SPOJ DUSE I MATERIJE 

DUSA PAMTI

Dr Katarina Rakita

Savremena definicija zdravlja je da je ono dinamican balans fizickog, 
emocionalnog, socijalnog, intelektualnog i duhovnog zdravlja. 
Definicija zdravja SZO : „zdravlje je multidimenzioni fenomen 
dinamicke ravnoteze u kome se odnos izmedju individue i njene 
okoline, kako socijalne tako i fizicke, shvata kao integralan( celovit)“

Ministarstvo zdravlja R. Srbije14. decembra 2007. godine izdalo je pravilnik o blizim 
uslovima, nacinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine. 
Devet metoda dijagnostike i lecenja i devet metoda promocije zdravlja­
rehabilitacje.Sve metode , ukljucujuci i Porodicni raspored –poredak ljubavi, 
okupljene su u okviru sekcije za tradicionalnu medicinu SLD­a.

Poredak ljubavi – porodični raspored je početkom 80­tih godina prošlog veka pod 
uticajem primalne terapije, transakcione analize, hipnoterapije, geštalt psihologije i 
različitih oblika grupne terapije, razvio i, prilagodivši ga savremenom terapeutskom 
pristupu, metodološki uokvirio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert 
Helinger. Poredak ljubavi uspešno se primenjuje na svim kontinentima, a pored 
popularnog naziva „Order of Love“ poznat je i pod terminima „Familienaufstellung“, 
„Constellation Work“ ili „Hellinger­Work“.

Poredak ljubavi – porodični raspored je fenomenološki metod, koji svojim efikasnim 
isceliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog terapeutskog rada. To je način 
isceljivanja koji uključuje kako ono nama nepoznato transpersonalno, tako i 
unutrašnje duševno područje, isprepleteno s odnosima unutar porodice i šireg 
društvenog okruženja. Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i 
omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo delovanje na pojedinca. 
Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, koje nas 
povezuje s onim transpersonalnim, omogućava nam uvid u povezanost i smisao 
odnosa, često dovodeći do neverovantnog napretka, konačnog razrešenja i 
ozdravljenja. U radu poretka ljubavi središnje mesto zauzima osećaj s kojim se 
susreću učesnici odabrani da predstavljaju članove klijentovog (porodičnog) sistema. 
Na delu je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, na osnovu koje na telesnom i 
osećajnom nivou mogu da se dožive iskustva i osećanja drugih ljudi i dođe u posed 
spoznaje i „ znanja“ o njima, iako se pre toga nije raspolagalo apsolutno nikakvim 
kognitivnim informacijama.
U poretku ljubavi dosegnut je dosad najviši stepen diferencijacije te sposobnosti. 
Određeni porodični raspored predstavlja takozvano „polje znanja“ pomoću kojeg se 
praktično oslikava energetsko stanje u okviru nekog (porodičnog) sistema, s izuzetno 
delotvorim isceliteljskim potencijalima.
 Svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko­informacionog polja, ovaj 
postupak potvrđuje i povratno dopunjava i neke prirodnonaučne pojmove, kao što su, 
na primer, „morfogenetska polja“ Ruperta Šeldrejka.
 Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim 
porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili bilo kojeg sistema, dakle, 
podleže faktičkim kategorijama bez obzira na naše moralne kodekse. Povreda tih 
zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno 
uspostavljanje – do isceljenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonitostma i 
prepuštanjem energetskim procesima u službi života, doseže se ljubav koja postaje 
odlučujuća i noseća snaga porodice.
U takve zakonitosti spada, na primer, pravo svih članova porodice (sistema) na 
pripadnost, nezavisno od vladajućih moralnih normi. Tu je i neprikosnoveno pravo na 
vlastitu sudbinu, na sopstvenu patnju i krivicu. Tako, na primer, deca ne mogu da 
nose teret svojih roditelja, već svojim roditeljima smeju i moraju da prepuste čast i 
dostojanstvo da se sami nose sa svojim bremenom, doprinoseći tako napretku 
vlastitog života. Uključivanje predaka i mrtvih članova porodice, kao i onih koji su se, 
na primer, ratnim stradanjima energetski vezali za porodicu, dovodi do pomirenja na 
jednom dubljem nivou, čime oni živi dobijaju novu životnu snagu.
„ Sadasnjost ne sadrzava nista vise osim proslosti i ono sto se nalazi u poledici vec je 
postojalo u uzroku“, reci su Henri Bergsona.
Nesvesna uspomena, koja nikada nije izolovana, postaje reprezentacija cim se 
pojave slike za koju treba da bude vezena. Mozdani mehanizam je stvoren da skoro 
sve potiskuje u nesvesno, a u svest odasilje samo tragove koji bi bacili svetlost na 
odradjenu situaciju. Velike teritorije nesvesnog su susedi malog polja sadasnje 
svesti, selekcija eliminise nebitne slike, njih nismo svesni, selektivno se aktuelizuje i 
sadrzaj memorije, jer vecina uspomena ce zauvek ostati nesvesna.

Tokom konstelacije osoba koja radi na svom problemu (svojoj temi)  bira među 
učesnicima radionice, nasumicno, osobe koje predstavljaju članove porodice osobe 
koja postavlja konstelaciju. Ti predstavnici, naravno, ne znaju ništa o osobama koje 
predstavljaju u konstelaciji.
Osoba koja radi obično bira i predstavnika za sebe u konstelaciji. Na taj se način 
osigurava nepristrasnost i “čistoća” informacija koje dobijamo iz same postave, kao i 
određena emocionalna distanca koja osobi na čijem se problemu­ temi radi 
omogućava potreban kognitivni i duhovni uvid u problem, odnosno resenje.

Nakon odabira predstavnika, osoba postavlja konstelaciju, odnosno intuitivno 
postavlja predstavnike u prostorni odnos jedne prema drugima koji odražava 
unutrasnju sliku međusobnih odnosa članova porodice.

Predstavnici tada dođu u rezonancu sa energijom člana porodice kojeg predstavljaju 
i u toj “ulozi” mogu osetiti razne senzacije, emocije, telesne reakcije i slično. Obično 
skrivena energetska dinamika porodice dolazi na površinu kroz izjave predstavnika i 
zapažanja terapeuta. Kako se uzroci problema polako otkrivaju, kroz iscjeljujuće 
rečenice i kroz promjene fizičke pozicije predstavnika, terapeut konstelacije nalazi put 
do razrješenja, najčešče kroz:

1. dovođenje u vezu onoga što je bilo razdvojeno, i
2. uključivanje onoga što je bilo isključeno.

“Razrešenje” u ovom kontekstu znači opuštanje napetosti u porodicnom sistemu i 
ponovno uspostavljanje ravnoteže. Ovo “razrešenje” osoba koja radi na svom 
problemu obično ojeti kao fizičku senzaciju opuštanja telesnih mišića ili kao osjećaj 
lakoće “kao da je netko skinuo teret sa ramena”.

Energija koja je bila vezana nezdravom dinamikom za događaje iz prošlosti, 
oslobađa se i postaje dostupna za životne zadatke sadašnjosti. Osoba je (obično po 
prvi put u životu) sposobna živeti vlastiti život ovde i sada, neopterećena bremenom 
višegeneracijskih porodicnih drama. Stare slike koje su uzrokovale bol, konflikt i 
tenziju povlače se, a zamenjuje ih nova, zdrava, neopterećena slika sadašnjosti koja 
omogućuje slobodnu i kreativnu budućnost.

Dobro razrešenje određene konstelacije ne oseti samo osoba koja radi, nego i svi 
učesnici radionice. Neretko su razrešenja onih osoba koje rade ujedno i razrešenja 
potrebna i mnogima od onih koji ucestvuju u konstelacijskom krugu radionice.

Ucesnici konstelacijskih radionica su uviek nanovo iznenađeni složenošću problema 
s kojima se ovaj pristup nosi i elegantnom jednostavnošću razrešenja i najsloženijih 
životnih situacija.  
Svaki ucesnik ima mogućnost odabrati nivo svog ucestvovanja i u svakom trenutku 
snosi punu odgovornost za svoj unutrasnji proces tokom radionice. Ucesnici u 
najvećem broju slučajeva doživljavaju konstelacijske radionice kao vrlo pozitivno i 
poučno iskustvo, ponekad i kao doživljaj koji im je promenio život zauvek.

Svi smo umrezeni i izranjamo iz morfogenetskih polja.
Akaša je zapis mentalnog nivoa u kome se čuva sva prošlost i budućnost i u kome su 
zapisani svi događaji materijalnog nivoa, ne samo na našoj planeti, već u celom 
svemiru­ Rudolf Stajner. Sva bića su deo njen deo i pripadaju većoj celini koja je 
izvan pojedinačne i grupne „ispravnosti“. 
Na skali od individualne duse, preko porodicne duse, duse naroda , duse podneblja , 
velika dusa­ Duh ( Helinger)  tako dalje do Akase ili morfogenetskog pola ili  
Jungovog kolektivnog uma.
Porodicni raspored­ Poredak ljubavi je upravo spoj izmedju individualnog nesvesnog­ 
individualne duse i Akase.
Kod Helingera, Duh je stvarnost (gaist), entitet, u kome se svi krecemo. Ono sto 
nazivamo intuicijom, trenutnim uvidom ili osecajem koji nas informise o situaciji, 
moze se objasniti trenutnim,nesvesnim prikljucuvanjem na Akasa ili morfogenetsko 
polje i ostvarivanjje pristupa informacijama, koje ne mozemo logicki objasniti.
Porodična savest i ravnoteža uzimanja i davanja osnovne su dinamike koje se u 
okviru porodičnog sistema staraju o njegovom opstanku. Savest koju osećamo 
funkcioniše na taj način da održava red u sistemu i prvenstveno predstavlja vezanost 
za grupu. Na nivou nesvesnog,pomoću nje postoji povezanost između različitih 
sistema u koje je član grupe uključen, kao i pravila i potrebe unutar grupe koji kroz 
dinamiku skrivenih relacija prate sledeća prava ili poredak:

1. Pravo na poštovanje ­ onome što jeste mora biti dopušteno da bude.
2. Pravo na pripadanje ­ ne bi trebalo nikoga tretirati kao iskljucenog, los,pograsnog.
3. Pravo na održavanja ravnoteže između davanja i primanja – u davanju uvek ići 
malo više od onoga što smo primili (ako je pozitivno, npr.poklon) ili malo manje (ako 
je negativno, npr.uvreda)
4. Pravo na poredak ­ oni koji su prvi ili stariji, imaju prvenstvo nad onima koji su 
kasnije došli u porodicu.

Principi porodičnog rasporeda su skriveni tako da ne možemo direktno da ih 
posmatramo. Oni deluju duboko u duši, kao zakoni porodičnog nesvesnog, pa je 
potrebno da ih oslobodimo svojih verovanja, želja i strahova.
 Kroz rad na porodičnom rasporedu može se jasno identifikovati upletenost i 
dinamika koja postoji u porodičom polju. Isceljenje dolazi prihvatanjem stvarnosti bez 
prosuđivanja, čime se upletena osoba oslobađa i više nije potrebno da služi slepoj 
ljubavi.

Konflikti u našoj duši se stvaraju i kada deluju suprotne sile koje razdvajaju, 
razjedinjavaju, cepaju i upliću se u naš doživljaj sebe i naše veze sa drugima.
 
Dakle, metodom Porodicnog rasporeda­ poretka ljubavi mogu se u medijumu ljudske 
duse postaviti predstavnici za najrazlicitije pojmove, ne samo clanove porodice,da 
bismo sagledali njihove medjusobne odnose,interreakcije i dobili sliku celine.

Put duse, trenutak spajanja sa materijom, svakako nije jednokratni, trenutni proces 
vec dinamicko odvajanje segmenta velike duse do ulaska u jedno telo,kao 
individualna dusa. 
U okvirila razlicitih religija i obicaja navodi se vise mogucih trenutaka za takvo 
desavanje. Tako npr. po jednoj africkoj legendi individualna dusa sa odvaja u 
trenutku kada majka prvi put oseti nagon materinstva, budzam objasnjava da je to 
trenutak zaceca, hriscanstvo nas uci da je to period od 40 dana starosti trudnoce dok 
islam napominje ulazak duse posle 120 dana trudnoce.
Svaki navedeni period ima i medicinsko tacnije fiziolisko objasnjenje. Materinstvo se 
podudara sa uzrastom hormonske zrelosti, zacece i prvih 7 dana skriveni i od majke i 
od okoline (u to vreme nema skoka hormona tipicnih za trudnocu), 40 dana je vreme 
kada se zavrsava angiogeneza a 120 dana je uobicajeno vreme kada majka prvi put 
oseti pokrete ploda.
Jos jedna znacajna cinjenica koju je vazno naglasiti je da se velika vecina ranih 
trudnoca zavrsi kao spontani pobacaj u vreme prvog narednog menstrualnog 
krvarenja, sto takodje prolazi nezapazeno (literaturni podaci ukazuju da je ta 
incidenca izmedju 60­70 %).

Rad u polju je postavljen uvodjenjem :
predstavnika za individualnu dusu buduceg deteta,
predtavnika za roditelje,
zatim za svaku vremensku odrednicu ( prvi poziv na materinstvo, trenutak 
koncepcije, 40 dana, 120 dana) kao i
predstavnike za spontani abortus i iznesenu trudnocu.
Niko od odabrahih predstavnika nije imao kognitivnu informaciju o tome sta 
predstavlja.
Predstavnicima je dato uputstvo da slede svoje osecaje.
Predstavnica za dusu se odmah izdvojila i posmatrala sve elemente polja bez 
impulsa da bilo kome pridje. Roditelji su stajali jedno pored drugog a na drugom kraju 
polja, preko puta njih bili su predstavnici za ishod trudnoce.
Interesantno je da je predtavnik za trenutak zaceca sve vreme svojim telom 
oponasao spiralu, poput spirale DNK.
Polje je bilo staticno. Dusa je u jednom trenutku pocela nesto da trazi i sama uvela u 
polje novog predstavnika . Njima je tada prislo materinstvo.
Tada su dva predstavnika za spontani abortus i iznesenu trudnocu poceli se da kruze 
oko roditelja. Polje je jasno pokazivalo da nedostaje jos nesto. Uveli smo u polje 
element koji nedostaje (ljubav).
Tada je roditelima prisao predstavnik za iznesenu trudnocu i njih troje su se zagrlili sa 
trojkom koju su cinili DUSA, Materinstvo i element koga je dusa uvela u polje.
Polje je jasno pokazivalo koji se sve uslovi neophodni da se dusa i materija spoje i 
takva trudnoca odrzi.
Pitali smo od strane duse uvedenog predstavnika : „ko si ti ?“.“ Ja sam isceljenje“, 
rekla je bez razmisljanja. Upravo ono sto dusu i navodi da udje u fizicko telo. Ono sto 
dusi nedostaje je iskustvo fizickog tela.
Predstavnica za dusu je takodje podelila svoj osecaj iz polja: „ Na pocetku rada 
nisam zelela ni sa kim da budm u kontaktu. Kada je uveden predstavnik (isceljenje), 
odjednom sam osetila jedinstvo sa svim predstavnicima u sebi.Osetila sam ljubav i 
nesto mnogo vece, neopisivo recima­ jedinstvo sa univerzumom
Kroz morfogenetsko polje je kao medijum umrezenih predstavnika, bez ikakvih 
kognitivnh informacija, mogli smo da pratimo odnose svih elemenata .

Cilj ovog rada je da se u jednoj simbolickoj ­ metaforickoj ravni,u kojoj svi, zeleli ili ne 
boravimo, odabrani predstavnici , koji postaju nosioci razlicitih  cinilaca zaceca i 
rodjenja, o kojima mi ne moramo nista da znamo,pokazu medjusobne odnose­
interreakcije.
Retrogradnom analizom obradjeno je 300 trudnica razlicite gestacijske dobi od strane 
tri razlicita ginekologa. Praceni su:  hormoni tipicni za trudnocu beta­hcg i 
progesteron, razvoj ploda ultrazvucnim pregledom kao i njihovi subjektivni osecaji.
Dobijeni podaci kao i neka vazna zapazanja vezana narocito za prvu nedelju 
trudnoce (nemi period i za majku i za okolinu), bice predmet daljeg proucavanja. 

Literatura
Bert Helinger, "Priznati ono što jeste", Laguna, Beograd, 2014.
 Ilić, Vlado – Kultura konflikta. Dinamike poretka ljubavi – uvidi i saznanja, Paideia,
Beograd, 2009. http://www.youtube.com/watch?v=30unfEzjeHM&feature=related E. 
Tole . Predavanja
na DVD­u 2010. 17.01.2012 
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku
obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine. Službeni glasnik Republike 
Srbije,br. 107/05
 Bert Hellinger: To the heart of the matter, brief therapies,Zeig,Tucker,Theisen,Inc. 

Thorwald Dethlefsen, Ruediger Dahlke: Bolest kao put,Laguna 2014.