Celokupan univerzum postoji samo u Svesnosti, dok Znalac (onaj koji zna

svoj istinski identitet) ima svoje stajalište u Apsolutu. U Apsolutu - čistom postojanju
– nema Svesnosti o „Ja Sam“; Apsolut je pre misli i reči. Zatim, bez nekog vidljivog
razloga, Svesnost se spontano pokreće u postojanje. U Svesnosti, svet se pojavljuje i
nestaje. Sve što jeste je Ja; sve što jeste je Moje; pre svih početaka, posle svih krajeva
JA SAM. Šta god da se dešava ja moram postojati da svedočim to. Prema tome, nije
da svet ne postoji, svet je pojava u svesnosti koja je ukupnost znanog u beskrajnosti
neznanog. Ono što počinje i završava je samo pojava. Za Svet se može reći da se
POJAVLJUJE ali ne i da POSTOJI.

Kada neka osoba sanja, ona ima stvarno iskustvo sveta stvorenog u svesnosti.
Kada osoba nije u potpunosti budna i svesnost se samo kreće, osoba sanja; i u svom
snu, u toj maloj tački svesnosti, u deliću sekunde, je stvoren svet potpuno isti kao
spoljašnji svet, i u tom svetu su viđeni zemlja, sunce, brda, reke i ljudi (uključujući
sebe) koji se ponašaju kao i u spoljašnjem svetu. Dok osoba sanja, svet iz sna je
veoma stvaran; njegova iskustva - i zadovoljstvo i bol - su izuzetno stvarni. Ali kada
se probudi, celokupan svet iz sna tone u svesnost u kojoj je bio stvoren. U budnom
stanju svet izranja zbog neznanja i uvodi osobu u stanje budnog sna. I spavanje i
budnost su pogrešno imenovani zato što osoba samo sanja; sanja da je budna i sanja
da spava. Samo Znalac zna istinsku budnost i istinsko spavanje. Uvidi sve kao san i
ostani van njega... Ono što treba razumeti je da je osoba projektovala na sebe svet
svog sopstvenog zamišljanja koji je zasnovan na sećanjima, željama i strahovima i da
je sama sebe zarobila u njemu. Shvati ovo, razbij tu čaroliju i budi slobodan.

Stvaranje Sveta, njegova pojava u Svesnosti, ima nekoliko aspekata:

roditeljski princip je Pokretno - Nepokretno, muško ženska dualnost; materijal
stvaranja je esencija pet elemenata (postojanje); ta esencija deluje kroz svojstva
energije, inercije i ega. Osoba može da misli da je ona ta koja deluje, ali istinski sva
aktivnost je postignuta pomoću pet elemenata kroz tri svojstva. Postojanje je ono što
osobu budi u Svesnost; energija gura osobu u dnevne aktivnosti; inercija i ego čine da
osoba misli da je ona ta koja deluje.

(A) Pretpostavimo da se na jednom mestu nakupilo malo vode, posle izvesnog

vremena telo insekta se stvorilo; počinje da se kreće i ono ZNA da postoji. Parče
hleba je bačeno na zemlju i ostavljeno tamo jedno vreme; uskoro se pojavljuje telo
crva; počinje da se kreće i ono ZNA da postoji. Kokošije jaje se, posle određenog
vremena provedenog pod dejstvom telesne toplote, otvara i pojavljuje se pile; počinje
da se kreće i ono ZNA da postoji. Spermatozoid čoveka i jajna ćelija žene su spojeni u
jednu ćeliju koja klija u materici žene, posle perioda od devet meseci ta ista ćelija je
porođena kao beba i počinje da prolazi kroz stanja spavanja i budnosti i vrši fizičke
funkcije; posle nekoliko meseci ta ista ćelija sada u formi novorođenčeta počinje da
ZNA da postoji i počinje da prikuplja dalje informacije od majke, da je dečak ili
devojčica, i td.
(B) U ta četiri slučaja - insekt, crv, pile i ljudsko telo - šta je zaista rođeno?
Zar nije znanje "JA SAM" t.j Svesnost, ono što je zaista rođeno, zajedno sa dva stanja,
stanjem spavanja i stanjem budnosti? Ova Svesnost - koja je identična u sva četiri
slučaja - koja se iznenada pojavila u svakoj od ta četiri tipa forme, našavši se bez
ikakvog "oslonca", uzima utočište u jednoj određenoj fizičkoj formi i identifikuje se
sa njom. Drugim rečima, ono što je originalno bilo bez ikakvog oblika ili forme,
poruka "JA SAM" - samo znanje o postojanju generalno (niko poseban) - se pogrešno
identifikovalo sa jednim određenim telom, prihvatilo njegovo rođenje i posle toga živi
u stalnoj senci straha od "smrti".
(C) Ovo "JA SAM-stvo", ova svesnost bez koje nema znanja o postojanju - i
koju, zato, svako voli najviše i sačuvao bi je po svaku cenu, što duže je moguće - je
jedini "kapital" sa kojim se neko rađa. Ova Svesnost ne može da postoji bez fizičke
forme, koja je samo posledica klijanja oplođene jajne ćelije, koja je sama esencija
hrane koju su konzumirali roditelji. Ovo je anliza procesa koji je rezultirao rođenjem
individualnog tela koje sadrži Svesnost; proces za početak o kome dotična "osoba"
nije nikada bila konsultovana! Ako se, ovako, jasno vidi proces onoga što je došlo u
postojanje, može li tu biti ikakvog prostora za individualnu osobnost na koju bi neko
mogao da bude ponosan, nešto što je samo gomila sećanja i navika, bez ikakve
suštine?
(D) Ako, onda, zaista ne može biti individualne osobnosti, postavlja se pitanje
za koga je onda oslobođenje. Samo u slučaju ljudskog bića se javlja ovakvo pitanje,
ostali oblici života nemaju takvu vrstu inteligencije da ispituju svoje sopstveno
postojanje ili izvor postojanja.

Oslobođenje dolazi onda kada znanje "JA SAM" shvati:

(1) Da je ono uvek bilo neograničeno i potpuno slobodno, i da je samo uzrok
celokupnog stvaranja - ako nema svesnosti, ne može biti ni sveta.
(2) Da je ono samo stvorilo karike svog sopstvenog ropstva tako što je samo
sebe ograničilo - identifikujući se sa individualnim telom.
(3) Da ono nema ni formu ni dizajn - da je ono "kvalitet" esencije hrane (koja
je uzela oblik tela), kao kvalitet slatkoće u šećeru.
(4) Da, kada esencija hrane (telo) postane stara i "umre", njen kvalitet, znanje
"JA SAM" takođe nestaje - t.j. budući da više nije subjekat tri svojstva, postaje bez
svojstava, i stapa se sa STVARNOŠĆU. Ko umire?!

Većina nas se identifikuje sa telom-umom i zato moramo otkriti šta je telo-um.

Zar ono nije došlo iz očeve sperme i majčine jajne ćelije? Telo je, onda, proizvod
konzumirane hrane i održava se hranom, koja je esencija pet elemenata. Možemo li mi
biti to? Bez svesnosti telo je mrtav materijal. Kada svesnost napusti telo nema osobe,
nema sveta i nema Boga. Svesnost može biti svesna sebe kada je manifestovana u
fizičkoj formi. Svesnost je latentna u svakom zrnu hrane, u svih pet elemenata, ona je
univerzalna, neosobna, sveprožimajuća. Sve je svesnost i svesnost je ono što smo mi
sada. Svesnost deluje kroz forme u skladu sa kombinacijom svojstava, postojanja,
aktivnosti, inercije i ega, kao i stečenim uslovljavanjima. Šta se dešava kada jedna od
tih formi „umre“? Forma ponovo postaje deo pet elemenata, a svesnost se stapa sa
univerzalnom svesnošču. Ovo je sve proces dešavanja, igra svesnosti.

Treba se vratiti u izvor i stabilizovati u njemu - Izvor jeste STVARNOST,

istinsko stanje pre dolaska Svesnosti, gde nije bilo nikakvih potreba, stanje pre iluzije
niza događaja (kao bolest u normalno zdravom telu) - začeća, rođenja, životnog veka i
na kraju smrti tela. "Ti" si uvek odvojen od celog "dešavanja", samo ga svedočiš;
svedočenje prestaje na kraju događanja. Ko umire?
 Znati sa definitivnim uverenjem da nisi ni u telu ni u umu, iako svestan i
jednog i drugog, je već samospoznaja. Oslobođenje nije stvar postignuća, nego stvar
vere i uverenja da si UVEK bio SLOBODAN, i stvar hrabrosti da deluješ na osnovu
tog uverenja. Nema šta da se menja; jedino kada se ideja menjanja uvidi kao lažna
tada nepromenljivost može da dođe na svoje! Sve će se desiti samo od sebe. Ne treba
da radiš ništa, samo nemoj da sprečavaš događanje.

Budi dosledan sebi. Voli sebe apsolutno. Nemoj se pretvarati da voliš druge
kao sebe. Ako druge ne doživljavaš kao jedno sa sobom, ne možeš ih voleti. Ne
pretvaraj se da si ono što nisi, ne odbijaj da budeš ono što jesi. Tvoja ljubav za druge
je rezultat samospoznaje a ne njen uzrok.

Ja sam ono pomoću čega znam da jesam. Nisu mi potrebna uverenja, živim od
hrabrosti. Hrabrost je moja esencija, a to je ljubav života. Slobodan sam od sećanja i
predviđanja, nezainteresovan za šta sam ili šta nisam. Nisam zavisan od
samoopisivanja, ona mi nisu ni od kakve koristi, imam hrabrost da budem kao ništa i
da vidim svet kakav jeste, svet je ništa.

Pre nego što je ova forma došla, šta sam bio ja? To je ono što neko istinski
jeste. Taj Vrhovni Apsolut, ovo su samo reči koje smo izmislili da imenujemo
Nemanifestovano, Neimenljivo. Večno „Ja“, apsolutno neuslovljeno, bezvremno,
bezprostorno Postojanje, nesvesno postojanja (zato što nema nikog drugog). Ja sam
kakav Ja Jesam, kakav sam uvek bio, kakav ću uvek biti, večno.