tu;
2. kablovi sa uljno-papirnom izolacijom
jo{ uvek su aktuelni zbog odr`avanja
postoje}ih mre`a i ~injenice da je malo
kablovaca koji su tu proizvodnju
zadr`ali;
3. zbog pove}ane konkurencije, recesije u
svetskim razmerama pada akumulativost
ovog asortimana do mere da pojedine
firme zatvaraju svoje fabrike;
4. liberalizovano doma}e tr`i{te i odsustvo
bilo kakve ozbiljne za{tite doma}ih
proizvoda~a ne idu na ruku o`ivljavanju
doma}e proizvodnje; i u slu~ajevima
kada je doma}i proizvoda~ na tenderu sa
najpovoljnijom ponudom forsira se uvoz
kablova;
B. GDE FKS VIDI MOGU]I IZLAZ
1. odr`anje postoje}eg i unapredenje
asortimana srednjeg i visokog napona
energeskilia kablova sa izolacijom od
umre`enog polietilena i EPR-a;
2. daljei razvoj sopstvene proizvodnje
izolacionih materijala za srednji napon;
3. insistiranje na reviziji postoje}ih uslova
i re{enja u nacionalnim standardima u
cilju smanjenja utro{ka materijala;
a) ra~unske gre{ke konstruktivnih
elemenata kabla prevesti na elektri~ne,
neophodne eksploatacionim uslovima;
b) novoosvojene materijale uvoditi
saglasno mogu}nostima postoje}eg
ma{inskog parka uz odgovaraju}e
prilagodavanje;
4. u nove tehni~ke preporuke i revizije
standarda iz ove oblasti uvesti klju~ne
karakteristike kablova koje opredeljuju
kvalitet i `ivotni vek kablova
5. za kablove sa XLPE izolacijom uvesti
ograni~enja za primenu ukoliko nisu
proizvedena po tripleks postupku i
umre`avanje izvedeno suvim postupkom
u azotu.
energija
Radi{a Dimitrijevi}, Dr Jovan Manasijevi},
Miroslav @ivkovi}
Institut FKS, Jagodina
Dr Toplica Pavlovi}
Biro generalnog direktora FKS, Jagodina
Prof. dr Radica Proki}-Cvetkovi},
prof. dr An|elka Milosavljevi}
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 669.018.58:621.314.21.042
Primena amorfnih legura za
izradu magnetnih kola u cilju
u{tede elektri~ne energije
Rezime
U ovom radu je prezentirana mogu}nost pove}anja efikasnosti distributivnih
transformatora, primenom novih legura sa smanjenim gubicima magnetizacije u toku
izrade magnetnih kola. Tako|e je dat pregled stanja u svetu, sa smernicama za dalji
razvoj materijala za izradu magnetnog kola, koji treba da se ogleda u upro{}avanju
tehnolo{kog postupka. Zbog izvesnih te{ko}a u ovom postupku, primena je ograni~ena
samo na izradu distributivnih transformatora, koji su manje snage i manjih dimenzija,
ali su s druge strane i daleko najbrojniji u sistemu. Ovo u potpunosti opravdava
planirana istra`ivanja, jer se u na{oj zemlji nalaze i prirodni resursi koji su neophodni
za proizvodnju novih legura sa pobolj{anim svojstvima, a koje mogu da slu`e za izradu
magnetnog kola transformatora i pove}avaju energetsku efikasnost distributivnih
transformatora.
Abstract
This paper presents possibility of increasing the efficiency of distribution transformers
using very low power loss alloys for magnetic cores. The review in the world is also
presented, showing the courses for further improvement of the magnetic core materials,
regarding the process simplifying. Because of some difficulties in this process, the
application is limited to distribution transformers, which power and dimensions are
smaller, but on the other hand, which are the most numerous in the electric power
system. This fact completely justifies the intended investigation, because there are natur
resources in our country, needed for production of new alloys of improved
performances, which are applied for transformer cores, increasing their efficiency.

lektroenergetski sistem (EES) na{e z Planirati optimalni razvoj i izgradnju

Literatura
[1] Tehni~ka i katalo{ka dokumentacija
FKS-a
[2] Cortinovis SpA, Innvative Stranding
and Cabling Equipement for Power Cahles,
Wire & Cable Asia, July/August 2003
[3] A.Blackmore, Annealing Copper &
Aluminium Stranded Condicto&, Wire &
Cable Technology, January/February
[4] Tehni~ka dokumentacija: SWISSCAB -
[vajcarska
[5] R. Karling, Nextrom’s silane
crosslinking tehnolngies, Nextrom
tehnolngies, N020-1/1999
[6] Aluminium Electrical Conductor
Handbook, The Aluminium association,
N.W. Washington, 1982
[7] D.Mc Allister, Flectric Cahles
Handbook, Granada Tehnical Book.
E
zemlje u poslednjih nekoliko godina
ne mo`e da iz sopstvenih izvora
podmiri rastu}e potrebe za elektri~nom
energijom. Taj nedostatak iznosi u proseku
10% od ostvarene proizvodnje, a varira u
toku godine od meseca do meseca.
Tako|e, zbog dugogodi{njeg neadekvatnog
odr`avanja i zastarelosti opreme dovedeno
je u pitanje i tehni~ko stanje mnogih
proizvodnih kapaciteta, koji rade sa
smanjenim stepenom iskori{}enja. Ovaj
problem se svakako mo`e da re{
izgradnjom novih termo i hidroelektrana ili
uklju~ivanjem drugih alternativnih izvora
elektri~ne energije, ali ostaje nerazre{en
problem energetske efikasnosti takvog
sistema.
Prema tome, autori smatraju da bi
energetski sistem bio efikasniji trebalo bi
u~initi slede}e:
[110]
distributivne mre`e, da bi se tro{kovi
distribucije elektri~ne energije smanjili,
uzimaju}u u obzir odre|ene parametre,
koji su bitni za mre`u. Optimalna
konfiguracija mre`e za svaku godinu
planiranog razvoja dobija se kada se
na|e minimum funkcije tro{kova;
z Uvoditi kompenzaciju reaktivne energije
u cilju smanjenja nepotrebne
komponente optere}enja;
z Usavr{avati elemente sistema, tako da se
primenom materijala i novih tehnolo{kih
re{enja, pove}a stepen korisnog dejstva,
a u krajnjoj liniji i efikasnost sistema.
Distributivni transformatori (DTS), kao
najbrojniji elementi sistema, transformi{u u
EES-u srednji napon 10 i 20 kV na niski
napon 0,4 kV. Zavisno od snage, jedan
DTS na niskom naponu ima vi{e izvoda
(npr. 8 za 630 kVA ili 12 za 1000 kVA), a
pouzdanost i efikasnost u napajanju
 energija
Slika 1 Linija za proizvodnju tankih traka od amorfnih metalnih legura
Topljenje Livenje Izvla~enje
potro{a~a mora biti na visokom nivou,
pogotovu u gusto naseljenim gradskim
sredinama. ^est je slu~aj da transformatori
rade paralelno, tako da je verovatno}a, da
potro{a~i u tom delu distributivne mre`e
ostanu bez napajanja.
[to se ti~e efikasnosti, transformatori su
gotovo savr{ene ma{ine sa stepenom
korisnog dejstva od 96 do 99%, {to je vi{e
od bilo koje druge elektri~ne ma{ine. Ipak,
~ak i u tako savr{enoj ma{ini, mogu}e je
ostvariti zna~ajne u{tede elektri~ne
energije, ako se za izradu magnetnog kola
upotrebe specijalne legure, koje se odlikuju
vrlo niskim jedini~nim gubicima snage.
Tako su po~etkom osamdesetih godina
pro{log veka u distributivnoj mre`i SAD
eksperimentalno instalisana dva
transformatora, koja su zbog svojih
osobina bila jedinstvena me|u 40 miliona
instalisanih DTS-a {irom Amerike.
Njihovo magnetno kolo bilo je napravljeno
od magnetno meke amorfne metalne legure
Fe-B-Si, koja je smanjila gubitke energije
za oko 70%, i pokazivala je bolje
magnetne osobine od bilo koje do tada
kori{}ene legure `eleza i silicijuma [1, 2].
Uprkos tome, uvo|enje u primenu
amorfnih metalnih legura (AML) nije i{lo
ni brzo ni lako. U odnosu na standardne
hladno valjane Fe-Si limove [3], AML su
tvr|e ali krtije, a proces proizvodnje
magnetnog kola od AML je slo`eniji i
skuplji. Tako|e postupak dobijanja AML
spada u domen visokih tehnologija i
zahteva specijalnu opremu, {to dosta
poskupljuje izradu transformatora od AML.
Pored amorfnih legura, od kojih se
naj~e{}e formiraju trake, u novije vreme se
primenjuju nanokristalne legure
[2],dobijene metalurgijom praha ili
mehani~kim legiranjem. U praksi obe
vrste legura nalaze {iroku primenu u
industrijskim uslovima pri razli~itim
temperaturama (posebno u podru~ju MHz).
Ovde }e biti re~i samo o primeni na
industrijskoj u~estalosti 50 Hz.
Postupak dobijanja amorfnih
metalnih legura
Metali i metalne legure poseduju tipi~no
kristalnu strukturu, {to zna~i da se
pojedina~ni atomi raspore|uju po
Merenje Namotavanje
odre|enom modelu, koji se ponavlja. Za
razliku od njih, AML imaju skoro
proizvoljnu konfiguraciju atoma, koja se
ne ponavlja u strukturi, pa zato nemaju
odre|enu ta~ku topljenja, ali imaju iste
fizi~ke i hemijske osobine u svim
pravcima, tj. izotropne su. Takav raspored
atoma tipi~an je za nemetale, ali i za
rastopljene metalne legure. Da bi se
zadr`ala amorfna struktura, odnosno
proizvoljan raspored atoma, potrebno je
ostvariti vrlo brzo hla|enje rastopa oko 105
K/s, {to se u praksi ne ostvaruje
jednostavno. Da bi se napred dato stanje
materijala ostvarilo najmanje jedna
dimenzija trake mora biti mala. Iz tog
razloga trake od AML su vrlo malih
debljina ( 25 do 50 μm), {to kasnije
ote`ava manipulaciju i izradu paketa
limova za magnetno kolo. Da bi se toplota
efikasno odvela sa uzorka, rastopljena
legura mora biti u dodiru sa veoma dobrim
provodnikom toplote (npr. bakarni disk,
bez posebnog hla|enja ili sa prinudnim
hla|enjem). Na slici 1 {ematski je
prikazano postrojenje za proizvodnju
tankih traka od AML sa odgovaraju}im
fazama izrade: topljenje, livenje,
izvla~enje, merenje i namotavanje.
Tehnologija dobijanja AML procesom
ekstremno brzog o~vr{}avanja se
vremenom usavr{avala u cilju dobijanja {to
{irih traka, koje bi bile prakti~no
primenljive za izradu DTS-a, a tako|e se
vodilo ra~una da temperatura rastopa bude
i {to je mogu}e ni`a.
Danas se za proizvodnju {irokih traka od
AML koristi tehnologija planarnog livenja
[1]. Rastopljena metalna legura pod
pritiskom te~e kroz otvor koji je u
neposrednoj blizini povr{ine rotacionog
Tabela 1 Osnovne karakteristike legura za izradu magnetnog kola DTS-a
Indukcija Kirijeva Koercitivno
Vrsta legure zasi}enja temperatura
Bs (T) Tc (K)
Standardna Fe-Si legura 2,01 1019
AML Fe80P13C7 1,4 587
AML Fe80B20 1,6 647
AML Fe86B8C6 1,75 <600
AML Fe80B11Si9 1,59 665
Napomena: Vrednosti jedini~nih gubitaka na 50 Hz su 80% od vrednosti na 60 Hz.
[111]
bakarnog valjka. Istisnuti rastop je
istovremeno u kontaktu i sa otvorom i sa
povr{inom valjka i zbog toga se stvara
tanka traka pravougaonog preseka. Dok se
protok rastopa kroz otvor kontroli{e
pomo}u pritiska, on takodje zavisi i od
zazora izmedju otvora i povr{ine
rotacionog valjka. Na ovaj na~in su
laboratorijski dobijene amorfne trake i do
300 mm {irine, a na tr`istu su na
raspolaganju trake {irine do 210 mm.
Osnovne karakteristike amorfnih
metalnih legura i transformatora
na njihovoj osnovi
Od svih osobina, koje karakteri{u amorfne
materijale, najzna~ajnija je sposobnost
jakog magnetnog ure|enja, koja postoji
samo ispod odre|ene (Kirijeve)
temperature, dok se iznad nje pri H=0, ovi
materijali pona{aju kao paramagnetici.
Najtipi~niji primer ovih materijala su tzv.
metalna stakla, koja predstavljaju amorfna
feromagnetna jedinjenja prelaznih metala
sa nemetalima kao {to su (B ili P). Na
osnovu ispitivanja koja su po~etkom
sedamdesetih sprovedena u SAD, do{lo se
do op{te formule za sastav AML [1]:
M 70 −90Y10 −30 Z 0,1−15 (1)
gde je M jedan ili vi{e metala, Y nemetal
(B ili P) i Z metaloid (Si, Ge). U tabeli 1
date su osnovne karakteristike nekih do
sada razvijenih AML i standardne Fe-Si
legure [1]. Vidi se da se zamena P i C sa B
odra`ava na pove}anje remanentne
indukcije, {to dokazuje po~etne
pretpostavke o uticaju B.
Mo`e se zaklju~iti da legura Fe80B11Si9 ima
odgovaraju}u indukciju zasi}enja (1,59T),
zadovoljavaju}u termi~ku stabilnost i
prihvatljive tro{kove izrade, pa je uz
znatno smanjene gubitka magnetnih
svojstava, sasvim atraktivna za izradu
magnetnog kola DTS-a. Na slici 2 se vide
histerezisne krive date u zavisnosti
magnetne indukcije (B) i ja~ine magnetnog
polja (H) za standardnu leguru Fe-Si i
amorfnu leguru Fe80B11Si9 odakle mo`e da
se zaklju~i da je ranije do{lo do magnetnog
zasi}enja amorfne legure u odnosu na
standardnu. Ovo potvr|uju i histerezisne
krive, prikazane na slici 2. Tako|e se vidi
da je legura AML magnetno mek{a,
odnosno da se lako mo`e magnetisati u
promenljivom magnetnom polju
Jedini~ni gubici na
polje 1,4 T, 60 Hz
Hc (A/m) Pj (W/kg)
24 0,7
5 -
3 0,3
4 0,4 (procenjeno)
2 0,2
 energija
Slika 2 Zavisnost magnetne indukcije i ja~ine magnetnog polja ispitivanih legura
B(T)
industrijske u~estalosti - histerezisna kriva
je znatno u`a.
Dodatno pobolj{anje osobina AML, posle
procesa naglog o~vr{}avanja, vr{i se u
procesu kontrolisanog odgrevanja traka,
tokom koga se smanjuju unutra{nja
naprezanja, nastala zbog brzog hla|enja pri
o~vr{}avanju rastopa i zateznih
karakteristika. Tom prilikom se znatno
menjaju magnetne karakteristike, tj.
smanjuju se koercitivno polje i gubici, a
pove}ava se indukcija zasi}enja i
magnetna permeabilnost. Optimalni uslovi
odgrevanja (temperatura, vreme, ja~ina
spolja{njeg magnetnog polja) razlikuju se
za razli~ite legure, a postupak se vr{i do
temperature, koja je za oko 50 0C ni`a od
temperature kristalizacije.
Slika 3 Histerezisne krive odgrevanih AML legura u zavisnosti od
smera magnetnog polja
B(T)
H (A/m)
H (A/m)
Na slici 3 prikazane su histerezisne krive
dobijene u toku odgrevanja u
longitudinalnom, transverzalnom polju i u
odsustvu polja, gde je evidentno
maksimalno pobolj{anje karakteristika u
longitudinalnom polju. Promena napred
navedenih gubitaka u superlegurama,
metalnim legurama kao i amorfnim
materijalima [4] pri promeni u~estalosti
f(kHz), za Bmax=0,2 T prikazana je na slici 4.
Pored navedenog, AML u odnosu na
standardne legure Fe-Si imaju:
z ve}u specififi~nu elektri~nu otpornost (2-3 puta),
{to je povoljno za smanjenje
vrtlo`nih struja (vrednosti su Slika 4
oko 130 mΩ cm);
z ve}u tvrdo}u, {to je
nepovoljno pri izradi
paketa limova za
[112]
magnetno kolo (vrednosti su oko 900
Vickers-a);
z ve}u magnetnu permeabilnost μ pri
jednosmernoj struji ( odgrevane i
600.000, a livene oko 50.000);
manju radnu temperaturu za oko 30ºC
(60ºC za standardne prema 30ºC za
amorfne transformatore).
U tabeli 2 date su radi pore|enja neke
eksploatacione karakteristike
transformatora snage 25 kVA sa
magnetnim kolom od AML, koje je
izra|eno od standardne Fe-Si legure [1].
Mada su neznatno te`i, amorfni
transformatori imaju 70% manje gubitke
magnetnih osobina, 60% manju pobudnu
struju i najzad manji porast temperature i
ni`i nivo buke.
Stepen iskori{}enja snage transformatora je
po definiciji odnos korisne i utro{ene
aktivne snage i za neko optere}enje S, koje
mo`e biti razli~ito od nominalnog,
izra~unava se po slede}em obrascu [5]:
k ⋅ S n cos ϕ
η= (2)
k ⋅ S n cos ϕ + PCu + PFe
gde je k - faktor koji uzima u
obzir neko optere}enje S, razli~ito od
nominalnog, S
k=
Sn
Sn - nominalna prividna snaga
cosϕ - faktor snage
PCu - gubici u bakru, pribli`no jednaki
snazi kratkog spoja na 75 0C
PFe - gubici u `elezu ,su pribli`no
jednaki gubicima u praznom hodu P0.
Dakle, kao {to se vidi iz literaturnih
podataka [2] , smanjuju}i gubitke PFe
primenom novih legura, mo`e se pove}ati
stepen iskori{}enja snage transformatora.
Promena gubitaka u nekim legurama pri
promeni u~estalosti za Bmax=0,2 T
 energija
Tabela 2 Neke eksploatacione karakteristike transformatora 25 kVA sa magnetnim
kolima od razli~itih legura
Gubici snage praznog hoda (W)
Gubici snage bakra (pri optere}enju) (W)
Struja pobude (%)
Porast temperature (K)
Nivo buke (dB)
Ispitivanje u kratkom spoju
Masa (kg)
Na`alost, sli~no razmi{ljanje ne mo`e se
primeniti i na gubitke snage u bakru pri
optere}enju PCu, jer se smatra da je
izborom bakra, kao materijala za namotaje,
sve re~eno.
Tehnoekonomska analiza
primene amorfnih legura
Prema podacima Elektroprivrede Srbije
(EPS) na primeru 2002. godine na teritoriji
Republike Srbije (bez Kosova) bilo je
ukupno 3185142 registrovanih potro{a~a,
od kojih je na niskom naponu 99,9%
(3181658), a ostali na srednjem i visokom
naponu (3484). Struktura potro{nje EPS-a
u jednom du`em periodu, po~ev od 1990.
godine mo`e se videti na slici 5, gde se
mo`e uo~iti da zadnjih desetak godina
najve}e u~e{}e u potro{nji imala
doma}instva, koja su pribli`no ~isto
omskog karaktera [6, 7].
Bez obzira na potro{a~a , koji potpuno
dominiraju , mo`e se re}i da pribli`no
celokupna elektri~na energija, koja se
proizvede za pokrivanje podru~ja, prenosi
se preko distributivnih transformatora.
Zbog tako aktivne uloge u EES-u, oni su i
odabrani, da se tehni~ki dodatno
usavr{avaju, bez obzira {to im je efikasnost
vrlo visoka i kre}e se u opsegu 96 do 99%.
Uz to DTS u EES-u:
z neprekidno su priklju~eni na napon i
svako, makar i malo pove}anje
efikasnosti, se puno odra`ava na u{tedu
elektri~ne energije;
Slika 5 Potro{nja elektri~ne energije EPS-a u periodu 1990-2002.
Magnetno kolo Magnetno kolo
od AML od Fe-Si legure
15,4 57
328 314
0,14 0,36
48 57
33 40
40 puta 40 puta
200 184
z dovoljno su dugo u eksploataciji, da se
mo`e re}i da su proizvedeni po
standardnim tehnolo{kim postupcima.
Ukoliko je potrebno da se promene ,
nudi se izbor skokovitog prelaska na
transformatore najnovije generacije, kada
je promena efikasnosti zapa`enija;
z imaju magnetno kolo najjednostavnijeg
oblika od svih elektri~nih ma{ina, a
upravo kod proizvodnje limova za
magnetno kolo ima mogu}nosti za
dodatno sni`avanje jedini~nih gubitaka u
gvo`|u;
z proizvode se i u na{oj zemlji, a tako|e
kod nas postoje nalazi{ta bornih
minerala, bitna za izradu specijanih
legura sa smanjenim jedini~nim
gubicima magnetizacije.
Primena savremenijih DTS-a posebno
dolazi do izra`aja u oblastima sa malom
gustinom potro{nje. Naime, u toku no}i,
kada se optere}enje toliko smanji, da su
gubici u bakru transformatora bitno manji
u odnosu na iste gubitke pri punom
optere}enju, i dalje ostaju prisutni
konstantni gubici u gvo`|u, koji zavise od
kvadrata magnetne indukcije, odnosno
napona. Iako su oni vrlo mali (kod novijih
transformatora 1 W/kg, a kod starijih 1,7
W/kg), energija, koja se ulo`i za
pokrivanje ovih gubitaka na mese~nom ili
godi{njem nivou mo`e biti bitno velika.
Primera radi, procenjena godi{nja u{teda
elektri~ne energije u SAD u 2000. godini
upotrebom specijalnih legura za magnetno
kolo transformatora iznosila je 47 TWh ili
[113]
oko 3,5 milijarde $, dok su ove vrednosti
za Evropu 26 TWh ili pribli`no 2 milijarde
USD [8].
U cilju {to pribli`nijeg odre|ivanja
koli~ine elektri~ne energije za pokrivanje
gubitaka u gvo`|u svih DTS-a u na{em
EES-u na godi{njem nivou, obele`imo sa
P0i gubitke u praznom hodu i - tog DTS-a
u sistemu. Ako se u EES-u nalazi n DTS-a,
ukupni gubici u praznom hodu svih DTS-a
bi}e:
(2)
Ako sa j0n ozna~imo odnos snage gubitaka
u praznom hodu i nominalne snage i - tog
DTS-a tj.
i ako usvojimo da je njegova prose~na
vrednost ista, izraz (2) postaje:
(3)
Prakti~no, gubici snage P0 ostaju isti bez
obzira na optere}enje transformatora. Kako
se u sistemu nikada ne mo`e pojaviti
situacija, da su svi transformatori
nominalno optere}eni, zaklju~uje se da je
trenutna snaga sistema uvek manja od
instalisane snage Sn ins. Analiza gubitaka
preko snaga nije uvek pogodna, pa izraz
(3) treba prevesti na energije:
(4)
gde je E0 - elektri~na energija za
pokrivanje gubitaka u gvo`|u DTS-a
En ins - elektri~na energija koja bi se utro{ila
da su svi DTS nominalno optere}eni
tokom cele godine
Et - realno potro{ena elektri~na energija za
pokrivanje konzumnog podru~ja na
godi{njem nivou (Et < En ins)
j0 - odnos snage gubitaka u praznom hodu
i snage, koja je razli~ita od nominalne
(j0 > j0n)
Sa dijagrama na slici 5 i zvani~nim
podacima EPS-a ukupna elektri~na
energija za pokrivanje konzumnog
podru~ja u 2002. godini iznosila je 33381
GWh, pa se uz prose~nu vrednost [7],
procenjuje da je u na{em EPS-u elektri~na
energija za pokrivanje gubitaka u gvo`|u
DTS-a iznosila najmanje:
E02 = j0 ⋅ Et 02 = 0,15% ⋅ 33381⋅109 ≈ 50 GWh
ili izra`eno u dinarima na bazi cene
elektri~ne energije od 2,4 din/kWh:
C02 = 50 ⋅106 ⋅ 2,4 = 120 ⋅10 6 din
gde je: Et02 - bruto potro{nja konzuma
EPS-a u 2002.
Uz godi{nji rast potro{nje od oko 2,8%, za
2003. godinu energija za pokrivanje
gubitaka u gvo`|u DTS-a se procenjuje na
najmanje:
E03 = j0 ⋅ Et 03 = 0,15% ⋅ 34330 ⋅109 ≈ 51,5 GWh
 energija
Treba napomenuti da je ova energija Tabela 3 Pore|enje ekonomskih pokazatelja dva DTS u distributivnoj mre`i SAD
gubitaka procenjena u slu~aju da svi DTS
u EES-u imaju magnetna kola sa DTS 500 kVA, 60 Hz, 15000/480-277 V DTS od AML Standardni DTS
pobolj{anim jedini~nim gubicima od oko 1 Gubici u gvo`|u (W) 230 610
W/kg. Kako to u praksi nije slu~aj, Faktor gubitaka u gvo`|u (USD/W) 5,5 5,5
odnosno u sistemu su transformatori koji Gubici pri optere}enju (W) 3192 3153
su du`e u eksploataciji, sasvim je realna Faktor gubitaka pri optere}enju (USD/W) 1,5 1,5
pretpostavka da su jedini~ni gubici u
Stepen korisnog dejstva (%) 99,6 99,4
njihovim magnetnim kolima ve}i od 1
W/kg i da mogu biti oko 1,7 W/kg, a to Tr`i{na cena (USD) 11500 10000
zna~i da bi procenjene u{tede iz Vrednost gubitaka u gvo`|u (USD) 1265 3355
prethodnog ra~una mogle biti i ve}e. Vrednost gubitaka pri optrere}enju (USD) 4788 4730
Ako bismo ra~unali mogu}e u{tede Ukupni godi{nji tro{kovi (USD) 17553 18085
elektri~ne energije, koja bi se ostvarila
primenom savr{enijih DTS-a od
specijalnih legura, onda bi faktor u{tede, Slika 6 Rast tro{kova distributivnih transformatora tokom prvih
obzirom na postignute vrednosti jedini~nih 10 godina eksploatacije
gubitaka od 0,2 W/kg bio 4 do 5 puta. To 100000
zna~i, da bi u slu~aju da u distributivnoj
mre`i imamo ovakve DTS, potrebna 90000
energija za pokrivanje ovih gubitaka bi
bila najmanje: 80000

E02' = E02 / k = 50 / 4 = 12,5 GWh 70000

Troškovi (USD)

60000
E03' = E03 / k = 51,5 / 4 = 12,875 GWh
Odavde proizilazi da bi minimalne mogu}e 50000
u{tede primenom savr{enijih DTS-a bile: 40000
z za 2002. 37,5 GWh ili 90 miliona dinara i
30000
z za 2003. godinu pribli`no 38,5 GWh ili
93 miliona dinara. 20000
[to se ti~e magnetnog kola transformatora,
10000
ono je jednostavnog oblika i nema `lebove
kao magnetno kolo elektri~nog motora. 0
Pravi se od paketa limova, da bi se 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
smanjili gubici usled vrtlo`nih struja.
Godina eksploatacije
Limovi se normalno prave od ~elika sa DTS od AML Standardni DTS
orijentisanom kristalnom strukturom, uz
dodavanje raznih primesa, pre svega
silicijuma, radi pove}anja elektri~ne Nije bez zna~aja spomenuti da bi se da njihova cena bude ni`a, a to mo`e da
otpornosti. Poslednjih desetak godina masovnija primena DTS od AML, pored se ostvari samo ako se tehnologija
obele`ila je komercijalna primena u{tede elektri~ne energije, pozitivno dobijanja amorfnih legura i izrada
specijalnih amorfnih legura, kojima se odrazila i na ekolo{ke prilike okolne transformatora pojednostavi.
dodaje kao primesa bor. Takve legure se sredine. U EES, gde termoelektrane imaju
3. Neophodno bi bilo da se pri dobijanju
odlikuju ekstremno niskim jedini~nim zna~ajno u~e{}e u proizvodnji elektri~ne
gubicima ( do 0,16 W/kg na 1,4 T, 50 Hz), energije, ove u{tede energije bi zna~ile amorfnih legura smanji brzina
ali i vi{om elektri~nom otporno{}u [8]. delom i manje rada termoelektrana, a time kristalizacije, {to bi omogu}ilo dobijanje
i manje {tetnih gasova i materija u limova debljine do 0,5 mm u odnosu na
Tabela 3 daje pregled ekonomskih
atmosferi. U Tabeli 4 je prikazan uticaj dosada{nje 0,025 - 0,05 mm.
pokazatelja dva DTS u SAD, istih snaga i
napona , od kojih je magnetno kolo jednog primene DTS-a od AML na okolinu za 4. Potrebno je da se usavr{i i postupak
od amorfne metalne legure (AML), a neke zemlje [9]. livenja koji bi omogu}io da se dobije
drugog od standardnog Fe-Si lima. materijal magnetnog kola koji poseduje
Na sada{njem stupnju tehnolo{kog razvoja Zaklju~ci veliku specifi~nu elektri~nu otpornost,
transformator od AML ima vi{u cenu, ali 1. Primena distributivnih transformatora sa male jedini~ne gubitke snage i veliku
ako se uzmu u obzir u{tede u eksploataciji magnetnim kolom od amorfnih legura u indukciju zasi}enja.
na ime manjih gubitaka magnetizacije u velikoj meri doprinosi smanjenju 5. Ne treba o~ekivati da razvoj amorfnih
gvo`|u, onda je prednost nesumnjivo na gubitaka u mre`i elektrodistributivnih transformatora od AML u daljoj
strani ovih transformatora. Zbog skupog preduze}a, uz pove}anje efikasnosti budu}nosti ugasi proizvodnju
tehnolo{kog postupka dobijanja AML ova energetskog sistema. standardnih transformatora, ve} je to
ekonomi~nost jo{ uvek nije toliko na~in da se korisnicima ponudi jo{ jedno
2. Da bi amorfni transformatori bili
o~igledna, pa bi zato trebalo i}i na
pristupa~niji korisnicima neophodno je skuplje, ali i bolje tehni~ko re{enje
masovniju upotrebu ovih transformatora,
{to bi bilo isplativije za
elektrodistributivna preduze}a. Tabela 4 Efekti primene DTS od AML na okolnu sredinu
Tabela 3 pokazuje koliko malo pove}anje SAD EU Japan Kina Indija
efikasnosti (0,2%) rezultuje velikim U{teda u el. energ.(109 kWh) 40 25 11 9 2
u{tedama elektri~ne energije i investicija. U{tede u nafti (106 barela) 70 45 20 15 4
Prema ovim pokazateljima, transformator U{tede u CO2 (106 tona) 35 20 10 12 3
od AML bi bio isplativiji od standardnog U{tede u NOx (103 tona) 110 70 30 90 22
ve} posle 1 godine eksploatacije, a otplatio U{tede u SO2 (103 tona) 260 160 75 210 52
bi se otprilike posle 6 godina (slika 6).

[114]
 energija
Napomena
Ovaj rad je proistekao iz projekta PTR
2005B, koji finansira Ministarstvo nauke i
za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.

Literatura

[1] DeCristofaro N., 1998, Amorphous

Metals in Electric Power Distribution
Applications, MRS Bulletin, Vol. 23, No 5,
str. 50-56.
[2] A. Milosavljevi}, M.Sre}kovi},
R.Proki}-Cvetkovi}, Transformer Plates
and Changes in their Structure Provoked
by Laser Radioation in Two Working
Regimes , Phys .Low - Dim. Struct ., 4/5,
1996, str. 95-106.
[3] M. Sre}kovi}, A. Milosavljevi}, A.
Sedmak, Z. Radakovi}, L.Vereb, S. Risti},
M. Nikoli}, Deteriorarea plãcilor de
transformator produse de un laser cu
rubin in regim pulsator Q sau in regim de
generare libera, str. 95-101, Zilele
Academice Timisoara, 1995.
[4] A. Inoue, K. Hashimoto (eds.),
Amorphous and Nanocrystalline Materials,
Berlin-Heidelberg, 2001.
[5] Z. Zhao, Transformers for High frequency
Switch-mode Power Supplies.
[6] EPS, Izve{taj o poslovanju za 2002,
www.eps.co.yu
[7] Metglas - high flux density alloy,
www.metglas.com
[8] Minel - trafo, Prospekti za distributivne
transformatore serije TG i TH.
[9] W.Harry, R.Hasegawa, A.Lee, L.
Lowdermilk, Amorphous Alloy Core
Distribution Transformers, Proceeidings of
the IEEE, Vol. 79, No.11, Nov. 1991.

[115]