Тит Ливије

- Прва књига 753-509. п.н.е.

Ливије назива Римљане „супериорним народом“, сматра да његове

читаоце неће занимати толико почетак Рима већ новији периоди. Наводи да је
„ослобођен свих брига које дух писца може узнемирити, премда га не могу
одвратити од истине“. Жели да се сачува сећање на најмоћнији народ. Наводи да
најстарија историја Рима је садржана код песника, што не може да прихвати ни
одбаци. Не придаје значај легендама, нпр да Римљани потичу од Марса, али
највише Римљани могу да се хвале божанским пореклом.
Пад Троје, Грци су били милостиви према Енеји и Антенору, јер су они
били за враћање Хелене Грцима и јер су према њима Грци имали обавезу
гостопримства. Антенор и Енети из Пафлагоније иду у Венето – Антенор
оснивач Патавије род. место Ливија. Венети – Енети језичка сличност. Место
које су ту Тројанци заузели зове се Троја, Стефан Византијски наводи село
Троја, остатак традиције.
Енеја одлази прво у Македонију, одатле на Сицилију, одатле га богови
терају на поље Лаурената, простор на коме је управљао краљ Латина. Тројанци
су се искрцали и почели да пустоше поља, Латини изашли, на крају преговори
између Латина и Енеје као вође Тројанаца, постигнут мир кад је Латин чуо да су
ови Тројанци а Енеја потомак Анхиза и Венере. Дао му своју ћерку Лавинију, а
Енеја основао град Лавинију у Лацију. Из тог брака изашао Асканије. Сукоб
Латина и Тројанаца против Турна, краља Рутула коме је Лавинија била прво
обећана. Латини и Тројанци су разбили Рутуле, али Латин је умро у сукобима.
Рутули су пребегли Етрурцима и њиховом вођи Мезенцију из града Цере. Како
би ујединио Латине и Тројанце, Енеја који је постао краљ после Латина дао је
Тројанцима назив Латини, што је прихваћено и уједињени су народи. Латини
нису заостајали за Тројанцима по ревности. У сукобу са Етрурцима погинуо је
Енеја и сахрањен је изнад реке Нумика код Албанских планина, сматран за бога
или човека.
Асканије малолетан, уместо њега управљала Лавинија, али сачувани
Латини. Мајци оставио Лавиниј, а основао Алба Лонгу. Мир са Етрурцима
граница на Тибру. После Асканија Силвије владао Албом, усталило се име
Силвије међу владарима Албе, један од њих Капет Тиберин се удавио у Тибру –
по њему име, Авентин умро на истоименом брду – име по њему. После Проке
Нумитор и Амулије. Прока оставио Нумитора да влада, али га Амулије збацио,
затворио, побио мушко потомство, а ћерку Реа Силвију поставио за весталку. Са
Асканијем 13 владара Албе до Нумитора.
Тит Ливије сматра да велики град и најмоћније краљевство дугује своје
почетке судбини. Тибар се излио преко обале у баре и није се могао вратити у
корито када су пуштени Ромул и Рем. Вучица је чула плач деце и подојила их, а
то је видео надзорник краљевског имања Фаустул, он је децу однео жени
Ларенцији. Ларенција је била блудница, названа вучица међу пастирима.
Палатин по Ливију по Пенатеју аркадском граду, најпре названо брдо Палантиј а
после Палатиј.Ту је област држао Еуандер из Аркадије. Амулијеви људи су у
заседи ухватили Рема и предали га Амулију. Главна оптужба била је да су
пљачкали на Нумиторовој земљи. Тако је Рем предат Нумитору да га овај казни.
Нумитор је препознао Рема по снази, знао је отприлике ког стаса су
требали да му буду унуци, знао је да овај има близанца. Фаустул откри Ромулу
причу, овај посла пастире на побуну против Амулија, Нумитор проглашава
победу и открива неправде брата према њему.Савет прихватио Нумитора за
краља у Алби. Било вишка Алба и Латина на месту где су Ромул и Рем одлучили
да подигну град. Ромул 12 - Палатин, Рем – Авентин 6 јастребова. Легенда о
убиству,
Ромул – утврдио Палатин, изградио храм Херкулу и боговима Албе. Узео
12 ликтора. Насељавао становништво – гомилу на територију града. Међутим,
жене недостајале, посланици који су тражили жене нигде нису саслушани. У
настанку Рима су утицали богови. Потом је Ромул установио свечаности у част
Нептуна Коњичког и назвао их Консуалије и позвао околне народе. Док су
Сабињани гледали величину новог града, Римљани им узеше ћерке. Ови побегли
тврдећи да је почињен злочин. Са Сабињанима су присуствовали и Кенинензи,
Крустумини и Антемнати, који су ушли у савез са Сабињанима. Сабињани су се
обратили краљу Титу Тацију за помоћ. Кенинензи први напали али их поразио
Ромул, натерао у бег и погубио краља. Његово оружје Ромул је посветио
Јупитеру. Ту ће потомство доносити почасни плен (на Капитолу се налази тај
храм). Антемнати поражени и заузет им град. Крустумини су такође поражени.
 Тације поткупио ћерку команданта римске тврђаве, војници ушли па је
убили да изгледа да је заузета. Повлачење Римљана током битке, Ромул се
окренуо молио Јупитеру и наредио противнапад, Сабињани разбијени, Метије
Курције који је предводио Сабињане натеран у бег и убијен. Рим предводио
Хостије Хостилије. Сабињанке стале између очева и мужева, помириле их,
уједињење и споразум две државе под Римом. Римљани увели назив за грађане
Квирити како би удовољили Сабињанима. 30 курија тада подељене. Рамни –
Ромул, Тицији по Титу Тацију и Луцери за које се не зна порекло. У Лавинију
убијен Тације, обновљен споразум Рима и Лавинија.
Победа над Фидењанима, па рат са Вејом који је био у сродству са
Фиденом, победа над Вејом, пљачкање поља, мир на 100 година одузимање дела
територије Вејанима. Имао „хитре“ телесну заштиту од 300 војника. Створио и 3
центурије коњаника. Олуја, узнет Ромул или убијен од патриција. Сабињани
хтели свог владара, Римљани свог, околни непријатељи, требало решење. Нико
се није истицао. Рим подељен на 10 декурија и у њима по 10 децемвира који
управљају, смењују се на 5 дана – интерегнум, трајало годину дана, народ
незадовољан због стотину господара, народ изабрао Нума Помпилију, што је
одобрио Сенат.
Нума Помпилије – сви су се сагласили да буде краљ, добро знамење, он
мудар. Сабињанин из Куреса. Саграђен храм Јанусу, отворена врата означава да
је држава у рату, затворена да је у миру. 2 пута је био затворен, 1 после Првог
пунског рата и 2. пут после Акција. Календар, празнични дани, интеркаларни
месеци тако да сваке 20. године соларна и лунарна година поклапају. Празници и
сл. Одредио свештеничке колегије, службе и одећу њихову.
После Нуме Тул Хостилије, унук Хостија Хостилија, прва година пре
његова владавине опет интерегнум. Хостилије је сматрао да држава стари у
доколици и свугде тражио разлог за рат. Сукоб са Албом око плена који је однет
са поља. Хостилије објавио правичан рат. Личило на грађански рат. Клуилије
владар Албе опколио јарком Рим, умро, заменио га Метије Фуфетије који је хтео
да разговара са Тулом. Фуфетије рекао Тулу да ће Етрурци који су им заједнички
противници нагрнути и на побеђеног и на победника, што се Тулу свидело и
одлучили су да реше сукоб бојем Хорација и Куријација. Хорације ишао са 3
плена. Отац Хорацијев рекао да је његова ћерка са правом погубљена. Омча око
Хорација, пуштен. Рат са Вејом и Фиденом, Алба тајно на њиховој страни.
Прелази Тибар Хостилије и издаја Албана који нису напали непријатеља са бока
него се повукли. Хостилије наредио да се подигну копља и да непријатељ не
види издајство, а храбрио је војнике који нису знали за повлачење Албана.
Поразио крило Фидењана. Поражени и Вејани. Потом је Метије честитао
Хостилију, наредног дана скупштина, Хостилије наредио центурионима да
извршавају задатке и опколе Албане. Рекао за издају, ухватио и погубио Метија,
једини пут да је противник Рима погубљен на такав начин. Хостилије прогласио
уједињење Албе и Рима у једну државу, Албанима грађ права. Алба разорена,
становништво одведено у Рим. Проширење на брдо Целијин, становништво
удвостручено. 10 одреда коњаника међу Албанима, Албани у Сенату део, Курија
Хостилија. Сукоб са Сабињанима, победа Рима код Зле шуме. У Алби пада
камење са неба. Епидемија у Риму, ослабљена моћ војске. Умро Хостилије.
Сенат изабра интерекса, на крају изабран за краља Анко Марције, унук
Нума Помпилије преко његове ћерке. Требало држави вратити религиозност као
у време Нуме. Он је обећао да ће се посветити миру и религији, али Латини
видевши то упали су у римска поља и почели да их пустоше. Ако му Латини не
врате опљачкано за 33 дана ући ће у рат. Увео верске праксе у рату, нпр бацање
копља према граници непријатеља коме се објави рат. Објављен рат Латинима.
Заузео Политориј. Целијин Албани насељавали. Капитол и тврђаву Сабињани.
Одводио становништво у Рим насељавао их из заузетих латинских градова.
Освојен Јаникул да га непријатељи не би заузели, изграђен мост преко Тибра.
Римска власт се проширила до мора. Остија и солане. За време Анка у Рим
пребегао Лукумон из Тарквинија под утицајем жене Танаквиле која је хтела
мужа видети у почастима, јер због страног порекла нису ценили Лукумона у
Тарквинију. Узео име Луције Тарквиније Приск, постао богат, близак са краљем,
саветник и сл.
После Анка који је владао 24 године Тарквиније је држао говор, тражио
власт, био би 3. странац који управља Римом. На крају изгласан, примио још 100
сенатора назвавши их „оцима мањих родова“. Заузео латинско утврђење Апиоле,
Велики циркус, одређена седишта за сенаторе и коњанике у њему, такмичења у
коњаништву и песничењу, одредио подизање кућа око Форума за приватна лица.
Рат са Сабињанима, ови изненада прелазе Анијен, у Риму страх. Повећао број
коњаника, сада их има 6 центурија. Поразио Сабињане, многи се утопили у реци.
Покорио све Латине, прославио тријумф над Сабињанима у Риму. Исушивање
мочвара.

Једном се запалила коса Сервију Тулију који је био на двору Тарквинија

Старијег што је тумачено да ће бити следећи краљ, а Тарквиније је своју ћерку
удао за Сервија Тулија. Легенда о Тулијевом пореклу, његов отац умро је
приликом заузећа Корникулума од стране Римљана, а његова жена која је
очекивала дете породила се на Тарквинијевом двору. Тулијев отац је владао
поменутим Корникулумом. Анкови синови су организовали атентат на
Тарквинија јер су хтели да преузму власт у побуни, унајмили су двојицу пастира
које су ликтори ухватили и они су признали ствар. Анкови синови нису били
задовољни да роб преузме власт у граду на који су они сматрали да полажу
право. На самрти је Тарквиније именовао Сервија Тулија. Анкови синови су
протерани.
Сервије Тулије је удао своје 2 ћерке за Тарквинијеве синове – Луција и
Арунса Тарквинија да не би изазвао њихов гнев. 80 центурија из прве класе биле
су 40 сениори и 40 јуниори укупно 80 и још 18 центурија коњаника. Они који
нису потпадали под друштвену поделу на 5 класа ослобођени су војске.
Коњаници су први гласали, па онда 80 центурија прве класе. Држава је дала 10
000 аса за куповину коња и њих су одржавале удовице (храниле). Подела на 4
територијална региона, те делове назвао трибама врв по трибуту (порезу). На
Марсовом пољу се окупљала војска, пописано тада 80 000 грађана (оних који су
били војно способни). Тарквиније је желео власт, па је тражио од народа и
Сената да се изјасне да ли Сервије треба да влада, што су ови потврдили. На
крају је Луције Тарквиније ушао у везу са женом свог брата Тулијом, која га је
подстрекивала на побуну. Тарквиније подбуњивао представнике родова, нудио
им користи, сазвао Сенат и појавио се са присталицама, сукоб Тарквинијевих и
Сервијевих присталица, Тарквиније зграбио и бацио Сервија који је искрварио,
према легенди Сервијева ћерка Тулија је прешла преко очевог тела са колима, па
се та улица зове Улица злочина. Сервије се током владавине проширио на
Квиринал, Виминал и Есквилин.
Тарквиније Охоли први владар који се није саветовао са Сенатом,
избацио људе из Сената поједине, самовољно склапао мир и објављивао рат,
окружио се стражом, протеривао Сервијеве присталице. Угледан међу
латинским првацима. Састанак латинских првака у гају крај Фернтинског
извора, Тарквиније каснио, нападао га Турно Хердоније из Ариције што касни,
овај се појавио тај дан и одложио скупштину за следећи дан, а почео да смишља
убиство овог лика из Ариција. Поткупио му је роба и у коначиште ставио велику
количину мачева, сутра га је оптужио да је спремао атентат на њега и на
скупштини су донети ти мачеви а Турно је убијен за казну. Поразио Волске
(Тарквиније) и заузео Суесу Помецију, од плена подигао Јупитеров храм. Сукоб
са Габијима, напао их али поражен, послао сина тајно као пребега у Габије, ту
стекао велике почасти, прихватили га прваци за владара, након тога гласник од
Тарквинија га је известио да је његов отац кидао цветове највиших макова што је
овај протумачио и побио аристократе у Габијима и проширио римску власт.
Основао колоније Сигнију и Гирцеју. Доводио занатлије из Етрурије за изградњу
храма. Неповољно знамење у кући Тарквинија, змија изашла из стуба, послао
синове са Луцијем Јунијем Брутом (овај је ишао више ради шегачења, правио се
луд, ишао са штапом), у Делфе Питији која је рекла да ће власт припасти оном
ко први пољуби мајку, Брут се као оклизнуо јер је схватио речи као ко први
пољуби Грчку јер одатле потичу Римљани. Током опсаде Ардеје повела се прича
чија жена је најбоља, Колатињанин хвалио своју жену Лукрецију, онда су
узјахали коње да виде како се осећају њихове жене, Лукрецију затекли у
предењу, свидела се Сексту, који је после неколико дана мимо Колатињаниновог
знања дошао до Лукреције. Он ју обешчастио, она позвала гласнике оцу и мужу,
са њима ишао и Луције Јуније Брут који се случајно нашао са Колатином када је
овај кренуо према Риму, тешили Лукрецију, она се убила на крају. Брут повео
побуну, заклео се над крвљу који је капао са мача који је извадио из Лукреције,
стајали многи на побуњеничку страну добровољно. На Форуму Брут одржао
говор, напао Тарквинија да искоришћава плебс, Секста да је обешчастио
Лукрецију. Брут са војском кренуо према Тарквинијевом табору у Ардеји, овај
му кренуо у сусрет, онда је код Ардеје дошао Брут а Тарквиније пред Рим који
му је затворио врата и протерали га становници (мимоишли се Тарквиније и
Брут), Тарквиније избегао у Габије али је убијен тамо. Луције Јуније Брут и
Тарквиније Колатин први конзули на предлог команданта града у центуријској
скупштини.
 Друга књига 508-469.

Брут је повећао број сенатора на 300 попунивши га припадницима

коњичког сталежа. Од тада датира обичај да се оци (патрес) и дописани чланови
позивају на састанке. Ливије пише да је тада владало велико јединство у држави
и Сенату. Ликторе је имао један конзул, то је признато Бруту од стране
Тарквинија. Народ је био незадовољан што је и даље постојало име
Тарквинијеваца и плашили су се да овај не преузме власт, па су га замолили да
оде из Рима, овај у чуду прво, па отишао. Римљани су веровали да ће нестанком
имена Тарквинија нестати краљевска власт у Риму. Нови конзул изабран на
центуријатској скупштини био је Публије Валерије, учесник Брутове побуне.
Другови Тарквинијеваца аристократски настројени, навикли су владати
краљевски, па су тражили од државе да се поседи краљевима врате. Истовремено
били су у преписци са Тарквинијевцима, хтели су да уз помоћ аристократске
омладине преузму власт у Риму. То је откривено, па је промењена првобитна
одлука сената да се краљевима врати имовина (у забрану). Поседи краља на
Марсовом пољу били су пуни плодова жита, земљиште је било посвећено па су
људи бацали корпе са житом у Тибар, што је довело до стварања острва која су
утемељена грађевинским радовима, па су Римљани имали чврсто тло да граде
грађевине.
Конзул Брут се тада одлучио да казни смрћу издајнике, међу њима су
били и његови синови, ликтори су их убили за пример, а роб који је открио
заверу је ослобођен. Тарквиније је потом тражио од Вејана да га врате на престо,
кренуле су војске у сусрет Бруту и Валерију, Тарквинијев син Арунс који је
водио део војске ступио је у борбу са Брутом, обојица пали. Вејани разбијени на
крају. После погибије Брута на скупштини одржао говор Валерије, хвалио Брута,
одложио фасцес пред народом што се свидело народу јер је тумачено као моћ
народа која је била изнад конзула.
Нови закони, провокације и сл. За конзула изабран Марко Хорације.
Хорације је посветио Јупитеров храм. Тарквинији побегли Порсену, који је
веровао да је у корист Етрураца да у Риму влада краљ. Порсен кренуо на Рим,
тамо глад, држава контролисала снабдевање храном, плебс ослобођен пореза и
царина. Порсена одбијен први пут, послао трупе на Јаникул, утврдио се у
равници на обали Тибра како би спречио доток хране Римљанима. Конзул тада
Валерије. Етрутрци разбијени по средини. Муције Сцевола десна рука у ватру.
Порсен га тада отерао. Мир са Порсеном, Римљани враћају део територије
Вејанима, дају таоце у замену да ови повуку гарнизон на Јаникулу. Муцијева
поља. Порсен потом поражен код Ариција, са којим је заратио да би замаскирао
пораз од Римљана тј. неуспех. Порсен слао посланике у Рим тражећи да ови
врате краљеве, посланство Сената послато Тарквинијима дало је одговор да не
могу да се врате у Рим.
Потом изабрани за конзуле Марко Валерије и Публије Постумије који су
прославили тријумф над Сабињанима. Ације Клузије, који је узео назив Апије
Клаудије пребегао је у Рим, постао је сенатор и добио земљу око Анијена (реке).
Публије Валерије укупно 4 пута конзул, сахрана о државном трошку. Римљани
поражени од Аурунаца. Потом поразили Аурунце и заузели Помецију.

19) Опасност од Сабињана и Латина који су кренули на рим, 30

латинских заједница против Рима, тада именован диктатор први пут, по Ливију
чуо је да је први био Тит Ларгије, а заповедник коњице Спурије Касије. Пракса
тада да је диктатор могао да буде само бивши конзул. Мир са Сабињанима,
Сабињани морали да плате одштету Риму.
Под конзулима Титом Ебутијем и Гајем Ветусијем опседнуте Фидена и
заузета Крустумерија. Пренесте се одметнуо од Латина и прешао Риму па рат са
Латинима. Диктатор Аул Постумије диктатор поразио Латине код Регилског
језера. Римљани су напали када су чули да су у војсци Латина Тарквинијевци и
одлучили да нападну. Тарквиније Охоли се устремио на диктатора. Римљани
кренули у бекство, Постумије рекао да ће сваког ко побегне сматрати
неприајтељем па су се Римљани окренули. Почетком 5. века Сатурналије
признате за празник. Тарквиније Охоли умро у Кумама. Посвећен храм
Меркуру, слати колонисти у Сигнију. У Риму основана 21 триба. После
Регилског језера Рим и Латини у савезу јер су их Латини обавестили да Волсци и
Херници спремају рат Риму. Волсци су били спремни пре Рег језера да помогну
Латинима. Дугови плебејаца проблем. Побуна дужника на форуму, задужени и
обесправљени а ратовали. Рат са Волсцима, плебејци одбили да се придруже
ратним списковима, потом их привукли конзули да ратују плебејци. Конзули пре
рата са Сабињанима и Волсцима одбили да испуне обећање да ће олакшати
положај дужника донели још тежи закон. Конзул Апије. Сукоб конзула Апија
(исти) и Сервилија око дужничког питања и посвећења Меркуровог храма.
Упад Еква, плебејци поново незадовољни, Рим бира диктатора, донели
олакшујућу одлуку за дужнике, плебејци опет приступили војсци. различити
предлози – један да се помогне свим плебејцима други само онима који су
ратовали. Поражени Сабињани и Волсци у том рату. Одузета земља Велитри.
Сенат поново одбио предлог диктатора да се у миру реши дужничко питање.
Испраћен подршком плебса. Одриче се диктатуре. Сецесија на Авентин,
утврдили га јарком, неколико дана ту били, никог нису узнемиравали, завлада
паника у граду. Радило се на уједињењу. Именована 2 трибуна – Гај Лициније и
Луције Албин. Изабрали још 3 колега међу којима организатор побуне
Сициније.
Рат са Латинима и Волсцима, Волсци поражени код Анција. Кориол и
Марције. Сахрањен Мененије Агрипа добар и са плеб и са патр. Од Етрураца
жито Тибром, жито са Сицилије запленио Аристодем као надокнаду за
Тарквинијеву имовину. Сл године велика количина жита са Сицилије. Трибуни
претили Кориолану. Римљани протерали Волске са великих игара. Марције
Кориол на страни Волска узео Лавиниј, Кориол и друге градове од Римљана.
Пљачкао поља, штедео патрицијска поља. Понудио мир да Рим врати одузете
тер Волсцима. Мајка му рекла да ли је дошла сину или непријатељу, овог
сломило и вратио се, неки да је умро убрзо Пиктор да је доживео дубоку старост
као изганник. Поразили следеће године Хернике и мир којим су одузели 2
трећине херничке територије. Касије о освојеној територији – пола дати
Латинима пола плебејцима. Према 1 верзији убио га отац према другој квестори
га извели на суд па убијен.
Конзул Фабије након победе над Волсцима и Еквима лишио војнике
плена и дао све у касу, што је изазвало незадовољство плебса према
Фабијевцима.
У сукобу са Етрурцима погинуо конзул Квинт Фабије, његов брат и
колега одбио тријумф, стекао наклоност тиме што је распоредио плебејце по
патрицијским родовима највише су примили Фабијевци. Веома утицајни и
славни Фабијевци, тражили да им Сенат препусти рат са Вејанима, држава неће
имати трошкове ни дати војнике. Сенат захвалан. Мала чета достојна дивљења,
306 Фабијеваца, на род спала државна брига. На реци Кремеру подигли
утврђење. ВЕјани напали то утврђење. Ухватили их у заседи док су јурили стоку,
остао само један дечак из рода у РИму. Повучен конзул из Волска који је тамо
ратовао, сукоб код Колинских врата Римљани се одбранили. Вејани поражени
код Јаникула у заседи. Римљани у савезу са Латинима ратују против Еква и
Волска који су пустошили тер Латина. Потом мир са ВЕјанима на 40 година.
Унутрашњи проблеми јер су трибуни предлагали аграрне законе.
Народни трибун убијен у кући пре него да се расправља о аграрном закону.
Ликтори су и сами били плебејци, Волерон плебејац подбунио народ, ликтори
претучени и уништени им штапови. Плебејци незадовољни што су трибуни
ћутљиви на конзуле а ови су били заплашени. Волерон говорио како и
трибунима треба помоћ. Волерон потом изабран за трибуна.
Волерон предложио да се плеб магистарти бирају на триб комциијма
чиме би спречили патриције да утичу на избор тих магистрата и трибуна.
ВОлерон опет трибун. Трибуни у сукобу са сином Апија Клаудија истоименог
који је против плебејаца. Тада су трибуни први пут били изабрани на
трибутским комицијама, нешто против чега је био Апије. Из скупштине
избачени патрицији. Суђено Апију, врв јер је хтео да снизи права плебејаца и
постави своје људе на трибунска места. Умро од болести, суђење му одложено.
Сабињани пљачкају рим територију.Плебејци одбијају да учествују у избору
конзула. 3. књига од 467.