i. ..

,!r .::
a

I
,!rpra
I
i

t/ I
)
€a
Y- "
--{ r.--=i_{
b
.: d*{*.

Z\rnik radova a- ? rl
e.
'.&:"

Savetovani strije ufia

*&
n{G-

-r st
rti6n;i in f Oir

k *,*+
 60. JUBILARNO SAVETOVAI{JE
6O'h JUBILEE CONFERENCE

PROIZYODi\JAI PRERADA
ULJARICA
sa medunarodnirn udeSdem

PRODIJCTIONAND
PROCESSING OF OILSEEDS
with international participation

ZBORNIK RADOVA
PROCEEDINGS

Herceg Novi, Crna Gora

16-2l.jun 2019.
 --.
IZDAVAdI
.,,#|.H#,TET -
FAKULTET NOVI SAD
U NOVOM SADU,TNTTNOIOSKI sAD
LINIVERSITY ou Novi iap, reculrv oF TECHNoLoGYNovI
NOVI SAD
INSTITUT ZAUTENSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD
CROPS
INSTITUTE OT TT T-OAND VEGETABLF
NOVI SAD
NOO ,,TNOUSTRIJSKO BILJE"
PLANTS" NovI sAD
BUsINESs associATroN ,,INDUsTRIAL

unnorvadKl oDBoR
r"[3lr*,r""?]]r'r* M.iklii, Dr voiin Dukii,
Doc. dr fanko RoSanii, Dr vradimir Paren-
zoran Nikolovski, dipl. inz., Gordan
Mr Zvonimir ,ro"ilr", ,gu i"-nie, Trzin' dipl' inZ''
ta, dipl. inZ., Nada-GtUie, aipf
inZ'' Milan Sevo' dipf inZ'' DraSan
Vladimir Sarac, diPl' ini'

UREDNIK
EDITOR
Savet tehnologa

TEHNI.KI UREDNICI
TECHNICAL EDITORS
Doc' dr Ranko Romani6
Dr Ivana Londarevid

ADRESA IZDAVAEA
PUBLISHER'S ADDRESS
- NOVI sAD
DOO,,TNDUSTRTJSKO BrLJE"',
21000'Novi Sad, Vojvode MiSiia
l' Srbija "1 ''
Tel/fax.+381 2l iitiizl,+381 21 6624311'+381 21 6612135
e-mail: offi ce@indbilje'co'rs

Su.tvrPL
PRINT

Stamparija Feljton, Novi Sad

StraZilovska 17
Tel:0211 66-22-867
 ULJE SEMENA SIRKA (SORGHUM BICOLOR)
KAO SIROVINA ZADOBIJANJE BIODIZELA

Vtada Veljkovitl, Ivica DaloviC, Petar MitroviC, Olivera Stamenkovitt

lUniverzitet u Ni5u, Tehnolo3ki fakultet, Leskovac, Srbija

2lnstitut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Srbija

IZVOD

U radu su prikazani rezultati istraZivanja prinrene sirka (Sorgirmn bicolor) kao

sirovine za proizvodnju biodizela. Najpre je dat kratak pregled o poreklu. botanici
i gajeniu sirka. zatinr su analizirani postr-rpci dobijanja biodizela iz ulja sirka i
nusproizvoda iz procesa dobiianja etanola. Datje pregled reakcionih uslova reakcije
alkoholize i ostvareni prinos alkil estara pri optinralninr uslovinra reakcije. Cilj Lada
je bio da se pokaZe da sirak nroZe biti pogodna sirovina za proizvodnju biodizela.
Medutim. neophodna su dalia istraZivanja u cil-jLr definisanja postupka dobi.ianja
biodizela koii ie zadovolj iti standald kvaliteta biodizela EN 11214 i tehno-ekonornska
analiza ukupnog procesa da bi se procenila njegova isplativost.
Kljudne reii: alkil estri rnasnih kiselina, alkoholiza, biodizel. sirak

THE SORGHUM SEED OrL (SOftGHUM BTCOLOR)

AS FEEDSTOCK FOR BIODIESEL PRODUCTION

ABSTRACT

Tlre paper deals u,itlt the use of sorghurn (Sorgltwn hicolor') as a raw ntaterial for
the biodiesel productiott. First. abrieldescription ofthe ori-eirr, botany and cultivation
of sot-ehurn is given. Afierrvards. ihe processes olbiodiesel production fi'onr sotghunt
oil and byproducts of the glain sorghunr ethanol production rvere arralyzed. An
overview of the reaction conditions ol the alcolrolysis reactiorr and the alkyl esters
yield achieved r-tnder optirnal reaction condltions are giver-r. The airn of the paper r,vas
to shorv that sorghum can be a suitable f-eeclstock 1br biodiesel production. Further
research is needed to define the orelali production pt'ocess that u,ill provide the
product satisfying the biodiesel standald EN 1-+l ll.
Key lvords: alcoholysis, biodiesel. tanr rciJ alkr I esters. sorghunt

351
 UVOD

Sirak (^Sorgftum bicolor) je jednogodi5nja zeljasta biljka iz familije trava

(Poaceae), koja se uzgaja Sirom sveta i ima vi5estruku primenu. Najde5de se koristi
u lludskoj ishrani (zrno ili sirkov sirup) i kao krmno bilje, kao i za dobijanje skroba,
alkoholnih pi6a, glukoze i biogoriva. Po izgledu ima dosta slidnosti sa kukuruzom, ali
ne formira klip, ved metlicu. Po agronomskoj klasifikaciji, baziranoj na nadinu gajenja
i upotrebe, vrsta S. bicolor se deli na slede6e agronomske forme: sirak za zmo, sirak
metla5, sirak Sederac i sudanska trava. S. bicolor se po znadajunalazi me<Iu prvih
pet Litarica u svetu, zajedno sa kukuruzom, pienicom, pirindem i jedmom. Svetska
proizvodnja sirka u 2017. godini iznosila je 57.6 miliona tona, a najveii proizvodadi
su SAD, Nigerija i Indija (FAOSTAT, 2017). Prednost sirka u odnosu na ostale gajene
biljke je visoka tolerantnost prema suii i visokim temperaturama i mogu6nost gajenja
na marginalnom zemljiStu. Iako je selekcija sirka zapodeta pre mnogo godina, tek
poslednjih godina je krenula u smeru stvaranja hibrida sa velikom biljnom masom za
proizvodnju energije. I pored toga, sirak predstavljajedinstvenu energetsku kulturu
zaproizvodnju biogoriv4jer se stabljike i listovi sirka sastoje od 5e6era, celuloznih i
lignoceluloznih materijala, a seme sadrZi skrob i ulje. Prema tome, cela biljka se moZe
pretvoriti u biogoriva kao Sto su bioulje, biogas, biovodonik, bioetanol i biodizel.
U ovom radu datje pregled upotrebe sirka u proizvodnji biodizela. Cilj radaje da
se ukaZe na moguinosti primene sirka kao sirovine za dobijanje biodizela, analizira
proces dobijanja biodizela i uporede njegove karakteristika sa standardom kvaliteta
biodizela EN 14214.

POREKLO, BOTANIKA I GAJENJE SIRKA

Sirak je poreklom izAfrike, i prvi zapisi o njemu potidu iz 8000. godine pre nove
ere. Njegovo znadajnije kori5denje u poljoprivredije otpodelo u periodu od 4000. do
3000. godine pre nove ere. Gajenje se kasnije Sirilo i to najpre ka Indiji i Kini, azatim
ka Bliskom Istoku, Sredozemlju i Americi. Danas je sirak Siroko rasprostranjena
kultura koja se gaji na svim kontinentima.
Sirak imajako dobro razvijen korenov sistem koji moZe da dostigne od 3 m dubine
(Smith i Frederiksen, 2000). Zbogtoga, sirak moZe usvajati vodu i hranljive materije
eflkasnije od mnogih drugih biljaka. Stabljika ima duZinu od 1,0 do 5,5 m, glatka je,
tvrda i dvorovima podeljena na intemodije. Listovi su Sirine 5-10 cm i duZine do I
m. Stabljika i listovi su prekriveni tankim slojem voska koji ima ulogu u za5titi od
isu5ivanja i smanjuju potro5nje vode u procesu transpiracije, dime se postiZe velika
eflkasnost iskori56enja vode (Kumar,2016). Metlica je duga 10-60 cm i sastoji se
od klasiia, koji su rasporedeni dvopamo. Zrna (semena) sirka mogu biti razliditog
oblika, velidine, boje i tvrdoie, a masa 1000 zma se kreie izmedu 30 i 80 g (Chiremba
i sar.,2012). Zma sirka bogata su skrobom, ali ne sadrZe gluten. Generalno, zrna sirka
sadrZe 70-80% ugljenih hidrata, 7-15% proteina, 2-5%olipida, l-3Yovlakna, t 1-2yo
3sB
pepela (Ciampitti i Prasad, 2016). SadrZaj ulja u zrnu sirka zavisi od genetskih i
ekoloSkih faktora. Osir.r.r toga, on je razlidit u frakcijama dobijenirn vlaZninr i sur inr
mljevenjem zmaa generalno, naive6i sadrZaj ulja imaju klice semena (Sinch isar..
2003). Triacilgliceroli (TAG) su najzastupljenija klasa lipida u uliu sen.ienu sirka
i njihova kolidina iznosi 90% od ukupnih lipada. Dominantna nrasna kiselrna je
linolna, iza koje slede oleinska i palmitinska kiselina. SardrZaj stearinske i linoler-rske
kiseline u TAG semena sirkaje oko l% (Zhang i Harnaker 2005).
Iako je sirak biljka tropskog porekla, dobro je adaptiran za gajenje u urnereninr
klimatskim zonama. Generalno, sirak je terrnofilna biljka i sporo raste na
temperatlrrama ispod 20'C (Srinivas Rao isar..2015). Za klijanje i nicanje semena
potrebna rninimalna temperatura je 8-10"C, a optimalna 30-35"C, dok je za rast i
razvoj nrinilna ten.)peratura oko 25oC, a optimalna 21-30'C. Z,a razlikt'r od toplote,
voda je manje znadajan faktor za gajenje sirka. On noZe podneti dugotrajnu
zemljiSnu i vazdn5nu suSu, ito je posledica morfoloSkih karakteristika biljke: razvijen
korenov sistenr. nrali indeks lisne povriine. prekrivenost listova voskorn i regulisanje
transpiracije. Neophodna kolidina padavina za postizanje visokih prinosa biomase
iznosi u proseku 600-700 mm/lnr. dok se zadovoljavajuci prinos moZe ostvariti i pli
padavinama od 400-500 mm/mr (Vasilakoglou i sar.,20l1). Sirak se uspeSno ga.ii
na rrarginahrim zemljiStirna slabijeg kvaliteta zahvaljujr.rci elikasnorn kolenovorn
sistemu ko-iirn Lrsvaja i manje dostupne hranive rnateriie. Osim toga. sirak efikasnije
iskori5dava irranljive materije od kukuruza, Sto se narodito odnosi na azot (Sikora i
Berenj i. 201 l).
ZaodrZivuproizvodnju sirka preporuduje se gajenje u plodoredinra"jer ovaj naiin
proizvodnje doprinosi povedanju prinosa gajenih kultura. poboljiar!u hemiiskih.
fizidkih i biolo5kih osobina zemljiSta i smanjuje verovatno6u pojave Stetodina. bolesti
ikorova. U plodoredu sirak moZe biti glavni ili drugi usev. Posle sirka. preporLrcuje
se gajenje litarica, a kao kultura koja prethodi sirku - raZ. Generalno. pri izboru
energetskih kultura za plodored preporucuje se kombinaci-ia C. (raZ, iederna repa) i
Cr biljaka (npr. kukuruz, sirak).

PROIZVODNJA BIOGORIYA IZ SIRKA

Sirak je pogodna sirovina za dobijanje razliditih vrsta biogoriva. Proces dobijanja

biogoriva zavisi od osobina biljnog dela i vrste biogoriva koje treba dobiti. Stabljike
i listovi su bogati ugljenim hidratima i lignoceluloznim materijalima, a zrno skrobom
i lipidima, koje se odgovarajuiim postupcima mogu konvertovati u bioetanol,
biodizel, biovodonik, biogas, bioulje i singas. Procesi dobijanja biogoriva iz sirka
se dele u tri osnovne grupe: hemijski, termohemijski i biolo5ki. Hemijski proces
konverzije obuhvata transesterifikaciju ulja zrna sirka, pri demu se dobija biodizel.
Termohemijska konverzija ukljuduje direktno sagorevanje, gasifikaciju, pirolizu
i likvefakciju biomase sirka, a proizvodi su bioulje i singas. Biolo5ka konverzija
obuhvata alkoholnu fermentaciju i anaerobnu digestiju, pri demu su krajnji proizvodi
etanol, biovodonik i biogas.
 BIODIZEL
Biodizel je biolosko gorivo, arternativa dizelu fosilnog porekla. po
hemijskom
sastaw je smela alkil estara vi5ih masnih kiselina i niZitr af
fatidnih alkohoia koji
zadovoljavaju propisane standarde kvaliteta biodizela. Biodizel
se dobija postupkom
alkoholize TAG i/ili esterifikacijom slobodnih masnih kiselina
izrazlii:itihibnovljivih
izvora sa metanolom ili etanolom, najde5de u prisustvu katalizatora
(baze, kiseline
ili enzimi)- Me5avine biodizela sa fosilnim dizelom mogu se koristiti u postoje6im
motorima sa unutrasnjim sagorevanjem bez ili sa minitalnim
modifikicijama. U
poredenju sa dizelom foslnog poreklo, primena biodizela
ima brojne eloro5ke,
tehnidke, ekonomske, socijarne i politidke prednosti (Zivkovi6
i sar., z0r7).
osnovne sirovine za proizvodryu biodizela su repidno, sojino palmino
i ulje. S
obzirom da njihove raspolozive kolidine za primenu u proizvodnli
biodizela nisu
dovoljne, namede se potreba za drugim, altemativnim uty'nim
sirovinama. u prvom
f9., t, spadaju ulja biljnih kultura koje se mogu gajiti na marginalnom zemlljistu
i/ili koja se ne mogu koristiti u prehramben" *rt",-kuo i nusiroizvodi
postojedih proizvodnih procesa koji su bogati TAG.
i otpad iz

DOBIJANJE BIODI ZEL A IZ IJLJ ASIRKA

u dosadasnjim istraZivanjima proizvodnje biodi zera iz sirka uglavnom je

ko_ri5ieno njegovo ulje. S obzirom da je kiserinski broj
ulja sirka manji od 2 mg
KoH/g primenjivan je postupak homogene bazno kata{iroiun" arkoholize
(Kumar
i sar-,2013; Kumar i Kant, 2013,20r4a.b). pored toga, za dobijanje biodizela
primenjivan je i in-situ postupak alkoholize nusproozvoda
iz procesa dobijanja
etanola iz sirka i to mekinje sirka i suva dLibra(DDGS),
koji se izivajajup." i port"
alkoholne fermentacije semena sirka zazrno, redom (wya*
i sar., 20 1 g).
U dosadasnjim istraZivanjima reakcije alkoholize ulja sirka
uglavnom je kori5ien
etanol, rede metanol, a od katalizatora su korisdeni Naott,
roil i znlocarctlrlr.
vrsta alkohola ima mari, gotovo neznatan uticaj na prinos alkil
estara. Naime, pri
istom molskom odnosu aikohol:ulje (5:1), istoj temperaturi (60.c)
i *"-"n, trajanja
(1,5_ h) reakcije, dobijen je skoro isti prinos
i metil i etil estaia qoiN i g2,9o ,redom)
u alkoholizi ulja sirka katalizovanoj NaoH (Kumar i
Kant, zoil, zorua1.
Bolje katalitidke osobine u etanolizi ulja sirka ima NaoH
KoHu odnosu na
(Kumar i
Kant, 2014b). ve6i prinos estara (9z,9oh prema g9,5oh)je postignut
primenom NaoH kao katalizatora u poredenju sa
KoH iste koncentracije (l%
radunato na masu ulja).

360
 Tabela l. Pregled postupaka sinteze biodizela iz ulja sirka
trii
Table l. A revierv the biodiesel synthesis processes from sorghunl

€ d -1
6
u :C,(\
';{'--'
;_; ,tt

'; "" ,r
:,/,:.j
E; ,€.+
j tl :- d cl
a
! ,a
b u 3
rl & r4

LI)
: (l ? o.d = 4a

;;?-; *N:
P
,t, d t-) ,: 'lrr r.r -.6 .o
;daJ t?i 51 .)
.ri 3:i J - 'r. q' ai!
.-, al
_ri .; "; cl or, 'n ,-l f: If *'J r m .l
q 4 !.1 ir ,t\ I
dd
-r' !
u'at tryi
ul!
rt ai L-l ,}.JY !1 o rr 'a
"q
13.-# ;
,:}. ,)d rJ - -l 1/
al rri d:*".
{r
.) fr7 ':
'?.,'-.1
r{)

1i
Iu C,
t
ir a
r.i
d) d u:1 rl

'aa
E* m
() ,., :E,-'
.) v:
$
fi ,'a
N l,i
-'Z l'. ':' 'l F,;
LJr.- 'f, -,
q! G
f4 ,:J A
iA * =')
f)
l]
fll
'/. l\

d'
., ."*,:
,*.
,j
'i,.t
tIt
)-:
-
; I n
*-;
'- f-i {i
rl
i

:a.) r; z :1)
-aLri r'l
(-l -!
*.1
/.< U]

t) r;
a ul
-l1,a 6 s1
AO U
ri! u 7
-r< v, 7!

,-:'L !-..1
!l*,j
fi ""r
n) a d
r,l.t)i-, ., .; ,r, E
t'- rl !il
N]
::tuF1i3 r'l:: cl
i.i 'Ll : i, :ou;i: fi
.I
1i L '.? .'7
.:
fra)
NP
n ;. e1 =.(
4i li bjr btr ] Eir
fr a
a
d
Yn)
:-l
,l]

,-+
d 'C;

l ,l'
l

.. Jn !€-
'a !
.ii lL)
t:
HH
[- n" [r i l-. D rn
-d
i1
lLrl
tu
i,)
t'il441 1=l
i:l
a) d 6
,:, *a :4 a, it) lN
l-)
' d1 .2, .-l "d .: : iFr
.i.
-n l) '?;,h3;. l'r,l
{' 4)
tb
??a :!-Ul;' t.;,
4) L-l
t) iJi f) lJ ,-N
O t'l

361
 Kumar i Kant, QAruD su ispitivali uticaj kolidine NaOH i KOH kao katalizatora i
molskog odnosa etanol:ulje na prinos estara u etanolizi ulja sirka. Pove6anje kolidine
NaOH od 0,5%o do 1,UYo (prema masi ulja) imalo je pozitivan uticaj na prinos etara,
ali pri kolidini NaOH od 1,5%6 prinos etil estara je opao zbog troSenja katalizaralora
u reakciji saponifikacije TAG. Povedanjem molskog odnosa od 3:1 do 5:1 pove6an je
i prinos etil estara, Sto je posledica pomeranja ravnoteZe reakcije prema formiranju
estara. Medutim, dalje poveianje kolidine etanola (molski odnos etanol:ulje 6:1)
imalo je za posledicu smanjenje prinosa estara zbog ve6e rastvorljivosti glicerola i
oteZene separacije faza.Ye(a rastvorljivost reaktanata iteLe razdvajanje etilestarske
od glicerolne faze su razlozi blagog smanjenja prinosa etil estara na vi5oj temperaturi
reakcije, zbag tega se preporuduje temperatura od 30 'C (Kumar i sar., 2013).
Identidan uticaj kolidine katalizatora i molskog odnosa etanol:ulje zabeleLen je i
u sludaju etanolize ulja sirka katalizovane cink etoksidom (Kumar i Kant, 2014a).
Poveianjem kolidine katalizatora do lYo (prema masi ulja) i molskog odnosa
etanol:ulje do 18:1 prinos etil estara se pove6ava, dok dalje povedanje oba reakciona
uslova ima negativan uticaj na prinos estara.
U sintezi biodizela primenjivan je in situ postupak alkoholize mekinja i DDGS
u prisustvu NaOCH, kao katalizatora (Wyatt i sar., 2018). Reakcije alkoholize
je izvodena na temperaturama 25 i 40'C i pri razliditim molskim odnosima
metanol:ulje:katalizator. U cilju nesmetane sinteze metil estara, vlaZnost uljnih
sirovina je pre konverzije smanjena do 2%o. Ovim postupkom je ostvaren znatno vedi
prinos metil estara iz mekinja sirka (98,3%) u odnosu na prinos iz DDGS (32,20 ).
Nizak prinos estara iz DDGS je pripisan mogudoj brzoj apsorpciji vlage u DDGS, Sto
ukazuje na potrebu daljih istraZivanja u cilju poboljSanja procesa dobijanja biodizela.
Bududa istraZivanja primene sirka kao sirovine za dobiianie biodizela trebalo bi
da budu usmerena ka optimizaciji uslova izvodjenja reakcije alkoholize, primeni
prirodnih i otpadnih materijala kao katalizatora, modelovanje kinetike reakcije i
s i m ul acij a procesa i r azv o1 kontunual nih postupaka.

Kako bi se bioduzel nabazi sirka mogao uspe5no koristiti kao alternativno gorivo
dizelu fosilnog porekla, njegove fizidko-hemijske karakteristike mora.iu biti u okviru
deflnisanih standarda kvaliteta biodizela. S obzirom da su istraZivanja karakteristika
biodizela malobrojna, odigledno je da su neophodna potpunija istraZivanja. Ispitane
karakteristike biodizela uglavnom su u okviru standarda kvaliteta biodizela EN
14214. Potencijalni problem predstavlja sadrZaj estara u biodizelu, koji ie u nekim
sludajevima ispod propisane vrednosti (Kumar i Kant, 2013;2014b) o demu treba
voditi raduna kod optimizacije proizvodnog procesa. Pored toga, neophodna su i
istr aLiv anj a performansi, em i sij e i karakteri sti ka sagorevanj a bi odizela.

ZAKL.IUiAK
U radu su prikazani rezultati istraZivanja sinteze biodizela iz vlla sirka i
nusproizvoda iz procesa dobijanja etanola iz sirka. Zbog rnale vrednosti kiselinskog
Jo-
il broja uljne sirovine. najdei6e je primenjivan postupak homogene. bazno katalizovane
sinteze alkil estara masnil.l kiselina. Vrsta alkohola (metanol ili etanol) ima
skoro
su koriS6eni
neznatan uticaj na prinos atkil estara. Kao katalizatori reakcije najdeS6e

NaOH i KOH, pri demu bol.je katalitiike osobine u etanolizi ulja sirka irna NaOH u
odnoslr na KOH. Na prinos alkiI estara Lrtidu molski odnos alkohol:ulje. temperatura
.:
reakcije i koliiina katalizatora. U cil-iu razvoja procesa dobijanja biodizela iz sirka
l
kao siiovine, koji bi zadovoljio zahteve standarda kvaliteta biodizela. neophodna su
dalja istrazivanja koja bi obuhvatila optimizaciju reakcionih uslova. modelovanje
kinetite reakcije alkoholize. simulaciju procesa, kao i istraZivanja performansi i
karakteristika sagorevanj a biodizela.

Zahvalnica
Ratl je c{eo istraiit,anja nu projektu 15001, koii finctttsira l,Iinislarstvtt pt'osyele'
III
ncnrke itelutoloikog run'oju Reptrblike Srbije, a clelom i prclektu 0-ll-18 Ogrttnka
.S-1r\U tt l{iiu.

LITERATURA

l. Chiremba. C., Taylor J.R.N., Roonel' L.W., Beta. T. (2012). Phenolic acid content of
sorghutn and maize cultivars varling itl harduess. Food Chem.. l3'1: 8l-88.
2. Ciampitti, LA.. prasad P.V.V. (20 16). Flistorical syntl.resis - analysis of changes in
grain nitrogen clynamics in sorghtttn. Front. Plant Sci.7: Article 27-5.

l. FAOSTAT (2017). http:/iri,rvu,.fao.orgi faostat/en/+data/QC (pristupljeno

0e.03.20 19.).
4. Kurnar,A.A. (20 16). Botan,v, Taxonomv and Breeding.pp.2l-46. u: Eds.. S' Rakhsit,
Y. tlong-Wang, The Sorgl.rum Getrotne. Springer. USA'
5. Kumar. V., Kant. P (2013). Study of pli-vsical and chetlical properlies of biodiesel
from sorghtttn oil. Res. J. Chern. Sci. 3: 64-68.
6. Kumar, V., Kant, P. (20 l,1a). Biociiesel production from sorghum oil by transesterifi-
cation using zinc oxide as catall'st. Pet. Coal., 56: 35-40'
Kumar, V., Kant, P (2014b). Dift'erential str.rdies of alkali catalysed production of
biocliesel from sorghuur oil. Res. J Clienr' Sci 4: 66-70'
8. Kurnar, V.. Kant. P.. Nigam, G.D. (1013). Factor affecting the preparation of bio-
diesel frorn sorghttm oil. Pet. Coal.- 55: 6- I 1.
9. Sikora, V., Berenji, J. (2011). Sirak zazrno isirak rnetlaS kao alte|nativne kulture'
,l5.Savetovanje agronoma Srbije. Zbomik radova. Zlatibor, Srbija. str. 171-180.
10. Singh, V.. Moreau, R.A. Hicks, K.B. (200i). Yield and phl'tosterol composition of
oil extracted fi'om grain sorghum and its u'et rnilled fractions. Cereal. Chern.80:
t26-129.
ll. Srnith, C.W.. Frederiksen. R.A. (2000): Sorshunt: Ori.-ein. Historl'. Technoloel'and
Production, John Wiley & Sons, Nerv York- USA'
12. Srinivas Rao, P., Belgm. vS.,Nagaraj.5.1tpadhla) a. H D. (1015). Sorghurn pro-
duction for diversified uses. pp. l-27. u: Eclitori. \'.H. \\'rns. H.D. Upadhyal'a. c.
)OJ
 Kole, Genetics, genomics and breeding of dorghum. cRC press i raylor and Francis
Group, Boca Raton, USA.
13. Vasilakoglou, I., Dhima, K., Karagiannidis, N, Gatsis, T. (2011). Sweet sorghum
productivity for biofuels under increased soil salinity and reduced irrigation. Field
Crops Res. 120 3846.
14. Wyatt, V.T., Jones, K., Johnston, D.B., Moreau, R.A. (2018). pioduction of fatty-acid
methyl esters via the in situ transesterification of grain sorghum bran and sorghum
distiller's dried grains and solubles. J. Am. Oil Chem. Soc.95(6): 743-752.
15. Zhang, G., Hamaker, B.R. (2005). Sorghum (Sorghum bicolor L., Moench) flour
pasting properties influenced by free fatty acids and proteins. cereal. chem. 82:
534-540.
16. Zivkovii, S.B., Veljkovid, M.V., Bankovii-Ilii, I.B., Krsti6, I.M., Konstantinovii,
S.S., Ilii, S.B., Avramovii, J.M., Stamenkovii, O,S., Veljkovi6, V.B. (2017). Techno-
logical, technical, economic, environmental, social, human health risk, toxicological
and policy considerations ofbiodiesel production and use. Renew Sust. Energ. Rev.
79:222-241.

364