Professional Documents
Culture Documents
Соломон - Википедија, слободна енциклопедија
Соломон - Википедија, слободна енциклопедија
Учествујте у акцији писања чланака о Београду од 26. фебруара до 19. марта. [одбаци]
Соломон
Главна страна
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај
Актуелности
Случајна страница Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду,
Донације али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас
да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).
Интеракција
Помоћ Соломон (хебр. — ְשׁ מֹ הШломо; ст. хебр. Šəlomo; тиб. хебр. Šəlōmōh, (арап. Сулејман, у значењу „мир“) у Соломон
О Википедији хебрејској Библији (хебр. Танах, код хришћана Стари завет), је трећи краљ Израела (укључујући Јуду),
Трг градитељ Јерусалимског Храма у Јерусалиму, чувен по великој мудрости, богатству и снази, али и
Скорашње измене
оптужен да је занемарио поштовање само једног јеврејског бога. Помиње се касније у многим легендама.
Страница за контакт
Такође спада у ред највећих мајстора кабале, легендарних кабалиста.
Алатке
Садржај [сакриј]
Шта води овамо
1 Име Соломон
Сродне промене
Отпремање датотеке 2 Библијска верзија
Посебне странице 2.1 Даљи догађаји
Верзија за штампање 2.2 Грађевине и друга дела
Трајна веза 2.3 Слабљење и пропаст
Информације о 3 Соломон у Курану
страници
Ставка на 4 Напомена
Википодацима Цар Соломон - руска икона
5 Тумачења Џорџа Ролинсона
Цитирање ове 6 Касније легенде Датум рођења 1011. п. н. е.
странице
7 Референце Место рођења Јерусалим
Соломонов живот записан је у Књизи о царевима 1–11 и 2 дн. 1–9. Владарски трон наслеђује од оца око 1037. п. н. е. (Прва књига о царевима 6:1).
Отац га је одредио за свог наследника без обзира на протесте старијих синова којима мајка није била Витсавеја.
Соломон је засео на трон нешто пре очеве смрти на наговор Натана и Витсавеје да би се спречила побуна Адоније.
За време Соломонове четрдесетогодишње владавине Хебрејско царство је достигло свој врхунац. Ово раздобље се у јеврејским историјским
списима са правом назива „августово доба“. Стекао је поштовање сународника скупивши само за једну годину 666 талената злата (по Првој књизи о
царевима 10:13.)
Прва половина његове владавине била је далеко успешнија него друга која је, по писаним изворима, била засењена идолатријом којој се одао те
његовим многобројним браковима. По Првој књизи о царевима 11:3, имао је 700 жена и 300 конкубина. Чим је засео на престо, почео је ширити
границе свог царства ушавши у унију са Египтом женидбом се ћерком фараона.
Соломон се окружио свом раскоши и спољашњим сјајем који је могао бити доступан неком источњачком владару, а за то време његова власт је
јачала. Склопио је савез са Хирамом I, краљем Тира, који му је често био од велике помоћи у његовим подухватима. Много година пре смрти, Давид
је активно учествовао у прикупљању материјала за изградњу храма у Јерусалиму у којем је трајно требало да буде смештен заветни ковчег.
Након завршетка храма, Соломон подиже многе грађевине у Јерусалиму и широм свог царства. Пуних тринаест година градио је краљевску палату у
Офелу. Започиње и велике радове на изградњи система за снабдевање Јерусалима водом, гради тврђаву Милон у Септуагинти, „Акра“, за одбрану
Јерусалима, а у дивљини гради Тадмор који ће служити подједнако и као трговачки центар и као војна база.
За време његове владавине Израел је доживео велики економски процват. Са Тиром, Египтом и Арабијом постојале су разгранате копнене везе, а са
Шпанијом, Јужном Индијом и обалом Африке поморске. Сјај и раскош Соломоновог двора били су без премца. Соломон је био чувен по својој
мудрости и изрекама. Са свих страна су долазили људи да би чули мудрости Соломонове, па чак и краљица Македа из Сабе, (претпоставља се да се
радило о држави у области Арабија феликс која је покривала подручје данашње Етиопије). Њихов син, Менелик I, у складу са етиопском традицијом,
постаће први владар Етиопије. Соломонове мисли су сачуване у народним предањима, иако није могуће све мудре мисли у тим предањима
приписати само једном човеку.
За слабљење и пропаст Соломоновог царства био је оптужен сам Соломон, а његови критичари су му приговарали да је због многоженства и великог
богатства постао декандентан и да се одао многим облицима идолопоклонства који су били у супротности са верским законима. Због одавања
идолатрији, Соломона посећује пророк који му предсказује да ће се након његове смрти његово царство поделити (на Израел и Јудеју) и да ће његов
син, Ровоам, испаштати због његових бројних грехова. Соломон умире после четрдесетогодишње владавине и бива покопан у Јерусалиму.
Напомена [ уреди ]
По јеврејском закону (Халака), постојао је обичај да војник који оде на ратиште, као што је био случај са Витсевејиним мужем, може својој жени дати
ретроактивни развод, односно, када сматра да ће погинути или нестати може поништити њихов брак и на тај начин дозволити жени да се поново уда.
Ову рупу у закону искористили су Давид и Витсавеја, што је за неке критичаре било довољно да их оптуже за наводну прељубу, иако је, заправо
Витсавејин брак у том тренутку био поништен. У библијским текстовима нема елемената који би подржали ову тврдњу, пошто се наводи да је Давид
спавао са Витсавејом тек пошто је Урија био послат на ратиште.
„Соломоново краљевство,“ каже Џорџ Ролинсон, „једно је од најмаркатнијих делова целокупне библијске историје. Један мали народ који је
стотинама година покушавао да опстане окружен ратоборним племенима, од којих је свако покушавало да тај народ пороби и завлада њиме, нагло је,
вођен генијалним умом једног војника-краља, достигао безмерну славу и величину.“
Ролинсон наставља: „успостављено је краљевство од Еуфрата до границе са Египтом, широко преко 700 km; то исто краљевство, иако нагло
створено, скоро истог тренутка је ушло у период мира који је трајао пола века. Богатство, раскош, високи уметнички домети, развијена економија,
неоспоран углед међу свим великим народима тог времена - све су то благодети у којима је уживало Соломоново краљевство у том периоду, да би се
на крају тог раздобља нагло урушило и пропало“.
Ролинсон закључује: „владајући народ је подељен, подански народи су слабили, нагло добијену самосталност су врло брзо изгубили, и поново
почиње тешко раздобље патњи, борби, поробљавања, опоравка, понизног потчињавања и очајничких покушаја“.
По рабинским казивањима, Соломону се приписују (али не у целини) делови Библије као што су Изреке, Књига проповедникова и Соломонова песма.
Затим је ту Соломонова мудрост, написана вероватно у 2. веку п. н. е. где је Соломон представљен као астроном. На крају, ту су и књиге поезије
Соломонове оде и Соломонови псалми.
Еуполемус, јеврејски историчар који је писао око 157. п. н. е., томе додаје и копије апокрифних писама размењиваних између Соломона и владара
Египта и Тира.
Гностички спис Адамова апокалипса, који је највероватније настао између 1. и 2. века, позива се на предање у којем Соломон у потеру за одбеглом
девицом шаље војску демона и представља најраније помињање касније већ уобичајене приче о Соломоновој наводној моћи да заробљава и
контролише демонске силе. Ова легенда о Соломоновој моћи да контролише демоне појављује се, разрађена до у детаље, у раном хришћанском
спису названом Соломонов завет пуном елемената гротескне демонологије.
Соломонова власт над демонима уобичајени је састојак каснијих јеврејских и арапских предања и у њима се Соломону приписује и поседовање
магичног прстена названог "Соломонов печат".
Стара краљевска легенда из Етиопије, по спису Кебра Нагаст, наводи да се краљица од Сабе вратила у своје краљевство носећи Соломоново дете.
То дете ће, напослетку, наследити трон давши себи титулу Менелика I, Цара Етиопије. Он ће бити родоначелник династије која ће, уз неколико
краћих прекида, владати Етиопијом све до смрти цара Хајла Селасија 1974. године.
Референце [ уреди ]
1. ^ „2 Samuel 12:14 But because by doing this you have made the enemies of the LORD show utter contempt, the son born to you will die." ” . Bible.cc. Приступљено
08. 1. 2011.
Кабала
Јерусалимски Храм
Сулејман, пророк у исламу
Приче Соломунове
Његови наследници:
Његов претходник: Соломон на Викимедијиној
Цар уједињеног Израела Ровоам и остави.
Давид
Јеровоам
WorldCat · VIAF: 100963493 · LCCN: n80024516 · ISNI: 0000 0001 0804 0267 · GND: 118605100 · SELIBR: 253774 ·
Нормативна контрола
SUDOC: 028696670 · BNF: cb12095820b (подаци) · MusicBrainz: d753d6e6-98aa-42bf-9e25-77001556e4df · NKC: jn20000720339
Категорије: Краљеви древног Израела Библијске личности Јудаизам Личности Старога завета
Ова страница је последњи пут уређена на датум 16. јун 2019. у 13:06 ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
Смернице за приватност О Википедији Одрицање одговорности За програмере Статистика Изјава о колачићима Мобилни приказ