Statistika – analiza

domaći zadatak broj 2

Marko Kasalica SO14/02

Uz pomoć rezultata istraživanja promene osnovne strukture društva Srbije, koje je izvedeno 2003. godine
na uzorku od 2997 ispitanika, primenom jednofaktorske analize varijanse testirana je hipoteza da bračno
stanje ispitanika utiče na njihov osećaj sreće.

Varijabla bračnog statusa je prvobitno podrazumevala sledećih 7 kategorija: 1) neoženjen/neudata, ne

živim sa partnerom/kom, 2) vanbračna zajednica (nismo u braku, ali živim sa partnerom/kom), 3)
oženjen/udata, 4) formalno u braku, ali živimo odvojeno (prema vlastitom izboru, a ne zbog posla ili
putovanja), 5) razveden/a, 6) udovac/ica, supružnik/ca je preminuo/la i 7) bez odgovora, ne želim da
odgovorim. Sedma kategorija nije uzeta u razmatranje, eliminisana je.

Nivo sreće koju ispitanici osećaju meren je na osnovu skale količnika koja uzima vrednosti od 0
(označava da je ispitanik izrazito nesrećan) do 10 (označava da je ispitanik izrazito srećan). U ovom
slučaju je eliminisana kategorija ispitanika koji su dali odgovor da ne znaju da ocene osećaj sreće.

Nivo značajnosti Levenovog testa iznosi 0.02, i to je manje od 0.05, to ukazuje da preduslov
homoskedastičnosti nije zadovoljen, tj. postoje statistički značajne razlike između varijansi različitih
grupa.

Nivoi značajnosti za svaki od ovih testova, Velšovog i Braun-Foršajtovog testa, su 0.00, i to je takođe
manje od 0.05. Dakle jasno je da postoje statistički značajne razlike u aritmetičkim sredinama između
najmanje dve grupe u uzorku.

Prema Tukijevom testu, postoje statistički značajne razlike u proceni osećaja sreće između ispitanika koji
su se izjasnili kao neoženjeni/neudate i onih koji su razvedeni, te između neoženjenih/neudatih i
udovaca/ica. Postoje i razlike između ispitanika/ca koji/e žive u vanbračnoj zajednici (kohabitaciji) i
udovaca/ica. Razlikuju se i oženjeni/udate ispitanici/e, kako od onih koji/e su razvedeni/e, tako i od
udovaca/ica. Postoji razlika u osećaju sopstvene sreće i između razvedenih i udovaca/ica. Kada su
udovci/ice u pitanju, možemo primetiti odsustvo statistički značajne razlike u oceni sopstvene sreće
jedino između njih i onih koji su formalno u braku, ali žive odvojeno.

Iz tabele homogenih podskupova uviđamo da se u isti podskup mogu svrstati udovci/ice i razvedeni/e a
razvedeni/e se mogu naći u istom podskupu i sa drugim kategorijama: ispitanicima/ama koji/e žive
odvojeno premda su formalno u braku, onima koji žive u kohabitaciji, oženjenima/udatima i
neoženjenima/neudatima. Najniži prosečan nivo sreće je 5.21, a najviši nivo sreće je 6.71 tako da i oni
koji su ,takoreći, najnesrećniji imaju neke srednje nivoe sreće.