Регулисање саобраћаја

(подсјетник за предавања)

Наставник:
Зуковић Радош дипл.инг.саоб.
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1. Увод у регулисање саобраћаја

- Данас на врло ограниченом простору по коме се одвија друмски

саобраћај, практично учествује цјелокупно становништво, а
саобраћајним средствима управљају људи различите старости, пола,
карактера, навика, схватања, здравља итд.

- Стање путева је неодговарајуће и већина путева се користи за

мјешовити саобраћај (бицикли, запреге, моторна возила).

- У градовима и туристичким подручјима имамо велику концентрацију

возила.

- Времански услови по којима се одвија саобраћај често су неповољни

(киша, магла, снијег, поледица).

- Имајући све ово у виду, јасно је да дјеловањем многобројних фактора

нужно настају и негативне друштвене појаве које прате одвијање
савременог саобраћаја

- У негативне друштвене појаве спадају све штетне и непожељне појаве

које настају у процесу одвијања саобраћаја, а међу њима су
најзначајније:
o Саобраћајне незгоде
o Противправна понашања
o Загађивање околине
o Насилничка понашања и нарушавање јавног реда и мира
o Пожари на превозним средствима и роби
o Угрожавања од опасних материја које се превозе
o Крађе и одузимања возила
o Прекиди у саобраћају итд.

- Излаз требе тражити у хуманој примјени технике у саобраћају, што

значи да треба створити услове за ефикасно и безбједно
функционисање сложеног система саобраћаја како би се елиминисали
или бар ублажили извори опасности.

- Дакле, друштво се мора припремити и организовати како би се

саобраћај одвијао што брже и ефикасније уз истовремено повећање
безбједности људи и имовине.

-1-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. Начини регулисања саобраћаја

- Спречавање саобраћајних незгода захтијева предузимање различитих

превентивних и репресивних мјера.

- Ради се о мјерама друштвено-економског, васпитно-образовног,

регулативног, здравственог, контролног, репресивног и другог
карактера.

- Свим овим мјерама друштво ствара услове у којима се одвија

саобраћај и формирају људи као учесници у саобраћају, а крајњи им је
циљ ефикасно и безбједно одвијање саобраћаја.

- Регулисање саобраћаја је скуп мјера и поступака којима се

омогућава најбоље, најекономичније и најбезбједније коришћење
саобраћајне инфраструктуре.

- За регулисање саобраћаја користе се:

o Прописи (норме) на основу којих се регулише саобраћај
o Средства за регулисање саобраћаја
o Органи за регулисање и контролу саобраћаја

2.1. Прописи на основу којих се регулише саобраћај

- Прописи омогућавају да се избјегну конфликти, помире супротни

интереси и да се врло ограничена површина која служи за одвијање
саобраћаја користи на начин који ће омогућити рационално,
организовано и безбједно одвијање саобраћаја.

- Друштво мора прописати правила понашања разних учесника у

саобраћају, услове које морају испуњавати возила, возачи и путеви,
права и обавезе учесника у саобраћају, обавезе и одговорност
појединих органа и организација итд.

- Доношење прописа је основни услов од кога зависи примјена многих

других мјера друштвене интервенције у овој области.

-2-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Због међународног карактера саобраћаја, веома је важна унификација

ових прописа на међународном плану.

- Неки важнији прописи су:

o Међународна конвенција о аутомобилском саобраћају
o Међународна конвенција о слободи транзита
o Међународна конвенција о друмском саобраћају и
сигнализацији
o Закон о безбједности саобраћаја на путевима
o Закон о превозу опасних материја
o Правилник о саобраћајним знаковима на путевима
o Правилник о возачким дозволама и многи други прописи

2.2. Средства за регулисање саобраћаја

- У средства за регулисање саобраћаја на путевима убрајају се:

o саобраћајни знакови
o саобраћајна острва

- Саобраћајни знакови су:

o знакови опасности, изричитих наредби и обавјештења;
o свјетлосни саобраћајни знакови;
o свјетлосне ознаке и
o ознаке на коловозу.

2.3. Органи за регулисање и контролу саобраћаја

- Органи за регулисање саобраћаја на путевима су углавном

припадници полиције или посебних јединица полиције (саобраћајна
полиција).

- Поред регулисања саобраћаја на путевима, припадници полиције су

дужни да указују одговарајућу помоћ учесницима у саобраћају и да
учествују у саобраћајном васпитању и образовању учесника у
саобраћају. Такође, контролишу возаче и возила у саобраћају, стање
путева и постављених саобраћајних знакова.

-3-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- У рејонима војних објеката и у изузетним ситуацијама саобраћај могу

да регулишу и војни органи.

- Саобраћај могу да регулишу и радници предузећа за одржавање

путева, посебно у случајевима када се изводе радови на путу.

- Предузеће која обављају јавни превоз дужна су да организују службу

унутрашње контроле.

- Задатак ове службе је првенствено контрола услова рада возача и

контрола техничке исправности возног парка.

- Сталну унутрашњу контрола над стањем путева и објеката на њима,

над обиљежавањем путева прописаном саобраћајном сигнализацијом
дужна су да организују предузећа која се баве одржавањем,
реконструкцијом и изградњом путева.

3. Теорија саобраћајног тока

- Теорија саобраћајног тока представља научну област која изучава

услове одвијања саобраћаја на путу у циљу ефикасног управљања
саобраћајем на путној мрежи.

- Ради се о младој научној дисциплини која се почела развијати

тридесетих година прошлог вијека.

- Основни задаци теорије саобраћајног тока су:

o дефинисање и истраживање основних величина
саобраћајних токова
o истраживање особености основних величина саобраћајних
токова
o изучавање међусобне зависности основних величина
саобраћајних токова

-4-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.1. Саобраћајни токови - појам

- Саобраћајни ток чине сва возила која се крећу посматраним дијелом

пута са истог изворишта и имају исти циљ путовања.

- Саобраћајни токови се одвијају у зависности од следећих фактора:

o техничко-експлоатационих карактеристика пута
o структуре тока (врсте возила у току)
o вучна и динамичка својства возила
o возача
o регулативних мјера
o временских прилика
o доба дана

3.2. Основне величине саобраћајног тока

- Основне величине саобраћајног тока су:

o проток возила
o густина тока
o брзина тока
o вријеме путовања
o јединично вријеме путовања
o временски интервал слијеђења
o растојање слијеђења
o растојање

3.2.1. Проток возила (q)

- Проток возила представља број возила који прође кроз попречни

пресјек пута у јединици времена.

-5-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Може се посматрати по једној или више саобраћајних трака у једном

смјеру или пак у оба смјера.
- Проток возила често се назива “величина тока”, “обим тока” или
“интензитет тока”.
- Проток возила може се односити и на дионицу пута и добија се као
аритметичка средина измјерених протока на више попречних пресјека
на дионици пута.

- Основна јединица за исказивање протока возила је [voz/h], а користе

се и друге временске јединице (дан, 15 минута, минут и сл.).

3.2.2. Густина тока (g)

- Под густином тока подразумијева се тренутни број возила у

саобраћајном току на јединици дужине пута.
- Густина тока се може посматрати по саобраћајној траци, по
смјеровима и укупно у оба смјера.
- Основна јединица за исказивање густине тока је тренутни број возила
по једном километру посматране дионице [voz/km].
- Густина тока се може исказивати и као аритметичка средина више
тренутних густина на посматраној дионици пута.

-6-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.2.3. Брзина саобраћајног тока (V)

- Под појмом брзине саобраћајног тока изричито се мисли на

одређену средњу или просјечну вриједност брзина свих возила која
учествују у посматраном саобраћајном току.
- У теорији саобраћајног тока разликујемо два појма брзине
саобраћајног тока:
- Средња просторна брзина тока (Vs), која је аналогно густини тока
просторно везана за дионицу пута (S), а временски за тренутак;
- Средња временска брзина тока (Vt), која је аналогно протоку
возила просторно везана за пресјек пута, а временски за период
посматрања (T).

3.2.3.1. Средња просторна брзина саобраћајног тока (Vs)

- Средња просторна брзина саобраћајног тока представља аритметичку

средину тренутних брзина свих возила у саобраћајном току на
посматраној дионици пута.
- Ова брзина тока назива се и средња тренутна брзина.

-7-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
n

 Vi
i 1
Vs 
n

3.2.3.2. Средња временска брзина саобраћајног тока (Vt)

- Средња временска брзина саобраћајног тока представља аритметичку

средину брзина свих возила у саобраћајном току која пролазе кроз
посматрани пресјек пута у одређеном периоду времана (T).

 Vi
i 1
Vs 
N

Одређивање средње просторне брзине помоћу покретног

посматрача

- Овај поступак је погодан за одређивање средње просторне брзине на

двосмјерним саобраћајницама, и спроводи се тако што се у стварни
ток укључује возило – покретни посматрач и врши следећа мјерења:
- вријеме на почетку посматране дионице,
- вријеме на крају посматране дионице,
- број возила која га претекну,
- број возила која он претекне,
- дужину дионице.

-8-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Након тога укључује се у ток возила из супротног смјера и врши

следећа мјерења:
- вријеме на почетку посматране дионице,
- вријеме на крају посматране дионице,
- број возила из супротног смјера.
- Након обављених потребних мјерења просторна брзина се може
израчунати на следећи начин:

Sm
Vs   s 
t
y
t t c  s 
q
x  y  voz 
q
t a  tc  s 

- x – број возила која је посматрач сусрео (крећући се у смјеру

супротном од посматраног тока),
- y – разлика између броја возила која су претакла посматрача и броја
возила која је претекао посматрач,
- ta – вријеме путовања посматрача у смјеру супротном од
посматраног тока,
- tc – вријеме путовања посматрача у смјеру тока,
- S – дужина посматране дионице.

3.2.4. Вријеме путовања (t)

- Вријеме путовања једног возила је оно вријеме које је потребно да

возило пређе посматрану дионицу пута.
- Вријеме путовања саобраћајног тока представља средњу
вриједност времена путовања свих возила посматраног саобраћајног
тока на дионици пута.

1 n
t  ti min 
n i 1

-9-
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- ti – вријеме путовања појединих возила у саобраћајном току

3.2.5. Јединично вријеме путовања (tm)

- Јединично вријеме путовања саобраћајног тока је средње вријеме

за које саобраћајни ток пређе растојање од једног километра на
посматраној дионици пута.
- Добија се као средња вриједност времена свих возила у саобраћајном
току
1 n  min 
tm   tmi 
n i 1  km 

- tmi – јединично вријеме путовања појединих возила у саобраћајном

току

3.2.6. Временски интервал слијеђења (th)

- Вријеме које протекне између проласка чела два узастопна возила

кроз замишљени пресјек пута представља временски интервал
слијеђења возила или краће интервал слијеђења.
- Добија се као средња вриједност интервала слијеђења свих возила у
саобраћајном току

1 n
th   thi s
n i 1

- thi – интервал слијеђења појединих возила у саобраћајном току

- Средњи интервал слијеђења може се дефинисати и као реципрочна
вриједност протока возила:

1
th  s
q

- 10 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Ако је проток возила изражен у броју возила на час онда образац има
следећи облик:

3600
th  s
q

3.2.7. Растојање слијеђења возила (Sh)

- Растојање слијеђења представља размак између чела два узастопна

возила у саобраћајном току и изражава се у метрима.

1000
Sh  m
g

3.2.8. Растојање (S)

- Растојање представља дужину посматране дионице пута изражену у

метрима.

- 11 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3. Особине саобраћајног тока

- За описивање кретања возила у саобраћајним токовима, потребно је

познавати основне особине саобраћајног тока у које спадају:
o Сложеност саобраћајног тока,
o Општи услови одвијања саобраћаја,
o Састав или структура саобраћајног тока и
o Временска неравномјерност саобраћајног тока.

3.3.1. Сложеност саобраћајног тока

- При описивању саобраћајних токова потребно је знати и какав је

саобраћајни ток са становишта броја низова и смјерова.

- Основна подјела саобраћајних токова, с обзиром на број низова и

смјерова је на:
o прост саобраћајни ток
o сложен саобраћајни ток

- Прост саобраћајни ток састоји се од једног низа возила која се крећу

и истом правцу и смјеру и састоји се од најмање два возила.

- Сложен саобраћајни ток састоји се од два или више простих

саобраћајних токова који, с обзиром на међусобне односе могу бити:
o паралелни у истом или супротном смјеру
o међусобно се преплићу
o међусобно се сијеку, уливају или изливају

- За потпуније описивање сложености саобраћајног тока користе се и

изрази:
o једносмјерни ток
o двосмјерни ток
o једнонизни ток
o двонизни ток
o тронизни ток
o четворонизни ток
o вишенизни ток.

- 12 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3.2. Општи услови одвијања саобраћаја

- С обзиром на услове одвијања саобраћаја саобраћајни токови могу

бити:
o непрекинути (континуални) токови
o непрекинути али дјелимично ометани токови и
o повремено прекинути токови

- Непрекинути токови су токови код којих на услове кретања возила

једино дјелује њихова међусобна интеракција, која првенствено
зависи од густине тока. Услове за непрекинуте токове пружају прије
свега ауто-путеви. Непрекинути токови представљају основу за
дефинисање релација између основних величина саобраћајног тока.

- Непрекинути али дјелимично ометани токови су токови код којих

на услове кретања возила утичу и промјене саобраћајне траке у
кретању возила због уливања или изливања. Ови токови јављају се у
зонама денивелисаних раскрсница.

- Повремено прекинути токови су токови код којих на услове

кретања возила утичу и потребе за временском подјелом права
коришћења истих саобраћајних површина од стране возила из разних
праваца кретања, који се међусобно сијеку. Ови токови јављају се у
зонама раскрсница у истом нивоу.

- За описивање услова одвијања саобраћаја такође се користе изрази:

o услови слободног тока
o услови нормалног тока
o услови засићеног тока
o услови форсираног тока
o талас
o ударни талас.

- услови слободног тока су такви услови при којима се сва возила на

посматраној дионици пута крећу слободно, што значи да на брзину
појединих возила у току немају утицај остала возила.

- услови нормалног тока су такви услови када се возила крећу под

дјелимичним утицајем осталих возила што значи да возачи не могу на
сваком мјесту вршити претицање.

- 13 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- услови засићеног тока су такви услови при којима се сва возила на

посматраној дионици пута крећу у колони, једно иза другог. Брзину
кретања колоне диктира прво возило у колони.

- услови форсираног тока су такви услови при којима се сва возила на

посматраној дионици пута крећу малим брзинама (услед велике
густине тока).

- талас дефинише континуирану промјену основних величина

саобраћајног тока у колони.

- ударни талас јавља се код скоковитих промјена основних величина

саобраћајног тока у колони. Ове промјене брзине, протока и густине
изазивају озбиљне поремећаје у одвијању саобраћаја.

3.3.3. Структура саобраћајног тока

- Према саставу или структури саобраћајни ток може бити:

o хомоген
o нехомоген (мјешовит)

- Хомоген ток је састављен од једне врсте моторних возила, као нпр.

ток путничких аутомобила, ток аутобуса, ток теретних возила итд.

- Нехомоген или стварни ток састоји се од двије или више врста

возила.

- Степен нехомогености тока изражава се процентом учешћа возила

која нису путнички аутомобили (аутобуси,камиони, шлепери,
бицикли, запреге...).
q  q pA
Pov  100%
q

- Степен хомогености тока изражава се процентом учешћа путничких

аутомобила у саобраћајном току.

q  qov
PpA  100%
q

- 14 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Ако је ток састављен од путничких аутомобила истих карактеристика

и њима управљају возачи истих психофизичких особина, такав ток
назива се идеални ток.

- Условно идеалан ток је хомогени ток састављен од путничких

аутомобила.

- Претварање нехомогеног тока у условно хомоген ток ради се преко

одређених еквивалената (Е) којима се множе поједине врсте возила из
састава тока како би се трансформисали у еквивалентне јединице
путничких аутомобила (ПАЈ).
o за мотоцикле и бицикле (Е‹1)
o за путничке аутомобиле (Е=1)
o за сва остала возила (Е›1)

- Примјера ради:
o за аутобусе Е=2
o за запреге Е=6
o мотоцикли Е=0,65

- Ово значи да један аутобус временски и просторно оптерећује пут као

2 путничка аутомобила.

3.3.4. Временска неравномјерност саобраћајног тока

- Проток возила је промјењив и временски и просторно. Познавање

временске неравномјерности протока возила веома је битно, како при
пројектовању путева тако и при регулисању саобраћаја на постојећим
путевима.

- За рjешавање практичних задатака потребно је изучавање следећих

неравномјерности протока:
o часовна неравномјерност у току дана (24 сата)
o часовна неравномјерност у току године (8760 сати)
o дневна неравномјерност у току недјеље (7 дана)
o дневна неравномјерност у току мјесеца
o дневна неравномјерност у току године
o мјесечна неравномјерност у току године
o неравномјерност протока по јединицама мањим од једног
сата у току вршног часа оптерећења.

- 15 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3.4.1. Часовна неравномјерност протока у току дана

- представља варирање протока по појединим сатима у периоду од

једног дана тј. 24 сата.
- Ова неравномјерност се исказује односом између протока у
појединим сатима и средњег часовног протока у току цијелог дана.
24

q q hi
24  qhi
f hi  hi q i 1
 f hi  24
q 24
q
i 1
hi

- Типичан изглед часовне неравномјерности протока у току дана

приказан је на следећај слици.

3.3.4.2. Часовна неравномјерност протока у току године

- представља варирање протока по појединим сатима у периоду од

цијеле године тј. 24 у току 8760 сати.

- Уочавањем законитости варирања часовних протока у периоду цијеле

године представља основу за дефинисање мјеродавног часовног
протока на основу којег се димензионишу попречни профили путева и
улица.

- 16 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Карактеристика временске неравномјерности сатних протока возила у

току 8760 сати у години исказује се дијаграмом сатних протока
сврстаних по величини од највећег до најмањег.

- Резултати бројања саобраћаја у свим сатима у току године показали

су да дијаграми сатних протока сврстаних по величини имају исти
облик на свим саобраћајницама.

- Часовна неравномјерност протока возила у току године приказана је

на наредној слици.

- На ординату координатног система наноси се годишњи часовни

проток изражен у процентима од просјечног годишњег дневног
саобраћаја (ПГДС) сврстан по величини, а на апцису број часова у
току године.

- Уочено је да се кољено дијаграма К налази на тридесетом сату и да

износи 14 – 16 % од ПГДС.

N k  30 qk  (14  16)% PGDS

- 17 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3.4.3. Дневна неравномјерност протока у току недјеље дана

- Представља осцилације протока у појединим данима у току седмице.

- Изражава се односом протока возила у појединим данима и средњег

дневног протока у току недјеље дана.

q q di
7  qdi
f di  di q i 1
 f di  7
q 7
q
i 1
di

- 18 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3.4.4. Дневна неравномјерност протока у току мјесец дана

- Представља осцилације протока у појединим данима у току мјесеца.

- Изражава се односом протока возила у појединим данима и средњег

дневног протока у току мјесец дана.
30

q q di
30  qdi
f mi  di q i 1
 f mi  30
q 30
q
i 1
di

3.3.4.5. Дневна неравномјерност протока у току године

- Представља осцилације протока у појединим данима у току године.

- Изражава се односом протока возила у појединим данима и средњег

годишњег дневног саобраћаја (протока) (ПГДС).
365

q q di
365  qdi
f gi  di q i 1
 f mi  365
q 365
q
i 1
di

- 19 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3.4.6. Мјесечна неравномјерност протока у току године

- Представља осцилације просјечног дневног саобраћаја по мјесецима у

току једне године.

- Изражава се односом просјечног дневног протока по мјесецима и

просјечног годишњег дневног саобраћаја (ПГДС).

- 20 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3.4.7. Неравномјерност протока по јединицама мањим од сата

- За решавање практичних задатака потребно је познавати

неравномјерности протока у јединицама мањим од једног сата и то у
оквиру вршног часа оптерећења.
- Највећу примјену има тзв. фактор вршног оптерећења који се
заснива на неравномјерности протока по петоминутним или
петнестоминутним временским интервалима.

- При анализи капацитета и нивоа услуге за ауто-путеве фактор

вршног часовног оптерећења изражава се односом протока у
вршном часу и дванестоструког максималног петоминутног протока у
вршном часу.
12

qh max  xi
f vh   i 1
12  xmax 12  xmax

- При анализи капацитета и нивоа услуге за раскрснице фактор

вршног часовног оптерећења изражава се односом протока у
вршном часу и четвороструког максималног петнаетоминутног
протока у вршном часу.
4

qh max 
i 1
xi
f vh  
4  xmax 4  xmax

- 21 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.4. Међусобна зависност основних величина саобраћајног тока

- Овдје се прије свега мисли на међусобну зависност три основне

величине саобраћајног тока: протока (q), брзине (V) и густине (g) које
важе под идеалним условима одвијања саобраћаја.

- Међусобна зависност може се исказати на два начина:

o Аналитички путем обрасца познатим као “једначина
континуитета саобраћајног тока”
o Графички помоћу основних дијаграма саобраћајног тока.

- Једначина континуитета саобраћајног тока гласи:

 voz 
q  g  Vs  
 h 
q  voz 
g 
Vs  km 
q  km 
Vs 
g  h 

- Међусобну зависност основних величина саобраћајног тока могуће је

приказати графички помоћу дијаграма конструисаних на основу
математичке зависности основних величина тока:
o дијаграм зависности брзине и густине
o дијаграм зависности протока од густине
o дијаграм зависности протока од брзине

- 22 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Дијаграм зависности брзине и густине

Дијаграм зависности протока и густине

- 23 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Дијаграм зависности протока и брзине

- 24 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4. Раскрснице

- Раскрснице су саставни дијелови уличне мреже и настају спајањем

или укрштањем двије или више саобраћајница.

- Више блиских раскрсница чине површине које се називају тргови.

- Укрштања саобраћајница изводе се у нивоу (површинске) и у више

нивоа (денивелисане раскрснице).

- Раскрснице, због прекидања саобраћајног тока, представљају

критичне тачке на мрежи саобраћајница.

- Основна кретања на раскрсници дијеле се на:

o укрштања
o уливања
o изливања
o преплитања

- 25 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
једносмјерни ток

уливање
мимоилажење

изливање
укрштање

укрштање
преплитање

4.1. Раскрснице у нивоу (површинске раскрснице)

- Зависно од потребе дијеле се на више начина.

- Према локацији:
o градске
o ванградске

- Према броју кракова:

o трокраке
o четворокраке
o вишекраке

- Према сложености:
o просте (трокраке и четворокраке)
o сложене (више од четири крака)

- Према начину регулисања:

o регулисане прописима
o регулисане саобраћајним знацима
o регулисане семафорима

- 26 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- прикључак споредног пута треба да буде изведен управним вођењем

осовине у зони раскрснице (најкраћи пут, боља прегледност, мање
брзине, локо извођење проширења...)

- 27 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4.1.2. Конфликтне тачке на раскрсници

- Број колизионих тачака зависи од режима саобраћаја, а оне се

добијију пресијецањем и спајањем замишљених путања кретања
возила и означавају тачке могућег судара возила.

- На број конфликтних тачака утиче и број саобраћајних тракс на

прилазима раскрсници.

32 конфликтне тачке
изливање 8
уливање 8
укрштање 16

- 28 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

возило-пјешак
возило-возило

4.2. Раскрснице у више нивоа (денивелисане раскрснице)

- Елиминишу се пресјечне тачке односно главни извори саобраћајних

незгода.

- Проток се повећава до нивоа пропусне моћи слободне дионице пута.

- Капацитет се повећава за најмање 2-2,5 пута.

- Потребно је 20-50 пута више простора и најмање толико пута више

инвестиција.

- 29 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Карактеристични типови денивелисаних раскрсница:

1. Трокраке раскрснице
- Труба
- Крушка
- Троугао
- Рачва

2. Четворокраке раскрснице
- Ромб
- Пола дјетелине
- Дјетелина
- Модификована дјетелина
- Дупла труба
- Кружни подионик
- Малтешки крст итд.

3. Кружне раскрснице

труба крушка

- 30 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Троугао рачва

Ромб Пола дјетелине

Индиректна труба Дупла труба

- 31 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Кружни подионик Дјетелина

Модификована дјетелина Малтешки крст

- 32 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Пола дјетелине

Дјетелина

- 33 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Малтешки крст

- 34 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4.3. Уређење простора испред раскрснице

- Без обзира на начин како је раскрсница регулисана, возачима се даје

благовремено обавјештење да се приближавају раскрсници, као и
основна упутства о каквој се раскрсници ради.

- Прилаз раскрсници се дијели на три зоне са различитим функцијама:

o Зона претходног престројавања (перцепције)
o Зона престројавања
o Зона постројавања

- Зона перцепције је зона у којој возач, у складу са изабраним путем

(право, лијево или десно) сагледава задатке и услове кретања кроз
раскрсницу на основу општих правила вожње и одговарајуће
саобраћајне сигнализације смјештене у тој зони. Дужина ове зоне се
одређује тако да се иста прелази за 2-4 секунде вожње рачунском
брзином.

- Зона престројавања почиње хоризонталном и вертикалном

сигнализацијом којом се дају обавјештења о расподјели саобраћајних
трака по смјеровима.

- Зона постројавања је предпростор раскрснице у коме су возила

разврстана по саобраћајним струјама у поретку у којем ће проћи кроз
раскрсницу.

- Конфликтна зона је непосредан простор раскрснице – заједничка

површина за оба правца на којој може доћи до сукоба пресјечних
струја возила, пјешака или бициклиста. Ова зона почиње линијом
заустављања и завршава се крајем наспрамног пјешачког прелаза.

- Зона убрзавања се налази непосредно иза површинске раскрснице,

тј. уза наспрамног пјешачког прелаза.

- 35 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- 36 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Уређење простора испред раскрснице

- 37 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4.4. Вођење саобраћајних токова – каналисање

- Веома је важно саобраћајне токове кроз раскрсницу водити жељеним

путањама. Каналисањем се спречава неправилно и неприродно
кретање возила испред и на самој раскрсници.

- Каналисање се врши бојом, ивичњацима и саобраћајним острвима.

- 38 -
Предавања из предмета – Регулисање саобраћаја – наставник: Зуковић Радош
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Каналисање саобраћајних токова

4.5. Оптерећење раскрснице

- 39 -