1.

MAHARADŽ POSTAVLJA OSNOVE UČENJA

Maharadž: Priroda svesnosti treba da bude shvaćena. Ova svesnost može

da se javi samo u fizičkom telu, a fizičko telo je suština pet elemenata
(etar, vazduh, vatra, voda, zemlja). Zbog povezanosti sa fizičkim telom
ima trpljenja. Većina ljudi koji dođu ovamo neće biti u mogućnosti da
prihvate ovu vrstu znanja, zato što je ono na striktno osnovnom nivou.
Ali neke osobe koje se posvećuju sebi i mogu da prihvate ovakvu tačku
gledišta, će zaista shvatiti. Oni će biti potpuno slobodni od udara bola i
nesreće, ako shvate da poslednje može jedino da rezultira iz svesnosti koja
se izjednačila sa fizičkim telom i trpi kao pojedinac. U takvom slučaju
trpljenje mora neizbežno da rezultira. Ali, šta je pojedinac? Tu je telo
stvoreno od pet elemenata i u tom telu borave životni dah i svesnost; to je
sastavljeno jedinstvo. Sve živuće forme sadrže životni dah i svesnost. I,
iako se forme razlikuju, sve one sadrže iste elemente. Tako, ponovo pitam:
Gde je pitanje o pojedincu? U osnovi, nema ga. I ovo je moje osnovno
učenje koje treba da bude shvaćeno, ali samo nekoliko njih će shvatiti.

Posetilac: Da li bi molim te ponovio ovo? Bilo je toliko smetnji da nisam

mogao da pratim.

M: Naravno, ali ne istim rečima. Sada, šta je to za šta smo mi

zainteresovani? Bavimo se fizičkom formom koja je napravljena od i
hranjena sa pet elemenata. U toj formi deluju životna sila (životni dah) i
svesnost – to jest, znanje „ja sam“ ili osećaj biti, osećaj postojanja.
Poslednje je „osećaj“, koji je poklon svesnosti. Ovo je celina koju možemo
da opazimo: telo, životni dah i svesnost. Sve forme su napravljene od istih
sastavnih delova. Onda gde je pitanje o pojedincu? Kroz sve ovo
pojedinac nije nikada došao u postojanje. A iz ovog razloga nema
potrebe da se izjednačavamo sa bilo čim. Ipak se izjednačavamo: svesnost
se izjednačava sa telom i na ovaj način „pojedinac“ dolazi u postojanje.
Sve dok je ovo činjenica, taj pojedinac mora da trpi. A šta sam ja... ja
nisam ni telo, koje je samo pet elemenata, ni životna sila (dah) ni svesnost
koja dolazi u telo. Moram se izjednačiti sa svesnošću sve dok je telo tu,
zato što ona stvara jedinstvo sa njim. Ali u stvarnosti ja nisam ni jedna od
ove tri stvari. Dok telo postoji, ja sam svesnost, koja samo svedoči šta god
da se dešava. Kada telo umre, životna sila odlazi i meša se sa vazduhom, a
svesnost se meša sa univerzalnom svesnošću. Ja sam suštinski ništa
(ustanovljivo) u ovoj svesnosti, budući da sam samo njen svedok.

1
A, šta sam u apsolutnom smislu, to nije moguće saopštiti bilo kakvim
rečima. U toj krajnjoj Svesti, niko nema nikakvu svesnost o biti prisutan.
Samog prisustva nema u Apsolutu.

Ni jedna osoba koja nije zainteresovana za temu neće želeti da dođe

ovamo. Tako da se može samo pretpostaviti da su oni koji prisustvuju
životno zainteresovani za temu i da su uradili svoj domaći... tako, svi ljudi
koji dolaze ovamo su znalci. Ali, koliko nas zna prirodu i osnovu ove
svesnosti koja sam ja, koja postoji onoliko koliko je telo tu. Svako on nas
mora da kaže „ja sam“ i da to uvidi. Nema „tebe“ i nema „mene“, kao
pojedinačnih entiteta.

Kada ima neravnoteže u telesnoj supstanci, dešava se bolest. Ali kada je taj
materijal u savršenoj ravnoteži, nema bolesti. Kako sad to?

Pitanje je bilo: Da li postojanje univerzalne svesnosti zavisi od pet

elemenata? Odgovor na ovo pitanje je da se univerzalna svesnost i ukupno
ispoljavanje pojavljuju istivremeno. Ispoljavanje se dešava zato što je
svesnost tu. Dok nije bilo misli „ja sam“, nije bilo ispoljavanja; oboje se
dogodilo istovremeno. Ali zato što se izjednačavamo sa telom u kome se
pojedinačna svesnost ispoljava – a da bi se svesnost ispoljila mora da ima
formu – „pojedinac“ je rođen i taj pojedinac trpi.

Ranije sam objasnio pitanje univerzalne svesnosti. Univerzalna svesnost je

nešto kao ime dato gradu. Sada, tu je Bombaj, na primer. Šta misliš pod
„Bombaj“? Možeš li proizvesti Bombaj? Ne! Označena je ukupnost
određene stvari... tako, univerzalna svesnost je samo ime dato tome koje je
bez forme.

Koristim reč „grad“, ne posebno Bombaj. Mislim na bilo koji grad ili
mesto. Ako kažem Bombaj to znači da mislim na ograničenu oblast.

P: Veoma važna stvar ovde. Po mom mišljenju, grad ili nacija obuhvata
samo pojedince koji ih čine.

M: Ime može biti dato od pojedinaca; ali to koje je stvoreno, da li je

stvorio čovek? Iz pet elemenata, čovek je rođen. Ali, da li je čovek stvorio
pet elemenata? Pet elemenata je stvoreno iz te svesnosti, koja je u
pojedinačnom telu.

2
P: Univerzalna svesnost i ova svesnost unutar mene, jesu li one iste?

M: Svetlo koje je opaženo tvojim očima i svetlo koje je uopšteno viđeno,

kao odraženo u različitim ispoljavanjima, da li su one različite?

Da ponovim: Ceo problem leži u izjednačavanju sa pojedinačnim telom i

odatle sa pojedincem. Zato, pojedinac je uvek uplašen od smrti – smrti
pojedinca.

Da li ima bilo kakvih pitanja o ovoj temi?

Ti si ova svesnost. A iz ove svesnosti je rođen celokupni univerzum.

Mi se smatramo pojedincima; i to koje je bezgranično mi smo ograničili
na beznačajnu stvar. Beskonačno je suženo na jedno telo. To je naš ceo
problem.

Sada, tu je takođe i ovo pitanje: Ako je to ista svesnost koja se pojavljuje

u milionima ljudskih bića, zašto ona deluju na tako suprotne načine,
stvarajući sve vrste haosa? Ako jedna žena ima desetoro dece, ona su
rođena od istih roditelja, ali zar ona ne deluju na znatno suprotne načine?
Zašto je tako? Zato što, iako sačinjeni od istih osnovnih pet elemenata,
sklop svakog pojedinca, rezultirajući od različitih proporcija – permutacija
i kombinacija – ovih elemenata, je potpuno drugačiji. Tako, svaka osoba
deluje na drugačiji način. Ili, da upotrebim drugačije poređenje, metal
može biti isti, ali svrhe zbog kojih je taj metal bio pretvoren u različite
instrumente su vrlo različite – svaki instrument može biti upotrebljen za
određenu svrhu. Dakle sastojci su pet elemenata, ali krajnji objekat stvoren
od različitih kombinacija ovih sastojaka je obavezan da deluje jedinstveno
u skladu sa svojim sastavom.

P: Čija je to svrha, Maharadž?

M: Svrha je dodatak svih ovih miliona kombinacija. Dok ne znam... zato

sam ranije pitao kada mi prvo znamo prirodu i osnovu ovog sastava, sa
kojim mi izjednačavamo sebe... Ako, prvo u potpunosti ne znam njegovu
prirodu, kako mogu da znam svrhu i osnovu celokupnog univerzuma?

Tumač: Maharadž te pita da li si uvideo prirodu svesnosti?

3
Sada daje primer, po običaju, seoske, domaće prirode. Na selu prave
palačinke. Tu je vatra, stavljaju tiganj na nju, a onda je na njega sipano
testo. Na kraju palačinka dolazi u postojanje i uklonjena je. Kada je
sledeća stavljena na tiganj, kada je stvorena, ona će se uopšteno pojaviti
kao prethodna, ali broj udubljenja i rupa na te dve neće biti tačno isti.
Možeš da imaš nekoliko tuceta ovih palačinki, ali svaka je obavezna da
bude različita. To je priroda samog stvaranja, da ima različitosti. Dakle, on
kaže, shvati prirodu i osnovu toga što je stvoreno kao ispoljavanje, a to je
svesnost. Ako ne shvatiš ovu svesnost, ni jedan drugi put uviđanja najvišeg
Sopstva ne postoji. To ne može biti postignuto drugačije nego
razumevanjem.

M: Tajna hipnotičke moći ove kosmičke obmane je izjednačavanje sebe sa

telom. A mehanizam ove vrste izjednačavanja se ne razlikuje ni na koji
način od izjednačavanja komada kamena ili nečega stvorenog od kamena
sa Bogom i njegovim iskrenim obožavanjem. Što se toga tiče, sve je to u
redu i ova vrsta obožavanja će imati svoj normalni rezultat u svesnosti. Ali
ako priroda svesnosti nije shvaćena nećeš moći da shvatiš svoju istinsku
osobnost. Tada, shvativši prirodu svesnosti, takođe ćeš shvatiti da ti nisi
svesnost. Bilo šta što si video i shvatio, ti ne možeš biti; ti, kao subjekat,
možeš samo da shvatiš nešto koje je objekat i obavezan si da ga prihvatiš
kao takvog.

Ako raspravljaš stvari samnom, na osnovu tradicionalne literature i

tradicionalnog znanja... biće toliko mnogo učenjaka koji su tako
obrazovani, poješće me živog. A ipak, što se tiče osnovnog znanja, kojim
se ja bavim, zašto ti ljudi ostaju bez reči? Zato što je to nešto potpuno
drugačije od bilo čega što može biti shvaćeno. Šta god je shvaćeno, šta god
je viđeno nije istina.

Ima li pitanja?

P: