ZA[TITA @IVOTNE SREDINE
Dragan Vukoti}
1. Kjoto protokol
Promena klime je postala globalni problem
kojim su se prve pozabavile Ujedinjene
nacije (United Nation Framework
Convention on Climate Change -
UNFCCC). Glavni cilj Konvencije je da se
postigne “stabilizacija koncentracije
gasova koji proizvode efekat staklene ba{te
na nivou koji ne bi doveo do opasnih
antropogenih uticaja na klimatski sistem”
(~lan 2 UNFCCC). Da bi dostigla taj cilj
Konvencija poziva industrijalizovane
zemlje (Aneks I) da primene planove
akcija i mere za smanjenje emisije gasova
staklene ba{te (Greenhous Gases - GHG)
kao i da obezbede finansijske resurse i
transfer tehnologije za zemlje u razvoju.
[tavi{e, ~lanice Konvencije }e izvestiti o
svojim nacionalnim inventarima i o svojim
programima za borbu protiv klimatskih
promena (National Communication).
Na Tre}oj konferenciji o klimi odr`anoj u
Japanu 1997. industrijalizovane zemlje
(Aneks B) obavezale su se Kjoto
protokolom (KP) da smanje emisiju gasova
staklene ba{te tokom perioda 2008-2012
(Commitment Period) za najmanje 5% u
odnosu na 1990. koja se uzima kao bazna
godina. U gasove koji proizvode efekat
staklene ba{te spadaju ugljen-dioksid
(CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O) i
industrijski gasovi grupe HFC, PFC i
sumporheksafluorid (SF6).
1.1. Mehanizmi Kjoto protokola
Da bi se na ekonomi~an na~in ostvarile
obaveze na tom planu Kjoto protokol
obezbedjuje tri tzv. fleksibilna mehanizma:
„ Zajedni~ka primena (Joint
Implementation - JI, ~l. 6 KP): Po tom
~lanu industrijalizovana zemlja investira u
projekte smanjenja emisije u drugoj
industrijalizovanoj ili tranzicionoj zemlji.
Po Kjoto protokolu odobrenja (Carbon
Credits) iz ovog mehanizma, tzv. jedinice
energija
Elektroprivreda Srbije, Beograd
UDC 551.583:502.131.1(497.1)
Kjoto protokol i njegovi
mehanizmi u funkciji
odr`ivog razvoja SCG
Rezime
Globalno zagrevanje je posledica emisije gasova iz industriskih postrojenja koji se
akumuliraju u atmosferi i tako stvaraju efekat staklene ba{te. U cilju obuzdavanja
globalnog zagrevanja i promene klime Ujedinjene nacije su, na Tre}oj konferenciji o
klimatskim promenama koja je odr`ana 1997. u Japanu, usvojile Kjoto protokol.
Prema Kjoto protokolu, trgovina emisijama je generalni izraz za tri tzv. fleksibilna
mehanizma koji treba da omogu}e smanjenje emisije gasova sa efektom staklene ba{te
na ekonomi~an na~in.
Rad se bavi konceptom trgovine emisijama i mogu}im implikacijama Kjoto procesa na
doma}u elektroenergetiku, kao i osnovnim zahtevima za primenu CDM projekata.
Klju~ne re~i: Kjoto protokol, mehanizam ~istog razvoja, trgovina emisijama, CDM
projekat.
Abstract
Global warming is the consequence of emission of gasses from industrial facilities,
accumulated in the atmosphere and producing the greenhouse effect. For the purpose of
controlling the global warming and climate changes United Nations has adopted the
Kyoto Protocol at the Climate Conference held in Japan in 1997.
According to the Kyoto Protocol emission trading is the general term for three so called
flexible mechanisms enabling the reduction of GHG emission in an economical way.
The Paper deals with the concept of emission trading and possible implications of Kyoto
Process in relation to the domestic electric power industry as well as basic requirements
to facilitate implementation of CDM projects.
Key words: Kyoto protocol, clean development mechanism, emission trading, CDM
project.
smanjenja emisije (Emission Reduction iskoristiti za ispunjavanje svojih obaveza.
Units - ERUs), mogu biti izdate samo U maju 2002. Evropska unija i druge
tokom obavezuju}eg perioda 2008-2012. industrijalizovane zemlje ratifikuju Kjoto
„ Mehanizam ~istog razvoja (Clean protokol koji je stupio na snagu 16.2.2005,
Development Mechanism - CDM, ~l. 12 nakon ratifikacije Rusije. Iako tada Kjoto
KP): Po tom ~lanu industrijalizovana protokol jo{ uvek nije bio na snazi,
strana ula`e u projekte smanjenja emisije u nekoliko vlada i privatnih institucija su
zemlji u razvoju. Odobrenja (Carbon preuzele inicijativu za investiranje u
Credits) ostvarena u takvim projektima, fleksibilne mehanizme. Na primer,
tzv. sertifikovano smanjenje emisije holandska vlada je raspisala tender
(Certified Emission Reduction - CERs), se (ERUPT i CERUPT) i kupuje karbon
mogu sticati od 2000. nadalje. kredite iz CDM i JI projekata. [tavi{e,
Medjunarodna trgovina emisijama Svetska banka (World Bank) je osnovala
(Internationa Emission Trading - IET, ~l. razli~ite fondove kao {to su Prototype
17 KP): Dr`ave koje imaju utvrdjenu Carbon Fund i Bio-Carbon-Fund za
ciljnu emisiju po Kjoto protokolu mogu finansiranje smanjenja emisije GHG, dok
prodavati emisiona odobrenja (Emission su Evropska unija i Japan izdali
Allowances), koja same ne}e iskoristiti, deklaraciju kojom se obavezuju na
drugim dr`avama. Ove druge ih mogu donaciju od 410 miliona US $ godi{nje,
[040]
 energija
tokom 2005-2008. fondovima koji treba da
pomognu zemljama u razvoju da smanje
emisije GHG [1].
„ Tipi~ni projekti koji su izabrani su:
„ Biomasa
„ Parkovi vetrogeneratora
„ Hidroenergetika
„ Energetska efikasnost
„ Promena goriva sa uglja na gas
„ Dobijanje gasa iz deponija (metan)
Da bi se izra~unala dodatna finansijska
korist od takvih CDM i JI projekata, koja
zavisi od iznosa smanjenja emisije i cene
po kojoj je pla}eno to smanjenje, emisija
koja je proizvod CDM/JI projekata se
poredi sa izra~unatim osnovnim
scenarijom. Iznos smanjenja emisije se
defini{e kao razlika u emisijama GHG
izmedju baznog scenarija i projekata.
1.2. Uslovi za primenu Kjoto
mehanizama
Za kori{}enje bilo kojih karbon kredita za
ostvarivanje obaveze po Kjoto Protokolu i
za u~e{}e u trgovini emisijama po ~lanu
17, zemlja ~lanica Kjoto protokola mora da
ispuni slede}e zahteve:
a) da je ratifikovala Kjoto protokol,
b) da ima uspostavljen svoj dodeljeni iznos
(assigned amount) emisije GHG u skladu
sa postoje}im zahtevima,
c) da ima kompjuterizovan nacionalni
registar u skladu sa medjunarodnim
zahtevima,
d) da ima uspostavljen nacionalni sistem
za procenu emisije GHG iz svih izvora i
pove}anja ponora (sinks),
e) da podnese najaktueliniji raspolo`ivi
godi{nji inventar GHG i da nastavi da
podnosi godi{nje inventare u skladu sa
postoje}im zahtevima,
f) da podnese dodatne informacije o
dodeljenom iznosu u skladu sa postoje}im
zahtevima.
Samo za CDM i JI Zemlje Doma}ina
postoje neka pojednostavljenja zahteva:
„ Zemlja doma}in CDM projekta ne mora
da ispuni ni{ta vi{e od ratifikacije Kjoto
protokola.
„ Za zemlje doma}ine JI projekta
uspostavljena su dva pristupa: Takozvani
“First Track” predstavlja jednostavniji
metod za JI projekte. Druga varijanta
(“Second Track”) se primenjuje u slu~aju
kada ~lanica doma}in ne ispunjava sve
prethodno navedene zahteve, ali ispunjava
minimalni set njih (a-c). One moraju
koristiti sli~na pravila kao za CDM.
Pravilo koje se primenjuje na oba
mehanizma, CDM i JI, je da ne
dozvoljavaju primenu nuklearnih
postrojenja. Takodje, CDM projekti
moraju ispuniti dodatne zahteve:
„ Postoje}i Official Development
Assistance (ODA) resursi se ne smeju
preusmeravati za finansiranje projekta;
drugi javni fondovi za te svrhe moraju biti
odvojeni od, i ne smeju se ra~unati u tom
smislu, finansijskih obaveza zemalja
~lanica Aneksa I (npr. GEF).
„ Projekat treba da poma`e odr`ivi razvoj
zemlje doma}ina. Ispunjenje ovog zahteva
ocenjuje zemlja doma}in.
„ Samo po{umljavanje i obnova {uma su
zadovoljavaju}i kao pnor (sink) projekti za
CDM. U toku prvog perioda obaveze,
iznos CER, nastao takvim projektima i
kori{}en za ispunjenje obaveze zemlje
~lanice Aneksa B, ne sme pre}i 1% emisije
bazne godine ~lanice, puta pet. Da li }e i
drugi LULUCF projekti biti pogodni u
kasnijem periodu obaveze i da li }e
restrikcije vezane za kori{}enje CER iz
takvih projekata biti ukinute ostaje da se
usaglasi medju ~lanicama.
1.3. Tok ciklusa CDM projekta
Slede}i proces je predvidjen za ciklus
CDM projekata, koji je jednak zahtevima
za “2nd Track“ JI:
„ U~esnici u projektu (investitor i nosilac
projekta) pi{u Project Design Document
(PDD). Na osnovu toga, oni tra`e “Letter
of Approval” da je njihov projekat priznat
kao CDM/JI projekat od strane vlade
zemlje doma}ina. Prema tome zemlja
doma}in daje odobrenje da projekat
ispunjava njene zahteve u cilju ostvarenja
odr`ivog razvoja.
„ Slede}i korak je procena projekta od
strane nezavisnog entiteta kojeg imenuju
u~esnice u projektu (za CDM to je
Designated Operational Entity, a za JI je
Assigned Independent Entity). On
procenjuje projekat na osnovu PDD u
skladu sa kriterijumima za CDM/JI. Ti
entiteti su nezavisna tela koja su
akreditovana od strane posebnih tela kao
{to su “Executive Board” (EB) za CDM i
Supervisory Committee (SC) za JI. Ta tela
su glavni autoriteti za CDM/JI mehanizme
i sastoje se od odredjenog broja ~lanova iz
Aneksa B i ne-Aneks B ~lanica Kjoto
protokola.
„ Nakon {to je projekat procenjen,
dokumenta se podnose EB na registraciju,
tj. na formalno prihvatanje kao CDM
projekat.
„ Potom sledi implementacija projekta.
„ Posle toga sprovodi se monitoring koji je
du`nost u~esnika u projektu.
„ Verifikaciju, koja se sprovodi u
redovnim intervalima, vr{i takodje
nezavisni ili operativni entitet koji
proverava ex-post ta~nost procenjenih
iznosa karbon kredita.
„ Sertifikacija podrazumeva pismenu
potvrdu od strane operativnog ili
nezavisnog entiteta da je projekat
[041]
rezultirao verifikovanom redukcijom
emisije GHG tokom datog perioda.
Izve{taj o sertifikaciji prakti~no predstavlja
aplikaciju za izdavanje emisionih kredita
na iznos verifikovane redukcije emisije
GHG.
„ Kad je u pitanju CDM, EB izdaje CER
ukoliko nema, u odredjenom vremenskom
roku podnetog, zahteva tre}e strane za
reviziju CDM projekta. Prilikom
izdavanja, CER je pojedina~no ozna~en
serijskim brojem, “Share of Proceeds” se
zadr`ava, a preostali iznos CER se
pripisuje na ra~un u~esnika u projektu. U
slu~aju JI, zemlja doma}in mora da
prevede Assigned Amount Units (AAU) u
ERU i transferi{e ih na ra~un investitora u
nacionalnom regisru njegove zemlje.
“The Share of Proceeds” je naknada na
iznos izdatih CER iz CDM projekta.
Sredstva na taj na~in prikupljena se koriste
u dve svrhe. Prva je da pokrije
administrativne tro{kove CDM. Druga je
da obezbedi sredstva za Adaptation Fund
koji se koristi za finansiranje adaptacionih
mera zemalja koje su najvi{e pogodjene
klimatskim promenama.
Za promociju malih projekata set
pojednostavljenih modaliteta i pravila je
odobren na COP 8, odr`anoj u Nju Delhiju
2002. Oni podrazumevaju
pojednostavljenja prilikom izrade baznog
scenarija i monitioringa i primenjuju se na
slede}e kategorije projekata:
a) projekti vezani za obnovljive izvore sa
maksimalnim izlaznim kapacitetom do 15
MW;
b) projekti pobolj{anja energetske
efikasnosti koji smanjuju potro{nju
energije, na strani snabdevanja i/ili
potro{nje, do 15 GWh/god.;
c) drugi projekti koji smanjuju
antropogenetsku emisiju izvora i
direktno emisiju manje od 15.000 t
ekvivalentnog CO2 godi{nje.
2. Trgovina emisijama
Izraz “trgovina emisijama” se ne odnosi na
kupovinu i prodaju samih emisija ve} na
trgovinu pravima na emitovanje GHG u
atmosferu. Trgovina emisijama sama po sebi
ne}e smanjiti koli~inu emitovanja GHG.
Ipak, ona omogu}ava kompanijama da
iznadju najekonomi~nije re{enje za njih da
bi ostali u okviru dozvoljene emisije GHG.
U Kjoto Protokolu, trgovina emisijama je
generalni termin koji se koristi za tri, ve}
pomenuta, fleksibilna mehanizma koji su
precizirani u njegovim ~lanovima. Radi
lak{eg merenja i manipulacije, svaki od
{est navedenih gasova staklene ba{te, koji
su obuhva}eni Kjoto protokolom, imaju
svoj “potencijal globalnog zagrevanja”
(Global Warming Potential - GWP), koji
je medjunarodno prihva}en. Taj GWP
faktor se koristi za konverziju pet gasova
 energija
koji nisu CO2 u tone CO2 ekvivalenta
(tCO2eq) koja je standardna jedinica mere
za trgovinu.
2.1. Trgovina emisijama po Kjoto
protokolu
Uzimaju}i sistem trgovine emisijama
medju dr`avama kao primer, sve dr`ave
navedene u Aneksu B, i njihovi privatni
entiteti (kompanije/pojedinici), su
ovla{}eni da kupuju emisiona odobrenja
(Emissions Allowances) jedni od drugih.
Po Kjoto protokolu, svaka od dr`ava iz
Aneksa B ima dogovorenu ciljnu emisiju
koja odredjuje koli~inu emisionih
odobrenja kojima raspola`e. Dr`ava koja
`eli da uve}a koli~inu emisije GHG na
koju je ovla{}ena mo`e kupiti emisiona
odobrenja od druge dr`ave koja je spremna
da proda svoja odobrenja. Dr`ave kupac i
prodavac mogu direktno dogovarati svoje
transakcije, mogu koristiti usluge brokera
ili on-line berzu.
Trgovina je okon~ana uklanjanjem
odobrenja iz nacionalnog registra zemlje
prodavca i njihovim uno{enjem u
nacionalni registar zemlje kupca.
Regulatorno telo je Sekretarijat UNFCCC
sa sedi{tem u Bonu, Nema~ka.
2.2. Sistem trgovine emisijama
Evropske unije
Nasuprot trgovini emisijama po Kjoto
protokolu koja se bazira na
medjudr`avnom nivou, Evropska komisija
(EC) je predlo`ila u prole}e 2000. {emu
trgovine emisijama GHG na nivou
kompanija {irom EU.
Evropska unija i njene zemlje ~lanice su se
dogovorile da ispune svoje obaveze
smanjenja emisije GHG po Kjoto
protokolu zajedni~ki, “uspostavljanjem
efikasnog evropskog tr`i{ta emisionih
odobrenja gasova staklene ba{te”. EU i
njene zemlje ~lanice su se obavezale da
smanje proizvedenu emisiju {est tipova
gasova staklene ba{te za 8%, od nivoa iz
1990. godine, u periodu izmedju 2008. i
2012. (Commitment Period) [2].
Odgovaraju}a direktiva, koja je sa
amandmanima usvojena od strane
Evropskog parlamenta i Saveta, predvidja
obavezno u~e{}e kompanija energetskog
sektora i drugih industrija koje intezivno
emituju CO2 od 2005.
U tri godine koje prethode obavezuju}em
periodu ispunjenja obaveze (2005-2007)
od zemalja ~lanica se zahteva da po~nu
redukciju emisije CO2. One mogu da
primenjuju trgovinu emisionim
odobrenjima kroz sistem trgovine
emisijama Evropske unije (EU Emission
Trading Scheme - ETS) koji je startovao
1.1.2005. ETS Evropske unije funkcioni{e
na principu limita i trgovine (Cap and
Trade Basis). Vlade odredjuju limit koliko
zagadjiva~ sme da emituje ali dozvoljavaju
trgovinu emisionim odobrenjima izmedju
zagadjiva~a. Tako, oni zagadjiva~i koji
prekora~e odredjeni limit mogu kupiti
odobrenja od onih zagadjiva~a koji su
smanjili svoju emisiju ispod njima
odredjenog limita.
Detalji o ETS su dati u direktivi EU o
trgovini emisijama GHG (2003/87/EC)
objavljenoj u Slu`benom listu EU od
25.10.2003. Zemljama ~lanicama su
dodeljena individualna odobrenja za
emitovanje CO2 koja su one du`ne da
raspodele zagadjiva~ima na svojoj
teritoriji. Industrijska postrojenja su
vlasni{tvo vi{e od 4.000 kompanija koje su
du`ne da limitiraju svoje emisije CO2 u
prvoj fazi. Tu spadaju termoelektrane
kapaciteta preko 20 MW, rafinerije nafte,
koksare, postrojenja za proizvodnju metala
na bazi gvo`dja (min. 2,5 t/h),
aluminijuma, industrije cementa, keramike,
stakla i staklneih vlakana, kao i industrija
proizvodnje pulpe i papira. Najve}i deo
emisije pripada sektoru proizvodnje
elektri~ne energije - u Evropskoj uniji na
njega otpada oko tre}ine ukupne emisije
GHG.
Svaka dr`ava ~lanica mora sa~initi
Nacionalni plan raspodele (National
Allocations Plan - NAP) emisionih
odobrenja. U njemu se navodi ukupan
iznos odobrenja (za emitovanje jedne tone
CO2) koji }e biti dodeljen industrijskim
postrojenjima na bazi objektivnih
kriterijuma kao {to su preovladjuju}i
uslovi i dosada{nji progres u smanjenju
emisija. Ministarstvo za `ivotnu sredinu
svake zemlje ~lanice EU mora izdati
dozvolu za emitovanje i dodeliti odobrenja
svakom pojedina~nom industrijskom
postrojenju.
Direktiva takodje uspostavlja mehanizme
za pra}enje emisija GHG i za procenu
progresa u pravcu dostizanja usvojenih
ciljeva. Postrojenje mora na
zadovoljavaju}i na~in dokazati nadle`nom
autoritetu ({to je u krajnjoj instanci vlada)
da je sposobno da prati emisiju i o tome
izve{tava. Dozvola za emitovanje mora biti
obnovljena ukoliko je do{lo do promena u
pogledu tehnologije procesa ili pro{irenja
kapaciteta. Postrojenje je u obavezi da
preda emisiona odobrenja u iznosu
jednakom koli~ini emitovanog CO2 u
svakoj kalendarskoj godini.
Na kraju, dr`ave ~lanice moraju obezbediti
pravila po kojima se primenjuju kazne za
prekr{ioce propisa. Tokom 2005-2007.
kazna iznosi 40 EUR/t emitovanog CO2 za
koju operator postrojenja nije predao
odobrenje. Od 2008. kazna za prekora~enje
emisije }e iznositi 100 EUR/t. Dodatno, u
narednoj godini operator mora predati
odobrenje u iznosu prekora~enja emisije iz
prethodne godine.
[042]
Tako|e, od zna~aja je i usvajanje
Povezuju}e direktive EU koja omogu}ava
uvoz i kori{}enje karbon kredita iz CDM i
JI projekata po Kjoto protokolu u okviru
ETS. To }e imati velikog uticaja na razvoj
projekata smanjenja emisije GHG {irom
sveta i, kona~no, na cenu karbon kredita.
3. Uticaj Kjoto procesa na razvoj
elektroenergetskog sektora SCG
Srbija i Crna Gora je ratifikovala
Konvenciju o klimatskim promenama UN,
ali jo{ uvek nije potpisala Kjoto protokol.
Njegova ratifikacija je jedan od preduslova
za formiranje Energetske zajednice
zemalja jugoisto~ne Evrope i o~ekuje se da
}e taj posao biti zavr{en do kraja ove
godine.
Glavna korist od ratifikacije Kjoto
protokola je kvalifikovanost za primenu
Kjoto mehanizama koji su detaljnije
opisani u poglavlju 1. Oni otvaraju
mogu}nost pristupa dodatnim finansijskim
sredstvima za investicije u energetsku
efikasnost i druge projekte smanjenja
emisije GHG, kao i prodaju tzv. karbon
kredita ili odobrenja. Ovo je ve}
demonstrirano ustanovljenjem razli~itih
karbon fondova od strane Svetske banke
(WB) koji ukupno dosti`u vrednost od 380
miliona USD. Takodje postoje i drugi
programi kao {to su ERUPT i CERUPT
programi holandske vlade, Francuska i
Austrija osnivaju svoje programe, Japan je
najavio da }e uspostaviti svoj karbon fond
u visini od 100 miliona USD do kraja
2004, Nema~ka vlada i KfW razmatraju
mogu}nost za uspostavljanje nema~kog
CDM-fonda itd. Prema izve{taju
istra`iva~kog odeljenja Prototype Carbon
Fund (WB) veli~ina tr`i{ta emisija GHG je
bila izme|u 350 i 500 miliona USD u
2002. dok se cena kretala u rasponu od 2
do 8 USD za tonu CO2eq. U 2004. godini
je ostvaren promet od oko 160 miliona
tona CO2eq sa prose~nom cenom ne{to
ve}om od 4 USD/tCO2 za CER i ne{to
ve}om od 5 USD/tCO2 za ERU [3].
Kako jo{ uvek nije re{eno da li i kada
}emo graditi nove kapacitete za
proizvodnju elektri~ne energije, glavni
potencijal za redukciju emisije GHG je u
rekonstrukciji starih termoelektrana na
ugalj u cilju pove}anja efikasnosti i
uvodjenju tzv. ~istih tehnologija sa ugljem
kao i u smanjenju potro{nje elektri~ne
energije (npr. pove}anje potro{nje
prirodnog gasa u doma}instvima, centralno
snabdevanje toplotnom energijom itd.).
Odredjeni potencijal postoji i u uvodjenju
obnovljivih izvora energije - prvenstveno
biomase i hidroenergije.
CDM projekat, kao i svaki drugi, treba da
otplati sam sebe, {to je olak{ano
generisanjem CER koji ima svoju vrednost
na tr`i{tu. Tako se pove}ava stopa
 energija
povra}aja investicije i projekat postaje
atraktivniji za potencijalne investitore.
Ovakvi projekti se mogu smatrati
direktnim investicijama.
3.1. Modaliteti u~e{}a u Kjoto
procesu
Sa druge strane, rafitikacija Kjoto
protokola mo`e, takodje, pove}ati tro{kove
obzirom da treba posti}i emisione ciljeve.
Da li }e ratifikacija proizvesti pove}anje
neto tro{kova zavisi uglavnom od na~ina
na koji dr`ava participira u Kjoto procesu.
Srbija i Crna Gora ima dve opcije za
u~e{}e u Kjoto procesu:
„ Kao {to je sada ne-Aneks I ~lanica po
Konvenciji, SCG bi pristupanjem Kjoto
Protokolu postala kvalifikovana za CDM, ili
„ SCG bi mogla da pristupi Kjoto
protokolu kao ne-Aneks I strana i da se
kandiduje da postane Aneks B strana i
pristupi pregovorima za odredjivanje svog
cilja u koli~ini emitovanja gasova staklene
ba{te. Uspe{no okon~anje tog procesa bi
otvorilo mogu}nost primene i druga dva
mehanizma Kjoto protokola.
Obe opcije imaju svojih prednosti i
nedostataka koje treba komparirati da bi se
donela odluka koja je najpovoljnija po
SCG. Po{to je pristupanje Kjoto protokolu
dr`avno pitanje, na dr`avnim organima je
da formiraju kompetentna stru~na tela koja
bi dala kvalitetne i relevantne preporuke
po pitanju Kjoto protokola.
Treba re}i da ratifikacija Kjoto protokola i
participiranje kao ne-Aneks I ~lanica ne
proizvodi nikakve konkretne dodatne
obaveze po na{u zemlju, a otvara
mogu}nosti za pristup dodatnim
finansijskim sredstvima u cilju odr`ivog
razvoja. Takva vrsta u~e{}a u Kjoto
procesu ne bi imala uticaja na pove}anje
cena energije jer ne zahteva nikakve
konkretne mere na{ih subjekata, osim
generalno preuzetih obaveza ratifikacijom
UNFCCC.
Treba imati na umu da u~e{}e u Kjoto
procesu kao Aneks B ^lanica zna~i i
limitiranu emisiju GHG. U zavisnosti od
pregovora sa UNFCCC i dogovorenog
limita emisije zna}e se da li SCG ima
vi{ak ili manjak karbon kredita. U slu~aju
vi{ka, SCG ih mo`e ponuditi tr`i{tu i
ostvariti dobit po tom osnovu. U slu~aju
manjka, SCG mora preduzeti mere za
smanjenje emisije ili kupiti potrebnu
koli~inu karbon kredita na tr`i{tu, {to
iziskuje dodatna sredstva. Kako }e to
uticati na cene energije zavisi i od
raspodele emisionih prava po sektorima,
odnosno da li }e se smanjenje emisije
GHG ostvarivati u energetskom ili nekom
drugom sektoru.
Dilema da li pristupiti Aneksu B, kao i
mogu}nost politi~kog pritiska u tom
smislu, ne}e se postaviti pred nas tako brzo
te stoga ne treba gubiti vreme. Ne samo
zato {to za to vreme ne koristimo
pomenuta sredstva, ve} i zato {to }e druge
zemlje “popuniti prostor” i suziti
mogu}nosti za privla~enje tih sredtava. S
obzirom da su ^lanice Aneksa B razvijene
zemlje i zemlje u tranziciji i obzirom na
na{e pribli`avanje EU, mo`e se
pretpostaviti da }e pristupanje Aneksu B
biti jedan od uslova za pristup EU.
3.2. Institucionalni aspekti
Dosada{nja iskustva razvoja CDM
projekata ukazuju na izuzetnu va`nost
informacija, obuke i odgovaraju}ih
institucija koje su u njihovoj funkciji.
Institucije zemlje doma}ina treba da
odgovore zahtevima koji se ti~u
odobravanja projekta, izgradnje kapaciteta
i marketinga, kao i izve{tavanja.
Glavna poluga kojom zemlja doma}in
raspola`e, u kontekstu CDM, je odobrenje
za projekat koje izdaje Nacionalno telo
(Designated National Authority - DNA).
Stoga, zemlja doma}in mora jasno
definisati kriterijume za odobravanje
projekata. Ti kriterijumi se, izme|u
ostalog, ti~u odr`ivog razvoja, sektorskog i
tehnolo{kog prioriteta, podele CER,
zahteva “dodatnog”, prevencije gubitka
radnih mesta itd.
U cilju pove}anja konkurentnosti
nacionalnih CDM projekata i pribli`avanja
nacionalnog CDM programa investitorima,
nacionalne institucije bi trebale da razviju i
odre|ene usluge. Kao prvo, to je baza
podataka koja sadr`i portfolio projekta,
podatke o doma}em partneru i
odgovaraju}e podatke o tehnologiji. U
funkciji {irenja znanja potrebno je
uspostavljanje web-sajta, biltena i
organizacija seminara sa uputstvima za
trening. U funkciji podr{ke razvoja CDM
projekata to je pomo} pri struktuisanju
projekata za CDM i standardizovane
metodologije. Za podr{ku Operativnim
entitetima potrebno je organizovati
nacionalni seminar za akreditaciju. U cilju
podr{ke pri podeli karbon kredita iz
projekta potrebno je pripremiti standardni
model ugovora i pru`iti stru~nu pomo} u
procesu pregovaranja. I kona~no, u cilju
marketinga CDM projekata potreban je
odgovaraju}i web-sajt, kao i organizacija
promocija potencijalnih projekata.
Na Sedmoj konferenciji UNFCCC,
odr`anoj u Marake{u, uspostavljen je i
zahtev za detaljnim izve{tavanjem o
nacionalnim CDM programima.
Nacionalne institucije moraju predavati
godi{nji izve{taj o napretku CDM
projekata u njihovim zemljama.
3.3. Mogu}i oblici institucionalne
organizacije DNA
^ak i ako Srbija i Crna Gora ima
mogu}nosti za mnogo atraktivnih CDM
[043]
projekata, to ne zna~i obavezno i da }e
mnogo projekata biti stvarno
implementirano. Efektivna institucionalna
struktura na dr`avnom nivou je neophodna
da bi se iskoristili potencijali CDM-a i
privukli investitori. Do sada su prepoznata
tri oblika organizacije DNA: Nezavisna
CDM kancelarija, Nacionalni CDM odbor
sa Sekretarijatom i Nacionalni fokal point
UNFCCC-a kao DNA. Pri tom je kao
glavni problem prepoznato obezbe|ivanje
profesionalnog kadra koji nebi bio
podlo`an promenama na dnevnopoliti~koj
sceni [5].
Za na{u dr`avu, koja je slo`ena i gde
ministarstva ne mogu ili ne `ele preneti
svoje kompetencije na nezavisnu
kancelariju, najpogodnija je dvostepena
organizacija kao u slu~aju Nacionalnog
CDM odbora sa Sekretarijatom. To zna~i
da bi sva relevantna ministarstva imala
mesto u Nacionalnom CDM odboru koji
defini{e kriterijume i sektorske prioritete,
dok bi Sekretarijat imao stalno zaposleno
profesionalno osoblje i vr{io procenu
predlo`enih projekata.
Pri takvoj organizaciji postoje dve
mogu}nosti:
„ Da Sekretarijat ima ovla{}enje za
odobravanje projekata i da o tome
izve{tava Odbor, pri ~emu bi Odbor mogao
da tra`i reviziju ili
„ Da Sekretarijat prosle|uje pozitivno
procenjene projekte Odboru koje bi on
odobravao.
Pri ovakvoj organizaciji DNA, Sekretarijat
bi bio zadu`en za izgradnju kapaciteta i
marketing potencijalnih CDM projekata
kao i za izve{tavanje.
4. Zaklju~na razmatranja
Danas se vi{e ne postavlja pitanje da li se
uklju~iti u Koto proces ili ne, ve} kako to
u~initi i na koji na~in maksimalizovati
koristi koje iz njega mogu proizi}i za SCG
kao zemlju u razvoju. Izrada Nacionalne
komunikacije i Inventara gasova GHG,
koja je u toku, je od vitalnog zna~aja za
dono{enje ispravnih odluka u tom smislu.
Me|utim, ne treba ~ekati okon~anje tog
procesa da bi se zapo~elo sa
institucionalnom organizacijom jer je
faktor vremena izuzetno zna~ajan i ti
procesi mogu te}i paralelno.
Ako `elimo da iskoristimo potencijal Kjoto
protokola i na taj na~in obezbedimo
dodatna sredstva za unapre|enje privrede i
`ivotne sredine, name}e se potreba za
izradom Studije CDM strategije, na
nacionalnom ili sektorskom nivou, koja bi
dala odgovore na klju~na pitanja:
„ Da li mo`emo ponuditi atraktivnu
koli~inu efektivnih CDM projekata;
„ Kako se mo`e maksimalizovati sinergija
izme|u smanjenja emisije GHG i

nacionalnih, ili sektorskih, ciljeva razvoja;
Imamo li dovoljno kapaciteta da podr`imo
CDM strategiju i kako ih organizovati.
Izradu ovakve studije treba poveriti
renomiranom konsultantu iz zemlje sa
kojiom imamo razvijenu kulturnu i
ekonomsku saradnju i partnerstvo na
{irokom planu pitanja. Tako bi lak{e
animirali potencijalne investitore iz te
zemlje, a i oni bi sa vi{e poverenja
pristupali partnerstvu sa na{im subjektima
u primeni CDM projekata.
Kako bilo, akciju treba preduzeti {to pre
kako nas razvoj dogadjaja i uslovi koji iz
toga proisti~u ne bi stavili pred svr{en ~in i
u mnogo nepovoljniju poziciju od trenutne,
koja za sada i nije tako lo{a za
elektroenergetski sektor.
Literatura
[1] www.platts.com by The McGrow Hill
Companies
[2] Directive of the European Parliament
and of the Council 2003/87/EC,
adopted13.10.2003.
[3] Natsource Reports: Significant
Increases In Greenhouse Gas Trading in
2004
[4] Technical Summary of the Working
Group I Report - UNFCCC
[5] Michaelowa A., CDM host country
institution building, Mitigation and
Adaptation Strategies for Global Change,
8, 2003, str. 201-220
energija
Ljubica M. Popovi}
NIS-NAFTAGAS, Novi Sad
Branko A. Lekovi}
RGF, Beograd
UDC 665.6/.7:[504.7:551.583
Klimatske promene kao
posledica upotrebe nafte
i prirodnog gasa
Rezime
Fosilna goriva dominiraju u zadovoljavanju potreba za energijom. Ugalj, nafta i
prirodni gas su u~estvovali sa 87% u ukupnoj primarnoj energiji u svetu 1999. pri ~emu
je 61% - u~e{}e nafte i gasa. Tokom eksploatacije, transporta, skladi{tenja i kori{}enja
ovih goriva dolazi do emisije razli~itih gasova: ugljen-monoksida, ugljen-dioksida
ugljovodonika, oksida azota i sumpora.
Ovi gasovi imaju zna~ajnu ulogu u stvaranju fotohemijskog smoga i kiselih ki{a,
smanjenju ozonskog omota~a i uti~u na razmenu toplote Zemlje sa okolnim prostorom
(efekat staklene ba{te).
Od 1850. koncentracija tri najzna~ajnija gasa efekta staklene ba{te je pove}ana: metana
150%, ugljen-dioksida 30% i azotnih oksida 15%, a to pove}anje se ubrzava.
Pove}anje emisija gasova koji nastaju usled ljudskih aktivnosti i kori{}enja
konvencionalnih goriva, zna~ajno uve}avaju njihovu koncentraciju u atmosferi i tako
pove}avaju prirodan efekat staklene ba{te, prouzrokuju}i dodatno zagrevanje koje je
pra}eno promenom klime.
Pore|enje prose~ne globalne temperature i sadr`aja CO2 u atmosferi, za period 1880-
2000. pokazuje njihovu jasnu povezanost.
Podaci prikupljeni za 2001. pokazuju da je koncentracija CO2 prose~no oko 372 ppm,
nastavljaju}i godi{nji porast od 2 ppm izmeren tokom 1990-ih. Ako se nastavi taj trend
atmosfera }e sadr`avati najmanje 390 ppm do 2010. i 410 ppm do 2020.
Pove}anje temperature je reagovanje Zemljinog klimatskog sistema na koncentraciju CO2,
npr. 2004. je 0,48ºC iznad klimatskog proseka i to je ~etvrta najtoplija godina od kasnih
1880-ih. Najtoplija godina je bila 1998, dok su druga i tre}a po toploti 2002. i 2003.
U cilju razvoja klasifikacije mogu}ih klimatskih promena, Intergovernmental Panel on
Climate Change (IPCC) je definisao seriju scenarija za budu}u emisiju CO2 i vodio
svaki scenario na nekoliko klimatskih modela. Ove projekcije do 2100. predvi|aju
pove}anje temperature za 1,3-5,6ºC, zavisno od scenarija za CO2 emisiju i razlike u
na~inu kako svaki klimatski model obra|uje ulazne podatke i uzro~no-posledi~ne
mehanizme, dok je projekcija pove}anja nivoa mora za 13-80 cm.
U definisanju scenarija IPCC pretpostavlja da su resursi fosilnih goriva neograni~eni i
sposobni da isporu~e pove}ane koli~ine goriva tr`i{tu.
Naftna privreda je u prethodnom periodu uspevala pronala`enjem novih le`i{ta nafte i
gasa da snabdeva rastu}e tr`i{te sa gorivom. Ali koliko dugo }e ona biti sposobna da
nastavi sa pove}anim isporukama nafte i gasa u iznosu 1-2% godi{nje?
Protokol iz Kjota (decembar 1997), kao dodatak Konvenciji o klimatskim promenama,
prvi je zakonski obavezuju}i me|unarodni ugovor o za{titi okoline. Sporazum je stupio
na snagu 15. februara 2005. i predvi|a da razvijene zemlje smanje emisiju gasova
staklene ba{te (prose~no 5,2%) do obavezuju}eg perioda 2008-2012. a prema 1990. kao
osnovnom nivou.
Vlade zemalja potpisnica (141 dr`ava) imaju zadatak da usmere napore ka razvoju,
modifikaciji i implementaciji novih tehnologija, {to treba da dovede do smanjenja
emisije gasovi efekta staklene ba{te a time i promene trenda globalne temperature.
Klju~ne re~i: globalno zagrevanje, fosilna goriva, gasovi staklene ba{te, smanjenje
emisije.
Abstract
Fossil fuels dominate in meeting needs for energy. In 1999. coal, petroleum and natural
gas participated with 87% in total world primary energy, 61% being oil and gas. During
[044]
 energija
production, transmission, storage and combustion process fossil fuels emit different gases: carbon monoxide, carbon dioxide,
hydrocarbon gases, nitrogen and sulphur oxides.
These gases have significant role in forming of photochemical smog and acid rains, thinning of ozone layer, etc. (greenhouse effect).
Since 1850 concentrations of three most important greenhouse gases have increased: methane 150%, carbon dioxide 30% and nitrous
oxides 15% and they still increase.
Emission increase of gases generated by human activities and utilization of conventional fuels, significantly enlarge their atmospheric
concentration, having, as a consequence, natural greenhouse effect and additional warming, followed by climate change.
Comparison of average global temperature and carbon dioxide content in atmosphere for a period from 1880-2000 shows their strong
relationship.
Data collected for 2001 reveals that CO2 concentration is about 372 ppm on average, increasing annually by 2 ppm. If this trend
continuous, carbon dioxide content in atmosphere will be at least 390 ppm and 410 ppm by 2010 and 2020, respectively.
The temperature rising is reaction of Earth climate system to carbon dioxide concentration, e.g. 2004 is 0,48ºC above temperature
average value, and is the fourth hottest year since late 1880s. The hottest year was 1998,while the second and third hottest were 2002
and 2003.
Intergovermental Panel on Climate Change (IPCC) has defined series of scenarios for emission of carbon dioxide in the future, in
order to develop classification of possible climate changes. Each scenario was designed for several climate models. Depending on
scenario for carbon dioxide emission and differences in treating input data for each climate model, estimated temperature rising by
2100 is 1,3-5,6ºC, while estimated sea level rising is 13-80 cm.
In defining scenarios, IPCC assumed that fossil fuel resources are unlimited and able to provide the market with enlarged quantities of
fuels.
In the past, oil industry managed to discover new oil and gas deposits and to provide the market with these fuel. But for how long will it
be able to continue with increased oil and gas delivery of about 1-2% per year?
Kyoto Protocol (December 1997) as appendix to Climate Change Convention is the first obligatory international environmental
agreement. The agreement came into force on 15th of February 2005 and obliges develop countries to decrease emission of greenhouse
gases (5,2% on average) by the 2008-2012, comparing to 1990 as referent level.
Governments of the countries that signed the Protocol (141 states) have a task to direct their efforts to development, modification and
implementation of new technologies, resulting in decrease of greenhouse gases emission, and also in change of global temperature trend.
Key words: global warming, fossil fuels, greenhouse gases, emission decrease.

1. Uvod koncentracija gasova staklene ba{te u Panel on Climate Change (IPCC) je

atmosferi i trendovi zaga|enja u uzajamnoj definisao seriju scenarija za budu}u
Klimatske promene se odnose na vezi jedni sa drugima. emisiju ugljen-dioksida i vodio svaki
dugotrajne fluktuacije temperature, scenario na nekoliko klimatskih modela.
padavine, vetar i druge elemente Pove}anje temperature je samo jedan takav
primer, npr. 2004. je 0,48ºC iznad Ove projekcije do 2100. predvi|aju
Zemljinog klimatskog sistema. Prirodni pove}anje temperature za 1,3-5,6ºC,
procesi kao varijacije Sun~evog zra~enja, klimatskog proseka i to je ~etvrta najtoplija
godina od kasnih 1880-ih. Najtoplija zavisno od scenarija za emisiju ugljen-
odstupanja u parametrima Zemljine orbite i dioksida i razlike u na~inu kako svaki
vulkanska aktivnosti mogu proizvesti godina je bila 1998, dok su druga i tre}a
po toploti 2002. i 2003. klimatski model obra|uje ulazne podatke i
promenu klime. Klimatski sistem tako|e
uzro~no-posledi~ne mehanizme, dok je
mo`e biti pod uticajem promena Zemlja je izvan energetskog balansa sa pretpostavljeno pove}anje nivoa mora 13-
koncentracije razli~itih gasova u atmosferi 0,85±0,15 W/m2 vi{e primljene solarne 80 cm (slika 1).
koji uti~u na Zemljinu apsorpciju energije nego {to radijacijom odlazi u
radijacije. svemir. Rezultat tog debalansa mo`e biti
Zemlja prirodno apsorbuje i reflektuje dalje pove}anje globalne temperature i 2. Gasovi efekta staklene ba{te
dolaze}e Sun~evo zra~enje a emituje iznad one iz 1998. Mada se Zemljina atmosfera sastoji
termalno zra~enje ve}e talasne du`ine sa U cilju razvoja klasifikacije mogu}ih uglavnom od kiseonika i azota nijedan od
povr{ine, nazad u svemir. U proseku, klimatskih promena, Intergovernmental ovih gasova nema zna~ajnu ulogu u
apsorbovana radijacija je izjedna~ena sa
odlaze}om povr{inskom radijacijom
emitovanom u svemir. Deo ovog Slika 1 Razlike prose~ne globalne temperature i promene koncentracije CO2 u atmosferi [2]
Zemljinog zra~enja apsorbuju gasovi u
atmosferi. Energija ove apsorbovane
radijacije zagreva Zemljinu povr{inu i
atmosferu stvaraju}i ono {to je poznato
kao “prirodni efekat staklene ba{te”. Bez
ove prirodne osobine, atmosferskih gasova
da zadr`avaju toplotu, prose~na
temperatura na povr{ini Zemlje bila bi oko
33ºC ni`a [1].
Ljudska aktivnost menja koncentraciju,
distribuciju gasova efekta staklene ba{te i
aerosola u atmosferi. Ove promene mogu
uticati na zra~enja bilo menjanjem
refleksije ili apsorpcije Sun~eve radijacije
ili emisije i apsorpcije Zemljine radijacije.
Koncentracija gasova staklene ba{te u
atmosferi i njihov energetski uticaj se
nastavlja pove}avati kao rezultat ljudske
aktivnosti.
Prose~na globalna temperatura na povr{ini
Zemlje porasla izme|u 0,6±0,2ºC tokom
20. veka a oko polovina toga nakon 1980.
Tako da su globalna temperatura,

[045]
 energija
pove}anju efekta staklene ba{te zato {to su
oba u su{tini transparentni za radijaciju sa
Zemlje. Efekat staklene ba{te je
prvenstveno funkcija koncentracije vodene
pare, ugljendioksida, i drugih malih
koli~ina gasova u atmosferi koji apsorbuju
radijaciju koja odlazi sa povr{ine Zemlje.
Promene u atmosferskoj koncentraciji ovih
gasova mogu izmeniti ravnote`u prenosa
energije izme|u atmosfere, vasione, kopna
i okeana. Veli~ina ovih promena se naziva
energetski uticaj {to je jednostavno mera
promene u energiji dostupnoj sistemu
Zemljine atmosfere. Zadr`avaju}i sve
ostalo konstantno, pove}anje koncentracije
gasova staklene ba{te u atmosferi }e
proizvesti pozitivni energetski uticaj (tj.
pove}anje u apsorpciji energije od strane
Zemlje).
Klimatske promene mogu biti izazvane
promenama atmosferske koncentracije
brojnih energetski aktivnih gasova i
aerosola uz evidenciju da ljudska aktivnost
uti~e na koncentraciju, distribuciju i
`ivotni ciklus ovih gasova.
Gasovi efekta staklene ba{te koji se
prirodno pojavljuju su ugljen-dioksid
(CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O) i
ozon (O3). Nekoliko klasa halogenizovanih
supstanci koji sadr`e fluor, hlor ili brom su
tako|e gasovi efekta staklene ba{te, ali su
oni ve}im delom isklju~ivo proizvod
industrijskih aktivnosti. Neke
halogenizovane supstance koje sadr`e fluor
kao (HFC), (PFC) i sumporheksafluorid
(SF6) ne uni{tavaju stratosferski ozon ali su
sna`ni gasovi efekta staklene ba{te.
Hlorfluorugljenici (CFC) i (HCFC) sadr`e
hlor i oni koji sadr`e brom
bromfluorugljenici (tj. haloni) su supstance
koje uni{tavaju stratosferski ozon.
Postoji i nekoliko gasova, mada nema
op{teg slaganja o njihovom direktnom
energetskom efektu, koji uti~u na globalno
stanje radijacije. Ovi troposferski gasovi -
spominju se kao polutanti vazduha -
uklju~uju ugljen-monoksid (CO), azot-
dioksid (NO2), sumpor-dioksid (SO2) i
troposferski ozon (O3).
Ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid se
kontinualno emituju u atmosferu i
odstranjuju iz nje prirodnim procesima na
Zemlji. Antropogene aktivnosti, me|utim,
mogu prouzrokovati dodatne koli~ine ovih
i drugih gasovi efekta staklene ba{te ili
umanjenje, {to izaziva promene njihove
globalne prose~ne atmosferske
koncentracije. Prirodne aktivnosti kao {to
su disanje biljaka ili `ivotinja i sezonske
ciklusi rasta biljaka ili raspadanja su
primeri procesa kru`enja ugljenika ili azota
izme|u atmosfere i organske biomase.
Takvi procesi, osim direktnog ili
indirektnog poreme}aja ravnote`e
antropogenih aktivnosti, uop{teno ne
menjaju prose~nu koncentraciju gasova
efekta staklene ba{te u atmosferi tokom
decenija.
Klimatske promene koje su izazvane
antropogenim aktivnostima me|utim imaju
efekat pozitivne ili negativne povratne
veze (uzro~no-posledi~ni mehanizam) na
Tabela 1 Globalna koncentracija nekih gasovi efekta staklene ba{te u atmosferi
(ppm ukoliko nije druga~ije ozna~eno), iznos promene koncentracije
(ppb/god.) i atmosferski `ivot (godina) [3]
Atmosferska promenljiva
Preindustrijska koncentracija
Atmosferska koncentracija (1998)
Iznos promene koncentracije
@ivotni vek u atmosferi
a
Koncentracija u ppb i iznos promene koncentracije u ppb/god.; Iznos je izra~unat za period 1990-1999.; c Iznos
je fluktuirao izme|u 0,9 i 2,8 ppm/god. za CO2 i izme|u 0 i 0,013 ppm/god. za CH4 u periodu 1990-1999.; d Ne
mo`e se definisati, zbog razli~itih procesa razlaganja.
ove prirodne sisteme. Atmosferska
koncentracija ovih gasova zajedno sa
njihovim porastom i `ivotnim vekom u
atmosferi je prikazana u tabeli 1.
2.1. Ugljen-dioksid
Koncentracija ugljendioksida u atmosferi
je porasla od pribli`no 280 ppm u
preindustrijsko doba do 367 ppm u 1999,
{to je pove}anje od 31%. Ova
koncentracija nije bila ve}a poslednjih
420000 godina a verovatno ni tokom
poslednjih 20 miliona godina. Brzina
pove}anja tokom pro{log veka je bez
presedana u poslednjih 20000 god. i
sada{nje pove}anje koncentracije CO2 u
atmosferi je izazvano antropogenom
emisijom ovog gasa [1].
U svojoj drugoj proceni IPCC tako|e
navodi “pove}anje iznosa ugljendioksida u
atmosferi vodi klimatskim promenama i
proizve{}e globalno zagrevanje Zemljine
povr{ine zbog svog izra`enog efekta
staklene ba{te - mada veli~ina i zna~aj
efekta nije potpuno definisan”.
Sagorevanje fosilnih goriva je uzro~nik za
vi{e od 80% CO2 emisije. Ovaj gas traje u
atmosferi do 200 godina i posle vodene
pare to je drugi po koli~ini apsorbent
toplote.
2.2. Metan
Metan (CH4), kao jedan od antropogenih
gasova efekta staklene ba{te, je drugi po
uticaju na globalno zagrevanje posle
ugljendioksida. Procenjuje se da je 20-30
puta efikasniji u zadr`avanju toplote u
atmosferi od ugljen-dioksida. Tokom
poslednjih 200 god. koncentracija metana
u atmosferi je pove}ana za 150% i
nastavlja da raste. Metan se emituje iz
prirodnih i glavnih antropogenih izvora
koji uklju~uju deponije za otpad,
energetiku i sektor poljoprivrede. U 2000.
ova tri izvora su bila odgovorna za preko
75% ukupne emisije metana u razvijenim
zemljama.
Emisija metana nastaje tokom prozvodnje i
distribucije prirodnog gasa i nafte,
osloba|a se kao nusprodukt va|enja uglja i
nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva.
Prirodni gas i nafta su najve}i antropogeni
izvori emisije metana.
[046]
CO2 CH4 N2O SF6a CF4a
278 0,700 0,270 0 40
365 1,745 0,314 4,2 80
1,5c 0,007c 0,0008 0,24 1,0
50-200d 12 114 3200 >50000
b
Uticaj metana na globalno zagrevanje
iznosi oko 20%.
Metan iz atmosfere se razla`e reakcijom sa
hidroksilnom grupom (OH) i na kraju
pretvara u CO2.
3. Prirodni gas i nafta
Metan je osnovna komponenta (95%)
prirodnog gasa i emituje se prilikom
proizvodnje, transporta, distribucije i
pripreme. Prirodni gas se ~esto nalazi
zajedno sa naftom stoga i proizvodnja
nafte, tj. priprema mogu tako|e emitovati
metan u znatnim koli~inama. U sistemima
za naftu i gas metan emituje oprema koja
propu{ta, namerno ispu{tanje kroz sistem
uklju~uju}i proizvodnju na polju, ure|aji
za pripremu, prenosni cevovodi, oprema za
skladi{tenje i gasni ditributivni cevovodi.
Rusija i SAD kao najve}i proizvo|a~i
nafte i gasa a i potro{a~i izazivaju ve}i deo
emisije metana, {to je pokazano na slici 2.
Sama Rusija doprinosi pribli`no polovini
emisije razvijenih zemalja iz ovog izvora.
3.1. Prirodni gas
Sistemi za prirodni gas su glavni izvor
antropogene emisije metana koja je
odgovorna za preko 960 MMTCO2E u
2000. Pretpostavlja da su sistemi za
prirodni gas odgovorni za 17% ukupne
globalne emisije metana. U~e{}e Rusije,
SAD, Venecuele i Ukrajine je preko 44%
svetske emisije metana u sektoru prirodnog
gasa (slika 3).
Projekcija za period 2005-2020. je
pove}anje emisije za 50% sa Brazilom i
Kinom koje imaju najve}i rast od 329% i
293% a dva regiona sa predvi|anjem
najve}eg porasta proizvodnje su Srednji
istok i zemlje u razvoju Ju`ne Amerike [1].
Mada potrebe tr`i{ta za prirodnim gasom
rastu, emisija metana se ne pove}ava
linearno sa proizvodnjom a nova oprema
ima manja ispu{tanja od stare.
Sistemi za prirodni gas uklju~uju
prozvodnju, pripremu, transport,
skladi{tenje i distribuciju. Postrojenja i
oprema povezana sa razli~itim segmentima
sistema za prirodni gas prikazana je u
tabeli 2. Tokom prozvodnje gas izlazi iz
bu{otine pod pritiskom ve}im od 70 bara i
prolazi kroz dehidratore, gde se odstranjuje
voda. Zatim se sabirnim cevovodima
 energija
Slika 2 Emisija metana koju izazivaju prirodni gas i nafta [3]
malog pre~nika sprovodi do postrojenja za
pripremu ili ubrizgava direktno u
magistralne ili distribucione cevovode.
Postrojenja za pripremu dalje pre~i{}avaju
gas uklanjaju}i te~nosti iz prirodnog gasa,
sadr`aj sumpora, ~estice i ugljen-dioksid.
Pre~i{}eni gas, koji sadr`i 95% metana se
nakon toga utiskuje u magistralni cevovod
velikog pre~nika gde se pod pritiskom
transportuje do skladi{ta ili distribucionih
postrojenja. Skladi{ta sa kompresorskim
stanicama mogu biti nadzemna ili
podzemna. Distribucione kompanije
redukuju gas visokog pritiska (prose~no
20-40 bara) do iznosa od nekoliko desetih
delova bara za isporuku krajnjem
potro{a~u.
Emisija metana se javlja se pri normalnim
operacijama u svakom od 4 segmenta
industrije prirodnog gasa. Ispu{tanja na
opremi/cevovodima su primarni izvor
emisije metana u sektoru prirodnog gasa.
Kako se metan kre}e kroz sistem
komponenti pod ekstremnim pritiskom on
se mo`e osloboditi u atmosferu kroz
istro{ene ventile, prirubnice, zaptivke na
pumpama i kompresorima, spojnice ili
Slika 3 Emisija metana iz sistema za prirodni gas [3]
veze u sabirnim cevovodima. Na primer u
proizvodnom segmentu sistema prirodnog
gasa emisija nastaje na u{}u bu{otine,
tokom dehidracije i kada se gas
komprimuje za transport sa u{}a bu{otine
do postrojenja za pripremu-pre~i{}avanje.
Emisija metana tako|e se javlja tokom
rutinskog odr`avanja svuda u sistemu
prirodnog gasa. Npr. emisija iz segmenta
transporta uklju~uje ispu{tanja pri ~i{}enju,
tokom odr`avanja i pregleda. Opcije za
umanjenje u sektoru prirodnog gasa
uop{teno spadaju u tri kategorije:
promena/pobolj{anje opreme, promene u
na~inu rada i direktnom pregledu i
odr`avanju. Mnoge opcije za umanjenje su
primenljive kroz sva ~etiri segmenta - dela
sistema prirodnog gasa datih u tabeli 2.
3.2. Sirova nafta
Emisija metana iz proizvodnje nafte {irom
sveta je iznosila preko 48 MMTCO2E u
2000. Nafta je globalno jedanaesti izvor po
veli~ini antropogene emisije metana.
Procene su da je prozvodnja nafte
u~estvovala pribli`no sa 1% ukupne
globalne emisije metana u 2000. Meksiko,
[047]
Rumunija i Saudijska
Arabija zajedno su
odgovorne za pribli`no
60 % svetske emisije
metana iz nafte (slika 4).
O~ekuje se rast globalne
emisije metana iz nafte
od pribli`no 84 %
izme|u 2005. i 2020.
Proizvodnja nafte po~inje
sa izvla~enjem sirove
nafte iz bu{otina sa
prozvodnih polja (na
kopnu) ili platformi (na
moru). Nafta se
transportuje kroz
cevovode do sistema za
pripremu-obradu i na
kraju do rezervoara za
skladi{tenje. Cisterne za
`eljezni~ki i kamionski
prevoz, tankeri za vodeni
i naftovodi su tri glavna oblika transporta
koje koristi naftna industrija za prenos
sirove nafte sa mesta proizvodnje do
rafinerije. Pumpne stanice reguli{u prenos
sirove nafte od skladi{nih rezervoara ili
cevovoda na transportne tankere.
Emisija metana je povezana sa
proizvodnjom, transportom i preradom
sirove nafte. Iz ovih proizvodnih
segmenata metan se osloba|a u atmosferu
kao odbegla emisija, usled radnih
poreme}aja i emisija iz sagorevanja goriva.
U SAD najve}i izvori uklju~uju
pneumatske mehanizme, spaljivanje na
baklji, pumpe za injektovanje hemikalija i
u{}a bu{otina sa lakom naftom. Emisija sa
proizvodnih polja je odgovorna za preko
97% ukupne emisije u industriji nafte.
Preostala tri procenta se odnose na
transport sirove nafte (1 %) i preradu (2 %).
Tokom radova na proizvodnim poljima
metan se osloba|a u atmosferu usled
uobi~ajenih proizvodnih operacija kroz
pro~i{}avanja, ispu{tanja pri nezgodama i
sagorevanjem goriva. Smatra se da ve}i
deo emisije dolazi sa u{}a bu{otine,
rezervora za skladi{tenje i povezane
opreme za pripremu-obradu kao {to su
kompresori i injekcione pumpe za
hemikalije. Emisija metana iz rezervoara,
dominiraju}i izvor emisije, nastaje
isparavanjem iz sirove nafte u
rezervoarima gde se skladi{ti pod
atmosferskim pritiskom. Ispu{tanja na
opremi i pro~i{}avanja posuda tokom
redovnog odr`avanja ~ine drugi po veli~ini
udeo u emisiji iz sistema za naftu.
Preostala emisija sa proizvodnih polja je
povezana sa ispu{tanjima usled
sagorevanja preko baklji.
Saudijska Arabija i SAD su dva najve}a
proizvo|a~a nafte u 2000. sa proizvodnjom
od 9,2 odnosno, 8,1 miliona barela sirove
nafte dnevno. Me|utim one nemaju
najve}u emisiju metana iz nafte.
Proizvodnja nafte na kopnu stvara manju
emisiju metana od eksploatacije na moru
zato {to se metan proizveden na kopnu
mnogo lak{e skuplja i transportuje za
upotrebu a tu je i manje sigurnosnih
propisa povezanih sa spaljivanjem na
 energija
Tabela 2 Industrija prirodnog gasa [3]
Segment Ure|aji
Proizvodnja Bu{otine, centralni sabirni
ure|aji
Priprema Gasna postrojenja
Transport i Mre`a transportnih cevovda,
skladi{tenje kompresorske stanice, merno-
regulacione stanice, skladi{ta,
ure|aji za te~ni naftni gas (LNG)
Distribucija Glavna i servisna mre`a
cevovoda, merno-regulacione
stanice
baklji. Proizvodnja nafte u mnogim
zemljama OPEC-a, uklju~uju}i Saudijsku
Arabiju, zasniva se na kopnenoj
proizvodnji, a veliki udeo proizvodnje nafte
u Meksiku dolazi sa platformi na moru.
Aktivnosti pro~i{}avanja u cisternama i
tankerima pri utovaru odgovorne su za
ve}i deo emisije u segmentu transporta.
Emisija ispu{tena iz plutaju}ih krovova
rezervoara odgovorna je za ostatak emisije
pri transportu nafte u SAD.
Ve}i deo metana iz sirove nafte je ve}
izdvojen pre faze prerade. Ispu{tanja koja
nastaju tokom teku}ih radova odgovorna
su za ve}i deo emisije u ovom sektoru.
Primeri uklju~uju sistem rafinerijskih
pro~i{}avanja tokom redovnih odr`avanja i
izbacivanja asfalta. Do ispu{tanja dolazi i
iz rafinerijskog sistema za gasno gorivo a
emisija iz sagorevanja dolazi iz male
koli~ine nesagorelog metana u greja~ima i
iz nesagorelog metana u izduvnim
gasovima motora i baklji.
4. Zaklju~ak
Budu}i nivo emisije metana mo`e biti i
manji od projektovanog usled nekih va`nih
trendova u sektoru:
Slika 4 Emisija metana ~iji je uzrok proizvodnja nafte [3]
Oprema na postrojenju
U{}e bu{otine, separatori, Literatura
pneumatska oprema, pumpe za [1] Intergovernmental Panel on Climate
injektovanje hemikalija, Change (IPCC), Revised 1996 IPCC
dehidratori, kompresori, greja~i, Guidelines for National Greenhouse Gas
merni ure|aji, cevovodi Inventories, http://www.ipcc-
Posude, dehidratori, kompresori, nggip.iges.or.jp/public/gl/invs6.htm
oprema za uklanjanje kiselog gasa, [2] Standing T., Climate change
greja~i, pneumatski mehanizmi projections hinge on global CO2,
temperature data, O&GJ, PenWell
Posude, kompresori, cevovodi, Corporation, Tulsa, Vol. 99 (2001) No. 46,
merni ure|aji, regulatori pritiska, str. 20-26.
pneumatski mehanizmi, [3] US Environmental Protection Agency
dehidratori, greja~i (EPA), Global Emissions Report 2004,
Cevovodi, mera~i i regulatori Washington DC, http://www.epa.gov
pritiska, pneumatski mehanizmi, [4] US Energy Information Administration
mera~i kod potro{a~a (EIA), International Energy Outlook 2002,
Washington DC,
http://www.eia.doe.gov/oiaf/archive/ieo02/
[5] Fernandez R. et al, US Natural Gas
- U mnogim zemljama je pove}an interes STAR program success points to global
za u~e{}e infrastrukture za gas i naftu u opportunities to cut methane emissions
pogor{avanju kvaliteta vazduha, posebno cost-effectively, O&GJ, PenWell
usled emisije nemetanskih isparljivih Corporation, Tulsa, Vol. 102 (2004) No.
organskih komponenti. Mere preduzete da 26, str. 18-24.
umanje ove emisije, imaju dodatnu korist [6] Weir, J., Global Warming,
smanjenja emisije metana. http://earthobservatory.nasa.gov, April 8,
- Ekonomsko restrukturiranje u zemljama 2002.
biv{eg Sovjetskog Savezu i isto~ne Evrope
}e voditi ka modernizaciji postrojenja za
prirodni gas i naftu.
- Protokol iz Kjota (decembar 1997) kao
dodatak Konvenciji o klimatskim
promenama, prvi zakonski obavezuju}i
me|unarodni ugovor o za{titi okoline,
stupio je na snagu 15. februara 2005. On
predvi|a da zemlje potpisnice (141 dr`ava)
a posebno razvijene zemlje smanje emisiju
gasova staklene ba{te (prose~no 5,2%) do
obavezuju}eg perioda 2008-2012. a prema
1990. kao osnovnom nivou.
Sve ovo }e pomo}i razvoju, modifikaciji i
implementaciji novih tehnologija, {to treba
da dovede do redukcije emisije gasova
efekta staklene ba{te a time i smanjenja
uticaja na klimu.
[048]

Uvod u preradu nafte
Nafta se u rafinerijama procesom
destilacije razdvaja na te~ni naftni gas,
benzin, kerozin, dizel i lo`ivo ulje.
Katalitu~ki kreking i reforming, termi~ki
kreking i drugi sekundarni procesi se
koriste da bi se promenio hemijski sastav
proizvoda dobijenih destilacijom u
komercijalne proizvode. Finalnim
procesima se dobijaju `eljene speifikacije
proizvoda. Neke rafinerije tako|e
proizvode sirovinu za ulja za
podmazivanje kao i bitumene. U
rafinerijama tako|e mo`e da se proizvodi i
koks.
Rafinerijski procesi kao izvori
aerozaga|enja
Kotlovi, procesne pe}i i ostala procesna
oprema su izvori emisije ~a|i,
ugljen-monoksida, azotnih oksida NOx,
sumpornih oksida SOx i ugljen-dioksida.
Postrojenje za izdvajanje sumpora, pe}i i
baklja emituju SOx. Regenerator
kataliti~kog krekinga emituje pra{inu i
SOx. Lako isparljive oganske komponete
(IOC) kao {to su benzen, toluen i ksilen se
osloba|aju iz rezervoara, opreme za utovar
i manipulaciju ovim proizvodima,
sistemima za uklanjanje ulja iz vode i kroz
propu{tanja/curenja na prirubnicama,
ventilima zaptiva~ima i drena`ama.
Karakteristike rafinerijskog
otpada
Po toni prera|ene nafte rafinerija mo`e da
emituje oko:
z 1.3 kg SOx (u granicama 0.2- 6 kg i 0.1
kg, sa postrojenjem za izdvajanje
sumpora;
z 0.8 kg (od 0.1 do 3 kg) ~vrstih ~estica;
z 0.3 kg NOx (u granicama 0.06-0.5 kg); i
z 2.5g of BTX (benzene, toluen, ksilen) (u
granicama 0. 75 do 6) i 1g sa
postrojenjem za izdvajanje sumpora. Od
toga oko 0,14 g benzena, 0,55 g toluena,
energija
@ivota Mitrovi}
NIS Rafinerija nafte Pan~evo
UDC 665.6:[628.52:502.3
Izvori i prevencija
aerozaga|enja
u rafineriji nafte
Rezime
Aerozaga|enje koje se emituje iz rafinerija uklju~uje emisiju isparljivih komponenata iz
nafte i njenih derivate, emisiju produkata sagorevanja goriva u procesnim pe}ima, kao i
emisiju iz raznih rafinerijskih procesa. Veliki broj procesnih pe}i koje se koiste u
rafinerijama za zagrevanje procesnih tokova ili za proizvodnju vodene pare (kotlovi) za
grejanje ili pre~i{}avanje produkata, mogu da budu izvori SOx, NOx, CO, ~estica i
emisije ugljovodonika. Kada se proces vodi ispravno i kada se koristi ~isto gorivo kao
{to je rafinerijski lo`ivi gas, lo`-ulje ili prirodni gas, ova emisija je relativno mala. U
slu~aju da sagorevanje nije kompletno ili se pe}i lo`e sa te{kim mazutom, emisija mo`e
da bude veoma zna~ajna.
Klju~ne re~i: rafinerija, procesne pe}i, goriva, emisija.
Air Pollution Sources and Prevention in Petroleum Refining
Air emissions from refineries include emissions of the volatile constituents in crude oil
and its fractions, emissions from the burning of fuels in process heaters, and emissions
from the various refinery processes themselves. The numerous process heaters used in
refineries to heat process streams or to generate steam (boilers) for heating or steam
stripping, can be potential sources of SOx, NOx, CO, particulates and hydrocarbons
emissions. When operating properly and when burning cleaner fuels such as refinery
fuel gas, fuel oil or natural gas, these emissions are relatively low. If combustion is not
complete, or heaters are fired with refinery fuel residuals, emissions can be significant.
Key words: refinery, process heaters, fuels, emission.
i 1,8 g ksilena se mo`e osloboditi po toni Prevencija i kontrola zaga|enja
prera|ene nafte. Emisija isparljivih
Rafinerije nafte su kompleksna postrojenja
organskih komponenata (IOK) zavisi od
u kojima kombinacija procesa obi~no
vrste prerade, tehnike kontrole emisije,
veoma specifi~na zavisno od karakteristika
stanja opreme i klimatskih uslova. Mo`e
nafte i proizvoda. Prevenciju zaga|enja ili
biti 1 kg po toni prera|ene nafte sa
opsegom od 0,5 do 6 kg/t. mere za smanjenje izvora zaga|enja
najbolje mogu odrediti stru~njaci za
Rafinerije koriste relativno velike koli~ine projektovanje rafinerija. Ipak, postoji ve}i
vode, posebno za sisteme hla|enja. broj oblasti gde su pobolj{anja ~esto
Koli~ina otpadnih voda i njihove
mogu}a i unutar same rafinerije.
karakteristike zavise od strukture Specifi~ne mere za smanjenje otpada u
rafinerijskih postrojenja.
ovim zonama treba da se ugrade u projekat
z 3,5 - 5 m3 otpadne vode se stvara po postrojenja i sprovode od strane
toni nafte kada se rashladna voda rukovodstva postrojenja. Nave{}emo
recirkuli{e. oblasti u kojima napori treba da budu
z Rafinerija tako|e proizvodi ~vrsti otpad i koncentrisani.
mulj u koli~inama 3-5 kg po toni nafte.
Od toga 80% se mo`e smatrati opasnim Smanjenje aerozaga|enja
zbog sadr`aja otrovnih jedinjenja i te{kih z Smanjivanjem gubitaka iz rezervoara i
metala. zone manipulacije metodama kao {to su
Ispu{tanja ve}ih koli~ina zaga|iva~a su sistem za povra}aj para i dvostruko
mogu}a pri nenormalnom radu rafinerije. zaptivanje rezervoara.
[049]
 energija
z Smanjivanjem emisije sumpornih oksida
putem desulfurizacije goriva ili
kori{}enjem goriva sa visokim sadr`ajem
sumpora na postrojenjima opremljenim
ure|ajima za kontrolu emisije
sumpor-dioksida.
z Supstitucijom potro{nje lo`ivog ulja
rafinerijskim gasom putem njegove ve}e
proizvodnje na kataliti~kom krekingu.
z Kori{}enjem aditiva za prevo|enje SOx
u H2S u regeneratoru kataliti~kog
krekinga i njegovo prevo|enje u otpadni
rafinerijski gas.
z Uklanjanjem sumpora iz otpadnih
gasova u postrojenjima za proizvodnju
sumpora visoke efikasnosti.
z Regeneracijom metalnih katalizatora i
redukovanjem emisije pra{ine.
z Kori{}enjem gorionika za redukciju
emisije NOx
z Izbegavanjem i limitiranjem ispu{tanja
lako isparljivih komponenti boljim
dizajniranjem procesa i boljim
odr`avanjem.
z Potro{nju goriva dr`ati na minimumu.
Eliminacija/redukcija zaga|iva~a
z Zamenom olova visokoktanskim
komponentama u benzinu.
z Zabranom kori{}enje inhibitora za
rashladnu vodu na bazi hroma.
z Kori{}enjem katalizatora sa dugim
vekom trajanja i obaveznom njegovom
regeneracijom da bi mu se produ`io vek
trajanja.
Reckilovanje/ponovna upotreba
z Reciklovati rashladnu vodu
z Maksimizirati povra}aj ulja iz otpadne
vode i mulja
z Ponovo vratiti u proces fenole lu`inu i
rastvara~e iz njihovih istro{enih rastvora
z Zauljeni mulj vratiti na koking
postrojenje ili na atmosfersku destilaciju.
Pogonska uputstva
z Razdvojiti uljnu i ki{nu kanalizaciju
z Smanjiti ispu{tanja uljne faze pri
dreniranju vode iz rezervoara pre
otpreme produkata
z Optimizovati u~estanost ~i{}enja
rezervoara i opreme da bi se izbeglo
talo`enje ostatka na dnu rezervoara.
z Spre~iti da mehani~ke ne~isto}e i
zauljeni otpad dospeju u drena`ne
sisteme.
z Redovno pra}enja i prevencije korozije
podzemnih cevovoda i dna rezervoara.
z Uvesti i sprovoditi plan za pona{anje u
hitnim situacijma i raditi redovnu obuku.
z Uraditi program detekcije i sanacije
curenja.
Ciljani stepen zaga|enja
Primenom mera prevencije zaga|enja
mogu se posti}i oba cilja, ekonomske
u{tede i ekolo{ko pobolj{anje.
Slede}i proizvodno orijentisani ciljevi se uklonilo ulje i drugi kontaminati.
mogu posti}i primenom navedenih mera: Separacija razli~itih vodenih tokova je
Sopstvena potro{nja goriva u rafinerijama veoma bitna da bi se uprostili tretmani.
manje slo`enosti ne bi trebalo da bude Jedan tipi~an sistem mo`e da ima striper
preko 3.5% ra~unato na kapacitet prerade. kisele vode, gravitacioni separator ulja i
vode, flotator rastvorenog vazduha,
Za rafinerije sa postrojenjima za biolo{ki tretman i pre~ista~. Finalni korak
sekundarnu preradu cilj bi trebalo da bude
je kori{}enje filtracije pomo}u aktivnog
potro{nja 5 do 6% (u posebnim uglja ili mo`e biti potreban hemijski
slu~ajevima do 10%) kapaciteta prerade. tretman. @eljeni sadr`aj polutanata
Isparenja iz procesa mogu se smanjiti na uklju~uje: BOD5 od 6g, COD od 50,
0,05% kapaciteta sa ukupnim isparenjima suspendovane ~vrste ~estice od 10 g i
manjim od 1 kg/t nafte odnosno 0,1% masti 2 g, sve po toni prera|ene nafte.
kapaciteta. Sistem za povra}aj isparenja iz
rezervoara i zona manipulacije treba da ^vrst i opasan otpad
ima stepene efikasnosti od 90 do 100%.
Tretman rafinerijskog mulja se obi~no radi
Metode za odre|ivanje ovih brojeva kori{}enjem bioremediacije ili solventske
uklju~uju monitoring emisija, ekstrakcije nakon koje se ostatak spaljuje
izra~unavanje materijalnog bilansa i broja ili dodaje u bitumen.
izvora emisija.
Operaterima na postrojenjima treba da se Zaklju~ak
omogu}i kori{}enje goriva sa manje od
0,5% sumpora (tj stepen emisije koji Cilj rada je bio da iznese raspolo`ive
podatke koji ukazuje na izvore zaga|enja u
odgovara 0,5% S u gorivu). Goriva sa
visokim sadr`ajem S treba da se koriste na rafinerijama za preradu nafte, prose~ne
vrednosti zaga|enja u rafinerijama i uka`e
postrojenjima koja su opremljena da mogu
na mere kako da se ove vrednosti dr`e pod
da dr`e pod kontrolom emisiju sumpornih
oksida. Ukoliko toga nema potrebno je kontrolom i ako je to mogu}e smanje.
maksimalno mogu}e supstituisati potro{nju Generalni zaklju~ak je da je moderna
lo`ivog ulja rafinerijskim lo`ivim gasom. rafinerija jedino ekolo{ki prihvatljiva
Glavni snabdeva~ lo`ivog gasa je rafinerija. Ipak, postoje mere koje mogu da
postrojenje kataliti~kog krekinga koje poprave ekologiju a da se to nepovoljno ne
izmenom re`ima rada mo`e da varira odrazi na ekonomsko poslovanje. Pre
proizvodnju lo`ivog gasa. Name{avanje svega to je:
goriva je je dodatna opcija. z ve}e kori{}enje lo`ivog gasa za
Postrojenje za izdvajanje sumora mora da sopstvene potrebe umesto lo`ivog ulja
je efikasnosti najmanje 97%, mada se (potencijalni izvori lo`ivog gasa su
preporu~uje efikasnost 99% kada je sistem baklje i kataliti~ki kreking)
koncentracija vodonik sulfida u kiselom z uklanjanje SOx iz dimnog gasa sa
gasu iznad 230 mg/Nm3. Ukupno kataliti~kog krekinga i
ispu{tanje sumpor dioksida treba da bude z stvaranje ekolo{ke svesti kod zaposlenih
ispod 0,5 kg po toni prera|ene nafte u i njihova stalna obuka u tom smeru.
rafinerijama manje slo`enosti, i ispod 1 kg
po toni za konverzione rafinerije.
Koli~ina otpadnih voda od 0,4 m3/t
prera|ene nafte se o~ekuje u dobro
projektovanim rafinerijama sa dobrim
vo|enjem procesa.
^vrsti otpad i mulj trebalo bi da se
proizvode u koli~ini manjoj od 0,5%
prera|ene nafte a trebalo bi da se te`i da ta
takoli~ina bude 0,3%.
Aerozaga|iva~i
Kontrola emisije u atmosferu obi~no
uklju~uje hvatanje i recikliranje ili
sagorevanje emisija sa odu{aka sa utovara
derivata, rezervoara i druge opreme u radu.
Kotlovi, pe}i i drugi ure|aji za
sagorevanje, kokeri i kataliti~ka
postrojenja mogu zahtevati posebne vidove
kontrole. CO bojler je obi~no u sklopu
postrojenja fluidnog kataliti~kog krekinga
koji treba da ima i opremu za uklanjnje
pra{ine iz dimnog gasa. Dodavanje vodene
pare u rafinerijsku baklju mo`e da smanji
emisiju ~a|i.
Te~ni zaga|iva~i
Tretman opadnih voda u rafineriji ~esto
zahteva kombinaciju vi{e metoda da bi se
[050]

Uvod
U rudnicima uglja, posebno na povr{inskim
kopovima lignita egzistira veliki broj
transportera sa trakom. Samo na povr{inskim
kopovima RB Kolubare je u radu 22 sistema
na uglju i jalovini sa vi{e od 50 transportera.
Veliki broj transportera istovremeno zna~i i
veliki broj presipnih mesta.
Presipna mesta transportera su najkriti~nije
ta~ke za ugro`avanje `ivotne sredine,
odnosno zaga|enje atmosfere. U procesu
otkopavanja i transporta uglja i jalovine
javlja se veliki broj ~estica pre~nika od
nekoliko mm do mikronskih vrednosti.
Ovako sitne ~estice, usled strujanja
vazduha {ire se kroz vazduh i dospevaju u
disajne organe ljudi i `ivotinja, putem
imisije iz vazduha dospevaju na biljke i
druge povr{ine zna~ajne za `ivotnu
sredinu.
Po{to se ugalj prevozi do objekata za
skladi{tenje, pogona za preradu i
termoelektrana van granica povr{inskog
kopa, kroz razli~ite kategorije `ivotne
sredine, neminovno se javlja i zaga|enje
okoline, naro~ito na presipnim mestima.
Cilj ovog rada je da uka`e na smanjenje
ugro`avanja `ivotne sredine smanjenjem
broja presipnih mesta primenom duga~kih
transportera.
Uslovi zaga|enja atmosfere na
presipnim mestima pri
transportu uglja
UZapra{enost vazduha na presipnim
mestima pri transportu uglja zavisi od
mnogo faktora, od kojih su najva`niji:
z koli~ina sitnih (pra{inastih) frakcija u
uglju koji se prevozi,
z stepena vla`nosti materijala,
z klimatskih prilika (vlage u vazduhu,
intenziteta vazdu{nih strujanja,
temperature vazduha, vazdu{nog pritiska
itd.),
energija
Prof. dr Milo{ Gruji}
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd
UDC 622.33:622.627]:502.17
Za{tita `ivotne sredine
primenom duga~kih
transportera pri transportu
uglja
Rezime
Transport uglja od rudnika do objekata za skladi{tenje i pogona za preradu se vr{i kroz
razli~ite kategorije `ivotne sredine. Negativan uticaj transporta na `ivotnu sredinu ima
za posledicu veliki broj {tetnosti, naro~ito onih koje su vezane za zaga|enje atmosfere.
Zapra{enost atmosfere se javlja naj~e{}e na pretovarnim mestima transportnih sistema
sa trakama. Ovaj problem se re{ava smanjenjem broja pretovarnih mesta, izme|u
ostalog i pove}anjem du`ine transportera. U ovom radu se razmatra pitanje za{tite
`ivotne sredine ako se primenjuju transporteri velike du`ine.
Klju~ne re~i: za{tita `ivotne sredine, transport uglja.
Environmental Advantages of Long-Distance Conveyors for Coal
Transportation
Coal is transported from the mines towards the stockpiles and coal processing plants
crossing different categories of environment. The adverse environmental impact of coal
transportation is particulary reflected in pronounced air pollution. The highest
concentracion is usually recorded at transfer points in belt conveyor systems. This
problem may be solved by reducing the number of transfer points and among other
things by extending conveyor lenghts. This paper discusses environmental issues in cases
when long-distance conveyors are used.
Key words: environmentalprotection, coal transportation.
z brzine kretanja transportnih traka, postupkom. Mokri postupak zna~i obaranje
pra{ine vodom ili rastvorima raznih aditiva
z izolovanost presipnog mesta od
spolja{nje sredine, u vodi i to kva{enjem ~estica putem
z mera preduzetih za spre~avanje izazivanja vodene zavese ili stvaranjem
zaga|enja i dr. vodene magle.
Kao jedan od va`nih postupaka u procesu Kod suvog postupka smanjenje
pra}enja i prognoze zaga|enosti atmosfere zapra{enosti vr{i se aspiracijom
na mestima gde se javlja pove}ana zapra{enog vazduha na presipnom mestu.
zapra{enost, predstavljaju merenja Da bi se to moglo ostvariti neophodno je
koncentracije, rasprostranjenosti, da pretovarno mesto bude izolovano od
utvr|ivanje zakonitosti rasprostiranja okoline, tj. mora da postoji mehani~ka
za{tita spolja{nje sredine. Ure|aji za suvi
pra{ine i uslove imisije iz vazduha. Sve
mineralne pra{ine imaju {tetan uticaj na postupak se sastoje od usisnih levkova
`ivi svet, uklju~uju}i i ljude. Zbog toga se (hauba) i multiciklona. Usisni levkovi
propisima i standardima skoro svih imaju ulogu aspiratora, odnosno oni
zemalja utvr|uju maksimalno dozvoljene usisavaju zapra{eni vazduh pomo}u
koncentracije (MDK) pojedinih vrsta ventilatora, a ~i{}enje vazduha se obavlja u
pra{ine u vazduhu. U tabeli 1 su date multiciklonu.
respirabilne i ukupne MDK za neke vrste Ipak najbolji rezultati u smanjenju
mineralnih pra{ina koje se sre}u na zapra{enosti na sistemima za transport
presipnim mestima transportera sa trakom. uglja se posti`e eliminacijom ta~kastih
Smanjenje zapra{enosti na presipnim izvora zaga|enja vazduha, u ovom slu~aju
mestima se vr{i mokrim i suvim presipnih mesta. Uvo|enjem u
[051]
 energija
Tabela 1
Pra{ina
Pra{ina uglja bez SiO2
Pra{ina silikata sa manje od 10% SiO2 (talk, olivin, liskun)
Mineralna pra{ina sa manje od 1% SiO2 (glinica, korund,
kre~njak, portland-cement, barit, fosforit i sl.)
Pra{ina azbesta
Pra{ina granita
eksploataciju duga~kih transportera
smanjuje se broj presipnih mesta i time
smanjuje emitovanje pra{ine. Pored toga,
duga~ki transporteri imaju i drugih
prednosti, kao {to je smanjenje broja
zaposlenih, postavljanje manjeg broja
energetskih objekata du` trase, manja
potro{nja energije po jedinici proizvoda i
dr. Duga~ki transporteri imaju i nedostatke
koji se ogledaju u pogonskim stanicama
velike snage, trakama velike ~vrsto}e i
krutosti, problemima sa zatezanjem i sl.
U praksi zamena kratkih duga~kim
transporterima se javlja u dva slu~aja:
z kada vi{e transportera u pravcu treba
zameniti jednim i
z kada umesto transportera postavljenih
pod uglom treba postaviti jedan sa
krivinama u horizontalnoj ravni..
Zahvaljuju}i postignutim velikim
~vrsto}ama trake, danas je mogu}e da
jedan transporter bude duga~ak i nekoliko
desetina kilometara. Problem predstavlja
velika udaljenost pogona, koja se odra`ava
na ravnomerno zatezanje trake. To se
re{ava postavljanjem vi{e klasi~nih pogona
du` trase ili ugradnjom umetnutih traka.
Osnovni princip rada transportera sa
Slika 1 [eme transportera sa umetnutim trakama
Respirabilna Ukupno
mg/m3 mg/m3
3 10
4 12
5 15
1 3
2 6
umetnutim trakama se ogleda u tome da se
na odre|enim rastojanjima postavljaju
kra}i transporteri sa trakom iste brzine kao
glavna traka. Umetnuta traka nale`e na
nose}u traku i putem trenja prenosi
sopstvenu vu~nu silu. Na taj na~in se
ostvaruje princip vi{epogonskih traka, bez
presipnih mesta. Na slici 1 su prikazane
{eme vi{e pogonskih transportera sa
umetnutim trakama.
Da bi se postavili duga~ki transporteri sa
trakom na mesto vi{e transportera sa
izlomljenim linijama, neophodno je
konstruisati i izgraditi transportere sa
krivinama u horizontalnoj ravni. Ovi
transporteri se sve vi{e primenjuju za
transport mineralnih sirovina, a
najpoznatiji su transporter firme Nickel u
Novoj Kaledoniji (11 km od ~ega 5,5 u
krivini) i transporter Chanar u Australiji
du`ine 20,4 km (9 km u krivini).
Specifi~nosti transportera sa
trakom u horizontalnim
krivinama
Transporter sa trakom u horizontalnoj
krivini razlikuje se od klasi~nog
pravolinijskog transportera po rasporedu
[052]
sila u traci prilikom njenog nailaska u
krivinu. Na traku u horizontalnoj krivini
deluju slede}e sile (slika 2):
z sila zatezanja trake Pz ,
z sila koja dejstvuje ka unutra{njosti
krivine Pn ,
z sila koja je izazvana te`inom trake Pc ,
z te`i{na sila koja deluje od mase trake i
materijala na njoj P0 i
z sile trenja usled postavljanja valjaka pod
uglom Pz .
Svaka od ovih sila ima zna~ajnu ulogu u
definisanju konstruktivnih parametara
transportera sa trakom.
Da bi se traka u horizontalnoj ravni mogla
normalno kretati i obavljati svoju funkciju,
moraju biti ispunjeni slede}i uslovi:
Za polo`aj trake u unutra{njosti krivine:
u u
Pn + Po + Pc + Pz ≥ 0 (1)
Za polo`aj trake na spolja{njem delu
krivine:
s s
P n + Po + Pc + Pz ≥ 0 (2)
Normalna sila koja deluje u unutra{njosti
krivine zavisi od zatezne sile Pz ,
polupre~nika krivine R i rastojanja izme|u
valjaka. Te`i{na sila se mo`e odrediti u
zavisnosti od polupre~nika krivine,
rastojanja izme|u valjaka, mase trake i
tereta na njoj. Sila izazvana te`inom trake i
materijala zavisi od du`inskih optere}enja,
ugla nagiba bo~nih valjaka na
pravolinijskom delu trase i uglova nagiba
bo~nih valjaka u unutra{njem i spolja{njem
delu krivine. Na veli~inu sile od te`ine
povr{ine preseka materijala iznad
unutra{njeg i spolja{njeg valjka. Sila trenja
zavisi od du`inskih optere}enja, rastojanja
izme|u valjaka, du`ine valjaka, njihovog
nagiba i koeficijenta trenja izme|u trake i
valjaka. Za odre|ivanje ovih veli~ina
postoje analiti~ki izrazi.
Kod transportera u horizontalnim
krivinama dominantan je uticaj sile Pn koja
deluje ka unutra{njosti krivine. Da bi se
ovaj uticaj ubla`io i obezbedilo
zadovoljavaju}e kretanje, uprkos dejstva
Slika 2 [ema sila koje se javljaju u u
traci sa krivinama u horizontalnoj ravni
 energija
Slika 3 [ema nose}e konstrukcije valjaka sa nagnutim i produ`enim valjkom

Literatura
Gruji}, M., Transport mineralnih sirovina
kroz `ivotnu sredinu. monografija, RGF,
str.1-112, Beograd, 1998.
Gruji}, M., Uslovi za primenu trakastih
transportera sa krivinama u horizontalnoj
ravni pri transportu gline, Komseko,
Budva, 2000.
Zegzulka, J., Sliva, A., Importance of bulk
materials parameters measurment for
transport, New Trends in Mineral
processing III, Ostrava: ES V[B-TU
Ostrava, 1999, Czech Republic,
str. 483-491.
Kessler, F., Hinterholzer, S., Grimmer,
K.-J., Non-positive guidance of conveyor
belts through horizontal curves. Bulk Solid
Handling, 2, 1998.

radijalnih sila, potrebno je izvr{iti od 700 m. Neophodno je da se za svaku

naginjanje baterije valjaka za neki ugao, ili traku i za svaki materijal koji se prevozi,
izvr{iti produ`avanje unutra{njeg bo~nog odredi minimalni radijus krivine, vode}i
valjka (slika 3). Izdizanje trake koje je ra~una o svim uticajnim parametrima,
posledica kretanja u krivini, a samim tim i posebno o brzini kretanja trake.
podizanje valjaka, vr{i se ka unutra{njosti
krivine. Zaklju~ak
Istra`ivanja koja se vr{e u vezi sa Veliki broj transportera u sistemu za
transporterima sa trakom u horizontalnim transport negativno uti~e na `ivotnu
krivinama usmerena su, uglavnom, na sredinu, prilikom transporta uglja. Zbog
tra`enje na~ina za automatsko postavljanje toga se pristupa postavljanju duga~kih
baterije valjaka u polo`aj koji }e transportera u cilju smanjenja presipnih
odgovarati zadovoljavaju}oj ravnote`i sila mesta, kao najve}ih izvora zaga|enja.
na traci u krivini. Poznate su konstrukcije Transporteri sa krivinama u horizontalnoj
sa oprugom i ramom i obrtnom ta~kom, ravni su pogodni za primenu pri transportu
kao i re{enja sa postavljanjem valjaka na uglja kroz `ivotnu sredinu jer
kotrljaju}e oslonce i gravitaciono omogu}avaju zaobila`enje prepreka,
kontrolisane klackalice. smanjuju zaga|enje atmosfere, pove}avaju
Postavljanje transportera sa trakom u mogu}nosti automatizacije, smanjuju broj
horizontalnim krivinama donosi znatne zaposlenih, imaju manju potro{nju energije
prednosti u odnosu na sisteme sa vi{e po jedinici prevezenog uglja itd. Na
pravolinijskih transportera. Me|utim, povr{inskim kopovima Srbije postoje
primena ovih transportera zahteva veoma uslovi za primenu ovih transportera za
transport uglja do objekata za preradu,
ozbiljan pristup i predvi|anje svih
pretovar u vagone i do termoelektrana.
mogu}ih promena u toku eksploatacije.
Dosada{nja iskustva pokazuju da postoji
nekoliko va`nih pitanja o kojima se
posebno mora voditi ra~una. Me|u
najva`nije probleme koji se mogu javiti pri
eksploataciji ovih transportera spadaju:
z promena koeficijenta trenja usled
promena atmosferskih i drugih
klimatskih prilika,
z obezbe|enje {to manjeg naprezanja u
traci u delu transportera u krivini,
z re{enje dozvoljenog hoda trake usled
radijalnih sila u krivini itd.
Primenljivost ovih transportera zavisi i od
veli~ine minimalnog radijusa krivine.
Prema dosada{njim iskustvima, minimalni
radijus zavisi od ~vrsto}e trake (uz druge
uslove) i mo`e iznositi i manje od 200 m.
Za trake ve}e ~vrsto}e (St 3150)
polupre~nik krivine ne treba da bude manji

[053]

1. UVOD
Hidroenergetski i plovidbeni sistemi
"\erdap I" i "\erdap II", s obzirom na
vrstu radova, namenu i lokacije pojedinih
objekata mo`e se podeliti na nekoliko
glavnih grupa:
z glavni objekti HE "\erdap I" (km D
943+800) i HE "\erdap II" (km D
862+800) koji se sastoje od po dve
elektrane, po dve brodske prevodnice,
prelivnih brana i drugih prate}ih objekata i
akumulacionih jezera: za HEPS "\erdap I"
do Novog Sada na Dunavu, [apca na Savi
i Be~eja na Tisi, a za HEPS "\erdap II" do
glavnog objekta HE "\erdap I",
z spoljne komunikacije: izme{tanje i
rekonstrukcija postoje}ih `elezni~kih
pruga, puteva, pristani{ta, dalekovoda,
telegrafsko-telefonskih linija i kulturno-
istorijskih objekata,
z relokacije naselja du` akumulacije,
z objekti i ure|aji za za{titu priobalnih
terena od dejstva uspora - sistem za{tite
~ovekove okoline: novih i rekonstruisanih
nasipa sa oblogom, obaloutvrde i za{tita
obale i saobra}ajnica na vi{im delovima
obale, za{tita od spoljnih i podzemnih voda
pojedinih naselja, gradova i industrijskih
zona, horizontalni linijski drena`ni sistem
sa otvorenim drena`nim kanalima,
vertikalni drena`ni sistemi bu{enih bunara
sa samoizlivom ili sa pumpama,
horizontalni drena`ni kolektori, cevna
drena`a, crpne stanice i drugi posebni
sistemi, pregradne brane, drena`na jezera,
prevodnice na re~nom toku, pristani{ta,
zimovnici, putevi,
z sistem osmatranja i pra}enja promena
u akumulaciji i pritokama, sa periodi~nim
analizama stanja i efekata sistema za{tite,
z sistem upravljanja, registrovanja i
daljinskog prenosa podataka i prognoze dotoka.
Veliki broj efekata izgradnje HEPS
"\erdap I" i HEPS "\erdap II", (slika 1)
odnosno njihov uticaj na okolinu,
obra|ivan je, odnosno uzet u obzir,
prilikom planiranja i pristupanja izgradnji
energija
Mihailo Sretenovi}, Predrag Radosavljevi}
JP "\erdap" - Kladovo, Sektor za razvoj, investicije i odr`avanje priobalja, Beograd
UDC 622.311.21:502.171(497.11)
Za{tita `ivotne sredine
u akumulacijama
HEPS "\erdap I"
i HEPS "\erdap II"
Rezime
Hidroenergetski i plovidbeni sistemi "\erdap I" i "\erdap II" predstavljaju i danas
jedan od najve}ih in`enjersko-tehni~kih poduhvata u Evropi. Izgra|eni su prvenstveno
radi racionalnog i trajnog iskori{}enja raspolo`ivog hidroenergetskog potencijala ovog
sektora Dunava i obezbe|enja uslova plovidbe na |erdapskom sektoru Dunava, {to je u
potpunosti ispunjeno. Pod uticajem uspora, na vrlo velikom prostoru (Dunavu 390 km,
Savi 100 km i Tisi 60 km) do{lo je do trajne promene prirodnih uslova. Izmene
prirodnog re`ima Dunava mogu dovesti do odre|enih negativnih posledica u akumulaciji
i priobalju, kao {to su: talo`enje nanosa i dodatni uspor, problemi sa nagomilavanjem
leda u zoni isklinjavanja uspora, propadanje ili smanjenje produktivne sposobnosti {uma
u forlandima, ugro`avanje podzemnim vodama naseljenih mesta, industrijskih,
komunalnih i saobra}ajnih objekata, prevla`ivanje i zasoljavanje poljoprivrednog
zemlji{ta, koje mo`e ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u branjenom podru~ju,
ugro`avanje stabilnosti postoje}ih odbrambenih nasipa, ugro`avanje stabilnosti visokih
obala, izmene u re~noj biocenozi, i dr. Veliki broj efekata eksploatacije HEPS "\erdap
I" i HEPS "\erdap II", odnosno uticaj dve velike, zna~ajne akumulacije na Dunavu na
okolinu obra|en je i uzet u obzir prilikom projektovanja i pristupanja izgradnji ovih
sistema. Vrlo bitan i odlu~uju}i ~inilac za dugotrajno odr`avanje usporenih nivoa
Dunava, odnosno proizvodnju elektri~ne energije i plovidbu predstavlja ukupno stanje u
koritu i priobalju Dunava, odnosno promene koje pod uticajem takvog stanja nastaju po
vrsti, kvalitetu i kvantitetu. Od uspostavljanja akumulacija HEPS "\erdap I" 1970. i
HEPS "\erdap II" 1985. razvijen je i realizuje se multidisciplonarni Program pra}enja,
merenja i analiza uticaja ovih akumulacija na `ivotnu sredinu.
Klju~ne re~i: Dunav, HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II", `ivotna sredina, programi
osmatranja.
Abstract
The \erdap I and \erdap II Hydro Power and Navigation Systems (HPNS), also known
as the Iron Gate HPNS, are among the largest in Europe. Their purpose was to utilize
the considerable hydropower potential and improve the conditions for navigation i the
formerly very dangerous section of the Danube. The Iron Gate System generated
considerable modifications of the natural river regime and raised a number of questions
concerning water management decisions, such as: the reduced sediment transport
capacity, followed by sediment deposition; the raising of the groundwater table, the
endangerment of many communities and industrial, municipal and transportation
facilities, as well as agricultural production in the riparian belt; the inadequacy of the
existing flood control structures; the decrease of the ice transport capacity at the end of
the backwater zone; etc. Over the many years of system operation, most of the initially
recognized water management problems were addressed by comprehensive protection
works and measures. The environmental impacts and effects of the protection measures
were investigated within the scope of a multidisciplinary and complex monitoring
program.
Key words: Danube, Iron Gate, environment, monitoring.
ovih sistema: energetsko-ekonomski efekat na turizam, uticaj na komunalnu
(ekonomi~nost, rentabilnost), uticaj na infrastrukturu, ukupan uticaj na privredno
demografiju, uticaj na plovidbu. uticaj na okru`enje.
poljoprivredu, , industrijalizacija, uticaj na
saobra}aj (putevi, `eleznice), uticaj na Globalno ocenjuju}i efekte izgradnje
arheologiju, uticaj na zapo{ljavanje, uticaj HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"mo`e
[054]
 energija
Slika 1 HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"
se re}i da su oni u osnovi pozitivni, ali da
iza sebe donose i mnogo novih posledica
na koje se nije ra~unalo i koji u fazi
planiranja i izgradnje nisu bili poznati, niti
su se mogli predvideti.
Kako su u toku prethodnih istra`ivanja i
projektovanja HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II" izvr{ena detaljna prou~avanja
promene re`ima povr{inskih i podzemnih
voda u zoni uticaja uspora, zatim promene
re`ima nanosa i leda, kao i neophodnih
mera za otklanjanje negativnih uticaja
izazvanih usporom, ustanovljen je Sistem
osmatranja sa ciljem stalnog kontrolisanja
efekata izgra|enih Sistema za{tite
priobalnih povr{ina, uticaja izmenjenog
prirodnog re`ima Dunava kao i
odre|ivanja mera za ostvarivanje
planiranih kriterijuma za sve vreme
postojanja Sistema \erdap.
2. Programi pra}enja merenja i
analiza uticaja akumulacija
HEPS “\erdap I” i HEPS
“\erdap II” na `ivotnu sredinu
Od uspostavljanja akumulacija HEPS
"\erdap 1" 1970. i HEPS "\erdap 2"
1985. godine, Institut za vodoprivredu
"Jaroslav ^erni" kao nosilac posla, sa
nizom drugih specijalizovanih instituta i
organizacija, razvio je i realizuje
multidisciplonarni program Pra}enja,
merenja i analiza uticaja ovih akumulacija
na `ivotnu sredinu:
z Program I - Re`im povr{inskih voda
z Program II - Re`im podzemnih voda
- Program II/1 - Osmatranje i pra}enje
nivoa podzemnih voda
- Program II/2 - Dopuna postoje}e
osmatra~ke mre`e
- Program II/3 - Pra}enje uticaja uspora i
re`ima rada postoje}ih drena`nih
sistema
- Program II/4 - Analiza hemijskog
sastava podzemnih voda
- Program II/5 - Analiza podataka
osmatranja re`ima podzemnih voda i
efekata drena`nih sistema
- Program II/6 - Studija re`ima
podzemnih voda i efekata postoje}ih
drena`nih sistema
z Program III - - Investitor je tokom eksploatacije
Pra}enja i analiza organizovao i vr{io osmatranja re`ima
re`ima nanosa povr{inskih voda u skladu sa
z Program IV - Programom I. Ovi podaci su kori{}eni
Osmatranje, merenje kao osnovne podloge za definisanje
i analiza re`ima leda re`ima eksploatacije hidroelektrane,
analize uticaja re`ima eksploatacije na
z Program V -
re`im podzemnih voda, drena`ne
Osmatranje, merenje
sisteme, privredne objekte i naselja,
i analize vodno-
plovidbu, izgra|ene sisteme za odbranu
sonog re`ima i
od poplava i leda, energetske efekte,
uticaja na
vremenske i prostorne varijacije nivoa
poljoprivredu
du` akumulacije, visoke obale u
z Program VI - akumulaciji, {ume u forlandima i dr.
Izu~avanje uticaja
- Tokom eksploatacije po~etni re`im
uspora na {ume u
rada 68/63 promenjen je postepenim
forlandu
uvo|enjem vi{ih re`ima (69,5/63 i
z Program VII - "69,5 i vi{e"), u cilju potpunijeg
Odre|ivanje uticaja iskori{}enja hidropotencijala Dunava.
uspora na stabilnost Novi re`imi rada hidroelektrane su
nasipa uvo|eni kroz nekoliko faza: definisanje
z Program VIII - Pra}enja i analiza re`ima - analiza uticaja na akumulaciju
kvaliteta povr{inskih voda i ekosistema i priobalje na bazi podataka iz
z Program IX - Pra}enja i analiza Programa osmatranja - eksperimentalni
stabilnosti padina i kosina rad uz osmatranja - korekcija re`ima -
idejna re{enja i investicioni program
Periodi~na interpretacija rezultata
dodatnog sistema za{tite. Potom su
sistematskog osmatranja i pra}enja svih
potpisivani me|udr`avni akti
aspekata uticaja akumulacija na okolinu
(Sporazumi, Konvencije, Ugovori)
sprovodi se u Institutu za vodoprivredu
kojima se utvr|uju me|usobna prava i
"Jaroslav ^erni". Cilj ove interpretacije je
obaveze izme|u Jugoslavije i Rumunije
da se analizom i hidrodinami~kim
prora~unima utvrdi stepen odr`avanja u vezi kori{}enja HEPS u
postavljenih kriterijuma kompleksnog odgovaraju}em re`imu rada.
ure|enja podru~ja, te blagovremeno Realizacija aktuelnog re`ima uspora
signalizira potreba u korekciji re`ima "69,5 i vi{e" odvija se u skladu
eksploatacije za{titnih sistema ili potreba Konvencijom iz 1998.
za rekonstrukcijom ili digradnjom 2.2. Program II - Program pra}enja
pojedinih delova, odnosno objekata re`ima podzemnih voda
sistema za{tite i ure|enja podru~ja, vezano
za dopune projektne ili izrade novih Objekti sistema za{tite su prostorno
tehni~kih re{enja za{tite. locirani u probalju u skladu sa granicama
prostiranja uspora za aktuelni re`im "69,5 i
2.1. Program I - Osmatranje, vi{e", na Dunavu od brane HEPS "\erdap
I" (km 943) do Novog Sada (km 1250), na
merenje i analize re`ima povr{inskih
voda Tisi od u{}a do Be~eja, na Savi do [apca i
U okviru ovog programa odvijaju se na drugim pritokama Dunava u ve}em ili
slede}e aktivnosti: manjem pojasu od u{}a do granice uspora.
- Osmatranje stanja vodostaja, merenje i Odr`avanjem odre|enog re`ima
odre|ivanje proticaja. Pregledna karta pijezometarskih nivoa u donjem
sa prikazom osmatra~kih punktova na vodonosnom sloju drena`nim sistemom
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" postavljenim pored reke, uticaj reke na
prikazana je na slici 2,
- Izrada godi{njih Slika 2 Mre`a osmatra~kih profila u akumulacijama
izve{taja o opa`enim HEPS "\erdap"
vodostajima i
proticajima na
Dunavu i pritokama,
- Periodi~na izrada
studija o ostvarenom
re`imu usporavanja sa
odgovaraju}im
prora~unima,
analizama, prikazima
i upore|enjima sa
projektovanim -
dozvoljenim re`imom
usporavanja Dunava i
pritoka sistema HEPS
“\erdap”.
Prema raspolo`ivim
podacima, prora~unima i
analizama mo`e se
zaklju~iti slede}e:
[055]
 energija
Slika 3 Osnovni tipovi primenjenih mera za{tite i
ure|enja poljoprivrednih povr{ina
branjeno podru~je se stavlja pod kontrolu,
{to omogu}ava ne samo da se elimini{e
{tetan uticaj uspora HEPS \erdap ve},
uop{te, i negativan uticaj visokih vodostaja
reka.
U skladu s postavljenom koncepcijom
za{tite i ure|enja niskih priobalnih
povr{ina, u zavisnosti od specifi~nosti
uslova na podru~ju (hidrogeolo{kih,
geomorfolo{kih, hidrolo{kih, pedolo{kih i
dr.), izabrane su i primenjene odgovaraju}e
tehni~ke mere, koje se mogu, u zavisnosti
od usvojenih kriterijuma dubine do nivoa
podzemnih voda, izdvojiti kao dva
osnovna oblika za{tite:
Za{tita poljoprivrednih podru~ja (slika 3)
gde je kao kriterijum za{tite usvojena
dubina do nivoa podzemnih voda od 0,8-1
m od povr{ine terena
- otvorena drena`na kanalska mre`a, sa
crpnim stanicama
- otvoreni drana`ni kanali u kombinaciji sa
starim rukavcima Dunava i delovima
drugih vodotoka, sa crpnim stanicama
- otvorena kanalska mre`a u kombinaciji sa
samoizlivnim drena`nim bunarima, sa
crpnim stanicama
- pojedina~ni specijalni sistemi za{tite na
delovima podru~ja sa izrazito niskim
kotama terena i na povr{inama sa te{kim
glinovitim zemlji{tem - horizontalna
cevna drena`a.
Na delovima poljoprivrednih podru~ja gde
je povr{inski slabije propusni sloj manje
debljine (1,5-2,0 m), za{tita je izvedena
sistemom otvorenih drena`nih kanala
(svojim dnom zalaze u peskovito-
{ljunkovite naslage vodonosnog sloja), koji
gravitiraju crpnim stanicama putem kojih
se unutra{nje vode preko nasipa evakui{u u
vodotoke. U pojedinim
podru~jima je drena`na
funkcija u sistemu za{tite,
osim kanalima, data i
delovima korita prirodnih
vodotoka (stari rukavci
Dunava i sl.). Odr`avanje
pijezometarskih nivoa
otvorenim drena`nim
kanalima u kombinaciji sa
samoizlivnim bunarima
ostvareno je na podru~jima
gde se ispod mo}nog
povr{inskog glinovitog
sloja nalaze peskovito-
{ljunkoviti vodonosni
slojevi.
Za{tita naselja u priobalju
gde usvojeni kriterijum
dubine do nivoa
podzemnih voda iznose 3
m za gradove, odnosno 2
m za manja naselja.
Postavljeni kriterijum
za{tite se posti`e izradom
drena`nih bunara sa
potopljnim pumpama i
drena`nim kolektorima
(slika 4).
Drena`ni bunari su gra|eni
u nizu paralelnom vodotoku, a nivoi vode
u bunarima se odr`avaju tako da se na
polurastojanju izme|u bunara ostvaruje
predvi|ena kota, odnosno dubina do
podzemne vode od povr{ine terena.
Ovakav tip za{tite se pokazao izuzetno
efikasnim i bezbednim.
Drena`ni kolektori su izgra|eni za za{titu
manjih naselja, gde je prema kriterijumu
dubine do nivoa podzemne vode potrebno
ostvariti 2 m od povr{ine terena. Sistem
za{tite ~ine kolektori paralelni vodotoku,
koji gravitiraju crpnoj stanici kojom se
voda evakui{e sa podru~ja. Postoje}i
drena`ni kolektori u priobalju rade sa
velikim ulaznim gubicima i na granici su
mogu~nosti obezbe|enja postavljenog
kriterijuma za{tite.
Ocena uspe{nosti rada izvedenih drena`nih
sistema i postignutih efekata u za{titi
Slika 4 Drena`ni bunar sa potopljenom pumpom i polo`aj bunara za za{titu
Velikog Gradi{ta
[056]
priobalja mo`e se dati na bazi rezultata
osmatranja na terenu i sprovedenih analiza.
U tom cilju postavljen je veliki broj
osmatra~kih pijezometara i vr{ena
osmatranja. Mre`a osmatra~kih
pijezometara je formirana pre
uspostavljanja uspora HEPS “\erdap I”
(na delu Pan~eva~kog rita 1950, na delu
priobalja nizvodno od Beograda po~etkom
60-tih godina, a na sektorima uzvodno od
Beograda krajem 60-tih i po~etkom 70-tih
godina). Mre`a osmatra~kih pijezometara
je tokom perioda eksploatacije vi{e puta
dopunjavana i obnavljana. Najzna~ajnije
dopune i obnavljanja pijezometara bila su
tokom 1974, 1978. i po~etkom 80-tih
godin.
Na priobalju HEPS”\erdap I” i HEPS
"\erdap II" danas se u okviru Programa II
redovno na oko 800 pijezometara prati
re`im u donjem vodonosnom sloju u {iroj
zoni potencijalno ugro`enih niskih
priobalnih podru~ja (osmatranja na 15
dana), dok se na oko 1.000 pijezometara
(izvedenih du` za{titnih drena`nih linija)
osmatranja vr{e 4 puta godi{nje, radi
kontrole efikasnosti drena`nih sistema.
Program II obuhvata i pra}enje re`ima
rada (evidencija ~asova rada svakog
crpnog agregata) i nivoa vode u dovodnim
kanalima crpnih stanica, kao i anga`ovanja
crpnih agregata ugra|enih u drena`ne
bunare u naseljima i industrijskim zonama.
Interpretacija rezultata Programa II vr{i se
periodi~no u Institutu za vodoprivredu
"Jaroslav ^erni". Njen cilj je da na bazi
analiza i hidrodinami~kih prora~una utvrdi
stepen odr`avanja postavljenih kriterijuma
i blagovremeno uka`e na potrebu korekcije
re`ima eksploatacije drena`nih sistema
(rada crpnih stanica) ili rekonstrukcije i
dogradnje pojedinih delova/objekata
sistema za{tite i ure|enja podru~ja.
Investitor je izgradnju objekata za za{titu
od uticaja uspora na podzemne vode u
priobalju Dunava i pritoka zapo~eo pre
pu{tanja u pogon HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II" i nastavio u periodu
eksploatacije. Projektovane radove za{tite
Investitor je realizovao sam ili je prava i
obaveze preneo na druge organizacije.
 energija
Projekti Sistema za{tite ra|eni su naj~e{}e
tako da obezbede uslove za kompleksno
ure|enje vodnog re`ima na branjenom
podru~ju, a ne samo za{titu od uticaja
uspora.
Rezultati dugogodi{njeg osmatranja re`ima
podzemnih voda pokazuju slede}e:
- Na ve}em delu podru~ja sa izgra|enim
drena`nim sistemima uz dobro
odr`avanje ostvaruje se povoljniji vodni
re`im nego u prirodnim uslovima. Pri
tome projektovani efekti nisu u
potpunosti ostvareni samo na manjim
povr{inama sa ni`im kotama terena.
- Na prostorima gde je sistem za{tite
delimi~no izveden ima izvesnih
pozitivnih efekata, ali se projektovani
mogu o~ekivati tek posle kompletiranja
sistema.
- Na uzvodnim potezima akumulacije,
projektovana re{enja (negde delimi~no i
realizovana) treba preispitati, kako bi se
utvrdili pravi uticaji i neophodne mere
za{tite.
- Na prostorima gde izvedenim objektima
nisu postignuti projektovani efekti, treba
realizovati dodatne radove za{tite.
Na delu podru~ja izme|u odbrambenih
nasipa i prve drena`ne linije registruje se
stanje nivoa podzemnih voda sli~no onom
u prirodnim uslovima, {to je u skladu sa
projektnom dokumentacijom, u kojoj ovaj
prostor nije predvi|en za intenzivnu
poljoprivrednu proizvodnju.
Izostanak adekvatnog odr`avanja u
poslednjih desetak godina neminovno se
odrazio na ostvarenje projektovanih
efekata izgra|enih drena`nih objekata i
sistema. Zato je neophodno u budu}em
periodu eksploatacije radove na odr`avanju
(teku}em i investicionom) objekata/sistema
organizovati na na~in kojim se obezbe|uju
projektovani kriterijumi.
2.3. Program III - Program za
pra}enje morfolo{kih promena i
re`ima
Jedna od zna~ajnih posledica izgradnje
brane HEPS "\erdap I" je izmena
prirodnog re`ima nanosa na Dunavu i
pritokama. Pra}enje re`ima nanosa i
morfolo{kih promena u prostoru
akumulacije zapo~eto je, po utvr|enom
programu, 1974. godine i odvijalo se u
kontinuitetu, pri ~emu je obim radova
varirao: od po~etnih 108 profila (koji su
snimani svake godine) na 315 profila (~ije
je snimanje vr{eno 1976, 1981, 1984, 1988
i 1997/2001). Ovaj program obuhvata i:
- odre|ivanje bilansa nanosa u akumulaciji;
- povremena snimanja stalnih profila
akumulacije na Dunavu i pritokama i
izrada analiza morfolo{kih promena u
akumulaciji;
- izradu prognoza istalo`avanja nanosa za
naredni period, sa analizom uticaja na
akumulaciju i priobalje i predlogom mera
za otklanjanje {tetnih uticaja uspora.
Polo`aj svih psamolo{kih profila u
akumulaciji prikazan je na slici 5. U toku
Slika 5 Mre`a profila za osmatranje i merenje re`ima nanosa u akumulaciji
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"
realizacije programa broj i polo`aj profila perioda iznosi 0,8-0,9 m na v.st. Golubac i
se vi{e puta dopunjavao. Radi preciznijeg Veliko Gradi{te. Veli~ina "dopunskog
determinisanja procesa na uzvodnim uspora" se smanjuje uzvodno do 0,4 m u
sektorima akumulacije, posle prelaska na zoni u{}a Save, {to je delimi~no i rezultat
re`im "69,5 i vi{e" formirani su dopunski bagerovanja nanosa.
kontrolni profili.
U nedostatku novije operativne prognoze
U tridesetogodi{njem periodu rada HEPS (bazirane na najnovijem stanju
"\erdap I" i HEPS "\erdap II" intenzitet akumulacije i prognozi hidrolo{kog ulaza u
talo`enja nanosa je bio zna~ajan, a na odre|enom periodu), mo`e se izvr{iti samo
njega su vi{e uticali hidrolo{ki uslovi nego gruba procena dinamike i posledica
re`im eksploatacije hidroelektrane. zasipanja akumulacije u narednom periodu.
Nanosne naslage u akumulaciji HEPS Pri tom je procena fokusirana na jednu
"\erdap I" nisu uniformno raspore|ene.
deonicu akumulacije (kod Donjeg
^ak 87% materijala koji je do danas Milanovca), na kojoj je proces zasipanja
istalo`en u akumulaciji nalazi se na
do sada bio najintenzivniji i sa zna~ajnim
sektoru Dunava izme|u u{}a Nere i brane. uticajem na nivoe vode na uzvodnim
Registrovana deformacija korita Dunava
sektorima akumulacije (slika 6).
na ovom sektoru upore|ena je sa
Sigurno je da }e se, na delu akumulacije
prognoziranim rasporedom nanosnih
uzvodno od Golupca, uslovi talo`enja
naslaga za 30 godina rada
nanosa promeniti kada pro{ireno korito
hidroelektranaukazuje da je prognoza bila
dosta ta~na, s obzirom na aproksimativni kod Donjeg Milanovca izgubi ulogu
karakter modela i kvalitet ulaznih talo`nice. Tada }e proces zasipanja du`
podataka. Evidentno je, me|utim, da i na akumulacije postati ravnomerniji, ali sa
sektoru akumulacije nizvodno od Nere znatno nepovoljnijim posledicama sa
postoje velike razlike u koli~inama nanosa aspekta za{tite priobalja, plovidbe i eko-
koje su istalo`ene na pojedinim sistema. Prora~une i analize u cilju
deonicama. Po veli~ini nanosnih naslaga kvantifikacije ovih efekata treba {to pre
izdvaja se potez kod Donjeg Milanovca uraditi.
(970-1003 km), dok su one uzvodno i Sa starenjem akumulacije pra}enje procesa
nizvodno znatno manje. zasipanja postaje sve zna~ajniji i zbog toga
Posledice
zasipanja Slika 6 Karakteristi~an popre~ni profil Dunava u zoni Donjeg
najnizvodnijeg Milanovca (PA 11b)
sektora
akumulacije su
ve} sada, posle
trideset godina
eksploatacije,
zna~ajne, a
posledica je
povi{enje
nivoa vode
("dopunski
uspor"), koje u
uslovima
velike vode
stogodi{njeg
povratnog
[057]
 energija
je neophodno i u budu}nosti nastaviti sa
aktivnostima na osmatranju, merenju i
analizi parametara re`ima nanosa u
akumulaciji tako da se u narednom
periodu:
- nastavi sa realizacijom Programa III,
- redovno snima stalne profile u
akumulaciji na Dunavu i njegovim
glavnim pritokama u razmaku od 5
godina, a po potrebi i zone u{}a manjih
pritoka.
- {to hitnije uradi prognozu zasipanja
akumulacije za du`i vremenski period,
kojom bi se kvantifikovale izmene re`ima
nanosa koje se mogu o~ekivati kada se
zapuni deonica kod Donjeg Milanovca, i
sagledao uticaj zasipanja na priobalje
akumulacije.
- na osnovu rezultata prognoze planira}e se
eventualne mere i radovi, kao uklanjanje
istalo`enog nanosa, dogradnja i
rekonstrukcija za{titnih sistema, uz
obavezu pra}enja njihovih efekata.
2.4. Program IV - Program za
pra}enje, merenje i analizu re`ima
leda
Izgradnjom i pu{tanjem u pogon HEPS
"\erdap I" i HEPS "\erdap II" promenjeni
su prirodni uslovi formiranja i proticanja
leda. U zoni isklinjavanja uspora je re`im
nepovoljniji, dok je u zoni neposredne
akumulacije i nizvodno od objekta re`im
povoljniji. Dosada{nja iskustva u odbrani
od leda u zoni uspora HEPS "\erdap I" su
vrlo skromna i nedovoljna za proveru
tehnologije i organizacije odbrane od leda.
Naime, u periodu eksploatacije Sistema
" erdap" nije bilo kriti~nih situacija sa
ledom, s obzirom na relativno povoljne
meteorolo{ke uslove. Ledostaj je zabele`en
izvan zone uspora samo u dve zime
(1984/85. i 1986/87), kada su samo i
preduzimane mere odbrane od leda,
uzvodno od Golupca u 4 zime i u osnovnoj
akumulaciji (nizvodno od Golupca) u 7
zima.
U budu}em periodu eksploatacije treba da
se nastavi sa redovnim aktivnostima u
okviru Programa IV i da se vr{i
preduzimanje mera iz Konvencije,
Sporazuma i va`e}ih propisa koji se
odnose na odbranu od leda, kao i da se
izradi Pravilnik za operativno delovanje
~itavog sistema u uslovima odbrane od
leda. Oba investitora su u obavezi da, u
najkra}em mogu}em roku, realizuju
aktivnosti na formiranju flote ledolomaca
odgovaraju}e snage, prihva}ene u
Konvenciji iz 1998. godine (da investitori
obezbede po dva ledolomca odgovaraju}e
snage, sposobna da spre~e nagomilavanje
leda, odnosno da rade u ledu debljine
najmanje 0,5 m).
2.5. Program V - Program za
pra}enje, merenje i analize vodno-
sonog re`ima i uticaja na
poljoprivredu
Osmatranje i pra}enje parametara vodno-
sonog re`ima zemlji{ta u priobalju HE
”\erdap I” vr{eno je po~ev od 1963-1989.
i potom, od 2000. do danas. Prvi period
istra`ivanja se odlikovao znatnim brojem
osmatra~kih punktova, ali bez stalnih
mesta za uzimanje uzoraka zemlji{ta i
podzemne vode, dok se u toku nastavka
radova pristupilo organizovanijem
rasporedu uzorkovanja, ali sa ne{to
restriktivnijim obimom radova.
Rezultati dosada{njih osmatranja pokazuju
da je proces salinizacije i po prostoru i po
intenzitetu slabiji od prognoziranog. Ja~e
izra`eni procesi salinizacije na pojedinim
podru~jima priobalja ~e{}e su evidentirani
u toku ranijih istra`ivanja, nego {to je to
slu~aj poslednjih sezona.
Pove}an sadr`aj soli u zemlji{tu koji se
javlja na pojedinim sasvim neznatnim
povr{inama u sistemima za odvodnjavanje
pod uticajem uspora akumulacije HEPS
“\erdap I” ukazuje na potrebu
kontinualnog pra}enja i analize
odgovaraju}ih parametara na tim
lokalitetima, jer rad na osmatranju,
pra}enju i analizi vodno-sonog re`ima
zemlji{ta mora se tretirati kao faktor za
sagledavanje promena u ekosistemu.
2.6. Program VI - Uticaj uspora na
{ume u forlandu
Uticaj uspora na {ume u forlandima pra}en
je od uspostavljanja re`ima uspora i tokom
svih promena re`ima uspora. Trideset
godina eksploatacije i delovanja uspora na
{ume u forlandima je dovoljno dug period
da se sagleda uticaj na {ume topole i vrbe
koje su u tom periodu pro{le dva do tri
ciklusa ophodnje (od sadnje do se~e).
- [umski fond koji je ostao posle zoniranja
i isklju~ivanja nepogodnih povr{ina u
forlandima, uzvodno od Pan~eva je
neugro`en sada{njim re`imom uspora.
- [ume na sektoru od u{}a Nere do
Pan~eva su opstale i u uslovima
realizovanih re`ima uspora uz
mestimi~na o{te}enja {uma koja su
nastala u kombinaciji delovanja uspora i
drugih {tetnih uticaja (zaga|ene otpadne
vode, aerozaga|enje i sli~no). Za {ume
koje su opstale na ovom sektoru,
potrebna je, u slu~aju promene re`ima
uspora, primena meliorativnih zahvata,
svakako uz nu`nu preorjentaciju kultura.
Potrebno je stalno pra}enje stanja {uma
zbog pravovremenih korekcija
primenjenih mera.
Sledeli zadaci koji se moraju realizovati su:
- upravljanje re`imom plavljenja na onim
vodotokovima gde je to izvodljivo kao
{to je na primer reka Tami{.
- meliorativni zahvati u {umama u
forlandima
- razvoj metoda eksploatacije {uma u
forlandima.
- za {ume tvrdih li{}ara potrebno je
uspostaviti osmatranja u cilju utvr|ivanja
eventualnih uticaja uspora na ove {ume.
2.7. Program VII - Program pra}enja
uticaja uspora na stabilnost nasipa
Na novoizgra|enim i rekonstruisanim
nasipima, budu}i da je re~ o relativno
[058]
novim objektima, projektovanim u skladu
sa savremenim kriterijumima za{tite,
tokom poslednjih nekoliko odbrana od
poplava nisu se pojavili zna~ajniji
problemi koji bi mogli da ugroze normalno
funkcionisanje odbrambenih nasipa.
Odre|eni problemi vezani za nasipe, koji
su evidentirani u proteklom periodu,
imali su uglavnom lokalni karakter i
mahom su re{eni posebnim interventnim i
sanacionim radovima ili rekonstrukcijom
za vi{e kote uspora, ali su neki od njih,
prvenstveno kao posledice nerealizacije
programa odr`avanja, zamene i
rekonstrukcije, i dalje prisutni, a zahtevaju
prioritet u re{avanju.
Rezultati realizacije Programa pra}enja
uticaja uspora na nasipe u priobalju ukazali
su na neophodnost hitnog iznala`enja
re{enja za odre|ene probleme vezane za
sistem za{tite od spoljnih voda, dok sa
druge strane jedan deo radova na
realizaciji ovog programa predstavlja
trajan zadatak u okviru pra}enja uslova u
zoni akumulacije. S tim u vezi, u
narednom periodu neophodno je:
- sanirati o{te}enja za{titne obloge delova
nasipa na pojedinim deonicama,
- sanirati - rekonstruisati deonice kanala
izvedenih u neposrednoj blizini nasipa -
lateralnih i drena`nih kanala a kod kojih
je naru{ena stabilnost kosina i dna usled
izno{enja peskovitog materijala,
- odr`avati nasipe prema Programu
odbrane od poplava,
- nastaviti radova na pra}enju uticaja
uspora na nasipe direktnim tehni~kim
uvidom u stanje odbrambene linije za{tite
od spoljnih voda,
- prikupljati, sistematizovati, obra|ivati i
analizirati podatake osmatranja na
uspostavljenim nasipskim
pijezometarskim profilima, uz prethodno
obnavljanje uni{tenih i neispravnih
objekata.
Mo`e se konstatovati da izgra|eni nasipi u
priobalju HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II", posmatrano u celini, mogu da
obezbede za{titu priobalnog podru~ja u
re`imu stalne eksploatacije ovih Sistema
uz realizaciju gore navedenih aktivnosti.
2.8. Program VIII - Pra}enje i analiza
kvaliteta povr{inskih voda i
ekosistema
Akumulacija HEPS "\erdap I” je proto~na
akumulacija re~no-jezerskog tipa,
izgra|ena na dugom re~nom toku Dunava,
koja jednim delom prolazi kroz \erdapsku
klisuru (du`ine 98,5 km), sa veoma
kratkim vremenom retenzije, reda veli~ine
10-tak dana u zavisnosti od nivoa vode i
doticaja. Akumulacija HEPS "\erdap II”
je formirana na mirnom re`imu Dunava
nizvodno od \erdapa I, bez zna~ajnijih
pritoka, sa izra`enijim jezerskim
karakteristikama. Ovo su bitni morfolo{ki,
geolo{ki i hidrolo{ki faktori koji daju
specifi~an pe~at akumulacijama \erdap.
Na osnovu najnovijih ispitivanja kvaliteta
vode konstatovano je:
 energija
- Prema ve}ini ispitivanih fizi~ko-
hemijskih i hemijskih parametara
kvaliteta, voda u akumulacijama Heps
“\erdap I” i HEPS "\erdap II”
zadovoljava kriterijume propisane za I i
II klasu voda.
- Povremena odstupanja od tog kvaliteta
bele`e se uglavnom po parametrima koji
ukazuju na organsko optere}enje i
poreme}en bilans kiseonika (pojava
deficita kiseonika na nizvodnijim
profilima vezano za hidrolo{ki re`im i
sezonske promene). Osim toga
povremeno se bele`e pove}ane vrednosti
gvo`|a i suspendovanih materija.
- Od opasnih materija povremeno se bele`e
visoke koncentracije fenolnih materija i
mineralnih ulja (ukupni ugljovodonici).
Ova pojava se mo`e dovesti u vezu sa
~injenicom da je Dunav jedan od
najve}ih plovnih puteva.
- Isti~e se da je sadr`aj ostalih opasnih
materija u vodi redovno u dozvoljenim
granicama za vode II klase kvaliteta
(te{ki metali, polihlorovani bifenili,
policikli~ni aromati~ni ugljovodonici,
radionuklidi).
- Prema kvalitativnom i kvantitativnom
sastavu fitoplanktonske zajednice i
indeksu saprobnosti kvalitet vode na svim
lokalitetima u navedenom periodu
ispitivanja odgovara betamezo
limnosaprobnom stanju (II klasa).
- Indeks saprobnosti zooplanktonske
zajednice se nalazi u granicama
betamezosaprobnosti (II klasa kvaliteta)
sa jednim izuzetkom na profilu Tekija,
sredina, kada je bio na granici beta-alfa
mezosaprobnosti.
- Indeks saprobnosti izra~unat na osnovu
zajednice makroinvertebrata nalazi se u
okvirima III klase boniteta sa prisutnim
indikatorima degradacije vodenih
ekosistema.
Posebno se izdvajaju karakteristike koje
odlikuju HEPS "\erdap I" i HEPS
“\erdap II” kao akumulacije:
- Na prvom mestu to je odsustvo
temperaturne stratifikacije koja se tipi~no
javlja u jezerima i akumulacijama
umereno kontinentalnog klimata.
- Tako|e, ne uspostavlja se stabilna
kiseoni~na stratifikacija, niti se remeti
vertikalan kiseoni~ni re`im (nisu
zabele`ene pojave supersaturacije u
epilimnionu ni deficita kiseonika u
hipolimnionu).
- Najzad po sadr`aju makronutrijenata obe
akumulacije (HEPS “\erdap I” i "\erdap
II”) imaju potencijal za intenzivnu
eutrofikaciju.
Pri odre|enim hidrolo{kim uslovima i u
zavisnosti od sezone, uo~ava se trend
opadanja kiseoni~ne saturacije u pravcu
toka, trend opadanja sadr`aja hlorofila ?a?
u povr{inskom sloju vode u pravcu toka,
{to je pra}eno pove}anjem prozirnosti
vode.
Povi{enjem kote uspora posti`e se ve}i
volumen u osnovnom retenzionom
prostoru kao i dodatan uspor. Na osnovu
obavljenih analiza kvaliteta vode uo~ava se
da je mo} samopre~i{}avanja Dunava na
ispitivanom potezu velika, i da promene
nastale izmenom re`ima rada nemaju
zna~ajnog merljivog uticaja na kvalitet
vode. Zapravo pove}anjem uspora se ne
naru{avaju osnovni mehanizmi koji
odre|uju ekosistem u celini, niti dolazi do
zna~ajnog pove}anja retenzionog vremena,
u odnosu na prethodni re`im rada, pa je
kvalitet vode u akumulaciji dominantno
pod uticajem kvaliteta vode u doticaju.
Ovde se isti~e da Dunav predstavlja krajnji
recipijent ve}ine pre~i{}enih i
nepre~i{}enih otpadnih voda sa slivnog
podru~ja uzvodno od brane. Jasno je da na
rezultuju}i kvalitet vode na ispitivanoj
deonici Dunava, imaju uticaji, kako na
slivu (kvalitet vode u doticaju, uticaj
nepre~i{}enih ili nedovoljno pre~i{}enih
otpadnih voda iz koncentrisanih i rasutih
izvora zaga|enja) tako i specifi~ni faktori
stani{ta izazvani usporom vode.
Navedena ocena kvaliteta vode predstavlja
samo trenutno stanje na osnovu najnovijih
ispitivanja u okviru programa pra}enja
promena kvaliteta vode Dunava na sektoru
\erdapa. Redovan monitoring
kvaliteta vode je neophodno i ubudu}e
sprovoditi, ~etiri puta godi{nje na sedam
osnovnih profila. Najmanje dve serije treba
da budu u letnjem periodu. Program
ispitivanja treba da obuhvati organske
polutante i jedinjenja naftnog porekla,
analizu kiseoni~nog re`ima i stratifikacije,
kao i ispitivanje neporeme}enih uzoraka
sedimenta. Povremeno ispitivanja treba
pro{iriti na du`i sektor Dunava uzvodno do
Novog Sada, kao i na glavne pritoke
Dunava u zoni akumulacije. Ispitivanja
treba vr{iti po istoj metodologiji (na
uzorcima vode, sedimenta i biote).
Ispitivanjima bi ubudu}e trebalo obuhvatiti
i ihtiofaunu, kako bi se upotpunila
saznanja o uticaju kvaliteta vode i
sedimenta na okru`enje.
2.9. Program IX - Pra}enje i analiza
stabilnosti padina i kosina
Na osnovu detaljne analize raspolo`ive
geolo{ke dokumentacije, obilaska
predmetnog podru~ja i izvr{enih
geofizi~kih i projektovanih geodetskih
radova na odabranim, potencijalno
kriti~nim sektorima u du`em periodu u
okviru realizacije Programa IX, doneti su
odredeni zaklju~ci o pojavama
nestabilnosti desne obale Dunava i uticaja
akumulacija HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II" na stabilnost padina i kosina.
Prilikom obilaska predmetnog podru~ja,
nije konstatovano da se pojave
nestabilnosti nalaze u aktivnom stanju, sva
klizi{ta su mirovala. Me|utim, da bi se sa
sigurno{}u pratila budu}a aktivnost
nestabilnih pojava, a samim tim i da bi se
sagledali uticaji akumulacija na stabilnost
padina i kosina, uspostavljen je sistem
osmatranja (geodetski, geotehni~ki) na
onim lokacijama koje su prilikom obilaska
i izvr{enih analiza uo~ene kao najve}a
[059]
Slika 7
potencijalna opasnost za akumulaciju
(Mali i Veliki Kazan, Kusjak) kao i na
ostalim nestabilnim pojave, naro~ito u zoni
naseljenih mesta (Smederevo, Grocka,
Ritopek), jer samo osmatranja na
razli~itim tipovima nestabilnosti u
razli~itim geolo{kim sredinama, mogu dati
~vrsti dokaz o tome da li ima uticaja i
koliki je uticaj Dunava, odnosno
akumulacija na stanje stabilnosti padina i
kosina (slika 7).
Za sada se, generalno, mo`e re}i da je
formiranje akumulacija uslovilo znatno
manju razliku u amplitudama oscilacija
nivoa voda u uslovima uspora u odnosu na
oscilacije u prirodnom re`imu nivoa
Dunava, odnodno da su smanjene brzina
toka i eroziona mo}, pa se mo`e re}i da
akumulacije sada vr{i ve}i kontra pritisak
na stenske mase koje su do sada bile
sklone procesu klizanja i da time u manjoj
meri mo`e uticati na aktiviranje nestabilnih
pojava. Na osnovu prethodne konstatacije,
proizilazi da se formiranjem akumulacija i
podizanjem uspora na samo pove}ao
postoje}i stepen stabilnosti
Medutim, ono {to mo`e ugroziti stabilnost
desne obale je naglo spu{tanje nivoa
akumulacija, ~ime bi se pozitivan efekat
pritiska vode na padinu izgubio, i moglo bi
do}i do aktiviranja procesa klizanja i
odronjavanja.
Iz tih razloga je neophodno:
- da se u najskorije vreme oformi baza
geolo{kih, geodetdkih, geofizi~kih i
ostalih relevantnih podataka, koja bi
sadr`ala rezultate svih do sada obavljenih
geolo{kih, geodetskih, geofizi~kih,
hidrolo{kih istra`ivanja, bez obzira da li
je njihova namena bila za potrebe rada
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" ili
neke druge,
- da se nastavi sa realizacijom Programa
IX, odnosno uspostavi sistem pra}enja,
osmatranja i istra`ivanja svih nestabilnih
pojava, a naro~ito onih koje se nalaze u
naseljenim podru~jima i onih koje su ve}
sada definisane kao pojave koje pri
odredenim uslovima rada akumulacije
mogu ugroziti bilo akumulaciju, bilo
naseljena podru~ja ili saobra}ajnice,
 energija
- da se formira katastar svih nestabilnih
pojava na predmetnom podru~ju koji bi,
osim uobi~ajenih, sadr`ao i podatke o
njihovim istra`ivanjima, pra}enju i
osmatranju,
da se na bazi svih prethodno navedenih
aktivnosti, formira informacioni sistem
(baza podataka) o stabilnosti terena u zoni
akumulacija HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II", na bazi kog bi se u svakom
trenutku mogla imati informacija o stanju
stabilnosti terena i kosina u zoni
akumulacija
3. Zaklju~ci
Vrlo bitan i odlu~uju}i ~inilac za
dugorajno odr`avanje usporenih nivoa
Dunava predstavlja ukupno stanje u koritu
i priobalju Dunava, odnosno promene koje
pod uticajem takvog stanja nastaju po vrsti,
kvalitetu i kvantitetu. S obzirom na to da
se trajna promena prirodnog re`ima reka
pod uticajem uspora uspostavlja na vrlo
velikom prostoru, na kojem postoji mnogo
razli~itih stanja i situacija, nije slu~ajno {to
se problem Sistema za{tite re{avao vrlo
oprezno i uz anga`ovanje {iroke stru~ne
javnosti, kao i uz primenu adekvatnih
dostignu}e i preporuka svetski meritornih
organa i organizacije.
Ocena postignutih rezultata uvek se donosi
iznova i proverava, {to je osnovni cilj
Sistema osmatranja i realizacije Programa
osmatranja, merenja i analize uticaja
uspora. No, sigurno je da posle 35 godina
postojanja Sistema \erdap ima jo{
nedore~enih pitanja, nedovr{enih poslova i
neokon~anih zaklju~aka o uticaju promene
prirodnog re`ima Dunava. Re{avanje tih
pitanja je zadatak za budu}i rad, pri ~emu
}e va`nu ulogu odigrati do sada ste~ena
iskustva, kao i uva`avanje preporuka
doma}ih i me|unarodnih institucija.
Sistematsko pra}enje rada i efekata
izgra|enih objekata i ure|aja za za{titu
priobalnih terena od dejstva uspora kroz
realizaciju 9 programa osmatranja, merenja
i analize uticaja uspora na priobalje i
njihova periodi~na interpretacija
omogu}avaju da se kvantitativno i
kvalitativno utvrde realizovani efekti rada
ovih sistema i predlo`i eventualna dopuna
ili rekonstrukcija izgra|enog sistema ili
izmena re`ima eksploatacije. Mo`e se
zaklju~iti:
- potpuno je pravilno postupljeno {to je na
po~etku rada na Sistemu \erdap utvr|en
okvirni program istra`ivanja s
mogu}no{}u odre|enih izmena i dopuna
u toku njegove realizacije shodno
zaklju~cima sprovedenih periodi~nih
Analiza. Ova postavka je omogu}ila
stvarala~ku realizaciju ve}ine programa,
{to je znatno doprinelo kvalitetu
dobijenih rezultata istra`ivanja,
- u celini posmatrano (sem manjih
izuzetaka), Programi osmatranja i
merenja su uspe{no realizovani. Time su
dobijeni dovoljno pouzdani podaci uticaja
uspora na re`im voda i priobalje i za
ocenu sepena u kojem su izvedeni radovi
doprine +li otklanjanju negativnih uticaja
na priobalje,
- bez obzira {to su u proteklom periodu
dobijeni dovoljno pouzdani podaci o
uticaju uspora, ipak se ve}ina merenja i
osmatranja, koja se odnose na re`im
povr{inskih i podzemnih voda, kvalitet
voda, transport i talo`enje nanosa, pronos
i zagu{enje leda i vodno-soni re`im
zemlji{ta, mora nastaviti. Sve ove pojave
se nalaze u fazi neprekidnih promena pod
uticajem uspora,
- pri realizaciji treba programu osmatranja
i merenja prilaziti stvarala~ki i redovno
unositi izmene i dopune koje koje }e
doprineti dobijanju pouzdanijih i
kvalitetnijih podataka.
Literatura
Dimkic, M., Babic Mladenovic, M.,
Popovic, L. & Radovanovic, M.,
Monitoring of the Danube River and its
Tributaries Upstream of the Iron Gate I
Dam, Proceedings of the International
conference "Danube - River of
Cooperation", 2002, Kladovo
Katic, B., Sretenovic, M., Hidroenergetski
i plovidbeni sistem \erdap I,
Vodoprivreda, 22, 1990, str. 123-124, 11.
Miloradov, M., The Concept of a Research
Programme to Assess the Retention Impact
of the Iron Gate I HPNS on the Water and
Riparian Regimes, Vodoprivreda, 22,
1990, str. 123-124.
Sretenovic, M., Radosavljevic, P.,
Zivanovic, V., Uticaj akumulacionih jezera
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" na
okolinu, pra}enje uticaja i neki predlozi za
dopunu pra}enja, osmatranja i analize
uticaja, Vodoprivreda, 32, 2002, str. 183-
185, 185.
Sretenovic, M, Radosavljevic, P,
Zivanovic, V: Uticaj akumulacionih jezera
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" na
okolinu, pra}enje uticaja i neki predlozi za
dopunu pra}enja, osmatranja i analize
uticaja, Vodoprivreda 32, 2002 ( 183-185
): 185
Sretenovic, M., Radosavljevic, P., The
Implementation of Recommendations of the
International Committee for Large Dams
(ICOLD) in Management Standardization
of Environmental Protection (ISO 14000)
at the \erdap PC by a Program of
Observation, Measurement and Analyses
of the Danube Impoundment Impacts on
the Riparian Land, Proceedings of the
International Conference for Basin
Organism, 2002, Madrid.
Sretenovi}, M., Radosavljevi}, P., Babic
Mladenovic, M., The program of
monitoring, measurements and analysis of
the effects of "\erdap I" and "\erdap II"
reservoirs on the environment from 1980
to 2003 - General results, V International
Symposium on Ecohydraulics, 2004,
Madrid.
[060]

ksploatacija uglja uti~e vi{ezna~no
E na zaga|enja `ivotne sredine. Ti
procesi se odnose na zaga|enje
vazduha, vode i zemlji{ta. Kontaminacija
podzemnih i povr{inskih voda, razno{enje
pra{ine i ~estica uglja, spontana paljenja
uglja procesi su koji se moraju razmatrati
kao izvori zaga|enja i emisije zaga|iva~a.
Veliki otvoreni kopovi, odlagali{ta,
raskrivke uti~u na kvalitet prirodnih eko-
sistema, dovode do poreme}aja kvaliteta
povr{inskih i podzemnih voda, promene
kvaliteta zemlji{ta, uni{tavanja postoje}e
infrastrukture, preme{tanja naselja. Da bi
se ostvario dobar efekat proizvodnje uglja
moraju se prepoznati i re{iti svi negativni
uticaji. U tome JP RB Kolubara, zbog
svojih interesa i interesa {ire zajednice,
mora da u~estvuje ostvarenjem „zelenijeg”
procesa proizvodnje, ugra|ivanjem i
osvajanjem novih tehnologija koje
preventivno (pre svega), u toku
proizvodnje i u slu~aju zaga|enja mogu da
se primene i time smanje negativne uticaje.
Prvi potez je pokretanje savremene, mo}ne
laborataorije za monitoring neposrednog
zaga|enja (kontrola i pra}enje emisija
zaga|iva~a je zakonska obaveza JP RB
Kolubara).
Izvori zaga|enja `ivotne sredine rudnika
uglja su: 1) pra{ina; 2) metan (i gasovi sa
efektom staklene ba{te) i isparljiva
organska jedinjenja (VOC); 3) emisija iz
procesa samozapaljenja, 4) izduvni gasovi
(mehanizacija i transport uglja); 5)
zaga|ivanje podzemnih i povr{inskih voda;
6) zaga|ivanje zemlji{ta; 7) buka i 8)
toplota.
Sagledavanjem uticaja JP RB Kolubara na
`ivotnu sredinu mogu se pokrenuti akcije
za za{titu `ivotne sredine. Prate}i uticaje
pojedinih faza tehnolo{kog procesa i
lokacijsku raspodelu njihovog naja~eg
delovanja na `ivotnu sredinu, mogu se
definisati i odrediti merne stanice, odnosno
postaviti hemijski senzori za analizu,
energija
Dr Ljubinka Rajakovi}, mr Dragana ^i~kari}
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
Mr Vladana Rajakovi}
Gra|evinski fakultet, Beograd
Ivana Novakovi}
Poljoprivredni fakultet, Zemun
UDC 622.33:502.173(497.11)
Uticaj JP RB Kolubara
na `ivotnu sredinu
Rezime
Da bi se adekvatno sagledao uticaj JP RB Kolubara na `ivotnu sredinu mora se po}i od
geografskog polo`aja regiona, prirodnih uslova, antropogenih faktora i organizacije
tehnolo{kog procesa od iskopavanja i obrade uglja, preko potro{nje uglja u
termoelektranama, do skladi{tenja i otpremanja uglja. U okvir uticaja na `ivotnu sredinu
od strane JP RB Kolubara primarno ulaze povr{inski kopovi uglja. Uticaj TE Kolubara
koja nije organizaciono deo JP RB Kolubara bitan je i mora se uzeti u razmatranje kada
se analizira kvalitet `ivotne sredine celokupnog kolubarskog regiona.
Klju~ne re~i: JP RB Kolubara, `ivotna sredina, izvori zaga|enja.
kontrolu i pra}enje zaga|iva~a. Broj i uglja uz pomo} utovariva~a, transport uglja
pozicija mernih stanica i hemijskih senzora kamionima ili vagonima
zavisi dakle od tehnolo{kog procesa i z Ure|ivanje i odr`avanje povr{inskog
uticaja tehnolo{kog procesa na `ivotnu kopa uz pomo} mehanizacije.
sredinu. Raspolo`ivi podaci dobijeni
monitoringom JP RB Kolubara moraju se z Odvodnjavanje povr{inskog kopa putem
lokalno (formiranjem centra za sistema bunara na rubu kopa ili u
monitoring) obraditi, preneti na neposrednoj blizini kopa i prenos vode
odgovaraju}e vi{e nivoe i tek iza toga cevovodom do obli`njeg recipijenta (reke)
integralno zapo~eti razvoj ukupnog sistema
Prerada uglja
upravljanja za{titom `ivotne sredine u
Postrojenje za preradu uglja pri preduze}u
realnom vremenu.
„Kolubara prerada“ nalazi se u Vreocima,
mestu koje je sme{teno izme|u kopova B s
Tehnolo{ki procesi na
leve strane i polja D s desne strane.
povr{inskim kopovima uglja
U JP Kolubara ugalj se eksploati{e Prerada uglja, u osnovi se deli, na fizi~ku i
povr{inski. Eksploatacija uglja uti~e hemijsku preradu uglja. Prvom se
vi{ezna~no na zaga|enja `ivotne sredine. odstranjuju beskorisni sastojci (jalovina) i
Ti procesi se odnose na zaga|enje voda iz uglja, a drugom se odstranjuju
vazduha, vode i zemlji{ta. sumpor ili neki drugi {tetni sastojci. U JP
RB Kolubara postoje dva osnovna na~ina
Otkopavanje uglja na povr{inskim fizi~ke prerade uglja: suva i mokra
kopovima separacija. Hemijska prerada uglja se ne
Tehnolo{ki proces povr{inskog koristi.
otkopavanja uglja mo`e se podeliti u Proces su{enja uglja odvija se po
nekoliko tehnolo{kih celina: Flajsnerovom (Fleissner) postupku. Proces
z Skidanje raskrivke bagerima, transport se primenjuje kod geolo{ki mladih ugljeva.
raskrivke transportnim trakama, Ovim postupkom se pored oduzimanja
pretovaranje raskrivke sa trake na traku, vode, posti`e ve{ta~ko „starenje” uglja.
odlaganje raskrivke uz pomo} odlaga~a i
utovar raskrivke uz pomo} utovara~a. Tehnolo{ki proces prerade uglja
z Kopanje uglja (lignita) bagerima, Tehnolo{ki proces prerade uglja relativno
transport rovnog uglja transportnim je slo`en ali se mo`e podeliti u nekoliko
trakama, pretovaranje rovnog uglja sa trake tehnolo{kih celina, a ove u nekoliko etapa
na traku i transport izvan rudnika; utovar koje su prikazane u tabeli 1.
[061]
 energija
Tabela 1 Tehnolo{ki proces prerade uglja
I Suva separacija II Mokra separacija
ƒ Dopremanje uglja transportnom trakom
ƒ Odvajanje ksilita
• Dopremanje uglja i istovar ƒ Priprema te{ke sredine sa kvarcnim peskom (ρ=1,3 g/cm3)
ƒ Pranje u te{koj sredini i odvajanje jalovine
• Odvajanje kamena ƒ Odvo|enje otpadne vode
ƒ Sakupljanje jalovine
• Primarno drobljenje i ƒ Prosejavanje uglja na sitima
prosejavanje: (-400 mm) ƒ Skladi{tenje u bunkeru (sadr`aj vode oko 55%)
ƒ Punjenje autoklava ugljem
ƒ Proizvodnja pare u toplani (toplana se greje na ugalj)
• Sekundarno drobljenje i ƒ Zagrevanje i su{enje na povi{enoj temperaturi i pritisku (230 oC i 30
prosejavanje: (-155 mm)
bara u trajanju od 110 min) - Flajsner postupak
ƒ Pra`njenje autoklava (temperatura uglja oko 90oC i sadr`aj vode ispod 21%)
• Skladi{tenje ƒ Skladi{tenje uglja u bunkeru
ƒ Klasiranje uglja
• Sortiranje ƒ Utovar i transport uglja
Uticaj povr{inskog kopa na visokog sadr`aja ukupno rastvorenih
supstanci u vodama koje u procesu
`ivotnu sredinu
perlokacije popunjavaju podzemne
Povr{inski kopovi su ne samo izvori rezervoare. U procesu usitnjavanja
zaga|iva~a ve} predstavljaju jedan od usitnjene stene se oboga}uju kiseonikom
sistema sa najnegativnijim uticajem na
{to omogu}uje procese oksidacije i
`ivotnu sredinu. Kontaminacija hidrolize minerala, ali i stvaranje kiseline
podzemnih i povr{inskih voda, razno{enje (posebno sumporne) i toksi~nih drena`nih
pra{ine i ~estica uglja, spontana paljenja voda sa povi{enim sadr`ajem metala i
uglja i rad motora sa unutra{njim sulfata. Takve vode mogu da popunjavaju
sagorevanjem su procesi koji se moraju podzemne vode, ali i da zaga|uju
tretirati kao izvori zaga|enja i zaga|iva~a. povr{inske vodene tokove.
Veliki otvoreni kopovi, odlagali{ta,
Promena povr{ine, nagiba zemlji{ta i
raskrivke, uni{tavanje prirodnih eko- povr{ine biljnog pokriva na podru~ju
sistema, poreme}aj re`ima povr{inskih i otvorenih kopova menja buji~ne tokove i
podzemnih voda, promena namene tokove povr{inskih oticanja. To mo`e
zemlji{ta, uni{tavanje postoje}e dovesti do izmene u geometriji kanala i
infrastrukture, preme{tanje naselja mogu se korita lokalnih vodotokova.
prepoznati kao negativni uticaji.
Zajedni~ki problemi svih rudnika su
Pra}enje negativnih uticaja predmet je rekultivacija uni{tenog zemlji{ta i
onog dela monitoring sistema koji mora da obezbe|enje odgovaraju}ih na~ina za
izvr{i procenu ugro`enosti i {tete. U tome
odr`avanje kvaliteta voda i sistema
bi JP RB Kolubara, zbog svojih interesa upravljanja vodama, bez obzira da li se
trebao da u~estvuje. Monitoring
radi o podzemnim ili povr{inskim
neposrednog zaga|enja - kontrola i kopovima.
pra}enje emisija zaga|iva~a je zakonska
Izvori zaga|enja `ivotne sredine u krugu
obaveza JP RB Kolubara.
rudnika uglja su:
Jedna od osnovnih tehnolo{kih operacija
I. pra{ina,
na povr{inskim kopovima je uklanjanje
II. metan (i gasovi sa efektom staklene
raskrivke- stenskog materijala koji pokriva
ba{te) i isparljiva organska jedinjenja
slojeve uglja. Posle uklanjanja raskrivka
(VOC),
se usitnjava i u procesu rekultivacije
zemlji{ta koristi za popunjavanje ve} III. emisija iz procesa samozapaljenja,
eksploatisanih kopova. IV. izduvni gasovi (mehanizacija i
Takvo novoformirano zemlji{te ima ve}i transport uglja),
kapacitet skladi{tenja podzemnih voda i V. zaga|ivanje podzemnih i povr{inskih
bolje propusne i transportne osobine od voda i
originalnog stenskog materijala. Te razlike VI. zaga|ivanje zemlji{ta.
delimi~no menjaju tokove podzemnih voda
u zoni rekultivisanog podru~ja i mogu I. Pra{ina se generi{e: radom rudni~ke
mehanizacije (bagera, utovara~a, itd.) i
uticati i na ostale podzemne rezervoare
koji su hidrauli~ki povezani sa ugro`enim eksplozijama. Di`e se sa puteva kojima se
podru~jem. transportuje ugalj. Nastaje u toku
rukovanja i usitnjavanja (sa transportnih
Uklanjanje vode iz aktivnih kopova mo`e, traka, nastaje na pretovarnim stanicama u
naj~e{}e privremeno, smanjiti koli~inu toku procesa lomljenja, mlevenja, itd);
vode u neposrednoj okolini kopa. nastaje na odlagali{tima raskrivke i
Usitnjavanjem raskrivke stvaraju se sve`e nedovoljno rekultivisanim zemlji{tima;
stenske povr{ine. To mo`e dovesti do nastaje na nesaniranim kopovima i
[062]
spontanim paljenjem
uglja. Klimatski
uslovi u kojima je
emisija pra{ine
naro~ito izra`ena su
du`i periodi toplog i
suvog vremena kada
treba i vr{iti merenja
koli~ina emitovane
pra{ine.
II. Metan i VOC su
gasovi koji se u
emisiji nalaze u
relativno niskim
koncentracijama.
Procesi u kojima, u
toku va|enja uglja,
dolazi do emisije
metana su:
a) proces otvaranja
novih le`i{ta i
priprema za
va|enje,
b) va|enje uglja i
transport na povr{inu,
c) obrada uglja, skladi{tenje, transport i
usitnjavanje pre kona~ne upotrebe, i
d) odlagali{ta jalovine.
Dodatno, za povr{inske kopove
karakteristi~na je:
z emisija iz iskopanog uglja i
z emisija iz raskrivke.
Emisija gasova nastavlja se i nakon
va|enja uglja, i zavisi od vrste uglja,
njegove granulacije i mehani~ke obrade.
Ventilacioni sistemi su primarni izvori
emisije metana iz rudnika sa podzemnom
eksploatacijom. Usvojen naziv za tu
emisiju u EU je ventilaciona emisija, a
metan se, zajedno sa ostalim VOC u tom
slu~aju naziva ,,rezidualni gas” (ali i
praskavi gas). Rezidualni gas u uglju se
osloba|a za vreme njegovog va|enja i
transporta do povr{ine, skladi{tenja itd. Ta
emisija se naziva emisija procesa va|enja.
Osim metana u rezidualnom gasu nalazi se
etan, propan i vi{i alkani, azot, ugljen-
dioksid, kiseonik i tragovi argona,
helijuma i vodonika.
III. Spontano paljenje je relativno redak
slu~aj stvaranja. Spontano paljenje
uzrokovano je oslobo|enom toplotom koja
nastaje oksidacijom ~estica uglja.
Oksidacija pirita osloba|a dodatnu
koli~inu energije potrebnu za spontano
paljenje. Brzina oksidacije zavisi od
veli~ine ~estica, prirode i porekla uglja,
temperature i koncentracije kiseonika.
Osim ~estica, spontanim paljenjem ugljene
pra{ine u vazduh se emituju CO2, CO, CH4,
NOx, SO2 kao i niska koncentracija
policikli~nih aromati~nih ugljovodonika
(PAH-ova).
IV. Emisija izduvnih gasova Rudni~ka
mehanizacija koja za svoj rad ili
pokretanje koristi motore sa unutra{njim
sagorevanjem emituje u vazduh: NOx, CO,
CO2, H2O(g), nesagorele ugljovodonike i
SO2. Emisija se deli na emisiju iz
 energija
Slika 1 Izvori i kru`enje SO2 i NOx gasova u prirodi
pokretnih izvora i emisiju iz nepokretnih
izvora.
V. Zaga|ivanje povr{inskih i podzemnih
voda
Hidrolo{ki procesi zna~ajni za podru~je
bilo kog rudnika su:
z precipitacija - menja se u zavisnosti od
godi{njeg doba i vremenskih uslova;
z infiltracija - mnogi parametri uti~u na
brzinu infiltracije padavina u zemlji{te i
druge geolo{ke materijale (po~etni
sadr`aj vlage, stanje povr{ine, priroda
padavina, hidrauli~ka provodljivost);
z povr{inska oticanja - kada je infiltracija
spora ili mala pokoli~inama, povr~inska
oticanja se pove}avaju {to dovodi do
erozije i visokog sadr`aja suspendovanih
materija u povr{inskim vodama;
z evapotranspiracija - proces u kom biljke
upijaju vodu iz zemlji{ta i otpu{taju je
preko listi}a kao vodenu paru. Proces
zavisi od vla`nosti vazduha i op{tih
klimatskih uslova. Uklanjanje vegetacije
smanjuje koli~inu vode koju neko
zemlji{te mo`e da apsorbuje i tako
posredno pove}ava povr{inska oticanja;
z evaporacija - zavisi prvenstveno od
klimatskih uslova;
z perlokacija - kretanje vode pod uticajem
gravitacionih sila u zemlju i
popunjavanje rezervoara podzemnih
voda;
z povr{inski tokovi - usmerena kretanja
povr{inskih voda u definisanim kanalima
ili koritima, a koji se mogu naru{iti
rudarskim aktivnostima;
z podzemni tokovi - tokovi vode unutar
podzemnih rezervoara. Zavise od
poroznosti podzemnog rezervoara i
hidrauli~kog pritiska.
Osim precipitacije, svi ostali hidrolo{ki
procesi su u ve}oj ili manjoj meri
poreme}eni rudarskim aktivnostima koje,
zajedno sa zaga|iva~ima, imaju uticaj na
`ivotnu sredinu.
Prirodne karakteristike povr{inskih i
podzemnih voda na podru~ju rudnika
menjaju se pove}anjem sadr`aja:
z anjona i katjona: Cl-, HCO3-, OH-, SO42-,
CO32-, PO43-, Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+,
Fe3+ itd. Izvor tih jona su ocedne vode iz
[063]
rudni~kog otpada i drugih sistema koji ih
okru`uju;
z te{kih metala i tragova metala Al, Mn,
Cr, Cu, Zn, As, Se, Cd, Sb, Hg, Tl, Bi,
Pb, U i Th, izdvojeni iz sulfidnih
minerala i okolnih stena;
z nutrienata - uglavnom P i N koji su
najva`niji za odr`avanje odgovaraju}ih
biolo{kih funkcija. Vi{ak mo`e dovesto
do stvaranja algi i makrofita;
z ulja, masti i ugljovodonika;
z organika, hemikalija i radionuklida -
pojava zavisi od tehnologije koja se
koristi u rudnicima (odnosi se na procese
flotacije i dr.) i sadr`aja radionuklida u
uglju. U na{im rudnicima uglja ovakva
zaga|enja ne postoje ili su minimalna.
Osim pove}avanja sadr`aja navedenih
supstanci, dolazi i do promene pH
(uglavnom sni`enja), alkaliteta, pove}anja
tvrdo}e kao i provodljivosti, ukupnog
sadr`aja supstanci (rastvorenih i
suspendovanih), turbiditeta i hemijske
potro{nje kiseonika.
Primarni parametri kvaliteta povr{inskih i
podzemnih voda su: ukupno suspendovane
i rastvorene ~estice, rastvorene supstance i
pH. Pove}anje kiselosti je uzrokovano
pove}anjem sadr`aja sulfata i te{kih metala
(rezultat kiselog ispiranja). Sni`enje pH je
posledica oksidacije sulfidnih minerala
(naro~ito pirita i dr.) i stvaranja sumporne
kiseline.
VI. Zaga|ivanje zemlji{ta
Zaga|uju}e supstance koje se nalaze u
povr{inskim vodama i one isprane iz
~estica pra{ine, posebno rastvoreni te{ki
metali, u procesu infiltracije se sa povr{ine
zemlji{ta preme{taju u dublje slojeve i u
zavisnosti od jonoizmenjiva~ih
karakteristika zemlji{ta ili ostaju u
zemlji{tu ili prolaze dalje u podzemne
vode. Proces vezivanja u najve}oj meri
zavisi od sadr`aja glina u zemlji{tu. Tako
vezani te{ki elementi relativno lako ulaze u
lanac ishrane.
Ostali izvori zaga|uju}ih materija su
skladi{ta uglja koja predstavljaju izvor
zaga|iva~a kao {to su ~estice uglja, zatim
kapljice vode, vlaga i toplota koji u znatnoj
meri uti~u na promene mikroklime u bli`oj
okolini i otpadne vode (mogu se podeliti u
dve grupe: 1. zasoljene i zamuljene
otpadne vode i 2. zauljene otpadne vode).
Postrojenja za preradu uglja kao
izvori zaga|enja
Postrojenje za preradu uglja sastoji se iz
dve celine: dela za suvu i dela za mokru
separaciju uglja. Oba dela postrojenja
imaju probleme koji, osim {to duboko
zadiru u podru~je za{tite `ivotne sredine,
imaju i jasne dodire sa sistemom za{tite na
radu. To se posebno odnosi na postrojenje
za mokru separaciju.
Analiza procesa suve separacije zahteva
proveru svakog dela procesa po pitanju
potencijalnog uticaja na `ivotnu sredinu
(tabela 2).
 energija
Tabela 2 Uticaji suve separacije na `ivotnu sredinu Posebno treba ista}i da
polihlorovani dibenzo-p-
PROCES OPIS UTICAJI NA GRUBA PROCENA dioksini i polihlorovani
@IVOTNU SREDINU UTICAJA dibenzofurani nastaju tokom
Dovoz uglja Poluatomatski vagoni Pra{ina i buka Manji zna~aj sagorevanja lignita. Me|u
istovar sa polja D i B njima posebno mesto zauzimaju
Odvajanje kamena Ru~no --- Manji zna~aj tetrahloro do oktahloro dioksini
Primarno Zub~asta drobilica Pra{ina i buka Promenljiv i furani. Emisija dioksina i
drobljenje furana je bitno kontrolisana
Sekundarno Zub~asta drobilica Pra{ina i buka Promenljiv procesima oksidacije u gasnoj
drobljenje fazi, a zavisi i od opreme koja
prati ovu vrstu zaga|enja.
Skladi{tenje Privremeno Pra{ina Manji zna~aj
Osnovni faktori koji pogoduju
Sortiranje Na re{etkama Pra{ina i buka Promenljiv do zna~aja generisanju ovih
opasnih
Tabela 3 Uticaji mokre separacije na `ivotnu sredinu zaga|iva~a je
PROCES OPIS KOMENTAR NEGATIVNI GRUBA temperatura
otpadnih gasova.
EFEKTI PO PROCENA
Pri temperaturama
@IVOTNU UTICAJA gasovite faze od
SREDINU 220 do 330 oC
Dopremanje Sa transportnim Pra{ina svih dimenzija Pra{ina Promenljivo ostvaruju se
nadre{etne frakcije trakama do zna~ajno uslovi za
Odvajanje ksilita Ru~no / Nema Bezna~ajno formiranje ovih
Priprema te{ke Sa kvarcnim peskom Ru~no Nema Bezna~ajno zaga|iva~a.
sredine Organski
Pranje u te{koj Na pokretnoj traci Leti visoka vlaga Buka Promenljivo polutanati koji se
sredini i odvajanje prskalicama Vibracije formiraju u
jalovine procesu oksidacije
Odvo|enje otpadne Sabirnice ispod sita Otpadne vode se Rastvorne Zna~ajno kondenzovane
vode mehani~ki organske i faze klasifikuju se
pre~i{}avaju (talo`e) i neorganske u grupu
pre ispu{tanja u supstance slabo policikli~nih
recipijent odvode u poznate aromatskih
lagune ugljovodonika
Sakupljanje jalovine Na trakama, korpama 1100 - 1300 KJ/kg Nema Bezna~ajno (PAH).
na jalovi{te Koncentracija
Ce|enje uglja na Sabirnice ispod sita 55 % vode u uglju Nema Beuza~ajno PAH-ova mora se
povremeno
sitima
kontrolisati kako
Skladi{tenje uglja u Privremeno / Nema Bezna~ajno bi se imao uvid u
bunkeru dinamiku i proces
Punjenje autoklava Poluautomatsko Ima ih 12, samo 6 radi Nema Bezna~ajno nastajanja opasnih
ugljem i {tetnih
Proizvodnja pare u Poseban pogon / SO2 i NOx, PM Zna~ajno zaga|iva~a.
toplani Prate}i uticaje
Zagrevanje i su{enje 230 0C Para sti`e iz toplane Nema Bezna~ajno pojedinih faza
na povi{enoj T i P 30 bara tehnolo{kog
110 min procesa i mesta na
Ispu{tanje pare u Prekid procesa Pregrejana para ide VOC i SVOC u Zna~ajno kome pojedini
vreme kvara direktno u atmosferu pari, ~estice procesi uti~u
uglja najvi{e na `ivotnu
Pra`njenje autoklava Poluautomatsko 19 - 21 % vode u uglju VOC i SVOC u Zna~ajno sredinu, mogu se
Ugalj 90 oC pari, ~estice definisati i
uglja odrediti merne
Skladi{tenje uglja u Privremeno / VOC u pari Bezna~ajno stanice, odnosno
bunkere postaviti hemijski
Klasiranje uglja Sa sitima / PM Promenljivo senzori za analizu,
Utovar uglja U vagone / PM Promenljivo kontrolu i
pra}enje
Analiza procesa mokre separacije zahteva Emisija organskih supstanci obuhvata zaga|iva~a. Broj i
pozicija mernih stanica i hemijskih senzora
proveru svakog dela procesa po pitanju isparljive, relativno neisparljive organske
zavisi dakle od tehnolo{kog procesa i
potencijalnog uticaja na `ivotnu sredinu supstance podlo`ne kondenzaciji koje uticaja tehnolo{kog procesa na `ivotnu
(tabela 3). Analiza obuhvata: poti~u iz lignita ili nastaju tokom procesa sredinu.
z Buku; nepotpunog sagorevanja (oksidacije)
U sklopu sagledavanja kompletnog eko-
z Emisiju VOC i SVOC u ispusnim lignita. Pri organskoj emisiji posebno se
uticaja svih segmeneta JP Kolubara, na
parama autoklava (metan, fenoli); stvaraju one organske supstance koje
slici 2 prikazan je uticaj TE Kolubara na
spadaju u klasu nedovoljno sagorelih
z Stvaranje otpadnih voda (pH, te{ki `ivotnu sredinu.
(oksidovanih) supstanci. Ove supstance
metali, organske supstance); Od svih uticaja TE najve}i uticaj na
obuhvataju pre svega alkane, aldehide,
z Sakupljanje jalovine (sastav jalovine) i alkohole i supstituisane benzene (benzen, kolubarski region u kome se TE Kolubara
z Stvaranje pra{ine na klasiranju i utovaru. toluen, ksilen i etil-benzen). nalazi (iako organizaciono pripada JP

[064]
 energija

Slika 2 Uticaj termoelektrana koje koriste ugalj kao pogonsko gorivo na `ivotnu sredinu

CO2, CO, NOx, SO 2, Toplota ATMOSFERA

Leteæi pepeo Kapljice Toplota, vlaga

II. SISTEM DIMNIH GASOVA VI. SISTEM

(elektrostatièki filtri, RASHLADNE VODE
dimnjak)
Otpadne vode (zatvoren)
Otpadni mulj

Leteæi pepeo Leteæi pepeo

Dimni gasovi

Napojna voda

Otpadna ulja i masti

I. GLAVNI TEHNOLOŠKI
SISTEM Demi voda
Deka voda
Lignit (kotao, generator)

Otpadne
Šljaka, pepeo tehnološke
vode III. HEMIJSKA
PRIPREMA VODE
IV. DOPREMA I
SKLADIŠTENJE
GORIVA Mulj od
pripreme vode
Prašina
Sirova voda
Zagaðene
atmosferske
TEÈNO GORIVO vode

Otpadne vode
Zauljene vode

Prašina Leteæi Ocedne Prašina

pepeo vode
V. DEPONIJA PEPELA I
ŠLJAKE Otpadne vode

Ukupno rastvorene i
suspendovane materije

Površinske vode

Podzemne vode

TENT) imaju zaga|iva~i iz dimnjaka,
zaga|iva~i otpadnih voda i zaga|iva~i sa
deponije pepela.
Zaga|iva~i u dimnom gasu
Sme{a dimnog gasa i lete}eg pepela koja
nastaje sagorevanjem uglja, transportuje se
do sistema dimnog gasa u kom je
najva`niji deo elektrostati~ki filtar.
Pomo}u elektrostati~kih filtara, ~ija je
efikasnost odvajanja od 98 do 99,83 %,
lete}i pepeo se izdvaja iz dimnih gasova i
posebnim hidrauli~nim transportnim
sistemom, pomo}u vode, odvodi i odla`e
na deponiju pepela i {ljake. Deo koji se ne
izdvoji na elektrostati~kim filtrima (od
0,07 do 2 %) kroz dimnjake se emituje u
atmosferu. Krupnije ~estice se dovoljno
efikasno odvajaju iz dimnih gasova pa se u
atmosferu emituju uglavnom sitnije
frakcije lete}eg pepela.
Godi{nje se, iz TE EPS-a odlo`i oko 6 do
8 miliona tona pepela, a procenjuje se da
se u atmosferu emituje do 100 000 t
lete}eg pepela, pra{ine ili ~vrstih ~estica.
Problem je {to ve}i broj elektrostati~kih
filtara, zbog starosti i neodgovaraju}eg

[065]
 energija
odr`avanja radi sa smanjenim stepenom
efikasnosti i ~estim ispadima pojedinih
sekcija.
Osim {to se elektrostati~kim filtrima
smanjenje zaga|enje lete}im pepelom,
smanjuje se i emisija te{kih metala.
Efikasnost zadr`avanja te{kih metala koji
se nalaze u lete}em pepelu je izme|u 92 i
95 % od njihovog sadr`aja u uglju. Zbog
toga su efikasni elektrostati~ki filtri
najbolja raspolo`iva tehnologija za
ograni~enje emisije te{kih metala iz
termoelektrana. Ovo ne va`i jedino za
`ivu, Hg. Zbog fizi~kih svojstava `ive i
temperature u elektrofilteru (oko 150 oC),
efikasnost zadr`avanja `ive je oko 40 %.
Sa slike 3 se mo`e sagledati da se deo
jednog te istog elementa raspodeljuje na
~vrst deo pepela, kalcificirani deo, lete}i i
isparljivi deo koji odlazi u atmosferu.
Raspodela tragova elemenata u toku
spaljivanja ima direktan uticaj na
zaga|ivanje vazduha. S izuzetkom `ive i
selena svi ostali elementi se mogu uz
odgovaraju}i postupak kontrolisati. Smatra
se da su upravo najsitnije ~estice koje
odlaze u atmosferu u toku sagorevanja
oboga}ene tragovima jedanaest eko-
elemenata.
Specijacija (vrste) tragova koji odlaze u
atmosferu zaslu`uje posebno istra`ivanje
jer su to hazardni i toksi~ni elementi.
Specijacija bi trebalo da poka`e i
valentnost i oblik jedinjenja.
Koncentracija jona metala i metala u
dimnim gasovima zavisi od:
z fizi~kih i hemijskih svojstava metala,
z sadr`aja metala i oksida metala u lignitu,
z uslova sagorevanja,
z vrste sistema za kontrolu emisije i
efikasnosti sistema.
Ugalj sadr`i veliki broj elemenata i veliki
broj organskih i neorganskih jedinjenja.
Mnogi od njih su termi~ki nestabilni, lako
isparljivi i predstavljaju poseban problem u
toku hemijske analize. To su ~esto i {tetni
elementi koje je neophodno kontrolisati,
pratiti i ograni~iti u svim segmentima eko-
sistema: uglju, pepelu, zemlji{tu, vodi.
Posebnu grupu ~ini grupa elemenata koji
se u uglju nalaze u tragovima, u opsegu od
0,1 do 300 mg/g. To su: Be, Cr, Mn, Co,
Ni, As, Se, Cd, Sb, Hg i Pb. U tabeli 4
prikazan je opseg koncentracija tragova
elemenata koji se prose~no nalaze u uglju,
elemenata koji su Slika 3 Udeli i raspodela eko-elemenata uglja u toku sagorevanja [3]
ozna~eni kao
opasni zaga|iva~i
vazduha, a poti~u
iz uglja i pepela
nastalog
spaljivanjem
uglja.
Sagorevanjem
lignita nastaju
zna~ajne
koncentracije
gasova: SO2,
NOx i CO
Ostali gasovi:
Gasovi sa
efektom staklene
ba{te: N2O i CH4
i oni koji nastaju
u uslovima lo{eg
sagorevanja u
toku paljenja ili
ga{enja lo`i{ta.
Sagorevanjem
lignita nastaje i niz drugih zaga|iva~a i [2] D. S. Veselinovi}, I. A. Gr`eti}, [. A.
opasnih materija u niskim \armati, D. A. Markovi}, Fizi~kohemijski
koncentracijama. Kao rezultat nepotpunog osnovi za{tite `ivotne sredine, Fakultet za
sagorevanja ili prisustva u lignitu, u fizi~ku hemiju, Beograd, 1995.
dimnim gasovima koji nastaju
[3] Lj. Rajakovi}, Z. @bogar, E. Boti,
sagorevanjem lignita na|en je niz razli~itih
Elektra, Budva, 2004.
organskih supstanci. Naj~e{}e su to alkani,
alkeni, alkoholi, benzen i toluen. Od [4] B. Dalmacija, Kontrola kvaliteta voda u
opasnih materija mogu nastati, ali u okviru upravljanja kvalitetom, Univerzitet
izuzetno niskim koncentracijama PCDF u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.
(polihlorovanidibenzofurani), PCDD [5] M. R. Ili}, S. R. Mileti}, Osnovi
(polihlorovanivanidibenzodioksini). Grupa upravljanja ~vrstim otpadom, IMS,
jedinjenja koja se iz dimnjaka emituje kao Beograd, 1998.
kondenzovana faza ~ini grupu policikli~nih
organskih materija (POM), od kojih je
najpoznatija grupa poliaromatskih
ugljovodonika (PAH).
Odre|ivanje ve}ine ovih supstanci u
dimnom gasu (osim sumpor-dioksida,
azotnih oksida i pra{ine) ne pripada
kategoriji kontinualnih merenja, ali bi ih
trebalo izvr{iti saglasno propisima, a
ponoviti kada se dogode zna~ajne promene
u kvalitetu goriva.
Literatura
[1] Rajakovi} Lj.V., Rajakovi} V.N.,
^i~kari} D.Z., Novakovi} I., Elaborat za
opremanje laboratorije za monitoring
`ivotne sredine u JP RB Kolubara
Lazarevac, EPS/TMF, (2004) 289.

Tabela 4 Eko-elementi u uglju

Red.br. ELEMENT OPSEG (mg/kg)
1. Berilijum Be 0,1-15
2. Hrom Cr 0,5-60
3. Mangan Mn 5-300
4. Kobalt Co 0,5-30
5. Nikl Ni 0,5-50
6. Arsen As 0,5-80
7. Selen Se 0,2-10
8. Kadmijum Cd 0,1-3
9. Antimon Sb 0,05-10
10. @iva Hg 0,02-1
11. Olovo Pb 0,2-80

[066]

snivanje laboratorije za monitoring
O `ivotne sredine neophodno je u
cilju preventive i za{tite `ivotne
sredine u okru`enju koje je od uticaja JP
RB Kolubara. Na slici 1 prikazan je
ekolo{ki ciklus: vazduh, voda, zemlji{te
koji je pod uticajem zaga|iva~a koje
obavezno treba kontrolisati.
Pouzdani i brzo dobijeni parametri
omogu}uju pravovremenu akciju slu`be
hemije, i proizvodnje {to doprinosi pored
ostalog direktnoj u{tedi i br`oj
sinhronizaciji rada kompleksnog sistema
RB Kolubara. Modernizacija sistema
analiti~ke kontrole u elektranama EPS-a i
formiranje laboratorije za monitoring
predstavljali bi dobru osnovu za pove}anje
pouzdanosti rada. Nema razvoja ~ak i u
uslovima objektivnih ekonomskih te{ko}a,
bez ugradnja kontinualnih, automatskih
on line mera~a-analizatora za merenje
najnu`nijih parametara. Dovoljan broj
najsavremenijih analizatora obezbe|uje
informacije o stanju ne samo kvaliteta eko
sistema ve} i kvaliteta radnih parametara u
tehnolo{kom procesu. Parametri pH,
provodljivost, sadr`aj natrijuma, hlorida i
silicijuma predstavljaju procesne
indikatore kvaliteta, a grani~ne vrednosti
ovih parametara predstavljaju pokreta~e
brzih akcija za otklanjanje nepravilnog
rada sistema JP RB Kolubara.
Cilj uvo|enja laboratorije za
monitoring `ivotne sredine
Efikasni monitoring sistem mora da bude
pa`ljivo planiran jer postoji niz ~inilaca
koji mogu da uti~u na kvalitet sistema. Na
prvom mestu mora se razmotriti namena i
uloga laboratorije za monitoring.
Uloga montiranog sistema je da daje
informacije koje }e biti namenjene pre
svega vlasniku monitoring sistema, u ovom
slu~aju JP RB Kolubara, potom dr`avnim
organima, a zatim i javnosti u u`em ili
{irem smislu, a sve u cilju definisanja
stanja i pobolj{anja ukupnog kvaliteta
`ivotne sredine u na{oj zemlji. JP EPS sa
energija
Dr Ljubinka Rajakovi}, mr Dragana ^i~kari}
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
Mr Vladana Rajakovi}
Gra|evinski fakultet, Beograd
Ivana Novakovi}
Poljoprivredni fakultet, Zemun
UDC 502.175.001.53:622.33
Zna~aj laboratorije za
monitoring `ivotne sredine u
JP EPS
Primer JP RB Kolubara
Rezime
U koncipiranju integralnog sistema za kontrolu, monitoring i upravljanje za{titom
`ivotne sredine prvi potez je osnivanje i opremanje laboratorije za monitoring `ivotne
sredine. Od ovog temelja gradi se i nadogra|uje celokupan sistem upravljanja
kvalitetom `ivotne sredine. JP RB Kolubara kao deo JP EPS-a pokrenuo je
sveobuhvatnu akciju na uspostavljanju laboratorije za monitoring `ivotne sredine - ovaj
rad inspirisan je upravo zadatkom vezanim za izradu elaborata za opremanje
laboratorije za monitoring `ivotne sredine od uticaja JP RB Kolubara. Svaki region,
svaki proizvodni kompleks predstavlja izvor zaga|enja `ivotne sredine. Da bi se za{titila
okolina neophodno je kontrolisati i pratiti kvalitet eko-sistema koji ~ine voda, vazduh, i
zemlji{te. Neophodno je kontrolisati i pratiti efekte buke i toplote. Neophodno je
kontrolisati sve materijale koji ulaze (mazut, ulje) ili izlaze iz proizvodnog sistema (u JP
RB Kolubara to su ugalj, pepeo i drugi materijali). Neophodno je, tako|e, kontrolisati
klju~ne parametre kvaliteta procesa proizvodnje uglja i elektri~ne energije, jer se
njihovim pobolj{anjem mo`e obezbediti dugotrajan i pouzdan rad povr{inskih kopova i
termoelektrana. Mo}na laboratorija za monitoring mora da bude uklju~ena u re{avanje
problema vezanih za proizvodnju uglja i energije i u preventivnu za{titu `ivotne sredine.
Op{teprihva}en koncept „zelene energije” pretpostavlja i primenu metoda i postupaka u
skladu sa „zelenom hemijom”, ~ime se ostvaruje i globalni zahtev za odr`ivim razvojem.
Za svaki segment (voda, vazduh, zemlji{te) neophodno je izdvojiti parametre koji se, u
skladu sa doma}im i evropskim pravilnicima, moraju pratiti, meriti i uskladiti. Na
osnovu zahtevane osetljivosti i definisanih grani~nih vrednosti parametara mora se
sa~initi lista opreme, aparata i instrumenata za monitoring kojom se zadate vrednosti
mogu sa visokom pouzdano{}u izmeriti. Akreditovana, referentna laboratorija mora da
poseduje sofisticiranu opremu koja je jezgro i garant kvaliteta laboratorije. Ekolo{ka
laboratorija, odnosno laboratorija za monitoring mora da se opremi, akredituje i razvije
u referentnu laboratoriju ne samo za JP RB Kolubara, ne samo za EPS ve} i za ceo
region Jugoisto~ne Evrope.
Klju~ne re~i: monitoring, laboratorija, upravljanje, kvalitet, `ivotna sredina, zelena
energija, zelena hemija.
svojim proizvodnim kapacitetima sme{ten Obezbe|enje kvaliteta i upravljanje
je po celoj teritoriji Srbije, te je kvalitetom `ivotne sredine u JP RB
zainteresovan da prati kvalitet `ivotne Kolubara
sredine u celoj zemlji; svojim aktivnostima Uvo|enje sistema monitoringa, u bilo kom
trebalo bi da daje primer manjim preduze}u pa i u JP RB Kolubara je slo`en
preduze}ima kako se monitoring sprovodi i zadatak. Sistem monitoringa, da bi bio
na koji na~in se informacije dobijene savremen i operativan, mora da zadovolji
monitoringom koriste. gotovo sve standarde u oblasti sistema
kvaliteta. Pojam kvaliteta u oblasti
Ako se po|e od definicije monitoring
analitike ili monitoringa se mo`e najkra}e
sistema, koja ka`e da je to sistem koji
definisati kao skup karakteristika
obuhvata detektore, sistem prenosa i celokupne procedure u oblasti monitoringa
obrade podataka uklju~uju}i i ljude koji koji daje analiti~ke rezultate koji
tim sistemom upravljaju, a dobijene ispunjavaju o~ekivane i propisane zahteve
podatke koriste, onda se iz same definicije saglasne potrebama preduze}a.
sagledava slo`ena struktura sistema. Decenijama je monitoring kvaliteta `ivotne
[067]
 energija
sredine u JP RB Kolubara imao okvir Slika 1 Ekolo{ki ciklus: vazduh, voda, zemlji{te pod uticajem zaga|iva~a
povremenih, zadatih i empirijskih analiza
kojima su proveravane karakteristike
proizvoda (uglja, vode, vazduha i
zemlji{ta). Razvojna politika dovela je do
spoznaje da je potrebno razviti Sistem
kvaliteta koji se neposredno ostvaruje
kroz kontrolu kvaliteta i upravljanje
kvalitetom.

Struktura monitoring sistema

Svaki monitoring sistem ima svoju
strukturu i sadr`aj. Struktura podrazumeva
organizacionu {emu pojedinih elemenata
sistema, a sadr`aj hardverske i softverske
elemente koji imaju odre|enu funkciju u
sistemu i informacije.
Struktura monitoring sistema podrazumeva
razvoj horizontalne i vertikalne
organizacione {eme u okviru kojih se
defini{u pojedini sadr`aji radni i
organizacioni zadaci zna~ajni za rad
monitoring sisitema.
Sadr`aj monitoring sistema je uslovljena
kategorija, pre svega zahtevima odnosno
informacijama koje sistem treba da daje
~ime se defini{u hardverski i softverski
elementi sistema.
Monitoring sistem se mo`e se razlo`iti na
nekoliko nivoa (po vertikali) od kojih
svaki ima svoju horizontalnu strukturu kao
{to je prikazano na slici 2.
Struktura monitoring sistema mo`e se
razlo`iti (u skladu sa slikom 2) na nekoliko
nivoa:
z Osnovni nivo
Sistem monitoringa na kopovima (i u
termoelektranama) obuhvataju logistiku
za sakupljanje uzoraka i merenja a to su:
ljudski resursi, laboratorije, monitoring
oprema, prevoz, ra~unarska oprema,
komunikaciona oprema. z [esti nivo Slika 2 Osnovni elementi monitoringa `ivotne sredine
z Drugi nivo Ukr{tanja JP EPS sa
Sistem sakupljanje mernih podataka: Vladom, Sistemom javnog
kontinualni ili diskontinualni infirmisanja, Sindikatima,
monitoringa parametara na razli~itim Stru~nim organizacijama,
mestima uzorkovanja. nevladinim
organizacijama, NVO itd.
z Tre}i nivo To su spoljne
Sistem centralne obrade podataka koji komunikacije vezane za
ima svoju horizontalnu strukturu: sistem problematiku za{tite
kontrole kvaliteta rada, sistem kontrole `ivotne sredine.
rezultata, gegrafski informacioni sisitem, Vertikalna struktura je
GIS, sistem za korelaciju fizi~ko- difrencirana u {est osnovnih
hemijskih podataka: sa nivoa, od kojih je prvih pet
hidrometerolo{kim i gegrafskim nivoa unutar sistema JP
podacima, i sistem za isporuku finalnih EPS, dok je {esti nivo izvan
rezultata. sistema. Prema broju radnih
z ^etvrti nivo zadataka i tehni~kim
^etvrti nivo je evaluacija podataka sa zahtevima najslo`eniji je
horizontalnom strukturom: upore|enje sa prvi nivo koji obuhvata
zakonskim normama, sistemom za ljudstvo i hardverski deo
procenu rizika, multidisciplinarnim monitoring sistema. Ovaj
timom sa pravom odlu~ivanja i izdavanja nivo zahteva najve}a
naredbi. finansijska ulaganja u
opremu i obuku ljudi.
z Peti nivo
Monitoring `ivotne sredine
Ukr{tanje globalnog Sistema upravljanja
u JP RB Kolubara
EPS-om i Sistema za{tite `ivotne sredine obuhvata dve velike celine.
u EPS-u. To je nivo na kome se donose
strate{ke odluke (investiranije, izdavanja Prvu celinu ~ini tehnolo{ki
sistem za proizvodnju uglja i
saop{tenja, kadrovska re{enja).

[068]
 energija
Slika 3 Pregled parametara koje treba meriti na mernim stanicama pomo}u hemijskih senzors z povr{inske vode
(reke, potoci i
jezera),
LABORATORIJA ZA MONITORING
z podzemne vode,
@IVOTNE SREDINE JP RB KOLUBARA
z zemlji{te u
okolini
PREGLED PARAMETARA KOJE TREBA MERITI NA MERNIM postrojenja JP
STANICAMA POMOÆU HEMIJSKIH SENZORA Kolubara,
z vazduh,
OP[TA MERNA MESTA z lokalni biljni
svet,
4-5 MERNIH STANICA 10 MERNIH STANICA 4-5 MERNIH STANICA z lokalni
`ivotinjski svet,
z ljudi, i
VAZDUH VODA ZEMLJI[TE
z urbana i ruralna
VODA ZA PI]E: klasi~ni parametri
naselja.
Obavezni: SO2, NOx, CO, CO2, kvaliteta, oko 25 fizi~ko-hemijskih i Obavezni: pH, κ, t (mere se
VOC (C6H6), Pb, O3, PM2,5 i PM10. biolo{kih indikatora. kontinualno), te{ki metali, nutrijenti,
Laboratorija za
Mere se kontinualno. Kontinualno se mere: t, pH, κ, O2, elementarna analiza (C, N, S)
monitoring
U perspektivi: SS, anjoni i katjoni.
Ostali se mere nedeljno i mese~no. U perspektivi: nespecifi~ni i `ivotne sredine
VOC, As, Cd, Ni, Hg, PAH u PM10,
OTPADNA VODA specifi~ni anjoni, VOC, PAH, PCB, u JP Kolubara
aerosoli.
Mere se povremeno. Obavezni: t, pH, κ, O2, mutno}a, PBB Laboratorija za
boja, te{ki metali, klasi~ni FAKTORI PLODNOSTI monitoring `ivotne
U aerosolima:
nespecifi~ni i specifi~ni katjoni i (humus, nutrijenti, mikropolutanti) sredine bila bi
SO42-, NO3-, Cl-, NH4+
anjoni, CN-, ClO4-, ClO-, fenoli, FAKTORI TOKSI^NOSTI koncipirana sa
U padavinama: (PCB, PBB; te{ki metali)
SO42-, NO3-, Cl-, NH4+, Na+, K+, VOC, PAH, PCB, TOC. zahtevima ISO
Mere se povremeno. 14001 serije
Mere se kontinualno i povremeno.
Ca2+, Mg2+, k , pH.
RE^NA VODA: klasi~ni parametri standarda.
Mere se povremeno.
kvaliteta. Mere se kontinualno i Laboratorija bi bila
U lebde}im i natalo`enim
~esticama iz atmosfere:
povremeno. organizovana na
PODZEMNA VODA: t, pH, κ, te{ki nivou posebnih
SO42-, NO3-, Cl-, NH4+, Na+, K+,
metali, nutrijenti, elementarna odeljenja koja bi se
Zn2+, Cu2+, Fe3+, Pb2+, Ni2+, Cd2+, analiza (C, N, S), nespecifi~ni i bavila
Cr3+, Mn2+, ukupni N i P, pH. specifi~ni anjoni, VOC, PAH, PCB, PBB monitoringom
Mere se povremeno. Mere se mese~no. kvaliteta pojedinih
Sedimenti iz vode: segmenata `ivotne
Prezentacija rezultata vr{i se na Klasi~ni nespecifi~ni i specifi~ni
osnovu GIS-a, uz meteorolo{ke
sredine:
katjoni i anjoni, PAH, TOC i PAH
podatke. u frakcijama manjim od 0,2. 1. Laboratorija za
monitoring
kvaliteta
elektri~ne energije (koja iako nije deo JP Drugu celinu ~ine receptori-prijemnici vazduha,
Kolubara ima uticaj na `ivotnu sredinu), zaga|iva~a koji nastaju usled Laboratorija za monitoring kvaliteta vode i
sistem koji ima uticaja na `ivotnu sredinu. funkcionisanja prve celine, usled
To su: Laboratorija za monitoring kvaliteta
funkcionisanja JP RB Kolubara. To su zemlji{ta.
z rudnik sa povr{inskom eksploatacijom
receptori zbog kojih se i vr{i monitoring Na slici 3 prikazan je pregled parametara
uglja,
z postrojenja za preradu uglja,
`ivotne sredine. U nizu ekolo{kih sistema koji se moraju kontinualno meriti u cilju
z TE sa prate}im objektima i koji su pod uticajem zaga|iva~a treba permanentne kontrole kvaliteta vazduha,
prenosna i distributivna mre`a. izdvojiti slede}e receptore: vode i zemlji{ta u JP Kolubara.

Slika 5 Primer lokacije merne opreme Slika 6 Primer lokacije merne

Slika 4 Primer mernog mesta-dimnjak
van postrojenja opreme unutar postrojenja

Slika 7 Ure|aji za monitoring indikatorskih parametara kvaliteta vode: pH-metar, mera~ O2, turbidimetar, TOC, pH/ISE/Cond

[069]
 energija
Monitoring kvaliteta vazduha
Zakoni iz oblasti kvaliteta vazduha u
mnogim zemljama propisuju kontrolu
ambijentalnog vazduha pre i posle
izgradnje postrojenja, kako bi se ukazalo
na promenu kvaliteta vazduha tokom
eksploatacije i rada postrojenja. Prvi korak
za regulaciju i analizu kvaliteta vazduha je
odre|ivanje emisije polutanata iz izvora ili
postrojenja, kako bi se stekao uvid u ta~an
emisijski inventar.
Pouzdan izvor i lista emisionih faktora
zaga|iva~a vazduha nalazi se na Internet
web strani koju je objavila EPA
(Agencija za za{titu `ivotne sredine -
eng. Environmental Protection Agency,
www.epa.gov/).
Na slikama 4, 5 i 6 prikazana su
karakteristi~na merna mesta za merenje
klju~nih parametara kvaliteta vazduha.
Monitoring kvaliteta vode
Mininimalan broj parametara koji moraju
da budu obuhva}eni monitoringom, a koji
}e dati dovoljno dobru informaciju o
kvalitetu vode su: temperatura, boja,
mutno}a, provodljivost, pH, rastvoreni
kiseonik, sadr`aj algi (hlorofila) i sadr`aj
azotnih jedinjenja (amonijak, nitrati,
nitrati).
Ovi parametri su prete`no fizi~ki, a od
hemijskih to su parametri koji se mogu
meriti pogodnim elektroanaliti~kim
metodama koje kao izlazni signal imaju
strujni signal (lako se prevodi u digitalni
signal za dalju obradu podataka).
Temperatura vode i temperatura okolnog
ambijenta mora da bude obavezni i prate}i
parametar jer se sve reakcije odigravaju u
ravnote`nim sistemima a oni su u direktnoj
zavisnosti od temperature. Mutno}a
ukazuje na sadr`aj suspendovanih materija
(mulj, glina, organska i neorganska
jedinjenja slabo rastvorna u vodi).
Provodljivost ukazuje na prisustvo jonskih
vrsta, na prisustvo elektrolita rastvornih u
vodi. pH vrednost ukazuje na uticaj
alkalnih ili kiselih primesa na ravnote`ni
karbonatni sistem u vodi. Rastvoreni
kiseonik ukazuje na reaktivnost vodene
sredine, prisustvo redoks jedinjenja i
otpadnih materijala koji se razgra|uju u
vodi. Sadr`aj algi i sadr`aj azotnih
jedinjenja ukazuje da su u vodi dostignuti
uslovi za rast biljnog sveta {to mo`e da
bude podstaknuto prisustvom ve{ta~kih
|ubriva i sredstava za pranje.
Kod stalnog pra}enja kvaliteta povr{inskih
Slika 8 Ure|aji za in situ merenje parametara kvaliteta zemlji{ta: piezometar,
konduktometar i aparat za respiraciju zemlji{ta
voda on-line merenja su posebno va`na i
neophodna. Zato je danas razvijen ~itav niz
elektroda, senzora i mera~a za merenje
pojedinih klju~nih parametara kvaliteta
vode tzv. in-situ mera~i. Tako su razvijene
i proizvedene jon-selektivne elektrode
(ISE) za merenje pojedinih jona (NH4+,
NO3-, NO2-, PO43- i dr.), senzorske }elije za
merenje kiseonika i oksido-redukcionog
potencijala (ORP), pH-elektrode,
senzorske }elije na bazi kombinacije
elektroda za merenje mutno}e i ukupnih
suspendovanih materija (TSS),
konduktometrijske }elije i veliki broj
multifunkcionalnih on-line ure|aja. Na
tr`i{tu danas postoji veliki broj razli~itih
kombinacija multifunkcionalnih senzora i
mera~a. Treba pomenuti senzore koji
istovremeno mere pH, provodljivost,
turbiditet, TSS, rastvoreni kiseonik, sadr`aj
amonijum-jona, ukupni organski ugljenik
(TOC) i sli~no.
Na slici 7 prikazani su ure|aji za
kontinualno pra}enje (monitoring)
indikatorskih parametara kvaliteta vode:
pH-metar, mera~ O2, turbidimetar, TOC,
multiparametarski ure|aj pH/ISE/Cond.
Pra}enjem ovih parametara ostvareno je
sveukupno pra}enje jonskih i molekulskih
jedinjenja, organskih i neorganskih
jedinjenja, koloidnih i suspendovanih
~estica kao i biohemijskih jedinjenja.
Sveobuhvatna analiza kvaliteta vode mora
da obuhvati i sadr`aj:
z anjona i katjona: Cl-, HCO3-, OH-, SO42-,
CO32-, PO43-, Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+,
Fe3+ i drugi. Izvor tih jona su ocedne
vode iz rudni~kog otpada i drugih
sistema koji ih okru`uju;
z te{kih metala i tragova metala Al, Mn,
Cr, Cu, Zn, As, Se, Cd, Sb, Hg, Tl, Bi,
Pb, U i Th, izdvojeni iz sulfidnih
minerala i okolnih stena;
z nutrienata - uglavnom P i N koji su
najva`niji za odr`avanje odgovaraju}ih
biolo{kih funkcija. Vi{ak mo`e dovesto
do stvaranja algi i makrofita;
z ulja, masti i ugljovodonika;
z organskih jedinjenja, hemikalija i
radionuklida - pojava zavisi od
tehnologije koja se koristi u rudnicima
(odnosi se na procese flotacije i dr.) i
sadr`aja radionuklida u uglju. U na{im
rudnicima uglja ovakva zaga|enja ne
postoje ili su minimalna.
[070]
Monitoring kvaliteta zemlji{ta
Cilj monitoringa zemlji{ta je pobolj{anje
uslova kori{}enja zemlji{ta, a
podrazumeva, uzimanje uzorka, merenje i
obradu podataka o faktorima plodnosti
zemlji{ta i o faktorima toksi~nosti
zemlji{ta, naro~ito te{kih metala.
Zaga|ivanje zemlji{ta mo`e rezultirati
smanjenjem ili potpunim gubitkom mnogih
funkcija zemlji{ta, a indirektno uti~e i na
zaga|ivanje vode. Zaga|ivanje zemlji{ta
preko dozvoljenog nivoa mo`e imati
ve{estruke posledice, koje se ogledaju kroz
uzlazak polutanata u lanac ishrane, {to
ostavlja posledice na ljudsko zdravlje, ali i
na eko-sistem u celini.
Na slici 8 prikazani su ure|aji za „in situ”
merenje parametara kvaliteta zemlji{ta:
piezometar, konduktometar i aparat za
respiraciju zemlji{ta
Standard ISO 190/TC 16133 odnosi se na
uspostavljanje i odr`avanje mernih mesta
sistema monitoringa kvaliteta zemlji{ta
(Soil quality - Guidance on the
establishment and maintenance of
monitoring programmes). Prema ovom
standardu potrebno je pra}enje minimum
pet parametara: pH-vrednosti, sadr`aja
organskog ugljenika, kapaciteta jonske
izmene katjona, provodljivosti, sadr`aja
suve materije, rasporeda veli~ine ~estica i
gustine. Broj biolo{kih parametara koji se
prate nije ograni~en i zavisi od cilja
uspostavljenog sistema monitoringa.
Paralelno sa kontrolom kvaliteta zemlji{ta
potrebno je pratiti i kvalitet podzemnih
voda. Program monitoringa kvaliteta
zemlji{ta u JP RB Kolubara trebalo bi da
obuhvati pra}enje i kontrolu kvaliteta
pasivnih i aktivnih jalovi{ta i kvalitet prvih
podzemnih voda oko jalovi{ta. Na
pasivnim jalovi{tima, a u cilju njihove
remedijacije i ozelenjavanja, potrebno je
odrediti faktore plodnosti. Monitoring
rekultivisanih podru~ja zahteva pra}enje
kvaliteta podzemnih voda, zemlji{ta, kao i
absorpciju polutanata od strane korenja i
zelenih delova zasa|enih biljaka.
Zaklju~ak
Unapre|enje, razvoj i osvajanje novog
koncepta kontrole, monitoringa i
upravljanja `ivotnom sredinom u JP EPS
mo`e se ostvariti osnivanjem laboratorija
za monitoring `ivotne sredine. Rad
laboratorije za monitoring mo`e biti
ostvaren primenom integralnih principa
EMS i QMS (Kvalitet `ivotne i radne
sredine, eng. Environmental Management
System, EMS). Integracijom SCG
u EU, JP EPS }e biti u situaciji da
ozbiljno {titi svoje interese pred
zakonom i javno{}u. U toj i u
svakoj drugoj situaciji neophodno
je puno poverenje u laboratoriju
koja radi analize. To je aprioran
uslov, bez obzira kakvi su
rezultati analiza: pozitivni ili
negativni po JP EPS. Razvojem
tr`i{ta u ovoj oblasti mo`e se
o~ekivati pove}anje broja
laboratorija koje se bave
 energija
poslovima hemijske analize. U tim
uslovima JP EPS i delovi EPS-a moraju
ulagati u laboratorije koje }e biti
osposobljene za odgovoran i pouzdan rad.
U skladu sa ISO 17025 standardom,
neophodno je projektovati i opremiti
laboratorije za monitoring `ivotne sredine.
Neophodno je izgraditi centralnu
laboratoriju za monitoring `ivotne sredine,
koja bi pored centralnog nadzornog
sistema za prikupljanje, obradu, korelaciju
i prikazivanje rezultata, u svom delokrugu
rada imala sve laboratorije (svih delova JP
EPS-a) za monitoring sa najsavremenijim,
sofisticiranim instrumentima i aparatima za
merenje i pra}enje kvaliteta `ivotne
sredine. Laboratorija bi bila umre`ena,
povezana sa mobilnom laboratorijom i
stabilnim laboratorijama za analizu,
kontrolu i monitoring eko sistema
(vazduha, vode, zemlji{ta) i buke u okviru
JP EPS-a, odnosno sistema upravljanja i
za{tite `ivotne sredine. Inkorporiranjem
principa i postupaka „zelene analiti~ke
hemije” u sistem monitoringa `ivotne
sredine, termoelektrane bi (kao najmanje
zelene u lancu proizvodnje energije) u{le u
krug postrojenja s prijateljskim odnosom
prema prirodi i `ivotnoj sredini.

Literatura
Rajakovi} Lj.V., Rajakovi} V.N., ^i~kari}
D.Z., Novakovi} I., Elaborat za opremanje
laboratorije za monitoring `ivotne sredine
u JP RB Kolubara Lazarevac, EPS/TMF,
(2004) 289.
G.Schwedt, The Essential Guide to
Environmental Chemistry, John Wiley &
Sons, New York, 2004.
B. Dalmacija, Kontrola kvaliteta voda u
okviru upravljanja kvalitetom, Univerzitet
u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.
Rajakovi} Lj.V., Gradi{ar Lj., Ne{i} Lj.,
Jovi} J., Potreba za formiranjem referentne
laboratorije za analizu i kontrolu vode u
termoenergetskim objektima,
Elektroprivreda, 2 (2001) 32-35
D. S. Veselinovi}, I. A. Gr`eti}, [. A.
\armati, D. A. Markovi}, Fizi~kohemijski
osnovi za{tite `ivotne sredine, Fakultet za
fizi~ku hemiju, Beograd, 1995.
V. Rekali}, Analiza zaga|iva~a vazduha i
vode, TMF, Beograd, 1989.
Lj. Rajakovi}, D. ^i~kari} i drugi,
Korozioni potencijal vode u
termoenergetskim postrojenjima EPS-a,
Studija TMF-a, MF-a i EPS-a, Codex,
Beograd, 2002.
www.hach.com
http://las.perkinelmer.com/
www.radiometer-analytical.com
www.thermo.com
www.coleparmer.com/
www.wtw.com

[071]