Snežan a Sam a r dži j a (B eo g r a d )

M A R K O K R A L JE V I Ć I A R A P I N

vo
Vuko m p r i m edbotm u »Malo j p rostona rodn o
j j sl avenoserb -
skoj pj esnar i ci « i z 1814. godine zap oeeto j e izučav anj e ep sk og p ro-
l
blem a j edne od naj p op u arn j i ih l dčn o st i naše u smene umetnosti r e-
či — M ark a Rral j evića. K asn i j ia i sp i t ivanj a (naroiči t o s p očet ka X X
vek a — A . Gav r i l ov ić J . N . Tomi ć , S . St o '
kovi ć) često su p ok u ša-
, j
u
val a da za epsk p p o ul arn os 't ov o gj una k a ot kr i j u ist or i j sk u podlo -
o zakl uča k s amo e ot vrd i o o č e tnu hi o-
gu i opr avdanost . Nj ih v j j p p p
tezu — i sto ri j a j e p otisinu ta. Od i stor i j skog l i ka Mar k a Kr al j evi ća,
usmena u met nost i nj en i t vorc i , p r imaoci -
ip r enosn i ci , zadržali su
nekol iiko o dr edn i ca , al i o b li koval i nov u e
, p sk u l i čnost . K ol i k o r az-
l ozi leže u i stor i j i , a k ol i ko u nepisan i m zaik onim a j edne iumet n ost i ,
stalna j e t ema i straživan j a. Tek , p red nama j e u met ničk i kr ei ran ,
bogat , nov — epslk i živo t .
»M ar k o j e ot el ot vor en a težn j a p r iti sn u to g nar oda da se op aše
neodol j ivom sil om i da p olomi r op sk e ok v ir e život a . . . I z n j egovog
o gn j enog sn a i zr asl a j e gor ost asn a f i gur a M ar k a K r al j ev i ća . K r oz
smu n « 1
pe o j emu p r esit aj ali su d a bud u rob l j e.
Za dr u gi , ep sk i ži v ot M ar ka K ral j ev i ća v ezan i su br oj ni t e mat -
sk i sl oj evi . Pop ul ar no st j e m n ogobr oj ne motiv e veziv al a za n j egov o
i me. Jedan od n aj star i j i h m ot i v a iz naj star i j eg sl oj a p esam a bi o bi
Onaj u k oj em se M ar ko K r al j ev i ć j av l j a u ul oz i zašt i t n i k a i b r an i oca
živo ta. Prast ar a t em a, obr ađi vana k od svih nar oda, p oj av l j u j e se u
našoj epi ci naj češće po v ezan a sa M ar k om . Ovaj b i se k r ug p esama
m ogao p odeli t i na dve gr up e:
— U pir v oj , M ar k o ima u l ogu zašt i tnik a dev oj k e, car ev e ćer k e,
od Ar ap i na. Upor edno p osmat r anj e l egen de i pesama o svet om Đor -
đu i aždaj i sa ovom gr up om , u kazuj e d a se om il j ena l egend a i p od-
vi g naknadn o p ri p isao i p ovezao se om il j en i m ep skim j u nak om .
Mar k o, k oj i št i ti car ev u ćer ku od si l a p od zem l j a i m r ak a — Ar ap i -
na, tema j e i z p r astaro g sl oj a nar odnog pevanj a i ove p esm e sp ad a-
j u U kr ug p ri povednih pesama o M arku .
1 Voj i slav Đ ur ić, Antologij a narođni h j unačk i h p esama, Beogr ad , SK Z,
197 3 .
2 28 К љи ж е в н о с т и ј ез и к

— U dr ugo j , temat sk i sr odnoj gru p i , ali p r oši r enoj o dj ecima

životnih r eali j a , nalaze se pesme u koj i m a Mar k o otk up l j uj e robi nj u
i l i r obl j e od cr nog n asi l n ik a.
M eđu ti m , treba reci da to nisu j edin e pesm e u koj i ma se Mar -
'
ko sukobl j ava sa si lama podzeml j a — Ar api nom i l i čak zmaj em. U
t i m »pr el aznim« pesmama ka k l asičnim epsk i m temama o boj u dva
j unaka (koj e ni su tema t renutnog r azmatr anj a) , Mar ko se bor i : za
svoj život , za sultanov ži vot , za ži vot drugog j una'k a — naj češće
svog p obr at ima.
Od pesam a u koj im a M ar ko št i t i devoj ku, b ilo da j e ona care-
v a kći dil i »sir ota« iz inaroda, osl obađa Car i grad napast i il i Kosovo
nameta, u m etni čk i naj usp el i j e nalaze se u I I Vu kovoj knj izi pod
broj evi ma 65 (M ar ko K ral j evi ć i Ar ap in) i 68 (M ar k o K r al j ević uki-
da svad bar in u ) .

Postoj e p od el j ena mišl j enj a o n astanku , t ačn i j e r azlo gu i po-

v o du nast anka m nogi h naših nar odn i h p esam a , a nar oč i t o »Mar ko
K ral j ev i ć i Arapi n «. Oslanj aj u ći se n a nek e vari j ant e ov e p esme i
H amerovu »I st or i j u osmansk og car st va«, Jor danov nal azi i st or i j -
sk u p odl ogu u ovirn p esm ama. T aj i st or i j sk i događaj j e u daj a Teo-
dore, ćer k e vizant i j skog car a Jovana K ant akuzin a, za Ur h an a, tur -
2
skog Im eza i z Mal e Azi j e. Niikol a B aai ašev i ć o dbacuj e ov e p retp o-
stav ke, navodeći da se M arko ni j e mogao dovesti u v ezu sa događa-
j im a i z 1353. godine, a n i n j ego v ep sk i u j ak voj voda3
Mo mč i l o, koj i
i
j e j oš 1345. p ogi n u o, baš u b or bi sa K ant ak uzi no m .

»Po l egen di , stanovni ci varoši Si l ene, d a bi um i r i l i bes zma-

j evu , o dnose mu svak i dan po dv e ovce. K ad ee smanj i o br oj
ovaca odvodi l i su mu p o j ednu ovcu i p o j edno l j u dsko biće.
K ock om j e d ošao r ed i na carevu kćer , j edi ni cu , k o j a j e, p osle
t užn og r astan k a od svog oca, i zi šl a i z var oši i u p ut i l a se j eze-
r u u kom e j e b or avio zmaj . U t o j e nai šao sv . Đor đe, u pi tao
dev oj k u št a j oj j e, u m i r i o j e, i p obed io zmaj a.«4

Popu l arnom j u nak u mogao se p r i p isati i i st or i j sik i događaj ,

ali j e mnogo vero v atni j a p r et p ost av k a H al ansk og. L egenda o sv.
F>or đu i aždaj i i ovaj i nter n aci onal ni m otiv j ednost avno j e nastavi o
t r aj an j e u d r ugom vr emenu sa dr ugi m j un akom p t ni k om . »U
i r o iv '
n as j e, št a vi še, legen d a o sv . Đor đu v ezan a za m nog a mest a . . . i za
nek e naše l i čnost i . N a mest u sv. Đor đ a, sr et am o u n ašoj nar o dnoj
2 N i k ol a B an ašev i ć , »Ci k l us M ar k a K r al j ev ića i od j ec i f r a ncu s ko -t ali -
j ansk e v i tešk e kn j i ževnost i «, Skop l j e, 1935.
3 I sto .
4 I st o .
 Marko Kr al j evi ć i Ar apin 229

tradici j i j t make naše nar o dne p oezi j e: Mi loša Ob ili ća , K ral j eviea
Mar ka , V i sok og St evana.«5 Da j e ova legen da zai sta veom a p opu lar -
na i rasp r ost ran j ena kod n as, ne govore sam o p r iip ov et k e, b a ik e,
već i m no gobro j na p r edan j a. U j ezer ima su , ver ov ao j e narod , žive-
le: aždaj e, vel i ki vodeni bi kovi , hatovi 'koj i se pretvar aj u u r azna
obli čj a, veli k e r i be, nečast ivi , vo deni Ij u di , al e, zmaj evi , dr agoni , i
6
mnoga dru ga eu dovi št a , koj a p r et e čovek ov om i m anj u i živo t u ,
lepot i i bogat stv u , sr eći i mladosti .
N a n ašoj t er it or i j i već u X V veik u i m am o zab eleženu legendu
o sv . Đor đu i aždaj i , i to u st ihu . I sta l egenda, zan i san a u p r ozi , na-
đena j e u dubr ov ačk om ći ril sk om zb om i ku i z 1520. godine. Godi ne 7
1769. dal m at in sk i f r at ar F r an j o Rad man zabel eži o j e ovu p esmu
koj a će se .naći i u K ačićevom »Razgovoru ugođnom naroda sl ovin-
skog«. Jer omon ah Nii k o di m zani sao j e 'pesmu o sv . Đor đu i aždaj i
kod Ši r i n gr ad a, bl i zu Sinj a. U kn j i gam a sveš ten i k a Si me Jan i ći j e-
vića i z Pr išti n e, i z 1895. godin e, n al azi se p esma od 153 stiha:
о ш к ш ио " ir » to-
„ Ш сн а ct om v велик м у ч и у Г р . U Štr ekel j evo i zb ci S
vcnsk e nar ođne p esmi « pesme p od broj em 626 , 627, 628 i 629 su v a-
ri j ant e p od nasl ovom »Sv eta M ari j et a, Sveti Juri j i n zmaj «, a p esm a
pod br o j em 629, ko u
j j e zap i sao J. šašel j 1887. god i ne j e izgleda va-
ri j anta p esme i z K ači ćev og »Razgovo r a«.
I Pu tilov smat ra da ove p esme o Mar ku i Arapinu spad aj u u
kl asi čn e t em e zm a i ebor stv a, u k oj i m a j e f anta st i čno ču dovi šit e p o-
step eno dobi j al o ob l i k ovozem al j isk ih , i st or i j sk i h n ar odnih n ep r i j a-
tel j a. Fan t ast i čn e p r ed stav e s mn oštvom čudesa , ust u p aj u mest o
ovozemal j skim čud im a, svoj stvenim sr edi ni u koj oj ep ska p esma
nast aj e, a genet i čki povezana sa f olk l or nim t r adi ci j ama i z pr ovob it -
nih ep oha. Putil ov tak ođe sm atr a da j e u j užnosl ov enskom epu
zmaj ebor stvo p rivilegi j a malog br oj a odabr ani h , da j e M ar kov o ime
naknadno dodat o u m ot iv iz star i j e ep sk e t r adi ci j e, do!k i e zmaj -na-
sil ni k zam enj en dr ugi m l i k ovi m a, m eđu k o i i m a se i pak l ik A r apin a
» « 8
ustan ovio kao t ip i čan . U svoj oj d oktor sko i tezi »A r a pi u usm e-
noj narođnoj pesmi na sr pskohrvat sk om i ezi čk om područj u «, Rade
Božovi ć i znosi m i šl j en i e »d a j e f or m ul n i l i k Ar ap i na p osl edi ca i sto-
ri j skih i akul turol ošk ih veza sa arap skim svetom , ali i genetičkog
razvoj a naše epike, n j enog prelask a i z m i ta u istor i j u .«9

5 T ih om i r R . Đ or đ evi ć , »N aš nar od n i ži vot «, k nj i ga I X , B eogr ad , izda-

vačk a kn j i žarni ca Geca K on a, 1934, st r . 148— 158.
6 I st o .
7 N ad a M il o ševi ć-Đ o r đ ev ić , »Zaj edni čk a t em at sko-si žej n a osn ov a sr p sk o-
hr vatsk i h n ei st or i j s k i h ep ski h p esa m a i p ro zn e tr ad i ci j e«, Filol o šk i f aku l tet
Beogr ad skog univer zi t eta, m onogr afi j e, k n j i ga X L I , Beo gr ad , 1971.
s Б. H . П у тилов , „ Ру сск ии и гоу ж н ославаан ск и п гер оическ ип зпос" ,
"
„ Н ау к а , Мо ок в а, 1971, ст р . 31— 53.
9 Ra de B ožović, »A r ap i и usmenoj narodn oj p esmi na sr p skoh r va tskom
j ezi čkom p odr učj u «, Beogr ad , Fi l ološk i f ak ul t et B eo grad sk og un i verzi t eta , M o-
no gr af i j e, k nj i g a X L V I I , 1977, st r . 218.
 "
230 К њш к евност и ј ез ик

Pošt o sm o naveli ok osmcu l egen de i m o gućnosti tr an sf ormisa-

n j a nosilaca zbi vanj a, p ogl edaj m o ik ako se r azvi j a pesma iz Vuk ove
zbirke. Arapin ziđa kulu u pri morj u. Prosi od cara devoj /ku. Car ša-
l j e megdan dži j e, al i se oni ne v raćaj u . Arap i n dol azi u Stambol , ra-
zap i nj e čador i u dar a nam et :
»Sve na n oć cu p o j al ov u ovcu .«
i p o j ednu l i j ep u đ ev oj ku .«

Car , da b i g a se o slobodi o , d aj e mu kćer »na sr am o t u «. Car i ca-usni

san o M ar k u k ao sp asi tel j u . Pi šu mu i car i car ica obećavaj ući bl a-
go. Mar ko odbi j a. Tek kada devoj k a k r vl j u n ap i še p ismo, b r at i mi
g a , obećava j uć i b la g o , sv o j m i raz , M ar ko s e o daziv a. Dol azi u Sta m -
bol i od seda u hanu. Vodi Šar ca n a j ezero, gde dol azi d ev oj ka, care-
v a k ći , da se u t op i . Mark o j e t eši i kaže j oj se. Stamb ol se od st r aha
zat v ara , samo ban u k oj em j e M ar k o ost aj e ot vor en. Ar ap i n dol azi
sa 500 c m i h A rap a. Car i zvodi op r em l j en u dev oj k u. Svato v i odlaze.
M arko za n j i m a. Pogub i k uma i dever a. Megd an sa Ar apinom t raj e
četir i sata. Ar ap i n beži , Ma r k o za nj im , st i gne ga i odseče mu glavu.
U p esm am a r ani j eg dat uma sa sv . Đor đem kao zašt i tni k om
devoj ike, suk ob zmaj a i j unaka j e p rožet hr i šćansk i m d'dej am a, i u
p rv om ipl an u j e r el i g iozno - hr i šćansk a p oru k a. Grad Šir i n j e k ažnj en
čudovištem , j er ne p riznaj e p ravotg Boga. Sv. Jure će ih t ak o oslobo-
di t i dv ost r uk e n eman i . Al i , ost al o što n i j e vezano za vr eme u k oj em
p evač i sl u ša oci ži ve , ima slič nos t i . Ar ap i n ov na m et i ažda j i n i zah te-
vi su j ednak i . Aždaj a j e u j ezer u , a Ar api n »uk raj si nj eg -mo ra debe-
l oga«. Mar ko se sa dev oj k om -žr tvom sr eće na j ezer u , i a!ko j e sam
čin b or be p omer en i sličan mot i vim a ženi d b e j un ak a i sp asavanj a
neveste. K ada A rap i n ni j e t r oglav , 011 uz seb e i ma si lu voj sk e. I ako
f or mal no mesto , pr i kazivanj e sn age nepr i j atelj a u ovom slučaj u ne
bi se moglo sam o j ednostrano tum ači ti . Car j e u svi m p esmama (a i
z
u pr o n j o obradi ovo g m otiva) n em oćan i on o p r ema sv oj u k ćer j e-
10
dinicu za neač stivog, k ao za udaj u . Osl obodiocu su t i dar ov i obe-
ćan i . I zvesn a l ežernost j unaka-sp asi tel j a: M ark a — si gur nog u svoj u
snagu i sv . Đor đa — si gurnag u svoj u ver u, t akođe j e oči gledna.
M ar k o odseda u han , u n eki m v ar i j an tam a zasp i i t ek p ošto svatovi
odmakn-u , požuri i sti gne i li . Poištuj ući tr adi oionalne zakone formu-
le, i sv. Jure u p esmi spav a sve do trenu t ka k ada aždaj a i zađ e i z
j ezer a.
č
Nalazeći sli n osti i zmeđu ov i h p esam a o M ar ku i zap adni h vi -
teških r omana, B anaiševi ć nagl ašav a da se u naši m pesmama i zgu-
bil a epi zoda u k oj oj se vi tez-sp asilac nagrađuj e ženddbom sa pr ince-
zom . To obj ašnj ava ment al it et om narodnog st var aoca i ši re publike,
koj a »ni j e mogla imat i inter esa za sentim entalne avanture j unaka«.
10 Sp remanj e devoj ke za smr t , žr tvovanj e nečastivom , kao za udaj u ni j e
novina u narodn oj tr adi ci j i i p r eđstavl j a, možda, j edan od naj st ari j ih narod-
nih i i nl ern acionainih motiva. Kod K ačića j e op is t og devoj ačkog r uha neobi č-
no sl i čan dar ovima, koj e devoj k a u V u kovoj p esmi obećava M arku.
 M ar k o K r al j ev i ć i Ar ap in 231

Međuti m, t o se obj ašnj enj e može pr oširi ti . St ar i j e pesme nisu se

mogl e zavr šiti svadbom , j er Jur e, iako mu u svi m v ar i j antama k r a-
l j evi nu de sva ovozemal j sk a dobr a i lep ot e, odbi j a darove i odl azi
da st rada za ver u koj u p rop oveda. Sećanj e na to moglo j e u si ovi ti
■
razvi j an j e fabul e u V ukovoj v ari j ant i , u koj oj n em a n i p omena o
eventual noj ženi dbi j unaka sa cair evom ćer kom. Od početk a n j i hov
j e odn os j asan — p obr ati mst v o. Za narod no g p ev ača bilo j e n es p o-
j iv o d a se hr išćansk i j ur
i a'
k М ат к о oženi ćerk om tu rskog sul tana,
bez obzi r a na m ogu ći p ol ožaj . Uost al om , M ar k o j e i t ak o — k ao v a-
zal , moćn i j i od su l tana, k oj i ga p osi ni , daruj e, strahuj e i dr h t i ip red
nj im . H r išćansk i elemen at zadr žan j e u Mark ovom pr i stan ku , raz-
logu odazivan j a m olbi i kr et anj a u dv oboj :

»Jaoh m ene, m oj a p osest r i m o !

Zl o j e p o ći , a g o r e n e p oći :
'
d a s n e b o j i m c ar a i car i c e ,
j a se b o j i m B o g a i J ov an a ;
baš ću p oći da n eću ni doći «.

V er ov atno da j e ovi h p esam a b i i o vi še, ail i su se zabor avl j al e

i ustup al e mesto nov im , ak tu elndm t emam a. Dok az da su sećan j a
ost al a nal azim o k od Petr anovi ća, u p esm i 27. Soko p l ače za M ar -
k om , k oj i bi j edi ni m ogao da i h oslob odi aždaj e, ali j e dalek o u
pr i m or j u , gde r atuj e s Arap i ma. K od Nik ole Kašik ov i ća, u p esmi
pod b r oj em 14, Raj k o od Zm i j anj a p riča epizodu u k oj o j ga М аг к о
sp asav a o d tro gl avog A r ap i n a iz p r imor j a.
'
Pov ezivan j e ep sk i sl av n og j unaka sa mj eigovi m p r ec im a i p o-
tomci m a ni j e zaob i šlo n i ovaj 'k r ug. U I knj izi n ar odnih pesam a
M at ice h rvat sk e, po d br oj em 52 j e p esm a o b oj u voj vode Momčila
sa Ar apinom , k oj i t r aži n j egovu l j ubu Vi dosav u . Pesma j e v eom a
loša i pr edst avl j a kontam i naci j u nekoli ko p esama. U okosn ici j e
poznat a pesma »Ženi db a Vukašin ov a«. Al i , p esm a j e i nteresant na,
j er se om t i v boj a s A r ap i nom vezu j e za M ar kov o u
g j ak a. U Vuk o -
voj VI knj i zi p od br oj em 19 j e pesma »Marko K ral j ević i Ogj eni
Vu k «. U nj oj ;se Ognj eni Vuk , sest rić Mar kov , suk ob l j av a sa Ara-
pinom i nj egovom čet om oid tr iđeset crn ih j unak a. Tr adicio nal an
odnos uj ak — sest r ić, karakterist ičan za epi ku, uipleo se tako, do-
sledn o , i u ovaj k ru g p esam a .
Sličnost legen de i p esam a o sv . Đorđu i Mar ku i Arapi nu zai sta
j e vi dna. Razl i ke p ost o j e, u načinu oblik ovanj a, i i
p esničkoj r eči ,
koj a j e kod Vukovog pevača zaista umetnost . Ali , u svemu post oj i
j oš n ešt o što uzdi že ov.u V uk ov u p esmu nad ost alim a, sl ič n i m v ar i -
11
j antama. ) Možda neverovatno, al i osetno, to j e humanost , koj u
11 U obj ašn j en j i ma I I k n j i ge ep sk ih p esam a M at i ce h r v at ske navode se
j oš t r i p esme sa ov i m motivom . K od Ostoj i ća, St r ohola i Trnskog, ali , p r em a
priloženom materi j alu , oči gi edno j e da su te p esm e loši j e od Vukove, j er p r ed-
st avl j aj u sam o sp r egu p ozn ati h m oti v a o M ar k u .
2 32 К њ и ж евн о с т и ј ези к

nar o dni pevač p okazuj e ča'k i u svom odno su p r ema nepr i j atel j u.
Ar ap i n j este nasi lnik , ali on n i j e čudovi št e, m on'str um k oj i gu ta,
uništ av a život i l ep otu . Razlog zbog ko j eg on p reti Stambolu i su l -
t anu j e sasvi m l j u dsk i , t r agično I j u d sk i — samoća. K ada j e sazi dao
k u l u , A r api n j o j se ob r aća:

»Što ćeš p u st a u p r i mor j u , k u lo ,

k ad p o t eb e ni t k o šet at nem a ?
M aj ke n em am , a sest r i ce n em am ,
a j ošt e se o ženi o ni sam ,
da p o t ebe Ij uba moj a šeće . . . «

Arapi n ne zameće p r vi kavgu . On najp r e p rosi od car a devoj ku .

Car »čest it « ne n al azi za sh odno da ot p i še, već odmah šal j e zatoč-
n i ke. Naravno , n i j edan megdandži j a ne usp eva. T ek t ada se A r apin
op r ema, al i k ao j unak , a ne kao ner azu m n a b esti j al nost . Sveti se
Stambolu , j er ga j e car p rezreo . Tr i m eseca g a sr am o t i , a onda od-
l azi car u da ga do kr aj a poni zi , j er mu j e nedo sto j an p roti v n i k .
T ada se to k p r i če o A r ap i n u p r ek i da. Ni t r adnj e se zaustav l j a —
snom . San će nagovestit i sp asenj e, ne samo svo j om p or u k om , već
nači nom na k oj i j e izr ečen. Set i mo se f or mu l a o snazi u baj k am a.
Snaga j e uvek. sk r ivena i nai zgled u nečemu »mal om «, što j e sm e-
št en o u v el i ko , v eće i n aj veće.

»I m a, gosp o , u dr žavi vašoj

r avno p ol j e ši r oko K osovo ,
i gr a d Pr ili p u p ol j u K osovu ,
u Pr i l i p u K r al j evću M ar ko ;
vale M ar k a d a j e d ob ar j u nak «.

I onome, koj i n i k ada ni j e ouo za M ar ka, k ada b i p r oč it ao ove sti-

hove, čaik i i zdvoj ene i z 'kon t ekst a, bi l a b i p ot p un o j asna nj egova,
M ar k ov a sn aga. Po t oj snazi M ar ko može r ame u z r ame d a stane
sa m it sk i m j unaci ma. A l i , ono št o ga č i ni j oš veći m j e n j egova
Ij u dsk ost . On odbi j a car evo p i smo i t ri t ov ar a blaga, odb i j a car i -
či no p i sm o i p et tov ar a b l aga, r eči m a ob i čnog smr t ni ka:
»A j a v ol i m moj u r usu gl av u
n eg sve bl ago car a čest i toga .«

M ar k o p olazi tek p osle t r ećeg p i sma. Ne zb og n ab roj ani h da-

rova, već zbog pozdva u pomoć nevol j ni ce. Devoj ka mu pi še krvlj u,
što čine samo j unaci u ži vot noj opasno st i , brat i mi ga i Mar kova
odl uka opet j e i sk r en o l j udska : »j a se boj i m Bo ga i Jov ana«.

U ovoj k n j izi Mat i ce hrv at sk e, p od broj em 41 j e p esma u koj oj Marko

spasava posestrimu vilu od Ar apina. Pod broj em 50 j e pesma u koj oj Marko
spasava nevestu Sibinj ani n Jan k a od troglave aždaj e. Mar k o će se naći i u
svat ovi ma Pop ović St oj an a, u Vukovoj I I k n j izi , u p esmi p od br oj em 87, i t ada
će n e v e s t u o d b r an i t i o d d ži n a — n a si l n i k a .
 M ar k o K r al j ev i ć i A r a p i n 233

N ar avno , na r edu j e sl i ka M ankov og ор г ет ап ј а. Ona j e data

-
kao si met i i č n a p r o t i v -teža Ar ap i n ovog o p r em ain j a.
»on s' ob uče u r uh o g o sp odsk o
a pr i p asa sabl j u ok ovan u ,
p a op r em i sivu b ed evi j u :
poteže j o j sed m or e kol an e,
zauzda j e uzdo m p ozl aćenom ,
pa p ri veza čador u ter ki j u ,
i sa st r ane t ešk u t o p uzi n u ;
kobi l i se n a r am en a b aci ,
pa up r t i k o p l j e ub oj i t o ,«
»Te obl ači n a se odi j el o :
a n a p l eći ćur a k o d k u r j ak a ,
a n a gl avu k ap u od k u r j ak a ;
p a p r i p asa sal j u ok ovanu ,
j o šte u ze k op l j e u b oj i to ;
i on siđ e u p odr u m e Sa r cu ,
p o t eže m u sed m or e k ol ane ;
p a n at oči j edan m i j eh v i n a,
ob j esi g a Šar cu s desne st r an e
a s l i j eve tešk u to p uzi nu ,
d a n e k r i v a n i t a m o n i a m o ?«

Oči gl edno, čest a i uobičaj ena sli ka. Ali , u ovom času i zrečen op is
Markovog op r emanj a deluj e veoma f unfc ci onalno , i k ao da razi gr a
srce. Mar k u ni j e p otr ebna svi l a i gosp od sk o odel o . Šar ou ne t r eba
uzda pozlaćena. M arko ne nosi čador , već vi n o. Ost al a otpr ema j e
ident ična. Cr ni i beli j i mak , zlo i dobr o, ravnopr avni su protivnici .
Sada se očekuj e nj ihov sulko'b . Po drugi put započeti epsk i tok
će se u mi r i ti . U i ščeki van j u sukoba , M ar ko sr eće devoj iku na j ezer u ,
sav etu j e i car i cu , i zl aže svoj u t ak t ik u . Od seda u h an , u z vi no ,
»a S t a m b o l se s t a d e za t v a r a t i .«

Slika mr tvog gr ada d elu j e i m pr esivn o , iako j e sam o sk ici r an a. Pr ed

nesrećom se savi j aj u i p asivno p redaj u svi — sem j ednog. Strah u
gradu gasi nadu i svetla. I , popu t m itsike k at akli zme
»st ade j ek a bi j el a St am b ol a.«

Sm r t , cr n i j unak , u »bi j el om « gr adu , mr tvom gradu . Ne dol azi sam .

Dovodi svoj i h 500 svat a po bel u đ evi cu . Sam o j e Novi han ot vor en .
Ar ap in , p r ep ot ent no veru j u ći u svoj u sv em oć , čud i se:
»Da Г u n j em u n i đ e n i ko g nem a?
Da 1 j e k a k o l u d o i m ani t o ,
koj e j ošte za m oj st r ah n e znade?«

Ni u povratku , sada sa devoj k om , svatovi ne zatiču pr omenj enu

sl ik u . Opet , ep ska for mula, uk l opl j ena u pr avom tr enu tk u i na pr a-
vom mest u , govor i da će p r av i j u nak p obedi t i . T e st i hov e m ožemo
čuti bezbr oj put a i svak i pu t će nas zaneti . Mar ko ni j e n ad men ,
on sam o m i rno čeka da isp uni svoj p lan . Ovo j e u p esm i t r eće
mesto na koj em radnj a pr i vi dno st aj e, a sam su'kob se p omer a,
od l a že .
»M ar ko sj edi nasr ed N ov og hana,
t e on p i j e cr veni k u vi no ;
n e p i j e ga či m se vin o p i j e,
v eć l eđen om od d v an aest o k a ,
p ola p i j e. p ola Šar cu daj e.«
2 34 К њн ж ев н ост и ј ези к

Ar ap i n poku šav a da namet ne bor bu , ali odustaj e . Mar k o se p onovo

o pr ema. K r eće. Stiže svat ove, odmah zameoe kavgu , ub i j a kuma i
dever a. Po dr ugi p ut u p esmu se m ešaj u n edoik učive si l e. Ovoga p ut a
t o n i j e san , već gl as. Oba pu t a te moći , neob j ašnj i ve čul i ma i um om ,
veličaj u M ar ka. Gl as će, sada, nep osredno p red su kob , p onov i t i sl ik u
o izgledu j u nak a i konj a. K ao da j e to posl edn j i si gnal p r ed b oj .
Fostup ak n i ov oga pu t a nij e izneveren. Crni j u nak , zlo , n ap ada re-
čima, vr a, eđ hval iše .se N a r e s u '
e k obe k on j i . Zat i m j e m eg dan .
s
jp
Sv i događaj i k oj i su p r etho di l i i sve št o će se p o sl e dogod it i , kao
da j e i sp r ič an o zbog t og m egdana. A on j e i zr ečen p ot pu no m i m o ,
ust al j eni m f razama. Udara j u n ak n a j unak a, n ik o ne m ože da nad -
j ača , br it ke sabl j e zveč e, i t ak o čet i r i »sahat a«. Posle stat i čn e f or -
mule, r adnj a se ubr zava. Ar ap i n beži . Mar fko za n j im . Sv e j e mu -
nj evit o. Bedevi j a j e br ža. M ar k o p ušt a t op uzi nu .

»Ar ap p ade, a M ar ko dop ade.«

M ir n o, d ostoj a n stv eno , k ao d a j e t o svak odnevna, obi čna st v ar ,

Mar k o vraća devoj ku r o di t el j i ma, zaj edno sa svi m d ar ovi ma, i od-
l azi svom Pr i l ep u . Su t radan st ižu ob ećane skup oceno st i da b i zat vo-
rile ep sku sl i ku i nagr adil e snagu koj a se isp ol j ava u borb i za
čovečno , p r ot iv st r adanj a, n asi l j a i zla.
Još su t r i , n azovi m o i h t ak o , op št a m ot i v a, veo m a važna i
speoifično p ostavl j ena u ovoj ipesmi . Pr vi j e t i pi čno ep sk i : o dnos
j unaka i kon j a . Još su K san t i dru gi b ožan sk i k o nj i Ahilej evi p l a-
kal i za m r tvi m Patr ok l om . U našoj epi ci dobar j unak im a vern og
k onj a: voj vo da Mo mči lo Jabučila, Darn j an Zelenk a, voj voda Pr i -
j ezd a Ždr a l a, M il oš Vo j i n ovi ć Ku la ša. Šar ac i Marko č i ne, ne slu-
čaj n o, j edi nstv enu cel inu . Samo konj može podel it i svaki tr enutak
si t uaci j e v ezane za ep ski ži vot j un ak a. Šar ac ni j e specif ičan sam o
zat o što pi j e p ol a M ar kovog vi na i st iže vi le. Taj k on j pr edoseća,
oseća, št i t i i j edi ni j e tu da pomogne. Tri p ut a u ovoj pesmi Šarac
i
n je samo p r at ilac , već i saučesn i k , čak j e u p r vom p l a nu doga đa -
n j a. U Stambol u , Mark o v odi kon j a na j ezer o, da ga napo j ii .
I

»Al m u Šar ac vode p i ti neće,

već p ogl eda čest o ok o sebe.«

Konj — Šarac — o ć ažn

br a a p j u M ark oVu na devo i
k u
j , jko a se od-
lučuj e na smr t . Dr ugi put , Arap i n žel i da zamet ne kavgu u Novome
hanu . M ar k o j e u drug om p lanu . On se n e su p r ot st avl j a Ar apinu ,
j er se to ne uklapa u n j egov plan. Sukob bi i li bi o p oguban za gra d,
i li b i izazvao p r edost r ožno st nep ri j atel j a.. Tu j e k onj .
»š ćaše Ar ap da zam et ne k av gu ,
аИ Šar ac sv eza n n a v r a t i m a ,
n e d ad e m u vu n u t r a u i ći ,«
 M ar ko K r al j evi ć i Ar ap i n 2 35

I u samom megdanu naj pr e se nad m eću ko nj i , (0 kon j u kao sk n-

bolu snage samo g j u n aka, bi oe r eči n ešt o kasni j e.) Ar apin beži .
Bedevi j a beži . Šarac »od m ej dana« ne m ože da j e sti gne. T ada
st u p a n a scen u i dealna sp r ega v oj na i k onj a, i nepd j atel j b ude
po t puno sav l ad an . Čak i gl as k oj i o pomi n j e Ar ap i na, ne m ože a
d a p r vo ne p ro zbor i o Šar cu :

»K on j m u n i j e k on j i k ak vi n o su .«

D r u gi m ot iv j e sau . N i št a novo , nep ozn at o i l i st r an o . Al i , o n o

što ne može d a se zanemar i j e nj egovo mesto u pesm i . I j oš n ešto : .
zašt o ga j e baš car ica u sni la? San d ol azi onda, kada ј е car pot pu -
no nemoćan , k ada se p r edao. Poslao j e mnoge zatoč n iike, uzal u d.
Grad j e u crno zavi j en . Sam i car ski dvor i t r esu se od Arapi n ove
t opuzin e. Po beđ en , p on ižen , car daj e devoj ik u. Devo j ka, svesna ne-
sreće, samo j e očaj no k onst atuj e. T ada se pr vi p ut p oj avl j uj e ca-
r i ca , maj k a. On a k oj a j e p odar i la, donel a ži vot , p oku šava da se na
svoj nači n i zb or i za nj ega, odbr ani ga. Bez nj enog p asi vnog ot por a
( jer t o j e san , nesvesno) n e b i b il o ne sp asa, već ni mogu ćnosti za
sp asenj e. I sto , zap r avo nešto sli čn o , dešava se i u epi zodi sa p i sm i -
m a. Naj pr e p i še otac . Nu di t r i tov ara bl aga. То j e pi smo v i še p o-
sr am l j en og v l ad ar a, nego oj ađen og oc a :

»B o go m si nk o , K r al j eviću M ar k o ,
' -'- • '
h o d i m ene b i j elu St a m b ol u , Ч 1
p o g u bi m i cr n o g Ar ap i na ,
da m i Ar a p n e vod i đev o j k u .«
J3.V1 i.V » .f : - v '• ?
4. .

B ez rezul tat a. Zat i m p i še car ica. Maj ka mu nudi za sp as života koj i

e donela n a svet et to v ar a bla a. N eno e i smo kr at '
ko , ali j e
j p g j j p
molb a m a t eri ns tv a p r i r od na:

»B ogo m si nk o , K r al j evi ću M ar k o ,
n e daj m en e šćer cu Ar ap i nu «

Opet b ez rezul t ata. T ek t ada, k ada p ok u šaj i dr ugi h ni su urod i l i

pl o dom , budi se, ak tiv i r a sam Ž I V OT u poku šaj u d a se odbr ani \
od u ni štenj a i un ižen j a. I t ek tada p ost i žu se žel j eni r ezul t ati . . .
Al i , u m etn i k u p evaču , a i sl u šaoci m a, n i j e žel eo d a se sve
d al j e j edno st avno o dvdj a. Zast ao j e, način i o staniku i i sp unio j e
dr am sk om nei zvesno šću . M i znam o da se M ar ik o o dazvao , al i on i
k oj i ma j e neop ho dna tak v a M ar kov a odluka, j oš u vek ni šta ne
znaj u. Sad a se m ože n ešt o r eći i o t r ećem m om entu : b dno su M ar k a
i carevne. N aroči t o zbo g toga št o će u j ednoj dr ugoj pcsm i , iz dr uge
gr up e, o dnos M ar k a i devoj ke b i t i znat n o d r ugačij i . Devoj ka j e
očaj na. Odl učuj e se na sp as u negiranj u — sm r ti : : • - r
236 К њи ж евн о с т и ј ез и к

»B ožj a p o m oć , zeleno j ezer o !

B ožj a p om oć , m oj a k u ćo v j ečna !
U tebe ću v i j ek v j ek ov ati ,
u daću se za t ebe, j ezer o ,
vol i m za t e, n ego za A r ap a !«

A]i , i u t om p oslednj em času i z nj e p r ogovar a nadmen ost dvor sk og,

n enar od sk og čel j adet a. Mar ku , k oj i j oj se obraća, on a će odbr u si t i :
»Pr ođi m e se, go l a der vi šin o !
Št o m e p i t aš k ad p om oć n e m ožeš?«

Tek po sle ovakvog uvoda ispr i čaće za razl og svoj e odl uik e. Kad a
sazna da j e baš t o M anko , sp asil ac , oso r nost i će nestat i . Tada će
očaj i st r ah o d sm r t i govo r i t i bol j e:
»B o gom b r ate, K r al j evi ću M ar ko ,
ne daj m en e c r nu Ar ap inu .«

Mo žda j e takav p ost upak potpuno l ogičan u času kada se čini da

r ešenj a ne p ost oj e. M eđuti m , či t av n j en o dn os vi še l i či na opho-
O
đenj e razm ažene p r i n ceze. n a p iše kr j u vl i z '
obraza, b rati m i t am o
nek og vazala (j er j e t o j edin a i p oslednj a n ada) , pom inj e nj egove
svece i nj egovo g Boga. Al i , nj en t on j e t on b i ća k oj e j e irođeno sa
or eolom superi ornost i . Ona je svesna svog pol ožaj a i dar ovi koj e
nabraj a mo gl i b i da znač e k ao dostoj n a hvala o slobodiocu , da n i j e
p osl edn j eg :
»j oš ću car ev p ečat u d ar i t i :
d a te vezi r p o gub i t ne m ože
do k česti to g ca r a ne zap i t a.«

K ao da žel i da i gr a dvostm ku u l ogu. Zvuči k ao ul t i mat um : poda-

ri ću t i ži vot ak o m e sp aseš.
Pr i znanj e Mar kovo j vel i či ni doći će na kraj u , zaj edno sa svim
dar ovi ma, i p osl ednj i m ob ećanj em . Ovoga p u ta t aj p ečat n e zvuči
tako o hol o. Sada po k lone daj e car , vladar . Al i , m a kolik o m oćan
vladar bio , nad j edn i m v azalom neće moći da vladari . Poniznost
postoj i , ali ne na uobičaj enoj st r ani . Ovde j e vladar p onizan p red
M ar k om .

III

Dru gu gr upu čine pesme u k oj i ma Mark o spasava robl j e i

u k i da A rap inov e namete. »T e su p esme pob r o j ane il i an ali zi rane
— «12
k od Halanskog st r . 263 269. ) Naj u spel i j a j e dz Vukove zbi r ke,
»M ar k o K r al j ev i ć u ki da svadbar i nu «. Sliona ovoj j e i pesma pod
12 V i di p o d 2.
 M ar k o K r al j ev i ć i A r ap i n 2 37

br oj em 62 iz I I Vukove k nj i ge, sam o što M ark o spasava devoj ik u

od dvanaestorice braće Arapčadi . Naj ,pre neće sa nj ima da se bij e,
ali kad mu sr uše šator , Mar ko pl ane »к ао vat r a ži va«, u bo j u ih
seće n a pola d od dv anaest ćini »dvadeset i četiri «. U I I k nj izi M a-
t ice hr vatsk e p esma p od b r oj em 7, i ak o nosi nasl ov »Mar k o K ra-
Ij evi ć uki da svadbar i nu«, mnogo j e si i čni j a j ednoj drugoj popu-
lar n oj p esm i o M ar ku i Fi l i pu M adžari n u . »Sačuv ane su , m eđuit i m ,
nek e pesme u k oj ima on ovaj p o dvi g i zv o di me samo iz du žnosti ,
već i i z zahval nosti .« Među robl j em nalaze se devoj ke koj e ga pod-
sećaj u da su M ar ka l ečil e, vidal e mu r ane, il i p osestr i me či j e su
13
m aj k e p om ogl e M ar k u k ada j e b i o u t amni ci . )
I u ovo j p esm i iz I I V u kov e zbi r ke M ar k o se susr eće sa d e-
vo j kom kraj vode. Ali , postu pak p evačev u i zno šenj u događaj a j e
dr ugači j i . Umest o p r edhodnog iznošenj a događaj a, u p r vom planu
j e susrest sa nevol j nom l epo m , rano osedelom dev oj ik om . Reči raj e,
koj a t r pi i strada, u verl j ivi j e zv u če od b i l o k ak vih p ret hodnih n a-
braj anj a. Da j e velik a nevol j a p r i t isla dušu devoj či nu , naj pr e sa-
znaj em o od sam o g Mar k a : »S k og si ml ada sr eću izgubi l a?« Tek
tada oin a pr iča sv oj j ad i nesr eću n ar oda ; Ar ap i n j e namet nu o r azn e
zulume i svadb ar i nu , pa j oš na noć i šte »ml ad u i devoj k u «. Red j e
došao na nj u i on a j e reši la da se ubi j e. Crni nasi lm k u ovoj pesm i
li šen j e bilo kakvih l j u dski h p oziti vnih osob in a. N j egov namet n a
Kosovo j e teži nego u pret hodnoj p esmi . tOn pl j ačk a, obeščašćuj e,
ub i j a. К ак о saznaj e vi še podat ak a, M ark o j e sve gnevn i j i :

»Dob r a Šar ca v r l o r asr d i o ;

i z k o p i t a ži va vat r a sev a ,
i z n ozdr v a m o da r p l am en l i že ;
sr di t M ar k o j ezdi ni z K osov o.«

'
I op et nar odni p evač p ok azuj e n am M ar k a ne samo k ao b or ca i
sratnik a, već i kao oovek a koj i saoseća i oseća. T aj gor ost as p r ed
koj i m dr h t i i car , k oj i m ože da i m a što p oželi , ne sik r i v a i n e st i di
se su z a :

»r on i suze ni z j un ačk o l i ce,

a k r oz suze gn j evno p r o gov a r a :
»Oj , d a v or i , t i K oso vo r avn o ,
št a si d an a s d o ček al o t u žn o ,
p osl e na še g k n eza čest i t o g a ,
da Ar ap i sad p o t ebi su de! «

U tim rečim a izl iv eni su j ad , očaj , ogor čen j e ne kr al j evi ća k oj i je

'
izgub i o nezav i snost i sam ost alnost , već obi onog č ovek a kom e. je
o duzet a sl ob od a . Ali , M a r k o se ne p r ed aj e :
»Dan as ću v as, b r a ćo , osv et i t i ,
osvet i t i ili p o gi nu t i .«
" I sto .
23 8 К њи ж евн ост и ј ез и к

I žr i če odluku ko ja ј е donet a j o š dok j e devoj ka pr ičai a. To nij e

v i še Marko ko j i se nećka ho će l i b i t i zatočn iik i izbav i tel j careve
ćer ke, t o j e aMrko sp rem an d a umre za slobodu i čast svog na-
r oda. Zat o, k ad ga v ide Ar ap in ov e sl u ge, j oš i z dal eka, zadr hte:
»Ču dan j un ak j ezd i n iz K osov o.«

I sama ova r ečeniea i ma poseban zvuk. Osvetn i k , mr kog dzgl eda,

-
neust r aši v . U samo j r eči »j ezdi « i ma n ek e ar h aičn e go r dost i i do
st oj anstva, gotovo mel odi j e u k oj o j j e gomil an bun t , snaga, r eše-
nost n a smr t . N i j e t o viš e on aj l ežer n i M ar k o, k oj i odl aže b oj i od-
seda u N ovi han por ed k o j eg Ar api n p r ol azi m i sl eći da j e p oludeo
o d st r ah a . D ešav a se o b r a t n o :

»A k ad b l i zu u g l ed aše M ar k a
n e sm edo še p r ed M ar k a i z i ć i ,
b eže slu ge p od ša to r A r ap u .«

On i , k oj i su d o j uče p ir oval i p od zastavom zl a, sada se k r i j u i za

n j enog skuta. Oni , k oj i su do j uče sekli j o naske i n a kazi l i i h , slute
k aznu i skr i vaj u sab l j e i spod k aban i ca, a sam i p oku šav aj u da se
zakl one i za gosp odar a. M ar ko p oči nj e svoj u ulogu . T aj čudan go-
r ost as neće d a se o dm ah suk obi sa Ar api nom , već h oće naj p r e da
g a uv r ed i , un izi . To čin i t ri p uta. Najp re odb i j a da i
pj e sa A r ap i -
nom . Zan im l j i v o j e d a Mar ko zat i če Ara,pi na u p ozi k oj a j e u obi -
čaj ena za nj ega samog. Mada j e i ovde narodni pe9ni k izabr ao de-
t al j , t o vino Ik oj e Arapi n pi j e dok ga sl uže nesrećne r obinj e j e
»l adno «. Mar k o p i j e »c r ven i k u v i n o«. Odb i j anj e da p i j u zaj edno j e
nagovešt aj da ga ne smatra dost oj ni m i ravni m sebi . Drugi put ,
u m est o t r aženi h 100 du k at a , M ar k o
»p r ed Ar a p a t r i du k at a b aci .«

Arapi n j e i sam čekao t ren kada će p o gubi t i nep ozn atog. Zato , na
ovaj dr ugi , otv or en i p r ezir , cik ne od lj ut i n e. M ar kov p o dsm eh mu
j e j asan i nepodn o šl j iv , nemo guć. Ar ap in p oteže bu zdovan i udara.
Sada dol azi p osl ednj e i naj j ače ip r ezi r anj e. Progovar a dz Mar k a na-
r odni šer et , koj i ne m ože da p ro pu st i zgodu (a n i nezgodu), a da
j e n e okrzne svoj i m duh om :
»Oj j un ače, Ar ap i ne cr n i ,
' '
i l se šal i š i l od zb i l j e b i j eš?«

Ovaj megdan se got ovo ne može ni nazvati m egdanom. Tu ne uče-

st vuj u dva r avn opr avn a j u naka, koj i se nose »ceo dan đo podne«.
M ar k o l ako zav r šava sa nas i l n ik om , ub i j a mu slu ge, a sam o četvo-
r icu p ošt ed i k a-
ko b i ob j av ili u n ar odu :
»o d sad v i š e n em a sv ad b a r i n e ,
M ar ko za sve svad bar i nu p l at i .«
 M ar k o K r al j evi ć i Ar ap i n 239

On ih ne šal j e da bi v eličao svo j e i me i đ elo , već da bi obodri o

zlo patni ke — j edna nevol j a u nap acenoj zeml j e j e sav l adana.
I u ov oj p esmi se i st i ču v eć r an i j e p omenuti odnosi М аг к а
i Šar ca i Mark a i devoj k e. Umesto sna, dissk retno i impr esivn o,
izr ečen a j e j ava .
Kol iko su vezani Mar ko i Šar ac govor i sliik a srdi tog M ar k a
na rasr đenom Šar cu. Naravno, naj snažni j e deluj e pohval a koj u
k aže pr otiv n i čka »st r ana«. Ar ap i n hoće da po gubi M ar ka, samo
zbog j edn og r azl oga :
»n eću b l ag a , u zeću m u gl avu ,
da đ ob i j em k on j a p r em a seb i .«

N ar avn o, nemoguće j e p ogubi t i Mar k a, kao što j e nem aguće o dvo -

j it i Šarca i dat i mu dr u gog gospodar a. I m a l i j unak a k oj i bi b i o
dost oj an da j aše t akvog k onj a i i ma li t ak vo g j u naka koj i b i s v i še
nežnost i p rot ep ao — Šar o! Mar k o, sžim u n ep r i j atel j skom t ab or u ,
uzda se u snagu , ali uv ek i ma i ver nog i sp r em n og sabo r ca :

»Od aj , Šar o , i sam p o av l i j i ,

a j a i dem p o d šat or Ar ap u ;
n a o d i s e ša t o r u n a v r a t a —
'
ak o b m en i do nevol j e bi l o.«

Drugi odnos i spunj en plemeni to šću i l j udskom t op li nom j e

o dnos i zm eđu M ar k a i devo j ik e. Razl i k a i zm eđu car evn e i K o sovk e
j e ogr om na . Naj p r e, ona se M ar k u pr vi p u t o b r aća sa : »Z dr avo da
si , deli j o n ezn ana.«, a zat i m j e Mar ko »dragi brat «. T o ni j e iznu -
đen o p obr ati mstvo, već veza m ožda j ača od kr vne, veža oni h k oj i
nose k r st i ste p at nj e. Car evn a n eće za cr nog m l adoženj u . K osov ki n
r azl og j e mnogo j ači :

»I I ću j adn a u vo d u sk o či ti ,
i l i ću se m l ada ob esi t i ;
v o l i m , b r at e, i zg ub i t i g l avu ,
neg l j ub i t i svo j zem l j i du šm ana.«

Ali , do k car evna vapi obešen a Mar ku oko vrat a, Ko sovka devoj ka
p lem eni t o će p okušat i da od vr at i j un ak a k oj i žel i d a j e osl obo di zl a :
»a m o žda si j edinac u m aj ke,
p a ćeš, b r at e, t am o p o g in ut i ,
p a št o će t i sam or an a m aj k a?«

M ar k o , n e žele ći da o n a i dal j e br i ne nad n j eg ovi m živ o t om , n e

k aže j oj d a će se bor i ti sa Ar ap i n om , v eć da h oće d a p l at i svadb a-
r inu. Mada, ako se bol j e p ogledaj u ove M ar kove r eči , imaj u nešto
o d Pi t i j i ni h p r o r oč an st ava:
24 0 К њи ж евн о ст и ј ези к

»Zašt o bi m e Ar ap p o g ubi o
k ad j a i' m am , sest r o , dost a bl aga, —
m ogo b p l at i t sv e K o sov o r aVn o
'
k am ol n e b i z a s e s v a d b a r i n u .«

Z ašto b i me Ar ap p ogubio — k ad mogu j a n j ega. Bogat saim j er

j e pr avda sa mnom , a snaga u men i . Tol ik o se čem er i naku p ilo
da se K osovo mo r a osvet i t i . I 'K ću j edno m za sv agda p l ati t i svad-
bar i nu , ub i t i A r ap i na, a ak o se desi da pogi nem , b i će to lep a sv adba
j unaka, k oj i se u boj u sj edi n j u j e sa večn o šću . N aravn o , M ar k o ne
bi b i o Mark o d a ne p ob eđuj e nepr i j at el j a .
On o, što u Mar ku nar oč i to r as pl amsav a gnev j e p ostu p ak
Ar ap inov p r ema m l adi m j u n acim a. Sedam deset sedam K o sov aca,
»tužni h đuvegi j a«, Ar ap i n j e sav l a dao , p osefk ao i m gl ave i nab i o i h
na k ol ac . Nat u r al i st ičk i j ezi v o izgleda šat or Ar aip iai ov oik r užeo t i m
kr vav i m l ob an j ama. Zat o , M ar k ov p ost up ak p r em a n ep r i j at el j u neće
b i t i pu n pošt ov anj a. M ar ko će se naj p r e nar u gat i A r apinu :
»B ože m i l i , n a sv em t eb i v al a ,
k a d b r ž' o de sa j u n a k a gl av a!
K an d a n i j e na n j emu ni b il a.«

Zat i m će sv e glave nep ri j at el j a nagr adi t i i st om su dbi nom :

»Sve s av l i j e p osk i dao gl ave,
p a j e gl ave sar an i o l ep o ,
d a j ne k l j u j u or l i i gavr ani ,
p a avli j u pu st u nak i t i o ,
n ak i t i j e ar ap sk im gl avam a.«

Pr em a t ak vom n ep r i j at el j u nema bolećiv osti . Prot ivno svi m h r išćan-

ski m p rav il i ma, Mar ko se k rvav o svet i ,j er bi sv aki dr ači
g j pi ostu-
pak bi o sk m avl j enj e nesrećni h žrtava. I nar od o seća to i st o, otu da
na kraj u pesme blagoslov k oj i МаЉи i zr i če d »mal o i vel i ko«.

IV

U mnogim zbi r k am a n aći ćemo p esme u koj i ma su n a M ar ko

14
vom m estu dr u gi j unaci . ) U mnogi m pesmama naći ćemo pr ep le-
t ene motiv e i sižej ne tok ove, koj i su nam pozai atd iz p oj edi načni h
s
p e ama o Marku . U nekima o d nj ih u,p leten '
j e i su kob sa Arap inom.
14 U zb ir ci Bogol j uba Pet r anovi ća, u p esmama p od broj em 27, 30 i 31
M il oš Ob ili ć se bor i sa aždaj om , sa tr oglavim Ar ap i nom da b i sp asao zar ob-
l j ene j u nak e Rel j u K rilaticu i Banović St r ahinj u i sukobl j ava se sa 300 Ar apa
da bi sp asao car evića St ef ana Lazar evi ća. U pesmi p od br oj em 42, i ste zb irke,
V i sok i St ef an u b or b i sa di v o vi m a osl ob ađa ćo b an i cu Jan j u .
e
U P tr na ovićev oj zbir ci i sam i nasl ovi p esam a p od br oj em 1, 2 i 4 go-
vor e o p op ularnosti ove teme: »Di vovi i Ar api «, »Aždaj a nap ada svat ove«,
»Zm aj ogn j eni i t r ogiav A r ap in «.
 M ar k o K r al j ev i ć i A r a p i n 24 1

Pesm a br oj 40 u I I knj izi Mati ce hr vat sk e nosi n asl ov »M a r k o

Kral j evi ć i Ar apin «, al i j e sižej no veoma dal eka od pesme o koj oj
smo govor ili . M ar ko se obr aču nava sa nasilnik om koj i nap laćuj e
vodarinu . Ceo dogadaj M ark o p ni ča maj c i , sećaj ući se sužanj stv a i
pobede nad nep ri j atel j em . Pesm a j e oči gledno od l o šeg pevača. K o-
nj a iz p oezi j e zameni o j e sa cr n i m nasi ln i k om ( »Al i j aše Tu r či n Ar a-
pina«) , p a se đu m r u gdži j a u cel oj pesm i zov e T ur e Ar ajpi n.
Da b i odbr an i o sebe od n ap adaća, Mank o se bo r i sa Ru šk om
Ar ap-agom , u Pet ranov ićevoj zbi r ci pod br oj em 20. Po d b roj er ri 14,
i ste zbi r ke, M ar ko se bor i sa aždaj om . K od Ni kol e K aši kovi ća , u
pesm i br oj 12, M ark o i zbavl j a car eva sestr i ća i bor i se i p rot i v Ar a-
pa i pr oti v aždaj e. A u Pet r anovićevoj zbir ci , p od br oj em 17, j e p e-
sm a u k o j oj M ar k o o d E se ar ap ina spasava sinov e rusk e cari ce, Pe-
tr a i N i kolu .
U p rep litanj u svak idašnj i ce, ep slke tr adi ci j e i mi tologi j e, ažda-
j a j e post aj al a, transf or misal a se u t ro glavog Arap ina, Arap i na, a
zat im j e fantasti ka u stu pil a m esto život niim real i j am a j oš vi še. Ju-
nak j e dr ugo g j unaka, nevest u , d ev oj ku , p a i sam og car a i zb avl j ao
od nasi lnik a. B ori o se sa si lnici m a i odmetni oi ma, izlazi o n a m eg-
dane i p ob eđi vao T ur čine, Đer zelez-A l i j u , Por ču od Av al e, M u su
K esedži j u. I ako ove p esme spadaj u u dr ugi kru g p evanj a, nii su l i st i-
hovi o snazi već p obeđenog Muse K esedži j e, dalek i odj ek f ant ast i čne
n em a n i :
»A k ad stade M ar ko p r em et ati ,
al u M u si t r i sr ca j un ačk a ,
t r oj a r eb r a j edn a p od dr u gi j em ;
j edn o m u se sr ce u m or i l o ,
a dr u g o se j ak o r azi g r al o ,
n a t r eć em u l j u t a gu j a sp ava.«

Možda j e č ak i i skusni Vu k zbog te sluto j e ov u p esmu svr stao od-

mah p o sl e p esm e o boj u M ar ka i Ar ap i na.

»U t om st ubu , k až e se , i m a v el i k a sob a m r ačn a d vor an a

u k o j o j živi cm i Ar a/pi n. . . Kom e se on j av i , t aj m o r a da
u mr e« — p r i ča Andr ić u rom anu »N a Dr i n i ću p r ij a«.

Vr eme, k oj e n eumol j i v o odnosi sv e čovekovo i čov elca sam o g, ost a-

l o j e n em oćno p r ed lep ot oim r eči , k oj a će se n ast av l j ati u večnost .
Večna će bi ti i žel j a čovek ov a da se sup r ot st avi sm r t i , nepr avdi , zlu
i bolest i ma, nasil j u i r ob ovanj u. . . I , i ak o se u j edn oj dru go j , mož-
da i bol j oj , nar od n oj pesmi j i m ak bol ani Doj oi n u bor b i sa Us om
Ar ap mom su p r ot st avl j a sr am ot i r op st v a i nečoveštv a, i p ak će K r a-
Anđeli ć V u k će sp asi t i c ar icu M i l i cu od zm aj a , u I k n j i zi n ar o d n ih p e-
sam a M at ice h rvat ske, u p esm i p od br oj em 54, a u p esm i p od br oj em 55 go-
sp ođ u Jel i cu , žen u V i šn j evi ć L azar a , iz b avi će sam »od Pr i li p a M ar k o «.
U b al adi čno j p esm i i z zbi r k e Ol i n k a Del or k a , »N ar od ne ep sk e p esm e«,
p o d b r oj em 22 n esr ećn i ženi k I l i j a Gr ab ovac b or iće se sa T r og om Ar ap i n om .
. 2 42 К њ и ж е в н о ст и ј ези к

l j evi ć M ar ko ostati lcao glavni zast upn ik borbe za život , pr avdu, slo-
bodno traj anj e. Težnj e i reč narođa iz prošlog, surrovog vr emena,
ostaće da zr ače na sve sl edeće, koj i dol aze da se bo r e za oplemenj e-
ne odnose m eđu l j ud i m a. Tako će l i k Mar kov p onov o oži vet i i ži veti
ne samo u naro dnoj p oezi j i , već i na str an icama p isane k nj iževnost i
naših nar oda. Čak će se i u I I I k nj izi Zm aj evi h »Snoh vat ica« n aći
pesma »Mark o K r al j evi ć i t rogl av Ar ap i n «.
Zato su duboik o i skr ene i i stinit e reči koj i ma Nov i ca Šaul i ć
započi n j e svo j u zbi r k u:

»N e t r aži t e u M ar ku K r al j evi ću i st or i j sk u l i čnost : on j e

i sto r i j a i snaga nar oe'.a, ovaploćenj e n ar odnih snova i
s tv a r n o s t i .«

Snežan a Samar dži j a:

M A R K O K RA L J E V I Ć A N D A R A P I M

Su m m ar y

T reat i ng t he epi c Marko Kr al j evi ć as an old and a ver y com pl exed

f i gu re, the author comes to the gui di n g assum p tion that t he lines about
M ar ko K ral j evi ć and Arapin in Vuk 's coll ect ion ar e u sed wi th a deep ar ti -
s t i c i n t en t .