10) da heats elas ON wee eeVesna Peri¢! Fakultet dramskih umetnosti, Beograd ANIKINO VREME I MENTIN PROSTOR: BAHTINOVI POJMOVI HRONOTOP I HRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVOJ PROZI1 FILMSKIM ADAPTACIJAMA Abstrakt oi pe seriall U ovom radu bavimo se dvema filmskim i TV adaplacijama Andriceve pro- ze: ,,Anikinim vremenima® (r. Vladimir Pogacié, 1956) i ,Bifeom Titanik* (r. Emir Kusturica, 1979), kao primerima eksploatacije Bahtinovog hrono- topa susreta, Susret protagonista (Anike i Mihajla, odnosno Mente Papei 195, Stjepana Kovita) definige sam narativni tok, kako knjiZevnog dela tako i filmske adaptacije. U oba sluéaja, susret je fatalan po protagoniste i intonira ‘melodramski motiv kobi, te uspostavija i sam Zanr melodrame. Komparaci- jom knjizevnog izvornika i filmske adaptacije (bez teinje za evaluacijom i traganjem za ,,vernos¢u" originalu), otkrivamo narativne strategije koja su primenjene u filmskom narativu, a kojima se knjizevni hronotop transponu- jeu filmski, Kao analiticku aparaturu koristimo najpre Bahtinov pojam ,.di- jalogicnosti* i Zenetov pojam ,transtekstualnosti‘, znacajne za razmatranje problema (knjizevne i filmske) adaptacije, kao i osnovne naratoloske odred- nice ,analepsis* i ,prolepsis dok centralni deo zauzima primena Bahtinove teorije romana, w kojoj je i uveden pojam hronotopa (kao i hronotopa su- sreta). Osvréemo se i na dominantnost kategorije vremena u knjizevnom i {filmskom delu ,Anikina vremena’, odnosno prostora u delu , Bife Titanik s Kijuéne vedi = hronotop, vreme, prostor, susret, adaptacija, dijalogizam 2 e-motion@eunet.rsPROZI FILMSKIM ADAPTACHAMA, ANIKINO VREME | MENTIN PROSTOR: BAHTINOVI POJMOVI HRONOTOP | HRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVOJ Uvodna razmatranja Bahtinovog pojma hronotop Buduéi da éemo se u ovom radu baviti transponovanjem hronotopa iz. knji- devnog dela u filmski medij kroz proces adaptacije, osvrnuéemo se, u naj- kradim crtama, najpre na povezanost problema adaptacije i Bahtinovih poj- mova heteroglosije/-visejezi¢nosti i dijalogizma’. U poglaviju ,Adaptacija kao intertekstualni dijalogizam* teksta ,,lzvan vernosti: Dijalogizam adaptacije“ > Robert Stam navodi da su svi tekstovi tkiva anonimne formule, varijaci- je te formule, svesni ili nesvesni citati, meSanje ili inverzija drugih teksto- va. U najéirem smislu, intertekstualni dijalogizam odnosi se na beskonaéne i nedovréene moguénosti koje sve diskurzivne prakse u kulturi generiSu, na Gitay matriks komunikacionih iskaza u okviru kojih je smesten umetni¢ki tekst (Stam 2010: 550), Studije adaptacije (Adaptation Studies), naslanjaju se, dakle, na Bahtinoy pojam dijalogizma i poslediéno na pojam intertekstu- alnosti Julije Kristeve, kao ina koncept transtekstualnosti Zana Zeneta, koji je zgodan za razmatranje problema (filmske) adaptacije. t, filmskog teksta kao hiperteksta u odnosu na knjizevni izvornik kao hipotekst§. 2 Neki tekst je dijaloski ukoliko je definisan odnosom prema drugim tekstovima. Bahtin navodk: »Autentidna sredina iskaza uw Kojoj on Zivi i oblikuje se, este dijalogizovana govorna raznoli- ost" (Bahtin 1989, 26); dijalogiénost je .prirodna orijentacija svake Zive reéi (Babtin 1989, 34), Bahtin takode navodi: ,Ziviiskaz, Koji dobija znecenje i oblik u odredenom istoriskom trenutku u specifiénom drustvenom okruzenju, ne mode a da ne dode u odnos sa hiljadama iivih dijalodki nit, koje su istkane socio-ideoloSkom svesnoséu oko datog objekta iskaza (Ba- khtin 1981, 276); ,Raznolikost glasova i heteroglosija zadiru u roman organizujuci se u struk- turisan umetnidki sistem [..] Unutrainji druStveni dijalogizam romanesknog diskursa zahteva Konkretan drustveni kontekst koji ée se ispoljiti, otkriti kao sila koja odreduje éitavu stlistizku strukturu* Bakhtin 1981, 300). 3. Videti: Stam, ,Beyond Fidelity: The Dialogics of Adaptation 542-557 in Critical Visions in Film ‘Theory. 4 Svi prevodi sa engleskog jezika su V.P. 5 Zenetov pojam transtekst/ualnost podrazumeva 5 kategorij: 1. Intertekst(citat, plagijat, alu- 2ija), kao ,stvarno prisustvo jednog teksta u drugom' (Genette 1992, 1-2); 2. Paratekst (naslov, Spica, predgovor, posveta, Komentar, ..); 3. Metatekst (kao eksplicitna ili implicitna referenca jednog teksta na drugi), kao tekst koji ,sjedinjuje dat tekst sa drugim, o kome govori, a da ne ‘mora j obavezno da gacitira (priziva),zapravo ponekad ga wopSte ine imenuje" (Genette 1997, 4); 4, Athitekst, koji oznaéava neki tekst kao deo nekog Zanra/Zanrova; 5. Hiipertekst, kao «svaku vezu koja ujedinjuje text B (koji nazivam hipertekstom) sa ranijim tekstom A (Kofi éu, rnaravno, nazvati hipotekstom) na koji je nakalemljen, ali ne u vidu komentara" (Genette 1997, 5); odnosno, hipertekstualnost bi predstavljala odnos izmedu dva teksta, iliizmedu nekog tek- sta i nekog Zanra, na kome se hipertekst zasniva i koji modifikuje ili transformie (primarni) tekst. Filmska adaptacia bi, stoga, predstavijala hipertekst nastao na osnovu prethodnog teksta odabirom i konkretizacijom odredenih elemenataU procesu adaptacije knjidevnog dela u filmsko, od posebnog je znagaja transformacija * hronotopa. Jako Mihail V.Bahtin u svom razmatranju poj- ma hronotopa ,ne referiSe na film, njegova kategorija Cini se idealno skro- jenom 2a film kao medijum [...] filmski hronotop je priligno doslovan, i odigrava se konkretno preko celog ekrana sa specifiénim dimenzijama, u doslovnom vremenu (obiéno 24 sligice u sekundi) [...] Film ilustruje Bahti- novu ideju inherentnog odnosa prostora i vremena, bududi da na filmu bilo kakva promena u jednom registru donosi promene u drugom.“ (Stam 2000, 205). Narativni tekstovi, po Bahtinu, satinjeni su konstrukcijom fikcionog sveta hronotopa. Na ovaj Bahtinov pojam uticali su kako Kantovi pojmovi prosto- rai vremena (koji ne predstavijaju objektivne realnosti, veé postoje u nasem umu) tako i Ajnstajnova teorija relativiteta po kojoj vreme postaje, kao éetvr- ta dimenzija, neodvojivo od (trodimenzionalnog) prostora. U svojoj studiji ,Oblici vremena i hronotopa u romanu‘’, Bahtin uspostay- ja i definise neologizam (knjizevni) hronotop (vreme-prostor, ili prostor- vreme) kao ,,sustinsku povezanost vremenskih i prostornih odnosa koji se umetniéki izraZavaju u knjizevnosti [...]U knjizevno-umetni¢kom hronoto- pu, prostorne i vremenske naznake stapaju se u jednu bridljivo osmisljenu konkretnu celinu, Vreme se, takoreéi, zgusnjava, ovaplocuje, postaje umet- nitki vidljivo; isto tako, i prostor postaje nabijen i osetljiv na kretanje vre- mena, zapleta i prige. To presecanje dveju osa i stapanje obeledja karakterige umetniéki hronotop. [...] Slika éoveka uvek je sustinski hronotopiéna* (Ba- Ahtin 1981: 84-85) * 6 Stam takode navodi: ,izvorni roman kao hipotekst transformige se sloZenim nizom operacija odabirom, pojagavanjem, konkretizacijom, kritikom, ekstrapolacijom, analogizacijom, popu- Jarizacijom i rekulturalizacijom|...J I2vorni tekst stvara gustu informacionu mrez, niz ver~ balnih znakova koje tekst filmske adaptacije mode preuzeti, pojatati,ignorisati, subvertirat ili transformisati* (Stam 2010: 552) 7 Preveden na srpski jezik, ovaj ese) se nalazi u okviru knjige O romanu, u prevodu Aleksandra Badnjareviéa, dok je u anglosaksonskoj literaturi on deo knjige Dijaloika imaginacija: Ceti eseja ("Dialogic Imagination: Four Essays") urednika Michaela Holquista, éiji éemo prevod takode koristit, te prevoditi na nas jezik, radi nesto moderne leksike. 8 I drugi teoreti¢ari zapazaju vaznost Bahtinovog pojma hronotopa: autori Bemong i Borgart smatraju da je hronotop ,s podetka zamisljen kao analitikt instrument za utvrdivanje generié- kih/Zanrovskih podela u istoriji zapadnog romana” (Bemong & Borghart 2010, 3). Oni takode daju osvrt i na teoretigare Koji su se bavili Bahtinovim hronotopom: Roderik Biton (Roderick Beaton) karakteriSe hronotop kao ,konfiguraciju vremena i prostora koja definige ‘stvarnost” 1u okviru sveta teksta", dok Cvetan Todorov (Tzvetan Todorov) karakteri8e hronotop kao ja representation du monde" (Bemong & Borghart 2010, 15). Vesna PeriéPROZI I FILMSKIM ADAPTACUAMA IRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVO) [ANIKINO VREME | MENTIN PROSTOR: BAHTINOVI POJMOVI HRONOTOP | Hi ‘Transponovanje hronotopa iz Andri¢eve proze u filmske iTV adaptacije’ , Anikinih vremena‘ i ,Bifea Titanik* U razmatranju nagina na koji se transponuju Andriéevi knjizevni hronote iz dva pomenuta dela u odgovarajuce filmske adaptacije, bavi¢emo se najpre kompleksnoSéu vremena filmskog narativa, buduéi da je ,weza izmedu vre~ mena i prostora znaéajna za postizanje narativnog ritma* (Bal 2009: 142). Za razliku od Andriéa, koji povest o Aniki potinje vremenskom instancom 60-ih godina 19.veka pove&éu 0 popu Kosti Porubovicu, u Dobrunu, da bi nakon prite o gaSenju loze Porubovica nadinio analepsis ", vremenski skok jo8 dublje u proslost - do Anikinih vremena, scenarista Vicko Raspor i Via- dimir Pogatié se u filmskoj adaptaciji ove pripovetke opredeljuju za najavnu picu (kao svojevrstan Zenetovski paratekst) u Kojoj u pisanom obliku, kao deo zapisa Mule Mehmeda, markiraju hronotop ~ vreme je doba bune u Be- ogradskom pasaluku i Napoleonove invazije na Egipat, dakle sam potetak 19.veka, a prostorna odrednica je samo kasaba. I u Andriéevoj pripovetci, u tekstu filmske najavne Spice, stoji: .Te iste godine pronevaljali se u kasabi jedna Zena". Andrié potom otvara prigu o Anikinom ocu Krnojelcu, Filmski inarativ, pak, daleko je slozeniji u narativnoj manipulaciji vremenom, i ine ga umnofeni vremenski skokovi u proslost i sadaSnjost. Odmah nakon najayne pice, i nakon establishing shota"' kojim se uspostavija prostor videgradske ka- sabe, a zatim i kadrova eksterijera njenih pustih ulica, filmski narativ se otva- ra pomenutom vremenskom odrednicom (kada se pronevaljalilajedna Zena), i to u zoru, prizorom mladiéa koji ide niz ulicu, nose¢i u rukama Zenski les ‘Taj trenutak uspostavija se kao narativna sadainjost, Mladi¢ je Mihajlo (a tumaéenju Bratislava Grbi¢a), devojka je Anika (Milena Dapéevi¢), a filmski narativ se vremenski prekida Mihajlovim analepsisom - njegov voice over glas preko opisuje prvi susret sa Anikom, U okviru tog analepsisa u kome je ‘Anika jo devojéica, sledi linearni narativni tok od 8 godina u vreme kada je ‘Anika odrasla, iu trenutak kada ée do¢i do njihovog fatalnog odnosa zbog ko- jeg se Anika pronevaljali, Sledi vremenski skok u narativnu sadaénjost, vreme kkada je Anika mrtva, i kada kraj njenog leSa sede kajmakam, Mihailo i Jakéa, sin Dobrunskog prote - zatim jo3 jedan analepsis, ali iz JakSine subjektivne 3 Upitanjuje TV film, ali éemo ga u daljem tekstu navoditi samo kao film’ 10. Analepssi prolepss su Zenetovi termini koji obubvataju anahronijst). vremensko preurediva- ‘je narativa analepsis je prlaz iz narativne sada8njosti u proslost(termin koji se upotrebljava je ileibel), a prolepss je skok iz narativne sadaSnjosti u buduénost(leforvard) (Vidett: Ge- nette, Gerard. 1983. Narrative Discourse: An Essay in Method.) 11 Uvodni kadar kojim se defini8e prostor u kome se dogada neka scena, u ovom sluéaju je pitanju total grada.vizure, u doba ljubavi sa Anikom, i protine kletve na devojku. Sledi ponovni skok u narativnu sadasnjost, kada se Anikin maloumni brat Lale priseéa da je video Anikin odlazak kod Mihajla. Narativ je, dakle, ispresecan vigestrukim analepsisima, a centralni hronotop zapravo obuhvata vreme jednogodisnjeg Anikinog otvorenog i prokosnog promiskuiteta, u prostoru njenog doma, kroz koji defiluju vigegradski i dobrunski mu’karci. U ponovnom Mihajlo- vom analepsisu i njegovom voice overu/glasu preko, konaéno otkrivamo da je Lale ubio Aniku, i Mihajla koji pronalazi njeno bezivotno telo kada je i sam pogao da je ubjje. Cikliénu strukturu ® filmske prige koju zaokruzuje prizor Anikinog lea u Mihajlovim rukama, zatvara neutralni kadar Drine koja teée uz usputnu primedbu kajmakamovog sluge ,,od takve lepote ne ostade ni8ta’, ali uz anticipaciju da ée ovakvih kobnih ljubavi i dalje biti, da ée ih voda na- neti ponovo, u ovu ili neku drugu kasabu. Indikativna je, u samom naslovu ove Andriéeve pripovetke, dominacija kate- gorije vremena - Andrié naglaSava: ,,u razgovorima se kao stalna mera uzi- malo ’vreme kad je Anika orvala™ (Andrié 1981a: 24). I nije u pitanju jedno vreme, jedna epoha, u pitanju su Anikina vremena, kao trajna, veéna kate- gorija, to su vremena svih Zena koje su bile i bige - ,nema joj kraja. Orvace dok htjedne* ili pak ,stotinu godina treba da se njen otrov slegne“ (Andrié 1981a, 75, 88) — i koje svojim postojanjem i lepotom predstavijaju veeni strah svakog muskarca. Te Zene su i Anika, i Krstinica, prva Mihajlova Ijubavnica, i davna Tijana koja je takode zavodila i opéinila visegradske mukarce. Nakon Mihajlovog odbijanja da s njom ode na durdevdanski teferié, Anika se prone- valjalij objavi kasabi. Hronotop ,oblikuje karakterizaciju' (Stam, 2000: 205), on poziciionira i (knjizevni ili filmski) lik u odnosu na okruzenje - Anika je »poverovala da moie Ziveti kao 'zver ili bog™ (Milutinovié 2011, 125), dakle, van granica Aristotelovog poimanja zajednice i drzave, van évrsto Venog dru’tvenog hronotopa u kojem je precizno definisana pozic patrijarhalnim i falokratiénim okvirima. $ druge strane, Mihajlov nadimak iu pripovetci u filmskoj adaptaciji je Stranac ~ on je definisan hronotopom u odnosu na koji je postavijen kao ambivalentan, nepripadajuéi - nakon sa- uéesni8tva u ubistva u Krstinice hanu, koje ée obelediti njegovu kob, on je neprestano u nekoj vrsti fuge, bekstva ~ u kasabu je doSao iz Sarajeva, kao tufegdzijin sin; potom, nakon ubistva bedi iz kasabe, luta brdima, da bi se nakon osam godina vratio, ali nikada zapravo ne pripadajuci kasabi visegrad- 12 Vosvrtuna ovakvu strukturu koju gradi vremenski skok u proslost, analepsis, odnosno flesbek, Nevena Dakovié navodi: ,Stvaranje kruine strukture daje flesbeku prorocku, eksplikativnu fankciju [... Kraj je od poéetka fatalnost, posledica éinjenice da se u divotu nista ne deSava sluéajno ida je Zivot veéiti povratak istog" (Dakovié 1994: 186) Vesna Perié8 PROZI | FILMSKIM ADAPTACIAMA ANIKINO VREME | MENTIN PROSTOR: BAHTINOVI POJMOVI HRONOTOP | HRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVOS skoj. Njegov nadimak Stranac jo8 vise doprinosi evociranju melodramskog motiva misterije i romanse karakteristiéne za viktorijanski roman. Za razliku od proznog lika Anike koji nosi u vanvremensku dimenziju, filmski lik Ani- ke sveden je u okvire konkretne melodramske filmske priée, u konkretnom hronotopu, u kojoj je Anika Zrtve nesreéne ljubavi. U filmskoj adaptaciji, iako je uspostavljen vremenski okvir priée u §pici, dominantno vreme sustinski nije povezano sa istorijskim vremenom (kao Sto je to sluéaj i u grékom roma- nu, koga Bahtin razmatra kao prvi tip hronotopa, i u kome vlada apsolutno vreme). Susret je apsolutna mera vremena u ovom filmskom narativu, te on podize protagoniste, Aniku i Mihajla, na nivo univerzalnih junaka koji tran- scendiraju odrednice epohe. Za razliku od dominacije kategorije vremena u umetnitkom hronotopu proznog i filmskog dela ,,Anikina vremena’, u pripovetci i adaptaciji ,Bife Titanik® (u TV filmu), veé u samom naslovu jasno je uspostavljena vazna prostorna odrednica. Taj naslov nesumnjivo evocira tragediju potonuca cu- venog gigantskog broda, istovremeno anticipirajuci i kob samih protagonista pripovetke odnosno filmske adaptacije. I za narativ originalne Andriéeve pri- povetke, kao i za filmsku adaptaciju, od vaznosti je postojanje koncepta re- alnog istorijskog " vremena, Ovo vreme je Bahtin naveo u razmatranju hro- notopa devetnaestovekovnog realisti¢kog romana, kada se taj koncept prvi put i pojavljuje — to su specifi¢ni hronotopi koji sluze da bi se asimilovala aktuelna (takode i istorijska) stvarnost, i koji dopustaju sustinskim aspektima te stvarnosti da se odrazi i bude inkorporirana u umetnitki prostor romana (Bakhtin 1981: 251-252). Andrié konstruige hronotop tako sto najpre vremenski pozicionira priéu u doba poéetka Drugog svetskog rata, kroz opis ustake otimacine imetka sa- rajevskih Jevreja, dok mesto precizno definige na slede¢i nagin: ,Na prostoru izmedu elektri¢ne centrale i Fabrike duvana, koji se nekada zvao Hiseti, Siri se mreZa mrtvih ulitica i u njima nekoliko kafana i kafanica, iako to nije Ziv i prometan kraj.“ Andrié ovu kafanu opisuje kao ,poslednju od tih Kafana’, to je »mraéna prostorija bez prozora, Sest koraka dugacka i dva Siroka (An- drié 1981b: 190). Dakle, éitav hronotop je veé uspostavijen kao mesto kraja ismrti. Jan Beran i Emir Kusturica kao scenaristi filmske adaptacije Andri- 13. Robert Stam navodi: ,Hronotop se odnosi na évoriste u kome istorija ulazi u vreme i prostor ‘umetnigke fikcij (..] Hronotop posteduje izmedu dva poretka iskustva{ diskursa: istorijskog umetnitkog (..] vigeslojan je: tie se tekstualne reprezentacie istoriskog procesa, zatim od- nnosa prostora i vremena u okviru dijegezisa, kao i prostorno-vremenskih artikulacija samog teksta" (Stam 2000: 204).éeve priée, u forspici, otvaraju filmski narativ kobnim susretom Mente Pape (u tumaéenju Bore Stjepanoviéa) i usta’e Stjepana Koviéa (Bogdan Diklié) ~ iz mraka (i mrtvila koje je veé Andrié sugerisao) puste kafane, zastraseni Papo u gluvo doba otvara vrata Koviéu, kada zapodinje muéno ispitivanje. To vreme je vreme narativne sadasnjosti. Potom, nakon filmske Spice, sledi vremenski skok u proslost, analepsis, i voice over bezimenog naratora koji opisuje Mentu Papu, u prepunom i butnom bifeu Titanik. Upravo iz Mentine kafane kao hronotopskog centra Siriée se koncentriéni krugovi sekundarnih hronotopa vezanih za proslost oba glavna lika. Kusturica rediteljski u mizan- scenu enterijera kafane markira vreme Svenkom na portret kralja Aleksandra Prvog Karadordeviéa koji visi na zidu kafane. Naéinivsi dramatursku inter- venciju u odnosu na Andriéevu pripovetku uvodenjem lika Kovi¢evog oca Augustina kao posetioca Mentine kafane, iz subjektivnog analepsisa Augusti- na Koviéa, u okviru yeé postojeceg analepsisa, Kusturica i Beran donose jo8 dublji vremenski skok u proslost, koji prati detinjstvo Stjepana Koviéa. Sledi kratki vremenski skok w vreme prepune Mentine kafane, doba svojevrsnog vrhunca, ina neki naéin, ekvilibrijuma, da bi u sledeéem vremenski dubljem analepsisu ponovo u fokusu bilo odrastanje Stjepana Koviéa, smrt oca, Segr- tovanje, putovanja po Zagrebu i Ba¢koj, i povratak u Sarajevo. Jos jedna inter- vencija u odnosu na pripovetku, koja doprinosi melodramskom naboju, jeste Jjubavna veza Koviéa i Papine nevenéane Zene Agate. U protoku vremena, slededa vremenska markacija je slom Kraljevine Jugoslavije obeleden doku- mentarnim iseécima iz filmskih Zurnala nematke invazije - u pitanju je pri- mena Zenetovskog interteksta (,,stvarnog prisustva jednog teksta u drugom*). Mento Papo deli sudbinu sarajevskih Jevreja, radi u kamenolomu, obelezen je Davidovom zvezdom, a Stjepan Kovié regrutovan je u ustase, Vremenski krwZnu narativnu strukturu (kao iu sluéaju filmske adaptacije , Anikinih vre- mena‘) uokviruje trenutak Koviéevog upada u Mentinu kafanu ~ hronotop se zaokruzuje trenutkom povrazkom na susret protagoniste i antagoniste, u narativnoj sadaSnjosti. Radnja filmske priée se nastavlja od trenutka kojim je zayrsena forspica, Kovicevim mutnim sasluSavanjem Mente Pape, i okon¢ava se scenom ubistva. Andrié opisuje viasnika kafane, Jevrejina Mentu Papu, koji je, ba kao i Anika, dobrovoljni i aigosani otpadnik od drustva, koristei éak i isti glagol, proneva- [jaliti se: ,ni8ta gore biti ne moze od naseg éovjeka kad se propije i proneva- Jjali* (Andrié 1981b: 192). Kada Bahtin analizira likove lupeza, klovna i lude wu hronotopima pikarskih romana (u prozi Servantesa, Rablea, Erazma, Svif- ta), primeéuje da oni oko sebe stvaraju jedan poseban svet, njihov sopstveni hronotop, kao i da oni imaju privilegovano ,pravo da budu drug?’ u ovom Vesna PeriéPOJMOVI HRONOTOP | HRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVOJ PROZI I FILMISKIM ADAPTACHAMA [ANIKINO VREME | MENTIN PROSTOR: BAHTINOV| svetu [...] Ovim figurama se drugi smeju, ali se i oni sami sebi smeju* . To su likovi koji Zive u ,hronotopu entr’acte, hronotopu teatarskog prostora* (Ba- Khtin 1981, 159, 163). Ako analiziramo lik Mente Pape primecujemo unjemu negeg od Don Kihota koji predstavija parodiranje éudesnog sveta i hronotopa viteskih romana, a njegov filmski lik je posebno akcentovan prugastom mor- narskom majcom (naznaka koje nema u Andriéevoj pripovetci) - Mentin teatar je njegova kafana, u kojoj odigrava fantaziju il capitano Titanico; svoju avanturu putovanja Atlantikom on profivijava u skuéenoj prizemnoj kafani- i, i tako samosvesno prisvaja to pravo da bude neko drugi, drugadiji od ste- reotipa koji mu nameée zajednica sefardskih Jevreja koja ga se u potpunosti odrige. S druge strane, Mentin mraéni parnjak, Stjepan Kovié, po svaku cenu eli da se u drustvu necim istakne, jer se oseéa neprihvacenim i odbacenim. U filmskoj adaptaciji, kroz dodatne intertekstualne elemente, aluzije (kao verbalne i viauelne invokacije drugih filmova) na nemi film i slapstick kome- ije, akcentovana je Kovieva patoloska “udnja da bude neko drugi - primer je scena paradiranja sa praznom futrolom violine i tupeom, koja se okonta- va njegovim saplitanjem kada postaje predmet podsmeha. Umnozavanjem ogledala, najpre u kuéi a potom i u foto-ateljeu Stjepana Kovica, nagladena je u filmskoj prigi ta Zelja za bekstvom u neki drugaéiji hronotop/hronotope koji nadilazi stvarnost. Andri¢evu pripovetku ,Bife Titanik” najpre mozemo tretirati kao ,melodramu shvaéenu kao isecak iz vee postojeéeg Zivota (Dakovié, 1994: 45), a takode i kao socijalnu dramu, dok sama filmska adap- tacija, pored ovih Zanrovskih odlika sadri i elemente groteske. Hronotop susreta kao dominantan motiv u,,Anikinim vremenima‘ i ,Bifeu Titanik* Bahtin je primetio da u okviru stvaralastva jednog autora moze biti prisutno mnoStvo hronotopa koji su u slozenoj korelaciji, a da je jedan od njih najée- sée dominantan. Sam Bahtin koristi termine hronotop i motiv kao sinonime ~ kada govori o hronotopu susreta (u odeljku o grékom romanu) on istovre- meno govori i o motivu susreta. Analizirajuéi avanturisti¢ko vreme u gré- kom romanu, Bahtin se bavi i uopstenim aspektom, individualnim motivima koji sluze kao konstitutivni elementi u romanesknim zapletima, i ti motivi su sastanak/rastanak, gubitak/zadobijanje, prepoznavanje/neprepoznavanje, TAU osvrtu na anglosaksonske romane 20.veka i dela pisaca »izgubljene generacije", Nevena Da- ovié navodi da njihov ,dokumentaristitki modus, novinski stil (.) &ine ova dela pogodnim 2a filmske ekranizacije* (Dakovié 1994, 45). Andrey stil svakako nije novinski, ali modus jeste dokumentaristikiitd. Bahtin istiée motiv odnosno hronotop susreta kao jedan od najznacaj- nih i najuniverzalnijih, ne samo u knjizevnosti, veé i u kulturi uop’te. ,Po svojoj prirodi, ti motivi su hronotopiéni. [...] u bilo kom susretu, vremenska odrednica (,,istovremeno") neodvojiva je od prostorne odrednice (na istom mestu). Neodvojivo jedinstvo vremenskih i prostornih odrednica (jedinstvo bez stapanja) daje hronotopu susreta elementarno jasan, formalni, gotovo matematicki karakter* Motiv odnosno hronotop susreta obiéno je obelezen nekom emocionalnom * vrednos¢u i znazenjem - ,susret moie biti pozeljan ili nepodeljan, radostan ili twZan, ponekad zastrasujuci, mozda éak ambiva- lentan* (Bakhtin 1981: 97, 98); u pitanju je ,vi8i stepen intenziteta emocija i vrednosti* (Bakhtin 1981: 243). U oba prozna Andriéeva dela, ,Anikina vremena‘ i ,.Bife Titanik’, hronotop susreta je dominantan hronotop. Iako su u pitanju znaéajne razlike - u prvom. narativu je u pitanju Ijubavni susret, dok to u dragom nije slugaj (susreéu se dva muskarcau miljeu drustveno-istorijske drame), u oba narativa taj susret je koban po oba para. U odeljku posveéenom grékom romanu, navodedi protagoniste ovih narativa, obiéno mladiéa i devojku, Bahtin istiée da je njihovo poreklo misteriozno i nepoznato, lepi su i naoiiti, i susrecu se neoéekivano. Medu njima se razbuk- tava iznenadna strast ,,kojoj se, poput sudbine, ne moze odoleti, poput neizle- Give bolesti* (Bakhtin 1981: 87) i zapravo taj prvi susret izmedu junaka i ju- nakinje predstavlja zamajac samog zapleta - da nije doslo do susreta Mihajla i Anike, ne bi doilo ni do njenog pada, a time ni do ditave odrednice Anikinih vremena. Mihajlovo i Anikino poreklo je poznato, ali ono nosi neobiénu auru misterije ~ Anikin otac je ubica, a Mihajlo je Stranac u kasabi, koji ¢e takode uéestvovati u ubistvu. U Andriéevoj pripovetci, Anika i Mihajlo se prvi put susre¢u kada je ona veé stasala u naoéitu devojku ~ na Bogojavljenje, na vra- tima ispred erkve, Anika se ,susrete, sudari gotovo sa jednim muskarcem. To je bio Mihailo Nikolin, zvani Stranac.“ (Andri¢ 1981a: 26). U filmskoj pak adaptaciji, ovaj susret Mihajlo evocira u narativnoj sadagnjosti, u sceni u Ani- kinoj kuéi, kraj njenog mrtvog tela, pred kajmakamom - u voice overu/glasu preko, on kaze: ,Prvi put sam je vidio kraj éesme na raskréu®, Tada je Anika jo8 uvek devojéica, a tom fatalnom susretu neposredno je prethodilo Mihaj- lovo nevoljno saugesnistvo u ubistvu Krste u Krstinice hanu, pokraj éesme. 15 Bart Keunen takode navodi da u hronotopu susteta dolazi do ,zasiéenja doiivijaja: sve izgleda zanimijivo i svest se suogava sa odsustvom repeticje, gubeci se u svetu razliéitosti, i, konse- kventno, prostorna situacija utige na taj dotivlja)tako da on divi vibrira. Tipigno za ovaj dodivijajje uzbudenje.* (Keunen 2000: 44) 20: Vesna PeriéPROZI1 FILMSKIM ADAPTACUAMA [ANIKINO VREME | MENTIN PROSTOR: BAHTINOVI POJMOVL HRONOTOP | HRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVO) Na taj nagin, dovodedi u direktnu vezu din ubistva sa potonjim susretom sa ‘Anikom kao devojéicom, u filmskoj adaptaciji se inisistira na melodramsko}'* kobi - buduéi da je susret obelezen prethodnim éinom ubistva, jasno je da va lika, Anika i Mihajlo, mogu funkcionisati samo i jedino u vezi nad kojom se nadvija senka uZasa i nestece. Sam susret na raskréu jos snaznije poterta- va ovaj fatalni karater odnosa — to je prostor opasnog obitavanja i ukrstanja raznorodnih, opakih sila, te Anika, iako devojéica, iznenada u njemu izranja kao kakvo htonsko biée, sto ée je pratiti kroz citav filmski narativ. U filmskoj adaptaciji Anika i Mihajlo se drugi put susretnu na stepeniStu ispred crkve na Bogojavijenje, i tu se i prepoznaju. U melodrami razlika izmedu Zelim i rmogu nije jasno ocrtana [...] Mehanizam zbivanja je, kao u bajkama i snovi- ma, podreden imperativu ja Zelim™ (Dakovié 1994, 51). U filmskoj adaptaciji, nakon drugog susreta na stepenistu crkve, Anika samo i jedino Zeli Mihajla. Iako su dogovorili Ijubavni suret, oni se ipak neée sresti na zakazanom mestu iu zakazano vreme. Ta scena nesusretanja s poéetka je postavijena kao bajko- vita, snolika — kraj idilignog jezera i vodopada, pored kojeg pase konj, Mihej- Jo ogckuje Anikinu, ali se predomisli i sakrije u Zbunju, te od tada poinje niz njihovih nesusretanja - Mihajlo ée odbiti njen poziv da odu na Durdevdan- ski teferié, sto ée je konatno nagnati da se oda promiskuitetu. Za razliku od “Andriéeve proze, u kojoj ne dolazi do realizacije seksualnog odnosa izmedu ‘Anike i Mihajla, u filmskoj adaptaciji dolazi do.takvog susreta na Anikinu inicijativa, kada nepozvana dolazi u Mihajlovu kuéu, sto dodatno akcentuje melodramski naboj i strepnju da li ée se Kjubav ipak ostvariti zajedni¢kim bekstvom iz kasabe. No, to nije moguée, stoga Sto nad Anikinim i Mihajlovim susretom lebdi jedan proili susret koji obelezava ovaj odnos, a to je susret Mihajla i razbludne Krstinice, kao njegov prvi susret sa Zenom. Da do tog susreta nije doslo, susret Anike i Mihajla ne bi bio koban, i ta ljubav bi bila ostvarljiva. Mihajlov susret sa Krstinicom je arhetipski susret sa demonskom Zenom koja junaka vodi u propast, i tim susretom dolazi ne do fuzije vee do anihilacije, poniStavanja oba subjekta i oba principa, muskog i Zenskog, Drugi hronotop susreta - susret Mente Pape i Stjepana Koviéa, takode je uspostavijen kao sudbinski i u samom Andri¢evom proznom delu. Kada Stje- pan Kovié zakuca na vrata njegove kafane ,u Mentinim otima to je ulazila ~ najposle jednom! - ta nerazumna kazna i strana sudbina* (Andri¢ 1981b: 76 Filmska adaptacija ,Anikinth vrems" primer su holivudske romentiéne melodrame - to je film 1u kome postoji lik Zrtve (esto Zenski lik)", a takode je prisutno i ,kori8éenje sudbinskih ili kobnih obrta umesto realistikog w2roéno-posledignog razvoja." (Moan 2006, 169). Takode, prisutan je i motiv nemoguée i neuzvraéene ljubavi kao , osnovna situactja melodrame w naj- istijem obliku" (Dakovié 1994: 120).202). Susret dvojice koji su osudeni jedan na drugoga, susret Zrtve (Mento) i dielata (Stjepan) zapravo predstavija susret sa samim sobom - Stjepan Kovié se susreée sa svojim likom u ogledalu, ubogim i tuznim Mentom Papom, sa svim onim Sto u sebi prezire, i Ginom ubistva Stjepan zapravo ubija sam sebe, nemoénog, nesposobnog, odbaéenog mediokriteta. Taj susret protagoniste i antagoniste je prvi i poslednji, po obojicu koban, a magnituda te kobi psi- holoski je ravna potonucu broda Titanik - u zavrnoj filmskoj sceni, iznad Mentine glave, u uglu kafane, odlama se i uramljena fotografija Titanika, te visi nad glavom kao svedok nedosanjanih snova Mente i Stjepana. Literatura + Andrig, Ivo. 1981a. ,Anikina vremena‘ u Jelena, Zena koje nema. Beo- grad: Prosveta. + Andrié, Ivo. 1981b. ,,Bife Titanik“ u Nemirna godina, Beograd: Prosveta, + Bahtin, Mihail. 1989. O romanu. Beograd: Nolit + Bakhtin, Mikhail. 1981. The Dialogic Imagination: Four Essays. (Trans. Michael Holquist and Caryl Emerson), Austin: University of Texas Press + Bal, Mieke. 2009. Narratology: Introduction to the Theory of Narrative (3 edition). Toronto: University of Toronto Press. + Bemong, Nele & Borghart, Pieter. 2010. “Bakhtin’s Theory of Literary Chronotope” in Bemong, Nele (at al eds) Bakhitin’s Theory of Literary Chronotope: Reflections, Aplications, Perspectives. Gent: Academia Press. 3-16 + Dakovié, Nevena. 1994. Melodrama nije Zanr. Beograd: Prometej i Jugo- slovenska kinoteka. + Genette, Gerard. 1992. The Architect: An Introduction. (Trans. Jane E. Lewin). Berkeley: University of California Press + Genette, Gerard. 1997 Palimpsests: Literature in the Second Degree. (Trans. Channa Newman and Claude Doubinsky. Lincoln: University of Nebraska Press + Keunen, Bart. 2010. “The Chronotopic Imagination in Literature and Film: Bakhtin, Bergson and Deleuze on Forms of Time“ in Bemong, Nele (at al eds) Bakhtin’s Theory of Literary Chronotope: Reflections, Aplica- tions, Perspectives. Gent: Academia Press, pp. 35-56 +» Milutinovié, Zoran. 2011. ,Efekat mudrosti: Ivo Andrié pripovedac’, Sveske 28: pp. 121-138 + Moan, Rafaela. 2006. Filmski Zanrovi. Beograd: Clio. Vesna Periég PROZI | FILMSKIM ADAPTACUAMA, ‘ANIKINO VREME I MENTIN PROSTOR: BAHTINOVI POJMOVI HRONOTOP | HRONOTOP SUSRETA U ANDRICEVOS Stam, Robert. 2000. Film Theory: An Introduction. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. Stam, Robert. 2010. ,Beyond Fidelity: The Dialogics of Adaptation* in Corrigan, Timothy (et al eds) Critical Visions in Film Theory. Boston: Bedford & St Martin's, 542-557.Vesna Perié Faculty of Dramatic Arts, Belgrade ANIKA’S TIME AND MENTO’S SPACE: BAKHTIN’S CONCEPTS OF CHRONOTOPE AND CHRONOTOPE OF MEETING IN 1VO ANDRIC'S FICTION AND ITS FILM ADAPTATIONS Summary In this paper we shall scrutinize two film and TV adaptations of Ivo Andrié’ literary work: “Times of Anika’, directed by Vladimir Pogaéié (1956) and “Buffet Titanic’, directed by Emir Kusturica (1979), both examples of artis- tic exploitation of Michael Bakhtin’: concept of chronotope of meeting/en- counter. “Times of Anika” narrates love encounter of Anika and Mihajlo in the 19" century rural Bosnia, and “Buffet Titanic” narrates fatal encounter of Mento Papo and Stjepan Kovié, a Jew and an Ustasha officer in WWII Sarajevo. Those two crucial and most dramatic meetings define and frame the narrative itself, both in fiction and in film adaptations. In both cases, the encounter proves to be disastrous for all the parties, invoking motif of fate or- ganic to melodrama genre. Comparing literary source to its film adaptation (avoiding evaluation of the faithfulness to the original), we determine narra- tive strategies through which it was possible to transpose literary chronotope into cinematic one. In terms of analytical apparatus, we initially employ both Bakhtin’s concept of dialogism (his neologism) and Gerard Genette’ concept of transtextuality, in regards to Robert Stam’ elaboration of Bakhtin’s idea of inherent space/time relation, as well as basic narrative terms such as analepis and prolepsis, while central part of the paper elaborates Bakhtin'’s theory of the novel in which the concept of chronotope has been introduced (as well as the chronotope of meeting). We shall also take into account the dominating category of time and space in literary and cinematic pieces “Times of Anika” and “Buffet Titanic”, respectfully - time becomes an identifying category in the former and space becomes determinate in the latter. Key words: chronotope, time, space, encounter, adaptation, dialogism Vesna Perié