Glasnik DruStva za zaStitu _ i proucavanje ptica Vojvodine Journal of the Bird Protection and Study Society of Vojvodina80 Ciconia 9. Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju The survey of bird fauna of broader Jagodina area in middle Morava valley Stankovié,B. Primljeno (Accepted): 29.02. 1999. Inthe broader Jagodina area (C Srbija) from year 1984 to year 2000, 172 bird species were registered, and there are also previous data for other 5 species. Altogether, 104 species are considered breeders of this region in Morava valley. The paper shows the mostimportant data for each species, such as migratory status, characteristicathabitats, dates and localities ofrecords, abundanceetc, Key words: bird fauna, surrounding of Jagodina, survey uvoD Posle viSegodisnjeg istrazivanja (1984 - 2000) ornitofaune sire okoline Jagodine, ukazalase potreba zasumiranjem rezulteta dosadaSnjeg ada, U ovom pregleduje dat inventar vrsta ptica (evidentiranih ‘uperiodu istraZivanja) sa faunistickim statusom i karakteristi¢nim stanistima. Dati su osnovni ekoloski i fenoloski podaci za gnezdarice, aza vrste koje se ne gnezde podacisa mestom i datumom nalaza. Urad suuglavnom ubdjugeni i rezulatistrazivanja ranijih istrazivanja. Ova) region su izmedu ostalih i ‘84° (Puzovié, 1986, Puzovi¢, 1988 ined; Colié, 1984), pre svega kada su u pitanju vrste koje nisu zabelezene pri drugim istrazivanjima. Citirani su i podaci iz seminarskih i maturskih radova (Milenkovic, 1987;Stankovié, 1988). OPIS ISTRAZIVANOG PODRUCJA Istrazivano podruéje obuhvata opStinu Jagodina, odnosno delove srednjeg Velikog Pomoravljai jugoistoéne Sumadije (EP 07, 17,27, 06, 16,26, 25): dolinu Velike Morave, levu obalu od Bagrdanskog tesnaca na severu do sela Predor na jugu, severozapadne i centralne delove planine Juhor, Crni-vrh irasednu kotlinu Levaé (do sela Bunar). Podrutje pripada peripanonskom regionu Srbije, Glavne morfogeografske karakteristike tine dolina velike Morave koja se nastavljana Levatku kotlinu, idve niske planine-Crnivrh Juhor (Stepanovié, 1982). To su jedine horst planineu Sumadifikoje pripadaju srpsko-makedonskoj masi starih gromadnih planina. Izdizanjem ovih planina spustani su neki delovi Kopna, pri Gemu je nastala rasedna kotlina Levat. Ceo kraj e blago valovit, sa aluvijalnim ravnima pored reka, Najvigenadmorske visine su naJuhoru (773 m) i Crnomvrhu (707 m), anajnizase nalazi udolini Velike Morave 106m). Najmarkantniji hidrografski objektisu srediSnji tok Velike Morave, injene pritoke: Osanica, Belica iLugomir. Dui Velike Morave se nalaze brojne bare obrasle emerznom vegetacijom, iritovi koje Velika Morava i njene pritoke povremeno plave. Kod sela Dragocveta se nalazi vestatka akumulacija, a severno od Jagodine, u dolini Belice je prostrana ritska plavna povrsina. Najzastupljenijije potolinski predeo nastao ljudskom delatnoSéuu niaijii pobrdu, na racun Suma. Karakteristitna stani8ta za ovaj predeo su: polja strnih Zita {industrijskih kultura, voénjaci (jabuka, kruska, Siva, vignja, treSnja...) i vinogradi, naseljena mestai infrastruktura, sikare, SibljaciiZbunasto rastinje nastalo degradacijom Suma, livade koSenice nastale kréenjem Suma, drvoredi i zabrani odFaunistika - studije 81 bagrema i topole, sadene Cetinarske Sume i parkovskl zasadi (crni i bell bor, smréa, kavkaska jela, duglazija), vestatke akumulacije, reke ireéne obale, bare ritovi. ‘Autohtoni predeo je bio Sumovit. Ostaci tog predela su zastupljent na Juhorui Crnom vrhu, inesto maloupotolini (Korné, 1979). Znatne povrsineovih planina su pod Sumom, Skoro svi visidelovii padine su pod listopadnim Sumama (hrast i bukva), proSarane sadenim Getinarima, sto celom predeiu daje novu dimenaiju, Predeo je ekotonskog karaktera izmedu juznoevropskih i submediteranskih listopadnih Suma. Zastupljeni su stedeéi biomi: submediteranskaSumostepasa hrastom sladunom icerom, juznoevropske listopadne brdske 3ume ijuinoevropske listopadne ume vodoplavnog inizijskog tipa. METODE RADA Istrazivanje je vrSeno prikupljanjem podataka na terenu observacijom. Posecivana su najrazliditija stanista zastupljena na ovom podrugju i belezena njihova ornitofauna, Posmatranja su vrSena preko cele godine, tako dasu dobijeni snimei svih aspekata: gnezdiliSnog, migracionog izimskog. Sobzirom na to da svaka vrsta ima specifiénu ekologiju, spiskovi vista ukazyju, baru opStim crtama, ina ekoloske ifitocenoloske karaktere ispitivanog podruéja. Medutim, ne pruza podatke o biologiji same viste. Zato je neophodno da se wz spisak, za svaku vrstu daju osnovni podacio bioloskom statusu, Centralni deo istrazivanog podrutja/Centralpart of investigated area82 Stankovie, B. tj, dalise gnezdi naistrazivanom podrugjusa verovatnocom gnezdenjaili ga povremeno posecuje, { staniSta u kojima je posmatrana (i van perioda gnezdenja). Posebno je obradena gnezéilisna ornitofauna po biotopima. Sve gnezdaricesu svrstane u jednu od sledecih kategorija: A-moguée gneidenje (vrsta je videnau vreme gnezdenja); possible breeding B- verovatno gneZdenje (vrstaje videna u vreme gnezdenjau odgovarajucem stanistu, viden je jedanili viSe mujaka kojisu pevali); probable breeding C-vrloverovatno gnezdenje (muzjakiZenka su posmatrani u odgovarajucem stanistu vise dana ‘uzastopno, uz teritorijalno ponaSanje; ponaSanje odraslih primeraka je sugerisalo na aktivno gnezdo u blizini; odrasiiregistrovaniprilikom gradnje gnezda); very probable breeding D- sigurno gneZdenje (pronadeno je gnezdo ili uske jaja, odrasli napadaju ili odvlave paznju uljeza; videni juvenilni primerci; odrasli posmatrani kako leze na gnezdu ili nose mladims hranu), proved breeding Zayrste koje sene gnezdle, kao iza potpunije sagledavanje faunisti¢ko-bioloskog statusa gnezdlarica kori8ene su sledece kategorije injihove odgovarajuée skra¢enice: W- vrste posmatrane uzimskom periodu (zimski gosti) istanarice, uz kategoriju gneZdenja, winter visitors p - vrste posmatrane na seobi, kao i gnezdarice sa statusom selica; migrants on passage, and summer residents r-yrste koje su posmatrane veoma retko ili sluéajno; very rare vagrants ?- kategorija koja se odnosi na gneZdenje, a potrebno je dodatno istrazivanje za detaljnije utvrdivanje statusa tih vrsta; takode - nepouzdani nalazi vrste. uncertain breeders and non-proven records Zaistrazivano podruije su karakteristi¢ni slededitipovi stanista: 1- brdske bukove sume; 2 hrastove Sume; 3~ meSovite listopadne Sume; 4- Sikare nastale degradacijom Suma; 5- sadene ¢etinarske Sume; 6- ostaci vodoplavnih nizijskih vrbovo-topolovih Suma; 7- veStatki drvoredi, zabrani i parkovski zasadi; 8- SibljaciiSikare sa Zbunastim rastinjem;9- ledine iutrine; 10- vo¢njacii vinogradi; 11 - gradska (a) iseoska (b) naselja; 12 kulturna poljau niziji ipobrdu;13- dolinske a) ibrdske (b) livade; 14- Sumski izvori, potocii retice (a) inizijske reke (b); 15~ stajace vode; 16 - ritoviinaplavine. ‘Types of habitat: L-montane beech forests; 2-oak forests, 3-mixed decidious forests; 4-shrub derived by forest degradation; 5-plantations of conifers; 6-remains of alluvial valley willow-and-poplar forests; 7- artificially planted alleys, copses and parks; 8- shrubbery and bush; 9-downs; 10- orchards and vineyards; I1- urban (a) and rural (b) settlements, 12- cultivated fields in lowland plain and surrounding hills; 3-lowland (a) and hill(b) meadows; 14 forest wells, reeks and streams a)and Iowland rivers (b); 15-stagnant water; 16-marshes and flooded ditches.Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoravlju 83 ‘Tabela 1 Spisakvrsta pticadireg podrudjaJagodine, sa faunisti¢kim statusom i karakteristiénim stanistima, Table 1- Listofbird faunain broader Jagodina area, with faunisticalstatusand characteristic habitats. Rb Vrsta Faunisticki status Stanista No. Species Faunisticalstatus Habitats 1 Tachybaptus ruficollis C/pw 14b, 15,16 2. Podicepscristatus P 14b, 15 3. Podicepsnigricollis P 5 4, Phalacrocoraxcarbo Pw Mb 5. Phalacrocorax pygmaeus P 1b 6. Ixobrychus minutus D/p 14b, 15 7. Nycticoraxnycticorax Np 6,14b, 15 8 Egretta garzetta P 6, 14b-16 9. Rerettaalba rw 4b 10. Ardeacinerea B/pw M4b16 IL Ardea purpurea on) 16 2. Ciconia nigra Arp 616 B. — Giconiaciconia D/p 13a, M4b-16 14. Plegadisfalcinellus r 16 15. Cygnus olor 1w 6 16. —_Anserfabalis w 12a, 14b-16 17. —_Anseralbifrons pw 12a, 14b-16 18. Anas penelope pw 14b-16 19. Anaserecea pw 14616 20. Anas platyrhynchos D/pw 6,14b-16 2. Anasacula pw 15,16 22. Anas querquedula C/pw 14b-16 23, Anasclypeata pw 1b, 15 24, Aythyaferina pw 56 25. Aythyanyroca 1p 6 26. Pernisapivorus D/r 12 27. Gircaelusgallicus Pp 2 28. Circusaeruginosus pr 2 29. Circuseyaneus w 124,16 30. _Accipiter gentilis D/w 142 31. Accipiter nisus D/w 112 32. Buteobuteo D/w 1:10, 11b-13,16 33. Buteo lagopus r B 34. Aquilapomarina Cr 2 35. Aquilaheliaca r 2 36. Pandion haliaetus p 14b,15 37. ‘Falcotinnunculus D/w 2,4,6-10, 11b-13,16 38. Falco vespertinus P 9, 11a,13a, 1684 39. 40. Al. 42, 43, 45. 47. 48, 49. 50. 51. 52. 53. 54, 56 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 7. 2B. 74. B. 76. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. Falcosubbuteo Falco cherrugilif peregrinus Bonasa bonasia Perdix perdix Coturnixcoturnix: Phasianus colchicus Rallusaquaticus Porzanaparva Gallinula chloropus Falicaatra Grus grus Himantopushimantopus Charadrius dubius Vanellus vanellus Gallinago gallinago Scolopaxrusticola Limosalimosa ‘Tringa totanus ‘Tringa ochropus Tringaglareola Actitishypoleucos Larus minutus Larus ridibundus Laruscanus Laruscachinnans Sterna hirundo Chlidonias niger Chlidonias leucopterus Columba palumbus Streptopeliadecaocto Streptopelia turtur Cuculuscanorus Otus scops Bubobubo Athene noctua Strivaluco Asioolus Caprimulgus europaeus Apusapus Alcedo atthis Meropsapiaster Coraciasgarrulus Upupaepops Jyns torquilla Picuscanus Picus viridis Dryocopus martius Dip r Dw D/w up Diw D/p D/p D/p D/rw D/w D/w D/w Bip D/w D/p D/p Aitw D/w D/rw Stankovié, B. 2,4,68, 10,12,13,16 2 1 8:10, 12, 13,4 12,13 4,6-10, 11b-13 11a, 14.16 14b,16 14,16 14b,15 14b,16 4b, 16 17,10,12 612 18,10, 12,13 16,8, 10, 12 17,10, 1113 1 14,6, 10-13, 14,6,10-13, 13,5,7,9, 24,9, 10, 13 Ua 14b, 15 12a, 13a, 14b, 15, 2 24,6,8, 10, 13 24,6,8,10 13 14,6,8, 10, 12, 13Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju 85 85. Dendrocoposmajor D/w 17,10,12 86. Dendrocopossyriacus D/w 4,6,7, 10, 11b, 12 87. Dendrocopos medius D/w 24,6,7, 10 88. Dendrocoposminor D/w 14,6,7,10 89. Galeridacristata D/w 9,11,12 90. Lullulaarborea D 8,12b,13b OL. Alauda arvensis D/p 8,9,12b, 13b 92. Riparia riparia D/p 14b-16 93. Hirundorustica D/p 4,6, 11-13, 14b-16 94. Delichonurbica D/p 11, 1416 95. Anthus trivialis Cp 1,2,5,8,10, 13 96. Anthus pratensis pw 6,134 97. Motacillaflava D/p 10, 12a, 13a, 16 98. Motacilla cinerea D/w Ha 99. Motacillaalba D/v 9, 12a, 12a, 14-16 100. Ginclus cinclus Br Ma 10. —_Troglodytes troglodytes D/w 14,8, 11,14 102. -Prunellamodularis pw 8 103. -Brithacusrubecula D/w 14,8, 10, 11, 14a 104 ——_Lusciniamegarhynchos D/p 2-4,6,8, 10:12 105. Phoenicurus ochruros Dw 106. Phoenicurusphoenicurus D/p 10,11 107. Saxicolarubetra Arp 812,13 108. Saxicolatorquata Crp 8,10, 11b, 12a 109. Turdusmerula Di 14, 6,8, 10-12 110, Turduspilaris w 4,7,8,10,12 ML ‘Turdusphilomelos D/p 1,2,4,8, 10, 12 Turdussp. (iliacus) w 48 112. Turdus viscivorus w 4,7,8,10, 12 13. —_Locustellanaevia P 6 114. —_Locustellaluscinioides P 6 115. Acrocephaluspaludicola 1p 6 116. Acrocephal.schoenobaenus ——C/p 6,14b-16 U7. Acrocephalus palustris D/p 6,124, 14b-16 118. Acrocephalus scirpaceus Pp 6, 14b, 15 119. Acrocephalus arundinaceus D/p 6,14b-16 120. Hippolaisicterina Pp 6 LL Sylvianisoria pr 6 122. Sylviacurruca C/rp 11, 13a 123. Sylviacommunis D/p 4,6,8,10, 11b-13 124 Sylvia borin 1p 6 125. Sylviaatricapilla D/p 14,6,8,10 126. Phylloscopus sibilatric: Np 4,6,8,10 127, Phylloscopus collybita D/p 14,6,8, 10 128. __Phyllloscopustrochilus P 8 129. Regulus regulus AWw 15,811 130. Regulus ignicapillus w 51a86 BL 132, 133. 134, 135. 136. 137. 138. 139. 140. 14. 142. 143. 144, M45, 146. 147. 148. 149. 150. iL 152. 153. 154, 155. 156. 157. 158, 159. 160. 161. 162. 163, 164. 165. 166. 167. 168. 169. 170. a7. 172, ‘Muscicapastriata Ficedulaalbicollis Ficedula hypoleuca Aegithalos caudatus Parus palustris, Parus lugubris Parusater Paruscaeruleus Parusmajor Sitta europaea Certhia familiaris Certhia brachydactyla Remizpendulinus Oriolusoriolus Laniuscollurio Laniusminor Laniusexcubitor Lanius senator Garrulusglandarius Picapica Corvus monedula Corvus frugilegus Corvus corone Corvus corax Sturnus vulgaris Passerdomesticus Passer hispaniolensis Passer montanus Fringilla coelebs Fringilla montifringilla Carduelis chloris Carduelis carduelis Carduelisspinus Carduelis cannabina Loxiacurvirostra Pyrrhulapyrrhula Coccothrau, coccothraustes Emberizacitrinella Emberizacirlus Emberizahortulana Emberizaschoeniclus Miliariacalandra ap D/w D/w Alt cw D/w D/w D/w D/w Nwp Dip D/p cp ‘p D/w D/w cw _Stankovie, 8 4,6,8,10 Ha 2 14,68, 1012 14,6,8,10,11 15 5 14,68, 10-12 18, 10-13 24,6,7,10 8:10, 11b-13,4,6 8,10, 12,13 4,8, 10, 11b-13 8,12b, 3b 16,8, 10, 11b, 12 4,6-13, 14b, 15, 4,6,7,9-13 4,6,7,9-13, 14b, 15 47,9:13, 14-16 13,5, 12,13 4,613 4,6-12, 14b, 15, ul 4,6-13, 14b, 15, 16,8, 10, 1b, 12 8,10, 11b, 12 24,6,8, 10-12 14,612 22 812 5 112 14,68, 10, 11b, 12 14,610, 1-13 4,8,10, 12b, 13b 10 Ta, 15,16 8,12b,13bPregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoravlju 87 SISTEMATSKI DEO Vovomdelusu dati osnovni ekoloski /ili fenoloski podaciza vecinu posmatranih vrsta,uglaynom ‘gnezdatica, sa lokalitetom i datumom nalaza za vrste koje se ne gnezde, kao i za rede posmatrane vrste, Viste su pod istim rednim brojem kao iu spisku vrsta (Tabela 1). 1. Tachybaptus ruficollis - mali gnjurac: verovatno se gnezdi na barama kod sela Predora obraslim emerznom vegetacijom ina Dragocvetatkom jezeru, kao ina vecim barama du2 Velike Morave, alisvudau malom broju. Mnogo je 6eS¢i i brojniji najesenjoj seobiizimi (Milenkovié, 1987), kadase vidaina LugomiruiBelici, Nabari pored Morave uz agodinu odstreljen je mladi muijak 18.09. 1900. (Vasié& Obratil, 1990). 2. Podiceps cristatus - Cubasti gnjurac:nije gnezdarica, iako postoje odgovarajuéa vodena stanista. Redakjeina seobi. U periodu istrazivanja je posmatran samo dva puta po I pr: 24.05. 1987.1 Ritu kod Jagodine i03. 10. 1987. na Velikoj Moraviu Bagrdanskom tesnacu. Nabari pored Morave uzJagodinu odstreljenajemlada Zenka 19.09. 1900. (Vasi¢& Obratil, 1990). 3, Podiceps nigricollis - crnovrati gnjurac: dva puta po jedan pr. je posmatran na seobi na Dragocvetatkom jezeru: 1, 1.i17. 10. 1986. (Milenkovi¢, 1987)iuseptembru 1989. 4, Phalacrocorax:carbo - veliki kormoran: manja jata lokalno prezimljuju na Veliko} Moravi svake zime na uS¢u Belice u Veliku Moravu. Naseobi su retko posmatrani. 5.Phalacrocorax pygmaeus - mali kormoran: visoko iznad Bagrdanske klisure krufila 2 primerka 15.10.1984. (Puzovié, 1987 ined). 6. Lxobrychus minutus - Gapljica: gnezdi na svim vecim barama dui Velike Morave obraslim rogozom, kao ina Dragocvetatkom jezeru (3 para 1986) (Milenkovié, 1987). Jesenjaseobaje useptembruioktobru. 7.Nycticorax nycticorax:- gak: izravenaje jesenjaseobauavgustu iseptembru, kada je posmatran intenzivan veéernji prelet. Gest je pri seobi po vodoplavnim vrbacima dui Velike Morave, gde se okuplja vedi broj primeraka radi no¢enja. Na Panjevackoj bari kod Kotinog Sela je 23. 08. 1987.na prenoGiStu posmatrano jato od oko 70 primeraka (odraslisamladima). Prolecnaseoba jeuaprilu. 8. greta garzetta - mala bela Caplja: ima izraZenu jesenju seobu. Najbrojnija je u avgustu, ito iskijuzivona Velikoj Moravii okolnim barama, Posmatranajena grupnom no¢enju. Posmatranja uzVeliku Moravu: 17.08. 1985.—oko 30 pr; 27. 03. 1986.~7 pr 2.05. 1986. - 1 pr31.07. 1986. ~ 11 pr;6.08. 1986. - 3 pr; 10.08. 1986. - 2 pr; 14.08. 1986. - 12 pr; 18.08. 1986.-6 pr; 16.08. 1987.-7 prs 17.08. 1987.-9 pr; 7.08. 1988.- 7 pr; 7.09. 1989. 15 pr 22.09. 1989.-4 9.Bgretta alba —velika bela éaplja: Po jedan pr.28. 12, 1984.i18. 01. 1986. uzMoravuu Bagrdanskom tesnacu. 10.Ardea cinerea - siva éaplja: vida se ele godine, najéeSce dui Velike Moraveiipo okolnim barama, samo pojedinatni primerci su posmatrani na pritokamaiudaljenom Dragocvetatkom jezeru. Upodnoiu juhora kod Kolara i Lugomira nalazena tokom 1984. (Puzoviéet al. 1988). Obi¢no su posmatrana 2-4 ptice zajedno. Naseobi e brojnijaieSéa, URitu kod Jagodine nanaplavint je 27. 03. 1986. posmatrano 17 pr. (najve¢i broj na jednom lokalitetu), a 31. 08. 1986. u Bagrdanskom tesnacu 8 pr. Zimi se vidaju samo pojedinatno uz obalesa divjim patkama na ‘Yelikoj Moravi.lako postoje povoljniuslovi, na Velikoj Moraviod MiloSevana severu do Mijatovea ‘na jugu gneZdenje nije dokazano. Broj opazanja po mesecima: 1(2), 1(0), 1(3), IV(1), V(4), VIC), VI(8), VI(7), IX(2),X(1), XI), XII(0). Nalaziu periodu gneZdenja ipak daju odredenu ‘moguénost da postoji povremeno manja kolonija uz Veliku Moravuu zoni Mijatovca. 11. Ardea purpurea - crvena¢aplja: videna samo jednom 2. 09. 1984. uzBagrdanski tesnac(Puzovié, 1987 ined). ‘koro88 Stankovié, B 12. Giconia nigra - crna roda: posmatran je jedan primerak, 24.05. 1987.na naplaviniu Ritu kod Jagodine, zajednosa3 pr. vsteC. ciconia. Dve ptice su boravilena poplavnom terenu lokaliteta RituzrekuBelicu od 23.07. do 2.08. 1999. Tokom jesenjeseobe 1984. posmatrano je 4 pr. 28.08 i2,pr.30. 08. iznad Bagrdanskog tesnaca (Puzovté, 1987 ined). 13.Giconia ciconia - belaroda:redovna ena prole¢noj seobi tokom marta - maja duz Velike Morave. Uglavnom je posmatrana pojedinaéno, a najve¢i broj posmatranih pojedinacnih pr. je 9 (20, 03. 1987,, Bagrdanski tesnac). Nalazi u periodu gnezdenja pruzaju osnov za pretpostavku o moguéem gneZdenju u ostacima vodoplavnih Suma: 23.,24.i28. 05. 1987. Rit- naplavina(1-4 ~3pr);23.04, 1995. Lanistanske bare (I pr:);30. 04. 1995.Lani8te - rit(4 pr). Medutim, moguce jeidaseradilo o kasnoj prolecnoj seobi. Reda jena esenjoj seobi tokom avgusta. Gneidenje jednog parajeutvrdeno u selu Lanistu 2000. godine. 14, Plegadis falcinellus - crni ibis: na Lanistanskoj bari tokom aprila 1904. ulovijen dokazni primerakkojise ¢uvauPrirodnjackom muzeju u Beogradu (Matvejev, 1950). 15. Qygnus olor crvenokljuni labud: redakzimski gost. Jedan primerak je posmatran 28. 12. 1997. na Dragocvetatkom jezeru. U zimu 1992/93. na auto-putu kod Jagodine je sleteo tznemogli mladi pr., koji je uhvacen izatim gajen u Velikoj Drenovi (Mfihajlovié, 1993). 16.Anser fabalis - guska glogovnjaca: kod Lanista wz Moravu preletelo jato od 7 pr. 15. 11. 1992 (Milenkovic, vivavoce). 17. Anser albifrons - lisasta guska: na naplavini Ritu je 16.03. 1986. posmatrano jato od 35 pr, a 10.01. 1993. u preletu iznad Velike Morave kod Mijatovea oko 10 pr. *Ansersp. divlje guske: redovno umanjem broju dolazeu moraysku dolinu tokom zimskih me 18.Anas penelope - patkazviidara: posmatrana je dva puta na Dragocvetatkom jezeru na prolecno| seobi: 26.03. 1987. jedan mudjak (Milenkovié, 1987),a 13.03. 1988. dva para. 19.Anas crecca - patka kria: vida se od oktobrado marta na svim yeéim vodama koje ne mrzitu, i pritokama Velike Morave. Posmatran je veci broj ptica 14. 03. 1987. na Velikoj Moravi kod Bagrdana, 14 pr. 19. 01. 1988. na Velikoj Moravi kod Ribara, nekoliko pr. 12. 03. 1988. na Dragocvetatkom jezeru, 5 pr. 10.01. 1993.na Velikoj Moravi kod Mijatovea, i5 pr.24. 12. 1997. uRitu (kanal), Po kazivanju lovaca, redovna jena Lugomiru iBelici. 20. Anas platyrhynchos ~ patka gluvara: gnezdi se na svim vecim barama i jezerima obraslim emerznom vegetacijom. Gnezdi sei po vrbacima u blizini vode.Parovi se obrazuju u drugoj polovini marta. Zenke sa mladima su posmatrane krajem aprila, po¢etkom maja, alii krajem jula. Skitnja po%injeu septembru. Brojne pridoslice prezimljujuna svim nezamralim vodama, a najyigena Velikoj Moravi. Najbrojnija jeu januaru, kada se éesto vidaju jata od oko 50 primeraka. NaMoraviuBagrdanskom tesnacu je 20.01. 1989. boravilo jato od 70 ptica, anajveéeato od 500 pr.jettizabelezio 1. 10, 1992.Milenkovic(vivavoce). 21, Anas acuta - patka lastarka: posmatrana je dva putana prolecnoj seobi. U Ritu je 16.03. 1986. posmatrano selidbeno jato od oko 100 prim, 213.03. 1988. naDragocvetatkom jezeru7 mjjaka. 22, Anas querquedula ~ patka pupéanica: postoje odgovarajuca stanista za gnezdenje ove vrste (Kompleks od osam velikih bara pored Velike Morave kod Predora, obraslih vegetacijom), ali gneZdenje nije potvrdeno zbog manjka stacionarnih istrazivanja. Posmatrani su formirani parovina proleénoj seobi. Vidana jeu gnezdilisnom periodu 1998. i 2000. na LaniStanskoj bari uz auto-put. U aygustu postaje brojnija po barama, a preko zimese vida retko i pojedinagno. 23.Anas clypeata - patka kasikara: posmatran je po jedan muzjak na prolecnoj seobi: 20,03. 1987. uBagrdanskom tesnacuna Ustu Osaniceu VelikuMoravu, i16.i 18.04. 1987.naDragocvetatkom jezeru.Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju 89 24, Aythya ferina - ridoglava patka: posmatrana jena seobl izimovanju, NaDragocvetatkom jezera dva para 19 marta 1986. (Milenkovié, 1987) 7. 11. 1987. jedan muzjak, au septembru 1989, nekoliko primeraka. U Ritu je 7.02. 1987. posmatrano 10 pr. u preletu. 25.Aythya nyroca~ patka crnka:u periodu istrazivanjajesamo jednom posmatrana: 1 mufjak 13, 03. 1988, na Dragocvetackom jezeru. 26. Pernis apivorus - osi¢ar: posmatran je jedan primerak 14.08. 1984. naJuhoru, iznad hrastove Sume kod Odiinatke kose (Puzovié et al., 1988). Gengler (1920) je ovu vrstu pronasao na ‘gnezdenju kod Jovca (severoistotne padine Juhora). 27. Gircaelus gallicus - orao zmijar: posmatran po jedan primerak samo tokom jesenje seobe 29. 08.14.09, 1984. iznad Bagrdanske klisure (Puzovic, 1987 ined). Kod Jagodine jedan primerak jezabeleZio 19.09. 1900. Reiser (1939). 28. Gircus aeruginosus - ¢jamotvarica: posmatrana Zenkau preletu 4.09. 1984. iznad Bagrdanske Klisure (Puzovié, 1987 ined). 29. Gircus cyaneus ~ poljska eja: povremeni i malobrojni zimski gost. U periodu istrazivanja posmatrana je detiri putau Ritu: 25. 01. 1987. jedan mudjak; 07.02. 1987.~ 2Zenke;zima 1993. ~ 1 muijak;21.02. 1996. - 2 Zenke. Po kazivanju nekih lovaca, poljska ejaseskoro svake zime vidau Ritu, alijeveoma malobrojna, Jedan muyjakna seobi preleteo je kroz Bagrdanski tesnac 10.09. 1984. (Puzovic, 1987 ined), 30.Accipiter gentilis -jastreb: gnezdi na Juhoru i Crnom vrhuu bukovim Sumama, de gajenalazio krajem 1970-ih iMarinkovie(1979). Cesc je van perioda gneidenja u nizinama wz Moravui naselja, alije generalno svuda malobrojan, Uglavnom se vidaju pojedinatni primerci usvim tipovima Suma, drvoredima, na usamljenom drveéu usred otvorenih terena. 31. Accipiter nisus ~ kobac: povremeno gnezdi u kulturama crnog bora, na Juhoru gdejeaktivno gnezdo sa 5 jaja pronadeno 1983 (Puzoviéetal., 1988), amoguéejedase gnezdiinaCrnom vrhu, Na brdu leve obale iznad Bagrdanske Klisure 1 pr. kruzio 30.05. 1997 (Puzovié, viva voce). Uz Jagodinu jedan mladi muzjak je odstreljen 20. 09. 1900 (Vasié i Obratil, 1990). je zimski gost, kada je Zest u nizijii pobrdu po poljima, voénjacima i vinogradima, arama ~ na mestima grupisanja pevatica kojimase hrani, 32. Buteo buteo ~ miar: najées¢a je grabljivica, Gnezdi na Juhoru i Crom vrhu po bukovim Sumama, gde ga je kao retku gnezdaricu zabelezio krajem 1970-ih iMarinkovié(1979).Na istrazivanom podrugju gnezdi 10 - 12 parova, od toga 6 - 7 nacentralnom deluJuhorau 1984. (Puzovié et al., 1988). Poste perioda gnezdenja postaje ée8¢i u niziji po obradivim poljima. ce8Ci je zimi, kada se vidaju ina periferijiJagodine. 33.Buteo lagopus - gacasti misar: postoji dokazni primeraku muzejskim zbirkama prikupljen kod Jagodine 19.02. 1905. (Matvejev, 1950). 34.Aquila pomarina ~ orao kliktavac: posmatran samo u julu 1984, dva putanaJuhoru(Puzovié etal., 1988). Gnezdio se na padinama Crnog vrha sredinom 1970-ih, a preparatjenadenuselu Lovei (Marinkovié, 1979). 35.Aquila heliaca - orao krsta8: preparat ptice u selu Stridilo, odstreljem poéetom 1970-ih na padinama Crnog vrha zabelezio je (Marinkovié, 1979). 36.Pandion haliaetus - orao ibar: na lokalitetu Kodin hrast kod Kodinog sela posmatran je 1 pr. kako lovina Moravi 20. 10. 1995.od strane Predraga Milenkoviéa (init 1997). 37. Falco tinnunculus - obiéna vetruska: gnezdiu nizijii pobrdu, po ostacima vodoplavnih uma, hrastovim Sumama i Sikarama, drvoredima i usamljenom drve¢u usred obradivih polja. Za gnezdenje bira mesto koje je blizu otvorenih terena, radiishrane miSolikim glodarima, Zimise retko vida pojedinatno.90 Stankovté, B. 38. Falco vespertinus - sivavetruska: posmatrana je Cetiri puta. U ranim vecernjim satimaG7.i08. 06. 1986. posmatran po jedan pr. u centru Jagodine, u niskom preletu. U 1987. godini jeu Ritu posmatran jedan pr. 23. 05., odnosno 4 primerka 24. 05. Nekada je gnezdila u dolini Velike Morave, kod Lanista (Gengler, 1920). * Falco sp.(vespertinus):veliko jato od 100 - 150 pr. posmatranoje04.05. 1990.upreletu pored puta iamedu Dvorisai Stenjevca (opstina Despotovac), i oko 50 primeraka kod Bigrenice. 39.Falco subbuteo - soko lastavicar:e8¢e gnezdiu dolini Velike Morave u ostacima vodoplavnih Suma, nego u pobrdu. U Ritu je tokom 1997-1998, na usamljenim topolama usted njiva sa suncokretom, posmatran jedan par na gneZdenju. Nedaleko od Velike Morave, kod Predora, nasliénom mestu se gnezdio jo8 jedan par. BeleZen je ranije na padinama Juhora kod Kolara (Puzovié et al, 1988). Kao gnezdaricu Crnog vrha za drugu polovinu 1970:h navodi ga Marinkovié(1979). Van perioda gnezdenja, na jesenjoj seobi je po jedan prim posmatran 20, 09. 1984,, odnosno 03. 10. 1987. u Bagrdanskom tesnacu. “Falco sp. (cherrug — peregrinus): dve ptice preletele visoko iznad Bagrdanskog tesnacau praveu juga 28. 08, 1984. (Puzovié, 1987 ined), 40.Bonasa bonasia - leStarka: po kazivanju lovaca, u jesen 1983. su ulovijenadve pticeuSumama na grebenu Juhora (Puzovié et al., 1988). Nekada su na Juhoru rasle prirodne sastojine sa jelom, asada ima dosta kulturacetinara (Koraé, 1979). 4l. Perdis perdix - poljska jarebica: gnezdiu nizijii podgorju usred livadaizakorovljenih njiva, u Zbunastom rastinju i Sikarama. NajéeSée se vida na obradivim poljima sa Zitaricama i industrijskim biljem. Zim je ée8¢a nizijiu blizini seoskih naselja. Brojnost iz godine u godinu varira, zmedu ostalog izbog prekomerne upotrebe insekticida u poljoprivredi, 42. Coturnix coturnix - prepelica: gnezdiunizijii pobrdu po Zitnim poljima, poljima pod detelinom, livadama ipaSnjacima. Dolaziu aprilu, akrajem avgusta napusta podrugje, Tokom julaiavgusta svake godine noéu je slusan zov. 43. Phasianus colchicus ~ fazan: najéeX¢a je lovna divljag, zauzima sligna stanista kao i jarebica. Cest ei po voénjacima, vinogradima ibastama pod povréem u blizininaselja. 44,Rallus aquaticus - barski petlovan: dva putajenalazen po jedan pr. na Dragocvetatkom jezeru: 2.11. 1986.i26.03. 1987. Prema Milenkovicu (1987) najverovatnije gnezdi i prezimljuje na tom jezeru. 45.Porzana parva - mali barski petlié: jedan primerak je posmatran 06.04. 1986. u Ritu. 46. Gallinula chloropus - barska kokica: gnezdi na svim veéim barama sa Sevarom i trskom (Dragocvetatko jezero, itd). Mladi su vidani u julu i avgustu, Na jesenjoj seobi nije narotito brojna. 47. Fulica atra ~liska: malibroj parova gnezdi na svim vecim barama. Premadfilenkoviéu (1987) na Dragocvetatkom jezeru je 1986. gnezdilo 2-4 para. Mladi su vidaniu julu, Brojnost varira iz godine u godinu. Nesto je brojnijana esenjoj seobi, azimi je malobrojna. 48. Grus grus ~ sivi ddral: po kazivanju jednog lovca, u jesen 1982, je nalivadisevernogdelaJuhora posmatrano oko 20 primeraka (Puzovié et al., 1988). Visoko iznad Bagrdanskog tesnaca preletelo je ka jugu jato od 9 prim 17. 10. 1984. (Puzovic, 1988 ined). 49. Himantopus himantopus - viastelica: na polavijenom terenu Rita uz reku Belicu izazvanom obilnim padavinama, 2.08. 1999. posmatrano je’5 ptica. 50. Charadrius dubius-Zalar slepié posmatran je samo na prole¢noj seobi, Nanaplaviniu Rituje 27.03. 1986. posmatrano 16 prim; 06, 04. 1986.3 prim,a24.05. 1987, 10:15 prim UBagrdanskom tesnacu je 24. 05. 1987. posmatrano 4 prim Za gneZdenje najvise mogu odgovarati Sljunkovite adei obale Velike Morave,Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju v1 51. Vanellus vanellus - vivak: izrazenaje proleéna seoba od aprila do maja. Najée8¢ijeinajbrojniji uRitu, poste obilnih proleénih padavina, U maju 1987, je bio narotito brojan: 23. 05. kada je naplavina bila najveéa bilo e prisutno oko 100 prim, asa oticanjem vode u Belicu broj ove vrste sesmanjivao, kao iostalih motvarica (25.05. posmatrano 50 prim, a 28.05.30 prim). Ostala posmatranja: Rit, 16. 03. 1986 - oko 10 pr, Rit, 27.03. 1986.- 6 pr.;Rit, 06.04. 1986. ~ 7 prim; Bagrdanskitesnac, 02.05. 1986. - 2 pr; Rit, 28.03. 1987.~ 1 prim Gnezdilisno ponasanje jedne ptice uz LaniStansku baru je registrovano 30.05. 1997. (Puzovié, viva voce). 52. Gallinago gallinago - sijuka bekasina: na proleénoj seobiu Ritu 27. 03. 1986. posmatranasu2 prim NaDragocvetackom jezeru po emeranoj vegetacijije 1 pr. dignut 0. 11. 24 pr.07. 12. 1986. (Milenkovié, 1987). UzJagodinu je odstreljenaZenka 18.09. 1900. (Vasié& Obrattl, 1990). 53.Scolopax rusticola - Sumska Sijuka: postoje brojna posmatranjasa jesenjei proleéneseobeu periodu 1980-1996, na padinama Juhora i Crnog vrha, ali iu dolini velike Morave kod sela Glogovac, Crkvenac i Konéarevo, Gnezdenje nije dokazano (Puzouié, 1992). Prviistorijski podatak potite iz zadnje decenije 19. veka, kada se konstatuje da u okolini Jagodine u jesen uvekima obiljesljuka(Anonimus, 1897). 54.Limosa limosa - obiéna muljaéa: na poplavljenom terenu Ritauz,reku Belicu izazvanom obilnim padavinama, 2.08. 1999. posmatrano je 10-ak pr. 55, Tringa tolanus - crvenonogi prudnik: posmatran jena proleénoj seobi, na naplaviniw Ritu: 16. (03.1986 - oko 10 pr;27.03. 1986. oko 70 pr;06.04. 1986, - oko 20 pr;23.05. 1987.~7 pr 24.05. 1987. nekoliko pr. Na Dragocvetackom jezeru je 1 pr. posmatran 09. 06. 1986. (Milenkovic, 1987). 56. Tringa ochropus ~ prudnik pijukavac: posmatran jesamo na prole¢noj eobiu Ritu: 16.03.1986. ~ oko 10 pr., 423.124. 05. 1987. po5 pr. 57. Tringa glareola - prudnik migavac: dvanalaza poticuiz Rita: 16,03. 1986. e posmatrano oko 10 1pt,a 23.124.05. 1987, po pr. UBagrdanskom tesnacuje3 pr.zabeleZeno 28, 08.1984. (Puzovié, 1987 ined). 58. Actitis hypoleucos - polojka: nije posmatrana u periodu reprodukcje, ali postoje uslovi za sgneZdenje na neuznemiravanim sijunkovitim adama i obalama Velike Morave, U junu ijulu 1987. je posmatrana na Dragocvetackom jezeru (1-3 pr) Jesenjaseoba potinjesredinom jula, NajéeScajenascobiuavgustu (5.,6.,7, 10, 14, 16, 17. na Veliko) Moravi, ali nkad nijebrojaa (maksimalno videno u jednom danu 8 pr. Pojedini primerci prezimljuju. 59. Larus minutus ~ mali galeb: posmatran je dvaput 1987.na proleénoj seobiu Ritu:23. 05.- 9 pr. i24.05.-3pr. 60. Larus ridibundus ~reéni galeb: vida senasvim vecim vodama na prolecnoj seobiizimi. NajéeSci jeujanuaru na Velikoj Moravi. Najve¢a grupa od oko 100 pr. jeposmatranana deponijiFabrike mesnih preradevina ,Juhor” 02. 03. 1986, koji su se zajedno sa Corvus corm hranili industrjskim otpacima. Na pomenutoj deponiji okupljanjejeregistrovano od 1984. do 1987. 61.Laruscanus-sivigaleb-uRitu su 23.05. 1987.posmatrana3 pr.zajedno sapomenutim primercima vrste . minutus. 62.Larus cachinnans -Zutonogi galeb:u Bagrdanskom tesnacu je 17.01. 1987. posmatran I pr.,a Ritu, 24.05. 1987.-2 pr. 63.Sterna hirundo - obitna tigra: posmatranajesvega nekoliko puta: Dragocvetatko jezero 07. 11707.1992. po 1 pr; 05.07, 1998. na Veliko} Moravi kod Predorau preletu 4 pr; V.Morava kod Mijatovea I pr.kruzio 26.05. 1997. (Puzovié, vivavoce). 64.Chlidonias niger ~crnatigra:na prolecnojseobijeuRitu 23.05. 1987. posmatrano 25 asledeéeg dana30 pr.92 Stankovte, B. 65.Chlidonias leucopterus - belokrila 23.05. 1987. suu Ritu posmatrana 3 pr.,a 24.05. 1987. 2pr. 66. Columba palumbus - golub grivnja’: gnezdi usvim listopadnim isadenim éetinarskim Sumama nizije i pobrda. Vrlo je Gest po ostacima vodoplavnih Suma u dolini Velike Morave. Cest jena Juhoru, Crnom vrhui Liparu (kod sela Ratnik) po sadenim Sumama crnog bora. Marinkovic (1982) izveStava da se ova vrstau Pomoraviju oko Jagodine potela gnezditi od 19 je ujesen dosta bilo po poljima suncokreta oko naselja Konéarevo, Rakitovo, Mijatovac, Ribarei Supska. 67. Streptopelia decaocto - gugutka: izuzetno je brojnau Pomoravlju i Levéu. Gnezdise po selima, vikend naseljima, vonjacima kao iu Jagodini po parkovimau dvoristima. Mesto gneddenjaje drvo, visoki zbun, a éesto i antropogeni objekti (kroy, streha, tavan, itd). Gnezdi se nekoliko puta godisnje od aprila do avgusta. Zim se vidaju manja jata po naseljima. 68. Streptopelia turtur - grlica: gnezdi nizijii pobrdu po hrastovo-grabovim Sumama isikarama, ostacima vodoplavnih Suma, starim bagremarima, vocnjacima iSibljacima, 69. Cuculus canorus - kukavica: esta jeu potolinskom pojasu. NajéeSéaje po ostacima vodoplavnih Suma u dolinama reka, i megovitim listopadnim najéeSée hrasto ai vinogradima, Registrovanaje po zovu od aprita do sredine juna, kada oglaSavanje prestaje. 70. Otus scops ~ Guk: gnezdi w nizijii pobrdu, u ostacima vodoplavnih Suma (vrbacim: vo¢njacimai vinogradima, hrastovim Sumamai Sikarama, iu blizini naselja ruralnog tipa. Zov je registrovan u veéernjim satima, od maja do avgusta. U okolini Kolara je 11. 07. 1984 pronadeno gnezdo u dupljivrbe 4 mlade ptice (Puzoviéetal,, 1988). Kao gnezdaricu Crnog, vrhaza drugu polovinu 1970-ih navodi gaMarinkovi¢(1979). 71. Bubo bubo - velika uSara: gneZdenje je potvrdeno naJuhoru i Crnom vrhu od strane lovacai Sumara koji su vise puta nalazili gnezda imladeu bukovim Sumama, kao ipo kamenolomim jazbinamau zembji Grubad, viva voce; Puzoviéetal,, 1988). Kao gnezdaricu Crnog vrhaza drugu polovinu 1970:h je navodiMarinkovté(1979) 72.Athene noctua - kukumavka: gnezdi u brdskim inizijskim listopadnim Sumama Sikaramasa starim drveéem (gajevi, lugovi), ostacima vodoplavnih Suma sa starim vrbama, starim votnjavima i vinogradima, na usamljenom drvecu usred polja, seoskim naseljima iu gradu Jagodini. Gnezdo smeSta u dupljama drveca i na antropogenim objektima (tavani, krovovi, dimnjaci, udubljenjauzidu kuéaizgrada). U periodu od 1985. do 1994. je proutavan Zivot ove vrste u urbanoj sredini Jagodine (Stankovié, 1997). Zapazeno je da prisustvo visespratnica povoljno utide na naseljavanje ove sovei povecanje njene brojnosti. U toku devetogodisnjeg, istrazivanja, prisustvo kukumavke je zabelezeno 150 puta. Broj posmatranja po mesecimau Jagodini:1(2), 114), (1), 1V(8), V(10), VI(28), VI(18), VINI(20), 1X(20), X(20), X1(16), X(3), Pregled mesecne dinamike pokazuje da je kukumavka najaktivnija od juna do novembra.'To jasno ukazuje da postoji jesenji odlazak vecine primeraka van grada krajem novembra, kao i njihov povratak u grad povetkom aprila. Kao gnezdaricu naselja planine Crni vrh za drugu polovinu 1970-ih je navodi Marinkovi¢ (1979). U Jagodinije odstreljen muyjak 19.09. 1900, (Vasié& Obratil, 1990). 73.Sirixaluco —Sumska sova: gnezdiu niaijskim ibrdskim listopadnim Sumamasastarim drve¢em, NajéeS¢a jeu bukovim Sumama Juhora i Crnog vrha, gde ju je nalaziou drugu polovinu 1970-ih iMarinkovié(1979).Zimi je redovnau kulturnom predelu nizijei pobrda. 74.Asio otus - utina: gnezdina Juhorui Grnom vrhuu bukovim isadenim éetinarskim Sumama, Redovno prezimljuje u veCem broju na ustaljenim zimovalistima. Moguée je da se domaéoj populaciipridruzuju primercisa drugih geografskih podruéj, ali oni zimuju odvojeno. ViSePregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju 93 godina zaredom je posmatrana jedna zimska agregacija u prigradskom parku na periferj Jagodine, i prouéavana je njena ishrana i dinamika brojnosti. Utvrdeno je da ptice dolaze na zimovanje krajem oktobra (23. 10.)ilitokom novembra (zavisno od poéetka zimena planinama i visine sneZnog pokrivaéa). Brojnost u novembru i decembru postepeno raste, zavisno od vremenskih idrugih faktora (o8trijazima - veéa brojnost), ikre¢ese od 30 do 50 pr. Ujanuaru je ista kaoiu decembru. U februaru je, zbog seobe, zabelezena maksimalna brojnost: 5.02. 1995. - 64 pr36.02. 1996. - oko 70 pr; 22.02. 1996. - oko 100 pr. To su verovatno | pridoslicesa okolnih zimovaliSta. U martu brojnost naglo opada, jer najveéi broj primeraka zapotinje gneiidenje, kojestartuje krajem martaili pogetkomprila. Zapazeno je, takode, da sekod ove vrste javljaju dvemorfe:sivaismeda, Osnovna bojaventralnestrane telai velakod sive morfe jeprljavo bela, sa karakteristi¢nim uzduiZznim tamnosmedim Sarama. Kod smedemorfe osnovna bojajesvetlo smeda sanesto svetlijomnijansom uzduznih Sara. Nazimovalistu je po brojnosti preovladavalasmeda morfa. 75.Caprimulgus europaeus - pomrakuSa: verovatno gnezdi na istrazivanom podrucju, ito pre svegau hrastovimSumama Juhorai Crnog vrha, Registrovana je pojedna pticana Crnom vrhu 27.08. 1986.ina periferijiJagodine 02.09. 1986. Tokom jesenje seobe u Bagrdanskom tesnacu, registrovan po 1 pr. 29.08. 30.08.103.09. 1984. (Puzovié, 1987 ined). 76.Apus apus - crna tiopa: povremeno se vidaju mianje grupe ili pojedinacni pr. na jesenjoj seobi. Po 1-2 pr.suregistrovaniu preletu 26,05. 1991.,25.i30.06. 1994.,29.06.1995.,06.107.07. 1995. 06,413.07. 1996,,07.125.06. 1997. 77 Alcedo atthis- vodomar: gnezdiustrmim obalama Lugomira, ua Belice, Dragocvetatkog jezera ibara dui Velike Morave. Svudaje malobrojan. Veci broj parovase gnezdio 1984.na Lugomiru. Zimise rede vida. 78 Merops apiaster - péelarica: na Sljunkari pored obale Velike Morave kod Predora se gnezde 3- 4 para. GneZdenje je registrovano u kontinuitetu od 1994. do 1998. Manju koloniju u visokoj Sjunkovitoj obali Morave u Bagrdanskoj klisuritokom 1996. registrovao je PredragMfilenkovié (inlit 1997). Nekada je bila vrlo ¢esta gnezdarica dud Velike Morave. 79. Coracias garrulus - zlatovrana: registrovana samo jednom uz dolinu Velike Morave kod Bagrdanskog tesnaca 28. 08. 1984, (Pazovié, 1987 ined), Postoje informacje o posmatranju ove vrste tokom seobe od strane iskusnih lovaca. 80. Upupa epops - pupavac: gnezdi wostacima vodoplavnih Sumasa livadama, hrastovim Sumama upobrdu sa proplancima, starim vo¢njacima ivinogradima, alijesvudaredaki malobrojan. Dolazisaseobeu drugoj polovini martaili potetkom aprila. 81.Jynx forquilla - vijoglava: gnezdi u nizijii pobrdu, u ostacima vodoplavnih Suma, hrastovim Sumama isikarama, ali jemalobrojna. Ces¢aje na jesenjoj seobiu avgustu postarim vocnjacima ivinogradima, éesto sa vrstamaLanius collurioiParus major. 82. Picus canus ~ sivaZuna: retka je. Moguce je gneZdenje malog broja parovau gustim Sumama Juhora i Crnog vrha. 83. Picus viridis -zelena Zuna: gnezdi u nizijii pobrdu, po ostacima vodoplavnih Suma, hrastovim Sumama iikarama, starim voénjacima i vinogradima. Cesto trazi hranu na tlu. Zimije ceséau nizij. ‘84, Dryocopus martius - crna Zuna: nije posmatrana, ali je njeno prisustvo registrovano po karakteristi¢nim dupljama na stablima éetinara i bukve oko Dobre Vodei Yelikog Vetrena na Juhoru (Puzoviéetal, 1988). 85.Dendrocopos major -velikiSareni detli¢: obiéna gnezdarica po listopadnim Sumama, kao iu sadenim kulturama éetinara. Najée8¢ijeu borovim ihrastovim, au ostacima vodoplavnih Suma94 Stankovié, B deli stanistesa sirijskim Sarenim detliem izelenom Zunom. Ujesenizimu, sve vrste detlica se mogu naciuistom stanistu, 86.Dendrocopossyriacus -sirijskiSareni detlié. najéeSée gnezdiu starim voenjacimaiukulturn predelu nizijeipobrda. Cestjeu ostacima vodoplavnih Suma iu blizini ljudskih naselja 87. Dendrocopos medius - srednjiSareni detlié: gnezdiu hrastovim Sumama i sikarama iu ostacima vodoplavnih Suma sa hrastom. Zimi postaje €e8¢i po voénjacima iu blizini ljudskih naselja. 88. Dendrocopos minor - mali Sareni detlié: gnezdi u bukovim i ostacima vodoplavnih Suma meSovitog sastava, iu starim vo¢njacima. Nije narocito Gest. Zimi je CeS¢i u niziji oko naselja, kadase pojavljujeuglavnom pojedinaéno, 89. Galerida cristata - CubastaSeva: gnezdi na otvorenim terenima kulturnog pojasa - obradivim poljima nizije i pobrda, stanistima sa niskom travom, ledinama i utrinama. U jesen i zimu brojnost poraste zbog pridoslica sa severa, pa postaje vrlo Cesta u niziji, du? putevai oko naselja Svake zime veliki broj primeraka zimuje oko Jagodine, 90. Lullula arborea - Sumska eva: gnezdi po otvorenim terenimasa Zbunastim rastinjem, livdama ipainjacima Juhorai Crnog vrha. SluSana je pesmau majuijulu 1984. po livadamai pan severozapadnog dela Juhora. U april 1984. pri vrhu brda leve strane Bagrdanske klisure pronadeno je u travi uz hrastov: jaja (Puzovié, 1987 ined), 91. Alauda arvensis - polska po obradivim poljima stan at niskom travom, pobrda. Uvecem broju gnezdi na p: arovito brojna. 92.Riparia riparia -lastabregunica:brojuc gneztcéckolonije se nalazeustrmim obalama Velike Morave (Bagrdanski tesnac) i barama kod Predora, 2 broje od 100 do 200 parova. Neke kolonije nisuaktivnesvake godine, zbog pomeranja i formiranja kolonijanadrugim mestin seobe bregunice se vidaju na svim vecim vodenim povrSinama. 93. Hirundo rustica ~ scoska lasta: gnezdi u svim seoskim naseljima ina periferijiJagodine, po nadstreSnicama kuéa, Stalama i ambarima, Hranu trazi leted nisko iznaz zemlje ili vode, duZ puteva, njiva, Zitnih poljailivada, Dolazi krajem marta ii pocetkom aprila, ajesenjaseobajei septembru. Krajem avgusta se okupljaju u velika jata od oko 100, auseptembru sunanckim ‘mestima zapaiena eta kojasu brojala ido nekoliko stotinaprimeraka, 94. Delichon urbica - gradska lasta: gnezdi po antropogenim objektima, pre svega u gradskoj urbanoj sredini, a rede i u seoskim naseljima. U Jagodini na zgradama gnezdi yrlo brojna populacija ove vrste. Prolecni dolazak je krajem marta (30., 31.), ili potetkom aprila (02.,03., 04,,08., 11,, 17). Jesenja seoba je razvucena. Prva okupljanja su registrovana krajem jula, a intenzivna su tokom aygusta, Odlaze u septembru. 95.Anthus trivialis - Sumska trepteljka: gnezdi na Juhoru i Crnom vrhu po livadama wz rubove Suma, na Sumskim se¢inama, u Zbunastom rastinju i vinogradima. Nije narotito brojna Jesenja seobajeu septembru, 96.Anthus pratensis -livadska trepteljka: posmatrana je na jesenjojseobiu Bagrdanskom tesnacu. Brojnost variraiz godine u godinu. Nije brojna - vidajuse pojedinatni primerci ili manja jata. 97.Motacilla flava -Zuta pliska: ‘AMF flava obitna zuta pliska: sre¢e se po livadama uz rubove vodoplavnih Suma u dolini Velike Morave injenih pritoka, po ritovima ina livadama duz retnih tokova. Vrlo jeestai brojnana seobiuavgustu duzZVelike Morave. Af feldegg ~ crnoglava Zuta pliska: uglavnom gnezdi po livadamai Zitnim poljimanizije, Velo jebrojnau okolini Jagodineiu Levatkoj kotlini U toku jeSirenje areala ove podvrste,zaStajoj pogoduju velikeitne povrsinei, po mogucnosti, blizina vode, ali dobro podnosiisusu.U proleée olazi krajem aprila ili pogetkom maja. Najraniji dolazakje zabelezen 11.04. 1995.Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju 5 98.Motacilla cinerea - planinska pliska: gnezdina Juhoruuzizvore, Sumske potoke irecice. U julu, kada poletarci krenu u skitnju, éesto se vidaju na Lugomiru. Zimi su posmatrani samo retki pojedinaéni primerci na nezamrzlim recicamanaJuhoru. 99.Motacitla alba - bela pliska: gnezdi na’ljunkovitim obalama Velike Morave, Lugomirai Belice. Gnezdi iu samom gradskom jezgru na viSespratnicama, kao i po kamenjarima. Van perioda gneidenja vida se po obradivim povrsinama, ledinama, utrinama duz puteva, i plavnim povrSinama. Zimi se vidaju pojedinatni primerci pored nezamrzlih voda u nizij. 100. Ginclus cinclus - vodeni kos: verovatno gnezdi na reéicama Juhora, gde za to postoje optimalni uslovi. Tokom terenskog radazabelezen jesamo 12.07.1984. kadaje,na Lugomiru kod Kolara jedan mladi primerak prstenovan. 101. Troglodytes troglodytes — carié: nejéeS¢e gnezdi na viaznim, senovitim stanistima, kakva postojeu bukovim Sumama, medu korenjem izilama, u gustom Siprazju duz Sumskih potok retica, iu ostacima vodoplavnih Suma. Van perioda gnezdenja postajeéeSciu niziji, unaseljima isvuda gde ima Zbunja, alije tada malibrojan. 102. Prunella modularis - obitan popié:u periodu istrazivanja posmatran je samo dva puta. Na Dragocveta¢kom jezeru je jedan primerak posmatran 02. 11. 1986., na zakasneloj seobi ili zimovanju. Takode, jedan primerak je posmatran na zimovanju 17. 01. 1987.u Bagedanskom tesnacu, Vrlo je redakzimski gost. 103. Brithacus rubecula - crvendaé: jedna je od najéeS¢ih Sumskih pevatica. Bira mezofilnija stanista. Gnezdi u listopadnim Sumamai Sikarama, pre svega bukovim ihrastovim, spratom Zbunja, u gustom Siprazju u ostacima Suma pored reka, gde deli stanistes: jesen izimu jevrlo éestu naseljima po bastamai dvoristima. 104. Luscinia megarhynchos - obitan slavuj: gnezdi najéesée u hrastovim i hrastovo-grabovim, cima vodoplavnih Suma (vrbacima), Zivim ogradama dui puteva injiva (sastavljenim od divlje gloga i kupine). Dolazi u prvoj polovini aprila. Prva proleéna pesma je pojedinih godina registrovana od 04.- 22.04. 105. Phoenicurus ochruros ~ planinska crvenrepka: gnezdi u naseljima, po krovovima kuéa, Stalama, ambarima i barakama, Redovno gnezdi u Jagodini po bastamai dvori8tima. Zimi se uglavnom vidaju pojedinatni primer 106. Phoenicurus phoenicurus - crvenrepka: gnezdi Ijudskim naseljima, kao i prethodna vrsta. Ova pojava je novijeg datuma. Izvorna staniSta su joj stari seoski vocnjaci ilistopadne sume. Gnezdi uJagodini, po krovovima kuca, Supama, bastama, dvoristima, Narotito je bila brojna 1994.1 1995. Kod Lanista je odstreljen mladi muzjak 20.09. 1900. (Vasié& Obratil, 1990). 107. Saxicola rubetra - obitna travarka: iz perioda gnezdenja potiéu samo 3 nalaza. U Ritu je 23.i 24.05. 1987. bilaéestau visokoj travi. Narednih godina nije vise nalazena na ovom lokalitetu, ‘Trecinalaz jez maja 1991. kada je uhva¢en jedan primeraku blizini Jagodine, na putu za selo Stiplje. zgleda dase mali broj parovavrlo retko gnezdiu karakteristicnim stanistima sa visokom travom i Zbunastim rastinjem. Van perioda gnezdenja, posmatrana je na jesenjoj seobi povremeno u Bagrdanskom tesnacui 3. 10. 1986. na Crnom vrhu. 108. Saxicola torquata - crnoglava travarka: vrlo verovatno je malobrojna gnezdarica. Prvi putje posmatranana gneZdenju 1997. u Zbunastom rastinju pored puta, nadomakJagodine (jedan par). Gnezdila jei 1998. u obliinjem vikend-naselju. U nedovoljno istrazenoj Levackoj kotlini postoje uslovi za gnezdenje ove vrste. Na periferiji Jagodine 4 pr. su posmatrana na prole¢noj seobi waprilu 1996. UzJagodinu je odstreljen muzjak 19.09. 1900. (Vasié& Obratil, 1990). 109, Turdus merula - kos: gnezdiu stopadnim Sumama isikaramameSovitog sastava, anajeeSG jeu hrastovo-grabovim Sumama sa spratom gustog Zbunja (glog idren), po Sumskim sedinama96 skovlé, B iZivim ogradama od gloga, divlje ruze i kupine. Gest je u voenjacima, vinogradima, judskim, naseljima po dvoristima i bastama. Gnezdasu nalazena iu sadenim etinarskim Sumama, 110. Turdus pilaris - drozd branjug: redovan zimski gost. Uglavnom se vidaju pojedinatni primerct ‘wzbunastom rastinju u blizini naselja. Na migracijise vida u jatima od po 10-ak pr. u kulturnim predelimannizijei pobrda, LLL Turdus philomelos ~ drozd pevat: gnezdina Juhoru. U maju ijulu 1984, je éesto stusana| iz hrastovih, a rede i iz bukovih Suma (Puzovté et al. 1988). Vise aktivnih gnezda je pronadenou Sumamacerai sladuna, Tokom jula 1984. su posmatrana manja jata po vocnjarima ivinogradima, Turdus sp. (iliacus ?) - na \urdevom brdu je 14. 02. 1991. posmatrana ptica u letu, 2a koju se s2 sigurno3¢u nije moglo reci kojoj vrsti pripada(F iliacusili T philomelos). 112. Turdus viscivorus - drozd imelas: vida se samo zimiu manjem broju,u pobrdui podnozjuJuhora iCrnog vrha, 113.Locustella naevia - cvréiétrééar:u gustim vrbacima Bagrdanskog tesnaca uz Veliku Moravu, ulovijen 1 pr umrezu tokom prolecneseobe 12.05. 1984, (Puzovic, 1987 ined). 114, Locustella luscinioides - obigan cvréi¢:u vrbacima Bagrdanskog tesnaca uz Veliku Moray ulovijen 1 pr.umrezutokom proleéne seobe 12.05. 1984.,tokom jesenje seobe 14.09. 1984 (Puzovié, 1987 ined). 115. Acrocephalus paludicola -trstenjak Sevar: UzJagodinu je odstreljen muzjak 18.09. 1900.04 strane Santarijusa (Reiser, 1904; Vasi¢& Obratil, 1990). 116. Acrocephalus schoenobaenus - trstenjak rogozar: spada u vero posmatran.u periodu gneZenja tokom vise godina, na Dragocvi Velike Morave kod Predora. 117. Acrocephalus palustris - trstenjak mlakar: gnezdiu ostacima vodoplavnih Suma od vrbe duz Velike Morave u emeranoj vegetaciji bara (kod Predoraina Dragocvetaékom jezeru)..$ proleéa dolaze dosta kasno. U Ritu je 23. 124. 05. 1987. posmatran vedi broj pr., a 29. 05. 1998. je u pSenignom polju, takodeu Ritu, posmatrano 4 pr. 118. Acrocephalus scirpaceus - trstenjak cvrkuti¢: za definisanje konacnog statusa ove vrste su potrebna dodatna istrazivanja. Problem predstavija njegova velika slicnost sa prethodnom vrstom, to oteZava determinaciju u prirodi, Pouzdano je registrovan na jesenjoj scobi 26. 08. 1994. ugustimvrbacima dui Velike Morave. Uz Jagodinu je odstreljen muzjak 20.09.1900. (Vasié & Obratil, 1990). 119. Acrocephalus arundinaceus - veliki trstenjak gnezdi po barama dui Velike Morave gdeima dovoljno rogozai trske. Gnezdi ina Dragocvetaékom jezeru. Na jesenjoj seobi je brojniji. 120. Hippolais icterina - uti vojié: posmatrani su pojedinaéni primerci na jesenjoj scobiuavgustu iseptembru po vrbacima duz Velike Morave, u Bagrdanskom tesnacu, kod LanistaiPredora. U proleée je lovijen mrezama u Bagrdanskom tesnacu tokom 12.-15.05. 1984, (Puzovié, 1987 ined). 121. Sylvia nisoria - pegava grmusa: zabelezena je samo uBagrdanskom tesnacu 13,05. 1984.kada je 1 pr.uhvacen mrezom (Puzovié, 1987 ined). 122. Sylvia curruca - grmusaéevtljinka: iz perioda istrazivanja poticu samo tri nalaza ove retke vrste.U Ritu je 1 pr. posmatran 23.05. 1987, kod Kolaraje 14. 07.1984. ulovijen 1 pr. wornitolosku mrezu,a.14.04. 1998. je 1 pr. posmatran u Jagodini. NaJuhoruiCrnom vrhu gnezdise umladim kulturama éetinara. 123. Splvia communis - obiéna grmusa: gnezdi u Zbunju nastalom degradacijom Sume, u Zivim. ogradama (trnjina, divlja rufa) i Sibljacima potolinskog pojasa. Vrlo je Cesta po vrbacima u dolinama reka, narotito duz Velike Morave. Jedna je od ée&¢ih i brojnijih vrsta. tu gnezdaricu posto je kom jezeruibarama duzPregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju 07 124. Sylvia borin - vrtna grmuSa: posmatrana je 07. 09. 1989. u Bagrdanskom tesnacu u gustom yrbaku, Naistom mestu je 1984, bila redovna na prolenoj seobi (27.04. ~ 14.05.),aredana jesenjoj seobi (30. - 31.08.) (Puzovié, 1987 ined). 125. Sylvia atricapilla - crnoglava grmusa: najée8¢e gnezdi u medovitim listopadnim Sumamait Sikarama (hrastovim, grabovim i bukovo-grabovim) sa gustim spratom Zbunja. Gnezdi po ostacima vodoplaynih vrbovih Suma u dolini Velike Morave, kao i po manjim vrbacima, Ima izrazenu jesenju seobu. 126. Phylloscopus sibilatrix - Sumski zvizdak: posmatran je uglavnom na jesenjoj seobi po hrastovim Sumama i Sikarama, voénjacima i vrbacima dui recnih tokova. Najbrojniji je u ‘ostacima vodoplavnih Suma. dolini Velike Morave, posebno uavgustu i septembru. Poslednje jedinke ostaju do prve polovine oktobra (3., 11.). Prolecna seoba je manje izrazena, 127. Phylloscopus collybitta - obican zvitdak: spadau grupu najéeScih Sumskih ptica, Gnezdiusvim Sumskim biotopima.§ proleéa dolaziumartu, aodlaziuglavnom uoktobru, 128. Phylloscopus trochilus - zviidak kovatic:u periodu licnih istrazivanja registrovan jes: puta: Dragocvetatko jezero, po I pr. 11. 10.12. 11. 1986. U Bagrdanskom tesnacu tokom akeij praéenja migracije pticau 1984. abelezen je ukupno 20 puta: 04. 04.,21.04.,03.05.,od 31. 08. ~ 06.10. (Puzovie, 1987 ined). 129. Regulus regulus - obican kraljié: posmatran je od septembra do aprila, s tim dajezimiina proleénoj seobi najzeS¢i, Tada se spustau niziju i pobrde, gde je test po sadenim éetinarima, a rediulistopadnim Sumama. Nijebrojan. Ponekad jew drustvu sa senicama, Registrovan je po glasu 10.08. 1984. po kulturamacetinara oko VetrenanaJuhoru. Obzirom dase po vrhovima Juhora (na potezuDobre VodeVeliki Vetren) nalaze velike povrsine sadenih ¢etinarau kojima dominiraju kulture smrée, belog bora i kavkaske ele, moguéejedase tui gnezdi, 130. Regulus ignicapillus --vatroglavi kraljié:redak jei malobrojan. Za vreme jakih zima pojave se pojedinaéni primerci, Zesto zajedno sa obiénim kraljicem, Jedna ptica uhva¢ena mreZom u Bagrdanskom tesnacu 14.04. 1984. (Pazovlé, 1987 ined). UcentruJagodine navetinaru, 1 pr. 21,12, 1984, (Puzovié, voce viva). 131. Muscicapa striata - siva muharica: posmatrana je na jesenjoj seobi u avgustu u ostacima vodoplavnih vrbovih Suma dui Velike Morave, gde je inajée8¢a. Posmatrana jei po rubovima Suma izZivim ogradama kulturnog pojasa Crnog VrhaiLevéa. Uvekjemalobrojna. 132. Ficedula albicollis - belovrata muharica: pomatrana je na prolecnoj scobi 1997. Na periferiji Jagodine su od 21. 04.do 25.04. svakodnevno posmatrana 2 muzjaka po gradskim dvoristima, Tako postoje odgovarajuca stanista bukovo-grabovih SumanaJuhorui Crnom Vrhu, belovrata muharica tu nije nadenau periodu gnezdenja. 133.Ficedula hypoleuca - Sarena mubarica: jedna Zenka je posmatrana na jesenjoj seobi, 17.08. 1985. uBagrdanskom tesnacu, u hrastovoj Sikari. 134. Aegithalos caudatus - dugorepa senica: gnezdiu meXovitim vodoplavnim hrastovo-grabovim Sumama i starim voénjacima, Preko jesent i zime se mogu registrovati jata koja broje do 10 primeraka. Domacim primercima se pridruZuju oniizbrdsko-planinskih Suma iiz severnijih zemalja (podvrsta caudatus). Tada su deste u potolini, gde ima drveCa, 135.Parus palustris - siva senica: gnezdiu bukovo-grabovim i hrastovim (mezofilnim) Sumama. Preko jeseni izime je éestau potolini, ai je malobrojna u meSovitim jatimasenica. 136.Parus lugubris - balkanska senica:jedan pr. jeregistrovan 10.08. 1984. umanjoj kulturibelog bora okruzenoj bukovom Sumom, u blizini Dobre Vodena Juhoru (Przoviéet al. 1988). 137.Parus ater - jelovasenica: gnezdi na Juhoru po éetinarskim zasadima oko Dobre Yodei Velikog Vetrena, Posmatrana jena ovoj planini tokom 1984. (Puzoviéet al. 1988).NaCrnom Vrhu je posmatrana 29, 08. 1986.u borovim zasadima na lokaciji Mali Vrh (600 m).98. Stankovie, B. 138. Parus caeruleus - plava senica: gnezdi w svim listopadnim Suma ama, ju starim vocnjacima, NajéeS¢a je u hrastovo-grabovimi vodoplavnims vrbe Jeseni zimu provodi u niziji ujatima od do 20 pr. esto meSanim sa ostalim vrstama senica 139. Parus major - velika senica:jednajeod najéeSah vrsta. Gnezdi seusvimlistopadnim Sumama i8ikarama, na usamljenom drvecu, drvoredima, kao svudagde postoje odgovarajuée duplje, prirodneilivestacke. Odsustvujeu gusto sadenim Zetinarima, Priliéno se odomaéilaipriblizila Covel, pa se gnezdi po dvoristima, parkovima i grobljima. Primerci koji Zive una mestimaéesto koriste razne antropogene objektezasmestaj gnezda, Posto sutonajée iSupljineu drvenim, zidanim imetalnim objektima, dolazi do kompeticijesa vrapcima. jesenii zimedominira brojno8cuumesovitim jatima. 140. Sitfa europaea - breljez:gnezdiseulistopadnim Sumama, éeSéebukovim, gdejeinajbrojnij, ustarim vocnjacimai drvoredima, Jesen izimu provodiu stim stanistimau kojimase ignezdi, audruzujeseu meSovitajata. 141. Certhia familiaris —kratkokijuni puzié:gnezdi se ubukovimumamaJuhorai Crnog vth sevidaju retki pojedinatni primerci po Sumama u niziji,u drustvu sadugokljunim puzié 142. Certhia brachydactyla - dugokljuni puzi¢. gnezdise whrastovim SumamaiSikarama, ostacima vodoplavnih Suma, starim voénjacima idrvoredima sastavljenim od starih bagrema i topola. Jesen izimu provodiiuglavnom u stanistima u kojima sei gnezdi, Uvek je malobrojan. 143. Remiz pendulinus — bela senica: nekoliko pr. je posmatrano u gustom rogozu na Dragocvetatkom jezeru, 11.10, 1987, jedan pr. jeposmatran 19. 07. 1998. naobali Velike Morave kod Predora, sto je rano za potetak jesenje skitnje, Postoje povoljni uslovi za gnezdenje u ostacima gustih, neprohodnih vodoplavnih Suma od vrbe itopole duz Velike Morave kod sela Predora. 144, Oriolus oriolus -vuga: vrlo je testa gnezdarica. Gnezdi se w listopadnim SumamaiSikarama nizijei pobrda, osimucistim bukovim ibukovo-grabovim. Najge8éa eu hrastovim (hrastovo- sgrabovim) i ostacima vodoplavnih Suma od vrbe i topole duz Velike Morave. Gnezdi se i po drvoredima istarim zabranima od sadene topole i bagrema, i starim voénjacima. U prolece dolazi krajem aprila, aodlazi krajem avgustaili pogetkom septembra. 145. Lanius collurio - obican svravak: karakteristi¢na je gnezdarica svih otvorenihi poluotvorenih staniStapotolinskog pojasa. Vrloeestibrojan, Gnezdise u2bunastim zajednicama, nastalim degradacijomSume, koje se sastoje od trnjine, gloga, divijeruze, zatim u Zivim ogradama dui putevai njiva, poSumskim seéinama, ibljacima, vocnjacima ivinogradima. Dolazikrajem april aodlaziu septembruili oktobru. 146.Laniusminor ~crnoglavisvratak:vrloeredakimalobrojan, to otezava konaéno utvrdivanje njegovog migratornog statusa. Yerovatno se sporadino gnezdi. U dolini{tipljanske reke su 11.05. 1997. posmatrana 4 pr, u povoljnom staniStu (poluotvorenitereni sausamljenim drveéem (orah)ivisokim Zbunjem, pored reke, dui njivailivada). URitu je 24.05. 1987, posmatran 1 pr. uvisokom Zbunju pored kanala, Uzauto put kod Mijatovca 1 pr. je zabeleven 19.07, 1996.i3 pr. na Zicama u polju blizu restorana u Bagrdanskom tesnacu, Na tom istom mestu je 3 pr. registrovano i 16.07. 1997. 1 pr. oko jedan kilometar severno od Bagrdana. Takode, opet na istommestu 08,07. 1998, jezabelezen 1 pr, 10.07.2 pr.i 13,07. 1998.6 pr. (Puzovié,vivavoce) 147, Lanius excubitor - veliki svraéak: redak je i malobrojan zimski gost. Za vremevreme ima je neSto brojnji Po jedan primerakje posmatran je najuhoru, 21. 12, nabrdu Lojza,i23, 12, 1984, Kod selaKolara (Parzoviéetal, 1988). Uselu Bunar je posmatran 1 pr.4.11.1990.i3 pr, ufebruaru 1993. UzJagodinu su odstreljenimuyjakiZenka 17.1 18.09. 1900, Vasié8& Obratil, 1990).Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoraviju 99 148. Lanius senator -ridoglavisvratak: jedan mudjak je posmatranu visokom ZbunjuwataruBunara uLevatkoj kotlini 15.04. 1985 lus glandarius ~ kreja: éesta je stanarica listopadnih Suma, Sikara i starih vocnjaka. fa je u hrastovim i meSovitim Sumama, a vida se i po sadenim kulturama éetinara na JuhoruiCrnom vrhu, ali tunije gnezdarica. Ukulturnom pojasunizije i pobrda prezimljuje. 150. Pica pica - svraka: jedna je od najée3cih gnezdarica podrugja. Gnezdise svuda gdeima drveca ivisokog Zbunja:usred poljailivada, u Sikarama, drvoredima istarim voénjacima. Najées¢e se vida po oranicama, naseljenim mestima, deponijama, dui puteva. 151. Corvus monedula - éavka: uglavnomse na istrazivanom podrugju gnezdi na antropogenim objektima (krovovi, nadstreinice, dimnjaci, tavani kuéa, zgrada i industrijskih objekata), Prirodne niSe za gnezdenje (duplje u stablima) su sve deficitarnije. U vreme jesenje i zimske skitnje, jata ove vrste i drugih predstavnika familije vrana zadrzavaju se na poljima, uirinama, smetlistima, Najbrojnija jeu dolini Velike Morave. 152. Corvus frugilegus - gaéac: vrlo je éestibrojan. Gnezdi se najécSécuravnici, na visokim stablima Chrast, topola, bagrem, vrba), po rubovima Suma, Sikarama, drvoredimai grupamastablima usred polja. Najbrojnijije zimi, kada se zadrZava u jatima koja broje vise stotina jedink\ 153. Corvus. cornix- siva vrana: jedna je od najéeSéh vrsta kulturnog pojasa. Gnezdi se poravnicii pobrdu, gdeuz otvorene terene ima visokog drveca. Uhladnom periodu godine je vrlo brojna po poljima iu blizini naseljenih mestau dolini, estou satavu meSovitih jata familije Corvidae. 154, Corvus coraz— gavran: gnezdise u Sumama Juhora i Crnog vrha. Posmatran je od martado oktobrana Crnom vrhu. Nabe planine se gnezde po 2-3 para. Hrani se po poljima ilivadama, 155. Sturnus vulgaris - évorak: gnezdi se usvetlim otvorenim Sumarcima, usamljenom drveéu usred livada, drvoredimaistarim voénjacima, Najée8éijeu ostacima vodoplaynihSumaod topole ivrbeu dolinamareka, gdese gnezde manje kolonijeu dupljam drveéa. Za vreme jesenjeseobe uoktobru, vidaju se éesto veta jata, Primeceno je 23. 09. 1990, oko 2000 pr. na nocenju ublizini Jagodine, a u jsene 1998-1999. nekoliko hiljada jedinki na no¢enju u tr8¢acima LaniStanske bare (Puzovi¢, viva voce). Kada su zime blage, manja jata ostaju u dolini Velike Morave. 156. Passer domesticus - domati vrabac: koncentrise se oko naseljenih mesta. Kao sinantropna vista, gnezdi se uglavnom naantropogenim objektima. Uvek je veomabrojan, anarotito preko jeseniizime. 157. Passer hispaniolensis - Spanski vrabac: zabelezen je kod Jagodine 15. 10. 1916. (Gengler, 1920). 158. Passer montanus - poliski vrabac: gnezdi se po dupljama i pukotinama drveéa i ostacima vodoplavnih Suma, drvecu usred polja, drvoredima, Sikarama, starim vocnjacima, napustenim gnezdima vrana ilasta bregunica, po rupamauzemijiistrmim obalama. Vrloje brojan po poljima, narovito tokom jesent i zime, kada se Cesto vidaju jata od po stotinjak primeraka, kao i po naseljenim mestimau niziji. 159.Fringilla coelebs - 2eba: gnezdise u svimSumskim biotopima, a najtesCajeubukovimihrasovim Sumama. Cestajeu ostacima vodoplavnih Suma. i kulturama éetinaranaJuhorui Crnomvrhu, kao iustarim voénjacima, Manja jata prezimljuju uniziji 160. Fringilla montifringilla - severna zeba: redi je zimski gost - posmatrana je éetiri puta: kod Kolara23. 12.1984. 10 pr. (Puzovicetal. 1988),na periferijiJagodine 16.01.1987. oko 20 pr.ina Durdevom brdu 5.01. 1997. malo meSovito jato sa obitnim zebama. U Bagrdanskom tesnacu jato od 80 pr. jeregistrovano 12. 10. 1984. (Puzovié, 1987 ted). 161. Carduelis chloris - 2lentarka: gneadise po hrastovim Sumama i dikarama, ostacima vodoplavnih Suma i starim voénjacima. U periodu gneZdenja nije narozito brojna, ali na jesenjoj seobi i100 __ Stankorté, BL preko zime jeste, narodito u sastavu meSovitih jata, sazebama. Po poljimainaseljimase vidaju jata koja broje po vise desetina primeraka, GeSljugar: najéeS¢e se gnezdiustarim vocnjacima, osacima vodoplavnih Sumai hrastovim Sumama i ikarama. Prezimljuju po poljima u blizini naselja, kada se éesto vidaju jata od po vite desetina primerak: 163. Carduelis spinus - ak: redovan je zimski gost. Vida seu manjim jatima (do 10 primeraka) ili zajedno sa prethodnom vrstom po poljima nizije i pobrda, ipo sadenim éetinarskim kulturama. 164. Carduelis cannabina - konop\jarka: redovan je zimski gost, ali brojnost varira iz godine u godinu. Prezimljuju u nizijii pobrdima po poljimai oko naselja, najées¢e jata koja broje do 10 primeraka. 165.Lo.xia curvirostra - krstokljun: Na Crnom vrhu jeu zimu 1987, posmatrano nekoliko pr. uborovo} kulturi, 166.Pyrrhula pyrrhula - zimovka:svake jezimeredovnai povremeno brojna posumama, sikaram, voénjacima, Sibljacima i naseljenim mestima. Uglavnomse vidaju mala jata do 10-ak pr. rant sesemenjem javora, jasena, bukve i smrée (na Juhorui Grnom vrhu), 167. Coccothraustes coccothraustes - batokljun: gnezdi seu starim vocnjacimai hrastovimsemama (sa bukvom, javorom ili jasenom), ali je malobrojan. Zimi je brojniji, Tada se cesto vidaju pojedinaéni primerci ili manja jata koja broje do 10-ak jedinki. Zimi se hrani gloginjama, trnjinama, semenjem javora, jasena i bukve, pase tada vida zajedno sazimovk: 168. Emberiza cifrinella - stenadica Zutovoljka: vrlo je Cesta gnezdarica u potolinskom po} Gnezdi se u visokoj travi, po Sumskim proplancima, livadama, rubovima Suma i Sumskim setinama, vo¢njacima iZivim ogradama dui putevainjiva, Zimi se vidaju brojna manja jata po poljima, Sikaramaidibljacima. 169, Emberiza cirlus - crnogrlastrnadica: vrlo verovatno se gnezdiu pobrdu Juhorai Crnog vrh uvisokoj traviiZbunju, po proplancima, hrastovim Sikarama, vo¢njacima, livadama sibljacim Reda je od prethodne vrste. 170.Emberiza hortulana - yrtna stnadica: Na Juhoru, uvoénjaku kraj Tnovatkog zbegaje 23.05. 1984. sluSana pesma jednog muyjaka (Puzoviéctal. 1986). UBagrdanskom tesnacu je po 1 pr. lovijenumreze tokom 30. 04.,3.05.i4.05. 1984. (Puzovi¢, 1987 ined). NaJuhoruiCrnomyrhu postoje povoljna stanista za Zivot ove vrste. 171 Emberiza schoeniclus - mozvarna strnadica: posmatrana je uglavnom na jesenjoj seobi, ito: na Dragocvetaékom jezeru 11. 10. 1986. 4 pr.uSevaru; 2. 11. 1986. takode 4 pry 26,03. 1987, nekoliko pr., odnosno uBagrdanskom tesnacu8. i 15.1. 1987. manjajata po poljima i trS¢acima. 172.Miliaria calandra - velika strnadica: retko je posmatrana, u okolini sela Bunara 14.06. 1985. 1 pr. iu poljskoj Zivici u blizini Jagodine 15.04. 1995. DISKUSIJA I ZAKLJUCCI Ukupni broj zabeleZenih vrsta u Sirem regionu Jagodine, koji podrazumeva dolinu Morave od Bagrdanske klisure do Mijatovea iznosi 172 vrste. Sumiranjem rezultata istrazivanja izvrsena je analiza, i izdvojene su glavne avifaunistitke karakteristike istrazivanog podrugja. 1) Zastupljena su dva ipa ornitofaune: potolinski ibrdsko - planinskih, Zbog veée zastupljenosti niaijskih predela dominira potolinski tip koga karakterise veliki broj vrsta. 2) Relativno je visok divervitet faune ptica, a uslovijen je raznovrsnostu stanista (Sumskih, potolinskih i vlaznih), i Ginjenicom da se istrazivano podrugje nalazi na moraysko-vardarskom migratornom pravcu.Pregled faune ptica Sire okoline Jagodine u srednjem Pomoravlju 101 Uperiodu istrazivanja, od 1984, do 1998. jeregistrovano 166 vrsta, od ukupno registrovanih oko 350 urbiji.91 vrsta eposmatranaureproduktivnom periodu. Za 75 vrstajeutvrdeno sigurno gnezdenje (D), za 12 vilo verovatno (C),225 verovatno (B) iza 12 moguce (A). Yrstezadije gneidenje postojeuslovisu:C. nigra, A. querquedula, P parca, Ch. dubius, 8. curruca, 5. borin, M. striata, P. lugubris, R. pendulinus$ B. schoeniclus. Karakteristiéne vrste na zimovanju su: Ph. carbo, B. alba, A, cinerea, C. olor, A. albifrons, A. penelope, A. crecca, A. acuta, A. querquedula, A. clypeata, A. ferina, C. cyaneus, T. totanus, A. hypoleucos, I. ridibundus, A. pratensis, P. modularis, T pilaris, T. viscivorus, R. ignicapillus, L excubitor, E montifringilla, C. spinus, C. cannabina, L. curvirostrai P. pyrrhula. Na seobi su posmatrane sledece znaéajnije vrste: P cristatus, P. nigricollis, N. nycticorax, E. garzetta, C. nigra, C. ciconia, A. nyroca, F vespertinus, R. aquaticus, P parva, Ch. dubius, V. vanellus, G.gallinago. T. ochropus, 1 glareola, S. hirundo, Ch, niger, Ch. leucoptrus, A. apus, A. scirpaceus, H. icterina, S. curruca, 8. borin, Ph. sibilatrix, Ph, trochilus, M. striata, F albicollis, R hypoleuca. 3) Velika je sliénostu sastavu ornitofaune obradenih stanista. Razlozi ove sicnostisu sledect bliskost, svatrizastupljenabioma, ekotonski karal:teristrazivanog podrudja, sukcesivnasmena stanista preko prelaznih produkata (Sumskih derivata), specifitna ekologija iadaptivne sposobnosti mnogih vrsta, ‘Najvie vrsta posmatranih u periodu gneidenja (53) zabelezeno je whrastovim Sumamaisikarama. 4)Potolinskipredeoimaraznovisnu: , koja pored pomenutih zimovalica tine: domaée i ,strane” populacije ptica stanarica. Sirane gostajuée populacije su planinskei populace iz severnijih zemalja, kojenajée8ée ne pripadaju podivrstistanarica. Moravsko - vardarski pravacseobe je slabijeg intenziteta (uglavnom malibroj primeraka) i pored velikog broja posmatranih vrsta. Istrazivanje se ne zavrSavana ovom pregledu. Prikazani spisak vrsta nije konatan i podlozan je izmenamaidopunama. Za jedan broj vrstasu potrebna dodatna istrazivanja, dabiseutvrdio konaéni sgnezdiliSni status, otklonile neke sumnjeili potvrdile pretpostavke. SUMMARY ‘Theresearched area includes parts of middle Morava valley and southeastern Sumadija (C Serbia): the valley of Velika Morava, parts of Juhor Mt, Crni Vrh Mt. And the Levaé valleys. It belongs to the Peripannonic region of Serbia. The greatest altitudes are at Juhor Mt. (773 m) and the Crni Vrh Mt. (707 m), while the lowest altitude point is in the Velika Morava valley (106 m). The most prominent hydrographical objects are the mid flow of Velika Morava and its lesser tributaries. Along the Velika Morava River, there are many ponds overgrown with emersed vegetation, and the marshes that are periodically flooded by Velika Morava and its tributaries. At Dragocvet village, there is an artificial accumulation, and to the north from Jagodina, a spacious flooded marsh surface. ‘According to this survey, 172 species of birds have been noted so far in the broader Jagodina area in middle Morava valley. The relatively high diversity of bird fauna is caused by long-term research, various habitats and the fact that the area is situated on the Morava-Vardar migratory passway. In the period of most intensive fieldwork, from 1984 to 2000, 167 bird species were recorded. Only 4 species have records older than halfa century (Plegadis falcinellus, Buteo lagopus, Acrocephalus paludicola, Passer hispaniolensis), and one species was noted last time three decades ago (Aquila heliaca). From the total number of species (172), 104 are considered to breed (61%). 75 species are certain breeders, 12are highly probable breeders, 5 are probable and 12 are possible breeders. Itis necessary to take measurementsin order to recognize some of the most important bird habitats in Morava valley, and to name them the protected natural areas. These could be parts ofJuhor Mt. And102 Ciconta 9. Crni Vrh Mt, but also Lanistanska pond, parts of marsh near Belica River, Dragocvetacko lake and Bagrdanska gorge. LITERATURA Anonimus (1897): Vesti. Lovac, Beograd, 6:46, Colig, 6. (1984): Prstenovanje ptica u Srbiji - zaseda u Bagrdanu. Zov, Beograd, 5. oktobar: 24-25. Gengler, J. (1920): Balkanvogel. Altenburg. Koraé, M. (1979): Flora i vegetacija Sumskog podruéja planine Juhor. Doktorska disertacija, Zagreb. Marinkovi¢, D. (1979): Grabljivice Crnog Vrha. Drustvo mladih istrazivaca ,Polet”, zbornik radova ~ Crni veh, Kragujevac, 2:54-57. Marinkovié, D. (1982): Golub grivnjas od 1977. potinje da gnezdi na Velikoj Moravi oko Svetozareva i Cuprije. Lovatke novine, Novi Sad, 6:23. ‘Matvejeu, S. D. (1950): Rasprostranjenje Zivot ptica u Srbiji. Srpska akademija nauka i umetnosti, knjiga 161, Beograd. ‘Matvejeu, 8. D. (1976): Pregled faune ptica Balkanskog poluostrva : detlidiptice pevatice. SANU, knjiga 46, Beograd. Matvejev, 8. D. & Pucner, I,J. (1989): Karta bioma: Predeli Jugoslavije i njihova zastita, Prirodnjacki muze}, knjiga 36, Beograd. Mihajlovié, M. (1993): Yubav gusanai sivog labuda kraj Morave. Politika, Beograd, 16, mart 1993. Milenkovié, ¥. (1987): Avifauna Dragocvetatkog jezera. Obrazovni centar ,Svetozarevo", maturski rad, Svetozarevo, 17 p. Puzovi¢, S. (1992): Sumska sljuka Scolopax rusticola u Sumadifji. Scolopax, Beograd, 2:13-29. Puzovié, S. (1987 ined); Rezultati pracenja migracije ptica u Bagrdanskoj klisuri 1984, BID Josif pandi¢’, Beograd, manuskript, 17 p. Puzovic, S,, Ham, L, Marinkovié, S, Sekulie V, Peri, ¥. & Obradovic, R. (1986):Jesen|taspekt seobe ptica pored Morave kod Bagrdana (Svetozarevo). VIL Kongres Biologa Jugoslavije, izvodi saopStenja, Budva, 194. Puzovié,$., Milenkovi¢, V, Sekulié, V, Perié, V. 6 Pakovi¢, Z. (1988):Gradaza ornitofaunu planine Juhor, BID ,Josif Pandic’, zbornik radova ,Prvih deset godina”, 95-106. Beograd. Rajzer, 0. (1904): avje8taj o uspjehu ornitoloskih putovanja u Srbiji godine 1899. i 1900. Glasnik 2M BIN, Sarajevo, 16:126-152. Reiser, 0. (1939): Materialien zu einer Ornis Balcanica. 1 Bosnien und Herzegowina nebst Teilen von Serbien und Dalmatien, Selbstverlag des Museums, Wien. Stankovié, B. (1997): Kukumavka (Athene noclua) w urbanoj sredini Jagodine. Ciconia 6: 91-92, Novi Sad. ‘Stepanovi, Z. (1982): Prirodno-geografske odlike Juhora. Istradivacki zbornik-Gornja resava i Juhor: 45- 56.DMI ,Polet”, Kragujevac. Vasié, ¥. (1995): Diverzitet ptica Jugoslavije se pregledom vrsta od medunarodnog znataja. p.471-516. Stevanovie, ¥,, Vasic.V. (ed): Biodiverziter Jugoslavije sa pregledom vrsta od medunarodnog znavaja. BioloSki fakultet i Ecolibri, Beograd. Author's addresse: Boban Stankovié, 35000 Jagodina, Slavke DuroviéB-5 2/33