Тема: глобална : Анализа педагошких и других музеја, архива

Тема: наша: Анализа Етнографског музеја *потребна презентација. *есеј треба да садржи од
5-8 страна.

Структура рада:

Увод

Етнографски музеј је један од најстаријих музеја у Србији. Недавно је прославио једно столеће
постојања. С пуним правом се може назвати чуварем неизмерног блага традиционалне
културе. У оквиру ове анализе приказаћемо настанак музеја, његове збирке, затим области
делатности и издаваштва, актуелна дешавања и догађаје.

Разрада

- нашла на википедији и званичном сајту, неке делове текста сам сматрала непотребним –
избацила, неке сам сматрала потребним – додала са других историјских текстова, навела сам
збирке и неке истакнуте предмете из њих.

Историјат

Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира

Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати
народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва
(данашња Српска академија наука и уметности). Разноврсни етнографски предмети међу
којима је било земљаног и металног посуђа, накита, амајлија, предмета од стакла и текстила,
оружја, алата, ускршњих јаја и осталих музеалија пренесени су у Задужбину Стевче
Михајловића – кућу коју је Михајловић тестаментом завештао српском народу. За чувара
(управника) Музеја постављен је др Сима Тројановић, а за првог кустоса је, нешто касније,
именован Никола Зега. Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја
уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског
устанка.Прве године постојања и рада Етнографског музеја биле су посвећене откупу предмета
и представљању Краљевине Србије у свету. Предмети су прикупљани на теренским
истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски
народ.Током Првог светског рата уништен је велики број експоната, документација и
библиотека. Након рата предузета су нова теренска истраживања како би се попуниле збирке.
Музеј је тих година ређе гостовао у иностранству. Музејска библиотека је обновљена 1920. и
данас поседује око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа
из области етнологије, антропологије и сродних наука. У периоду између два светска рата
израђени су Нов инвентар свих предмета и Азбучни регистар, установљено је Одељење за
музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког
су израђени. Током Другог светског рата музејски предмети су запаковани и склоњени из
дотадашње зграде Музеја. После рата Музеј је пресељен у зграду Београдске берзе на
Студентском тргу број 13. Данас се у збиркама Музеја чува око 120.000 музеалија међу којима
је више од 50.000 етнографских предмета. Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају
и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура,
друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво. Проучавају
се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству.
Осим прикупљања експоната, од шездесетих година ХХ века, као сталан вид рада у Музеју,
уводи се тимско истраживање етнографских области североисточне и западне Србије.
Резултати истраживања објављују се у стручним и научним часописима и каталозима.У
Етнографском музеју у Београду се организују повремене и сталне изложбе. До данас је
приређено осам сталних изложби и више стотина повремених изложби у земљи и
иностранству. Осма стална изложба је постављена 2001. под називом ,,Народна култура Срба у
ХIХ и ХХ веку“. Редовни програм Музеја последње двадесет и две година чини и Међународни
фестивал етнолошког филма. У Музеју се организују радионице за децу и одрасле, предавања,
представљања књига и концерти.

Делатност

Етнографски музеј у Београду развија све облике музеолошког и истраживачког рада који
обухватају прикупљање предмета и њихово разврставање у музејске збирке, истраживање и
документовање података с терена, научно-истраживачки рад и публиковање стручних и
научних текстова, конзерваторско-рестаураторску обраду и заштиту предмета, просветно-
педагошки рад и припремање изложби и других програма за јавност. Музеј остварује своју
делатност у организационим и радним јединицама као основним деловима јединственог
процеса рада. Организационе јединице су: Одељење за проучавање народне културе,
Одељење за просветно-педагошку делатност, дизајн и комуникацију, Одељење за
документацију, Одељење за заштиту музејских предмета, Одељење за заједничке послове и
Центар за нематеријално културно наслеђе. Радне јединице су: Библиотека и Етнографска
спомен-збирка Христифора Црниловића у Манаковој кући.

Манакова кућа

Манакова кућа се налази у предграђу некадашње Савамале, на углу улица Краљевића Марка и
Гаврила Принципа. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник
из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас..Повезана је са
Етнографским музејом. У њој се налазе богате збирке народних ношњи, са Космета и из Јужне
Србије, затим обичаја и слично, све укупно око 2600 предмета. Такође се чувају и обрађују
предмети из збирке Христифора Црниловића. Поред сталне изложбе приређују се и повремене
тематске изложбе, пригодни програми (концерти, предавања и сл.) и организују курсеви старих
заната. Проглашена је за споменик културе.

Издаваштво

Етнографски музеј је започео самосталну издавачку делатност још 1926. године, када је
публикован први број Гласника Етнографског музеја, који без прекида излази и представља
једну од најзначајнијих етнолошко–антрополошких публикација у Србији.

Данас Етнографски музеј редовно издаје, осим Гласника, каталоге изложби које приређују
кустоси музеја и који садрже важне стручне текстове, водиче кроз збирке музеја, научне
студије и популарну литературу са темама из домена етнологије.
Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге,
фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње
од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de
Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега,
Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 120.000 музеалија међу којима је
више од 50.000 етнографских предмета. Збирке су подељене у категорије, па тако имамо:
збирку накита, вез и чипка, текстилно покућство, справе и помагала за израду и прераду
текстилних влакана, покућство, посуђе, сточарство, занати, керамика, саобраћај и пренос
добара, лов и риболов, музички инструменти, предмети уз обичаје, стакло, лични прибор,
збирка културе европских и ваневропских култура, народне ношње Србије, градска ношња,
дечје играчке, народне ношње Србије- Војводина, народне ношње Србије- КиМ, народне
ношње БЈРМ, народне ношње Босне и Херцеговине, народне ношње Црне Горе, народне
ношње Хрватске, народне ношње Словеније, елементи народне архитектуре, опрема ратника
и оружја, ликовна збирка, збирка Христофора Црниловића, збирка негатива и фотографија и
поклон збирка Секе Мишевић Мијатовић.

Истакнути предмети из неких збирки:

- Робот правоугаоног облика од необојеног лима из збирке дечијих играчака

- Триптих из друге половине ХХ века, Етиопија из збирке културе европских и ваневропских

култура

- Бокалче Милојче из Врањске Пчиње, Врање. Направљен од глине и на себи има зелене и беле
шаре. Служио за вино. Из збирке керамике

- Ибрик за кафу од месинга, Централна Босна, Сарајево, из збирке посуђе.

- Примерак веза из Ниша, осим што се одликује богатим везом који је изведен вуном у више
боја и позлаћеном жицом и што највероватније потиче из прве половине 19. века, значајан је и
по томе што је припадао приватној колекцији накита, одеће и везова Надежде Петровић,
познате српске сликарке . Предмет је део женске кошуље, њен доњи руб. Из збирке вез и
чипка.

-Пиротски ћилим, из Манастира Мара, друга половина XIX века. Орнаменти, у средини дрво
живота. Из збирке текстилно покућство.

-Гусле, које на себи имају грб двоглавог орла, и ирезбарене речи Бог чува Србију. Из збирке
музичких инструмената

Изложбе

Постоји стална изложба под називом Народна култура Срба у XIX и XX веку. Повремене
изложбе су - Косовски и шаркоски вез – културне паралеле и Из прошлости једне породице
ОСИЈЕК – ПЕТРИЊА – БЕОГРАД. Неке од прошлих изложба које су биле постављене су Лего-
коцкасти универзум и Грчко наивно сликарство у току 2017.године.
Тренутна дешавања

Поред сталне изложбе, отворена је поставка нове изложбе у марту 2017, Лан и конопља у
традиционалној култури Шумадије.

Гостовања Етнографског музеја

Врло су активни у промовисању свог музеја. Колекције и поставке излозби стално негде путују.
Кроз изложбе широм света приказује културу и традицију Срба , чиме овај музеј има ширу
друштвену и политичку улогу. Недавно је отварена изложба у Њу Делхију, под називом
Текстил и украшавање у култури Срба XIX и прве половине XX века. Пре две године је изложба ,
под називом Игра шарених нити : пиротски ћилими, била отворена у Музеју Тепиха у Бакуу,
Азербејџан. Затим су у оквиру манифестације Музеји Србије, а у складу са темом Музеј у
гостима, изложбе Етнографског музеја у Београду биле представљене у Јагодини и Новом
Пазару.

Занимљивост : - у музејској продавници можемо купити копије средњевековног накита

израђене од сребра. 

-Шта недостаје овде

-фотографије збирке, предмета

- неки закључак

-наш утисак , посета и наше фотографије