raznovrsnosti (jednorodnoga).

Medutim, svest o sinteticnom jedinstvu raznih

jednorodnih stvari* 1 u opa�anju uop�te, ukoliko time predstava jednog objekta tek
postaje mogucom, jeste pojam neke velicine (quanti). Prema tome, cak je i opa�aj
nekog objekta kao pojave moguc samo na osnovu onog istog sinteticnog jedinstva
raznovrsnosti u datom culnom opa�anju na osnovu koga se zami�lja jedinstvo
slo�enosti mnogostruke jednorod- nosti u pojmu jedne velicine; to jest pojave skupa
jesu velicine, i to ekstenzivne velicine, jer se one moraju predstaviti u prostoru
ili vremenu pomocu one iste sinteze na osnovu koje prostor i vreme uop�te bivaju
odredeni.
Ja nazivam ekstenzivnom onu velicinu u kojoj predstava delova cini mogucom
predstavu celine (te, dakle,
a U prvom izdanju naslov glasi: �? aksiomama datosti u opa�anju.44 Ispod naslova
stoji: �Osnovni stav cistoga razuma: Sve pojave prema svojoj datosti jesu
ekstenzivne velicine.44 Odmah zatim pocinje drugi pasus: �?? nazivam ekstenzivnom
itd.44 Prema tome, celog prvog pasusa: �Dokaz. Sve pojave � uop�te bivaju
odredene44, nema u prvom izdanju.
1 Prema H. Faihingeru koji domece reci: �sinteticnom jedinstvu44.
169
nu�no dolazi ??? nje). Ja ne mogu da predstavim nikakvu liniju, ma kako ona bila
mala, a da je ne povlacim u mislima, to jest a da polazeci od jedne tacke postepeno
ne proizvodim sve njene delove i da tek time obele�im ovaj opa�aj. Isto tako stvar
stoji i sa svakim i najmanjim vremenom. Ja u njemu zami�ljam samo sukcesivni pre-
laz od jednog trenutka drugome, gde najzad iz svih de- lova i njihovog sabiranja
postaje jedna odredena velicina vremena. Po�to na svima pojavama cist opa�aj jeste
prostor ili vreme, to je svaka pojava kao opa�aj jedna ekstenzivna velicina, po�to
se ona mo�e saznati samo pomocu sukcesivne sinteze (od del� ka delu) u aprehen-
ziji. Sve se pojave, prema tome, opa�aju vec kao agregati (mno�ine delova koji su
dati ranije), �to upravo i nije slucaj kod svih velicina, vec samo kod onih koje mi
predstavljamo i aprehendiramo kao ekstenzivne.
Na ovoj sukcesivnoj sintezi produktivne uobrazilje u proizvodenju oblika osniva se
matematika prostornosti (geometrija) sa svojim aksiomama. Aksiome geometrije
izra�avaju uslove culnog opa�anja a priori, uslove pod kojima jedino mo�e da
postane �ema nekog cistog pojma u1 spolja�njoj pojavi: na primer, izmedu dve tacke
moguca je samo jedna prava linija; dve prave linije ne zatvaraju nikakav prostor
itd. To su aksiome koje se odnose samo na velicine (quanta) kao takve.
Medutim, �to se tice velicine (quantitas), to jest odgovara na pitanje: kolika je
po velicini jedna stvar?, u tome pogledu ne postoje nikakve aksiome u pravome
smislu, premda ima vi�e takvih stavova koji su sinteticni i neposredno izvesni
(indemonstrabilia). Jer da jednako dodato jednakome ili od njega oduzeto opet daje
jednako, to su analiticni stavovi, po�to sam ja neposredno svestan identiteta
jednog proizvodenja velicine s onim drugim takvim proizvodenjem; aksiome pak treba
da budu sinteticni stavovi a priori. Naprotiv, evidentni stavovi brojnih odnosa
jesu svakako sinteticni,
1 Po Faihingeru, koji umece rec: ,,in�.
170
ali nisu op�ti kao stavovi geometrije, i stoga nisu aksiome, vec se mogu zvati
brojne formule. Da je 7+5=12, to nije analitican stav. Jer ja broj 12 ne zami�ljam
niti u predstavi 7 niti u predstavi 5, niti u predstavi njihovoga spoja (da ja broj
12 treba da zamislim u njihovome zbiru, o tome ovde nije rec; jer kod analiticnoga
stava postavlja se samo pitanje da li ja zaista zami�ljam predikat u predstavi
subjekta). Ali iako sintetican, on je ipak samo pojedinacan stav. Ukoliko se ovde
pazi samo na sintezu onoga �to je jednorodno (jedinica), sinteza mo�e da se izvede
samo na jedan jedini nacin, premda je zatim upotreba ovih brojeva op�ta. Kada ja
ka�em: pomocu tri prave linije, od kojih su dve skupa vece nego treca, mo�e se
nacrtati jedan trougao, onda je ovde imam prostu funkciju produktivne uobrazilje
koja mo�e da povuce vece ili manje linije, a tako isto mo�e da ih spoji pod
raznovrsnim uglovima. Naprotiv, broj 7 moguc je samo na jedan jedini nacin, a tako
isto i broj 12 koji postaje na osnovu sinteze broja 7 sa brojem 5. Takvi stavovi,
dakle, ne mogu se zvati aksiome (jer bi inace bilo beskonacno mnogo aksioma), vec
brojne formule.
Ovaj transcendentalni osnovni stav matematike pojava veoma pro�iruje na�e saznanje
a priori. Jer jedino on cini da se cista matematika u njenoj punoj preciznosti mo�e
primeniti na predmete iskustva, �to bez ovoga stava ne bi bilo tako jasno samo od
sebe, vec je cak izazvalo i neku protivrecnost. Pojave nisu stvari po sebi.
Empiricko opa�anje moguce je samo pomocu cistoga opa�anja (prostora i vremena);
prema tome, ono �to geometrija tvrdi o cistom opa�anju vredi bez pogovora i za
empiricko opa�anje, te moraju da otpadnu sva izvrdavani a kao da culni predmeti ne
mogu biti u skladu s pravilima konstrukcije u prostoru (na primer, s beskonacnom
deljivo�cu linija i uglova). Jer time se odrice prostoru, a s njim i celoj
matematici, objektivna vred- nost te se ne zna za�to i ukoliko ona mo�e da se pri-
meni na pojave. Sinteza mnogih prostora i mnogih vremena kao bitnih formi svega
opa�anja cini mogucom u isto vreme aprehenziju pojave, to jest svako spolja�nje
171
iskustvo, pa, prema tome, i sve saznanje predmeta u spolja�njem iskustvu, te ono
�to matematika u cistoj upotrebi dokazuje o onoj sintezi prostora i vremena, to
va�i nu�no i za spolja�nje iskustvo. Sve primedbe protiv toga jesu samo �ikane
la�no obave�tenoga uma koji pogre�no hoce da odvoji predmete cula od formalnog u�lo
va na�e culnosti, pa ih zami�lja, iako su oni proste pojave, kao predmete po sebi
koji su dati razumu; u tome se slucaju zaista o njima ni�ta ne bi moglo saznati
sinteticki a priori, pa, dakle, ni pomocu cistih pojmova o prostoru, te nauka koja
odreduje ove pojmove, naime geometrija, ne bi bila moguca.
2
Anticipacije opa�aja
Njihov princip glasi: U svima pojavama ono �to je realno a �to je predmet osecanja
ima intenzivnu velicinu, to jest neki stepe na
DOKAZ
Opa�aj je empiricka svest, to jest jedna takva svest u kojoj se istovremeno nalazi
osecaj. Pojave kao predmeti opa�anja nisu cisti (prosto formalni) opa�aj i, kao
prostor i vreme (jer se prostor i vreme apsolutno ne mogu opaziti po sebi). Dakle,
one sadr�e u sebi, pored cistog opa�aja, jo� i materiju za neki objekat uop�te
(cime se predstavlja ne�to egzistentno u prostoru ili vremenu), to jest realitet
osecaj a kao prosto subjektivne predstaveb na osnovu koje se samo mo�e saznati da
je
a Umesto toga u prvom izdanju stoji: �Osnovni stav koji sve opa�aje kao takve
anticipira glasi ovako: u svima pojavama osecaj i ono �to je realno, a �to na
predmetu odgovara osecaju (realitas phaenomenon) ima jednu