vidno anahrono, pa nam uvodni delovi

Hegelove Estetike sad izgledaju sve�ijim i zanimljivijim od

svih "postmodernistickih naklapanja" o umetnosti i
nekakvim novim prodorima ili toliko popularnim
"strategijama". Zato, ako bi bilo moguce govoriti o tome
kako umetnicka dela zaposedaju sad nekakav svoj novi
"postmoderni prostor" ne mo�emo ne biti svesni i toga kako
je vreme postmoderne (ili, vreme jednog "razvodnjavanja"
filozofije, istina ideolo�ki jasno obojenog i dobro
promi�ljenog) uveliko ostalo za nama. Smatram da ce sva ta
razmatranja o postmodernoj biti dragocena za teoriju i
praksu knji�evnosti XX stoleca (gde pre svega i spadaju i
odakle su svojevremeno izmilela), ali ne i za filozofiju.
Konacno, XX stolece nije stolece velike knji�evnosti (kao
prethodno) i zato i mo�e imati teoriju kakvu zaslu�uje.
Sva opovrgavanja temelja umetnosti i osnove na
kojoj bi pocivala gradevina mi�ljenja umetnosti jo� uvek se
dovode u sumnju; medutim te�ko bismo se sad sa lakocom
odlucili da damo glas onima koji samouvereno brane
nekakav postmoderni senzibilitet; sve vi�e osecamo kako u
pozadini te odbrane le�i koliko nespremnost da se ude u
ko�tac s te�kocama naraslim pred dana�njom umetno�cu,
toliko i pogre�no ubedenje kako se borbom za postmoderno
insistira na onom �to je najprogresivnije.
Prizivajuci u pomoc postmoderno iskustvo priziva se
iskustvo pro�log; na osnovu onog �to je bilo ne mo�e se
odlucivati o onom �to nas je ovog casa sna�lo. Nimalo
slucajno, osecamo se koliko usamljeni toliko i napu�teni.
Usamljeni smo jer nas ponor odvaja od umetnosti pro�losti
(a sami smo tome doprineli u onoj meri u kojoj smo pristali
na to da saradujemo u gradnji nekakvih "postmodernih
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu
476
strategija"), napu�teni smo, jer sebe vi�e ne vidimo kao
ucesnike u dogadanju sveta.
Imajuci u vidu sve �to je do sada receno o
postmodernoj ne mo�emo se oteti utisku da je prica o
postmodernoj odvi�e lepa da bi mogla biti trajna; s njenim
raspadom vracamo se osnovnim strategijama moderne i
odnosu moderne i premoderne. Zato nam danas izgleda tako
interesantnim vreme baroka ili predromantizma; ako se iz
svoje ko�e ne mo�e, nastojimo da �ivot u njoj bolje
razumemo vracajuci se iskustvu prethodnog. Jedino pitanje
�to ostaje trajno otvoreno, to je ono o odnosu starih i novih,
moderne i tradicije kojoj se ova suprotstavlja.
Samo protivljenje, samo negacija, poslednji je temelj
umetnosti koju danas poznajemo. U tom protivljenju treba
videti izraz nastojanja da se uspostavi princip razlike kao
princip temelja moderne umetnosti. Pojam fantazije i
uzvi�enog, kao i teza o umetnosti kao drugoj stvarnosti cine
se nedovoljnim kad umetnost prebiva unutar iste stvarnosti
i unutar perspektive koja se otvara sa postmodernim i svim
ostalim umetnickim pokretima koji vi�e ne pretenduju na to
da umetnost ima za cilj stvaranja "vecnih" umetnickih dela.
Ako je novo tematizovanje estetskog, novo
"oslu�kivanje prirode" u izvesnoj meri zasluga i
postmoderne, ako se i prihvati da znacaj postmoderne za
tumacenje umetnosti pociva na oprisutnjenju novog
umetnickog senzibiliteta, to, samo po sebi, jo� uvek nije i
odlucujuca garancija za otvaranje prostora novim delima
koja bi svojom visinom mogla dotaci visinu mi�ljenja
umetnosti do koje dose�e savremena estetika.
Sa sumnjama koje se ovde radaju dolazi do
tematizovanja pitanja mogucnosti mi�ljenja nove umetnosti
pa tako i tematizovanja mi�ljenja samoga mi�ljenja, do
okretanja filozofiji koja iako zatocena sred lavirinta poput
Arijadne, sve vreme cuva klupko konca kojim se mo�e
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu
477
dospeti na svetlo.
Na�e uporno obracanje fenomenolo�koj filozofiji
upravo ovde nalazi svoje istinsko opravdanje; nije rec o
vaskrsavanju onog �to je pro�lo, vec o nastojanju da se uz
pomoc pro�log probudi jo� neiskazano buduce. Upravo
fenomenolo�ka filozofija to omogucuje. Nije naodmet
podsetiti da je vec "otpisana" Huserlova fenomenologija
nakon Drugog svetskog rata (kad su filozofija egzistencije i i
egzistencijalizam poceli da gube svoj sjaj) sa objavljivanjem
spisa Krisis (1954), opet postala aktuelna i koliko predmet
toliko i podsticaj novih istra�ivanja. Radikalnost njenog
nacina postavljanja problema i dalje ostaje tema dana;
njena metoda istrajnog vracanja izvorima olicena u
stavljanju u zagrade svega naknadno dobijenog samo je
nacin da se dospe do tla koje je garant egzistentnosti cak i
onoga �to prvi fenomenolozi nisu imali u obzorju.
Vec prvih decenija XX stoleca be�e vidno nastojanje
fenomenologa da estetika ne bude redukovana ni na
istra�ivanja usmerena samo na ono subjektivno (na
stvaralacke do�ivljaje i delatnosti iz kojih nastaju
umetnmicka dela, ili na primalacke do�ivljaje koji se svode
na sticanje utisaka i u�ivanje u delima), niti iskljucivo na
ono objektivno (na predmete, odnosno, umetnicka dela).
**
S neprestanim pro�irivanjem obima pojma
umetnickog dela, a �to je za posledicu imalo permanentnu
potrebu za redefinicijom i pojma umetnosti, i sama estetika
kao filozofska disciplina na�la se u nezavidnoj situaciji:
jednako je ugro�en kako njen smisao tako i smisao
umetnosti i egzistentnost umetnickog dela; nakon prolaznog
"postmodernog" verovanja da su�tine nema, budimo se iz
"dogmatskog dreme�a": su�tina se srece tamo gde je
najmanje ocekujemo - u nacinu konstituisanja prostora
umetnickog dela. Ucenje o nesupstancijalnosti pocinje
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu
478
imanentno da se sveti pozivanjem na svoje pretpostavke u
supstancijalnom. To ne znaci vracanje na prethodne
pozicije, vec videnje pocetka u svetlu potonjeg iskustva.
Savremena umetnost sve manje ide za tim da istinu
ugradi u delo, a sve intenzivnije nastoji da delo unese u
istinu; mo�da je istina to dugo tra�eno a nepronadeno tlo iz
kojeg izrastaju nauka i umetnosti.
Necemo se zacuditi ni ako se poka�e da tog tla pre
"rada pojma" zapravo nema, da ono tek nastaje u gigantskoj
igri pojma zapodenutoj oko jednog jedinog, uvek najvi�eg
pojma. Ako se poka�e da da su rezultati nauka i umetnosti
samo slike, tragovi "gigantomahije" proma�eni odgovori na
pogre�no postavljeno pitanje tla nasledeno od sve vreme
pogre�no usmerene filozofije (�to se tek danas, prekasno,
preokrece u lutajuce mi�ljenje), ni to nas nece iznenaditi.
Dolazi novo vreme cudenja, vreme cudenja nad cudenjem
izazvanim "zadovoljstvom" �to dopire iz nauke i umetnosti.
Ako o necem danas jo� mo�e bi-ti reci to je o onom
nepojmovnom u pojmu a koje je tema moderne umetnosti,
tema koju za sebe �eli i filozofska refleksija: "Filozofski
pojam ne odustaje od ce�nje �to bespojmovno pro�ima
umetnost - pi�e Adorno - i cije ispunjenje kao privid izmice
njenoj neposrednosti. Kao organon mi�ljenja, no ujedno i
kao zid izmedu mi�ljenja i onog �to valja misliti, pojam
negira tu ce�nju. Filozofija mora uzeti na sebe napor da
posredstvom pojma nadide pojam " (Adorno, 1979, 35).
Uprkos raznim nastojanjima da se razore tradirani
pojmovi, da se istakne novina i specificnost pojmova u
kojima �ivimo, ne mo�emo se oteti utisku da svi ti dana�nji
toliko popularni "postmoderni" poku�aji lamentacije nad
svetom i smislom imaju sudbinu onog studenta kompozicije
koji je pao na ispitu zbog "prepisivanja" jednog dela svog
profesora: na pitanje drugova za�to pomenutu profesorovu
kompoziciju nije prepisao od kraja ka pocetku, ovaj je
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu
479
odgovorio da je to upravo i ucinio ali je ispitna komisija u
njegovom "delu" prepoznala 5. simfoniju L. van Betovena.
Mo�da bi naravoucenije bilo u tome da samo oni prvi
mogu imati srece u prepisivanju, a mo�da i u tome da na�e
doba obiluje povr�inskim promenama dok dubuna,
neistra�ena i dalje miruje.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu
480
VA�NIJA LITERATURA
Adorno, T.: Filozofija nove muzike, Nolit, Beograd 1968.
Adorno, T.; Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd 1979.
Adorno, T.: Esteticka teorija, Nolit, Beograd 1980.
Adorno, T.: Zur Metakritik der Erkenntnistheorie, Suhrkamp,
Frankfurt/M. 1981.
Adorno, T.: Minima moralia, V. Masle�a, Sarajevo 1987.
Adorno, T.: Paralipomena i Rani uvod u Esteticku teoriju, u zborniku:
Esteticka teorija danas, V. Masle�a, Sarajevo 1990.
Asunto, R.: Teorije o lepom u srednjem veku, SKZ, Beograd 1975.
Axelos, K.: Planetarno. Svetska povest tehnike. U knjizi: Uvod u buduce
mi�ljenje. Planetarno, Stvarnost, Zagreb 1972.
Baumgarten, A.G.: Philosophische Betrachtungen �ber einige
Bedingungen des Gedichtes, F. Meiner, Hamburg 1983.
Bergson, A.: O smehu. Esej o znacenju sme�noga, S.B. Cvijanovic,
Beograd 1920.
Biemel, W.: Filozofijske analize moderne umjetnosti, Centar dru�tvenih
djelatnosti, Zagreb 1980.
Biemel, W.: Gesammelte Schriften I-II, frooman-holzboog, Stuttgart-Bad
Cannstatt 1996.
Boehm, G.: Smisao slike i culni organi, Muzej savremene umetnosti,
Beograd 1987, str. 1-19.
Bubner, R.: �ber einige Bedingungen gegenw�rtigen �sthetik, Neue Hefte
fuer Philosophie (5), 1973,
Bubner, R.: Mo�e li teorija postati esteticka? U zborniku: Esteticka teorija
danas, V. Masle�a, Sarajevo 1990, str. 226-254.
Buerger, P.: Propast modernog doba, "Marksizam u svetu", Beograd
1986/10-11.
Croce, B.: Estetika, Globus, Zagreb 1991.
Dalhaus, K.: Estetika muzike, KZNS, Novi Sad 1992.
Damnjanovic, M.: Su�tina i povest, Univerzitet umetnosti u Beogradu,
Beograd 1976.
Damnjanovic, M.: Estetika i stvarala�tvo, V. Masle�a, Sarajevo 1988.
Derrida, J.: Apokalypse, Passagen, Graz/Wien 1985.
Derida, �.: Struktura, znak i igra u diskursu humanistickih nauka,. U
zborniku: Strukturalisticka kontroverza, Prosveta, Beograd
1988, str. 289-317.
Difren, M.: Estetika i filozofija, Treci program, Beograd 1971/8, str. 153-
197.
Dorfles, �.: Pohvala disharmoniji, Svetovi, Novi Sad 1991.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu
481
�uric, M.: Nice i metafizika, Prosveta, Beograd 1984.
D�enks, C.: Moderni pokreti u arhitekturi, Gradevinska knjiga, Beograd
1990.
Eagleton, T.: �sthetik. Die Geschichte ihrer Ideologie, J.B. Metzler,
Stuttgart/Weimar 1994.
Fellmann, F.: Gelebte Philosophie in Deutschland, Alber,
Freiburg/M�nchen 1983.
Fellmann, F.: Ph�nomenologie als �sthetische Theorie, Alber,
Freiburg/M�nchen 1989.
Fidler, K.: O prosudivanju dela likovnih umetnosti, BIGZ, Beograd 1980.
Fink, E.: Spiel als Weltsymbol, Kohlhammer, Stuttgart 1960.
Fink, E.: Mensch und Maschine, in: "Mitteilungen der Deutschen-
Pestalozi-Gesellschaft", 12, 1965, S. 3-10.
Fink, E.: Likvidacija proizvoda, in: "Praxis", 1-2, Zagreb 1966, str. 12-23.
Fink, E.: Vom Sinn der Arbeit in unserer Zeit, in: "Technik und
Geselschaft", Herder, D�sseldorf 1967, S. 79-100.
Fink, E.: Metaphysik und Tod, Kohlamer, Stuttgart 1969.
Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1971.
Fink, E.: Traktat �ber die Gewalt des Menschen, V. Klostermann,
Frankfurt/M. 1974.
Fink, E.: Die Entwiklung der Ph�nomenologie Edmund Husserls, in:
N�he und Distanz, Alber, Freiburg/M�nchen 1976, S. 45-74.
Fink, E.: Operative Begriffe in Husserls Ph�nomenologie, in: N�he und
Distanz, Alber, Freiburg/M�nchen 1976, S. 180-204.
Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen Erfahrung,
Freiburg/M�nchen 1977.
Fink, E.: Nietzsche Philosophie, Kohlhammer, Stuttgart 41979.
Fink, E.: Einleitung in die Philosophie, K�nigshausen & Neumann,
W�rzburg 1985.
Fink, E.:Welt und Endlichkeit, K�nigshausen & Neumann, W�rzburg
1990.
Fink, E.: Natur, Freiheit, Welt, K�nigshausen & Neumann, W�rzburg
1992.
Fink, E.: Philosophie des Geistes, K�nigshausen & Neumann, W�rzburg
1994.
Fink, E.: P�dagogische Kategorienlehre, K�nigshausen & Neumann,
W�rzburg 1995.
Frojd, S.: Dosetka i njen odnos prema nesvesnom, Matica srpska 1976.
Gadamer, H.G.: Istina i metoda, V. Masle�a, Sarajevo 1978.
Geiger, M.: Beitr�ge zur Ph�nomenologie