1 Osnovni pojmovi i fiziqka svojstva

fluida
rag repla emen
1.1 Predmet, znaqaj i razvoj mehanike fluida
Predmet i podela mehanike fluida
gas-qvrsta faza Fluid je zajedniqki naziv za teqnosti i gasove. Mehanika fluida se bavi problemima mirovaa
i kretaa (strujaa) fluida. Umesto naziva mehanika fluida qesto se koriste i pojmovi: nauka
gas-teqnost
o strujau, hidromehanika, aerodinamika, dinamika fluida, hidraulika i pneumatika, dinamika
gasova i drugo (slika 1.1).
Ventilator,
kompresor

Pneumatski transport M ≪1 Civilna

avija ija
Dinamika
gasova M >1 Nadzvuqna
strujaa
Strujaa
gas- Gas
M ≫1 Hipersoniqna
Strujaa strujaa
qvrsta faza u atmosferi

1111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
Qvrsta faza 0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111 Plazma
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
MATERIJA
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111 Jonizovani gas
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111
Gas
Strujaa K uqae,
Strujaa gas-teqnost kondenza ija
praxkastih Strujaa
materijala teqnost- Teqnost
qvrsta faza
Reologija Neutnovski fluidi

Hidrodinamika Bio-fluidi
Hidrauliqki
transport Pumpe
Brodovi
Hidraulika Talasi

Slika 1.1: Oblasti mehanike fluida

MEHANIKA FLUIDA 2
Znaqaj i primena mehanike fluida
Mehanika fluida igra veliku ulogu u nau i i tehni i. Primene se, grubo govorei, mogu podeliti
u dve razliqite grupe.
(a) Opstrujavae tela, na primer, motornih vozila, aviona, zgrada, plovnih objekata. Ovde je od
interesa spo axe strujae, tj. brzina, pritisak, gustina i temperatura u blizini tela i
daleko od ega. To omoguuje izraqunavae, na primer, dejstva sile na opstrujavano telo.
• Strujae kroz kanale, vodove, maxine i qitava postrojea. U ovom sluqaju su od interesa
unutraxa strujaa, tj. strujaa u evima, difuzorima, mlazni ima. Ovde su vani uti aji
trea koji se manifestuju kroz padove (gubitke) pritiska.
Pri rexavau aktuelnih tehniqkih problema najqexe se pojav uju obe grupe problema. Mnogo-
brojne primene su u oblastima strujnih maxina, pro esne tehnike, vazduhoplovstva, energetskog i
saobraajnog maxinstva, aerodinamike zgrada, meteorologije, geofizike i drugo.
Kvantitativni opis strujaa
Kvantitavni opis strujaa podrazumeva poznavae, tj. odreÆivae brzine U(u, ~ v, w), pritiska p,
gustine ρ i temperature T u svakoj taqki ~r(x, y, z) posmatranog po a u bilo kom trenutku t. Drugim
reqima, pretpostav a se egzisten ija ovih fiziqkih veliqina kao funk ija prostorno-vremenske
taqke, tj f = f (~r, t) = f (x, y, z, t), gde je f = U~ , ρ, p, T . Ovo pripada oblasti mehanike kontinuuma.
Ukupno je xest zavisno i qetiri nezavisno promeive. Za odreÆivae 6 nepoznatih veliqina
potrebno je 6 jednaqina, tj. fiziqkih, osnovnih zakona nauke o strujau koji se obiqno formulixu u
obliku zakona odraa (tabela 1.1).
Fiziqki
(znaqee)iskaz Broj jednaqine
jednaqina Vrsta
Zakoni
odraa Kontinuitet (odrae mase)
Koliqina kretaa (zakon impulsa)
1
3
skalarna
vektorska
Energija (prvi prin ip termodinamike ) 1 skalarna
Fluid Jednaqina staa (termodinamiqka
zavisnost izmeÆu p, ρ i T )
1 skalarna

Tabela 1.1: Zakoni odraa u nau i o strujau

Ovim jednaqinama u algebarskom, diferen ijalnom ili integralnom obliku pridodaju se poqetni
i graniqni uslovi da bi se iz skupa svih moguih rexea pronaxlo jednoznaqno odreÆeno rexee
postav enog problema. Pri traeu opxteg rexea osnovnih jednaqina mehanike fluida naixlo se
na do sada nepremostive texkoe, jer su odgovarajue diferen ijalne jednaqine nelinearne.
Istorijski razvoj mehanike fluida
Priblino do 1900. godine mehanika fluida se razvijala u dva razliqita prav a:
(a) Teorijska, pretezno matematiqka mehanika fluida povezana je sa imenima utna (Newton,
1642-1727), Ojlera (Euler, 1707-1783), Bernulija (Bernoulli, 1700-1782) Dalambera (D'Alambert,
1717-1783), Kirhofa (Kir hho, 1824-1887), Helmhol a (Helmholtz, 1821-1894), Rejli (Reyleigh,
1842-1919). Pri tome se preteno radilo o teorijskom prouqavau strujaa neviskoznogfluida,
tzv. poten ijalnom strujau, tako da, na primer, nije bilo mogue kvantitativno odrediti
gubitke u unutraxim i spo axim strujaima.
 MEHANIKA FLUIDA 3
(b) Tehniqka hidromehanika ili hidraulika najvixe duguje Hagenu (Hagen, 1797-1884), Puazeju
(Poiseuille, 1799-1869), Rejnoldsu (Reynolds, 1842-1912). Najvei doprinos je u oblasti merea
i rexavau problema strujaa viskoznog fluida, na primer, u odreÆivau zakona trea pri
strujau u evima.
Oba prav a je Prantl (Prandtl, 1875-1953) 1904. godine svojom teorijom graniqnog sloja, zdruio.
Saglasno ovoj teoriji uzrok za otpor trea tela potrebno je traiti u tzv. graniqnom sloju. To
je sloj fluida u kome nastaje znatna promena brzine od nule na zidu (qvrstoj povrxi) do vrednosti
brzine spo axeg strujaa. Pri tome je bitan uslov prijaaa (lep ea) fluida na povrxi tela.
Ako se telo kree, tada fluid na povrxi tela struji istom brzinom, tj. kree se na isti naqin. On
prijaa! Na sli i 1.2 dat je primer graniqnog sloja na ravnoj ploqi. Prantlov kon ept graniqnog
sloja omoguava bitna pojednostav ea
Sfrag repla emen u nelinearnim diferen ijalnim jednaqinama.
PSfrag repla emen
( )
(
neviskozan graniqni ) T∞

U ∞ U
∞
fluid sloj
(η = 0) neviskozan
∞U

viskozan
fluid δviskozan
T δT

fluid U 11111111111111111111111111111δ
∞

00000000000000000000000
11111111111111111111111 00000000000000000000000000000
00000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111
(η 6= 0)
∞
00000000000000000000000
11111111111111111111111
T w

graniqni
sloj
Slika 1.2: Brzinski i temperaturski graniqni sloj na poduno opstrujavanoj ploqi; U - brzina
spo axeg neporemeenog strujaa; δ - deb ina graniqnog sloja; η - dinamiqka viskoznost fluida;
∞

T - temperatura spo axeg strujaa; T - temperatura na ploqi; σ - deb ina temperaturskog

graniqnog sloja.
∞ w T

U sluqaju da je pored uti aja trea vano i prenoxee toplote, onda se osim brzinskog graniqnog
sloja pojav uje i temperaturski graniqni sloj. Uzrok je u potpuno analognim pojavama: treu i
prenoxeu toplote.
1.2 Model fluida kao neprekidne lako deformabilne sredine
Molekularno-kinetiqka Mehanika neprekidne sredine
teorija materije Makroskopska teorija - kontinuum
(Mikroskopska teorija)
Molekularna struktura materije
(molekuli, atomi) Statistiqka fizika
• preqnik molekula d ≈ 10 −10
m
• sredi slobodni put molekula l = 10 m
−7
Vazduh u ko ki zapremine 1 mm
• sreda brzina molekula V = 500 m/s
3

• broj sudara u sekundi ≈ 5, 5 · 10

9 PSfrag repla emen 2, 7 · 10 molekula
16
MEHANIKA FLUIDA 4
• Hipoteza o neprekidnosti materije.
Prostor je neprekidno ispuen materijom. Fluid se ponaxa kao kontinuum. Knudsenov broj
Kn = ≤ 0, 01 (L - karakteristiqna dimenzija tela). Posledi e hipoteze : poxto je materija
l

nosila pojedinih fiziqkih karakteristika fluida, onda je i bilo koja veliqina staa (ska-
L

larna, vektorska, tenzorska) f neprekidna funk ija prostornih koordinata i vremena, tj. f =
f (x, y, z, t). Ovime je omoguena primena teorije po a i diferen ijalnog i integralnog raquna.
Napomena : treba voditi raquna da ova pretpostavka ne vai bax uvek - na rastojau od 160 km
od povrxine Zem e u ko ki strani e 1 mm nalazi se samo 1 molekul! Oblast mehanike fluida
koja prouqava takve sluqajeve se naziva Dinamika razreÆenih gasova.
• Hipoteza o velikoj pokret ivosti.
Ovahipotezasejoxnazivai hipotezaolakoji velikojdeformabilnosti. Posledi amolekularne
(mikro) strukture teqnosti i gasova je laka pokret ivost (teq ivost), tako da i vrlo male sile
izazivaju velike deforma ije fluida. Direktne posledi e hipoteze:
(a) Smi ajni (tangen ijalni) naponi, tj. tree ne jav aju se u fluidu koji miruje. Dakle,
statiqko tree u fluidu nije mogue. MeÆutim, bez obzira xto strujae fluida neminovno
dovodi do stvaraa sila trea, poznato je da su u mnogim problemima strujaa one vrlo
male idase uodnosunainer ijalne sile mogu zanemariti, xtoodgovara modelu neviskoznog
(savrxenog) fluida.
(b) Izsvojstva(a) sledi dasemeÆudejstvo fluidasarazliqitih stranaizvesne povrxiostvaruje
isk uqivo u prav u normale na povrx, dakle posredstvom normalnih napona. MeÆutim,
naponi istezaa se ne mogu pojaviti u fluidu, tako da se normalni naponi svode na
pritisak.
1.3 Pojam fluidnog delia. Gustina fluida. Nestix ivi i
stix ivi fluidi
Fluidni deli je deo materije vrlo male zapremine u kojoj se promene svih veliqina (p, T , ρ, ...) mogu
zanemariti, pa ima smisla govoriti o temperaturi delia, gustini delia i sliqno. S druge strane,
meÆutim, fluidni deli je toliko "velike” zapremine koja jox uvek sadri vrlo mnogo molekula,
tako da je hipoteza kontinuuma, tj. neprekidnosti sredine zadovo ena.
PSfrag repla emen fluidni deli U
~

dm A
ρ, dV

V
M

,
∆V ∆m
m

Slika 1.3: Fluid mase m u konaqnoj zapremini V ograniqenoj sa povrxi A. Veliqine U~ , ρ, dV i dm

su: brzina, gustina, zapremina i masa fluidnog delia.
MEHANIKA FLUIDA 5
Gustina fluida
Gustina fluida je veliqina staa fluida i predstav a skalarno po e, ρ = ρ(x, y, z, t).
• Sreda gustina fluida je ρ = m/V .

• Gustina fluida:
∆m
ρ= lim = ρ(M).
∆V →0
(∆V →M)
∆V

Fluidni deli je u fenomenoloxkom smislu mehanike kontinuuma definisan elementarnom masom

dm = ρ dV koja je konstantna, ne mea se. MeÆutim, iako delii imaju uvek istu masu, dm = const ,
ihova gustina ρ(x, y, z, t) = dm/dV , a time i zapremina i oblik se mogu, ali ne moraju, meati
tokom vremena. To vodi ka pitau stix ivosti i deformisaa neprekidne sredine.
Napomena: Sa matematiqke taqke gledixta je vano da se deli moe zamisliti i kao elemen-
tarna ko ka, va ak, tetraedar, lopta ili bilo koje drugo pravilno ili nepravilno
geometrijsko telo. To je posledi a vrlo malih dimenzija delia (koje su pak neizmerno
vee od dimenzija molekula), pa egov oblik ne igra ulogu pri posmatrau i fiziqko-
matematiqkom modelirau.
Kvalitativni opis stix ivosti
F

d +

PSfrag repla emen

V

− r

odbijae privlaqee
Slika 1.4: MeÆumolekularna sila F kojom deli u koordinatnom poqetku deluje na drugi na
meÆumolekularnom rastojau r.

• Molekularna struktura materija - meÆumolekularne sile

(a) Braunovo molekularno kretae kod gasa. Sreda statistiqka brzina molekula je pro-
por ionalna kvadratnom korenu iz temperature V ∼ √T (karakteristiqna zavisnost od
temperature)!
(b) Molekuli relativno blizu jedan drugom, deluju meÆumolekularne, tzv. Vandervalsove
(Van-der-Waals) sile dostiui rastojae preko 10d ∼ 10 m. Ove sile su po prirodi
−9

gravita ioneimogudafiksirajumolekule, naprimer ujednu regularnukristalnu rexetku.

Razliqitiuzajamniodnosiqieni a(a) i (b)dovodedoformiraatri agregatnastaamaterije
(gas, teqnost, qvrsto telo).
 MEHANIKA FLUIDA 6
•Nestix ivi fluidi (uglavnom teqnosti)
PSfrag repla emen trajektorija fluidnog delia
dm = ρ dV = const (fluidni deli)
,
ρ dV ρ dV, dV1 = dV2 = dV = const

m V , m V , ⇒ ρ1 = ρ2 = ρ = const
nestix iv fluid
t = t1 t = t2

Slika 1.5: Nestix iv fluid, ρ = const , mase m = const u dva trenutka t i t . 1 2

MeÆumolekularna rastojaa r su vrlo mala, meÆumolekularne sile F su velike i odbojne (slika

1.4), pa sile pritiska ne dovode do bitnijih promena r, a sa tim i zapremine V i gustine ρ.
Znaqi, mea se samo oblik zapremine (hipoteza o lakoj pokret ivosti i deformabilnosti), dok
ena vrednost ostaje ista.
• Stix ivi fluidi (uglavnom gasovi)
Rastojaa r izmeÆu molekula su velika, sile meÆudejstva F su male i privlaqne (slika 1.4), pa
dejstvo pritiska moe da promeni zapreminu V , a time i gustinu ρ , saglasno zakonu odraa
PSfrag repla emen
mase, m = ρV = const, tj. dm = ρ dV = const. Dakle, gas se sabija (kompresija) ili xiri
1 1

(ekspanzija) i ρ 6= const (stix iv fluid).

trajektorija fluidnog delia
ρ1 dV1 = ρ2 dV2

,
ρ2 dV2 6= dV1
ρ1 dV1 dV2 6= dV1 ρ1 6= ρ2

,
,
m V1 ρ 6= const
m V2 6= V1 (stix iv fluid)
t = t1 t = t2

Slika 1.6: Stix iv fluid, ρ 6= const , mase m = const u dva trenutka t i t .

1 2

Napomene: (a) Pri velikim promenama pritiska (hidrauliqki udar, podvodne eksplozije)
nestix iv fluid (uglavnom teqnost) ponaxa se kao stix iv.
(b) Pri sporom, laganom strujau gasa, kada su promene pritiska male, gas se ponaxa
prilino kao nestix iv fluid (problemi termotehnike, klimatiza ije, vetila ije i
drugo).
Kvantitativni opis stix ivosti.
Gustina je veliqina staa, ρ = ρ(x, y, z, t) i zavisi od druge dve veliqine staa - od pritiska p
i temperature T .
MEHANIKA FLUIDA 7
Koefi ijent stix ivosti s je relativna promena zapremine delia po jediniqnoj promeni
pritiska:
∂(dV ) 1 dp > 0 → d(dV ) < 0,
s=− ⇔
∂p dV dp < 0 → d(dV ) > 0.
Dejstvo pritiska - stix ivost
dV = f (p, T ) ∂ρ ∂(dV ) 1 ∂ρ
ρ dV = const → dV + ρ = 0 =⇒ s =
dρ = F(p, T ) ↑ ∂p ∂p ρ ∂p
uti aj pritiska

• Modul stix ivosti ε = ε(p, T )

1 εvoda ≈ 20 · 103 bar = 20 · 105 kPa,
ε= →
s εvazduh ≈ 1 bar = 105 Pa

1.4 Jednaqina staa

Jednaqina staa predstav a jednu od konstitutivnih jednaqina mehanike fluida. Ona je obiqno
algebarska jednaqina i povezuje tri skalarna po a, tj. po a pritiska gustine i temperature u
imli itnom ili ekspli itnom obliku kako sledi
f (ρ, p, T ) = 0 ↔ ρ = ρ(p, T ). (1.1)
Poznato je da se mnogi gasovi u oblastima pritisaka i temperatura koje se jav aju u tehniqkoj
praksiponaxajukaoidealnigas, takodaseu tim sluqajevimaumestojednaqine (1.1) koristi jednaqina
staa idealnog gasa
p = ρRT, (1.2)
koja je deta no razmatrana u termodinami i. Veliqina R je konstanta koja zavisi od vrste gasa (za
vazduh ona iznosi R = 287 J/kgK). Ako su p , ρ i T neke referentne vrednosti pritiska, gustine i
temperature, onda vai zavisnost
1 1 1

ρ p T 1
= .
ρ1 p1 T
Dakle, gustina se kod idealnog fluida mea propor ionalno pritisku i obrnuto propor ionalno
temperaturi! Rela ijom (1.1) definisani su baroklini fluidi. MeÆutim, u mnogim pro esima
gustina ρ isk uqivo, taqnije reqenomnogovixezavisiodpritiska negoodtemperature, kojanaknadno,
ako je potrebno, moe da se izraquna. Takva klasa fluida su barotropni fluidi
ρ = ρ(p), (1.3)
koji e se u ovom kursu uglavnom i prouqavati. Oqigledno je da u ovu grupu spadaju fluidi qija je
jednaqina staa pokorava jednaqini staa za idealni gas, kao i konstitutivna jednaqina oblika
(1.4)
  n
ρ p p
= ⇔ = const, n
ρ 1 p ρ 1

kojom se opisuju izotermske (n = 1), adijabatske (n = κ) i politropske (ekponent n uzima ostale

mogue vrednosti) promene staa fluida. Nestix iv fluid je takoÆe barotropan fluid.
 MEHANIKA FLUIDA 8
1.5 Viskoznost i reoloxki modeli. Napon, deforma ija i
brzina deformisaa
Mikroskopski model viskoznosti
Kinetiqka teorija gasova - pro esi molekularnog prenosa mase, impulsa i energije - difuzija,
viskoznost, toplotna provod ivost.
y
V

PSfrag repla emen y + l u(y + l)

τ
y
x

y−l u(y − l)

Slika 1.7: Xematski prikaz molekularnog prenosa impulsa.

Metode statistiqke fizike → ukupan prenos impulsa u jedini i vremena po jedini i horizontalne
rag repla emen nivou y:na rastojau y → sila po jedini i povrxi → tangen ijalni, tj. smi ajni napon τ u sloju na
povrxi
τ=
ρV l ∂u
3 ∂y
. (1.5)
Makroskopski model viskoznosti
Makroskopski model - unutraxe tree, vis osité - lep ivost.
u∞ spo axe strujae
y
F
y
,
η≈0 τ ≈0
U0
111111111111111111111
000000000000000000000

graniqni sloj
000000000000000000000
111111111111111111111 y
u(y) u(y) = U0
h
τ
h τ
F U0 ∂u y
u(x, y)
,
η 6= 0 τ 6= 0
11111111111111111111111
00000000000000000000000 τ= =η =η 1111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000
0000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111
00000000000000000000000
11111111111111111111111 A h ∂y
0000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111
00000000000000000000000
11111111111111111111111
Slika 1.8: Kuetovo (Couette) strujae (smi ajno strujae u ravanskom pro epu) i spo axe strujae
- graniqni sloj. Smi ajni napon τ -unutraxe tree, dinamiqkaviskoznost; η -prijaae (lep ee)
fluida na qvrstim povrxima.
Promena brzine, tj. profil brzine u(x, y) je posledi a delovaa athezionih i kohezionih meÆu-
molekularnih sila. Ta meÆudejstva se ispo avaju u prav u tangente kao tangen ijalni, tj. smi ajni
napon τ definisan izrazom
τ =η
∂u
∂y
. ( utn, 1687) (1.6)
Viskoznost je makroskopski efekat molekularne, tj. mikroskopske razmene impulsa pojedinih
fluidnih delia, koji se ispo ava kao unutraxe tree fluida u vidu smi ajnih napona i sila
MEHANIKA FLUIDA 9
trea. Veliqina η je koefi ijent dinamiqke viskoznosti, tj. dinamiqka viskoznost i predstav a
fiziqko svojstvo fluida. Kinematiqka viskoznost se definixe kao ν = η/ρ.
η · 10 [ Pa · s℄ ν · 10 [ m /s℄
6 6 2

vazduh 18,2 15,11

voda 1002 1,004
silikonsko u e 130950 135
Tabela 1.2: Karakteristiqne vrednosti viskoznosti.
Napomena: ν vode = 1 mm /s, ν
2
= 15 mm /s (!)
vazduha
2

Zavisnost dinamiqke viskoznosti od pritiska i temperature za gasove i teqnosti

Dinamiqka viskoznost η zavisi temperature i pritiska, ali je zavisnost od temperature znatno
izraenija, pa se moe smatrati da je η(T, p) ≈ η(T ). Pri tome η raste sa porastom temperature kod
gasova, a opada kod teqnosti (slika 1.9), xto je posledi a mikrostrukture teqnosti i gasova.
η

teqnosti

PSfrag repla emen

gasovi i pare
T

Slika 1.9: Promena dinamiqke viskoznosti η sa temperaturom T .

Kod gasova se sa poveaem temperature poveava i brzina molekula (Tր→ V ր jer je V ∼ √T ), a
samim tim i prenoxee impulsa pri sudaru molekula, xto saglasnoizrazima (1.5) i (1.6), tj. rela iji
η = ρV l, dovodi do porasta viskoznosti η .
1

Kod teqnosti, meÆutim, meÆumolekularne sile imaju odluqujuu ulogu, tako da sa porastom
3

temperature, slabi meÆusobna veza molekula, delii se lakxe pokreu, viskoznost opada (slika 1.9).
U literaturi se daju mnogobrojne empirijske formule, tabele i dijagrami za odreÆivae η u
funk iji od T i p za razliqite fluide. U ovom kurs navode se dve karakteristiqne formule za
gasove i teqnosti. Za gasove vai sledea rela ija:
(1.7)
 3/2  n
η T0 + Ts T T
= ≈ .
η0 T + Ts T0 T0
↑ ↑
Saterlend (Sutherlend) Empirijska

kinetiqka teorija gasova formula

Referentne vrednosti za vazduh pri p = 1 bar su T = 273, 16 K, η = 17, 1 µPa · s i T = 122 K je

Saterlendova (Satherlend) konstanta. Eksponent n zavisi od vrste gasa i temperaturskog intervala.
0 0 0 s

Za vazduh je n = 1, ali za velike temperature je n ≈ 0, 76. Vrednosti n su u intervalu 0.5 ≤ n ≤ 1, 56.

 MEHANIKA FLUIDA 10
Za teqnosti u temperaturskom intervalu 0 < T c < 100◦ C primeuje se izraz
(1.8)
 
η TA TA
PSfrag repla emen
= exp − .
η0 T + TB TB + T0

Za vodu su vrednosti konstanti T = 506 K, T = −150 K i pri pritisku p = 1 bar su referentne

vrednosti T = 273, 16 K i η = 1, 793 mPa · s
A B 0

0 0

Otpor promeni oblika - viskoznost. Napon, deforma ija, brzina deformisaa - reoloxki
model. Fiziqko tumaqee izvoda brzine u izrazima (1.5) i (1.6).
napon smi aa
y τ ≡ τyx
∂u 
uC = uA +  dy
∂y A

C C′ D D′ CC′
A B tg(dγ) ≈ dγ =
τ ≡ τyx AC

brzine
dy
dγ
∂u
C C′ D D′ CC′ = dy dt, AC = dy
A B ∂y
u(x, y) uC
dy
(1.9)
y
dγ dγ ∂u
= ≡ γ̇
dt ∂y
A uA B
x

Slika 1.10: Fiziqko-geometrijski smisao izvoda brzine ∂u/∂y.

Veliqina γ̇ predstav a brzinu deforma ije, promenu oblika fluidnog delia u jedini i vremena,
PSfragtj. repla emen
brzinu deformisaa fluidnog delia, koja je u ovom sluqaju izraena brzinom promene ugla
smi aa γ̇, tj. brzinom promene oblika delia. Druga vrsta deformisaa, tj. brzina promene
zapremine fluidnog delia razmotrie se u okviru jednaqine kontinuiteta.
Hipoteza o velikoj pokret ivosti i deformabilnosti
Qvrsto, elastiqnoFtelo Fluid
A

F
γ =τ
A dγ
11111111111111
00000000000000
00000000000000
11111111111111
00000000000000
11111111111111
τ = Gγ (Huk, 1678) ⇔ ( utn, 1687)
τ = η γ̇

napon deforma ija napon brzina deforma ije

Hukov reoloxki model Reoloxki model utnovskog fluida
G - modul smi aa (klizaa) linearna zavisnost izmeÆu napona
γ - ugao smi aa (klizaa) i brzine deformisaa!
R. Hooke (1635-1703) -kofi ijent propro ionalnosti je η!
 MEHANIKA FLUIDA 11
SuxtinskarazlikaizmeÆufludia iqvrstogtela (elastiqne materije) je u reoloxkoj zakonitosti,
tj. u meÆuzavisnosti napona i deforma ija:
Naponi su funk ije deforma ija kod elastiqnog tela, dok su kod fluida naponi
funk ije od brzine deformisaa.

1.6 utnovski i neutnovski fluidi

Reologija je nauka koja izuqava meÆuzavisnosti naponskog i deforma ionog staa neprekidne
sredine, tj. kontinuuma. U praksi se qesto pojav uje opxta reoloxka zavisnost τ = f (γ̇). Ako
je f linearna funk ija onda se radi o utnovskim fluidima (voda, vazduh, tehniqka u a).
Nelinearnim funk ijama f (γ̇) opisani su neutnovskim fluidima (suspenzije, polimeri, u ane boje
i drugo). Zajedniqka reoloxka zakonitost prikazuje se stepenom funk ijom
 n < 1 − pseudoplastiqni fluidi


n = 1 − utnovski fluidi

n
τ = k γ̇
n > 1 − dilatantni fluidi.



Bingamov fluid za τ < τ (slika 1.11) ponaxa se kao qvrsto elastiqno telo, a za τ > τ kao
utnovski fluid.
g g

τ
f l uid pseudoplastiqni fluidi (n < 1)
(rastvori viskopolimernih materija)
PSfrag repla emen m o v )
ga e
Bin ne past utnovski fluid (n = 1)
( z u b
τ g

elastiqne dilatanatni fluidi (n > 1)

materije (suspenzije qvrstih delia
pri visokim kon entra ijama, lepkovi)
γ̇ ≡ ∂u/∂y
neviskozan fluid
Slika 1.11: Reoloxki dijagram - funk ija napona od brzine deformisaa - krive teqea
Napomene:
1. Kod utnovskih fluida η je nezavisno od γ̇.
2. Najopxtija reoloxka zakonitost je data izrazom P = F(Ṡ), u kome je P tenzor napona, a Ṡ tenzor
brzine deformisaa.
3. Reoloxke zakonitosti predstav aju osnov za izuqavae dinamike kako utnovskih, tako i ne-
utnovskih fluida.
MEHANIKA FLUIDA 12
Zada i
1.1 Moduli stix ivosti vode i vazduha na pritisaku p = 1 bar su ε = 2 ·104 bar iε = 1 bar .
Koliko e se promeniti gustine vode i vazduha pri promeni pritiska od ∆p = 1 bar? (ρ =
vode vazduha

i ρ = 1, 2 kg/m ).
vode
1000 kg/m3 vazduha
3

1.2 U vertikalni rezervoar oblika krunog ilindra preqnika D = 4 m staje m = 10 t nafte

gustine ρ = 850 kg/m na temperaturi t = 0 C. Za koliko e se promeniti visina nivoa nafte
3 ◦

u rezervoaru ako se ona zagreje na temperaturu t = 30 C? Koefi ijent toplotnog xirea

0
◦

nafte je β = 7.2 · 10 C.
1
−4 ◦

1.3 Izraqunati dinamiqku viskoznost u a u sluqaju da je poznata brzina klizaa ploqe na sloju
u a niz strmu ravan. Smatrati da je promena brzine izmeÆu ravni i doe povrxine ploqe
linearna. Poznati su sledei poda i: A = 9 dm , G = 100 N, δ = 1, 2 mm, U = 0.18 m/s i
2

G = 100 N.
0
 2 Analiza opxteg staa napona u fluidu
2.1 Masene (zapreminske) i povrxinske sile. Vektor napona
U mehani i fluida sve sile se dele na masene, tj. zapreminske i povrxinske. Masene sile deluju
na mase fluidnih delia, tj. na masu izdvojenog dela fluida zapremine V , a povrxinske sile svoje
rag repla emen dejstvo ostvaruju preko graniqne povrxi A izmeÆu izdvojenog fluida i egove okoline, tj. okruea
(sl. 2.1).
• Masene sile su: gravita ione sile (sila Zem ine tee), iner ijalne sile ( entrifugalna,
Koriolisova), elektromagnetne sile (Loren ova - kada elektroprvodni fluid struji u magnetnom
i elektriqnom po u), sile koje se jav aju pri razliqitim hemijskim reak ijama i druge. Vektorsko
po e jediniqne masene sile F~ (~r, t), koje moe da bude homogeno ili nehomogeno, sta ionarno ili
nesta ionarno, odreÆeno je rela ijom
−−→ −−→ −−→ −→
F~ = lim
∆m→M
∆Rm
∆m
= lim
∆Rm
∆V →0 ρ ∆V
=
1
ρ
lim (2.1)
∆Rm
∆V →0 ∆V
=
1 dRm
ρ dV
.

Masena sila koja deluje na jedan fluidni deli je dR~ , a ukupna, tj. rezultujua masena sila koja
deluje na izdvojenu koliqinu fluida mase m i zapremine V je R~ i one su definisane izrazima
m

(2.2)
Z
−→
dR = ρF~ dV =⇒ ~ =
R
m ρF~ dV . m
V

~n −−→
∆Rn |~n| = |~t| = 1
−−→
∆Rm A ~n1 ~n
−−→
F~ ∆N p~n1 p~n
M
pnn
−
−→
m ∆A ∆T

,
M ~n2 ~t
,
∆m ∆V
ρ dV
M
M
A1 dA
z p~n2 pnt
~r F~
~k A2 p~−n
V

~i
0 ~j y
−~n

Slika 2.1: Masene i povrxinske sile. Vektori napona ~p ≡ p~ (~r; t; ~n ) i p~ ≡ p~ (~r; t; ~n ) u taqki M
zavise od orijenta ije povrxi A i A , tj. od ihovih jediniqnih vektora ~n i ~n normala u taqki
1 n1 1 2 n2 2

M. Komponentne vektora napona p~ u taqki M u prav u normale (p ) i tangente (p ) na povrxini u

1 2 1 2

dA u taqki M.
n nn nt
MEHANIKA FLUIDA 14
• Povrxinske sile. Uti aj okoline (teqnosti, gasa, qvrstih povrxi i drugog) preko povrxi A na
izdvojenu koliqinu materije, tj. neprekidne sredine mase m u posmatranoj zapremini V se prikazuje
neprekidnim vektorskim po em povrxinskih sila, qijim se svoÆeem na jedini u povrxi dobija
vektor napona ~p u proizvo noj taqki strujnog prostora.
n

−−→ −→
pn = lim
~
∆A→0
M∈∆A
∆Rn
∆A
=
dRn
dA
= ~pn (~r, t; ~n) . (2.3)
U izrazu (2.3) veliqina −dR→ je elementarna povrxinska sila koja deluje na povrxini u dA qiji
je jediniqni vektor spo axe normale ~n. Posredstvom vektora napona (2.3), definixe se ukupna,
n

rezultujua povrxinska sila R~ kako sledi n

(2.4)
Z
−−→ ~
dR = ~p dA =⇒ n R = p~ dA .
n n n
A

Vektor napona p~ , saglasno oznakama na sli i 2.1, moe da se prikae preko svojih komponenti u
obliku
n

p~ = p ~i + p ~j + p ~k = p ~n + p ~t,
n nx ny nz nn (2.5)
nt

pri qemu veliqine −−→ −→ −−→ −→

p ~n = lim
nn
∆N
∆A
=
dN
dA
∆A→0
i p t = lim ∆A = dA
~ ∆T dT
nt
∆A→0

predstav aju vektor normalnog napona i vektor smi ajnog, tj. tangen ijalnog napona. Primenom
treeg utnovog zakona i u skladu sa oznakama na sli i 2.1, dobija se rela ija
p~ dA = −~ p dA
n =⇒ ~p = −~
−n p . −n (2.6) n

Sa slike 2.1 se uoqava da kroz taqku M, u kojoj je potrebno odrediti stae napona, prolazi
beskonaqnomnogopovrxisarazliqitim orijenta ijama, tj. razliqitim jediniqnim vektorimanormale
~n, tako da je saglasno izrazu (2.3), po e vektora napona ~p nejednoznaqno vektorsko po e. Naime, p~
u taqki M ne zavisi samo od vektora poloaja ~r i vremena t, ve i od orijenta ije povrxi ~n koja kroz
n n

tu taqku prolazi. Na to ukazuje (sl. 2.2), tj. to i jeste smisao oznake "n" u obeleavau vektora
napona ~p .
Prin ipnaponaKoxija(Cau hy, 1789-1857)i Koxijevejednaqine (1822)surazrexileovajproblem
n

u mehani i kontinuuma. U tom i u se iz fluida zapremine V (sl. 2.1) izdvaja elementarna koliqina
fluida zapremine ∆V u obliku tetraedra, sl. 2.2, i na tu elementarnu masu ∆m = ρ ∆V primeuje
drugi utnov zakon kretaa
~aρ ∆V = ρF~ ∆V + ~p ∆A + ~p ∆A + ~p ∆A + p~ ∆A .
| {z } | {z } |
n
{z
n −x
}
−x −y (2.7) −y −z −z
iner ijalna masena sila povrxinska sila (vektorski zbir povrxinskih
sila sila na strani ama tetraedra)

U jednaqini (2.7) ~a oznaqava ubrzae, a ~p , p~ i p~ su vektori napona za povrxini e qije su

spo axe normale paralelne i suprotno usmerene od osa x, y i z, tj. od ihovih jediniqnih vektora
−x −y −z

~i, ~j i ~k . Saglasno izrazu (2.6), dobija se

p = −~
~ p , ~p = −~
−x p , p~ = −~
x p ,
−y y −z (2.8) z
MEHANIKA FLUIDA 15
z z
z p~−x
∆Ax
−pyz~k
~n p~n M p~−y
∆Ay y
~
k
p~−y p~−x x p~x
−pyy~j M
−~i −pyx~i ~j y
~i
−~j ∆Ax σzz
M
y τzy
F~
~a z τzx τyz x
~r p~−z
τxz
−~k σyy z1
p~−z y
∆Az x τxy τyx
x σxx
x1
0 y1

Slika 2.2: Analiza vektora napona p~ i ~p gde je ξ = x, y, z. n −ξ

Za analizu jednaqine (2.7) koriste se sledee rela ije:

~n = nx~i + ny~j + nz~k = cos(n, x)~i + cos(n, y)~j + cos(n, z)~k
∆Ax
∆An
= nx ,
∆Ay
∆An
= ny ,
∆Az
∆An
= nz ⇔
∆Aξ
∆An
= nξ , ξ = x, y, z (2.9)
lim
∆V
l→0 ∆An
=0 ⇔
∆An
jer je
∆V l→0
→ 0, i ∆V ∝ l3 ∆An ∝ l2 .

Posle de ea jednaqine (2.7) sa povrxini om A i korixea rela ija (2.9) dobija se Koxijeva
jednaqina
n

p~ = p~ n + ~p n + ~p n n x x (2.10)
y y z z

koja predstav a osnovnu, fundamentalnu jednaqinu za analizu staa napona u mehani i neprekidne
sredine. Ona vai za bilo koji vektor ~n. Dakle, stae napona u proizvo noj taqki M fluida
potpuno je odreÆeno vektorima napona p~ , ~p i p~ , tj. ako se zna stae napona u tri ravni koje
odreÆuju proizvo nu taqku, onda se ono zna i sa bilo koju qetvrtu ravan, odreÆenu sa ~n koja prolazi
x y z

kroz tu taqku.
Poznato je da se vektorska jednaqina (2.10) moe napisati u razliqitim skalarnim i matriqnim
obli ima. Na primer, ako se izraz za p~ (sl. 2.2), x

p
~
|{z}
= p ~i
x
| {z }
+ p ~j + p ~k
| {z }
xx (2.11) xy xz
vektor napona normalni napon smi ajni (tangen ijalni)
za povrx qija je
normala paralelna naponi
osi x

i analogni izrazi za p~ i p~ uvrste u jednaqinu (2.10) dobija se sistem skalarnih jednaqina

y z

pnx = pxx nx + pyx ny + pzx nz

pny = pxy nx + pyy ny + pzy nz (2.12)
pnz = pxz nx + pyz ny + pzz nz

koji moe da se napixe u uobiqajenom kompaktnom obliku

pnm =
X
pkm nk = pkm nk , m, k = x, y, z. (2.13)
k ↑
Sumira se po k!
MEHANIKA FLUIDA 16
NAPOMENA1: UvoÆeemindeksne nota ijei pravilaosumirau poponov enimindeksu, jednaqina
(2.10) dobija oblik
p~ = p~ n + ~p n + p~ n = p~ n , i = 1, 2, 3.
n 1 1 2 2 3 3 i i (2.14)
Prema tome, p~ predstav a linearnu funk iju komponenata vektora ~n pa vai:
n

p = p n , gde je p = p (~r, t).

nj ij i ij ij (2.15)
Matri a koefi ijenata p formira, oqigledno tenzor, koji se naziva tenzorom napona i u ovom
kursu e se oznaqiti sa P . Tada je indeksnom zapisu (2.15), kao i sistemu jednaqina (2.12) u matriqnom
ij

obliku
p~ = P · ~n,
n (2.16)
u kome je  
p p p
(2.17)
xx yx zx
 
P = || p || =⇒ P =  p
ij p xy p . yy zy
pxz pyz pzz
Svaka komponenta p ima jasnu fiziqku interpreta iju, jer predstav a komponentu napona koja
deluje na povrx qija je spo axa normala paralelna osi i i usmerena je u j prav u. Pojedinaqne
ij

komponente napona p matri e (2.17) saglasno izrazima (2.10)-(2.16), zavise od izbora koordinatnog
sistema, meÆutim tenzor P je fiziqka veliqina koja jednoznaqno odreÆuje stae napona u taqki
ij

fluida P = P (~r, t) i ne zavisi od izbora koordinatnog sistema, tj. invarijantan je u odnosu na

ega.
NAPOMENA 2: U literaturi je qesto pored ovih oznaka p koriste i oznake σ za normalne
napone i τ (i 6= j) za smi ajne napone. Shodno ovome uvode se sledea ekvivalentna oznaqavaa:
ij kk

ij

Normalni naponi Smi ajni naponi

pxx = σxx = σ11 pxy = τxy = τ12
pyy = σyy = σ22 pxz = τxz = τ13 (2.18)
pzz = σzz = σ33 pyz = τyz = τ23

Matriqni zapis jednaqine sistem sada ima oblik

    
pnx σxx τyx τzx nx
  
 pny  =  τxy σyy
 
τzy   ny  . (2.19)
pnz τxz τyz σzz nz
 MEHANIKA FLUIDA 17
2.2 Osnovna svojstva napona
I Simetriqnost
τij = τji ⇔ τxy = τyx , τxz = τzx , τyz = τzy (2.20)
Tenzor naponaje simetriqan. Dokazseizvodiprimenom jednaqine omomentu koliqinekretaa.
II Prva invarijanta tenzora, matri e napona

z (2.21)
σx′ x′ + σy′ y′ + σz′ z′ = σxx + σyy + σzz .
PSfrag repla emen z ′
U najopxtijem sluqaju povrxinskih sila normalni naponi u
y′
proizvo nojtaqki M fluida meaju se sa promenom orijenta ije
povrxi (rota ija koordinatnog sistema 0xyz → 0x y z ) u toj ′ ′ ′

0 taqki (na primer, σ 6= σ ). MeÆutim, zbir normalnih napona

na tri meÆusobno ortogonalne ravni u jednoj taqki predstav a
xx x′ x′
y

x invarijantu. Dakle, zbir elemenata na glavnoj dijagonali

tenzora napona P je skalarna veliqina invarijantna u odnosu
x′ na orijenta iju koordinata.
Izraz (2.21), saglasno rela ijama (3.30), glasi:
σ11 + σ22 + σ33 = σ1′ 1′ + σ2′ 2′ + σ3′ 3′ (2.22)
III Svojstvo normalnih napona za sluqaj kada ne deluju smiqui, tj. tangen ijalni naponi
Nepostojae smi ajnih napona je, saglasno izrazima (2.5), (2.15) i (3.30), definisano rela ijom
p = 0 ⇔ τ = 0, i 6= j
nt ij ⇔ τ =τ =τ =0. xy xz yz (2.23)
Stae napona odreÆeno je normalnim naponima
p = p ~n ≡ σ ~n, p~ = σ ~i, . . . , p~ = σ ~k.
~ n nn nn x xx z zz (2.24)
Uvrxtavaem rela ija (2.24) u Koxijevu jednaqinu (2.10) dobija se
σnn (nx~i + ny~j + nz~k) = σxx nx~i + σyy ny~j + σzz nz~k

odakle, izjednaqavaem veliqina uz iste jediniqne vektore sa leve i desne strane jednaqine
sledi
σ =σ =σ =σ
nn xx yy ⇔ zz σ = σ , ... .
1′ 1′ 11 (2.25)
Paskalov zakon
Dakle, ako su smi ajni naponi jednaki nuli, onda normalni naponi u datoj taqki ne zavise od
orijenta ije povrxi, tj. normalni napon je i jednoj taqki isti za sve prav e.
MEHANIKA FLUIDA 18
2.3 Pritisak i naponi usled viskoznosti
Shodno hipotezi o lakoj pokret ivosti i velikoj deformabilnosti fluida normalni naponi u
(2.25) ne mogu biti naponi istezaa, jer fluid trpi samo pritisak. Dakle, pritisak p pri τ = 0,
kada vai rela ija (2.25), je normalni napon uzet sa suprotnim znakom:
ij

τ = 0 ⇒ p = −σ = −σ = −σ = −σ .
ij nn xx yy zz(2.26)
Dakle, pritisak je skalarna veliqina. On ne zavisi od orijenta ije povrxi, tj. isti je u
svim prav ima koji prolaze kroz neku taqku (Paskalov zakon). Normalni naponi, tj. vektori napona
u ovom sluqaju, saglasno izrazima, (2.25) i (2.26), izraqunavaju se pomou pritiska:
τ = 0 ⇒ p~ = −p ~n, p~ = −p~i, ~p = −p ~j, p~ = −p~k
ij n x y z (2.27)
Znak"−"pokazujedajevektor normalnognaponauvekusmeren suprotnospo axojnormalipovrxi
i da se jav a kao napon pritiska.
Kako se definixe pritisak kada je τ 6= 0? Nastajae i dejstvo smi ajnih napona τ izazvano
je istovremenim uti ajem kretaa, tj. strujaa fluida (U~ 6= 0) i egovom viskoznoxu (η 6= 0).
ij ij

Viskoznost dovodi do pojave ne samo tangen ijalnih, tj. smi ajnih napona τ ve i do promene
normalnih napona u odnosu na sluqaj neviskoznog fluida (η = 0). Shodno tome uvodi se hipoteza
ij

za normalne napone:
η
σxx = −p + σxx , η
σyy = −p + σyy , (2.28)
η
σzz = −p + σzz ,

pri qemu gori indeks η oznaqava da se radi o normalnim naponima usled viskoznosti, tj.
normalnih viskoznim naponima. Veliqine τ , i, j = 1, 2, 3, su smi ajni naponi koji su direktna
posledi a viskoznosti fluida. U ovakvom po u napona, saglasno izrazu (2.21), zbir normalnih
ij

napona je invarijantan i ima svojstvo pritiska. Uopxtavaem ovog pojma pritiska izraava se
sledeom hipotezom: pritisak je negativna sreda aritmetiqka vrednost normalnih napona. Dakle,
pritisak u viskoznom fluidu se definixe prvom invarijantom tenzora napona u obliku
1
p = − (σ + σ + σ ) .
3
xx yy zz (2.29)
Skalarno po e pritiska u viskoznom fluidu, tj. hidrodinamiqki pritisak u nekoj taqki fluida
odreÆuje se pomou ukupnih normalnih napona.
MEHANIKA FLUIDA 19
2.4 Naponski modeli u stati i i dinami i neviskoznog i vis-
koznog fluida
Statika fluida Model napona
~ =0
U

~pn = −p ~n
pnt = 0 pnn = σnn =
p~x = −p~i
l σxx = σyy =
~py = −p ~j
τij = 0 σzz = −p
p~z = −p ~k

Dinamika
neviskoznog
fluida pij = −p δij P = −p E

~ 6= 0, η = 0
U

   
−p 0 0 1 0 0 (
    1, i = j
P = || pij || =  0 −p 0  E= 0 1 0  δij =
0, i 6= j
0 0 −p 0 0 1

~ηn
p - vektor viskoznih napona
(vektor napona trea)
Dinamika Model napona T - tenzor viskoznih napona
p~ = P · ~n,
viskoznog fluida ~pn = −p~n + p~ηn
pij = −p δij + pηij
η
~p = T · ~n,
n n

~ 6= 0, η 6= 0
U  
η η η
P = −pE + T σxx τyx τzx
 η η η 
T =  τxy σyy τzy 
η η η
p = − 13 (σxx + σyy + σzz ) τxz τyz σzz .
 MEHANIKA FLUIDA 20
2.5 Rezultujui vektor povrxinskih sila
Statika fluida
~ =0
U I I 
Gaus- 
~n =
R
A
~pn dA = −
A
p ~n dA =
Ostrogradski
Dinamika (sila pritiska)
Z
=− gradp dV ≡ P~
neviskoznog
fluida
V

~ 6= 0, η = 0
U Teorema
I Gaus-Ostrogradskog
Z
∂
nx (. . . )dA = (. . . )dV
∂x
A V

I I 
Gaus- 
Dinamika
~n =
R p~n dA = (~
px nx + p~y ny + p~z nz ) dA =
Ostrogradski
viskoznog fluida A A

Z  
~ 6= 0, η 6= 0
U ∂~px ∂~py ∂~pz
= + + dV
∂x ∂y ∂z
V

NAPOMENA 3: Naponi i povrxinske sile u proizvo nim prav ima

PSfrag repla emen
Stae napona moe da se opixe pomou komponenata kako sledi
dRj i,j=x,y,z dRz
pij = =⇒ pxz ≡ τxz = .
dAi dAx

i τxy
j y

x σxx
dAi z τxz

pij - komponenta napona koja deluje na i-povrx (dA ) u j-prav ui

Rezultujua povrxinska sila u j-prav u data je izrazom

I Z
∂pij
Rj = pij ni dA = dV.
∂xi
A V
↑
Gaus-Ostrogradski

Dakle, za izraqunavae dejstva povrxinske sile na masu fluida u zapremini V ograniqenoj

povrxi A dovo no je poznavati po e napona samo na graniqnoj povrxi A, a ne i unutar zapremine
V.
MEHANIKA FLUIDA 21
Zada i
2.1 Tenzor napona u taqki H  
14 7 −7
P =  7 21 0  [N/m2 ]
 

−7 0 35

Odrediti vektor napona u taqki H za povrx paralelnu ravnima: (a) BGE i (b) BGFC kvadra
prikazanog na sli i (AB = 2 m, BC = 6 m, AG = 4 m). Odrediti normalne i smique napone za
povrxi paralelene ravnima BGE i BGFC.
2.2 Stae napona u fluidu je u odnosu na Dekartov pravougli koordinatni sistem odreÆeno sa
 
3xy 5y 2 0
 
P =  5y 2 0 2z  .
0 2z 0

Odrediti vektor napona u taqki M(2, 1, √3) koji deluje na tangentnu ravan ilindriqne povrxi
y2 + z 2 = 4
3 Mirovae fluida
3.1 Stae napona. Statiqki pritisak
Iz poglav a 1.2 i 2.4 sledi
p~n = −p~n, pξ = −p~iξ , ξ = x, y, z. (3.1)
• U fluidu koji miruje ne postoji tree.
• Pritisak p pri mirovau fluida oznaqava se kao statiqki pritisak.

• Po e, tj. stae napona definisano je skalarnim po em pritiska p = p(~r). Pritisak je ska-

lar!
Pojam apsolutnog pritiska, potpritiska i natpritiska
Kao xto je reqeno u uvodu, pri mirovau fluida naponsko stae u fluidu se svodi na pritisak.
Osnovna jedini a u SI sistemu za pritisak je paskal - [Pa]. Alternativna jedini a za pritisak, koja
se qesto koristi u mehani i fluida je bar - 1bar = 100000 Pa ≡ 10 Pa. 5

PSfrag repla emen A

(pm )A
Atmosferski pritisak
pA
V (pv )B

pa
pB
Apsolutna nula pritiska (vakuum)
Slika 3.1: Razni naqini predstav aa pritiska
Definiximo sada pojmove vezane za pritisak, a koje emo qesto sretati. To su:
• Atmosferski pritisak - predstav a pritisak okolnog vazduha, i on je funk ija vremenskih
uslova i nadmorske visine. Oznaqava se sa p ili p . U naxim proraqunima najqexe se uzimati
da je p = const, i da ta vrednost iznosi priblino p ≈ 1 bar, taqnije p = 101325 Pa. Ova
a b

vrednost predstav a tzv. standardnu atmosferu.

a a a
MEHANIKA FLUIDA 23
• Apsolutni pritisak - apsolutni pritisak se meri u odnosu na apsolutnu nulu pritiska (vidi
sliku Sliku 1.1), i on u fluidu moe biti mai, jednak ili vei od atmosferskog. Oznaqava
se sa p.
• Natpritisak - ako je u nekoj taqki fluidu pritisak vei od atmosferskog, onda se u toj
taqki moe definisati natpritisak koji predstv a razliku apsolutnog pritiska u toj taqki
i atmosferskog pritiska. Oznaqava se sa p . m

• Potpritisak - ako je u nekoj taqki u fluidu pritisak mai od atmosferskog, onda se u

toj taqki moe definisati potpritisak koji predstav a razliku atmosferskog pritiska i
apsolutnog pritiska u toj taqki. Oznaqava se sa p . v

pA = pa + (pm )A apsolutni pritisak u taqki A

−

pB = pa − (pv )B − apsolutni pritisak u taqki V

(pm )A − natpritisak u taqki A

(pv )B − potpritisak u taqki V

Primer 3.1 Stae napona u stati i saglasno sli i 2.7.

z

px = −(−p~i ) = p~i
p~−x ≡ −~
PSfrag repla emen
py = p ~j
p~−y ≡ −~ ~n
p~n
M
y

pz = p ~k
p~−z ≡ −~
x

p~n = pnn ~n = −p ~n, p~x = −p~i, p~y = −p ~j, ~pz = −p ~k

U fluidu koji miruje jedina postojea normalna komponenta napona ne zavisi od orijenta ije
povrxi i u svakoj taqki tog fluida je
pnn = pxx = pyy = pzz = −p


MEHANIKA FLUIDA 24
3.2 Ojlerova jednaqina
Posmatra se proizvo na zapremina fluida V koji se nalazi u stau mirovaa (sl. 3.2).
PSfrag repla emen A

~n
m dA
~ n = dP
dR ~ = −p~ndA

,
ρ dV
V

F~

Slika 3.2: Izdvojena proizvo na koliqina fluida mase m i zapremine V koja se nalazi u stau
mirovaa.
Iz poglav a 2.5 i izraza (3.1) sledi izraz za rezultujuu povrxinsku silu
(3.2)
Z Z Z
~n =
R pn dA = −
~ p~n dA = − ∇p dV = P~
A A V

kojaseuovomsluqajusvodinasilu pritiska P~ . U izrazu(3.2) jekorixenaformulaGaus-Ostrogradskog

(3.3)
I Z
p~n dA = gradp dV.
A V

Primenom prvog utnovog zakona na izdvojenu masu fluida u zapremini V ograniqenoj sa povrxi
A dobija se X Z Z
~i = 0
F ⇒ ~m + R
R ~n = 0 → ρF~ dV + −gradp dV = 0,
i V V

(3.4)
Z  
ρF~ − ∇p dV = 0.
V

Jednaqina (3.4) predstav a integralni oblik Ojlerove jednaqine statike. Kako je zapremina V
potpunoproizvo na, azapreminskiintegral jednak nuli, onda, podpretpostavkomdajepodintegralna
funk ija neprekidna, mora integrand biti jednak nuli kako sledi:
grad p = ρF~ . (3.5)
Jednaqina (3.5) predstav a diferen ijalni oblik Ojlerove jednaqine.
Napomena 1: O obliku povrxi p = const
Iz vektorske jednaqine (3.5) sledi: skalarno po e pritiska se tako formira da povrxi konstantnog
pritiska (izobarske povrxi) p = const u svakoj svojoj taqki za normalu imaju zadato po e masenih
sila F~ (~r)! Vektori ∇p i F~ su meÆusobno kolinearni vektori.
 MEHANIKA FLUIDA 25
∇p Kada su izobarske povrxi ravne, a kada krive? To zavisi
od karaktera (prirode) masenih sila F~ . Oqigledno, kada je
PSfrag repla emen F~ vektorsko po e sila F~ homogeno (F~ 6= F~ (~r) → F~ = const) povrxi
p = const moraju biti ravne povrxi ! Za sluqaj nehomogenog
po a masenih sila F~ , povrxi konstantnog pritiska (izobarske
p = const
povrxi, ekvipritisne povrxi) su krive povrxi!

3.3 OdreÆivae po a pritiska u nestix ivom i stix ivom

fluidu
Po e pritiska p(~r) se odreÆuje iz jednaqine (3.5) za zadato skalarno po e gustine ρ(~r) i zadato
vektorsko po e masenih sila F~ (~r).
Zadato
Ojlerova

 ρ = const ( nestix iv fluid) jednaqina Trai se
barotropan fluid)

ρ⇒ ρ = ρ(p) (


ρ = ρ(p, T ) ( baroklin fluid) p(~r) = p(x, y, z)
(
F~ = const (homogeno po e) Dobija se
(nehomogeno po e)
F~ ⇒
F~ = F~ (~r)

(1) p(M) (pritisak u bilo kojoj taqki

M u fluidu - po e pritiska)
(2) p = const (jednaqina izobarskih
Z povrxi)
(3) P~ = − p ~n dA (sila pritiska)
A

Napomena 2: Skalarni oblik Ojlerove jednaqine

U i u odreÆivaa po a pritiska potrebno je Ojlerovu vektorsku jednaqinu napisati u enim
skalarnim obli ima kako sledi:
∂p ∂p ∂p
= ρFx , = ρFy = ρFz ,
∂x ∂y ∂z

F~ = Fx~i + Fy~j + Fz~k, ~ = dx~i + dy ~j + dz ~k

dr
 
~
∇p = ρF~ / · dr ~
→ dp = ρ F~ · dr

dp = ρ (Fx dx + Fy dy + Fz dz) (3.6)

Napomena 3: Spe ijalni sluqajevi masenih sila vanih za mehaniku fluida
1. Homogeno po e sila
• Sila Zem ine tee: F~ = ~g = {0, 0, −g}
 MEHANIKA FLUIDA 26
• Iner ijalna sila pri translatornom pravolinijskom kretau konstantnim ubrzaem ~a:
F~in = −~a

2. Nehomogeno po e sila
Centrifugalna sila pri rota iji konstantnom ugaonom brzinom ω oko vertikalne ose z

F~ = ω 2 ~r = ω 2 x~i + ω 2 y~j = ω 2 x, ω 2 y, 0

Strogo uzevxi, ovaj sluqaj ne pripada oblasti statike fluida. MeÆutim, kada se u sistemu
postigne rota ija fluida kao krutog tela, onda se mogu primeniti analizirane jednaqine.
Primer 3.2 Po e pritiska i jednaqine izobarskih povrxi u sluqaju mirovaa nestix ivog homo-
genog fluida.
Posmatra se mirovae nestix ivog homogenog fluida - ρ = const, u sluqaju kada se on nalazi u
homogenom i nehomogenom po u masenih sila.
1. Homogeno po e sila
(a) Mirovae u po u sile Zem ine tee
Kada fluid miruje u po u zem ine tee, vektorsko po e zapreminskih sila je konstantno, tj. F~ = g ~k
ili F~ = −g ~k, u zavisnosti od toga kako je usmerena osa z (navixe ili nanie). Posmatrajmo sud koji
je napuen teqnoxu koja miruje (slika 1.3). Pozitivan smer z ose je vertikalno nanie, tako da je
F~ = g ~k .
Za ovako usvojeni koordinatni sistem projek ije vektora F~ na ose koordinatnog sistema x, y, z su
F = F = 0 i F = g . Ako se to zameni u jednaqinu (3.6) dobija se:
x y z

Z
p = p(x, y, z) = ρ (g dz ) + C

p = pa

11111
00000
0 1111111111111
0000000000000
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
x 0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111

PSfrag repla emen H

0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
z 0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
ρ 0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
0000000000000
1111111111111
11111
00000 0000000000000
1111111111111
p = pa + ρgH

Slika 3.3: Raspodela pritiska pri mirovau nestix ivog fluida u po u sile Zem ine tee
Kako se radi o mirovau nestix ivog fluida, tj. ako je ρ = const., dobija se:
p = ρgz + C (3.7)
 MEHANIKA FLUIDA 27
Konstanta C se odreÆuje iz graniqnih uslova. Za konkretan primer sa slike 1.3 za x = z = 0, p = p ,
gde je p atmosferski pritisak. Tako se konaqno dobija raspodela pritiska:
a

p = p + ρgz
a (3.8)
Iz jednaqine (3.7) zak uqujemo da su izobarske povrxi odreÆene jednaqinom z = const, i one
predstav aju horizontalne ravni. TakoÆe, te izobarske povrxi i vektor ~g su normalni, xto smo i
ranije zak uqili; vektor ~g pokazuje i smer najveeg porasta pritiska - vertikalno nanie. Izobarska
povrx na kojoj je p = p naziva se slobodna povrx; oznaqavaemo je obrnutim trougliem.
Ako se teqnost nalazi u nekom zatvorenom sudu, i ako se iznad e nalazi neki gas u kome vlada
a

natpritisak p (primer - bo a nekog gaziranog pia), raspodela pritiska e biti vrlo sliqna
jednaqini (3.7), razlikovae se samo konstantna C . U tom sluqaju ona e biti C = p + p . Sa
m

druge strane, ako je iznad nivoa teqnosti gas u kome vlada potpritisak p , vrednost konstante C e
a m

biti C = p − p .
v

a v

(b) Mirovae u po u iner ijalnih sila i sile Zem ine tee

Posmatrajmo rezervoar koji se kree po horizontalnoj podlozi konstantnim ubrzaem ~a. U stau
apsolutnog mirovaa sud je bio napuen do visine H . Iz iskustva znamo da e teqnost zauzeti
poloaj prikazan na sli i 3.4. Ako neki koordinatni sistem veemo za sud, u tom koordinatnom
sistemu neemo imati kretae teqnosti - u tom koordinantom sistemu e vaiti Ojlerova jednaqina.
U ovom sluqaju masene sile koje deluju na fluid su g i iner ijalna sila a . Iner ijalna sila
je istog intenziteta a suprotnog smera od smera ubrzaa kojim se kree sud, ~a = −~a. Ukupna
in

zapreminska sila koja deluje na fluid je:

in

F~ = ~g + ~a = ~g − ~a
in (3.9)
Iz diferen ijalnog oblika Ojlerove jednaqine, ρF~ = gradp, zak uquje da su vektori normala
izobarskih povrxi i vektor F~ kolinearni, tj. vektor F~ je upravan na izobarske povrxi koje su
nagnute pod uglom α u odnosu na horizontalu. Ugao α je propor ionalan inentzitetu ubrzaa a.
z

PSfrag repla emen α

x
~a ~a
11111
00000 t011111 in
100000
0
s 1
con H
p=
~g F~

111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

Slika 3.4: Relativno mirovae fluida pri transla iji.

Koristei jednaqinu (3.6), i imajui u vidu da su projek ije vektorskog po a zapreminskih sila
na ose usvojenog koordinantog sistema
Fx = a, Fy = 0 Fz = −g,
 MEHANIKA FLUIDA 28
po e pritiska je odreÆeno izrazom:
Z
dp = ρ (a dx − g dz) =⇒ p = ρ (ax − gz) + C

Konstanta C se odreÆuje iz graniqnih uslova, koji je za konkretan primer i usvojeni kooordinatni

sistem:
x = 0, z = 0 : p = pa =⇒ C = pa

Konaqno, po e pritiska je odreÆeno izrazom:

p − pa = ρ (ax − gz)

Moe se zak uqiti da su izobarske povrxi meÆusobno paralelne prave

a
p = C, C = const. ⇒ z= x+C
g

koje zaklapaju ugao α = arctg sa pozitivnim smerom ose. Jednaqinu slobodne povrxi odreÆujemo iz
a

po a pritiska i uslova da je na slobodnoj povrxi p = p - vrednost konstante C je u tom sluqaju

g

jednaka nuli, tako da je jednaqina slobodne povrxi odreÆena izrazom

a

a
z= x.
g

(v) Mirovae fluida u po u entrifugalne sile

Posmatra se jedan ilindriqni sud, preqnika D koji je napuen teqnoxu gustine ρ do visine H .
Neka se sud poqne obrtati konstantnom ugaonom brzinom ω oko vertikalne ose, i neka se ta osa poklapa
sa osom suda. Usled dejstva viskoznosti delii teqnosti koji se nalaze na zidu suda e se obrtati
zajedno sa sudom; ti delii e u tom kretau sa sobom povlaqiti i ostale delie, a ovi sebi susedne
na maem radijusu, sve do ose evi. Posle izvesnog vremena sva teqnost u sudu e se obrtati zajedno
sa im - moemo smatrati da se teqnost obre kao kruto telo. U koordinatnom sistemu vezanom za
sud, teqnost miruje, pa e za u vaiti Ojlerova jednaqina.
ω = const z

fluidni deli
rag repla emen F~ c
z

~r

F~c
H 0 r
~r D

00
11
0
00
11
y
11
00
00
11
00
11
00
11
11
00
00
11
00
11
00
11
ω = const
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
11
00 11
00
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
x

Slika 3.5: Relativnomirovae pri rota iji. Koordinatnisistem 0xy takoÆerotira ugaonombrzinom
ωoko ose z.
 MEHANIKA FLUIDA 29
Poxto teqnost rotira konstantnom ugaonom brzinom, na svaki fluidni deli koji se nalazi na
rastojau r od ose rota ije, deluje entrifugalna sila (po jedini i mase) usmerena ka osi rota ije:
F~ = F ~i + F ~j = ω ~r = ω (x~i + y ~j)
c x y
2 2
(3.10)
pa su projek ije zapreminske sile koja deluje na fluid, za usvojeni koordinatni sistem (z osa se mora
poklapati sa osom rota ije, zbog naqina definisaa entrifugalne sile; r osa se moe usvojiti bilo
gde na osi rota ije).
F = ω x;
x
2
F = ω y; F = −g
y
2
z (3.11)
Zamenom jednaqine (3.11) u jednaqinu (3.6), i enim integra eem dobija se:
1
2
2
| {z }
2 2 1
p = ρ ω (x + y ) −ρgz + C = ρ ω r − ρgz + C
2
2 2
(3.12)
r2

Koordinata r se meri od ose suda, i ona je uvek pozitivna (to je radijus meren od ose rota ije)!
Konstanta C se odreÆuje iz graniqnih uslova. Za usvojeni koordinatni sistem, taj graniqni uslov je:
x = 0, z = 0 : p = pa =⇒ C = pa

pa je konaqno po e pritiska odreÆeno izrazom:

p − pa =
1
2
ρ ω 2 r2 − ρgz (3.13)
Dakle, po e pritiska je nelinearno po koordinati r, a linearno po koordinati z. Izobarske povrxi
su obrtni paraboloidi
z=
ω
2g
2
r + C, C = const 2
(3.14)
a jednaqina slobodne povrxi (p = p ) slobodne povrxi je odreÆena izrazom
a

z=
ω
2g
r
2
2
(3.15)
Primer 3.3 Mirovae stix ivog fluida u po u sile zem ine tee.
Posmatra se mirovae stix ivog fluida u po u sile Zem ine tee (vazduh u Zem inoj atmosferi).
z
Ojlerova jednaqina: dp = −ρg dz
F~ = −g~k Jednaqina staa: p = ρRT
frag repla emen Iz prethodne dve jednaqine hovim meÆusobnim de eem dolazi se
~k
do diferen ijalne jednaqine
ρ dp g dz
=−
111111111111111111111
000000000000000000000
000000000000000000000
111111111111111111111
p R T (z)
000000000000000000000
111111111111111111111
qije se rexee, za graniqni uslov z = z 0 → p = p0 , odreÆuje iz izraza
 
Zz
g dz 
p = p0 exp − .
RT (z)
z0
 MEHANIKA FLUIDA 30
Tri karakteristiqna sluqaja zavisnosti T = T (z):
1. T = T = const
0

(3.16)
 
g
p = p0 exp − (z − z0 )
RT0

2. T (z) = T 0 − γz

(3.17)
  g
γz γR
p = p0 1 −
T0

3. p/ρ κ
= p/ρκ
0

(3.18)
" κ #
  κ−1
κ p p
z − z0 = 1−
κ − 1 gρ0 p0

Pojam standardne atmosfere

Zem ina atmosfera je slojevita, i definixu se qetiri ena sloja: troposfera, stratosfera,
mezosfera i jonosfera. U troposferi, koja je deb ine oko 11 km je temperatura linearno opada sa
visinom, tj.
T (z) = T0 − γz, T0 = 288 K, γ = 6, 5 K/km

pa je raspodela pritiska u troposferi definisana izrazom (3.17), dok se do zavisnosti gustine od

visine dolazi primenom jednaqine staa p = ρRT
(3.19)
 g
 γR −1
γz
ρ = ρ0 1−
T0

Ustratosferi temperaturavazduhajepriblino konstantna, ionapriblinoiznosi t = −56, 5 C ◦

pa ke raspodela pritiska u stratosferi definisana izrazom (3.16).

PSfrag repla emen
z z

Stratosfera
Izoterma

Eksponen ijalna funk ija

∼ 10 km Tropopauza
Troposfera Stepena funk ija

T0 T p0 p

Slika 3.6: Raspodela temperature i pritiska u atmosferi.

Obe funk ije pritiska, stepena u troposferi i eksponen ijalna u stratosferi su u tropopauzi
neprekidne, tj. prelaze jedna u drugu u tropopauzi neprekidno i neprekidno diferen ijabilno
(neprekidne vrednosti i neprekidni prvi izvod u spajau obe funk ije, tj. nema skoka (prekida)
ni prve ni druge vrste pri prelasku eksponen ijalne funk ije pritiska u stepenu i obratno.
 MEHANIKA FLUIDA 31
Primer 3.4 Uslov koji masene sile moraju da zadovo e da bi fluid bio u stau mirovaa.
Polazi se od Ojlerove jednaqine u diferen ijalnom obliku, jdn. (3.5). Iz te jednaqine se na neki
naqin treba eliminisati po e pritiska i po e gustine. Primeujui diferen ijalne rela ije iz
teorije po a (pogledaj S. Qantrak, Hidrodinamika poglav e 2.11)
ρF~ = gradp / ∇× ⇒ ∇ × (ρF~ ) = ∇ × gradp ⇔ rot(ρF~ ) = rotgradp

Rotor gradijenta bilo koje skalarne funk ije je jednak nuli, a razvojem leve strane dobija se
ρ rotF~ + gradρ × F~ = 0

Skalarnim mnoeem prethodnog izraza sa F~ dobija se

ρF~ · rotF~ + F~ · (gradρ × F~ ) = 0

u kojoj je drugi qlan jednak nuli jer se vrednost mexovitog vektorskog proizvoda ne mea pri
ikliqnoj permuta iji egovih vektora, tj. F~ · (gradρ × F~ = gradρ · (F~ × F~ ) = 0. Tako se, konaqno, uz
ρ 6= 0, dobija uslov koji masene sile moraju da zadovo e da bi fluid bio u stau mirovaa:

F~ · rotF~ = 0 .

Dakle, u svakoj taqki fluida koji se nalazi u stau mirovaa, vektor F~ mora biti upravan na vektor
rotF~ . To je sluqaj kada je vektorsko po e F~ ravansko. TakoÆe, ravnotea je mogua i u poten ijalnom
po u sila (rotF~ = 0, tj. F~ = gradU ). Tada su ekvipoten ijalne povrxi U = const istovremeno i
povrxi jednake gustine (jer je gradρ × F~ = 0) i povrxi jednakog pritiska (jer je gradp × F~ = 0).
3.4 Dejstvo sile pritiska na ravne i krive povrxi
(a) Ravne povrxi
Po e elementarnih povrxinskih sila, tj. elementarnih sila pritiska dP~ predstav a po e
meÆusobno paralelnih vektora, tako da se vektorsko sabirae zameuje skalarnim:
−→
PSfrag repla emen dP
−→
dP = p ~n dA → P~ =
Z
p ~n dA = ~n
Z
p dA. (3.20)
A A

(3.21)
Z
dA ~n dP = p dA → P = p dA.
A

(b) Krive povrxi

U ovom sluqaju vektorsko po e jediniqnih vektora normala
−→
dP povrxi ~n nije homogeno, tj. n 6= const! Shodno tome, vae sledee
PSfrag repla emen rela ije
Z Z
−→  
~n dP = p ~n dA → P~ = p ~n dA = p nx~i + ny~j + nz~k dA.
dA A A
(3.22)
 MEHANIKA FLUIDA 32
(3.23)
Z
dPj = p nj dA = p dAj ⇒ P = p nj dA, j = x, y, z.
A

(v) Rezultujua povrxinska sila na potpuno okvaxenu zatvorenu povrx A - Arhimedova sila
(sila potiska)
~n

I Z
−→ −→
P~
G-O

PSfrag repla emen

dP dP = p ~n dA → = p ~n dA = ∇p dV =
A V
dA
(3.24)
Z
Ojler
= − ρF~ dV.
V V

A Arhimedova uopxtena sila potiska!

ρ Potisak nije nikakva dopunska sila u odnosu na silu
pritiska!
Zak uqak: Dakle, u stati i fluida, bitno je odrediti stae napona, tj. skalarno po e pritiska
iz Ojlerove jednaqine gradp = ρF~ , tj. dp = ρF dx (sumirae po i = 1, 2, 3)!
p(~r) = p(x, y, z)
Uvrxtavaem skalarne funk ije pritiska p u izraze (3.20) - (3.24) i izraqunavaem naznaqenih
i i

integrala dobijaju se sile pritiska na ravne i krive povrxi!

3.4.1 OdreÆivae sile pritiska na ravnu povrx
Posmatra se jedan rezervoar sa kosim boqnim zidom u kome se nalazi teqnost gustine ρ (slika
3.7). Na boqnom zidu se nalazi pravougaoni otvor, koji je zatvoren nekim zatvaraqem. Kolikom silom
teqnost deluje na taj zatvaraq (on je priqvrxen re imo zavrtaskim vezama za zid suda - da bi smo
odredili sile optereea u vezama, moramo sraqunati silu pritiska)? Kako je usmerena ta sila? Gde
se nalazi napadna taqka te sile? Odgovori na ova pitaa slede iza ovih redova.
• Sila pritiska na neku ravnu povrx deluje uvek u prav u koji je normalan na tu povrx.

• Silu pritiska usmeravamo od teqnosti ka povrxi koja je okvaxena tom teqnoxu.

• Silu pritiska raqunamo pomou izraza (3.20), i imajui u vidu raspodelu pritiska u teqnosti
koja je odreÆena izrazom (3.8):
 
Z Z Z Z
P = p dA = (pa + ρgz)dA − pa dA = pa A + ρg zdA − pa A = (pa + ρgzC ) A − pa A
| {z }

(3.25)
A A A A pC
= (pc − pa ) A ≡ ρgzC A

gde su
• zC - z koordinata teixta povrxi merena od slobodne povrxi teqnosti
• p - apsolutni pritisak u teixtu povrxi
c

• p - atmosferski pritisak okolnog vazduha

a

• A - povrxina povrxi na koju se trai sila pritiska

 MEHANIKA FLUIDA 33
~n

PSfrag repla emen 1111111111111111111111

0000000000000000000000
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0 dP~
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111 dA
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
z
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
zC 0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
000000
111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
000000
111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
000000
111111
0000000
1111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111 u
P 000000
111111
0000000
1111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
000000
111111
0000000
1111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
000000
111111
0000000
1111111
0000000
1111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
000000
111111
0000000
1111111
0000000
1111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000
1111111
0000000
1111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000
1111111
0000000
1111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000
1111111
0000000
1111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000
1111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000
1111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000
1111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000
1111111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000
1111111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
0000000000
1111111111
00000000
11111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
00000000000
11111111111
0000000000
1111111111
0000000000000000000000
1111111111111111111111
00000000000
11111111111
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
vC
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
vD
0000000000
1111111111
00000000000
11111111111
00000000000
11111111111
C
00000000000
11111111111
00000000000
11111111111
D ξ

v
ρ
α
η ∆vC

Slika 3.7: Sila pritiska na ravni povrx

Dakle, rexavaem integrala izrazu (3.20) dobija se jednostavan, algebarski izraz za odreÆivae
intenziteta sile pritiska:
P = (p − p ) A . c a (3.26)
• Vertikalna koordinata teixta koja se meri od slobodne povrxi se odreÆuje na osnovu izraza:

zc =
pc − pa
ρg
(3.27)
• Kada povrx zaklapa neki ugao α sa horizontalom (180 < α < 0 ), raspodela pritiska na povrxi
◦ ◦

je neravnomerna (pritisak linearno raste sa poveaem koordinate z), te stoga sila pritiska
deluje u taqki D koja se naziva entar pritiska. Poloaj te taqke se odreÆuje primenom
Varionove teoreme: moment rezultujue sile za proizvo nu osu jednak je sumi momenata enih
komponenata u odnosu na tu istu osu, i uzimajui kao merodavnu osu osu u sledi da je
Z Z
P vD = vdP ⇒ ρgzC A vD = ρg z v dA,
A A

odnosno, imajui u vidu vezu koordinata z = v sin α

Z
1 Iu
vD = v 2 dA = ,
vC A vC A
A

gde je I moment iner ije povrxi A u odnosu na osu u. Ako se sada primeni Xtajnerova teorema,
odnosno da je I = I + v A, dobija se relativni poloaj entra pritiska u odnosu na teixte:
u
2
u Cξ C

1
ICξ
vD = vC2 A + ICξ = vC + ∆vC ⇒ ∆vC ≡ vD − vC = .
vC A vC A
 MEHANIKA FLUIDA 34
Ako se u posledi izraz v izrazi kao v
C C , a potom z A kao P/ρg dobija se
= zC / sin α C

ICξ sin α ρgICξ sin α

∆vC = =
zC A P

Dakle, relativni poloaj entra pritiska u odnosu na teixte povrxi se odreÆuje na osnovu
izraza
∆v =
I
v A
≡
C
ρgI sin α
P
Cξ

c
Cξ
(3.28)
gde su I ... teixni moment iner ije za osu ξ
cξ

vc = ... v koordinata teixta (ovo nije neki univerzalni izraz - on vai za sluqaj
zc
sin α
sa slike 3.7. Ugao α moe biti zadati i na drugi naqin - re imo α je ugao
koji kosi zid zaklapa sa vertikalom. Tada e umesto sin α da stoji cos α).
P - rezultujua sila pritiska

Ako povrx nije simetriqna, onda postoji i pomerae napadne taqke po koordinati u. To
rastojae je odreÆeno izrazom ∆u = u A . U veini zadataka naxe povrxi e biti simetriqne.
I
c
ξη

rag repla emen • U sluqaju horizontalnih povrxi pritisak u svim taqkama povrxi ima istu vrednost, pa
c

sila pritiska deluje u teixtu povrxi!

Primer 3.5 OdreÆivae sile pritiska za 4 sluqaja sa slike 3.8.
pv pm pv pm

h1 ρ1 h1 ρ1
h1 h1
ρ1 ρ1
h2
P1 ρ2
h2 h2 ρ2 h2 P
11111111111111111111111111
00000000000000000000000000
10
C C h3 C2 0110
ρ2 ρ2 ρ3
P2 1010
P P 10
∆vc ∆vc ∆vc
1 2 3 4
Slika 3.8: Karakteristiqni sluqajevi odreÆivaa sile pritiska na ravnu povrx

1. Apsolutni pritisak u teixtu:

pc = pa − pv + ρ1 gh1 + ρ2 gh2

Sila pritiska:
P = (pc − pa )A = (−pv + ρ1 gh1 + ρ2 gh2 )A

Koordinata teixta: pc − pa pv ρ1
zc = =− + h1 + h2
ρ2 g ρ2 g ρ2
MEHANIKA FLUIDA 35
Napadna taqka sile P - entar pritiska (u svim sluqajevima je α = 90 ) ◦

Icξ
∆vc ≡ ∆zc =
zc A

Ako je vrednost potpritiska p vea od zbira ρ gh + ρ gh (u teixtu povrxi vlada apsolutni

pritisak mai od atmosferskog, tj. potpritisak), dobie se negativna vrednost za silu P , xto
v 1 1 2 2

znaqi da je pretpostav eni smer sile pogrexan - u tom sluqaju ne treba meati smer sile,
ali taj znak minus treba uzimati u obzir kada se zameuje brojna vrednost za u u
neku od jednaqine ravnotea ili neku momentnu jednaqinu za neku od osa. TakoÆe, u
ovom sluqaju e se dobiti i negativna vrednost za ∆v - fiziqki, to znaqi da je taqka D iznad
teixta, ali ne treba pomerati silu u tu napadnu taqku - dovo no je pri sraqunavau uzeti u
c

obzir negativnu vrednost za ∆v (ako se pixu momentne jednaqine). Dakle, uvek smatramo da
sila pritiska deluje od teqnosti ka povrxi koju je okvaxena tom teqnoxu, i da je
c

entar pritiska uvek ispod teixta.

2. Apsolutni pritisak u teixtu:
pc = pa + pm + ρ1 gh1 + ρ2 gh2

Sila pritiska:
P = (pc − pa )A = (pm + ρ1 gh1 + ρ2 gh2 )A

Koordinata teixta: pc − pa pm ρ1
zc = = + h1 + h2
ρ2 g ρ2 g ρ2
Napadna taqka sile P - entar pritiska (α = 90 ) ◦

Icξ
∆vc ≡ ∆zc =
zc A

Uovomsluqajunemanedoumi a-u teixtu vladanatpritisak, pretpostav eni smerje ispravan,

i fiziqki napadna taqka sile je ispod teixta.
3. Ako imamo sluqaj da jednu povrx kvase vixe teqnosti, imaemo onoliko sila koliko ima
teqnosti koje su u kontaktu sa povrxi. Ovde se daju izrazi samo za silu P . Izraz za silu
P je porpuno analogan kao u sluqaju 1.
2

Apsolutni pritisak u teixtu:

1

pc = pa − pv + ρ1 gh1 + ρ2 gh2 + ρ3 gh3

Sila pritiska:
P = (pc − pa )A = (−pv + ρ1 gh1 + ρ2 gh2 + ρ3 gh3 )A2

Koordinata teixta: pc − pa pv ρ1 ρ2
zc = =− + h1 + h2 + h3
ρ2 g ρ3 g ρ3 ρ3
Napadna taqka sile P - entar pritiska (α = 90 ) ◦

Icξ
∆vc ≡ ∆zc =
zc A
 MEHANIKA FLUIDA 36
Ovde vai ista priqa kao pod 1.
4. Apsolutni pritisak u teixtu:
pc = pa + pm + ρ1 gh1 + ρ2 gh2

Sila pritiska:
P = (pc − pa )A = (pm + ρ1 gh1 + ρ2 gh2 )A2

Koordinata teixta: pc − pa pm ρ1
zc = = + h1 + h2
ρ2 g ρ2 g ρ2
Centar pritiska je u teixtu!
Sluqaj kada je gas u kom vlada natpritisak ili potpritisak u kontaktu sa ravnom
povrxi
Pri odreÆivau sile kojom gas deluje na neku povrx, pretpostav amo da je po e pritiska u
gasu homogeno, tj. u svakoj taqki u gasu pritisak ima istu vrednost - na sli i 3.9 u sluqaju
•

1 svuda u sudu je p , tj. u sluqaju 2 je svuda p . Poxto u svakoj taqki ravne pritisak ima
istu vrednost, sila pritiska deluje u teixtu povrxi.
m v

• Dogovor - silu usmerevamo uvek od gasa ka povrxi.

• Koristimo potpuno isti obraza kao i u sluqaju teqnosti, jednaqina (3.26). Za sluqajeve
na sli i dobija se:
P = p A tj. P = −p A
1 m 2 v

Vidimo da emo u sluqaju 2 dobiti negativnu vrednost za silu P - znaqi da je stvarni smer
dejstva sile suprotan, tj. u okolnom vazduh vlada vei pritiskom nego u vazduhu u sudu, pa
2

sila deluje na zatvaraq sa spo ne strane!

pm pv
pv
1111
0000
0000
1111 1111
0000
0000
1111
0000
1111 pa 0000
1111

PSfrag repla emen

0000
1111 0000
1111
0000
1111
0000
1111 0000
1111
0000
1111
P1 0000
1111 P2 0000
1111
0000
1111
11111111
00000000 111111111111
000000000000
0000
1111 0000
1111
0000
1111
0000
1111 0000
1111
0000
1111
0000
1111 0000
1111
0000
1111
0000
1111 0000
1111
0000
1111
0000
1111
0000
1111 0000
1111
0000
1111
0000
1111 0000
1111
pm

1 2
Slika 3.9: Sila pritiska u sluqaju dejstva pritiska koji vlada u gasu na ravnu povrx
 MEHANIKA FLUIDA 37
3.4.2 Sila pritiska na krivu povrx
Posmatra se jedna krivu povrx koja je u kontaktu sa teqnoxu gustine ρ (sl. 3.10). Neka je ta
povrx simetriqna u odnosu na ravan x − z.
Elementarna sila pritiska dP~ je odreÆena izrazom (3.22). Za razliku od ravnih povrxi, kod
krivih povrxi vektori normala elementarnih povrxi dA nisu istog prav a, tako da e i elementarne
sile dP biti razliqitog prav a.
y
0 x dAz
−−→
dPx = dPx ~i

z
PSfrag repla emen −−→
z dPz −→
dP
−→
dP A

x
000
111
111
000
dAx
000
111
000
111
000
111 α
γ
−→
ρ dP ~n
dA z

~n

Slika 3.10: Sila pritiska na krivu povrx.

Za proizvo nu elementarnu povrx dA povrxi A qiji je poloaj odreÆen koordinatom z, vektor ~n
te povrxi se moe napisati kao:
~n = ~i cos ∠(~n,~i) + ~k cos ∠(~n, ~k) = ~i cos α + ~k cos γ (3.29)
gde se uglovi α i γ uglovi koje vektor normale ~n gradi sa pozitivnim smerom odgovarajuih osa.
Elementarnu silu dP~ koja deluje na posmatranu povrx dA moemo izraziti preko ene dve
projek ije (obe projek ije ove sile, na ose x i z su pozitivne, a i kosinusi uglova α i γ su cos α > 0
i cos γ > 0):
dP~ = dP~ + dP~ ≡ dP ~i + dP ~k = ρ g z (~i cos α + ~k cos γ)dA
x z x z (3.30)
Iz poslede jednaqine sledi:
(3.31)
Z
dP = ρ g z (dA cos α) ⇒ P = ρg z dA
x x x ⇒ x P = ρg z A
cx x
| {z }
dAx Ax

gde su: A - projek ija povrxi A u prav u x-ose na ravan y − z

z - koordinata teixta povrxi A merena od slobodne povrxi.
x

cx x
 MEHANIKA FLUIDA 38
Iz jednaqine (3.30) sledi da je projek ija dP odreÆena izrazom: z

(3.32)
Z
dPz = ρ g z (dA cos γ) ⇒ Pz = ρg zdAz ⇒ Pz = ρgV
| {z }
dAz A

gde je V zapremina koja se dobija projektovaem krive povrxi u vertikalnom prav u do slobodne
povrxi. Napadna linija sile P prolazi kroz teixte zapremine V .
Kako se praktiqno odreÆuju komponente P i P bie prikazano na sledeim primerima.
z

x z

Primer 3.6. Odrediti silu pritiska koja deluje na krivu povrx oblika dela omotaqa sfere za
primer za slike 3.11.
Prvo se odreÆuje horizontalna komponenta sile pritiska. Povrx A koja se dobija projektovaem
krive povrxi u x-prav u predstav a jednu ravnu povrx i sila pritiska koja deluje na tu ravnu
x

povrx se moe odrediti pomou izraza (3.26) ili izraza (3.31), tj.
Px = (pcx − pa )Ax ≡ ρg zcx Ax

Za konkretan primer sa slike ta sila je odreÆena izrazom:

Px = ρ g (H + R)R2 π

x
PSfrag repla emen H
z
zcx
Projek ija krive povrxi u x
R
Cx prav u
Dx
Px

ρ Ax

iElementarne
odgovarujuesile pritiska
x projek ije

Slika 3.11: OdreÆivae x projek ije sile pritiska na krivu povrx oblika omotaqa polusfere
Pri odreÆivau vertikalne komponente, povrx emo podeliti na dva dela, kao xto je prikazano na
sli i 3.11. Evidentno je da e na gori deo povrxi delovati sila koja je usmerena vertikalno navixe,
i to silu emo oznaqiti sa P . Na doi deo povrxi deluje sila koja je usmerena vertikalno nanie,
i tu silu emo oznaqiti sa P . Rezultujua vertikalna sila koja deluje na poklopa bie jednaka
z1

razli i ove dve sile i bie usmerena vertikalno nanie, jer je kao xto emo videti, intenzitet sile
z2

P vei od intenziteta sile P .

Intenziteti sila P i P se odreÆuju pomou izraza (3.32). Tako se za silu P dobija:
z2 z1

z1 z2 z1

   
1 1 4 H R
Pz1 = ρgVz1 = ρgVz1 = ρ g R2 π(H + R) − · R3 π = ρgR2 π +
2 4 3 2 6
 MEHANIKA FLUIDA 39
Zapremina V je jednaka razli i zapremina qetvrtine ilindra polupreqika R i visine H + R i
qetvrtine lopte polupreqika R. Napomenimo jox jednom da je ova sila usmerena vertikalno navixe.
z1

Intenzitet sile P je:

PSfrag repla emen
z2

   
1 1 4 H 5R
Pz2 = ρgVz2 = ρgVz2 = ρ g R2 π(H + R) + · R3 π = ρgR2 π +
2 4 3 2 6

lementarne sile pritiska H

Vz1

odgovarujue projek ije z

Vz2

jek ija krive povrxi u

prav u zcx
R Pz2

Pz1

Slika 3.12: OdreÆivae vertikalne projek ije sile pritiska na krivu povrx oblika omotaqa
polusfere
Kao xto moemo videti intenzitet sile P je vei od sile P , pa je rezultujua sila P usmerena
vertikalno nanie i en intenzitet je:
z2 z1 z


  
2 H 5R 2 H R 2
Pz = Pz2 − Pz1 = ρgR π + − ρgR π + = ρgR3 π
2 6 2 6 3

Dakle, ukupnu silu pritiska smo razloili na dve meÆusobno upravne komponente, koje qine
suqe ni sistem sila - to je iz razloga xto xto je kriva povrx simetriqna u odnosu na vertikalnu
x − z ravan koja prolazi kroz eno teixte; to e biti sluqaj u svim zada ima koji e biti
1

raÆeni u okviru ovog kursa.

PSfrag repla emen Px

P
Pz

Slika 3.13: Rezultujua sila pritiska

Ta rezultujua sila pritiska je jednaka:
s  2 r
p 2 2 2 4R2
P = Px2 + Pz2 = [ρ g (H + R)R2 π] + ρgR3 π = ρgR π (H + R)2 +
3 9
1 Sistem sila qije se napadne linije seku u jednoj taqki se naziva suqe ni sistem sila.
 MEHANIKA FLUIDA 40
Smer vertikalne komponente sile koja deluju na neku krivu povrx moeno odrediti i na sledei,
jednostavan naqin:
Ako se zapremina koja se dobija projektovaem krive povrxi do slobodne
povrxi teqnosti koja je sa om u kontaktu formira sa neokvaxene strane
povrxi, onda je smer sile usmeren vertikalno navixe (sila P ). Ako se ta
zapremina formira sa okvaxene strane povrxi, smer vertikalne komponente
z1

sile je usmeren vertikalno nanie (sila P ). z2

Primer 3.7. Odrediti silu pritiska koja deluje na krivu povrx oblika dela omotaqa sfere za
primer za slike 3.14.
U ovom primeru, prilikom odreÆivaa P , krivu povrx povrx delimo na dva dela i odreÆujemo
odgovarajue projek ije P i P koje deluju na ta dva dela krive povrxi.
x

Sile P i P su istog intenziteta i one su, na osnovu (3.31) odreÆene izrazom:

x1 x2

x1 x2

 
4R R2 π
Px1 = Px2 = ρg H +
3π 2

Kako su ove sile suprotnih smerova rezultujua sila pritiska u x-prav u e biti jednaka nuli,
tj:
Px = Px1 − Px2 = 0

Mogli smo do istog zak uqka da doÆemo i jednostavnom analizom. Naime, svakoj elementarnoj
PSfragnapovrxi dA se moe pridruiti i odgovarajua simetriqna elementarna povrx dA koja se nalazi
repla emen
istoj horizontali (istoj izobarskoj povrxi!) na koju deluje sila dP istog intenziteta i prav a,
1
′
1

ali suprotnog smera. Ako sumiramo (integralimo) po eloj povrxi A, dobie se da je rezultujaa
x

sila pritiska u x prav u jednaka nuli. Komponenta P je odreÆena izrazom: z

z Elementarne sile pritiska i odgovarujue x projek ije

H
Vz Cx 4R
Ax1 = Ax2 3π
ρ

R Px1 Px2

Ax1 Ax2

Slika 3.14: OdreÆivae x projek ije sile pritiska na krivu povrx oblika omotaqa polusfere
   
1 4 2R
Pz = ρgVz = ρg R2 πH + · R3 π = ρgR2 π H +
2 3 3

Kako je P x =0 , rezultujua sila pritiska P je P = P . z


 MEHANIKA FLUIDA 41
Metoda potiska pri odreÆivau sile pritiska na krivu povrx
U nekim sluqajevima, qieni a da je rezultujua sila pritiska koja deluje na neko potop eno
telo upravo sila potiska nam moe znatno olakxati odreÆivae sile pritiska na neku krivu povrx.
Posmatra se kriva povrx sa slike 3.15. elimo da odredimo kolika je sila pritiska P na tu
krivu povrx. U tom i u moemo primeniti i sledei postupak.
Ako zamislimo da krivoj povrxi dodamo odreÆeni broj ravnih povrxi, dobiemo jednu zapreminu
za koju moemo smatrati da predstav a jedno telo koje je potop eno u teqnosti. Kao xto je dobro
poznato rezultujua sila pritiska koja deluje na tako dobijeno telo je sila potiska. Integral u
izrazu (3.24) se moe podeliti na integral po povrxi A i integral po povrxi A .
1 2

I Z Z !
P~v = − p ~n dA = − p ~n dA1 + − p ~n dA2 = P~ + P~N∗
A A1 A2
| {z } | {z }
~
P ~∗
PN

Poxto elimo da odredimo silu P , i imajui i vidu da je P~ ∗

= −P~N , dobija se konaqan izraz za
odreÆivae sile pritiska na krivu povrx metodom potiska:
N

P~ = P~v − P~N∗ = P~v + P~N = −ρ~gV + P~N (3.33)

gde je V zapremina koja se dobija zatvaraem krive povrxi sa odgovarajuim brojem ravnih povrxi.
Za konkretan sluqaj sa slike, zapremina V je formirana samo uvoÆeem jedne ravne povrxi.

Pv

A1 A2
A1
PSfrag repla emen D

PN∗
P
P
V
ρ

Slika 3.15: OdreÆivae sile pritiska na krivu povrx metodom potiska

Ako elimo da napixemo jedan opxti izraz, kada se zapremina V dobija uvoÆeem n ravnih
povrxi, izraz za silu pritiska na krivu povrx je:
(3.34)
n
X n
X
P~ = P~N i + P~v = P~N i − ρ~g V
i=1 i=1

Koliko ravnih povrxi izabrati za rexavae problema je stvar liqnog izbora. Generalno, postoji
beskonaqan broj naqina (izbora ravnih povrxi) na koji moete rexiti zadati problem.
Jednaqina (3.34) je vektorska jednaqina i projektovaem na dva izabrana upravna prav a dobijamo
 MEHANIKA FLUIDA 42
odgovarajue projek ije.

Pv Pv
Pv
PN P
PN

PSfrag repla emen P

PN

Slika 3.16: OdreÆivae sile pritiska na krivu povrx metodom potiska

PSfrag Primer
repla emen
3.8. Odrediti intenzitet sile pritiska na krivu povrx sa slike, oblika qetvrtine omotaqa
ilindra polupreqika R i duine L. Veliqine ρ i H takoÆe smatrati poznatim.

Pv1 x Pv2
P =? H (a) P N1
V2
(b)

R PN 2

V1
PN 3

Slika 3.17: OdreÆivae sile pritiska na krivu povrx oblika qetvrtine omotoqa ilindra metodom
potiska
Problem e biti rexen na dva naqina, oznaqena sa (a) i (b) na sli i 3.17. U sluqaju pod sile (a)
PN 1i P su odreÆene izrazima:
v1

 
R √
PN 1 = (pc1 − pa )A1 = ρg H − R 2L
2
   
R2 π 1 2 π 1
Pv1 = ρgV1 = ρg − R L = ρgR2 − L
4 2 4 2
Projek ije sile P na ose koordinatnog sistema x − y su odreÆene izrazima:
√  
◦ 2 R
Px = PN 1 cos 45 = PN 1 = ρg H − RL
2 2
 MEHANIKA FLUIDA 43
     
◦ R 2 π 1 R
Py = PN 1 sin 45 − Pv1 = ρg H − RL − ρgR − L = ρg H − π RL
2 4 2 4
Intenzitet sile P je:
s 2  2
q R R
2 2
P = Px + Py = ρgRL H− + H− π
2 4

U sluqaju pod (b) intenziteti odgovarajuih sila su odreÆeni izrazom:

 
R
PN 2 = ρg H − RL , PN 3 = ρgHRL
2

1
Pv2 = ρgV2 = ρg · R2 πL
4
Projek ije sile P su: 
R

Px = PN 2 = ρg H − RL
2
 
1 R
Py = PN 3 − Pv2 = ρgHRL − ρg · R2 πL = ρg H − π RL
4 4
Naravno, dobijeni su isti rezultati.


OdreÆivae sile pritiska na krivu povrx metodom ravnotee teqnosti

Trebaodrediti silupritiska nakrivupovrxsaslike 3.18. Prilikom izvoÆeaOjlerovejednaqine
posmatrana je potpuno proizvo na zapremina fluida i za u primeen prvi utnov zakon.

PN

P
PSfrag repla emen

ρ R
PG

Slika 3.18: OdreÆivae sile pritiska na krivu povrx metodom ravnotee teqnosti
Ako se sada izabere zapremina kao na sli i 3.18, tako da jedan deo povrxi koji je ograniqava bude
kriva povrx na koju traimo silu pritiska, a ostali deo jedna ili vixe ravnih povrxi. Dakle,
 MEHANIKA FLUIDA 44
teqnost koja se nalazi unutar te zapremine je u stau mirovaa, tj.
X
~i = 0
F ⇒ P~ + R~
| N{z }
+ P~G =0 (3.35)
Ukupna povrxinska sila Zapreminska sila
|{z}
i

gde su: P~N - sila pritiska na ravnu povrx;

P~G = ρ ~g V - teina teqnosti koja se nalazi unutar zapremine;
R~ - sila kojom kriva povrx deluje na teqnost unutar zapremine.
Sila P deluje u teixtu zapremine V , dok sila P deluje ispod teixta ravne povrxi (pogledaj
priqu vezanu za sile pritiska na ravne povrxi).
G N

Kako je po treem utnovom zakonu, P~ = −R~ , dolazimo do izraza za silu pritiska:

P~ = P~ + P~ = P~ + ρ~g V
N G N (3.36)
U opxtem sluqaju, kada se zapremina sastoji od n ravnih povrxi i krive povrxi na koju traimo
silu pritiska, izraz sa silu pritiska je:
(3.37)
n
X n
X
P~ = P~N + P~G = P~N + ρ~g V
i=1 i=1

Primer 3.9. Odrediti intenzitet sile pritiska na krivu povrx sa slike 3.19, oblika 3/4 omotaqa
PSfrag repla emen polupreqnika R i xirine L. Smatrati poznatim veliqine H , ρ, R i L.
ilindra

y
H PN 1 (a) x
(b)
PN 2

PN 3 V2
R

V1
PG1 PG2

Slika 3.19: OdreÆivae sile pritiska na krivu povrx metodom ravnotee teqnosti na krivu povrx
oblika 3/4 omotaqa ilindra.
Kao i prethodni primer, i ovaj e biti uraÆen na dva naqina, uvoÆeem razliqitih ravnih povrxi
u i u dobijaa zapremine V. Tako je za sluqaj pod (a):
 
R √
PN 1 = ρg H − R 2L
2
   
3 2 1 2 3 1
PG1 = ρgV1 = ρg R π + R L = ρg π+ R2 L
4 2 4 2
 MEHANIKA FLUIDA 45
Projek ije sile pritiska na ose koordinatnog sistema x − y:
 
R
Px = PN 1 cos 45◦ = ρg H − RL
2
     
◦ 3 1 2 R 3R
Py = PG1 + PN 1 sin 45 = ρg π+ R L + ρg H − RL = ρg π + H RL
4 2 2 4
Intenzitet rezultujue sile pritiska je:
s 2  2
q R 3R
2 2
P = Px + Py = ρgRL H− + π+H
2 4

Za sluqaj pod (b) intenziteti sila P , P i P su odreÆeni izrazima:

N2 N3 G2

 
R
PN 2 = ρg H − RL; PN 3 = ρgHRL
2

3
PG2 = ρgV2 = ρgR2 πL
4
Odgovarajue projek ije sile P :
 
R
Px = PN 2 = ρg H − RL
2
 
3R
Py = PN 3 + PG2 = ρg π + H RL
4


Primer 3.10: Proraqun sudova pod pritiskom

Posmatra se sud, sa poklop em oblika sfere preqnika D u kome se nalazi gas u kome vlada natpritisak
p . Treba odrediti zavisnost napona koji se jav aju u materijalu u funk iji pritiska koji vlada u
sudu, i geometrijskih karakteristika suda - dimenzionisae suda pod pritiskom.
m

z
δ

111111111111111
000000000000000
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
σp 000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
~n 000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111

PSfrag repla emen

000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
D

000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
−→ 000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
dP 000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
α 000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111

Popreqni presek
000000000000000
111111111111111
000000000000000
111111111111111

00000000000000
11111111111111
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
δ D 00
11 00
11
l σu 00
11
00
11 00
11
00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11 00
11
pm 00
11
00
11 00
11
00
11
00
11 00
11 l
00
11 00
11
00
11 00
11
00
11
00
11 00
11
00
11
1111111111111
0000000000000
Uzduni presek
Slika 3.20: Uzduni presek suda izloenog dejstvu konstantnog pritiska p m
MEHANIKA FLUIDA 46
Rezultujua sila pritiska na sfernu povrx je
Z
D2 π
Pz = pm dAz = pm Az = pm = 0,
4
Az

i ona je jednaka sili istezaa u popreqnom preseku suda, tj.

D2 π pm D
pm = σp Dπδ ⇒ σp = < σdoz .
4 4δ

Napon σ je napon istezaa u popreqnom preseku suda.

Cilindriqni deo suda visine l u uzdunom preseku je izloen dejstvu sile pritiska
p

P = pm Dl

i ta sila je jednaka sili istezaa u zidovima ilindriqnog dela suda, tj.

p Dl = σ 2δl ⇒
m u σ =
p D
2δ
<σ - Mariotova formula
u
m
doz

Kako je σ > σ , Mariotova formula se koristi pri dimenzionisau deb ine suda, tj
u p

pm D
δ≥ .
2 σdoz

Zada i
3.1 Odrediti pokazivae diferen ijalnog manometra (U evi) spojenog sa rezervoarima A i V.
Poznati su sledei poda i: ρ = 1000 kg/m , ρ = 1200 kg/m , ρ = 800 kg/m , ρ = 900 kg/m ,
3 3 3 3

ρ = 13600 kg/m , h = 1 m, h = 4 m, h = 2 m, h = 2 m, p = 1 kPa i p = 2 kPa.

1 2 3 4
3
m 1 2 3 4 m v

3.2 Odrediti izraz za pritisak u taqki K u funk iji poznatih veliqina: h , i = 1, . . . 5, ρ i ρ. i m

3.3 Ako se razlika pritisaka ispred i iza ventila meri pomou dva ivina manometra qija su
pokazivaa h = 22 mm i h = 31 mm, odrediti pad pritiska na ventilu (ρ = 13600 kg/m i 3

ρ = 1000 kg/m ).
1 2 m
3

3.4 Pregradni zid izmeÆu dve komore u kojima se nalazi teqnost gustine ρ je oblika pravougaonika,
xirine b (upravno na ravan rtea) i moe se obrtati oko ose koja prolazi kroz taqku O i
upravna je na ravan rtea. Odrediti poloaj taqke O (izraqunati rastojae h) pri kome e
pregradni zid biti u poloaju kao na sli i, ako je H = 7 m i H = 3 m. 1 2

3.5 Izraqunati kolikom silom F treba vui ue da bi otvorio poklopa na rezervoaru prikazanom
na sli i. Poznati su sledei poda i: ρ = 1050 kg/m , ρ = 840 kg/m , h = 0, 8 m, h = 1, 2 m,
3 3

a = 0, 5 m, b = 1 m, α = 30 i p = 0, 2 bar.
1 2 1 2
◦
m

3.6 Odrediti ukupnu silu pritiska na krivu povrx prikazanu na sli i. Poznati su sledei poda i:
ρ = 1000 kg/m , H = 4 m, b = 5 m (xirina povrxi; dimenzija upravna na ravan rtea).
3

3.7 Odrediti sile koje optereuju ilindriqni poklopa A xirine L i sferni poklopa B polu-
preqnika R. Dati su sledei poda i: R = 0.2 m, L = 2 m, h = 2 m, p = 0.1 bar, ρ = 1000 kg/m . m
3
MEHANIKA FLUIDA 47
3.8 U kosom pregradnom zidu izmeÆu dva rezervoara nalazi se zatvaraq oblika polulopte. Jedna
egova strana okvaxena je teqnoxu gustine ρ, a druga izloena dejstvu konstantnog pritiska.
Ako je pokazivae manometra h = 134 mm odrediti sile iztezaa i smi aa veze A-A. Dati su
poda i: h = 1.2 m, h = 2.2 m, R = 0.4 m, p = 8 kPa, α = 30 , ρ = 900 kg/m , ρ = 1000 kg/m i
◦ 3 3

ρ = 13600 kg/m .
1 2 v 1 2
3
m

3.9 Kugli a (ρ = 7800 kg/m ) polupreqnika r = 6 mm nalee na otvor preqnika d = 10 mm. Ako
3

su poznati sledei poda i: F = 100 N, ρ = 1000 kg/m , D = 30 mm i H = 500 mm, odrediti

m
3

intenzitet sile kojom kugli a pritiska sedixte.

4 Dinamika neviskoznog fluida
4.1 Didaktiqki kon ept (aspekt) dinamike neviskoznog flu-
ida (DNF)
1. Zaxto je vano stae napona, tj. model napona?
2. Koji su osnovni zakoni i jednaqine DNF?
3. Zaxtosu bitnidekompozi ija(razlagae)brzinskogpo a U~ (~r, t) iispitivae fiziqkogznaqea
izvoda brzine ∂u /∂x ?
i i

4. U kakvoj je vezi brzina deformisaa fluidnog delia sa taqkom 3? U kakvoj su meÆusobnoj vezi
taqke 1 i 4?
5. U kakvoj su vezi pojmovi divergen ije brzine (divU~ ) i rotora brzine (rotU~ ) sa sadrajem taqaka
3 i 4?
6. U kakvoj je vezi ubrzae fluidnog delia ~a sa taqkom 3? Koje je fiziqko znaqee materijalnog
izvoda ?
7. Zaxto je vana analiza i dekompozi ija ubrzaa fluidnog delia ~a? Koji su najvaniji izrazi
za ubrzae ~a?
8. UkakvojsumeÆusobnojvezidrugi utnovzakon, Dalamberovprin ip, zakonokoliqinikretaa,
teorema impulsa, masene, povrxinske i iner ijalne sile sa pojmovima, fiziqko-matematiqkim
sadrajima i fiziqkim tumaqeima veliqina u taqkama 1-7?
9. Koje su osnovne rela ije koje povezuju Lagranev i Ojlerov metod, kao i kon epte materijalnih
i kontrolnih (prostornih) zapremina i povrxi?
10. Kojim metodama se izvode i matematiqki formulixu osnovne jednaqine odraa mase, impulsa
i energije kako u materijalnom i prostornom prikazu, tako i u integralnim i diferen ijalnim
obli ima?
11. Dati jasna fiziqka tumaqea svih veliqina, izraza, jednaqina i zakona obuhvaenih taqkama
1-10.
12. Primerimai zada imasuxtinski, fiziqki imatematiqki, pokazatiprimenu materije obuhvaene
taqkama 1-10 pri rexavau praktiqnih ineerskih problema.
MEHANIKA FLUIDA 49
4.2 Algoritam didaktiqkog kon epta (aspekta) DNF (U~ 6= 0,
η = 0)
"The prin iple is most important, not the detail" | Theodore von Karman, 1954
DNF (U~ 6= 0, η = 0)

Stae napona Povrxinska sila R~ n

reologija

Dekompozi ija brzine U~ ↔ fiziqko znaqee izvoda brzine ∂u /∂x i j

Brzina deformisaa Ugaona brzina fluidnog delia

Promena Promena Fiziqko znaqee rotora brzine.

zapremine oblika Pojmovi vrtlonosti i irkula ije.

Fiziqko znaqee
divergen ije brzine

Ubrzae fluidnog delia ~a

Fiziqko znaqee materijalnog izvoda
Dekompozi ija ubrzaa ~a = DU~ /Dt D()
=
∂() ~ · ∇)()
+ (U
Dt ∂t

Analiza i uvoÆee iner ijalne sile R~ a

Nastavak na sledeoj strani

MEHANIKA FLUIDA 50
∗

Metodologija izvoÆea osnovnih jednaqina

dinamike neviskoznog fluida (DNF)

Fiksiran izdvojen materijalni sistem. Fiksni, nepokretni prostorni sistem.

Langraneva metoda. Ojlerova metoda.
Materijalna zapremina V i Kontrolna zapremina V i
materijalna povrx A m
m
kontrolna povrx A strujnog prostora

Jednaqine kontinuiteta,
koliqine kretaa, Integralni oblik
i energije (JKKKE) u JKKKE
integralnom obliku
(materijalni prikaz)
(prostorni prikaz)
Diferen ijalni oblik
JKKKE u diferen ijalnom JKKKE
obliku

Primene JKKKE, Bernulijeve jednaqine i jednaqine staa

pri rexavau praktiqnih problema strujaa nestix ivog i stix ivog fluida
Slika 4.1: Didaktiqko-pedagoxka mapa za glavu 4.

Napomena 4.1: Didaktiqki kon ept i prikazan pedagoxko-metodoloxkialgoritam na sli i 4.1 vae
i za Dinamiku viskoznog fluida (glava 5)! Oqigledno je, meÆutim, da u tom sluqaju bitne razlike
nastaju u sledeem:
(a) novo stae napona (pojava viskoznih napona), v. poglav e 2.4
(b) nova povrxinska sila R~ , v. poglav e 2.5
n

( ) odgovarajue reoloxke zavisnosti i konstitutivne jednaqine.

Analiza svih ostalih rela ija, zakona, teorema i jednaqina je ista kao i u glavi 4, tj. u Dinami i
neviskoznog fluida! Iz tih razloga je glava 4 sa svojim sadrajem vrlo znaqajna.
MEHANIKA FLUIDA 51
4.3 Stae napona
Model napona u dinami i neviskoznog fluida i rezultujui vektor povrxinskih sila. Kretae
i brzina fluidnog delia. Iner ijalna sila. Lagranev i Ojlerov metod za opis strujnog po a.
Trajektorije, strujni e i izvorni e. Materijalne i kontrolne zapremine i povrxi. Zapreminski i
maseni protok fluida.
4.3.1 Stae napona
U dinami i neviskoznog fluida stae napona je, zbog nepostojaa smi ajnih napona, odnosno
viskoznih napona uopxte, identiqno stau napona u stati i fluida (v. poglav e 2.4). Dakle, p = 0η

→ τ = 0, σ = 0, i, j = x, y, z , T = 0 → p = −pδ , pa su povrxinske sile odreÆene, tj. definisane

ij
η

skalarnim po em pritiska (v. poglav e 2.5).

ij ii ij ij

4.3.2 Iner ijalna sila

Saglasno utnovim zakonima i Dalamberovom (J. D'Alambert, 1717-1783) prin ipu u dinami i
fluida su masa, iner ija, kretae, brzina i ubrzae fluidnog delia povezani izvesnim rela ijama
sa povrxinskim i masenim silama. Naime, iz utnovih zakona proizilazi da je zbir masenih
i povrxinskih sila jednak proizvodu mase fluida i egovog ubrzaa. Dakle, sila iner ije, koja
karakterixe prirodnu tenden iju, tj. svojstvo materije da se suprotstav a svakom dejstvu koje dovodi
do promene enog staa kretaa, zajedno sa rezultujuom masenom i povrxinskom silom, odreÆuje
vrste, reime i stabilnost strujaa fluida. Zbog toga se ubrzau fluidnog delia, sili iner ije i
zakonu impulsa posveuje posebna paa u ovom kursu mehanike fluida!
4.3.3 Metode za opis strujnog po a
Ukupnost xest veliqina U~ (u, v, w), p, ρ, T u posmatranom prostoru i vremenskom domenu odreÆuju
strujno po e. U tom i u su na raspolagau i xest jednaqina (v. tabelu 1.1). Za opis strujnog po a,
kao i za izvoÆee osnovnih jednaqina mehanike fluida, na raspolagau su Langraneva i Ojlerova
metoda (v. sliku 4.1).
• Langraneva (Lagrange, 1736-1812) metoda podrazumeva praee uoqenog fluidnog delia pri
egovom kretau u prostoru. Na primer, brzina je data funk ijom (sl. 4.2)
~ =U
U ~ [ x(t), y(t), z(t), t ] = U
0
~ [ ~r(~r , t), t ], (4.1)
u kojoj ~r[ x (t)], i = 1, 2, 3 oznaqava vektore poloaja uoqenog delia tokom vremena t!
i

Dakle, ako se fluidni deli nalazi u taqki M(~r) u trenutku t, a potom u taqki N(~r ) u trenutku
t , onda je brzina fluidnog delia u taqki M vektor
1

~ = lim ~r − ~r = lim ~r(t + ∆t) − ~r = ~r˙.

U
t1 →t
1
1 t −t
∆t→0 ∆t
(4.2)
• Ojlerova (Euler, 1707-1783)metodapodrazumevaposmatraepromenestrujnih veliqinau fiksnoj
prostornoj taqki, dok kroz u prolaze pojedini fluidni delii. Ovo odgovara postupku
merea sa mernim instrumentom fiksiranim na jednom mestu strujnog prostora. Brzinsko po e
je zadato funk ijom
~ =U
U ~ (x, y, z, t) = U(~
~ r , t), (4.3)
 MEHANIKA FLUIDA 52
u kojoj su koordinate x, y, z fiksne prostorne koordinate, tj. ~r(x, y, z) je vektor poloaja geo-
metrijske taqke u strujnom po u (sl. 4.3).
Lagraneve koordinate (~r , t) − skup qetiri nezavisno promeive
0

veliqine (x , y , z , t) 0 0(4.4)
0

Ojlerove koordinate (~r, t) − skup qetiri nezavisno promeive

veliqine (x, y, z, t)
M ~ (~r0 , t)
U
~ (~r0 , t0 )
U

PSfrag repla emen M0

Trajektorija (T) fluidnog delia

t0 t t

Slika 4.2: Lagranev opis strujaa fluida. Poloaji delia (taqke M i M) su funk ije egovog
poqetnog poloaja ~r u trenunutku t i vremena t. Putaa, tj. trajektorija T fluidnog delia 0

zadata je jednaqinom ~r = ~r(~r , t).

0
0
0

PSfrag repla emen

~ (~r, ti )
U
−
→
dl

Strujni a (S) M ~ (u, v, w)

U
u trenutku t i ~ (~r, tj )
U
−
→
~r dl(dx, dy, dz)
~ (~r, tk )
U

0
Slika 4.3: Ojlerov opis strujnog po a. Ojlerove koordinate qine skup od qetiri nezavisno
promeive veliqine, od kojih tri predstav aju prostorne koordinate, a qetvrta vreme! Ovim je
definisan qetvorodimenzionalni prostor, tj. prostorno-vremenska taqka skalarnog, vektorskog ili
tenzorskog po a, koje je u opxtem sluqaju nesta ionarno i nehomogeno. Taqka M je proizvo na
fiksirana taqka u prostoru, a U~ (~r, t ), l = 1, 2, . . . , i, . . . , j, . . . , k, . . . su vektori brzina fluidnih
delia koji se u oj nalaze u trenu ima . . . , t , . . . , t , . . . , t , . . . . Kriva linija (S) predstav a
l

strujni u u taqki M u trenutku t , a dl~ je usmereni element te strujni e.

i j k
i

• Trajektorija (T), tj. putaa izvesnog fluidnog delia je niz uzastopnih poloaja entra mase
tog delia tokom egovog kretaa. Diferen ijalne jednaqine trajektorije delia u Dekartovim
koordinatama imaju, saglasno izrazima (4.1) i (4.2), oblik
−
→
dr
dt
~
=U ⇒
dx
dt
= u(x, y, z, t),
dy
dt
= v(x, y, z, t),
dz
dt
= w(x, y, z, t). (4.5)
MEHANIKA FLUIDA 53
Ukoliko je poznato po e brzine konaqne jednaqine putae delia se dobijaju integra eem
sistema diferen ijalnih jednaqina (4.5)
PSfrag repla emen
dx = u (x , t) dt, i, k = 1, 2, 3
k k i (4.6)
uz zadate poqetne uslove ! Pri tome su x = x, y, z i u = u, v, w. Na primer, x = y i
u = w.
1,2,3 1,2,3 2

~ (M, t)
U
t ~ (M1 , t)
U
t
M1
M2 t
M
t t′ t′′ ~ (t′ )
U
M3 ~ (M2 , t)
U
t′′′ t
z

(T) ~ (t′′ )
U ~ (M3 , t)
U
0 y
~ (t′′′ )
U (S)
x

Slika 4.4: Grafiqki prikaz trajektorije (T) i strujni e (S). (T) - trajektorija (putaa) uoqenog
fluidnog delia, prikazanog proizvo nom elementarnom zapreminom dV u razliqitim trenu ima
vremena (t < t < t < · · · ) (Lagran); (S) - strujni a u trenutku t koja prolazi kroz taqke M, M ,
M , M ,. . . i za svoje tangente ima vektore brzina fluidnih delia koji se nalaze u tim taqkama u
′ ′′
1

trenutku t (Ojler)!
2 3

• Strujni e (S) su vektorske linije brzinskog po a! Dakle, to su krive koje u bilo kom fiksnom,
zadatom trenutku za svoje tangente imaju vektore brzina. One prikazuju trenutnu sliku
brzinskogpo a (sl. 4.3i 4.4). Diferen ijalne jednaqine familije strujni a, saglasnooznakama
na sl. 4.4, glase:
~ ×−
U
→
dl = 0 ⇒
dx
u(x, y, z, t)
=
dy
v(x, y, z, t)
=
dz
w(x, y, z, t)
, (4.7)
u kojima se x, y, z Ojlerove koordinate ! Integra eem jednaqina (4.7) u kojima je vreme t
parametar, dobijaju se konaqne jednaqine strujni a
f (x, y, z, t) = C , f (x, y, z, t) = C ,
1 1 2 (4.8) 2

gde su veliqine C i C integra ione konstante.

1 2

• Izvorni a, tj. emisiona linija je linija koju u nekom trenutku vremena formiraju (saqia-
vaju) svi fluidni delii koji su proxli kroz istu izvorsku, emisionu taqku u strujnom po u.
Oqigledno je, da se pri sta ionarnom strujau, kada se u Ojlerovom smislu brzina u prostornoj
taqki ne mea tokom vremena (na primer, U~ (M , t) = U~ (M , t )), trajektorije, strujni e i izvorni e
′

(koje se u ovom kursu ne razmatraju deta nije) meÆusobno poklapaju (sl. 4.4). U jednaqinama (4.7) i
1 1

(4.8) tada ne postoji zavisnost od vremena. Za sluqaj nesta ionarnog strujaa ove familije krivih
linija u opxtem sluqaju se meÆusobno razlikuju!
 MEHANIKA FLUIDA 54
4.3.4 Materijalne i kontrolne zapremine i povrxi
• Materijalne linije l , povrxi A izapremine V sastojesetokomvremenaod istih fluidnih
delia. Dakle, kadase govorio materijalnom sistemu ondase, u smislu Lagrana, podrazumeva
m m m

izdvojena koliqina fluida mase m u zapremini V ograniqenoj sa povrxi A , koja se prati u

toku vremena i time omoguuje analiza i izraqunavae promena fiziqkih veliqina (koliqine
m m

kretaa, energije i sliqno) qiji je nosila posmatrana materija (sl. 4.5a)

• Kontrolna zapremina V i povrx A su geometrijski pojmovi. Dakle, kada se govori o fiksnom,
nepokretnom, prostornom sistemu onda se, u smislu Ojlera, misli na nepokretnu kontrolnu
povrx A kojaobuhvatakontrolnugeometrijsku zapreminu V , tj. izvestandomenstrujnog prostora
(sl. 4.5b).
• Kontrolna povrx A za materijalnu zapreminu V predstav a nepokretnu, fiksnu povrx
u prostoru koja u datom trenutku t ograniqava posmatranu zapreminu fluida V , tj. poklapa
m

se sa materijalnom povrxi A i obuhvata kontrolnu zapreminu V , tako da je V (t) = V (sl.

m

rag repla emen 4.5v). U trenutku t materijalni sistem (V , A ) je delimiqno napustio geometrijski fiksni
m m
′ ′ ′

kontrolni prostor (V , A).

m m

t′
t
Vm′ = Vm (t)
V A
Vm V = Vm (t)
Am
A′m = Am (t)
A = Am (t)

(a) (b) (v)

Slika 4.5: Materijalne i kontrolne zapremine i povrxi: (a) Materijalna zapremina proizvo nog
dela fluida V i materijalna povrx A koji se kreu zajedno sa fluidom tako, da se sastoje stalno
od istih fluidnih delia (Lagran); (b) Kontrolna zapremina V i kontrolna povrx A fiksirani
m m

u prostoru kroz koje protiqe fluid (Ojler); (v) Kontrolna povrx A za materijalnu zapreminu V
i fluks, tj. protok materijalnog sistema (V , A ) kroz graniqnu, nepokretnu kontrolnu povrx A m

tokom vremenskog intervala ∆t = t − t. Strujno po e je prikazano strujni ama.

′
m m

frag repla emen

~
(a)
dV
(b)
U

dVm

Slika 4.6: Infinitezimalne materijalne i kontrolne zapremine: (a) Infinitezimalna materijalna

zapremina, tj. zapremina fluidnog delia (dV ≡ δV ) koji se kree brzinom U~ jednakoj lokalnoj
brzini strujaa u svakoj taqki (Lagran); (b) Infitezimalna kontrolna zapremina dV fiksna u
m

prostoru kroz koju struji, tj. protiqe fluid (Ojler).

Konaqne zapremine V i V , kao i povrxi A i A su od znaqaja za izvoÆee jednaqina mehanike
fluida u integralnom obliku. MeÆutim, qesto je svrsishodno diferen ijalne jednaqine izvesti
m m
 MEHANIKA FLUIDA 55
direktno, a ne transforma ijama integralnih jednaqina. Dakle, korixeem infinitezimalnih
materijalnih zapremina dV i kontrolnih zapremina dV , sl. 4.6, izvode se osnovne jednaqine meha-
nike fluida u diferen ijalnom obliku.
m

4.3.5 Zapreminski i maseni protok fluida

• Zapreminski protok fluida V̇ . Defini ija: Koliqina fluida koja u jedini i vremena
protekne kroz fiksnu kontrolnu povrx A naziva se zapreminskim protokom fluida i oznaqava
se sa V̇ .
~
(a) (b)
dV U
~n ~
U
~n

PSfrag repla emen dA

dA t
|∆
|~U V
A
A

Slika 4.7: (a) Otvorena i (b) zatvorena fiksna kontrolna povrx A u strujnom po u. Jediniqni
vektor spo axe normale povrxi dA je ~n, a dV je zapremina elementarnog ilindra.
Saglasno oznakama na sl. 4.7a, slede rela ije:
h i
dV = ~ ∆t · ~n dA = U
U ~ · ~n dA ∆t
Z Z
∆V = ~ · ~n dA ∆t = ∆t U
U ~ · ~n dA
A A

(4.9)
Z
def ∆V ~ · ~n dA
V̇ = lim = U
∆t→0 ∆t
A

Fiziqka interpreta ija zapreminskog protoka je da on predstav a fluks brzinskog po a U~

kroz povrx A.
• Maseni protok fluida ṁ. Analogno se definixe i odreÆuje i maseni protok sledeom
rela ijom
(4.10)
Z
∆m
def ~ · ~n dA
ṁ = lim = ρU
∆t ∆t→0
A

Oqigledno je da izrazi (4.9) i (4.10) u uobiqajenoj indeksnoj nota iji i konven iji o sabirau
po ponov enom indeksu dobijaju oblik
(4.11)
Z Z
V̇ = u n dA ,i i ṁ = ρu n dA i i
A A
MEHANIKA FLUIDA 56
Napomena 4.2. Na osnovu fluksa vektora brzine bilo kroz infinitezimalnu zatvorenu fiksnu
povrx, sl. 4.6b, ili kroz konaqnu zatvorenu fiksnu kontrolnu povrx A (sl. 4.7b) dokazuje se fiziqki
smisao divergen ije brzine divU~ , kao i fiziqko tumaqee formule Gaus-Ostrogradskog (deta nije
o ovome videti, fakultativno, u kizi S. Qantrak, Hidrodinamika, poglav e 2.11). Korisno je
u okviru ove materije navesti rela iju u vektorskom obliku i u indeksnoj nota iji koja povezuje
dexavaa na graniqnoj povrxi A i unutar zapremine V koju ona obuhvata:
(4.12)
I Z I Z
~ ~ ∂u i
U · ~n dA = divU dV ⇔ u n dA = i i dV.
∂x i
A V A V

Fiziqki pojam divU~ razmatra se u narednom poglav u 4.4.

U poglav ima 4.4 i 4.5 koja slede daju su bitna fiziqka tumaqea neophodna kako za pravilno
razumevae suxtinskog u nau i o strujau, tako i za izvoÆee osnovnih jednaqina mehanike fluida
i ihovu primenu!
4.4 Kretae i dekompozi ija brzine fluidnog delia
4.4.1 Kretae, deformisae i dekompozi ija izvoda brzine fluidnog de-
lia
• Prva Helmholqeva teorema (H. Helmholtz, 1821-1894) teorema: Opxte kretae fluidnog delia
sastojise iz: (1) translatornog(pravolinijskogili krivolinijskog)kretaa; (2) obrtnog(rota ionog)
kretaa oko trenutne sopstvene ose i (3) deforma ionog kretaa.
~ r , t)
U(~

PSfrag repla emen

−
→
dr

~r

−
→
~r + dr
0
~ +−
U
→
dU

Slika 4.8: Dekompozi ija po a brzine unutar fluidnog delia: dU~ {du }, i = 1, 2, 3; dr{dx
~ }, j =
1, 2, 3.
i j

~ +−
U
→ ~
dU = U
−
→ ~
+ (dr · ∇) U ⇔ ui + dui = ui +
∂ui
∂xj
dxj (4.13)
Iz (4.13) sledi da se deli kree kao kruta (nedeformabilna) elina brzinom U~ , tj. u , a da su
egova rota ija i deforma ija odreÆeni samo priraxtajem brzine. Dakle, potrebno je razmatrati
i

qlan (∂u /∂x ) dx u izrazu (4.13), koji predstav a priraxtaj brzine u u prav u koordinate x ,
tj. u datom indeksnom zapisu (i, j = 1, 2, 3) totalni (ukupni) priraxtaj funk ije tri promeive.
i j j i j

Oqigledno da devet veliqina (izvoda brzine) ∂u /∂x formira matri u 3×3 koja moe da se rastavi,
tj. moe da se izvrxi ena dekompozi ija na jedan simetriqan i jedan nesimetriqan (asimetriqan)
i j
MEHANIKA FLUIDA 57
deo (matri u) kako sledi:
(4.14)
   
∂ui 1 ∂ui ∂uj 1 ∂ui ∂uj Oznake
= + + − = Ṡij + ωij
∂xj 2 ∂xj ∂xi 2 ∂xj ∂xi

Potrebno je analizirati fiziqki smisao izvoda brzine ∂u /∂x za razliqite vrednosti indeksa!
i j

4.4.2 Analiza simetriqne matri e Ṡ (samo deforma ija). Fiziqki smisao ij

diverengen ije brzine divU~
• Ṡij - komponenta tenzora brzine deformisaa (simetriqni tenzor drugog reda)
(a) Analiza qlanova ∂u /∂x sa istim indeksima (i = j)
PSfrag repla emen
i j

x 2

C′ D′
dx2 + u2 dt

C D
dx2

B B′
A ≡ A′ dx1 dx1 + u1 dt x1

Slika 4.9: Fiziqki smisao dijagonalnih elemenata ∂u /∂x (ne sumira se po i!) u matri i Ṡ ; | t
(nedeformisan fluidni deli); - - - t + dt (deformisani fluidni deli) - izduee ili skraee
i i ij

duine egovih strani a → promena zapremine fluidnog delia

Koordinate taqaka A , B , C i D (sl. 4.9)
′ ′ ′ ′

A(0, 0) → A′ (0, 0)
 
′ ∂u1
B(dx1 , 0) → B dx1 + dx1 dt, 0
∂x1
 
′ ∂u2
C(0, dx2 ) → C 0, dx2 + dx2 dt
∂x2
 
PSfrag repla emen
′ ∂u1 ∂u2
D(dx1 , dx2 ) → D dx1 + dx1 dt, dx2 + dx2 dt
∂x1 ∂x2

Oznake: (y)(2 v)
x1 = x, x2 = y, x3 = z

(z)(w) 3 1 (x)(u)
u1 = u, u2 = v, u3 = w

Razliqite koordinate taqaka fiziqki oznaqavaju dilata iju (izduee) ili kontrak iju (skraee)
MEHANIKA FLUIDA 58
strani a u prav ima osa 0x i 0x . Na primer, duina dui A B definisana je rela ijom:
1 2
′ ′

∂u1
A′ B′ = dx1 + [u1 (dx1 ) − u1 (0)] dt ≈ dx1 + dx1 dt.
∂x1

Relativna promena duine strani e (dui, ivi e) AB u vremenskom intervalu dt iznosi

d(AB) ∂u1 d(dx1 ) ∂u1
= dt ⇔ = dt
AB ∂x1 dx1 ∂x1

Relativna promena povrxine pravougaonika ABCD odreÆena je izrazom

(4.15)
 
dA∗ d(AB) d(AC) ∂u1 ∂u2 ~ dt.
= + = + dt = divU
A∗ AB AC ∂x1 ∂x2

Uzimajui u obzir promenu brzine i u treem prav u x , upravnom na ravan slike 4.9, dobija se
relativna promena zapremine V elementarnog paralelopipeda
3

(4.16)
 
dV ∂u ∂u ∂u1 ∂u
2 3 ~ i
= + + dt = dt = (divU)dt.
V ∂x ∂x ∂x1 ∂x
2 3 i

Dakle, ekspanzija ili kompresija zapremine izraava se pomou divergen ije brzine divU~ ! Ako je
V = dV zapremina fluidnog delia onda iz rela ije (4.16) sledi:
m m

d(dVm )
dVm
~ dt
= divU ⇔ ~ =
divU
d(dVm ) 1
dt dVm
. (4.17)
Dakle, divergen ija brzine divU~ predstav a brzinu relativne promene zapremine fluidnog delia !
Za sluqaj nestix ivog fluida ( = 0 ↔ dV
V = 0) je divU
~!
d(dVm )
dVm

(b) Analiza qlanova ∂u /∂x u Ṡ za i 6= j

i j ij

x2

PSfrag repla emen

D′

C C′
dx2
D

dβ

B′

dα B

A ≡ A′ dx1 x1

Slika 4.10: Deforma ija pravih uglova izmeÆu strani a usled nedijagonalnih qlanova ∂u /∂x , i 6= j
u matri i Ṡ ; | t (nedeformisan fluidni deli); - - - t + dt (deforma ija pravih uglova)
i j

ij
 MEHANIKA FLUIDA 59
Sa slike 4.10 sledi
A(0, 0) → A′ (0, 0)
 
′ ∂u2
B(dx1 , 0) → B dx1 , dx1 dt
∂x1
 
′ ∂u1
C(0, dx2 ) → C dx2 dt, dx2
∂x2
 
′ ∂u1 ∂u2
D(dx1 , dx2 ) → D dx1 + dx2 dt, dx2 + dx1 dt
∂x2 ∂x1

Ugao dα karakterixe rota iju strane AB u vremenu dt:

dt ∂u2
dα ≈ tg(dα) = [u2 (dx1 ) − u2 (0)] ≈ dt
dx1 ∂x1

odakle sledi dα ∂u2

=
dt ∂x1
Analogno se dobija i dβ/dt = −∂u /∂x (saglasno sl. 4.10), tako da se promena dγ/dt ugla γ izmeÆu
strani a A B i A C definixe rela ijom
1 2
′ ′ ′ ′

(4.18)
 
dγ dα − dβ ∂u ∂u 2 1
=− =− + = −2Ṡ 12
dt dt ∂x ∂x 1 2

Analiza rota ije ostalih strani a i promena uglova izmeÆu ih je potpuno analogna. Dakle,
qlanovi ∂u /∂x , i 6= j u matri i Ṡ definixu lokalnu brzinu promene (deforma ije) uglova, tj.
brzinu deforma ije oblika fluidnog delia. Zbog toga se simetriqna matri a Ṡ, qiji su elementi Ṡ
i j ij

defisani rela ijom (4.14), naziva tenzorom brzine deformisaa. Veliqine Ṡ za sluqaj i = j
ij

definixu promenu zapremine ( + + ≡ = divU~ ), dok veliqine Ṡ za i 6= j odreÆuju

ij
∂u1 ∂u1 ∂u1 ∂ui

frag repla emen brzinu deforma ije oblika fluidnog delia, tj. promenu uglova izmeÆu karakteristiqnih prava a!
∂x1 ∂x1 ∂x1 ∂xi ij

4.4.3 Analiza asimetriqne matri e ω (qista rota ija) ij

x2 x2
(a) (b) C′
dβ
D C
dx2 D′ dx2

u2 (dx1 )dt B′

B dα
A dx1 x1 u1 (dx2 )dt A′
dx1 x1

Slika 4.11: Efekat izvoda brzine ∂u /∂x za sluqa i 6= j i ∂u /∂x : (a) trenutak t; (b)
trenutak t + dt i j i j = −∂uj /∂xi

Posredstvom rela ije (4.14), poglav a 4.4.2 i slike 4.11 slede rela ije:
• ω = 0 za i = j (ω = 0; ne sumira se po i!)
ij ii
MEHANIKA FLUIDA 60
• ωij = −ωji (asimetriqnost),
• Ṡij = 0 za ∂u /∂x
i j = −∂uj /∂xi ,
• dα ≈ ∂u2
∂x1 dt,

• dβ ≈ − ∂u
∂x2 dt = dα
1

• ⇒ dγ = −(dα − dβ) = 0 (nema promene ugla izmeÆu strani a AB i AC)

(4.19)
 
∂u2 1 ∂u2 ∂u1
dα = dt = − dt = ω21 dt
∂x1 2 ∂x1 ∂x2
Dakle, qlan ω fiziqki oznaqava ugaonu brzinu dα/dt lokalne rota ije, bezdeforma ije, fluidnog
delia ! Qista rota ija, definisana izrazom (4.19), nastaje rota ijom strani a AB i AC u istu
21

stranu jednakim ugaonim brzinama (ugao izmeÆu strani a se ne mea, veliqina Ṡ je jednaka nuli
saglasno rela iji (4.18)). Analogno je i za ostale ravni, tako da sledi:
12

ωij = 0, i = j ωij = −ωji → ω12 = −ω21 , ω23 = −ω32 , ω31 = −ω13

   
     1 ∂u3 ∂u2
0 ω12 ω13 − 
 ω1 
 
(4.20)
    2  ∂x2 ∂x3 

  1 ∂u1 ∂u3
||ωij || =  ω21 0 ω23  ⇒ ω2 = 2 −

 
    ∂x3 ∂x1  

ω31 ω32 0 ω3 
 1 ∂u3
− ∂u1 

2 ∂x2 ∂x2

Matri a, tj. asimetriqni tenzor drugog reda ||ω || se naziva tenzor vrtlonosti. I on, kao i
tenzor napona ||p || i tenzor brzine deformisaa ||Ṡ || ima devet komponenti, od kojih su, meÆutim
ij

samo tri meÆusobno nezavisne, jer za razliku od tenzora ||p || i ||Ṡ ||, antisimetriqan! Dakle,
ij ij

saglasno izrazu (4.20), tenzoru vrtlonosti ||ω || se u trodimenzionalnom prostoru, u kome ima
ij ij

tri meÆusobno nezavisne komponente koordinira, tj. pridruuje jedan vektor ~ω (ω , ω , ω ) qije su
ij

komponente, na osnovu, (4.19) i (4.20), definisane rela ijama:

1 2 3

(4.21)
 
dα 1 ∂u ∂u 2 1
= − =ω =ω , ω =ω , ω =ω
21 3 13 2 32 1
dt 2 ∂x ∂x 1 2

Rezultujua ugaona brzina fluidnog delia u trodimenzionalnom prostoru odreÆena je vektorom

~ω = ωx ~i + ωy ~j + ωz ~k

(4.22)
      
1 ∂w ∂v ~i + ∂u ∂w ~j + ∂v ∂u ~k
ω
~ = − − −
2 ∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y

Rota ija fluidnog delia, tj. egova ugaona brzina ~ω izraena je posredstvom izvoda brzinskog
po a ∂u /∂x !
i j

• Fiziqko znaqee rotora brzine i pojam vrtlonosti

(Osnovno matematiqko oruÆe za mehaniku fluida pogledaj u kizi S. Qantrak, Hidrodinamika, glava 2.11)
Saglasno defini iji rotora brzinskog po a rotU~ i izrazu (4.22) dobija se rela ija
rotU~ = 2~
ω ~ ≡∇×U
(rotU ~) (4.23)
Rotor brzine rotU~ predstav a dvostruku ugaonu brzinu kojom fluidni deli kao elina (delikrutematerije)
vrxi rota iju oko sopstvene ose !
MEHANIKA FLUIDA 61
U literaturi se intenzitet vektora rotora brzine, tj. dvostrukog vektora ugaone brzine delia definixe
kao vrtlonost |Ω|~ , a sam vektor kao vektor vrtlonosti Ω~ :
~ = rot U
Ω ~ = 2~ω (4.24)
U ovom kursu mehanika fluida, pojam vrtlonosti e se odnositi na veliqinu ω~ .
• Vrtlona i poten ijalna strujaa. Pojam vrtloga i irkula ije.
1. Ako je ∇ × U~ 6= 0 u svakoj taqki strujnog po a, strujae je vrtlono (~ω 6= 0). Strujae je rota iono
(obrtno) i fluidni deli ima konaqnu ugaonu brzinu!
2. Ako je ∇ × U~ = 0 u svakoj taqki brzinskog po a, onda je strujae poten ijalno (nevrtlono)! U
tom sluqaju ugaona brzina fluidnog delia je jednaka nuli, pa je egovo kretae u prostoru qista
transla ija, ili transla ija udruena sa deforma ijom (zapremine i oblika).
Poxto je rotgradϕ = 0 ≡ ∇×∇ϕ ≡ 0, za bilo koju funk iju ϕ(x, y, z, t), onda iz uslova ω~ = 0, tj. rotU~ = 0
sledi da je U~ = gradϕ, gde funk ija ϕ oznaqava poten ijal brzine! Ako nestix iv fluid (divU~ = 0)
struji poten ijalno (~ω = 0 → U~ = gradϕ) onda je
divgradϕ = 0 ⇒ ∇ · ∇ϕ ≡ ∇ ϕ ⇒ 2
∆ϕ = 0 (4.25)
ili u Dekartovim koordinatama
= 0 (Laplasova jednaqina) (4.26)
2 2 2
∂ ϕ ∂ ϕ ∂ ϕ
+2
+ 2 2
∂x ∂y ∂z

Dakle, u sluqaju poten ijalnog strujaa nestix ivog fluida poten ijalbrzine zadovo ava Laplasovu
(Pierre Simon de Lapla e, 1749-1827) jednaqinu, koja je linearna par ijalna diferen ijalna jednaqina
drugog reda. Ovu jednaqinu za zadate graniqne uslove potrebno rexiti, u i u dobijaa funk ije ϕ.
Pojmovi vrtlonog i poten ijalnog strujaa su fundamentalni pojmovi u mehani i fluida!
• Vrtlog predstav a odgovarajuu strujnu strukturu razliqitih razmera u brzinskom po u, koja nastaje
kretaem fluidnih delia du zatvorenih linija (putaa) oko zajedniqkog entra. MeÆu vrtlozima, koji
se karakterixustrujaem u kojem su strujni ekon entriqnikrugovi, posebno se izdvaja kombinovani vrltlog,
tzv. Rankinov vrtlog. On predstav a kombina iju dva tipa vrtloga: (1) prinudnog vrtloga, u kome se brzina
poveava linearno sa rastojaem od entra rota ije ukupne mase fluida i (2) slobodnog, tj. poten ijalnog
vrtloga u kome je u svakoj taqkiproizvod brzine i radijalnog rastojaa te taqkeod entravrtloga konstantan!
Strogo razlikovati vrtlonost i vrtlog!
• Rankinov vrtlog - ravanski problem - kretae du kon entriqnih kruni a u ravni - pojam rota ije
x0y
i vrtlonosti
1. Prinudni vrtlog (rota ija) fluida kao krutog tela oko ose 0z konstantnom ugaonom brzinom ω - sl.
4.12)
~ =~
U ω × ~r → ur = uz = 0, uϕ = ω r = U → u = −ωr sin ϕ = −ωy, v = ωr cos ϕ = ωx.

Iz ovih rela ija, saglasno izrazu (4.22) i (4.23) sledi da je

∂v
∂x
−
∂u
∂y
= 2ω ⇔ ~ = 2ω ~k
rotU (ω = ωz ) (4.27)
 MEHANIKA FLUIDA 62
2. Poten ijalni vrtlog (sl. 4.12). Po e brzine za slobodni vrtlog je
sin ϕ y cos ϕ x
U = k/r → u = −k =k 2 , v= =k 2
r x + y2 r x + y2

tako da vai (k = const) ∂v

∂x
−
∂u
∂y
=0
jdn. (4.27)
−→ ω ≡ ωz = 0. (4.28)
Oqigledno je da se uslov poten ijalnog strujaa (4.28) ispuava funk ijom poten ijala brzine ϕ
∂ϕ ∂ϕ ~ =0,
divU jdn. (4.28) ∂2ϕ ∂2ϕ
u= , v= −→ 2
+ =0 ⇔ ∆ϕ = 0.
∂x ∂y ∂x ∂y 2

U v U

rag repla emen U = ωr y

u
k
U= r
r
ω
ϕ

x
0
r
R

Cilindriqne koordinate (r, ϕ, z)

1 ∂
ω=0 ~ =
rotU (ruϕ ) ~k
r ∂r
r
ur = uz = 0, uϕ = uϕ (r)

ω ω
U = uϕ

1 ∂
ω ≡ ωz = (rur )
2r ∂r

 ω, za U = ωR, r < R
PRINUDNI POTENCIJALNI
za U = ωR /r, r > R
ω=
VRTLOG VRTLOG 
0, 2

Slika 4.12: Raspodela brzine i vrtlonosti u Rankinovom, tj. prinudno-poten ijalnom vrtlogu.
Prinudno-poten ijalni vrtlog - TORNADO!
• Cirkula ija brzine je suxtinskipovezana sa pojmom vrtlonosti i predstav a bitnu karakteristiku
Γ
brzinskog po a.
MEHANIKA FLUIDA 63
Defini ija: Fluks vektora rotU~ kroz proizvo nu nezatvorenu povrx A jednak je irkula ije brzine du
konture na koju se ta povrx oslaa (sl. 4.13).
(4.29)
I Z Z
Γ= U ~ ·→− ~ · ~n dA ≡ 2~
dl = rotU ω · ~n dA.
l A A

~n
~
rotU

dA

PSfrag repla emen l

~
U

−
→
dl

Slika 4.13: Stoksov obraza - fiziqka zavisnost vektora brzine i vektora vrtlonosti i pojam
irkula ije brzine.
Postojae vrlonosti ω~ se utvrÆuje izraqunavaem irkula ije du odgovarajuih krivih. Na primer,
ako je strujae poten ijalno, a irkula ija je ipak razliqita od nule, onda se unutar povrxi obuhvaenoj
krivom du koje je Γ 6= 0 postoje hidrodinamiqki singulariteti tipa vrtloga. Tako se primenom obras a
(4.29) na strujno po e Rankinovog vrtloga (sl. 4.12) dobija Γ = 2πωR , gde je l bilo koja kriva koja obuhvata
2

singularitet r = 0! Cirkula ija je u poten ijalnom strujau povezana sa poten ijalom brzine ϕ, a pri
l

opstrujavau tela sa silom uzgona! Cirkula ija ima suxtinsku ulogu u izvoÆeu, dokazu i primenama
kinematiqkim i dinamiqkih teorema o vrtlonosti (Kelvin, Helhol , Lagran).

4.4.4 Fiziqka i grafiqka interpreta ija ukupne promene brzine fluidnog

delia
Potpuna analiza ovog problema, fiziqka, matematiqka i grafiqka, data je u okviru ode ka 2.11.15 u
kizi S. Cantrak, Hidrodinamika. Data razmatraa predstav aju i uvod u sledee poglav e 4.5 ovog kursa
mehanike fluida!
Primer 4.1: Drugi qlan u du u izrazu (4.13), za sluqaj i = 1, posredstvom (4.14) i datih fiziqkih tumaqea
pojedinih qlanova dobija oblik:
i

dz. (4.30)
„ « „ « „ « „ «
∂u 1 ∂v ∂u 1 ∂w ∂u 1 ∂v ∂u 1 ∂w ∂u
du = dx + + dy + + dz − − dy − −
∂x 2 ∂x ∂y 2 ∂x ∂z 2 ∂x ∂y 2 ∂x ∂z

Ṡxx Ṡxy Ṡxz ωz −ωy

Tako je ukupno kretae (translatorno, rota iono i deforma iono) fluidnog delia u prav u ose x
definisano rela ijom
MEHANIKA FLUIDA 64

∂u    
x + dx + udt + dxdt + Ṡxy dy + Ṡxz dz dt + ωy dz − ωz dy dt
∂x
1 2 3 4 5

∂u
∂x
- brzina linearne deforma ije
Ṡ , Ṡ - brzina ugaone deforma ije
xy xz

ω , ω - brzina rota ije (ugaona brzina)

y z

1 - poqetna koordinata uoqene taqke delia

2 - translatorno kretae (transla ija)

3 - linearna deforma ija (promena zapremine)

4 - ugaona (smi ajna) deforma ija (promena oblika)

3 + 4 - deforma iono kretae neprekidne sredine

5 - obrtno kretae (vrtlono strujae)

Cikliqnom permuta ijom indeksa dobijaju se analogne jednaqine u prav ima y i z osa!

4.5 Ubrzae fluidnog delia. Fiziqko znaqee materijal-

nog izvoda. Analiza i uvoÆee iner ijalne sile
4.5.1 Ubrzae fluidnog delia. Dekompozi ija ubrzaa i pojam materi-
jalnog izvoda. Lokalni i konvektivni deo iner ijalne sile.
Posmatra se isti deli u taqkama M (~r ) i M (~r ) u dva proizvo na trenutka t i t sa brzinama U~ (~r , t) ′

i U (~r , t ) (sl. 4.14). Dakle, u trenutku t = t + ∆t deli se nalazi u taqki M (~r ) odreÆenoj sa ~r =
1 1 2 2 1
~ ′ ′

~ (~r , t)∆t + O (∆t) u kojoj ima brzinu U

2 2 2 2
ˆ ˜
~r + U
1 1
2 ~ (~r , t ) 2
′

Promena (priraxtaj) brzine ∆U~ fluidnog delia u vremenu ∆t = t − t sastoji se od: ′

(a) promene ekspli itno vezane za promenu po a brzine U~ (~r, t) u toku vremena; ako je strujae sta ionarno,
ova promena ne postoji (qlanovi U~ (~r , t ) − U~ (~r , t), sl. 4.14).
1
′
1

(b) promene izazvane kretaem fluidnog delia; ako je po e brzine uniformno (homogeno) onda ovaj deo ne
postoji (qlanovi U~ (~r , t ) − U~ (~r , t ), sl. 4.14).
2
′
1
′

• Ukupna promena vektora brzine fluidnog delia definisana je izrazom:

~
∂U ~
∂U ~
∂U ~
∂U
~ =U
∆U ~ (~r2 , t′ ) − U
~ (~r1 , t) = ∆t + ∆x + ∆y + ∆z,
∂t ∂x ∂y ∂z
 MEHANIKA FLUIDA 65
gde su ∆x, ∆y i ∆z komponentne vektora ~r 2 − ~r1 (sl. 4.14).
~ r2 , t′ )
U(~

PSfrag repla emen ~ r1 , t′ )

U(~

M2 (~r2 )
h i
~ r1 , t)∆t + O (∆t)2
~r2 = ~r1 + U(~
~ r1 , t′ )
U(~
(~r2 − ~r1 ) {∆x, ∆y, ∆z}

~ (~r1 , t)
U
M1 (~r1 )

Slika 4.14: Dekompozi ija ubrzaa fluidnog delia u sluqaju nesta ionarnog strujaa.
• Ubrzae fluidnog delia odreÆeno je rela ijom:
~a

(4.31)
!
~
∆U ~
∂U ~ ∆x
∂U ~ ∆y
∂U ~ ∆z
∂U ~
∂U ~
∂U ~
∂U ~ def. DU
∂U ~
lim = lim + + + = +u +v +w ≡
∆t→0 ∆t ∆t→0 ∂t ∂x ∆t ∂y ∆t ∂z ∆t ∂t ∂x ∂y ∂z Dt

ili u jox kompaktnijem obliku

~
DU
Dt
=
~
∂U
∂t
~ · ∇)U
+ (U ~ (4.32)
~
DU
Dt
- ubrzae fluidnog deli → iner ijalna sila R~ a

~
∂U
∂t
- lokalni deo ubrzaa (jednak nuli u sta ionarnom strujau) → lokalna R~ a

~ · ∇)U
(U ~ - konvektivni deo ubrzaa (jednak nuli u uniformnom brzinskom po u) → konvektivna R
~ a

Saglasno izrazu (4.32) operatorom

D()
Dt
=
∂()
∂t
~ · ∇)() = ∂() + ui ∂()
+ (U
∂t ∂xi
(4.33)
Dekartove koordinate
se definixe materijalni izvod fiziqke veliqine (), tj. materijalni (brzinski, Stoksov, totalni, indi-
vidualni, substan ijalni) izvod skalarne, vektorske ili tenzorske veliqine staa (). Na primer, promena
temperature T (~r, t) fluidnog delia du egove trajektorije odreÆena je izrazom
DT ∂T ~ · ∇)T = ∂T + U
~ · gradT
= + (U
Dt ∂t ∂t

Veliqina DT /Dt odreÆuje materijalnu promenu (vezanu za fluidni deli) temperature, dok qlan
definixe lokalnu promenu temperature T . Razlika ove dve promene izraava se konvektivnom
promenom U~ · gradT , koja opisuje uti aj brzinskog po a!
∂T /∂t
MEHANIKA FLUIDA 66
4.5.2 Fiziqko znaqee materijalnog izvoda. Prelaz od Lagraneve ka
Ojlerovoj metodi
Deta na analiza i matematiqko oruÆe dati su u ode ku 2.11.14 u kizi S. Qantrak, Hidrodinamika. Taj
materijal se ovde dopuava samo sa izvesnom grafiqkom interpreta ijom, kako sledi.
Lagranev Ojlerov
izvod po vremenski
vremenu izvod
Materijalni Lokalni
izvod
z }| {
izvod
z }| { z
Konvektivni
}|
izvod {
Df
Dt
=
∂f
∂t
+ u
∂f
∂x
+v
∂f
∂y
+w
∂f
∂z
(4.34)
nesta ionarnost nehomogenost

Lagraneva Ojlerova metoda (naqin opisa po a)

| {z } | {z }

metoda (fiksna taqka) - mesto u prostoru

(fluidni deli)

U izrazu (4.34) veliqina f (~r, t) predstav a skalarno, vektorsko ili tenzorsko po e, koje je u opxtem
sluqaju nesta ionarno i nehomogeno ! Pri izvoÆeu jednaqina mehanike fluida, kao i pri prelazu iz
Lagranevog sistema u Ojlerov i interpreta iji fiziqkog znaqea pojedinih izraza (sl. 4.1), rela ija
(4.34) igra bitnu ulogu i ima vano fiziqko-matematiqko znaqee.
• Transforma ija iz Langraevih u Ojlerove koordinate, tj. promeive
Kada se u izrazu za brzinu U~ (~r, t) veliqina ~r smatra funk ijom vremena u smislu Lagrana onda je U~ (~r, t)
ekspli itna i impli itna funk ija vremena, pa se par ijalnim diferen iraem dobija ubrzae u obliku
(4.35)
!
∂U~ ~ dx
∂U ~
∂U i ∂U~
~a(~r, t) = + = +u i
∂t ∂x dt ∂t ∂x
(~
r fiksno) i i

koji kompletno definixe transforma iju od Langraevih u Ojlerove koordinate. U Ojlerovom smislu ~r
predstav a fiksirane taqke prostora u kome se posmatra strujno po e. Iz rela ija (4.31)-(4.35) slede izrazi
∂
D = dt + (d~r · ∇), DU
∂t ∂t
~
~ = dt ∂ U + (d~r · ∇)U
~, DU~
Dt
= ~a(~r, t) (4.36)
u kojima D oznaqava materijalni (substan ijalni) diferen ijalni operator!
4.5.3 Fiziqka analiza i uvoÆee iner ijalne sile R~ . Matematiqki izrazi a
za sile iner ije
• Sile iner ije - masa, iner ija, ubrzae - utnove jednaqine - iner ijalne sile R
~ - masene (zapreminske)
sile R - povrxinske sile R .
a
~ m
~ n

• Odnos izmeÆu elementarnih kretaa fluidnog delia i iner ijalnih qlanova → dve vrste (tipa) ubrzaa
(lokalno - promene brzine u vremenu pri translatornom kretau; kovektivno - promene brzine deforma ije
i obrtaa u prostoru) −→ fiziqki smisao dve osnovne vrste sila iner ije koje potiqu od odgovarajuih
ubrzaa −→ pridodavae sila R~ i R~ sili R~ i analiza jednaqina kretaa, tj. dinamiqkih jednaqina
neviskoznog i viskoznog fluida.
m n a
MEHANIKA FLUIDA 67
• Matematiqki izraz za iner ijalnu silu u Dekartovim pravouglim koordinatama u prav u x-ose (ρ ~
DU
≡
~ - sila iner ije za jediniqnu zapreminu fluida):
Dt
∗
ρ~a ≡ R a

2Ṡxy 2Ṡxz 2ωy 2ωz

» „z }| {
« „z }| {« „z }| {« z
„ }| {«–
∂u ∂u 1 ∂v ∂u 1 ∂u ∂w 1 ∂u ∂w 1 ∂v ∂u
ρ +u + v + + w + + w − − v − ≡
∂t ∂x 2 ∂x ∂y 2 ∂z ∂x 2 ∂z ∂x 2 ∂x ∂y

1 2 3 4
| {z } | {z }

(4.37)
„ «
∂u ∂u ∂u ∂u
≡ ρ + ρ u +v +w
∂t ∂x ∂y ∂z

konvektivna
sila iner ije ∗

lokalna
Ra,x = ρax

1
- lokalno ubrzae izazvano promenom translatornog kretaa
2
- ubrzae linearne (zapreminske) deforma ije
3
- ubrzae ugaone deforma ije (smi aa, promene oblika)
4
- ubrzae obrtaa (rota ije) (vrtlono)
2
+ 3 + 4 - qlanovi konvektivnog ubrzaa

Analogno se, ikliqnom permuta ijom, dobijaju izrazi u prav ima y i z ose.
• Vrlo qesto he svrsishodno da se izraz za ubrzae, a time i iner ijalnu silu, napixe tako da su posebno
izdvojeni qlanovi koji karakterixu kinetiqku energiju i qlanovi koji definixu vrtlono kretae, tj.
strujae. Saglasno izrazima (4.37) i (4.22) dobija se sledei izraz za iner ijalnu silu du ose 0x:
Iner ijalna sila R ∗
a,x
z }| {
lokalna konvektivna
z }| {
izazvana promenom izazvana
kinetiqke energije vrtlonoxu
z }| { z }| { z }| {
  2
 
∂u ∂ U
ρ + + 2(wωy − vωz )
∂t ∂x 2

Cikliqnom permuta ijom dobijaju se i sliqni izrazi za iner ijalne sile R i R . Iz te tri skalarne
∗ ∗

jednaqine se dobija izraz za iner ijalnu silu R~

a,y a,z
∗
a

(4.38)
" „ « #
∂U~ U 2~
DU
ρ + grad ~ ~
− U × rotU ≡ ρ ≡ ρ~a
∂t 2 Dt

1 2 3
1 - lokalna iner ijalna sila; 2 - deo usled promene kinetiqke energije; 3 - deo usled vrtlonosti;
2 + 3 - konvektivna iner ijalna sila
MEHANIKA FLUIDA 68
Veliqina U predstav a intenzitet rezultujue brzine, tj.
p
~| =
U ≡ |U u2 + v 2 + w2 .

Ovde se istiqe da se izraz (4.38) dobija bez transforma ija skalarnih oblika direktno iz (4.32) korixeem
poznate formule iz vektorske analize
(U ~ ≡ 1 gradU − U
~ · ∇)U
2
~ × rotU
2 ~ (4.39)
| {z }
konvektivno ubrzae

Iner ijalna sila R~ ∗

a ρ
~
∂U
∂t
+ ρ grad
U2
2
+ 2ρ ω ~
~ ×U

Fiziqki smisao (znaqe- Lokalna iner ija Promena kinetiqke Uti aj vrtlonosti
e) energije u prostoru (rotU~ = 2~ω)
Konvektivna iner ija
Matematiqke Linearni qlan Nelinearni~ qlanovi - nelinearni kvadrat-
karakteristike prvog reda ni qlan (U · ∇)U~
Aproksima ija Pri U poten ijalnom st-
sta ionarnom rujau jednaka nuli.
strujau jednaka Rexea su harmonij-
nuli ske funk ije.
Pri veoma sporom Pri veoma sporom
strujau jednaka strujau jednaka
nuli nuli
Tabela 4.1: Fiziqko znaqee, matematiqka priroda i izvesne aproksima ije iner ijalne sile.

4.5.4 Ubrzae, tj. iner ijalna sila u prirodnim koordinatama

Za primenu, a naroqito pri izuqavau jednodimenzijskih strujaa fluida, potrebno je raspolagati sa
izrazima za tangentno i normalno ubrzae, tj. sa izrazima za komponente iner ijalne sile u prav ima
trajektorija i strujni a, kao i u prav ima ortogonalnim na ih (slika 4.15).
Za sluqaj nesta ionarnog strujaa (sl. 4.15(v)) a nije vixe odreÆeno izrazom U ve izrazom + U .
∂U ∂U ∂U

U tom i u se zamix a fiksna kriva (L) koja se u trenutku t poklapa sa strujni om (sl. 4.15(v)) i na kojoj
s ∂s ∂t ∂s

se u tom trenutku nalazi fluidni deli qije se kretae posmatra. Brzina tog fluidnog delia u trenutku
t je U (s, t). Za vreme dt deli se pomeri u poloaj s + ds = s + U dt. Fluidni deli se kree du trajektorije
(T), ali poxto je u kriva (L) u trenutku t strujni a (S), i strujni a i trajektorija se poklapaju u taqki
u kojoj se nalazi fluidni deli, onda je takoÆe taqno rei, da deli prelazi rastojae ds du krive (L).
On ima tada brzinu U (t + dt, s + ds). Brzina fluidnog delia se u intervalu vremena dt promenila za
∂U
dU = U (t + dt, s + ds) − U (s, t) =
∂s
∂U
U dt +
∂t
dt, tako da je ubrzae

dU DU ∂U ∂U
as = ≡ = +U .
dt Dt ∂t ∂s
rag repla emen
MEHANIKA FLUIDA 69
• Vektor ubrzaa ~a fluidnog delia, koji se kree du krivolinijske trajektorije, razlae se osim na
ubrzae a i na normalno ubrzae a ( entripetalno ubrzae koje je usmereno ka entrukrivine 0 trajektorije
- sl. 4.15a). Ovo ubrzae je odreÆeno izrazom a = U /R, tako da je odgovarajua iner ijalna sila za fluidni
s n
2

deli dm = ρdV data izrazom ρ(U /R)dV .

n
2

~ fluidni t + dt : (T)
U
deli U (s + ds) U (t + dt, s + ds)

~s ~
fluidni (S) U

deli Ud
t
∂U
t : (S) ≡ (L)

dt
s = ∂U 6= 0
ds

U
=0 ∂t

=
R

∂t

ds
U (t, s)
~n t : U (s)
fluidni
0
(S)
deli
(a) (b) (v)
Slika 4.15: Ubrzae ~a = DU~ /Dt u~ prirodnim koordinatama (s, n). Oznake: (S) - strujni a; s -
duina koja raste u smeru brzine U ; ~s i ~n - jediniqni vektori u prav u tangente i normale na
(S); R - polupreqnik krivine (slika (a)); (b) sta ionarno strujae; (v) nesta ionarno strujae; (T)-
trajektorija; (L) - fiksna kriva koja se u odgovarajuemtrenutku t poklapa sa strujni om; a - ubrzae
fluidnog delia u prav u strujaa (tangentno ubrzae ) je promena u vremenu intenziteta brzine U
s

fluidnog delia (slika b): u trenutku t fluidni deli je u poloaju s, a u trenutku t + dt je u taqki
s+ds = s+U dt. Promena intenziteta brzine U = |U ~ | u vremenu dt je: dU = U (s+U dt)−U (s) = U dt, ∂U

tako da odavde sledi a = ≡  = U . Iner ijalna sila u prav u strujaa za fluidni
dU DU ∂U
deli ∂s

dm = ρdV iznosi ρdV U dV , a za nestix iv fluid (ρ = const) je dV .

s dt Dt ∂s 
∂U ∂ U2 ∂ U2
=ρ ∂s ∂s 2 ρ ∂s 2

Na osnovu prethodne analize i oznaka na sli i 4.15 proizilaze sledee rela ije:
D() ∂() ~ · ∇)(); ~ = |U
~ |~s = U~s; ~ |~s · ∇)() = U ∂ ()
~ · ∇)() = (|U
= + (U U U = U (s, t); (U
Dt ∂t ∂s

D()
Dt
=
∂()
∂t
+U
∂()
∂s
. (U = |U~ |) (4.40)
(4.41)
„ «
D ∂U ∂U U2
~a = (U~s) = +U ~s + ~n = as~s + an~n
Dt ∂t ∂s R
Kako je U~s = U~ i ∂U
∂t
+ U ∂U
∂s
= DU
Dt
moe se konaqno vektor ubrzaa napisati u obliku
(4.42)
„ «
~
DU DU U2 ∂U ∂U U2
~a = = ~s + ~
n= +U ~s + ~n.
Dt Dt R ∂t ∂s R
MEHANIKA FLUIDA 70
4.6 O metodama izvoÆea osnovnih jednaqina mehanike fluida
Saglasno prikazanom algoritmu na sli i 4.1, u ovom poglav u se obrazlae metodologija koja je usvojena
pri izvoÆeu jednaqine kontinuiteta, jednaqine koliqine kretaa i jednaqine energije.
Metodologija izvoÆea jednaqina

Jednaqine mehanike fluida Jednaqine mehanike fluida

u lokalnom obliku - u integralnom obliku -
diferen ijalne jednaqine zakoni konzerva ije (odraa)

Fluidni deli Elementarna fiksna Konaqna materijalna Konaqna fiksirana

Lagran zapremina zapremina - oblast prostora -
(dV , dA ) Ojler (dV , dA) Lagran (V , A ) kontrolna zapremina -
Ojler (V , A)
m m m m

integra ee po zapremini V

Jednaqine kontinuiteta, koliqine kretaa i energije (JKKKE) izvedene primenom Lagraneve metode,
tj. posmatraem pokretne elementarne (infinitezimalne) (dV ) ili konaqne (V ) kontrolne zapremine
strujnog prostora. Izbor jedne, ili vixe od ovih metoda zavisi od vrste problema koji se analizira i
m

prouqava!
Slika 4.16: Metodoloxka mapa izvoÆea osnovnih jednaqina mehanike fluida u diferen ijalnom i
integralnom obliku

• Metodologija u ovom kursu mehanike fluida: Iz didaktiqkih razloga i najoqiglednije fiziqke inter-
preta ije, naroqito pri primeni teorije za rexavae praktiqnih problema u mehani i fluida, prednost je
data izvoÆeu jednaqina iz ihovog integralnog oblika kako za materijalnu, tako i za kontrolnu zapreminu,
uz neophodno korixee fiziqko-matematiqkog pojma materijalnog izvoda. Ovakav pristup omoguuje:
1. Suxtinsko povezivae Lagraneve i Ojlerove metode, tj. materijalne i kontrolne zapremine, tj.
materijalnih sistema i fiksne oblasti (domena) prostora.
2. Fiziqki razum ivu primenu osnovnih zakona odraa (konzerva ije) mase, impilsa i energije pri
 MEHANIKA FLUIDA 71
izvoÆeu osnovnih jednaqina, kao i jasnu interpreta iju fiziqkog smisla pojedinih qlanova u ovim
jednaqinama.
3. Jednostavan i razum iv metod dobijaa JKKKE u diferen ijalnom obliku iz ihovih integralnih
oblika. Ovim postaje potpuno jasan i obrnut postupak, kada se iz diferen ijalnih oblika jednaqina
izvode ihovi integralni obli i.
4. U ineerskoj praksi su fiziqko razumevae i primene osnovnih jednaqina napisanih za svrsis-
hodno izabrane kontrolne zapremine i povrxi razmatranih tehniqkih sistema od ogromnog znaqaja!
Na primer, uprkos jednostavnoj formula iji zakona impulsa, tj. koliqine kretaa on ostaje i da e
najtei zakon nauke o strujau! Jedna od texkoa, koja ga takvim qini, je upravo i problem svrsis-
hodnog izbora kontrolne zapremine, pored svih drugih potrebnih znaa o strujnom po u.
5. Kroz primere i primenu bie demonstrirane i druge navedene metode izvoÆea jednaqina, kao i fiziqka
tumaqea osnovnih jednaqina mehanike fluida u diferen ijalnom i integralnom obliku. Nije i
formalna primena gotovih formula, izraza i jednaqina, ali jeste i fiziqko razumevae problema
i primena zakona, teorema i jednaqina u ihovom izvornom obliku! To je zadatak ineera i osnovni
smisao ineerstva uopxte!
frag repla emen
4.7 Zakon odraa mase - jednaqina kontinuiteta. Integral-
ni i diferen ijalni obli i. UvoÆee strujne funk ije
~n
t ~
U
izlaz ulaz izlaz
−

ulaz izlaz
dA ui ni > 0

Z
V m
− ~ · ~n dA
ρU
ui ni < 0 ui ni > 0
dA ~
U A

V
ulaz
~n
~n Z
ui ni < 0 ∂ρ
dV
t: ∂t
Am A V

V = Vm A

(a) (b)
Slika 4.17: (a) Integralni oblik jednaqine kontinuiteta za konaqni materijalni domen (materijal-
na zapremina V ) i za konaqni fiksirani domen prostora (kontrolna zapreminai V ) - u trenutku
t materijalna A i kontrolna povrx A se poklapaju; (b) Xematski prikaz pro esa definisanog
m

jednaqinom (4.47) za kontrolnu povrx A i kontrolnu zapreminu V .

m
MEHANIKA FLUIDA 72
4.7.1 Konaqna materijalna zapremina - materijalni izvod - Lagranev
metod
Zakon odraa mase - jednaqina kontinuiteta
Promena mase m materijalnog sistema, tj. odreÆene koliqine fluida zapremine V
tokom vremena jednaka je nuli (sl. 4.17a)
m

(4.43)
Z
D
ρ dV = 0
Dt
Vm

Z Z Z Z Z
D D D Dρ D(dV )
dm = (dm) = 0 ρdV = dV + ρ =
Dt Dt Dt Dt Dt
MASA u Vm (M) (Vm ) (V ) (V )

(4.43) (4.44)
Z „ «
D D Dρ
(dm) ≡ (ρdV ) = 0 = ~
+ ρdivU dV = 0
Dt Dt Dt
V

~ = D(dV ) 1
divU
Dt dV

Kako je zapremina V potpuno proizvo na, a podintegralna funk ija neprekdna, onda iz jednaqine konti-
nuiteta (4.44) u integralnom obliku sledi en diferen ijalni oblik.
Dρ
Dt
~ =0
+ ρdivU
∂ρ
∂t
~) = 0
+ div(ρU (4.45)

(1) Dρ =
∂ρ ~
+ U · gradρ
Lagran Dt ∂t
Ojler
(2) div(ρU~ ) = ρdivU~ + U~ · ∇ρ

Dρ
Dt
+ρ
∂ui
∂xi
=0
∂ρ
∂t
+
∂
∂xi
(ρui ) = 0 (4.46)
• Oqigledno je da se diferen iraem jednaqine (4.43) i korixeem defini ije diveregen ije brzine dobija
jednaqina kontinuiteta (4.45) kako sledi:
D Dρ D(dV ) Dρ ~ =0
(ρdV ) = dV + ρ = + ρdivU
Dt Dt Dt Dt
MEHANIKA FLUIDA 73
4.7.2 Konaqan domen (oblast) prostora - kontrolna zapremina - Ojlerov
metod
Promena mase u jedini i vremena u kontrolnoj zapremini =
P
ulaznih masenih protoka u kontrolnu zapreminu −
P
izlaznih masenih protoka iz kontrolne zapremine
slika 4.17(b)
(4.47)
Z I Z I
∂ρ ~ · ~n dA d
dV = − ρU ρdV = − ρui ni dA
∂t dt
V A V A

Promena ukupne mase m fluida unutar zapremine V jednaka je enom fluksu,

tj. masenom protoku kroz kontrolnu povrx A.
slika 4.17(b)
(4.47 )
Z I
d ~ · ~n dA ′
ρdV = − ρU
dt

Vae sledee rela ije:

V A

Lajbni ovo pravilo (4.48)

Z Z Z
d ∂ ∂ρ
ρdV = ρdV = dV −
dt ∂t ∂t
V V V

formula Gaus-Ostrogradskog (4.49)

I Z
~ ·~
ρU n dA = ~ )dV
∇ · (ρU −

Zamena redosleda diferen iraa i integra ea kod zapreminskog integrala (4.48) je mogua, jer je
A V

zapremina V fiksna - kontrolna, pa su grani e integrala konstantne, i tada vai Lajbni ovo pravilo
diferen iraa pod znakom integrala! Iz rela ije (4.47), odnosno (4.47 ) dobija se, pomou rela ija (4.48) i
(4.49) jednaqina kontinuiteta u integralnom obliku
′

(4.50)
Z „ «
∂ρ ~ dV = 0.
+ divρU
∂t
V

Kontrolna zapremina V je potpuno proizvo na pa integrand mora biti jednak nuli, tako da se iz (4.50) dobija
jednaqina kontinuiteta u diferen ijalnom obliku
∂ρ
∂t
~ =0
+ div(ρU) ⇔
Dρ
Dt
~ = 0.
+ ρ∇ · U (4.51)
Oqigledna je ekvivalentnost, tj. identiqnost izraza (4.45) i (4.51). Uoqiti razliqite metode pomou
kojih su ove jednaqine dobijene!
MEHANIKA FLUIDA 74
4.7.3 Analiza jednaqine kontinuiteta
~ = 1 D(dV ) = − 1 Dρ - fiziqko znaqee divergen ije brzine kao relativne izdaxnosti strujnog
• divU
po a ! dV Dt ρ Dt

• Promena gustine jednog fluidnog delia (Dρ/Dt)

∂ρ ~
∂t
~ = 0.
+ U · gradρ +ρdivU (4.52)
| {z }
Dρ
Dt

Konvektivni izvod je korespodentan sa Langranevim opisom jer definixe promenu u prav u brzine
fluidnog delia.
• Uslov nestix ivosti fluida - jednaqina kontinuiteta za nestix iv homogen ili nehomogen fluid.

Dρ
Dt
=0 =⇒ ~ =0
divU ⇔
∂ui
∂xi
=0 (4.53)
• Jednaqina (4.52) moe da se napixe u obliku koji povezuje promenu gustine i zapremine fluidnog delia
1 Dρ
ρ Dt
+
1 D(dV )
dV Dt
= 0. (4.54)
• Ako u svakoj taqki strujnog po a divU~ = 0 onda se iz izraza (4.52) dobijaju sledei zak uq i
(a)
Dρ
=0
Dt

∗ ρ = const u elom prostoru (za sve fluidne delie) → nestix iv homogen fluid !
∗ ρ = cont , i = 1, 2, . . . , k, . . . ρ 6= ρ → svaki fluidni deli ima konstantu gustinu, ali se
ona razlikuje od delia do delia → nestix iv nehomogen fluid !
i i k

(b) ∂ρ ~
+ U · gradρ = 0
ako je po e gustine sta ionarno (∂ρ/∂t) onda su vektori U~ i gradρ meÆusobno upravni. Ovo je
∂t

strujae nestix ivog fluida u slojevima iste (konstantne) gustine; svi fluidni delii jednake
konstantne gustine rasporeÆeni su u jednom sloju i gustina se razlikuje od sloja do sloja; ovo je
sluqaj strujaa stratifikovanog fluida.

4.7.4 UvoÆee strujne funk ije

• Uslov poten ijalnog strujaa 2~ ~ = 0 ispuen je poten ijalnom funk ijom ϕ(x, y, z, t), tj. U
ω = rotU ~ =
gradϕ, koja zadovo ava Laplasovu diferen ijalnu jednaqinu ∆ϕ = 0.
• Za ravansko i sta ionarno strujae (w = 0, ∂/∂z = 0, ∂/∂t = 0, u(x, y), v(x, y)) nestix ivog fluida
jednaqina kontinuiteta ∂u ∂v
~ =0
divU =⇒ + =0

zadovo ena je strujnom funk ijom ψ(x, y)

∂x ∂y

u=
∂ψ
∂y
, v=−
∂ψ
∂x
(4.55)
• Ako je strujae i poten ijalno, onda vae rela ije
u=
∂ψ
∂y
=
∂ϕ
∂x
, v=−
∂ψ
∂x
=
∂ϕ
∂y
(4.56)
 MEHANIKA FLUIDA 75
tako da i strujna funk ija ψ zadovo ava Laplasovu jednaqinu
∂2ψ
∂x 2
+
∂2ψ
∂y 2
=0 ⇔ ∆ψ = 0 . (4.57)
PSfrag repla emen Jednaqine (4.56) se nazivaju Koxi-Rimanove (Cau hy-Riemann) diferen ijalne jednaqine koje imaju
vrlo veliku ulogu u mehani i fluida. ihova analiza, kao i analiza analitiqkihfunk ija kompleksne
promeive i kompleksnog poten ijala w(z) = ϕ(x, y) + iψ(x, y), gde je z = x + iy i i = −1 prevazilaze
√

okvire ovog kursa mehanike fluida.

−
→
dl
y
ψB
dy
B
dx
a
b
−
→ ψ = const ~n
dl ~n ~n
∇ψ −
→
dl
~
U
~n(a, b) , −
→
dl(dx, dy)

∇ϕ −
→
dl · ~n = adx + bdy
ψA
√
A |~n| = a2 + b2 = 1

0 ~
U x 
dy dx

v ~n = ,−
dl dl
u

Slika 4.18: Fiziqko znaqee strujne funk ije ψ u ravanskom strujau. Ortogonalna mrea struj-
ni a (ψ = const) i ekvipoten ijalnih linija (ϕ = const).
• Funk ije i imaju vana fiziqka svojstva!
ϕ ψ

1. Za linije ψ = const vai rela ija

„ «
∂ψ ∂ψ dy v
dψ = dx + dy = −vdx + udy = 0 =⇒ = .
∂x ∂y dx ψ=const u

Odavde sledi da su linije ψ = const strujni e! Analizirati ovaj rezultat u skladu sa ranije
razmatranom defini ijom familije strujni a! U tom smislu je svrsishodno navesti rela iju
~ · gradψ = u ∂ψ + v ∂ψ = 0
U
∂x ∂y

2. Za ekvipoten ijalne linije ϕ = const takoÆe vae rela ije

„ «
∂ϕ ∂ϕ dy u
dϕ = dx + dy = udx + vdy = 0 =⇒ =− .
∂x ∂y dx ϕ=const v

Dakle, strujni e ψ = const i ekvipoten ijalne linije ϕ = const predstav aju familiju meÆusobno
ortogonalnih trajektorija, tj. formiraju ortogonalnu mreu (sl. 4.18). Oqigledno je da se do
ovog rezultat dolazi i pomou Koxi-Rimanovih jednaqina (4.56) kako sledi (sl. 4.18)
∂ψ ∂ϕ ∂ψ ∂ϕ
gradψ · gradϕ = + = −vu + uv = 0
∂x ∂x ∂y ∂y

Familija strujni a ψ = const formira strujnu sliku u ravni strujaa!

3. Za zapreminski protok V̇ izmeÆu dve strujni e u ravanskom strujau izmeÆu dve strujni e u
MEHANIKA FLUIDA 76
ravanskom strujau za jediniqnu visinu u prav u ose 0z upravne na sturujnu ravan vai rela ije
(slika 4.18)
(4.58)
ZB ZB » „ « – ZB
~ · ~n) dl = ∂ψ ∂ψ
V̇AB = (U dy + − (−dx) = dψ = ψB − ψA
| {z } ∂y ∂x
A A A
dV̇

Zapreminski protok ne zavisi od obliak krive koja spaja taqke A i B i jednak je razli i vrednosti
strujne funk ije u ovim taqkama!

4.7.5 Interpreta ija promene u vremenu integrala fiziqke veliqine f (~r, t)

po materijalnoj zapremini pomou integrala te fiziqke veliqine po
fiksnoj kontrolnoj zapremini (metode Lagrana i Ojlera)
Na osnovu analize razliqitih metoda pri izvoÆeu jednaqine kontinuiteta, saglasno jednaqinama (4.43),
(4.44) i(4.47) zak uqujese da se promene u vremenu materijalnog integralamoe izraqunatizamenom redosleda
integra ea i diferen iraa. Time se promeiva oblast V = V (t) zameuje sa fiksnom oblaxu V , koja
se u trenutku t poklapa sa promeivom oblaxu V , (sl. 4.17a). Ta promena se definixe integralom
m

(4.59)
Z
D
ρf dV
Dt
Vm =V (t)

u kome je f = f (~r, t) fiziqka veliqina (skalar ili vektor) svedena na jedini u mase fluida. MeÆutim, iako se
domen intergra ije, tj, zapremina V mea u vremenu (grani e zapreminskog integrala su funk ije vremena),
masa fluida koja se nalazi u toj materijalnoj zapremini je konstantna u svakom trenutku! U saglasnosti
m

sa tim zapreminski integral (4.59) prevodi se u integral po masi pomou sledee rela ije ρdV = dm kako
sledi
(4.60)
Z Z Z Z Z
D D D Df Df
ρf dV = f dm = (f dm) = dm = ρ dV.
Dt Dt Dt Dt Dt
Vm =V (t) M M M Vm
(masa u Vm ) (masa u Vm )

• Oblast integra ea konstantna

• Masa dm fluidnog delia konstantna
• f i Df /Dt su neprekidne funk ije
• Lajbni ovo pravilo - diferen irae pod
znakom integrala
Rezultat posledeg integrala u (4.60) se ne mea ako se promeiva oblast, tj. materijalna zapremina
V = V (t) zameni sa fiksnom (nepokretnom) oblaxu, tj. kontrolnom zapreminom V koja se u trenutku t
poklapa sa V (sl. 4.17a), tako da se dobija suxtinski rezultat
m m

(4.61)
Z Z
D Df
ρf dV = ρ dV
Dt Dt
Vm V

Dakle, pri materijalnoj formula iji fiziqkih zakona, tj. zakona odraa mase, impulsa i energije izvodi
po vremenu materijalnih integrala se mogu zameniti zapreminskim integralima!
Rela ija (4.61) izvedena je korixeem zakona o odrau mase, tj. jednaqine kontinuiteta. SvoÆee
vremenske promene materijalnog zapreminskog integrala na zapreminski integral sa fisknim grani ama je
MEHANIKA FLUIDA 77
qistekinematiqkeprirode. Analogno se, korixeem izraza (4.17) koji odreÆuje fiziqkismisao divergen ije
brzine, razmatra se i sledei izraz:
D
Z
f dV =
D
Z
f vdm
4.60
=
Z
D(
(f v)dm =
)
Z
Df
Z
dV + f
D(dV ) 4.17
=
Z „
Df
«
~ dV.
+ f divU
( )
Dt Dt Dt Dt Dt Dt
Vm M V V V V
| {z }

1 Ovaj izraz je mogue

v=
ρ dobiti direktnim
diferen iraem
Z
D
f dV
Dt
Vm

Tako se dobija jox jedan bitan rezultat

(4.62)
Z Z „ «
D Df ~
f dV = + f divU dV
Dt Dt
Vm V

koji daje vezu izmeÆu promene fiziqkih po a i materijalnoj (V ) i (V ) kontrolnoj zapremini. m

Rela ije (4.61) i (4.62) imaju fundamentalno fiziqko

i matematiqko znaqee!
Transforma ija izraza (4.62)
U podpoglav u 4.7.2 jednaqina kontinuitetaje data u obliku (4.47) koja je od izuzetne vanosti za primenu
u praksi ! Iz tih razloga je korisno izvrxiti transforma iju izraz (4.62), da bi se doveo na analogni oblik
obliku (4.47), koji je povo an za direktnu praktiqnu primenu. U tom i u se najpre koristi defini ija
materijalnog izvoda tako da (4.62) glasi
(4.63)
Z Z » – Z » – Z » –
D ∂f ~ · ∇f + f ∇ · U
~ dV = ∂f ~ ) dV = ∂f ∂
f dV = +U + div(f U + (f u ) dV. i
Dt ∂t | {z } ∂t ∂t ∂x i
Vm V ~)
∇·(f U V V

Ako je f proizvo no tenzorsko po e bilo kog stepena, koje je u V zajedno sa svojim par ijalnim izvodima
neprekidno, onda vai integralna formula Gaus-Ostrogradskog
(4.64)
Z Z Z Z
∂f
∇f dV = f~ndA ⇔ = f n dA. i
∂x i
V A V A

Povrx A je orijentisana graniqna povrx zapremine V , a jediniqni vektor normale ~n je pozitivan kada je
usmeren napo e. Transforma ijom integrala po zapremini u integral po povrxi saglasno formuli (4.64)
rela ija (4.63) se svodi na oblik
Z Z Z
D
Dt
f dV =
∂f
∂t
dV + ~ ·~
fU n dA (4.65)
Vm V A

Brzina promene Lokalna pro- Konvektivna promena

ukupnog f mena ukupnog f tj. fluks ukupnog f
u materijalnoj u kontrolnoj kroz kontrolnu
zapremini zapremini povrx
| {z } | {z }
Lagran Ojler
 MEHANIKA FLUIDA 78
Na sli i 4.19 je dato tumaqee i fiziqko znaqee pojedinih qlanova koji figurixu u izrazu (4.65).
Materijalna zapremina u trenutku t + dt ~n
rag repla emen
~ · ~n dA dt
U
t t : V = Vm , A = A m
∂f
A
∂t
Am u i ni > 0
M ~n
~
U f
~n dA ~n
dA
u i ni < 0 ~
U
~ · ~n dA dt
U

- lokalna promena f (promena f tokom vremena u V )

Z Z
∂f d
dV ≡ f dV
∂t dt
V V

- konvektivni deo promene f - fluks veliqine f brzinom fluida U~

Z Z
~ · ~n dA =
fU f ui ni dA
A A kroz kontrolnu povrx A
Slika 4.19: Fiziqko tumaqee promene ukupnog po a fiziqke veliqine f (~r, t) u materijalnoj (V )
i kontronoj (V ) zapremini. U trenutku t kontrolna zapremina je jednaka materijalnoj, a kontrolna m

povrx A se poklapa sa materijalnom povrxi A . m

Oqigledno je da se svi izvedeni obli i jednaqine kontinuiteta jednostavno dobijaju iz ovih izraza u koje
treba uvrstiti f = ρ ili f = 1 u izraze (4.59)-(4.61)!
• Izrazi (4.65) i (4.62) su identiqni! Oni predstav ajuprvi i drugioblik Rejnolds-Lajbni ove teoreme
prenosa !
• U qemu je znaqaj jednaqine (4.65) i zaxto je ona pogodna za rexavae konkrektnih praktiqnih problema?
Mogue je odgovoriti na ovaj naqin:
1. Jednaqina (4.65), svojim fiziqkim znaqeem direktno povezuje Lagranevu i Ojlerovu metodu
i daje smisao ihove primene. Ova jednaqina suxtinski predstav a uopxtee jednaqine (4.33)
kojom se definixe materijalni izvod fiziqke veliqine fluidnog delia, dok (4.65) obuhvata sve
delie koji formiraju materijalnu zapreminu!
2. Oblik kontrolne zapremine V , tj. grani e sistema A mogu da se tako izaberu, da najbo e odgovaraju
postav enom problemu i da na taj naqin znatno olakxaju rexavae praktiqnih zadataka!
3. Jednaqina (4.65) ne sadri prostorne izvode!
• Fiziqki smisao teoreme Gaus-Ostrogradskog dobija se iz teoreme prenosa (4.62) i (4.65), a sama formula
(4.64) sledi iz (4.62) i (4.65) kada se u ih formalno uvrsti f ≡ 1. Obraza Gausa-Ostrogradskog
izraava balans, tj. uravnoteavae fiziqkog po a u zapremini V i na enoj graniqnoj povrxi A.
Ako je to po e vektorsko po e brzinem onda formula
Z Z
~ · ~n dA =
U ~ dV
divU
A V
MEHANIKA FLUIDA 79
povezuje fluks brzinskog po a, tj. protok fluida kroz povrx A sa promenama unutar zapremine V
povezanim sa stix ivoxu fluida, odreÆenoj sa divU~ i sa eventualnim postojaem izvora i ponora
mase!
• Zak uqak
Izrazi (4.61) i (4.65) predstav aju mono matematiqko oruÆe kojim se relativno
lako, ali xto je jox vanije, fiziqki razum ivo iz fiziqkih zakona izvode
osnovne jednaqine mehanike fluida i iste primeuju za rexavae problema u
praksi! Rela ijom (4.62) se jednaqine napisane u integralnom obliku prevode u
ihov diferen ijalni oblik!

4.8 Zakon odraa (konzerva ije) impulsa - jednaqina koli-

qine kretaa. Ojlerova jednaqina. Integralni i dife-
ren ijalni obli i jednaqine koliqine kretaa
Primenom drugog utnovog zakona mehanike u mehani i fluida dobija se zakon impulsa, tj. jednaqina
koliqine kretaa.
• Defini ija 1 za materijalni sistem, tj. masu fluida u materijalnoj zapremini (Lagranev metod)

Promena koliqine kretaa uoqene mase fluida jednaka je zbiru impulsa svih
sila koje deluju na tu masu, tj. promena koliqine kretaa u vremenu jednaka je
rezultujuoj sili koja tu promenu izaziva.
• Defini ija 2 za fiksni oblast prostora, tj. za kontrolnu zapreminu (Ojlerov metod)

Promena koliqine kretaa u vremenu u kontrolnoj zapremini =

P
ulaznih flukseva koliqine kretaa u zapreminu −
P
izlaznih flukseva koliqine kretaa u zapreminu +
P
sila koje deluju na masu fluida u zapremini.
Ekvivalentnost ovih defini ija zakona koliqine kretaa matematiqki je izraena rela ijom (4.65).
Promena koliqine kretaa odreÆene mase fluida u vremenu matematiqki je definisana izvodom koliqine
kretaa po vremenu kako sledi
(4.66)
Z Z I
D ~ dV ~ dV
ρU = ρF + −p ~
n dA.
Dt
Vm Vm Am
| {z } | {z } | {z }

(neviskozan fluid)
−−→
DK ~a ~m ~n
R
∝R R
Dt

Na osnovu prethodnih razmatraa mogu se na desnoj strani jednaqine (4.66) vremenskim promen ivi domen
integra ea, bez ikakvog ograniqea opxtosti, zameniti fisknim (kontrolnim, nezavisnim od vremena)
domenima (oblastima) integra ije. Primenom (4.61) na levu stranu jednaqine (4.66) i korixeem izraza
(4.64) za transforma iju qlana koji definixe povrxinske sile u (4.66), rela ija (4.66) dobija oblik
f =U~ u (4.61)

(4.66) (4.67)
Z !
DU~
ρ ~ + gradp dV = 0
− ρF
Dt
V

(4.61)
(4.64)
MEHANIKA FLUIDA 80
Saglasno pretpostav io neprekidnostipodintegralnefunk ije(integranda)kao i proizvo nostioblasti
integra ije V , mogue je iz integralnog oblika jednaqine koliqine kretaa (4.67) dobiti en diferen ijalni
oblik, tj. Ojlerovu jednaqinu dinamike neviskoznog fluida
ρ
~
DU
Dt
~ − gradp
= ρF Leonhard Euler (1707 − 1783) (4.68)
Skalarni obli i Ojlerove jednaqine (4.68) u indeksnom zapisu glase
ρ
Dui
Dt
= ρFi −
∂p
∂xi
←→
∂
∂t
(ρui ) +
∂
∂xj
(ρui uj ) = ρFi −
∂p
∂xi
(4.69)
pri qemu je korixen materijalni izvod i jednaqina kontinuiteta + ∂ρ ∂(ρuj )
= 0. Za sluqaj U
~ = 0 jednaqine
(4.68) i (4.69) se svode na Ojlerovu jednaqinu statike fluida !
∂t ∂xj

• Zakonu koliqine kretaa u integralnom obliku pripada u tehniqkoj primeni posebno znaqajna uloga, ako
se napixe u obliku u kome su integrali u (4.66) izraeni pomou povrxinskih integrala! To se postie na
dva naqina. Orvi je xto je u praksi najqexi sluqaj, da se jednaqina koliqine kretaa dobije matematiqkom
formula ijom defini ije 2 (Ojlerov metod). Takav pristup dovodi direktnim putem do jednaqine (4.71)!
Drugi naqin je povezan sa jednaqinom (4.66), koji je matematiqka interpreta ija defini ije 1 . U tom i u
se leva strana jednaqine (4.66) transformixe pomou rela ija (4.63)-(4.65) uvrxtavaem u ih izraza sa
fiziqku veliqinu f u obliku f = ρU~ , tako da jednaqina koliqine kretaa dobija oblik
(4.70)
Z ~ I Z I
∂(ρU) ~ (U
~ · ~n) dA ~ dV
dV + ρU = ρF − p~
n dA
∂t
V A V A

| {z } | {z } | {z } | {z }
1 2 3 4
1 - Lokalna promena koliqine kretaa - potrebno poznavae strujnih veliqina u zapremini !
2 - Konvektivna promena ≡ fluks koliqine kretaa kroz povrx - ovde se pojav uju promeive samo
na grani i !
3 - Masena sila koja deluje na masu u zapremini
4 - Povrxinska sila koja svoje dejstvo na masu u zapremini ostvaruje preko grani e (povrxi)
Jednaqina (4.70) predstav a jednaqinu koliqine kretaa za kontrolnu zapreminu V i kontrolnu povrx
A i qesto se pixe u obliku koji daje eno puno fiziqko znaqee, saglasno defini iji 2 (Ojlerova metoda)

(4.71)
Z I Z I
∂ ~ dV = − ~ (U
~ · ~n)dA + ~ dV −
ρU ρU ρF p~n dA.
∂t
V A V A

I II III IV

Fiziqko znaqee pojedinih qlanova (slika 4.19)

I - Ukupna promena koliqine kretaa u zapremini V .

II - Fluks (prenos) koliqine kretaa kroz povrx A ≡ (ulaz)-(izlaz) koliqine kretaa kroz A u jedini-
i vremena
MEHANIKA FLUIDA 81
III - Rezultujua masena sila R~ koja deluje na masu fluida u zapremini V .
m

IV - Rezultujua povrxinska sila R~ koja preko povrxi A ostvaruje svoje dejstvo na masu fluida u zapre-
n

mini V
U izrazu (4.71) vai Lajbni ovo pravilo: ∂t∂
Z Z Z
∂f d
f dV = dV = f dV
∂t dt
V V V

Izraz (4.66) odgovara defini ija 1 ! Izraz (4.71) odgovara defini iji 2 !
Integral na levoj strani jednaqine (4.71) ne moe da se prevede u integral po povrxi! Zbog toga jednaqine
(4.70) i (4.71) imaju pomenuti znaqaj naroqito pri sta ionarnom strujau, kada ovaj integral isqezava!
Zapreminski integral na desnim stranama jednaqina (4.70) i (4.71) moe da se izrazi pomou povrxinskog
integrala kada masene sile F~ mogu da se prikau kao gradijent izvesne skalarne funk ije Φ, tj. kada je
ρF~ = gradΦ. Pri tome je uslov ∇ × (ρF~ ) = 0 potreban i dovo an uslov za egzisten iju poten ijala Φ masene
sile! U tom sluqaju vai rela ija
(4.72)
Z Z I
ρF~ dV = gradΦ dV = Φ~n dA
V V A

Za sta ionarno strujae (∂()/∂t = 0) zapreminski integral na levim stranama

jednaqine (4.70) i (4.71) je jednak nuli ! Za proraqun su potrebne vrednosti
fiziqkih veliqina samo na kontrolnoj povrxi!
Jednaqina koliqine kretaa za primenu u praksi za sluqaj sta ionarnog strujaa i ρF~ = gradΦ ima
najqexe korixen oblik
(4.73)
I I
ρU~ (U
~ · ~n)dA = (Φ − p)~n dA
A A

U literaturi se definixe impulsna sila R~ izrazom i

(4.74)
I
~i = −
R ~ (U
ρU ~ ·~
n)dA,
A

koja je lokalno paralelna brzini U~ i uvek je usmerena ka unutraxosti kontrolne zapremine ! Za praktiqnu
primenu jednaqina koliqine kretaa se izraava pomou sila u vrlo jednostavnom obliku
R~ +R~ +Ri
~ = 0. m n (4.75)
Znaqaj zakona koliqine kretaa je da se na osnovu strujnih parametara na grani ima mogu izraqunati
sile, tj. ihovo dejstvo! Za primenu je bitan svrsishodan izbor kontrolne zapremine. Pri tome su potrebna
mnoga znaa o strujau. Nepoznate strujne veliqine u unutraxosti kontrolne zapremine se ne pojav uju
u zakonu impulda, ali su pojave i fiziqke veliqine na kontrolnoj povrxi vrlo znaqajne. Zato ove povrxi,
tj. grani e zapremine treba tako birati, da se integrali xto je mogue lakxe izraqunaju! Vano je, da
osim sta ionarnosti nikakve druge pretpostavke nisu potrebne. Naroqito je vano napomenuti, da se u ova
razmatraa mogu uk uqiti i strujaa viskoznog fluida! Gubi i se ovde obuhvataju dodavaem i proraqunom
strujnih veliqina na grani ama strujnog prostora, tj. na kontrolnoj povrxi. Primeri e vrlo ilustrativno
i ubed ivo ukazati na veliki znaqaj zakona koliqine kretaa u mehani i fluida.
Za praktiqnu primenu pogodan je skalarni oblik jednaqine (4.71)
(4.76)
Z I Z I
∂
ρu dV = − ρu u n dA + ρF dV − pn dA,
i i j j i i
∂t
V A V A
MEHANIKA FLUIDA 82
koji se onda lako prilagoÆava usvojenom Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu u kome se definixe
odgovarajui problem i kontrolna zapremina.
Veoma vano je, zbog razumevaa meÆusobne povezanosti diferen ijalnih i integralnihoblika osnovnih
jednaqina, naglasiti da se (4.76) dobija intergra eem Ojlerove jednaqine (??) po kotrolnoj zapremini
fiksnog domena u prostoru
(4.77)
Z Z Z „ «
∂(ρu ) i ∂ ∂p
=− (ρu u )dV + ρF −
i j dV. i
∂t ∂x j ∂x i
V V V

Primenom formule Gausa-Ostrogradskog (4.64) na dva qlana desne strae jednaqine (4.77), jednaqina (4.77) se
transformixe u jednaqinu (4.76).
U Dekartovim pravouglim koordinatama je U~ = u~i + v~j + w~k tako da se x komponenta vektorske jednaqine
(4.71) dobija kada se u (4.76) uvrsti i = 1 (u = u) kako sledi
1

Z I Z I
∂(ρu) ~ · ~n)dA +
=− ρu(U ρFx dV − pnx dA.
∂t
V A V A

Analogno se iz (4.77) dobija skalarni oblik jednaqine u prav u x ose

Z » –
∂(ρu) ~ ) − ρFx + ∂p dV = 0
+ ∇ · (ρuU
∂t ∂x
V

koji se svodi na diferen ijalnu jednaqinu (4.69) za i = 1. Komponente u prav ima osa y i z slede na isti
naqin. Skalarni obli i vektorske jednaqina (4.73) u sluqaju F~ = 0, tj. Φ = 0 glase
~ ) = − ∂p ,
∇ · (ρuU ~ ) = − ∂p ,
∇ · (ρv U ~ = − ∂p .
∇ · (ρwU)
∂x ∂y ∂z

4.9 Zakon momenta koliqine kretaa

Ovaj zakon je vaan za mnogobrojne primene, posebno u oblasti strujnih maxina. Zasniva se na zakonu
koliqine kretaa, tj. prethodno odreÆenim silama i omoguuje odreÆivae razmeene snage.
Defini ija: Promena u vremenu momenta koliqine kretaa uoqene mase fluida jednaka je sumi
momenata masenih i povrxinskih sila koje deluju na tu masu

Analogno izvoÆeu i analizi jednaqine koliqine kretaa dobija se izraz

(4.78)
Z ~) I
∂ρ(~r × U ~ )(U
~ ·~
X
~ m,n
dV + ρ(~r × U n)dA = M
∂t
V A

u kome desna strana oznaqava sumu momenata svih sila, a ~r je vektor poloaja. Primeri najbo e ilustruju
vanu primenu jednaqine (4.78). Diskusija je sliqna kao i u sluqaju zakona koliqine kretaa.

4.10 Zakon odraa energije. Jednaqina energije u integral-

nom i diferen ijalnom obliku
Na potpuno analogan naqin kao xto su prethodno razmatrani bilansi mase i impulsa, razmatra se i bilans
energije. U ovom kursu mehanike fluida, meÆutim, analiza strujnih problema sa korixeem jednaqine
energije je elementarna. Iz tih razloga se opxti integralni i diferen ijalni obli i jednaqine energije
MEHANIKA FLUIDA 83
navode radi zatvaraa sistema jednaqina dinamike neviskoznog fluida, a u primerima se ovi opxti obli i
svode na dosta jednostavnije.
• Iz zakona energije izvodi se jednaqina energije u mehani i fluida.
• Defini ija u smislu Lagrana (materijalna zapremina - sistem)

Promena energije uoqene mase fluida jednaka je zbiru snaga svih sila
koje deluju na tu masu i energiji koju masa razmeni sa okolinom u jedni i
vremena.
(4.79)
Z „ « 2 Z I Z
D U ~ ·U~ dV − p U~ ·~
ρ e+ dV = ρF n dA + ρ q̇dV.
Dt 2
Vm V A V

Oznake: e - unutraxa energija po jedini i mase; U /2 - kinetiqka energija po jedini i mase; q̇

2

- razmeena energija u jedini i vremena po jedini i mase sa okolinom (q̇ > 0 - dovoÆee, q̇ < 0 -
odvoÆee); dva oblika razmene energije: (a) razmena toplote (provoÆeem, zraqeem), (b) mehaniqki
rad u jedini i vremena (snaga) (mehaniqkim putem - pumpa, ventilator, kompresor, turbina i drugo).
• Defini ija u smislu Ojlera (kontrolna zapremina)

Promena energije fluida u jedini i vremena u fiksnoj zapremini =

P
flukseva energije kroz povrx (zbir energija koje se neposredno prenose u jedini i
vremena masom fluida koja protiqe kroz povrx) +
P
snaga svih masenih sila koje deluju na fluid u zapremini +
P
snaga svih povrxinskih sila koje deluju na fluid u zapremini +
P
razmeenih energija (toplotne, mehaniqke)

(4.80)
Z „ « I „ « Z I Z
∂ U2 U2 ~ ~ ~ ~
ρ e+ dV = − ρ e + U ·~
n dA + ρF · U dV − p U · ~n + ρq̇ dV
∂t 2 2
V A V A V

Jednaqina (4.80) je jednaqina energije u integralnom obliku napisana za kontrolnu zapreminu. Ovaj
oblik jednaqineje pogodan za primenu u praksi. Jednaqina (4.80) je suxtinski prvi zakon termodinamike
primeen na strujae fluida.
• Diferen ijalni obli i jednaqine energije izvode se iz enih integralnih oblika analognim transfor-
ma ijama primeenih pri analizi jednaqine kontinuiteta i koliqine kretaa. Na primer, prevoÆeem
povrxinskih integrala u zapreminske u izrazu (4.80) i izjednaqavaem integranda sa nulom dobija se
(4.80 )
» „ «–2
» „ « –
2
∂ U U ~ = ρF ~ ·U
~ − ∇ · (pU)
~ + ρq̇. ′
ρ e+ +∇· ρ e+ U
∂t 2 2

Jednaqina (4.80 ) je par ijalna diferen ijalna jednaqina koja povezuje promeive veliqine strujnog
′

po a u datoj taqki prostora!

• U primerima pri rexavau konkretnih problema koriste se razliqiti obli i ovih jednaqina sa
razliqitim pretpostavkama. Na primer, u praksi se qesto jav a sluqaj sta ionarnog adijabatskog
(q̇ = 0) strujaa u kome se uti aj masenih sila moe zanemariti (F~ = 0).
• Diferen ijalni oblik jednaqine (4.79) je, saglasno defini iji materijalnog izvoda, ekvivalentan
izrazu (4.80 ) ′

(4.79 )
„ « 2
D U ~ ·U
~ − gradp · U
~ − pdivU
~. ′
ρ e+ = ρF
Dt 2
Sa jednaqinom energije uvedena je nova zavisno promeiva - unutraxa energija e!
• Da li jednaqine analizirane u ovoj glavi formiraju zatvoren sistem jednaqina Dinamike neviskoznog
fluida? Xta je sa poqetnim i graniqnim uslovima?
MEHANIKA FLUIDA 84
4.11 Zatvoren sistem jednaqina. Jednaqina staa. Poqetni i
graniqni uslovi
Saglasno mapi prikazanoj na sli i 4.1 u tabeli 4.2 se analizira broj osnovnih i konstitutivnihjednaqina,
kao i karakter i broj nepoznatih, tj. zavisno promeivih veliqina u i u sagledavaa problema zatvaraa
sistema jednaqina u Dinami i neviskoznog fluida.
Nepoznate Jednaqina staa. Ukupan Ukupan
Model veliqine Osnovne jednaqine Konstitutivne broj ne- broj
fluida (zavisno jednaqine. poznatih jednaqina
promeive)

1 jednaqina kontinuiteta ρ = const (nestix-

jednaqina koliqine kre- iv
•

Nestix iv ~, p homogen ili

taa (Ojlerova jednaqi- nehomogen
•
4 4
fluid
U
na) fluid)

2 jednaqina kontinuiteta
jednaqina koliqine kre- ,
• ρ = ρ(p)
Barotropan ~ , p, ρ
taa (Ojlerova jednaqi-
• p/ρ = const
, 5 5
fluid
U
na)
p/ρκ = const
p/ρκ = const

jednaqina staa
jednaqina kontinuiteta za
jednaqina koliqine kre- model idealnog
• f (p, ρ, T )
3
taa (Ojlerova jednaqi- gasa p = ρRT ;
•
Baroklin ~ , p, ρ, T 5 5
fluid
U
na) unutraxa ener-
• jednaqina energije gija fluida
e = cv T

Tabela 4.2: Formirae zatvorenog, tj. krunog sistema jednaqina u Dinami i neviskoznog fluida
Napomene:
(a) U modelu fluida 2 (ρ = ρ(p)) odreÆivae strujnog po a se obav a potpuno odvojeno, tj. nezavisno od
temperaturskog po a! Po e temperature T (~r, t), ako je potrebno, odreÆuje se iz jednaqine energije ili
jednaqine staa
(b) Umodelu fluida 3 (f (p, ρ, T ) = 0) su brzinsko i temperatursko po e meÆusobno spregnuta (kuplovana)
po a i jednaqine koliqine kretaa i energije se moraju zajedno rexavati!
(v) Diferen ijalni oblik jednaqine staa idealnog gasa, tj. Klapejronove (Clapeyron) jednaqine staa
p = ρRT dobija se logaritmovaem i diferen iraem kako sledi

p = ρRT
dp
p
−
dρ
ρ
−
dT
T
=0 (4.81)
Logaritmovae +
diferen irae
MEHANIKA FLUIDA 85
4.11.1 Poqetni i graniqni uslovi
Konvektivni deo ubrzaa, tj. qlan (U~ · ~n)U~ sa svojim komponentama u ∂u /∂x je izvor nelinearnosti
jednaqine koliqine kretaa, zbog qega su Ojlerove jednaqine veoma sloene za integra iju! Jasno je da
j i j

pri tome moraju biti i zadati i zadovo eni odgovarajui poqetni i graniqni uslovi.
• Poqetni uslovi: Potrebno je poznavati stae kretaa materijalnog sistema, tj. po a fiziqkih
veliqina u poqetnom trenutku t = t , na osnovu qega se odreÆuju vrednosti konstanti i time otklaa
neodreÆenost rexea:
0

0 0 0
~ , p, ρ, T, . . .
t = t : f (~r, t ) = f (~r), f = U (4.82)
• Graniqni uslovi su fiziqki uslovi koji moraju biti zadovo eni na grani ama fluida, tj. strujnog
po a. Ovi uslovi su vrlo razliqiti i zavise od vrste strujaa, kao i od prirode graniqnih povrxi
sa kojima je fluid u kontaktu (meÆudejstvu): unutraxa i spo axa strujaa, postojae ili odsustvo
slobodne povrxi, stae kretaa qvrstih ili teqnih (drugi fluid) grani a (graniqnih povrxi). Pri
ovome treba voditi raquna da se radi o neviskoznom fluidu.
• Qvrsta, pokretna i neporozna povrx (grani a) u kontaktu sa fluidom:
Defini ija graniqnoguslova: u svakoj taqki grani e, usvakom trenutkuvremena, komponenta relativne
brzine izmeÆu fluida i qvrste povrxi u prav u normale na povrx mora da ixqezne:
U ~ · ~n na qvrstoj povrxi!
~ · ~n = UA (4.83)
Oznake: U~ - brzina fluida, U~ - brzina pokretne povrxi A i ~n - jediniqni vektos normale povrxi
A. Iz jednaqine (4.83) sledi da je u svakoj taqki qvrste krute povrxi u svakom trenutku normalna
A

komponenta brzine fluida jednaka normalnoj komponenti brzine povrxi! Drugim reqima, normalne
komponente brzine fluida i krutog tela, tj. qvrste povrxi moraju imati isti prava , smer i intenzitet
na graniqnoj povrxi, inaqe bi se fluid odvojio od povrxi A ili protekao kroz u kao da je porozna
(promoqiva, propusna)! Za strujae bez odvajaa od qvrste fiksne neporozne povrxi vai
n na nepokretnoj (fiksnoj) qvrstoj povrxi!
~ ·~
U (4.84)
Iz (4.84) sledi da je normalna komponenta brzine U = U~ ·~n na nepokretnoj i neporoznoj qvrstoj povrxi
jednaka nuli.
n

• Korixee pojma materijalnog izvoda za defini iju graniqnih uslova. Neka je qvrsta povrx
A u izrazu (4.83), koja se kree relativno u odnosu na fluid, zadata jednaqinom

gradF
F (~r, t) = 0 −→ ~n = ±
|gradF |

gde je F (~r, t) skalarna funk ija poloaja i vremena, a ~n jediniqni vektor normale povrxi A. Na
primer, takva povrx moe da bude deformabilna qvrsta povrx koja je fiksna ili se kree kroz fluid.
To moe biti i kruta qvrsta povrx koja se kree u fluidu. Sada se graniqni uslov (4.83) definixe
uslovom
~ · gradF = U
U ~ · gradF na povrxi F (~r, t) = 0
A (4.83a)
Fiktivni qvrsti delii neprekidno formiraju qvrsu povrx pa svojim koordinatama x (t) (Lagran!)
zadovo avaju jednaqinu graniqne povrxi F [x(t), y(t), z(t), t] = 0 u svakom trenutku. Poxto je ukupna
i

(totalna) promena funk ije F jednaka nuli (dF/dt = 0) i kako je dx /dt = u dobija se (U~ (u , v , w ))
i A,i A A A A

∂F
∂t
+u
A
∂F
∂x
+vA
∂F
∂x
+w
∂F
∂z
= 0 ←→ U
A
~ · gradF = − ∂F .
A
∂t
(4.83b)
Koristei ovu rela iju, graniqni uslov (4.83a) izrava se u obliku
DF
=
∂F
+U~ · gradF = 0 na povrxi F (~r, t) = 0. (4.83v)
Dt ∂x

Ako je grani a formirana fiksnom krutom qvrstom povrxi zadatoj jednaqinom F (~r) = 0 onda se uslov
MEHANIKA FLUIDA 86
(4.83v) redukuje na
~ · gradF = 0
U na graniqnoj povrxi F (~r) = 0, (4.84a)
xto je ekvivalentno graniqnom uslovu (4.84). Ovi graniqni uslovi su kinematiqke prirode, pa se
postav a pitae xta je sa tangentnom komponentom brzine? U sluqaju neviskoznog fluida za u
ne postoji a priori neki fiziqki uslov. Za u se obiqno pretpostav a ona vrednost koja je saglasna sa
rexeem strujaa sa odgovarajuim uslovima. Naime, ovde nema "lep ea"fluida za zid, pa iz uslova
da je normalna komponenta jednaka nuli, sledi da je vektor brzine U~ u prav u tangente na graniqnu
povrx, koja se tada moe smatrati strujnom povrxi, tj. strujni om. Fluidni deli se kliza i kotr a
(ako je ~ω = 0) du konture tela, tj. povrxi A! Dakle, svaka strujni a moe da se zameni konturom
qvrstog tela! U slusqaju viskoznog fluida, meÆutim, viskoznost i relativnu tangen ijalnu brzinu
izmeÆu fluida i grani e svodi na nulu! O tome e biti reqi u Dinami i viskoznog fluida.
• Graniqni uslovi na slobodnoj povrxi. Svi ovi kinematiqki uslovi su ispueni ako je graniqna
povrx A slobodna povrx fluida zadata jednaqinom F (~r, t) = 0 ili F (~r) = 0. Pojav uje se, meÆutim,
dodatni dinamiqki uslov koji mora da bude zadovo en. Naime, pritisak u taqkama graniqne slobodne
povrxi mora biti jednak atmosferskom pritisku ! U mnogim sluqajevima pritisak na grani i je ili
konstantan, ili je funk ija prostorno-vremenske taqke.
MEHANIKA FLUIDA 87
4.12 ZAK
UQAK. Osnovne jednaqine dinamike neviskoznog
stix ivog fluida
Jednaqina kontinuiteta
(4.85)
Z I
d ~ · ~n dA = 0
ρdV + ρU
dt
V A

∂ρ
∂t
~) = 0
+ div(ρU (4.86)
Jednaqina koliqine kretaa Ojlerova jednaqina
⇔

(4.87)
Z I Z I
∂ ~ dV = − ~ (U
~ · ~n)dA + ~ dV −
ρU ρU ρF p~n dA
∂t
V A V A

ρ
Du
Dt
= ρFx −
∂p
∂x
, ρ
Dv
Dt
= ρFy −
∂p
∂y
, ρ
Dw
Dt
= ρFz −
∂p
∂z
(4.88)
Jednaqina energije
(4.89)
Z „ « I „ « Z I Z
∂ U2 U2 ~ ~ ·U
~ dV − p U
~ · ~n + ρq̇ dV
ρ e+ dV = − ρ e + U · ~n dA + ρF
∂t 2 2
V A V A V

(4.90)
» „ «– » „ « –
∂ U2 U2 ~ ~ ·U
~ − ∇ · (pU
~ ) + ρq̇
ρ e+ +∇· ρ e+ U = ρF
∂t 2 2

Unutraxa energija (idealni gas)

e = cv T (4.91)
Jednaqina staa (model idealnog gasa)
p = ρRT (4.92)

Ako je strujae sta ionarno (∂()/∂t = 0) i adijabatsko (q̇ = 0) i ako se uti aj masenih sila moe
zanemariti (F~ = 0) onda se jednaqine (4.89) i (4.90) mogu zameniti jednaqinom
h =h+
U
2
= const
0
2
(4.93)
pri qemu su
• h = e + (entalpija)
p
ρ
• h (totalna entalpija)
0

• Za idealan gas vae sledee rela ije:

R κR cp
e = cv T h = cp T cv = cp = κ=
κ −1 κ−1 cv
MEHANIKA FLUIDA 88
Upoglav ima koja slede, saglasno didaktiqko-pedagoxkojmapi za Dinamikuneviskoznog fluida prikazanoj
na sli i 4.1 izvedene jednaqine se rexavaju, uproxavaju i primeuju pri rexavau razliqitih praktiqnih
problema.
4.13 (BERNULIJEV integral) OJLEROVE jednaqine
D. Bernoulli, 1700-1782; L. Euler, 1707-1783

Ojlerove jednaqine se mogu integraliti pod izvesnim uslovima!

• Sila F ~ je konzervativna ako zavisi samo od poloaja - F~ = F
~ (~r) i ako je rotF
~ = 0. Tada je F
~ = gradΦ
gde je Φ = Φ (~r) funk ija sile.
F

F F

• Skalarna funk ija, tj. skalar G = −Φ je poten ijal sile ili poten ijalna energija. Vae rela ije
F

~ =0 → F
rotF ~ = gradΦ = −gradG ↔ konzervativna sila
F

• Barotropni fluidi ρ = ρ(p): d . Vae rela ije:

R dp dp
R dp ∇p
= ρ
→∇
ρ
= ρ ρ

Z
1 dp
ρ = ρ(p) → gradp = grad
ρ ρ

• Generalisani pritisak p G

za nestix iv homogen fluid (ρ = const)

pG = p − ρΦF

• Bernulijev troqlani izraz B definisan rela ijom

(4.94)
Z Z
U2 dp U2 dp
B≡ − ΦF + ≡ +G+
2 ρ(p) 2 ρ(p)

ima smisao ukupne mehaniqke energije jediniqne mase fluida u datoj taqki. Zaista, veliqina
~ ·U
U 2 /2 ≡ U predstav a kinetiqku energiju sraqunatu za jedini u
~ /2 mase, a qlan −Φ = G oznaqava
poten ijlnu energiju, gde je G poten ijal masene sile F . Veliqina (dp/ρ) , koja predstav a funk iju
F
R
~
pritiska, ima fiziqki smisao poten ijala (poten ijalne energije) zapreminskog dejstva sila pri-
tiska, tj. dejstva sila pritiska na jedini u mase fluida. Zaista, qlan ρ gradp izraava glavni
−1

(rezultujui) vektor sila pritiska u datoj taqki za jediniqnu masu fluida ili vektor zapreminskog
dejstva tih sila, tako da u izrazu grad[ (dp/ρ)] veliqina pod znakom gradijenta (dp/ρ) predstav a
R R

poten ijal tog dejstva. Ovde je, zbog pravilnog fiziqkom tumaqea, potrebno rei da pojam poten ijala
ili poten ijalne energije ne postoji za skalarna po a, kojima pripada i po e pritiska.
Pogledaj sliku 4.20 - datoteka stablo.pdf

4.13.1 Prvi integral Ojlerove jednaqine - Bernulijev integral

U transformisani oblik Ojlerove jednaqine (4.95), koji se istorijski u literaturi qesto naziva Lamb-
Gromekov oblik Ojlerove jednaqine uvrxtavaju se Bernulijeve pretpostavke o barotropnosti fluida (ρ =
ρ(p)) i konzervativnosti masenih sila (rotF ~ = gradΦ ) tako da se dobija Ojlerova jednaqina za
~ = 0 → F
Bernulijev model fluida (sl. 4.20)
F

(4.96)
„ Z «
∂U~ U 2
dp
+ grad −Φ + F
~ ×~
= 2U ω.
∂t 2 ρ
MEHANIKA FLUIDA 89
UvoÆeem pretpostavke sta ionarnog strujaa (∂()/∂t = 0) i mnoeem jednaqine (4.96) sa usmerenim
elementom strujni e −ds→, tj. sa vektorom brzine U~ izraz (4.96) se transformixe u rela iju (4.100) kako
sledi
!
. ~
U ~
U dB dB
~ ×~
gradB = 2U ω ~
·U → ~ · ∇B = U
U ·∇ B =0 → · gradB = =0 → ≡ ds B = 0
U U ds ds
→ B = const du strujni e!
du strujni e ψ = const) (4.100)
Z
U2 dp
B≡ +G+ = CB (ψ) ( onst
2 ρ(p)

Pri izvoÆeu izraza (4.100) korixena je rela ija (U~ × ~ω) · U ≡ 0 (vrednost mexovitog vektorskog proizvoda
u kome su dva ista vektora je identiqki jednaka nuli), kao i F~ = ∇Φ = −∇G. Konstanta C (ψ) ima istu
vrednost du jedne strujni e (ψ = const), ali ta vrednost moe, a i ne mora da se mea od strujni e do
F B

strujni e.
Bitno je da je u Bernulijevom integralu (4.100) zadrana vrtlonost, tj. da on
vai i za vrtlona strujaa (~ω 6= 0)!
• Bernulijeva teorema:
Pri sta ionarnom strujau neviskoznog barotropnog fluida u po u konzervativnih masenih
sila zbir kinetiqke energije fluida po jedini imase, poten ijala masenih sila po jedini i
mase i funk ije pritiska, tj. poten ijala zapreminskog dejstva povrxinskih sila se ne
mea, tj. ima stalnu vrednost du strujni e, a sa tim i u svim taqkama trajektorije fluidnog
delia, jer se u sta ionarnom strujau trajektorije i strujni e poklapaju.
Ovaj iskaz teoreme povezati sa izrazom (4.94) i fiziqkim znaqeem veliqine B!
Napomena: Matematiqke opera ije pri izvoÆeu Bernulijevog integrala (4.100) mogu da se prikau i na
sledei naqin:
1. U~ · ∇B = 0 → ∇B ⊥ U~ → d B = 0 → B = B(ψ) ( onst du strujni e) → Bernulijev integral (4.100)
s

2. DDtU~ = −∇ G + dpρ · U~ → DtD U2 = −U~ · ∇ G + dpρ −→ U~ · ∇B = 0

„ Z «. „ « „ 2Z «

za sta ionarno strujae (∂()/∂t).

“ ” “ ”
U2
~ · grad
D U2
=UDt 2 2

4.13.2 Analiza Bernulijeve teoreme u sluqajevima jednostavnijih baro-

tropnih pro esa
1. Sluqaj nestix ivog fluida (ρ = const) u po u sile Zem ine tee
z
(4.101)
)
ΦF = −gz U2 p
F~ = ~g ←→ ←→ + gz + = CB (ψ)
G = gz 2 ρ

Izraz (4.101) (sl. 4.20) napisan u obliku

U2
2g
+ z +
p
ρg
= const du strujni e
|{z}
geodezijska
|{z} |{z}
brzinska
visina visina
pijezometarska
visina
MEHANIKA FLUIDA 90
predstav a osnovnu jednaqinu u Hidrauli i, tako da klasiqna formula ija teoreme Bernulija glasi
U sta ionarnom strujau neviskozne nestix ive teqnosti u po u sile Zem ine tee
hidrauliqka visina koja je jednaka sumi brzinske, geodezijske i pijezometrijske visine, ima
stalnu vrednost du strujni e, trajektorije ili vrtlone linije.
• U sta ionarnom strujau je saglasno (4.96), takoÆe
„ «
~
ω dB
~
ω · gradB ≡ ω ·∇ B =ω = 0,
ω dl

gde d()/dl oznaqava diferen irae du luka krive vrtlone linije (~ω×→−dl = 0), tako da vai B =
const du vrtlone linije. Dakle, u sta ionarnom strujau vektor ~ ω×U ~ formira poten ijalno
vektorsko po e sa poten ijalom B!
• Oblik Bernulijeve jednaqine
p+ρ
U
2
2
= const (4.106)
koji sledi iz (4.101) kada je z = const, ili kada uti aj masenih sila moe da se zanemari u poreÆeu
sa povrxinskim silama, odnosno pritiskom, bie analiziran u poglav ima koja slede u vezi sa
pojmom pritiska.
2. Sluqaj kada je u svim taqkama strujnog prostora zadovo en uslov U~ × ω~ = 0.
U sta ionarnom strujau, saglasno jednaqinama (4.98) i (4.99) je ∇B = 0, odakle sledi jednaqina (4.104)
(a) ~
= C = const u svom prostoru ispuenom fluidom (4.104)
) Z
2
ω=0 U dp
(b) ~
∗
−→ +G+ B
ωkU ~ 2 ρ

Uslov paralelnosti U~ k ~ω → vrtlone linije se poklapaju sa strujni ama → spiralno kretae →

strujae u po u 'slobodnih' vrtloga koji se odvajaju na povrxima krila konaqnih dimenzija.
3. Obli i Bernulijevog integrala za izotermska i adijaba ka strujaa
U sluqaju strujaa stix ivog fluida (uglavnom gasova), izuzimajui strujaa u atmosferi, moe da
se zanemari uti aj masenih sila pa iz jednaqine (4.102) (sl. 4.20)
Z
U2 dp
+ = CB (ψ)
2 ρ

sledi:
(a) Izotermsko strujae (T = const, p/ρ = const, p/p 1 = ρ/ρ1 ) (sl. 4.20)
U2
2
+
p1
ρ1
ln
p
p1
=
U2
2
+
p1
ρ1
ln
ρ
ρ1
= const (4.107)
(b) Adijabatsko strujae [p/p 1 ,
= (ρ/ρ1 )κ ρ/ρ1 = (p/p1 )1/κ ℄ (sl. 4.20)
" „ « κ−1 #
U2 κ p1 p κ
− 1− = const;
2 κ − 1 ρ1 p1

(4.108)
" „ «κ −1 #
U2 κ p1 ρ
− 1− = const;
2 κ − 1 ρ1 ρ1
„ «
U 2 − U12 κ p p
+ − = 0.
2 κ−1 ρ ρ1
Indeks1 se odnosi na bilo koju proizvo no izabranu taqkuna strujni i, trajektorijiilivrtlonoj
liniji.
MEHANIKA FLUIDA 91
4.14 Bernulijeva jednaqina i ene primene
4.14.1 Analiza i izvoÆee Bernulijeve jednaqine pomou izraza (4.42) za
ubrzae u prirodnim koordinatama (s, n)
Ojlerova jednaqina je data izrazom (4.68). Uvrxtavaem rela ije (4.42) u (4.68) i skalarnim mnoeme
sa vektorom brzine U~ = U~s dobijaju se rela ije kako sledi
„ Z « ffi „ Z «
~
DU 2
~ − 1 gradp → DU ~s + U ~n = grad ΦF −
=F
dp ~ = U~s
·U → U
DU ~ · grad ΦF −
=U
dp
.
Dt ρ Dt R ρ Dt ρ

Desna strana jednaqine se izraava pomou materijalnog izvoda

! „ Z « „ Z «
D ~ ·U
U ~ D dp ∂ dp
= ΦF − − ΦF −
Dt 2 Dt ρ ∂t ρ

(4.109)
„ Z « „ Z «
D U2 dp ∂ dp
− ΦF + =− ΦF −
Dt 2 ρ ∂t ρ
Ako je strujae sta ionarno, onda sledi
„ Z «
∂() D U2 dp
=0 → − ΦF + =0
∂t Dt 2 ρ

du trajektorije i strujni e (4.110)

Z
U2 dp
− ΦF + = Const
2 ρ

Analizirati postupke kojima je izveden Bernulijev integral definisan rela ijom (4.110), tj. (4.100)!
4.14.2 Bernulijeva jednaqina za nesta ionarno strujae. Promena pritiska
u prav u upravnom na strujni e
Svrsishodno je Ojlerove jednaqine napisati u prirodnim koordinatama (s, n). U tom i u se izraz za
ubrzae (4.42) uvrxtava u Ojlerovu jednaqinu (4.68) tako da se saglasno oznakama na sli i 4.15, dobijaju
posle skalarnog mnoea sa jediniqnim vektorima ~s i ~n sledee jednaqine
∂U
∂t
+U
∂U
∂s
=F −
1 ∂p
ρ ∂s
s (4.111)
U2
R
= Fn −
1 ∂p
ρ ∂n
(4.112)
u kojima su: F = −g∂z/∂s i F = −g∂z/∂n, za F = ~g i osu z usmerenu vertikalno navixe. Jednaqina
(4.111) moe da se integrali du strujni e pri qemu konstanta zavisi od koordinate n u prav u normale
s n

na strujni u, tj. mea se, u opxtem sluqaju, od strujni e do strujni e. Razum ivo je da je rezultat te
integra ije, za sluqaj sta ionarnog strujaa Bernulijev integral (4.110) u kome je Φ = −gz.
Za nesta ionarno strujae nestix ivog fluida integra ee jednaqine (4.111) du strujni e od taqke
F

1 do taqke 2 daje izraz

(4.113)
Z 2
∂U (s, t) 1 1 2 2
ρ ds + p + ρU + ρgz = p + ρU + ρgz
2 2 2 1 1 1
∂t 2 2
1

koji prikazuje Bernulijevu jednaqinu nesta ionarnog strujaa nestix ivog fluida. Za tehniqku praksu su
interesantni sluqajevi kada je U = U (t), tj. kada brzina ne zavisi od s. Tada je U = U i ρ R (∂U/∂s)ds = 2

ρldU/dt, gde je l = s − s .
1 2 1

Jednaqina (4.112) odreÆuje promenu pritiska u prav u upravnom na strujni e. Ova jednaqina moe da se
2 1

integrali ako su poznate zavisnosti veliqina U i R od promeive n. Kada se zanemari uti aj masenih
 MEHANIKA FLUIDA 92
sila jednaqina dobija oblik:
∂p
∂n
= −ρ
U2
R
, (4.114)
gde je R polupreqnik krivine strujni e (sl. 4.15). Iz (4.114) sledi da pritisak raste u radijalnom
prav u od entra krivine napo e, tj. suprotno smeru normale ~n (sl. 4.15). Ovaj porast pritiska je u
ravnotei sa entrifugalnom silom, tj. postoji ravnotea sila u prav u upravnom na strujni u! Iz (4.114)
sledi da pritisak raste u radijalnom prav u od entra krivine napo e, tj. suprotno smeru normale ~n
(sl. 4.15). Ovaj porast pritiska je u ravnotei sa entrifugalnom silom, tj. postoji ravnotea sila u prav u
upravnom na strujni u! Kod pravolinijskih strujni a je R = ∞ i iz (4.114) sledi ∂p/∂n = 0, tj. pritisak
se ne mea u prav u upravnom na strujni e. Dakle, u jednom paralelnom strujau, tj. u pravolinijskoj
paralelnoj struji svuda vlada isti pritisak. Ako pri tome brzina na razliqitim strujni ama imaju
razliqitevrednosti, onda je oqiglednoda i konstanta C mora da ima razliqitevrednostina tim strujni ama,
jer je na svima ima pritisak isti!
B

4.14.3 Bernulijeva jednaqina za nestix iv fluid. Pojmovi dinamiqkog

rag repla emen i totalnog pritiska. Meree pritiska. Pitove i Pito-Prantlove
sonde. Pojam kavita ije
Bernulijeva jednaqina za strujae nestix ivog fluida u po u sile Zem ine tee data je izrazom (4.101)
(sl. 4.20)
U2
ρ + ρgz + p = CB (ψ)
2

proizvo na taqka na zaustavnoj strujni i diferen ijalni

manometar
z }| {

,
U∞ p∞
U
B′

zaustavna taqka
′
U =0 A
B
U, p p = p0
A O

Slika 4.21: (a) Opstrujavae tela. Pojam pritiska. (b) Prin ip Pito-Prantlove sonde (dinamiqki
pritisak) (H. Pitot, 1695-1771; L. Prantl, 1875-1953). Bernulijeva jednaqina je primeena du struj-
ni e A B .
′ ′

U mnogim strujaima u tehniqkoj praksi je ili z = const ili visinske razlike u strujnom po u ne igraju
neku veu ulogu. Tada je razlika pritisaka u razliqitim taqkama jedne strujni e odreÆena razlikama brzina
u tim taqkama. U tom sluqaju moe da se koristi jednostavan oblik Bernulijeve jednaqine
p+ρ
U2
2
= CB (4.115)
koja povezuje pritisak i brzinu u svakoj taqki strujnog po a. Konstanta C se odreÆuje pomou pogodnih
referentnih vrednosti na svakoj strujni i. Du strujni e koja prolazi kroz zaustavnu taqku ( U = 0)
B

vai Bernulijeva jednaqina (sl. 4.21a)

1 21
p + ρU = p + ρU = p
∞
2
∞
2
2
0 (4.116)
gde su:
• p - strujni (statiqki) pritisak (p = p ) s
 MEHANIKA FLUIDA 93
•
1 2
ρU - dinamiqki pritisak (p = p )
dyn d

- totalni (ukupni, zaustavni) pritisak (p = p = p )

2
• p0 0 tot zaust

Primene Bernulijeve jednaqine du odgovarajuih strujni a daju sledee rela ije (sl. 4.21(b)):
Strujni a AO : p + ρU = p A
1 2
0

Strujni a A B : p + ρU = p + ρU = p + ρU
2
′ ′ 1 2 1 2 1 2
A′ 2 B′ 2 B′ B 2

Taqka B je taqno na vertikali u odnosu na taqku B i obiqno van graniqnog sloja. U emu se pritisak u
′

prav u upravnom na prava strujaa praktiqno ne mea pa je p = p . Taqke A i A su vrlo bliske, a taqka ′

O je zaustavna taqka (Pitova sonda), tako da se iz gorih jednaqina dobija

B B′

(4.117)
r
ρ 2 pdyn
p0 − pB = U 2 =⇒ U=
| {z } 2 ρ
pdyn

Sa Pito-Prantlovom sondom moe da se odredi brzina U mereem dinamiqkog pritiska p . U izrazu

(4.117) treba uoqiti da postoji nelinearna zavisnost izmeÆu p i U !
dyn

dyn

U∞ U, p

U∞
Sfrag repla emen
U =0
1111111111111111
0000000000000000
0000000000000000
1111111111111111 00000000000000
11111111111111
00000000
11111111
0000000000000000 11111111111111
1111111111111111 00000000000000
00000000
11111111
00000000000000
11111111111111
00000000
11111111

(a) (b) p p = p0

pd = pO − p = 21 ρU 2

Slika 4.22: (a) Meree brzine U homogenom paralelnog strujaa Pito-Prantlovom evi; (b) Otvor
u zidu pokazuje statiqki (strujni) pritisak. Iz pokazivaa diferen ijalnog manometra odreÆuje se
∞

brzina strujaa U .

Kavita ija
Iz Bernulijeve jednaqine sledi da je pritisak u fluidu najmai kada je brzina strujaa najvea. Iz
(4.116) sledi: p = 0 → U = U = (U + 2p /ρ) (Kavita ija!).
1/2

U evi promeivog popreqnog preseka, na primer u Venturijevoj evi, je mogue da se u najuem preseku gde
max ∞ ∞

je brzina strujaa najvea, saglasno jednaqini kontinuiteta, pritisak toliko smai (Bernulijeva jednaqina),
da na temperaturi koja vlada nastane k uqae teqnosti uz nastajae i izdvajae mehurova pare. Ova pojava
dovodi do kavita ije i dvofaznog strujaa ! Do iste pojave moe da doÆe i na povrxi brzo rotirajuih
lopati a hidrauliqnihmaxina. Mehurovi pare noxeni strujom fluida dospevaju u oblast poveanog pritiska
koji izaziva ihovo kondezovae. Ovo dovodi do intenzivne erozije materijala, vibra ije postrojea i buke.
Kavita ija je, dakle, nepoe na pojava, koju je potrebno izbei i spreqiti! O ovome e biti vixe govora u
glavi 5 u okviru proraquna evovoda spregnutog sa pumpom.
 MEHANIKA FLUIDA 94
4.14.4 Bernulijeva jednaqina. Kretae fluidnog delia po kon entriq-
nim krunim trajektorijama (vrtlog). Raspodele brzine i pritiska
u vrtlogu
U prirodi i tehni i veliki znaqaj ima prouqavae vihornog strujaa. Teorijski model se formira kada
se aksijalnom strujau superponira Rankinov vrtlog, tj. prinudno-poren ijalni vrtlog (sl. 4.12). U ovom
problemu razmatra se ravansko strujae fluida gustine ρ sa strujni ama u obliku kon entriqnih kruni a
(sl. 4.23).
PSfrag repla emen U (r)
~r

~n
r

O U1 O r=R

r1
p1
∂p ∂p dp
=− =−
∂n ∂r dr

Slika 4.23: Raspodele brzine i pritiska u vrtlogu.

Uti aj masenih sila se zanemaruje i poxto je strujae osnosimetriqno (rota ionosimetriqno) onda sve
veliqine zavise samo od redijalne koordinate r, a ne i od polarne koordinate ϕ. Nezavisnost od koordinate z
je posledi a ravanskog strujaa. Obimna brzina je ukupna rezultujua brzina U qija se raspodela u opxtem
sluqaju zadaje stepenom funk ijom
(4.118)
„ « m
m r
U (r) = k r = U 1
r 1

u kojoj r oznaqava radijalnu koordinatu. Veliqine U i r i eksponent m su konstante (sl. 4.23), pri qemu je U
brzina na rastojau r od entra. Dakle, veliqine U , p , r , ρ i m su u ovom problemu poznate. Analizirae se
1 1 1

skup rexea koja definixu raspodelu brzine i pritiska za razliqite vrednosti parametra m, koje odreÆuju
1 1 1 1

tip vrtloga!
Primenom jednaqine (4.114) slede rela ije (sl. 4.23)
∂p
∂n
= −ρ
U
R
2
→
dp
dr
=ρ
U
r
.
2
(4.119)
Integra eem izraza (4.119) pomou (4.118) i korixeem graniqnog uslova p(r ) = p dobija se:
1 1

− 1 , za m 6= 0 (4.120)
"„ « #
2 2m
ρU1 r
p−p 1 =
2m r 1

, za m = 0 (4.121)
„ «
2 r
p−p 1 = ρU ln1
r 1

Na slikama 4.24 i 4.25 su za razliqite vrednosti eksponenta m prikazane raspodele brzine i pritiska
u zavisnosti od raspodele brzine i pritiska u zavisnosti od rastojae r od ose. Posebno fiziqko znaqee
imaju vrednosti eksponenta m = 1 (U ∝ R: rota ija krutog tela - prinudni vrtlog) i m = −1 (U ∝ 1/r:
poten ijalni vrtlog).
Oba vrtloga kao i ihova kombina ija, tj. Rankinov vrtlog (sl. 4.12) se vixe ili mae dobro realizuju i
nastaju u mnogobrojnim strujaima, tzv. vihornim strujaima prisutnim u prirodi i tehni i. U tehniqkoj
praksi se razliqitim ureÆajima (aksijalnim ventilatorima, lopati ama radijalnog sprovodnog aparata i
 MEHANIKA FLUIDA 95
sliqno) ostvaruju razliqite vrednosti eksponenta m, kojima odgovaraju razni profili brzine (sl. 4.24) i
pritiska (4.25).
5

m = −0, 5 m=2 m=1

4
U (r)/U1

m = 0, 5
2

m=0
1

PSfrag repla emen 0

0 1 2 3 4 5
r/r1

Slika 4.24: Raspodele brzine u razliqitim vrtlozima. Posebno fiziqko znaqee imaju vrednosti
eksponenta m: m = 1 : prinudni vrtlog (rota ija krutog tela); m = −1 : poten ijalni (slobodni)
vrtlog.

4
m=1 m = 0, 5
3

2
m=0
p − p1 1
ρU12
0 m = −1

-1

-2

-3
PSfrag repla emen -4
0 1 2 3 4 5
r/r1

Slika 4.25: Raspodele pritiska u prinudno-poten ijalnom i drugim vrtlozima. Naroqito

vae vrednosti eksponenta m su: m = 1 : prinudni vrtlog (rota ija krutog tela); m = −1 :
poten ijalni (slobodni) vrtlog.
MEHANIKA FLUIDA 96
Oqigledno je iz prethodne analize na koji naqin Bernulijeva jednaqina meÆusobno povezuje stae strujaa
na razliqitim strujni ama. Uoqava se da se brzina i pritisak u poten ijalnom vrtlogu (r ≥ r ) ponaxaju
razliqito, tj. imaju razliqit karakter promene. To je tipiqan iskaz Bernulijeve jednaqine (sl. 4.24 i 4.25).
1

U blizini ose, tj. za r → 0 ove veliqine tee beskonaqno velikim vrednostima (r = 0 je singularitet za
poten ijalni vrtlog!), xto je posledi a svih uqienih pretpostavki, naroqito pretpostavke modela nevis-
koznog fluida, tj. nepostojae trea! Naime, u viskoznom fluidu tree ima odluqujuu ulogu u blizini ose
za r = 0. Smi ajni naponi bi u toj oblasti proizvo no narasli za sluqaj raspodele brzine koja bi odgovarala
poten ijalnom vrtlogu. Viskoznost i priroda sve to regulixu i umesto toga fluid rotira kao kruto telo
(ugaona brzina ω = const, smiqui napon τ (r) ≡ 0, sl. 4.12). Iz (4.118) i (4.120) sledi (m = 1):
U = ωr =
U
r
1
r, p = p + ρ
1
1 U `
1
2 r
r −r
2
1
2
1
´ 2 2 1
−→ p − ρU , r ≤ r
1
2 r→0
1 (4.122)
2
1 1

Za r < r (prinudni vrtlog) brzina i pritisak se meau na isti naqin, tj. imaju isti karakter zavisnosti
od r.
1

Raspodela pritiska (4.122) pri r = r neprekidno (zajedniqka tangenta) prelazi u raspodelu pritiska u
poten ijalnom vrtlogu (m = −1 u izrazu (4.120))
1

(4.123)
„ «
ρ 2 2 1 1 1 2
p=p + U r
1 1 1 − 2 2
−→ p + ρU , r ≥ r 1 1 1
2 r r
1 2
r→∞

Uti aj viskoznosti u sloju fluida r = r (ili r = R, sl. 4.12) dovodi do zaob avaa profila brzine,
neprekidnog (kontinualnog) prelaza jednog profila u drugi i do formiraa smiqueg vrtlonog sloja sa
1

vrlo sloenom strukturom i fiziqkim karakteristikama. Posebno treba istai da u vrtlonom jezgru, u
kome fluid rotira kao kruto telo (r ≤ r ), moe da nastane znatan potpritisak! I ova pojava qini vihorna
strujaa vrlo sloenim za istraivae. OdreÆivae veliqine polupreqnika jezgra r vrtloga, u opxtem
1

sluqaju, nije mogua bez uzimaa u obzir viskoznosti fluida!

1

• Pitae: Za koju vrednost eksponenta m u izrazu (4.118) konstanta C u Bernulijevoj jednaqini ima istu
vrednost na svim strujni ama?
B

Odgovor:
Strujae u tom sluqaju mora da bude poten ijalno! Znaqi eksponent mora da ima vrednost m = −1.
Napomena: Rela ija (4.119) ρU /r = dp/dr se moe koristiti uvek tada kada se uti aj trea (viskoznosti)
2

ispo ava samo kroz smique napone u tangentnom, ali ne i u normalnom prav u!
4.14.5 Bernulijeva jednaqina u rotirajuem sistemu. Primena zakona mo-
menta koliqine kretaa - Ojlerova jednaqina turbomaxina
1. Jednaqina koliqine kretaa daje iskaz o silama. Analogno, jednaqina momenta koliqine kretaa
daje odgovarajui iskaz o momentima tih sila. To je znaqajno za mnogobrojne primene, naroqito u
oblasti turbomaxina. Oqigledno je da se pri strujau fluida kroz obrtno kolo hidrauliqnih i
toplotnih maxina snaga ili dovodi ili odvodi. Pri strujau u rotirajuem sistemu uvode se pojmovi
apsolutnog, prenosnog i relativnog kretaa, brzina i ubrzaa. Na fluid u rotirajuim sistemima,
pored sile zem ine tee, deluju jox dve masene sile, a to su entrifugalna i Koriolisova sila, tj.
tangentno i normalno ubrzae prenosnog rota ionog kretaa i Koriolisovo ubrzae. Ako sistem
rotira konstantnom brzinom ~ω (~ω 6= ~ω(t)), onda ne postoji tangentno ubrzae prenosnog rota ionog
kretaa, pa su entrifugalna sila F~ i en poten ijal Φ definisani rela ijama
ω ω

F~ = −~
ω ω × ~r) → F~ = ∇Φ
ω × (~ ω → Φ = (~
ω
1
2
ω × ~r) · (~
ω ω × ~r). (4.124)
Za sluqaj rota ije oko fiksne ose z, [~ω(0, 0, ω), ~r(x, y, 0)] iz (4.124) sledi
Φ = ω r .
1
2
ω
2 2
(4.125)
MEHANIKA FLUIDA 97
Koriolisova sila, tj. Koriolisovo ubrzae ~a = 2(~ω × U~ ) je upravno na brzinu, pa prema tome i
na strujni u, tako da Koriolisova sila nema komponentu u prav u strujni e. Dakle, Bernulijeva
c

jednaqina za relativno sta ionarno strujae u sistemu koji rotira oko fiksne ose z konstantnom
ugaonom brzinom ω ima oblik
p+
U
2
1
+ ρgz − ρ ω r = C
2
2
2 2
(4.126) ω

Ova jednaqina vai du svake strujni e, a konstanta C moe, a ne mora, da ima razliqite vrednosti
od strujni e do strujni e.
ω

Napomena: Ako ne postoji relativno strujae (U = 0) onda izraz (4.126) definixe po e pritiska pri
relativnom mirovau fluida u sistemu koji rotira konstantnom ugaonom brzinom ω (Statika fluida,
glava 3).
2. Nesta ionarno relativno strujae
Pomou jednaqina (4.113) i (4.126) dobija se izraz za Bernulijevu jednaqinu nesta ionarnog relativnog
strujaa u ravnomerno (jednoliko) rotirajuem sistemu oko fiksne ose
(4.127)
Z2
∂U ρ ρ ρ ρ
ρ ds + p2 + U 2 + ρgz2 − ω 2 r22 = p1 + U12 + ρgz1 − ω 2 r12
∂s 2 2 2 2
1

3. Ojlerova jednaqina turbomaxina - primena momenta koliqine kretaa

Jednaqina (4.78) se primeuje na turbinsko kolo (ugaona brzina ω) kroz qiji lopatiqni kanal fluid
struji radijalno iz spo axosti (r ) ka unutraxosti (r < r ) kanala. Izborom kontrolne zapremine
u meÆulopatiqnom prostoru, razmatraem apsolutnih i relativnih brzina strujaa u rotirajuem
1 2 1

sistemu i korixeem jednaqine (4.78) za sta ionarno strujae dobijaju se izrazi za korisni moment
M turbine i korisnu snagu kola P kako sledi
T k

M = ṁ(r U − r U ), P = M ω = ṁ(w U − w U )
T 1 ϕ1 2 ϕ2 k T (4.128)
1 ϕ1 2 ϕ2

gde su
• ṁ - maseni protok fluida kroz turbinsko kolo;
• U - obimska komponentna apsolutne brzine U~ (U , U ) sa kojom fluid pri r = r ulazi u
lopatiqni kanal
ϕ1 1 r1 ϕ1 1

• U - obimska komponenta brzine U

ϕ2
~ (U , U ) kojom fluid pri r = r napuxta kanal
2 r2 ϕ2 2

• w =r ω iw =r ω
1 1 2 2

Jednaqina (4.128) je u literaturi poznata kao Ojlerova jednaqina turbine. Ova jednaqina, meÆutim,
vai ne samo za turbine, ve ona vai i za pumpe, ventilatore i kompresore. Zbog toga ona nosi
naziv Ojlerova jednaqina turbomaxina. Na primer, ako se radi o pumpi, tj. o kolu pumpe, vai ista
jednaqina (4.128) uz promenu znaka na desnoj strani. Oba sluqaja se razlikuju samo u smeru razmenu
energije izmeÆu fluida i rotirajueg dela (radnog kola) maxine kroz koju fluid struji. Pumpa se
zbog toga naziva radnom maxinom, jer fluidu predaje (saopxtava) energiju. Korisna snaga pumpe P je
definisana izrazom
k

(4.129)
»„ « „ 2
«– 2
U U 2 1
P = V̇ kp + ρgz + ρ 2 − p + ρgz + ρ
2 1 1
2 2
gde je V̇ - zapreminski protok fluida koji ostvaruje pumpa koja je ugraÆena izmeÆu preseka 1-1 i
nistrujnog (nizvodnog) preseka 2-2 koji se nalaze na meÆusobnoj visinskoj razli i z − z . Oznake
za druge veliqine su uobiqajene. Ako se zamisli da se pumpa uda i iz strujnog toka, onda se u jednaqinu
2 1

(4.128) mora staviti P = 0, tako da se ona svodi na Bernulijevu jednaqinu (4.101). Dakle, na osnovu
zakona odraa mehaniqke energije, Bernulijeva jednaqina ima znaqee jednaqine energije za strujae
k

neviskoznog fluida. Ovde jox treba napomenuti da Ojlerova jednaqina turbomaxina vai ne samo za
radijalne, ve takoÆe i za aksijalne turbomaxine u kojima fluid uglavnom struji u aksijalnom prav u.
MEHANIKA FLUIDA 98
• Spe ijalni sluqaj - slobodni vrtlog
Ako se razmatra prva jednaqina sistema (4.128) u sluqaju radnog kola na koje se pri strujau
fluida ne prenosi nikakav moment (M = 0), onda oqigledno vai ili ṁ = 0 ili rU = const . U
drugom sluqaju obimska komponenta je poten ijalni vrtlog. Izraz Γ = rU definixe irkula iju
T ϕ

Γ, pa se u turbomaxinama koristi termin zakon konstantne irukula ije (Γ = rU = const).

ϕ

Strujae se uz prisustvo i radijalne komponente brzine obav a se po spiralnim putaama. Takvo

ϕ

strujae nastaje u po u poten ijalnog vrtloga zdruenog sa izvorom ili ponorom. U tehniqkoj
praksi je ova klasa strujaa vrlo prisutna, na primer, u razliqitim vrstama iklonskih aparata
i ureÆaja.

4.15 Primena osnovnih jednaqina mehanike fluida pri rexa-

vau strujaa fluida
kvazi-jednodimenzijskih

4.15.1 Strujae fluida u kanalima, evima i mlazni ima. Modeli jedno-

dimenzijskih i kvazi-jednodimenzijskih strujaa
1. Strujni a - strujno vlakno - strujna ev
2. Jednodimenzijsko strujaa. Modeli strujni e ( ) i strujnog vlakna ( ). Najpre se uoqava
MS MSV
strujni a S od taqke 1 ka taqki 2. Potom se u taqki 1 posmatra inifinitezimalna povrx a ortogonalna na
strujni i S. Ako se kroz svaku graniqnu taqku povrxini e a povuku ostale strujni e, onda one formiraju
1

omotaq strujnog vlakna SV. Poxto je ovaj prostoru neposrednoj okolini strujni e S1-2, promene veliqina
1

staa f i taqkama popreqnog preseka a su znatno mae od promena u podunom prav u s i mogu se i odnosu
na ih zanemariti, tako da vai f = f (s, t). Dakle, sve veliqine su konstantne u preseku a strujnog vlakna
1

i zavise samo od jedne pravolinijske ili krivolinijske koordinate s upravne na presek a, kao i od vremena t
ako je strujae nesta ionarno! Postoji samo jedna projek ija brzine U~ koja je upravna na popreqni presek SV
i koja je zadata sa U~ = U~ (s, t). Ovde se radi o jednodimenzijskom strujau! Iako MSV predstav a jednu
apstrak iju, on je vano pomono sredstvo u nau i o strujau. Veliki znaqaj ima u praktiqnoj primeni i
qini osnov hidraulike.
• Strujae u evima. Strujae u kanalima i evima razliqitih popreqnih preseka, koji su konstant-
ni ili promeivi u prostoru i vremenu, je u opxtem sluqaju vixedimenzijsko i zbog toga znaqajno
komplikovanije za izuqavae od jednodimenzijskog strujaa! To naroqito dolazi do izraaja u sluqaju
sta ionarnog strujaa kroz strujno vlakno kada se osnovne jednaqine mehanike fluida u integralnom
i diferene ijalnom obliku svode na svoje veoma jednostavne algebarske oblike.
• Osnovno pitae. Prirodno se u ovom trenutku postav a osnovno pitae: Da li je mogue ovaj novi
sloeniji sluqaj strujaa svesti na prethodni jednostavniji? Pod kojim uslovima se jedno strujae
kroz ev sa sve tri projek ije brzine koje zavise od sve tri prostorne koordinate i vremena moe
analizirati primenom modela jednodimenzijskog strujaa MSV? Odgovor se dobija uvoÆeem pojma
strujne evi SC, tj. MSC!
3. Model strujne evi MSC ⇒ Model kvazi-jednodimenzijskog strujaa. Strujna ev je vektorska
ev po a brzine. Formira se analogno kao i strujno vlakno. en omotaq qine strujni e, a eni popreqni
prese i (A , A , A, ...) su konaqni. Zbog toga se, za razliku od strujnog vlakna, kod strujne evi ne mogu
zanemariti promene fiziqkih veliqina f po preseku u odnosu na ihove promene u podunom prav u! Da bi
1 2

se jedan ovakav model MSC sveo na prethodni jednostavniji MSV oqigledno je da treba razmatrati brzinsko
po e i u strujnoj evi pronai one popreqne preseke A na koje su strujni e ortogonalne. U tom sluqaju,
kao i kod strujnog vlakna, postoji samo jedna projek ija brzine U~ ortogonalna na povrx preseka A, tj. u
prav u normale ~n na taj presek (sl. 4.26(v)(g))! Poxto strujna ev SC konaqnog preseka A, za razliku od
SV infinitezimalnog preseka a obuhvata znatno veu oblast (domen) oko strujni e S1-2, onda se brzina U ~
 MEHANIKA FLUIDA 99
u opxtem sluqaju, mea od taqke do taqke unutar preseka i formira neravnomeran (neuniformni) profil
brzine. Dakle, strujaa nije jednodimenzijsko, ali ima jednodimenzijski karakter !
Nije, meÆutim, ni jednostavno, a ni mogue formirati normalni presek A! To zavisi kako od geometrije
strujnog prostora, tako i od strujnog po a, jer pri tome mora da bude zadovo en uslov U~ · rotU~ = 0. Ako
normalni presek postoji, onda brzina po tom preseku moe da bude konstantna (ravnomerna) ili promeiva
(neravnomerna) (sl. 4.27). U ovom drugom sluqaju, koji se odnosi na neravnomernu raspodelu brzine izrazito
prisutnu pri strujau viskoznog fluida, mogu se odrediti srede konstantne vrednosti fiziqkih
veliqina, o qemu e biti vixe reqi u Dinami i viskoznog fluida (glava 5 ovog kursa Mehanike fluida).
(a) ~
U (b) 2 a2
~
U s

rag repla emen

−
→
ds 2 s

2
~n
a1
a
1
1 1
Model strujni e ≡ MS Model strujnog vlakna ≡ MSV

(v) 2 (g) ~
U
2 s

A2 SV
~
U s 00
11
11
00
00
11
00
11
00
11
a
2
~n
1 A
1 A

A1
2 S SC

1 1
Model strujne evi ≡ MSC A - normalni presek strujne evi

Slika 4.26: Jednodimenzijsko i kvazi-jednodimenzijsko strujae: (a) strujni a (S); (b) strujno vlakno (SV):
a - povrx infinitezimalnog popreqnog preseka SV; U = U (s, t) - brzina ortogonalna na povrx preseka a; ~
~ ~ n-
jediniqni vektor povrxini e a u prav u tangente na strujni u; strujna~ ev (SC): A - povrxina popreqnog
preseka SC koji je ortogonalan na strujni ama (normalni presek SC); U - brzina upravna na ortogonalni
(normalni) presek A strujne evi (SC), koja se u opxtem sluqaju mea od taqke do taqke unutar preseka A,
ili je konstantna po preseku; (g) prostorni prikaz strujni e (S), strujnog vlakna (SV) i strujne evi SC.
4. Primena kon epta kvazi-jednodimenzijskog strujaa na probleme strujaa fluida kroz
evi, kanale i mlaznike. Model neviskoznog fluida omoguuje primenu kon epta kako jednodimenzij-
skog, tako i kvazi-jednodimenzijskog strujaa fluida pri analizi osnovnih jednaqina mehanike fluida, tj.
zakona odraa mase, impulsa i energije u ihovim integralnim obli ima. Iako prihvatae konstantnih
vrednosti u popreqnom preseku evi podrazumeva da se ti aji viskoznosti zanemar ivo mali, kon ept teorije
jednodimenzijskog strujaa moe da se prenese i primeni na strujae viskoznog fluida uvoÆeem sredih
vrednosti fiziqkih veliqina.
 MEHANIKA FLUIDA 100
Strujae prikazano na sli i 4.27(b) je suxtinski trodimenzijsko i zavisno promeive su funk ije od
, i z. Zaista, brzina na grani i (omotaqu) strujne evi mora da ima prava tangente na tu grani u
x y
(konturu), zbog qega nastaju i ene komponente u y i z prav u. MeÆutim, ako je promena preseka kontinualna
i spora (umerena), onda su i komponente u y i z prav ima male u poreÆeu sa komponentom u x prav u. U
tom sluqaju moe se pretpostaviti da su promeive strujnog po a funk ije samo od x koordinate, tj. da
imaju uniformnu (ravnomernu) raspodelu u bilo kom popreqnom preseku odreÆenom sa koordinatom x! Takvo
strujae, u kome je osim f = f (x) i A = A(x), gde je f ≡ u, p, ρ, T, . . . , definisano je kao kvazi-jednodimen-
zijsko!
y
A = A(x)
A = const

x
x z

rag repla emen

y
u|x=const = const u 6= const

,
f = f (x) f = u, p, ρ, T
u = u(x) v, w ≪ u
p = p(x)

A = const
x z x
ρ = ρ(x)

T = T (x)

za x = const
u = const

Slika 4.27: (a) Jednodimenzijsko strujae: strujna ev je konstantnog popreqnog preseka A = const i sve
fiziqke veliqine zavise samo od podune koordinate x; (b) Kvazi-jednodimenzijsko strujae: strujna ev
je promeivog popreqnog preseka A = A(x) ; strogo govorei, strujae je trodimenzijsko ali se na izvesnim
duinama (delovima) evi moe pretpostaviti da su fiziqke veliqine funk ije samo od x i da su zadovo eni
uslovi (4.130).

• Zak uqak
Primena kon epta kvazi-jednodimenzijskog strujaa podrazumeva (sl. 4.27)
3. f = f (x) f = u, ρ, p, T, . . . (4.130)
˛
1. f (x)˛ = const
x=const
2. A = A(x)

1. Pretpostavka da su fiziqke veliqine f konstantne u taqkama popreqnog preseka A strujne evi. Ova
pretpostavka ne mora da bude ispuena za qitavu strujnu ev, ve samo na onim enim delovima na
koje se pri proraqunu primeuje model kvazi-jednodimenzijskog strujaa. Dakle, strujae mora bar
na pojedinim duinama (delovima) evi da bude ujednaqeno (ravnomerno), tj. praktiqno konstantno po
popreqnom preseku i da se sporo mea u podunom prav u.
 MEHANIKA FLUIDA 101
2. Potrebna spora promena profila brzine u podunom (aksijalnom) prav u podrazumeva da je povrx
popreqnog preseka A = A(x) evi lagana, sporo promeiva funk ija od nezavisno promeive x.
3. U strujau sa zadovo enim uslovima 1 i 2, tj. sa ispuenim taqkama 1 i 2 zak uqka (4.130) fiziqke
veliqine f su funk ije samo od podune koordinate x, tj. f = f (x). IzmeÆu deoni a strujne evi u
kojima su ispueni uslovi (4.130) strujae moe da ima trodimenzijski karakter, ali se ono ne moe
proraqunavati primenom metoda i modela jednodimenzijskog i kvazi-jednodimenzijskog strujaa.
4.15.2 Osnovne jednaqine kvazi-jednodimenzijskog strujaa u algebarskom
PSfrag repla emen obliku
Iako je pretpostavka o kvazi-jednodimenzijskom strujau izvesna aproksima ija realnih strujaa u kana-
lima, evima i mlazni ima promeivog popreqnog preseka, mogue je koristiti integralne oblike jednaqina
odraa, tj. jednaqine kontinuiteta (4.85), jednaqine koliqine kretaa (4.87) i jednaqine energije (4.89)
u i u izvoÆea odgovarajuih oblika ovih jednaqina za kvazi-jednodimenzijsko strujae. Tako izvedene
jednaqine su fiziqki konzistentne, opisuju fiziku odgovarajuih pro esa i daju rexee za probleme u
tehniqkoj praksi.
~n ≡ ~nw
~w
U 2
Aw

U1 = u 1
1 dAw
U2 = u 2
p1 A = A(x)
A1 Kontrolna A2
~n p2
ρ1 ~n ~i x zapremina V ρ2
T1 1 T2

Kontrolna povrx 2
A = A1 + A2 + Aw

Slika 4.28: Konaqna kontrolna zapremina V i kontrolna povrx A za model kvazi-jednodimenzijskog strujaa
u strujnoj evi. Fiziqko-matematiqki kon ept ovog modela i znaqee pojedinih oznaka dati su u tekstu.

Jednaqina kontinuiteta
Primenom kon epta kvazi-jednodimenzijskog strujaa na opxti integralni oblik jednaqine kontinuiteta
(4.85) za sluqaj sta ionarnog strujaa dobija se
(4.131)
Z I I
∂ ~ ·~ ~ · ~n dA = 0
ρ dV + ρU n dA = 0 −→ ρU
∂t
V A A

Primena jednaqine (4.131) na konaqnu kontrolnu zapreminu V za strujnu ev ograniqenu kontrolnom povrxi
A = A + A + A (slika 4.28) daje
1 2 w

(4.132)
Z Z Z
~ · ~n dA + ρU
ρU ~ · ~n dA + ~ · ~n dA = 0.
ρU
A1 A2 Aw

U popreqnim prese ima A i A profili brzinama su ravnomerni (uniformni). Jediniqni vektori ~n

spo asih normala odgovarajuih kontrolnihpovrxi su, po defini iji, uvek usmereni od povrxi ka okolini
1 2
MEHANIKA FLUIDA 102
(okrueu). Du omotaqa strujne evi (zida kanala u opxtem sluqaju) brzina strujaa je u prav u tangente
na povrx omotaqa. Sve veliqine su oznaqene indeksima onih delova kontrolne povrxi kojima pripadaju, tako
da vae rela ije (sl. 4.28)
(4.133)
Z Z Z
~ · ~n dA = −ρ U A ,
ρU 1 1 1
~ · ~n dA = ρ U A ,
ρU 2
~ · ~n = 0 ⇒
U 2 2 w
~ · ~n dA = 0.
ρU w

A1 A2 Aw

Uvrxtavaem izraza (4.133) u (4.132) dobija se

− ρ1 U1 A1 + ρ2 U2 A2 + 0 = 0 =⇒ ρ1 U1 A1 = ρ2 U2 A2 (4.134)
Za nestix iv i homogen fluid ρ 1 = ρ2 = ρ = const izraz (4.134) se pojednostav uje
U1 A1 = U2 A2 . (4.135)
Umesto normalnih preseka 1-1 i 2-2, qije su povrxine A i A , mogu da se izaberu bilo koja druga dva preseka
u kojima je zadovo en uslov (4.130). Drugim reqima, ako se u jednaqinama (4.134) i (4.135) nizstrujni presek
1 2

(kraje stae) posmatra kao promeiv, tj. kao izabran bilo gde du x-ose, ali tako da budu zadovo eni
uslovi modela (4.130), onda prethodne jednaqine glase
ρU A = const (4.136)
U A = const (4.137)
• Jednaqina (4.136) je jednaqina kontinuiteta kvazi-jednodimenzijskog strujaa fluida. Ona vai i za
nestix iv i za stix iv fluid. eno fiziqko znaqee je da se maseni protok ṁ du evi ne mea
(ulazni maseni fluks jednak izlaznom). Uporediti ovaj zak uqak sa defini ijom masenog protoka
(4.10). Veliqina ṁ = ρU A je maseni protok kroz proizvo ni presek strujne evi u kome je ispuen
uslov jednodimenzijskog modela.
• Jednaqina (4.137) je kvazi-jednodimenzijski oblik jednaqinekontinuitetaza nestix iv homogen fluid.
Iz e sledi nepromeivost (konstantnost) zapreminskog protoka V̇ (videti izraz (4.9)) du strujne
evi, jer izraz V̇ = U A oznaqava zapreminski protok kroz proizvo ni presek strujne evi u kome je
ostvaren karakter jednodimenzijskog strujaa (U = const u svim taqkama povrxi preseka A i U~ = U~n).
• Iz (4.136) i (4.137) se izvode dva vana zak uqka:

(1) Pri strujau nestix ivog fluida brzina strujaa se poveava sa smaeem popreqnog preseka
strujne evi i obratno (A ↓ → U ↑ i obrnuto A ↑ → U ↓). Ovaj zak uqak pri strujau stix ivog
fluida (ρ 6= const) nee uvek da vai! Naime, mogue je da se usled velikog porasta gustine
istovremeno smauju i brzina strujaa u popreqni presek strujne evi (ρ ↑↑ → U ↓ A ↓).
(2) Jednaqina kontinuteta za nestix iv fluid, (4.137) vai ne samo za sta ionarna, ve i za nesta-
ionarna strujaa! Zak uqak se jednostavno izvodi iz izraza (4.85) u kome zapreminski integral
izqezava za sluqaj strujaa nestix ivog fluida. To je posledi a zakona odraa mase. Naime,
kod nestix ivog fluida masa fluida u kontrolnoj zapremini V se ne mea tokom vremena,
iako je strujae nesta ionarno ! Videti sliku 4.17 i jednaqine (4.43)-(4.54).
• O pojmovima nekih tipova nesta ionarnosti, kao i kvazi-sta ionarnom strujau viskoznog fluida,
bie govora u poglav ima koji slede (glava 5).
• Po e brzine U = u (jednodimenzijski model). Deta na analiza svih pojmova i oznaka za jed-
nodimenzijsko i kvazi-jednodimenzijsko strujae, koja je data u poglav u 4.15.1 i u analizi jednaqine
kontinuiteta, direktno se koristi pri izvoÆeu jednaqine koliqine kretaa i jednaqine energije.
Poxto e u da em tekstu, kako je prikazano na sli i 4.28, strujae biti usmereno u prav u x-ose, onda
je svrsishodno da se brzina |U~ | = U oznaqi sa u, jer je to komponenta brzine U~ = u~i + v ~j + w ~k u prav u
x-ose. Drugim reqima, veliqina U oznaqava brzinu u proizvo noj taqki strujni e u trodimenzijskom
MEHANIKA FLUIDA 103
strujau, tako da, saglasno tome, veliqina u predstav a brzinu u modelu jednodimenzijskog ili kvazi-
jednodimenzijskog strujaa du x-ose! Oznake u i u , poxto je merodovna samo komponenta brzine u,
definixu uniformno (ravnomerno) po e brzine u popreqnim prese ima 1-1 i 2-2 qije su povrxine A
1 2

i A . Dakle, doi indeksi 1 i 2 brzine u ne znaqe indeksnu nota iju, ve oznaqavaju presek strujne
1

evi. Saglasno ovome i oznakama na sli i 4.28, jednaqine kontinuiteta (4.134)-(4.137) glase
2

ρ1 u1 A1 = ρ2 u2 A2 −→ u1 A1 = u2 A2
ρ = const (4.138)
ρuA = const −→ uA = const

Jox jednom se naglaxava da izrazi bez indeksa vae za bilo koji presek strujne evi, koji zajedno sa
fiziqkim veliqinama koje mu pripadaju, zadovo ava model kvazi-jednodimenzijskog strujaa (4.130).
Jednaqina koliqine kretaa
Razmatra se jednaqina impulsa u integralnom obliku, (4.87). en oblik za sta ionarno strujae u kome
se uti aj masenih sila moe zanemariti (F~ = 0) glasi
(4.139)
I I
~ (U
ρU ~ · ~n)dA = − p~n dA
A A

Komponenta ove vektorske jednaqine u prav u x-ose je

(4.140)
I I
~ ·~
ρu(U n)dA = − pnx dA.
A A

Jednaqina (4.140) je uproxen oblik jednaqine (4.71) u kojoj pn dA oznaqava x-komponentu elementarne sile
pritiska. Izraqunavae integrala po kontrolnoj povrxi A na levoj strani jednaqine (??) deta no je
x

analizirano pri izvoÆeu jednaqine kontinuiteta. Poxto je jedhaqina (4.140) skalarna jednaqina, potrebno
je voditi raquna o znaku x-komponente pri razmatrau integrala po kontrolnoj povrxi A. Ponovo se
naglaxava da kontrolnu povrx A omotaqa kontrolne zapremine V formiraju strujni e, pa je u taqkama
ove povrxi U~ · ~n dA ≡ U~ · ~n dA = 0 (sl. 4.28). Tako integral na levoj strani jednaqine (4.140) ima
w

vrednost −ρ u A + ρ u A . Integral po a pritiska p po povrxima preseka A i A iznosi −(−p A + p A ).

w w
2 2

Integra ee po a pritiska po povrxi A (sl. 4.28) daje

1 1 1 2 2 2 1 2 1 1 2 2

(4.141)
Z Z ZA2 ZA2
− pnx dA = − p(dAw )x = − −p dA = p dA
Aw (Aw )x A1 A1

gde je dA x-komponenta vektora = ~n dA , tj. dA = ~n · ~i dA = (n ) dA = (dA ) . Dakle, dA je

˛
~n dA˛A
projek ija oblasti povrxi dA na ravan upravnu na x-osu! Uvrxtavaem dobijenih izraza, zajedno sa (4.141)
w w w w w x w w x
w

u jednaqinu (4.140) sledi

w

ZA2
−ρ1 u21 A1 + ρ2 u22 A2 = −(−p1 A1 + p2 A2 ) + p dA

odnosno u sreÆenom obliku

A1

(4.142)
ZA2
p1 A1 + ρ1 u21 A1 + p dA = p2 A2 + ρ2 u22 A2 .
A1

Jednaqina (4.142) predstav a jednaqinu koliqine kretaa za sta ionarno kvazi-jednodimenzijsko strujae
fluida. Oqigledno da integral na levoj strani jednaqine definixe silu pritiska u prav u x-ose kojom
okruee, tj. okolni fluid deluje na omotaq strujne evi, a preko ega na ukupnu masu fluida u kontrolnoj
zapremini. U praktiqnim problemima, meÆutim, obiqno se trai sila kojom masa fluida deluje na svoju
okolinu preko omotaqa strujne evi, tj. preko povrxi A . Zato, saglasno, treem utnovom zakonu ak ije
w
MEHANIKA FLUIDA 104
i reak ije, negativnu vrednost integrala u jednaqini (4.142) treba shvatiti kao silu reak ije kojom fluid
u kontrolnoj zapremini V deluje na grani e (zidove) svog strujnog prostora, koje se biraju kao kontrolna
povrx A za omotaq strujne evi! U primerima to posebno dolazi do izraaja!
w

Jednaqina energije
Integralni obli i (4.80) i (4.89) jednaqine energije omoguuju direktno dobijae enih algebarskih
oblika. Model sta ionarnog (∂()/∂t) adijabatskog (q̇ = 0) strujaa u kome je zanemaren uti aj masenih sila
(F~ = 0) dobija se iz jednaqine (4.89) u koju se uvrxtavaju pretpostavke ∂()/∂t = 0, q̇ = 0 i F~ = 0:
(4.143)
I „ 2
« I
U ~ · ~n) dA = − pU
~ · ~n dA.
ρ e+ (U
2
A A

Primena kontrolne zapremine sa sl. 4.28 omoguuje da se, na osnovu raquna objaxenog pri izvoÆeu
jednaqine kontinuiteta i koliqine kretaa, iz jednaqine (4.143) dobije rezultat
„ « „ «
1 2 1 2
ρ1 e1 + u1 (−u1 A1 ) + ρ2 e2 + u2 (−u2 A2 ) = −(−p1 u1 A1 + p2 u2 A2 )
2 2

ili posle izvesnog grupisaa qlanova

(4.144)
„ « „ «
1 1
p1 u1 A1 + ρ1 u1 A1 e1 + u21 = p2 u2 A2 + ρ2 u2 A2 e2 + u22 .
2 2

De eem jednaqine (4.144) sa masenim protokom ṁ = ρ u A 1 1 1 = ρ2 u2 A2 , sledi izraz

e1 +
p1
ρ1
u2
+ 1 = e2 +
2
p2
ρ2
u2
+ 2
2
(4.145)
koji se posle uvoÆea pojma entalpije h kao u termodinami i
h=e+
p
ρ
(4.146)
svodi na izraz
h2 +
1 2 1
u = h1 + u21
2 2 2
(4.147)
Ako se, opet kao kod jednaqina kontinuiteta i koliqine kretaa, kraje stae (presek) 2-2 uzme promeivo,
tj. bilo koji nizstrujni presek koji ispuava uslove (4.130), onda jednaqina energije postaje
h+
u2
2
= const (4.148)
Jednaqina (4.147), tj. (4.148) je najprostiji oblik jednaqine energije za sta ionarno adijabatsko kvazi-
jednodimenzijsko strujae neviskoznog fluida. Ova jednaqina ima znaqajno i vredno pomiaa srodstvo
sa Bernulijevom jednaqinom, (4.102), sa kojom se, meÆutim, usaglaxava i identifikuje samo u spe ijalnim
(posebnim) sluqajevima. To e biti deta no analizirano u poglav ima koji slede.
Zatvorenost sistema jednaqina
Jednaqine (4.138), (4.142) i (4.148) su jednaqine kontinuiteta, koliqine kretaa o energije kvazi-jedno-
dimenzijskog strujaa fluida. One su algebarske jednaqine, sa izuzetkom integralnog qlana u (4.142).
Pretpostav a se da su ulazni parametri ρ , u , p , T i h zadati i da je zakon promene povrxi popreqnog
preseka A = A(x) poznat. Pomenutim jednaqinama pridruuje se jox i jednaqina staa idealnog gasa
1 1 1 1 1

p = ρ RT
2 2 2 (4.149)
 MEHANIKA FLUIDA 105
kao i izraz za entalpiju idealnog gasa
h2 = cv T2 + RT2 = cp T (4.150)
Jednaqine (4.138), (4.142), (4.148), (4.149), (4.150) formiraju pet jednaqina sa pet nepoznatih ρ , u , p , T
i h . Sistem jednaqina je zatvoren i rexava se odgovarajuim algebarskim postup ima. MeÆutim, mogue
2 2 2 2

je istraiti neke od fiziqkih karakteristika kvazi-jednodimenzijskog strujaa bez kompletnog rexavaa

2

ovih jednaqina. Veliku pomo u toj analizi pruaju neki diferen ijalni obli i jednaqina kontinuiteta,
impulsa i energije.
4.15.3 Osnovne jednaqine kvazi-jednodimenzijskog strujaa u diferen i-
jalnom obliku
U opxtem trodimenzijskom nesta ionarnom strujau diferen ijalne jednaqine kontinuiteta, koliqine
kretaa i energije izvedene su iz integralnih oblika ovih jednaqina. Za sluqaj kvazi-jednodimenzijskog
strujaa su iz integralnih oblika dobijeni algebarski obli i osnovnih jednaqina, pa je prirodno i fiziqki
rag repla emen konzistentno da se iz ovih jednaqina izvedu diferen ijalni obli i jednaqina kontinuiteta, impulsa i
energije. To matematiqki znaqi da e prese i 1-1 i 2-2 na sl. 4.28 biti na beskonaqno bliskom rastojau
dx! Drugim reqima, ne radi se vixe o konaqnoj kontrolnoj zapremini V , ve o beskonaqno maloj kontrolnoj
zapremini dV , kao infinitezimalnom delu konaqne kontrolne zapremine formirane za model kvazi-jedno-
dimenzijskog strujaa (sl. 4.29).

2 Zakon bilansa mase

(algebarski oblik)
1 p + dp

u + du
ρuA = const

p, u
A A + dA 1-1
2-2 dx (!) ξ = u, p, ρ, T, A
ρ, T

1 ;
dV ρ + dρ
ξ1 = ξ ξ2 = ξ + dξ
T + dT

2 ρuA = (ρ + dρ)(u + du)(A + dA)

dx
zanemarivae malih veliqina
vixeg reda
dV - infinitezimalna kontrolna zapremina
za dva beskonaqno bliska preseka strujne
diferen ijalni oblik jednaqina
Jdn. (4.152) (diferen ijalni oblik)

Slika 4.29: Infinitezimalna kontrolna zapremina dV za model kvazi-jednodimenzijskog strujaa

Jednaqina kontinuiteta
Diferen iraem jednaqine kontinuiteta (4.138) ρuA = const sledi en diferen ijalni oblik
dx (ρU A) = 0 −→
1 dρ
ρ dx
+
1 du
u dx
+
1 dA
A dx
=0 (4.151)
MEHANIKA FLUIDA 106
Ako se izraz (4.138) logaritmuje, pa diferen ira, dobija se jednaqina
dρ
ρ
+
du
u
+
dA
A
=0 (4.152)
u kojoj su veliqine dρ, du i dA infinitezimalne promene gustine ρ, brzine u i preseka A izmeÆu bliskih
preseka A i A + dA strujne evi na meÆusobnom rastojau dx (sl. 4.29).
Na sli i 4.29 je prikazana primena zakona balansa mase na infinitezimalnu kontrolnu zapreminu dV
strujne evi u sluqaju sta ionarnog kvazi-jednodimenzijskog strujaa.
Jednaqine (4.151) i (4.152) predstav aju diferen ijalne oblike jednaqine kontinuiteta za kvazi-jedno-
dimenzijsko strujae.
Jednaqina koliqine kretaa
Diferen ijalni oblik jednaqine koliqinekretaa dobija se iz jednaqine(4.142) za sluqaj infinitezimalne
kontrolne zapremine dV prikazane na sli i 4.29 zameniti svojim integrandom, dobija oblik
2 2
pA + ρu A + pdA = (p + dp)(A + dA) + (ρ + dρ)(u + du) (A + dA) (4.153)
Zanemarivaem malih veliqina vixeg reda, na primer, dp dA, dρ(du) i sliqno, u jednaqini (4.153) dobija se
2

2 2
A dp + Au dρ + ρu dA + 2ρuA du = 0. (4.154)
Korixeem jednaqine kontinuiteta (4.152) u obliku
2 2
Au dρ + ρuAdu + ρu dA = 0 (4.155)
i enim oduzimaem od jedhanqine (4.154) sledi jednaqina
ρudu = −dp (4.156)
Jednaqina (4.156) je diferen ijalni oblik jednaqine koliqine kretaa za sta ionarno kvazi-jednodimenzijsko
strujae. Ona je u stvari Ojlerova jednaqina, koja je ranije izvedena za opxti sluqaj nesta ionarnog i
trodimenzijskog strujaa (jednaqina (4.68)), i iz koje se moe dobiti jednaqina (4.156). Ovaj oblik Ojlerove
jednaqine, iako je izveden za strujnu ev, ne sadri normalni popreqni presek strujne evi koji je u opxtem
sluqaju promeiv! Ojlerova jednaqina (4.156) moe da se integrali kako za nestix iv tako i za barotropan
fluid, tj. za adijabatsko strujae koje je ovde i pretpostav eno. Pri tome se dobijaju Bernulijevi integrali
(4.115) za ρ = const
u
2
2
p
+ = const
ρ
(4.157)
i (4.102), koji za p/ρ = const dobija oblik (4.108)
κ

u2
2
+
κ p
κ −1ρ
= const. (4.158)
Bernulijeve jednaqine (4.157) i (4.158) bile su izvedene za strujni u. MeÆutim, rezultati dobijeni u ovom
poglav u pokazuju da Bernulijeva jednaqina vai ne samo za strujni u, ve i za strujnu ev promeivog
popreqnog preseka !
Zak uqak - Bernulijeva jednaqina
Bernulijeva jednaqina vai za strujni u, za strujno vlakno stalnog i promeivog popreqnog
preseka (jednodimenzijsko strujae) i za strujnu ev qiji je popreqni presek u opxtem sluqaju
promeiv (kvazi-jednodimenzijsko strujae).
MEHANIKA FLUIDA 107
Jednaqina energije
Diferen ijalni oblik jednaqine energije za kvazi-jednodimenzijsko sledi direktno iz algebarskog oblika
(4.148)
u2
h+ = const
2
qijim se diferen iraem dobija
dh + u du = 0. (4.159)
Jednaqine (4.152), (4.156) i (4.159) predstav aju diferen ijalne oblike jednaqina kontinuiteta, koliqine
kretaa i energije za sta ionarno, adijabatsko, kvazi-jednodimenzijsko strujae neviskoznog fluida kada
su masene sile zanemarene. Kombinovaem jednaqina koliqine kretaa (4.156) i energije (4.159) dobija se
dh −
dp
ρ
=0 (4.160)
Zak uquje se da je u ovom sluqaju jednaqina (4.158) identiqna jednaqini (4.148), tj.
u2 κ p u2 κ u2 u2
+ = + RT = + cp T ≡ h + .
2 κ −1ρ 2 κ −1 2 2

To je vaan spe ijalni sluqaj adijabatskog strujaa, u kome se Bernulijeva jednaqina podudara sa jednaqinom
energije! Razlika ove dve jednaqine postaje bitna tek onda, kada se pojav uju u strujnim pro esima oni obli i
energije koji nisu sadrani u jednaqini koliqine kretaa! Primeri za to su dovoÆee ili odvoÆee toplote,
pojave provoÆea toplote, uqexe zraqea i drugo.
Bernulijeva jednaqina moe da se izvede i iz opxte jednaqine energije, (4.90). Ova qieni a da se
Bernulijeva jednaqina moe interpretirati kao jednaqina koliqine kretaa (drugi utnov zakon) ili
kao jednaqina energije pokazuje da je energijska jednaqina suvixna (nepotrebna) pri analizi neviskoznog
nestix ivog strujaa. Za takvo strujae su dovo ne jednaqina kontinuiteta i koliqine kretaa!

Jednaqina kontinuiteta:
• algebarski oblik
ρ1 u1 A1 = ρ2 u2 A2 ↔ ρuA = const (4.138)
• diferen ijalni oblik dρ
ρ
+
du
u
+
dA
A
=0 (4.152)
Jednaqina koliqine kretaa:
• algebarski oblik
(4.142)
ZA2
p1 A1 + ρ1 u21 A1 + p dA = p2 A2 + ρ2 u22 A2
A1

• diferen ijalni oblik

ρudu = −dp (4.156)
Jednaqina energije:
• algebarski oblik
h1 +
u21
2
u2
= h2 + 2
2
↔ h+
u2
2
= const (4.147)
• diferen ijalni oblik
dh + udu = 0 (4.159)
5 Dinamika viskoznog fluida
5.1 Stae napona i viskozne sile
• Model napona viskoznog fluida (glava 2)
p pnη
~n = −p~n + ~ p
~n = P · ~n ~nη = T · ~
p n (5.1)

• Rezultujua povrxinska sila R~ i sila usled viskoznosti R~

n
η
n

(5.2)
Z Z Z Z
~n =
R ~
pn dA = −p~n dA + ~nη dA = −
p ~ nη
p~n dA + R
A A A A

(5.3)
Z Z
~ nη =
R ~nη dA =
p T ·~
n dA
A A

Osnovna pitaa
• Na koji naqin se ispo ava uti aj viskoznosti u strujnom po u?
• Xta se suxtisnki mea u osnovnim jednaqinama dinamike viskoznog fluida u odnosu na odgovarajue
jednaqine strujaa neviskoznog fluida?
Odgovori
• Sva dosadaxa razmatraa predstav aju kako eline, tako i neophodne osnove i pripremu za analizi-
rae strujaa sa gubi ima.
• Kvalitativni aspektiviskoznog strujaa: pojava i uti ajsmi ajnih (tangen ijalnih)napona; odvajae
strujaa uslov eno gradijentom pritiska; provoÆee toplote; laminarno i turbulentno strujae.
• Kvantitavni aspekti viskoznog strujaa: efekti viskoznosti, provoÆea toplote i difuzije mase;
Navije-Stoksove (Navier-Stokes) jednaqine; jednaqine kretaa neutnovskih fluida; jednaqina energije
viskoznog nestix ivog i stix ivog fluida; teorija sliqnosti i dimenzijska analiza; numeriqka
rexea i eksperimenti.
• Jednaqina kontinuiteta ima isti oblika i neviskozan i viskozan fluid.
• Jednaqina koliqine kretaa, na primer jednaqina (4.87) sadri novu silu, tj. silu usled viskoznosti
(5.3), koja dopuava desnu stranu jednaqine (4.87)
• Jednaqina energije, na primer (4.90), dopuava se novim qlanovima koji opisuju snagu viskoznih sila
• Graniqni uslovi razmatrani u potpoglav u 4.11.1 se zbog uti aja viskoznosti svode na uslov ne kli-
zaa, lep ea fluida~ na qvrstoj povrxi! Tako se uslov (4.84) proxiruje i na tangentnu komponentu
brzine, tj. za n = 0 je U = 0! Na nepokretnoj qvrstoj konturi (n = 0) brzina fluidnog delia jednaka
je nuli (U~ = 0). Dakle, ako je U = U (n), onda je U (n = 0) = 0!
MEHANIKA FLUIDA 109
5.2 Naqelno o uti aju trea - viskozna sila
U glavi 4 ve je napomenuto kako se pomou zakona impulsa tj. jednaqine koliqine kretaa uzimaju u
obzir gubi i usled trea. Oni se pojav uju preko zadatih vrednosti na grani i kontrolne zapremine, koji
se dobijaju mereem ili proraqunom. Ovde se na jednostavnom primeru odreÆuje uti aj trea.
5.2.1 Kvalitativna analiza uti aja trea i smi ajni napon τ
U i u kvantitativnog odreÆivaa uti aja trea suxtinski se prohiruje teorija strujnog vlakna, tj.
jednodimenzijskog strujaa fluida na problem viskoznog fluida. Neka pri tome taqke s i n oznaqavaju
koordinate u prav u strujaa i upravno na taj prava (5.1). Ovde je potrebno odrediti samo uti aj smi ajnog
napona τ koji deluje tangetnto na prava strujaa. Napomie se da se u sluqaju potpune analize pojav uje
tenzor viskoznoih napona T! O tome e kasnije biti reqi. Smi ajni napon τ izraava meÆusobni uti aj
pojedinih slojeva i qesto nastaje mala texkoa u taqnom izboru egovog predznaka. Analiza se daje za sluqaj
prikaz na sli i 5.1. Izdvojena je proizvo na elementarna masa fluida u proizvo nom profilu brzine u n
prav u.
n n

PSfrag repla emen dn s

ds

Slika 5.1: Analiza uti aja trea u modelu strujnog vlakna, koje se nalazi u strujnom po u sa proizvo nim
profilom brzine U = U (s, n)
Streli eoznaqavaju smerove sila trea, kojom okolni fluid, dakle spo a, deluje na posmatranuelementarnu
zapreminu fluida. Oqigledno je da ovi smerovi zavise od izabranog profila brzine. Za sluqaj prikazan na
sli i 5.1 vai za silu trea dR ≡ dRη
n τ

sila trea = dR = [−(|τ | + d|τ |) + |τ |]dsdb = − 1 d|τ | , (5.4)

masa
τ
dm ρdsdndb ρ dn

gde je db ivi a elementa mase dm upravna na ravan rtea. Intenzitet napona smi aa |τ | zadat je utnovom
hipotezom
za ∂U
8
∂U
> η , >0
(5.5)
>
>
< ∂n ∂n
|τ | =
: −η ∂U , za ∂U < 0.
>
>
>
∂n ∂n
Za sluqaj prikazan na sli i 5.1 je |τ | = −η , jer je < 0, pa se uvrxtavaem (5.5) u (5.4) dobija
∂U
∂n
∂U
∂n

- sila trea) (5.6)

„ «
dRτ 1 ∂ ∂U
= η (Rnη ≡ Rτ
dm ρ ∂n ∂n

Oqigledno je da se i za drugi profil brzine, na primer, za ∂U/∂n < 0, opet dobija isti izraz (5.6).
U spe ijalnom sluqaju kada je dinamiqka viskoznost konstantna, tj. kada je η = const rela ija (5.6) se
pojednostav uje
dR
dm
=
η∂ U
ρ ∂n
τ
=ν
∂ U
∂n
2

2
2

2
(5.7)
MEHANIKA FLUIDA 110
Sila trea zavisi od drugog izvoda brzine! Razlog je oqigledno u tome, xto tree zavisi od promene
smi ajnog napona u prav u upravnom na prava strujaa, tj. na strujno vlakno.
5.2.2 Viskozne sile. Analiza sila u dinami i viskoznog fluida
• Masene (zapremiske) sile: iner ijalne (lokalne, konvektivne); sila Zem ine tee
• Povrxinske sile: sile pritiska; viskozne sile .
Izraz (5.7) za silu trea, tj. silu usled viskoznosti fluida pokazuje da viskoznost poveava red
diferen ijalnejednaqine kretaa! Jednaqinakoliqinekretaa neviskoznog fluida(Ojlerova jednaqina)
je diferen ijalna jednaqina prvog reda, dok je u sluqaju viskoznog utnovskog fluida ona drugog reda
(Navije-Stoksova jednaqina). Zato je u prvom sluqaju dovo an jedan graniqni uslov za odreÆivae jedne
integralske konstante, dok se u drugom sluqaju (viskozan fluid!) dve konstante integra ea odreÆuju
iz dva graniqna uslova (uslov prijaaa, lep ea).
• Sile koje deluju na jedini u mase fluida prikazane su u tabeli 5.1

Fiziqki
efekat Iner ija
lokalna konvektivna
Zem ina
tea Pritisak Tree
sila ∂U ∂U ∂z 1 ∂p ∂2U
masa ∂t
U
∂s
g
∂s ρ ∂s
ν
∂n2

Karakteristiqne U2
veliqine
U p νU
g
t l ρl l2

Tabela 5.1: Sile kao tipiqni predstavni i odgovarajuih uti aja i fiziqkih efekata u strujnom
po u
U posledoj vrsti tabele 5.1 su pojedinaqni qlanovi, koji u drugoj vrsti definixu razliqite sile,
prikazani pomou izabranih karakteristiqnih referentnih veliqina (razmera) za vreme (t), duinu (l),
brzinu (U ), gustinu (ρ) i pritisak (p) datog strujnog po a. Potrebno je napomenuti da se ovde u prav ima
obe ose prirodnog koordinatnog sistema s i n koristi ista razmera za duinu (l).
5.3 Karakteristiqni bezdimenzijski brojevi - meÆusobni od-
nosi sila u strujnom po u - zakoni sliqnosti
Jednaqina (4.111) se za sluqaj strujaa viskoznog fluida proxiruje, saglasno tabeli 5.1, i dobija oblik
∂U
∂t
+ U
∂U
∂s
+ g
∂z
∂s
+
1 ∂p
ρ ∂s
− ν
∂2U
∂n2
= 0. (5.8)
1 2 3 4 5

1 - lokalna iner ijalna sila 4 - sila pritiska

2 - konvektivna iner ijalna sila 5 - viskozna sila (sila trea)
3 - sila Zem ine tee
MEHANIKA FLUIDA 111
5.3.1 Zakoni sliqnosti
Zakoni sliqnosti daju odgovor na pitae pod kojim uslovima dve fiziqke pojave dexavaju na isti
naqin. U mehani i fluida je ovo vrlo znaqajno, s obzirom na veliku zastup enost modelskih ispitivaa.
Proraqunavae podataka sa modela na objekat vrxi se primenom teorije sliqnosti i dimenzijske analize.
Pri tome se tei dinamiqkoj sliqnosti, tj. jednakosti odnosa sila u odgovarajuim prostorno-vremenskim
taqakama dva strujna po a. Pretpostavkeza to su zadovo ene geometrijske i kinematiqkesliqnosti. Potpuno
sliqnost je, meÆutim, praktiqno nemogue zadovo iti, pa se pri modelirau pojava na modelu i objektu
pribegava delimiqnoj sliqnosti. Dakle, zakoni sliqnosti ne mogu istovremeno da budu primeeni na sve
vrste sila. Zbog toga je svrsishodno ograniqee na odnose onih sila koje su najvanije u razmatranom
strujnom pro esu. Tako formirani odnosi karakterixu sliqnost pojava i formiraju parametre sliqnosti,
tj. bezdimenzijske karakteristiqnebrojeve sliqnosti. Metoda diferen ijalnih jednaqina je jedna od metoda,
koja je zasnovana na korixeu bezdimenzijskih oblika diferen ijalnih jednaqina i graniqnih uslova, i
koja dovodi do zakona sliqnosti i uslova modeliraa strujaa fluida. Jednaqina (5.8) se pomou izabranih
karakteristiqnihveliqina (razmera) jednostavnim algebarskim opera ijama dovodi na bezdimenzijski oblik.
Odnos koefi ijenata uz pojedine qlanove definixe odnose odgovarajuih sila izraene pomou karakteris-
tiqnih bezdimenzijskih brojeva. Jednakost ovih brojeva u dve pojave odreÆuje ihovu sliqnost, pod uslovom
da se poqetni i graniqni uslovi meÆusobno poklapaju.
5.3.2 Formirae karakteristiqnih bezdimenzijskih brojeva i ihov fi-
ziqki smisao
Iz pettipiqnihizraza za sile prikazaneu tabeli(5.1) mogu se formirati qetirinezavisna bezdimenzijska
odnosa sila, tj. qetirikarakteristiqnabroja. Ovi karakteristiqni brojevi odreÆujukarakterstrujnog po a
i opisuju bitne fiziqke efekte. Iz jednaqine (5.8) sledi
1. Struhalov broj
Lokalna iner ijalna sila U/t l
Konvektivna iner ijalna sila ∝ U /l = tU ≡ Sh − Struhalov broj (Strouhal, 1850-1922) (5.9)
2

Struhalov broj Sh karakterixe nesta ionarne strujne pojave, kao na primer one koje se jav aju u
pogonskim i radnim maxinama sa periodiqim radnim pro esom. Struhalov broj se pojav uje kada
se nesta ionarni qlan [∂U (s, t)/∂t]ds u Bernulijevoj jednaqini (4.113) uporeÆuje sa sta ionarnim
R2

qlanovima. Qesto je neophodno utvrditi da li jedno strujae moe da se posmatra kao sta ionarno!
1

Pri tome mora biti zadovo eno Sh ≪ 1.

2. Frudov broj
Za sluqaj dominantnog uti aja iner ijalnih i gravita ionih sila u sta ionarnom strujau merodovana
kriterijum sliqnosti je Frudov broj.
Konvektivna iner ijalna sila ∝ U /l = U ≡ F r − Frudov broj (Froude, 1810-1879) (5.10)
2 2

Sila Zem ine tee g gl

Delimiqna sliqnost u odnosu na Frudov broj je vana u svim onim sluqajevima u kojima je bitan uti aj
sile Zem ine tee, na primer, za strujaa u otvorenim (sa slobodnom povrxi) tokovima.
3. Ojlerov broj
Sila pritiska (5.11)
Konvektivna iner ijalna sila ∝ U /l = ρU ≡ Eu − Ojlerov broj.
p/ρl p
2 2

U literaturi se qesto umesto naziva Ojlerov broj koristi i utnov broj N e, tj. N e ≡ Eu. Za sluqaj
strujaa stix ivog fluida sledi rela ija
Eu =
ρU
p
=
2
κp 1 1
ρ U κ 2
=
1 c
κU
2

2
=
1
κM 2
(5.12)
MEHANIKA FLUIDA 112
koja povezuje Ojlerov broj sa Mahovim (Ma h, 1838-1916) brojem M = . U

4. Rejnoldsov broj
c

Konvektivna iner ijalna sila ∝ U /l = U l ≡ Re − Rejnoldsov broj (Reynolds, 1838-1916) (5.13)

2

Viskozna sila
Rejnoldsov broj je vaan bezdimenzijski broj koji obuhvata uti aj viskoznosti! On predstav a odnos
νU/l ν 2

konventivnih iner ijalnih sila i viskoznih sila. On je osnovni kritetijum sliqnosti pri strujau
viskoznog fluida. Ako je
(Graniqni sloj - Prantl)! (5.14)
Ul
Re = ≫1
ν

tj. ako je nelinearna, konvektivnainer ijalnasila znatno vea od viskozne sile, onda tree (viskoznost)
unutar strujnog po a ima mali uti aj. Viskoznost igra bitnu ulogu samo u neposrednoj blizini zida
(uslov lep ivosti), tj. u graniqnom sloju. To je osnovna hipoteza Prantlove (Prandtl, 1857-1953) teorije
graniqnog sloja (1904)! Ako je, meÆutim
8
< ∼1
Stoksova (Stokes, 1819-1903) strujaa) (5.15)
>
Ul
Re = <1 (
ν >:
≪1

onda je tree u elom strujnom po u znaqajno, tj. uti aj viskoznosti se osea u svoj oblasti strujaa.
Sa vrednostima Re < 1 i Re ≪ 1 su obuhvaena veoma spora (lagana), tzv. Stoksova strujaa. U takvim
sluqajevima se qesti mogu u potpunosti zanemariti nelinearni iner ijalni qlanovi (konvektivni
deo ubrzaa). Tada se sile pritiska uravnoteavaju sa viskoznim silama. Primeri za to su lagana
strujaa veoma viskoznih u a. Treba napomenuti da je rela ija (5.15) takoÆe vana za strujae fluida
ekstremno male gustine, jer je tada i Rejnoldsov broj Re = ρU l/η mali. Ovo su sluqajevi kretaa
satelita na grani i atmosfere, kao i u laboratoriji, na primer, kod vakuum pumpi.
Najvanija primena karakteristiqnihbrojeva sliqnostije, kao xto je napomenuto, u eksperimentalnim
istraivaima. Rezultatimerea i proraqunana geometrijski sliqnomumaenom modelu u aerotunelu
ili vodenom kanalu mogu se preraqunati na glavno izvoÆee (objekat ). Karakteristiqni i vani
primeri su modelska ispitivaa turbina i drugih turbomaxina, kao i razliqitih maxinskih i gra-
Æevinskih ureÆaja i objekata.
5.4 Model viskoznog fluida. Opxti izrazi za povrxinske
sile
5.4.1 Analiza povrxinskih sila u viskoznom fluidu
Posle deta nih razmatraa osnovnih jednaqina i ihovih primena u glava 2 i 4, svrsishodno je izvesti
opxte matematiqke izraze za povrxinsku silu u viskoznom fluidu. U uobiqajenim oznakama slede rela ije:
Z Z Z „ «
~n ∂~px ∂~py ∂~
pz
R = p
~n dA = (~
px nx + p
~y ny + p
~z nz )dA =+ + dV =
∂x ∂y ∂z
A A V
Z »„ « „ « „ « –
∂pxx ∂pyx ∂pzx ~ ∂pxy ∂pyy ∂pzy ~ ∂pxz ∂pyz ∂pzz ~
= + + i+ + + j+ + + k dV
∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z

(5.16)
V
 MEHANIKA FLUIDA 113
Iz rela ije (5.16) sledi da je elementarna povrxinska sila u prav u x-ose dR koja deluje na jediniqnu
masu fluida unutar zapremine V ograniqene sa povrxi A odreÆena izrazom
n,x

(5.17)
„ «
dRn,x 1 ∂pxx ∂pyx ∂pzx
= + +
dm ρ ∂x ∂y ∂z

Analogno slede rela ije i za komponente u y i z prav u elementarne povrxinske sile −dR−→(dR n,x ; dRn,x ; dRn,x ) .
Saglasno rela ijama (2.18), (2.28), (2.29)
n

η
pxx = σxx = −p + σxx , pyx = τyx , pzx = τzx , p=−
pxx + pyy + pzz
3
(5.18)
izraz (5.17) pomou (5.18) postaje
(5.19)
„ η
«
dRn,x 1 ∂p 1 ∂σxx ∂τyx ∂τzx
= − + + +
dm ρ ∂x ρ ∂x ∂y ∂z

1 2 3
| {z } | {z } | {z }

rag repla emen 1 Na- Povrxinska sila, 2 - Sila pritiska, 3 - Viskozna sila (u prav u x-ose za jediniqnu masu)= dR η
n,x

osnovu meÆusobne veze izmeÆuvektora napona ~p i vektora viskoznihnapona ~p dobijaju se rela ije (5.1)- η

(5.3) koje za model viskoznog fluida povezuju rezultujuupovrxinsku silu R~ sa silom pritiska (povrxinska
n n

sila usled pritiska) i viskoznom silom (povrxinskom silom usled normalnih viskoznih napona i smi ajnih,
n

tj. tangen ijalnih napona). Ova analiza omoguuje formirae jednaqina koliqine kretaa i energije kako u
integralnom, tako i u diferen ijalnom obliku za strujae viskoznih utnovskih ili neutnovskih fluida.
5.4.2 IzvoÆee diferen ijalnog izraza (5.17), tj. (5.19) pomou elementarne
kontrolne zapremine dV = dxdydz
∂τyx ∂τyx
τyx + dy τyx + dy
∂y ∂y
D C y
∂u v
u+ dy
∂y τzx
dy ∂pxx
u pxx + dx
O
∂x
w x pxx
u dx
dy
A B τyx
dz
τyx z

dx
∂τzx
τzx + dz
∂z
Slika 5.2: Infinitezimalna kontrolna zapremina sa normalnim i smi ajnim naponima u x prav u. Oznake:
, , η
pyx = τyx pzx = τzx pxx = −p + σxx .
Povrxinska sila u x prav u, saglasno sli i 5.2, glasi
»„ « – »„ « – »„ « –
∂pxx ∂τyx ∂τzx
dRn,x = pxx + dx − pxx dydz + τyx + dy − τyx dxdz + τzx + dz − τzx dxdy =
∂x ∂y ∂z

(5.20)
„ η
«
∂p ∂σxx ∂τ yx ∂τzx
= − + + + dxdydz.
∂x ∂x ∂y ∂z

Izrazi (5.17), tj. (5.19) su identiqni izrazu (5.20), jer je dm = ρdxdydz.

MEHANIKA FLUIDA 114
5.4.3 Viskozna sila za nestix iv utnovski fluid
• Reoloxke zavisnosti - reoloxke konstitutivne jednaqine.
• utnovski fluidi - linearna zavisnost izmeÆu napona i brzina deformisaa.
• Trodimenzijsko strujae- uopxtavae jednodimenzijske utnove hipotezeo smi ajnom naponu (jednaqine
(5.4)-(5.7)).
• Uopxtena utnova hipoteza o naponima - Stosova hipoteza (uslovi simetrije i linearna zavisnost
komponenata tenzora napona p od komponenata tenzora brzine deformisaa Ṡ - potpoglav e 4.4.2 ⇒
τ = τ ∝ Ṡ ).
ij ij

xy yx xy

• Nestix iv fluid(ρ = const) - Stoksova hipotezadaje za prethodnorazmatrane napone sledee reoloxke

rela ije (sl. 5.2)
η ∂u
σxx = 2η
„∂x
(5.21)
«
∂u ∂v
τyx = τxy = η +
∂y ∂x
„ «
∂u ∂w
τzx = τxz = η +
∂z ∂x

Za ostale tri komponente viskoznih napona σ , σ i τ

η
yy
η
zz yz = τzy analogno slede izrazi (ρ = const):
(5.22)
„ «
η ∂v η ∂w ∂v ∂w
σyy = 2η , σzz = 2η , τzy = τyz = η + .
∂x ∂z ∂z ∂y

Uvrxtavaem reoloxkih jednaqina (5.21) u izraz (5.19), tj. (5.20) i korixeem jednaqine kontinuiteta za
nestix iv fluid (divU~ = 0) dobija se za sluqaj η = const sledea rela ija
(5.23)
η „ «
dRn,x ∂2u ∂2u ∂2u
=ν 2
+ 2
+ = ν∆u
dm ∂x ∂y ∂z 2

kojom je odreÆena elementarna komponenta viskozne sile u prav u x ose za jediniqnu masu fluida unutar
zapremine V ograniqene sa povrxi A. Ostale dve jednaqine za y i z osu koje ovde nisu navedene dobijaju se
ikliqnom permuta ijom. Takav sistem od tri jednaqine daje sledeu vektorsku jednaqinu
(5.24)
−→η Z
dRn ~ −→η ~ dV ~ nη = η ~ dV
= ν∆U ⇒ dRn = ν∆U ⇒ R ∆U
dm
V

Rezultujui vektor viskozne sile (5.3) za sluqaj utnovskog nestix ivog fluida i η = const definisan je
izrazom (5.24).
Ovim je zaokruena analiza sila koja omoguava da a istraivaa strujaa viskoznog utnovskog nes-
tix ivog fluida.

5.5 Integralni i diferen ijalni obli i jednaqine koliqine

kretaa
5.5.1 Jednaqina koliqine kretaa. Navije-Stoksove jednaqine
Razmatrae je isto kao u poglav u 4.8. Gde nastaje razlika? U izrazu za povrxinsku silu R~ ! Drugim
reqima, u modelu napona za neviskozan i viskozan fluid !
n
MEHANIKA FLUIDA 115
Na osnovu jednaqina (4.66), (5.1) i (5.24) sledi
(5.25)
−−→ Z Z I Z
DK ~m + R
~n D ~ dV = ~ dV + ~ dV.
=R ⇒ ρU ρF −p ~
n dA + η∆U
Dt Dt
Vm Vm Am Vm

Primenom potpuno istog postupka kao za jednaqinu (4.67), rela ija (5.25) se transformixe na oblik
Z !
~
DU
ρ ~ + gradp − ν∆U
− ρF ~ dV = 0
Dt
V

iz koga se, zbog proizvo ne zapremine V , dobija diferen ijalna jednaqina

ρ
~
DU
Dt
~ − gradp + η∆U
= ρF ~ L.Navier (1785 − 1836)
G.G.Stokes (1819 − 1903)
(5.26)
1. Izraz (5.26) je Navije-Stoksova jednaqina za strujae nestix ivog fluida. Ovoj jednaqini se
pridodaje jednaqina kontinuiteta za nestix iv fluid, divU~ = 0, qime se dobijaju qetiri diferen-
ijalne jednaqine za qetiri zavisno promeive U~ (u, v, w) i p. Sistem jednaqina je zatvoren ! Napomie
se da je ovde pretpostav eno ρ = const i zbog toga nije potrebna nikakva dodatna jednaqina.
2. Za sluqaj neviskoznog fluida (η = 0) Navije-Stoksova jednaqina (5.26) se svodi na Ojlerovu jednaqinu
(4.68)!
3. Red Navije-Stoksove jednaqine je vixi od reda Ojlerove jednaqine. To je oqigledno zbog qlanova usled
viskoznosti. To omoguuje da se graniqni uslov (lep ivost!) na qvrstoj povrxi moe ispuniti.
4. Navije-Stoksove jednaqine su nelinearne na isti naqin kao i Ojlerove jednaqine. Isti tip nelinear-
nosti! Uzrok je u konvektivnim qlanovima, tj. u nelinearnim iner ijalnim silama.
5. Egzaktna rexea Navije-Stoksovih jednaqina su poznata samo za mali broj problema strujaa. Neki
od tih primera bie prikazani u ovoj glavi, u i u upoznavaa osnovnih svojstava strujaa viskoznog
nestix ivog fluida.
6. Skalarni obli i jednaqine (5.26) u razliqitim koordinatnim sistemima (Dekartovim, ilindriqni,
sfernim i ortogonalnim generalisanim) prikazani su kizi Qantrak S., Hidrodinamika, MF Beograd
(2005). Ovde se navodi izraz za x-osu Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema:
(5.27)
„ «
∂u ∂u ∂u ∂u 1 ∂p ∂2u ∂2u ∂2u
+u +v +w = Fx − +ν 2
+ 2
+
∂t ∂x ∂y ∂z ρ ∂x ∂x ∂y ∂z 2

Ostale dve jednaqine za y i z osu dobijaju se ikliqnom permuta ijom. Sve tri skalarne jednaqine mogu
se obuhvatiti indeksnim zapisom
∂u
∂t
i
+u
∂u
∂x
=F −
j
1 ∂p
i
ρ ∂x
j
+ν
∂ u
i
∂x ∂x
, i, j = 1, 2, 3.
i
2

j
i
j
(5.28)

5.5.2 Zakon koliqine kretaa u integralnom obliku - primena u tehniqkoj

praksi
Fiziqko-matematiqka analiza data je u poglav u 4.8. Kvalitativna razlika je samo u fiziqkom sadraju
qlana 4 u jednaqini (4.70), tj. qlana u jednaqini (4.71). Razlog za to je uvoÆee viskoznosti ! Dakle,
IV

opet stae napona i karakter rezultujue povrxinske sile R~ . S tim u vezi, potrebno je u jednaqinama (4.66)-
(4.71) umesto povrxinske sile za neviskozan fluid uvrstiti izraz za viskozan fluid, tako da se saglasno
n
MEHANIKA FLUIDA 116
rela ijama (5.1) i (5.3) dobija
Z Z Z
~n = ~n = ~nη ) dA =
(5.29)
R −p~ndA R (−p~n + p (−p~n + T · ~n) dA
=⇒
(neviskozan fluid) (viskozan fluid)
A A A

Uvsrhtavaem izraza (5.29) u jednaqinu (4.71) kao merodavnog izraza za qlan IV sledi jednaqina
(5.30)
Z I Z I
∂ ~ dV = − ~ (U
~ ·~ ~ dV −
ρU ρU n)dA + ρF ~nη ) dA.
(p~n + p
∂t
V A V A

u kojoj je viskozna sila definisana rela ijom (5.3)

Z Z 0 1
η
~ nη = ~nη dA = σxx τyx τzx
(5.31)
R p T ·~
ndA
B η C
T = @ τxy σyy τzy A
(sila usled viskoznosti
A A
η
τ τxz xy σzz

Jednaqina koliqine kretaa data je izrazom (5.30). en fiziqki smisao analiziran je u poglav u 4.8.
Dodatni efekat usled viskoznosti obuhvaen je rela ijom (5.31), u kojoj se pojav uju normalni naponi usled
viskoznosti (σ , σ , σ ) i tangentni (smi ajni) naponi (τ = τ , τ = τ i τ = τ ).
η
xx
η
yy
η
zz xy yx xz zx yz zy

Sta ionarno strujae u po u sile Zem ine tee

U ovom sluqaju jednaqina koliqine kretaa (5.30) glasi
(5.32)
I I I Z
~ (U
ρU ~ · ~n)dA + p~ndA − T · ~ndA + ρ~g dV = 0
A A A V

Pogodnim izborom kontrolnezapremine V i kontrolnepovrxi A jednaqina (5.32) je veoma pogodna za rexavae

problema u praksi i za odeÆivae sila kako pri unutraxem ( evi, kanali, mlazni i) tako i pri spo asim
(opstrujavae tela) strujaima.
Strujae utnovskog nestix ivog fluida
Uovom sluqajukoristise jednaqina kontinuiteta u obliku divU~ = 0 i konstitutivnereoloxke jednaqine
za utnovski fluid, tj. linearne meÆuzavisnosti komponenata tenzora napona i komponenata tenzora brzine
deformisaa, koje su definisane rela ijama (5.21) i (5.22). Te rela ije mogu da se objedine linearnom
zavisnoxu u matriqnom obliku T = 2ηṠ tako da jednaqina koliqine kretaa za utnovski nestix iv
fluid glasi
(5.33)
Z I h Z
∂ “ ~” ~ (U
i
~ · ~n) + p~n − 2η Ṡ · ~n dA + ρF
~ dV.
ρU dV = − ρU
∂t
V A V

Veliqina Ṡ ”je tenzor brzine deformisaa qije su komponente Ṡ definisane izrazom (4.14), tj. Ṡ =
. Dakle, pomou rela ija (5.21) i (5.22) tenzor viskoznih napona T , tj. matriva napona usled
“ ij ij
1 ∂ui ∂uj

viskoznosti (5.31) za utnovski nestix iv fluid glasi

2
+
∂xj ∂xi

0 „ « „ « 1
T = 2η Ṡ ∂u ∂u ∂v ∂u ∂w
2η η + η +
pηij = 2η Ṡ
B ∂x ∂x ∂x „ ∂z ∂x « C

(5.34)
B „ « C
B ∂u ∂v ∂v ∂w ∂v C
⇐⇒ T =B η + 2η η + C
B „ ∂y ∂x « ∂y « ∂y ∂z
B C
( „ C
η
σij , i=j @ ∂w ∂u ∂w ∂v ∂w A
pηij = η + η + 2η
τij , i 6= j ∂x ∂z ∂y ∂z ∂z
 MEHANIKA FLUIDA 117
Uprethodnimpoglav ima nije bilo potrebno naglaxavati laminarni ili turbulentni karakterstrujaa.
MeÆutim, za da u analizu i proraqun strujaa potrebno je utvrditi da li je jedno strujae laminarno
ili turbulentno, To jox jednom ukazuje na znaqau ulogu iner ijalnih i viskoznih sila i strujnom po u.
ihov koliqnik, saglasni jednaqini (5.13), definixe Rejnoldsov broj, koji je osnovni kritetijum za
prelazak laminarnog strujaa u turbulentno! Ovim se bavi linearna i nelinearna teorija hidrodinamiqke
stabilnosti.
(a) (b)

111111111111111111111111
000000000000000000000000 111111111111111111111111
000000000000000000000000
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111 000000000000000000000000
111111111111111111111111
000000000000000000000000
111111111111111111111111

frag repla emen

(v) y
U
Prelazna
U∞
Laminarno strujae oblast

O 111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
x
xk
Turbulentno strujae
Taqka prekida
Slika 5.3: Laminarno i turbulentno strujae. (a) Trajektorije pri laminarnom strujau; (b) Turbu-
lentno strujae - neregularno kretae i trajektorije, intenzivni pro esi turbulentnog prenosa materije,
impulsa i energije u prav u upravnom na glavno strujae zbog fluktua ionih brzina ; (v) Prelazak
laminarnog u turbulentno strujae (Re = U x /ν - kritiqan Rejnoldsov broj; x - kritiqna duina).
k ∞ k k

5.6 Laminarna i turbulentna strujaa. Rejnoldsova statis-

tika
5.6.1 Laminarna strujaa
Strujae u slojevima (lamina - sloj). Strujni e odnosno putae fluidnih delia prate geometriju
strujnog prostora - ureÆeno regularno slojevito strujae (5.3)
5.6.2 Hidrodinamiqka stabilnost
Problem stabilnosti laminarnog strujaa je u suxtini problem nastanka turbulen ije. Poremeaji
kojima se izlae prvobitno strujae, dovode do znatnog lokalnog poveaa konvektivnih iner ijalnih sila
(konvektivnog dela materijalnog izvoda brzine (U~ · ∇)U~ ). Viskozne sile priguxuju nastale poremeaje i
mehanizmom trea vrxe disipa iju energije. Potpun odgovor na pitae nastanka turbulen ije jox uvek
ne postoji! Da li e laminarno strujae prei u neki drugi oblik laminarnog strujaa, ili e usled
MEHANIKA FLUIDA 118
predominantnog uti aja viskoznosti uspostaviti isti prvobitni laminarni reim, ili e pak, doi do pojave
turbulen ije zavisi od mnogih faktora. U praktiqnim proraqunima se govori o vrednostima kritiqnog
Rejnoldsovog broja pri kojima u razliqitimklasama unutraxihi spo asih strujaa dolazi do prelaska
iz laminarnog u turbulentno strujae (sl. 5.3v).
5.6.3 Turbulentna strujaa
Turbulentnastrujaa su neregularna, haotiqnastrujaa, uvek nesta ionarna, trodimenzijskai disipativna.
Putaedeliase meÆusobno mexaju, popreqnefluktua ijebrzina dovode do mehanizma intenzivneturbulentne
razmene i do znatno ravnomernijeg profila brzine nego u sluqaju laminarnog strujaa (sl. 5.3):
"„ « # "„ « #
∂U ∂U
> ,
∂y ∂y
y=0 turbulentno y=0 laminarno
pri qemu (∂U/∂y) oznaqava izvod brzine na qvrstoj povrxi. To znaqi da su uti aji trea znatno
izraeniji, tj. jaqi u turbulentnom strujau.
y=0

5.6.4 Svojstva turbulentnih strujaa

Veina strujaa u tehniqkoj praksi i u prirodi su turbulentna. Ovde se qisto fenomenoloxki nabrajaju
najvaniji aspekti turbulen ije.
• Turbulentna struaja nastaju pri Rejnoldsovim brojevima veim od kritiqnog Rejnoldsovog broja Re ,
koji ima razliqite vrednosti za razne klase strujnih problema. Na primer, potpuno razvijeno strujae
k

u evi je turbulentno ako je Re = Re = ρU D/η ≥ 2300 (ρ - gustina fluida, U - sreda brzina, D -

preqik evi i η - dinamiqka viskoznost fluida).
k s s

• Turbulen ija je po pravilu razliqitog intenziteta u raznim domenima strujnog po a. Intenzitet

turbulen ije je veliki u oblastima velikih gradijenata (vremenski osredenih) brzina, na primer u
graniqnom sloju u blizini zida. Ovome prethodi laminarno strujae, koje usled nestabilnosti prelazi
u turbulen iju.
• Turbulen ijase odlikuje poveanom razmenom impulsa (koliqine kretaa) u prav u upravnom na prava
glavnog strujaa, xto se izmeÆu ostalog, ispo ava u poveanim otporima trea !
• Za sluqaj da u nekom strujau du qvrste povrxi postoji opasnost odvajaa strujaa (kada pritisak u
nizstrujnomprav uraste), poveana turbulentnarazmena impulsa uoblasti zidneturbulen ijeznaqajno
pomera taqku odvajaa nizvodno i time smauje oblast odvajaa i vrtloni trad. Dakle, struktura
turbulentnog strujaa je mae oset iva na gradijent pritiska nego xto je to sluqaj kod laminarnog
strujaa.
• Turbulen ija u opxtem sluqaju izaziva intenzivno mexae i razmenu materije, xto je od velikog
znaqaja u vixefaznim strujaima i razliqitim tehnoloxkim i hemijskim pro esima, kao i strujaima
u ivotnoj sredini.
5.6.5 Rejnoldsov eksperiment i Rejnoldsova statistika
Na sli i 5.4 su prikazana dva suxtinski razliqita reima (staa) strujaa. Hagen (Hagen) ih je opisao
kvalitativno (1852), a Rejnolds (Reynolds) prvi put kvantitativno dokazao (1883).
1 Laminarno strujae. Rejnoldsov broj je mali, tj. Re = U d/ν < 2320. Makroskopski posmatrano
strujae se obav a u paralelnim slojevima (lamina - sloj). Mikroskopski, tj. molekularno nastaje
s

neregularna razmena impulsa izmeÆu pojedinih slojeva, xto dovodi do unutraxeg trea.
2 Prelazna oblast. Rejnolds je istraivao prelazak laminarnog u turbulentno strujae i utvrdio da on
zavisi samo od karakteristiqnog broja U d/ν . Rejnolds je pretpostavio da se pri tome radi o problemu
stabilnosti. Laminarno strujae pri veim Rejnoldsovim brojevima postaje nestabilno, tj. mali
s
 MEHANIKA FLUIDA 119
rag repla emen
poremeaji, koji su prisutni u prirodi i tehni i, svojim amlitudno-frekventnim karakteristikama
izazivaju takva dejstva koja laminarno strujae prevode u turbulentno.
obojena teqnost (farba) G.Hagen (1797-1884)
11111111111111
00000000000000
00000000000000 111111111111111111111111111111111111111111
11111111111111 000000000000000000000000000000000000000000
000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111 O.Reynolds (1842-1912)
00000000000000 111111111111111111111111111111111111111111
11111111111111 000000000000000000000000000000000000000000

U
d 1 Laminarno strujae
2 Prelazak laminarno →turbulentno
ν
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

1 2 3 3 Turbulentno strujae
Slika 5.4: Rejnoldsov eksperiment. Farba se u obliku strujnog vlakna iz mlaznika uba uje u fluid
kinematiqke viskoznosti η koji struji sredom brzinom U = 4V̇ /d π kroz ev preqnika d. Zapreminski
2

protok V̇ i drugi strujni i geometrijski parametri su meani u mnogobrojnim eksperimentima.

s

3 Rejnoldsov broj je veliki, tj. Re = U d/ν > 2320. U ovom sluqaju nastaje, suprotno od laminarnog,
jedan makroskopski, vid iv prenos putem turbulentnih elemenata (molova mase, razliqitih vrtloga
s

i vrtlonih struktura). Turbulen ija je nesta ionarna prostorno-vremenska evolu ija slu-
qajnog kretaa sloenih vrtlonih struktura!
Rejnoldsova statistika
Rejnoldsov opis turbulentnog strujaa podrazumeva razlagae nesta ionarne komponente brzine, na
primer u(x, y, z, t), na proseqnu, vremensku sredu vrednost u(x, y, z) i na fluktua ionu brzinu u (x, y, z, t) ′

saglasno sli i 5.5: ′

u(x, y, z, t) = u(x, y, z) + u (x, y, z, t). (5.35)
Vremenska sreda vrednost - proseqna vrednost - vrednost osredena u vremenu podrazumeva vrednost
fiziqke veliqine enim osredavaem u vremenu u fiksnoj taqki strujnog prostora !
(a) u(x, y, z, t) (b) u(x, y, z, t)

u′ (x, y, z, t)
rag repla emen
u

u(x, y, z, t) = u(~r, t)
u(x, y, z) = u(~r)

T t t

Slika 5.5: Turbulentno strujae -brzina kao pokazivae (signal) usijane i e tokom vremena u fiksnoj
taqki: (a) Sta ionarno turbulentno strujae (u = const ⇔ ∂u/∂t = 0); (b) Nesta ionarno turbulentno
strujae (u 6= const → u = u(x, y, z, t)); T - period (vreme) osredavaa.
MEHANIKA FLUIDA 120
Vremenski osredena brzina, tj. proseqna brzina u fiksnoj taqki definisana je izrazom
(5.36)
ZT
1
u(x, y, z) = u(x, y, z, t)dt
T
0

Period osredavaa T se pri tome bira tako da nestane zavisnost u od vremena. Drugim reqima, T je toliko
veliko da egovo da e poveavae ne dovodi do promene u. Period osredavaa zavisi od statistiqkih
svojstava sluqajno promeive!
Analogno (5.36) se odreÆuju i v i w. Defini ija (5.36) ima za posledi u da su vremenski osredene
vrednosti fluktua ionih brzina jednake nuli:
(5.37)
ZT ZT
1 1
u′ = u′ dt = (u − u)dt = u − u = 0 ⇒ u′ = v ′ = w′ = 0
T T
0 0

Prikazani postupak vremenskog osredavaa vai za svaku fiziqku veliqinu f = u, v, w, p, ρ, T, U~ , e, . . . .

Na primer, trenutna vrednost pritiska p razlae se na egovu sredu (proseqnu) vrednost, tj. proseqni
pritisak p i fluktua ioni pritisak p kako sledi ′

(5.38)
ZT ZT
′ 1
p=p+p, p= pdt, p′ = p′ dt = 0.
T
0 0

Treba jox jednom napomenuti da se pojam sta ionarnosti turbulentnog strujaa odnosi samo na egove
proseqne, tj. vremenski osredene brzine. Turbulen ija je uvek nesta ionarna!
Vektor trenutnebrzine U~ u fiksnoj taqki je vektorskizbir brzine osredene u vremenu U~ i fluktua ione
brzine U~ koja se na sluqajan, stohastiqki naqin meea u vremenu po intenzitetu prav u i smeru:
′

(5.39)
ZT ZT
~ (~r, t) = U
U ~ (~r) + U
~ ′ (~r, t), ~ = 1
U ~ (~r, t)dt,
U ~′ = 1
U ~ ′ dt = 0.
U
T T
0 0

Ukupan intenzitet turbulen ije I definixe se rela ijom

~
u

(5.40)
r “ ,
1 2 2 2
” p (u′ )2
I~u = u +v +w
′ ′ ′ u2 + v2 + w2 Iu =
3 u

U brojio u izraza I je karakteristiqna veliqina fluktua ionog po a u , tj. koren iz sredeg kvadratnog ′

odstupaa, dok je u imenio u proseqna brzina u na posmatranom mestu, tj. u datoj taqki.
u

5.6.6 Analiza osredavaa sila u vremenu i novi fiziqki efekti

Vremenski osredene (proseqne) vrednosti sila
Poxto se kretae materijalne sredine opisuje rela ijom
Lokalna Konvektivna Sila Sila Sila
iner ijalna + iner ijalna + Zem ine + pritiska + trea = 0
sila 1 sila 2 tee 3 4 5
(5.41)
Iner ijalna sila Masena sila Povrxinska sila
| {z } | {z } | {z }
MEHANIKA FLUIDA 121
onda uvek vai i sledea rela ija izmeÆu sila
Vremenski osredena h 1 + 2 + 3 + 4 + 5 i = X F = 0. 5
(5.42)
vrednost veliqine sile i=1
i

Matematiqki izraz jednaqine (5.42) za osu x u uobiqajenim oznakama ima oblik

(5.43)
ZT » „ « –
1 ∂u ∂u ∂u ∂u ∂(p + ρgz)
ρ +u +v +w + − η∇2 u dt = 0
T ∂t ∂x ∂y ∂z ∂x
0

i analogno za ose y i z. Vektorski oblik pro esa vremenskog osredavaa Navije-Stoksove jednaqine (5.26)
za sluqaj kada nestix iv fluid struji u po u sile Zem ine tee (F~ = ~g) glasi
(5.44)
ZT " ~ # ZT h i
1 ∂U ~ ~ 1 ~ dt.
ρ + (U · ∇)U dt = −grad(p + ρgz) + η∆U
T ∂t T
0 0

1 2 4 3 5
Oqigledno je da se svaka od vremenski osredenih, tj. proseqnih sila izraava u funk iji od proseqnih i
fluktua ionih veliqina brzine i pritiska! U tom i u se sile razvrstavaju u tri grupe:
(a) konstante sile (homogeno po e) - sila Zem ine tee 3 ;
(b) sile definisane linearnim funk ijama - lokalna iner ijalna sila 1 (linearna funk ija od U~ ); sila
pritiska 4 (linearna funk ija od p); sila trea (viskozna sila) 5 (linearna funk ija od U~ );
(v) sile definisane kvadratnim (nelinearnim) funk ijama - konvektivna iner ijalna sila 2 (funk ija
kvadrata brzine U ili od proizvoda dve komponente brzine - nelinearni qlanovi): u , v , w , uv, uw
2 2 2 2

i vw.
Izraqunavae vremenski osredenih, tj. proseqnih sila
Primenom Rejnoldsove statistike izraqunavaju se proseqne vrednosti pojedinih qalnova u jednaqinama
(5.43) odnosno (5.44). Raquni a je data deta no radi lakog i potpunog shvataa pro esa vremenskog osred-
avaa. Izraqunavae je zasnovano na qieni i, da redosled matematiqkih opera ija ne utiqe na kraji
rezultat.
Integra ee po intervalu vremena T i diferen irae po vremenu i prostoru,
tj. prostornih koordinata mogu da zamene mesta!
(a) Sila Zem ine tee 3 zavisi od gustine fluidnog delia. Fluktua ije pritiska su uglavnom
suvixe male da bi dovele do promene gustine. Sila Zem ine tee ne zavisi od strujnog po a u od vrste
strujaa i ista je u laminarnim i turbuletnim strujaima. ena proseqna vrednost jednaka je istoj
konstantnoj sili
(ρg je konstantno, ne zavisi od vremena)
ZT ZT
1 1
ρg = ρgdt = ρg dT = ρg;
T T
0 0

u vremenu
ZT ZT
∂ 1 ∂ ∂ 1 ∂
(ρgz) = (ρgz) dt = ρgzdt = (ρgz) ; ρgz = const
∂z T ∂z ∂z T ∂z

Tako se analogno dobija

0 0

grad(ρgz) = grad(ρgz). (5.45)

Matematiqki izraz za silu Zem ine tee je isti za laminarno i turbulentno strujae!
MEHANIKA FLUIDA 122
(b) Vremenski osredena (proseqna) lokalna iner ijalna sila 1
ili:
~
„ « ZT ZT
∂U ∂u ∂v ∂w ∂u 1 ∂ 1 def ∂u
ρ ρ ,ρ ,ρ ⇒ ρ = udt = ρ udt = ρ
∂t ∂t ∂t ∂t ∂t T ∂t T ∂t
0 0

ZT ZT ZT
∂u ∂ 1 ′ ∂ ∂ ∂u ∂u′ ∂u
ρ =ρ (u + u )dt = ρ udt + ρ u′ dt = ρ +ρ =ρ
∂t ∂t T ∂t ∂t ∂t ∂t ∂t
0
0 0 0

Analogno izrazu
ρ
∂u
∂t
=ρ
∂u
∂t
(5.46)
dobijaju se izrazi i za ostale dve komponente v i w, tako da je
(5.47)
„ «
~
∂U ~
∂U ∂u ∂v ∂w
ρ =ρ ρ ,ρ ,ρ .
∂t ∂t ∂t ∂t ∂t

Proseqna vrednost lokalne iner ijalne sile jednaka je iner ijalnoj sili uslov enoj promenom samo
proseqne brzine, i izraava se funk ijama istog oblika i u laminarnom i u turbulentnom strujau.
Nema novih qlanova u pro esu vremenskog osredavaa! Ali treba imati u vidu da su samo u
laminarnom strujau veliqine U~ (u, v, w) jednake veliqinama U~ (u, v, w).
(v) Vremenski osredena sila pritiska 4
Analognim postupkom se vrxi osredavae u vremenu sile pritiska
„ «
∂p ∂p ∂p
−gradp − , − , −
∂x ∂y ∂z

na primeru jedne komponente −∂p/∂x

(defini ija p).
ZT ZT
∂p 1 (!) ∂ 1 ∂p
− =− p′ dt = − pdt = −
∂x T ∂x T ∂x
0 0

TakoÆe, vai i sledee:

ZT ZT ZT ZT
∂ 1 ∂ 1 ∂ 1 ∂ 1 ∂ ∂ ` ′´ ∂p
− pdt = − (p + p′ )dt = − pdt − p′ dt = − (p) − p =− ; (p = p),
∂x T ∂x T ∂x T ∂x T ∂x ∂x ∂x
0 0 0 0

pa sledi
−
∂p
∂x
∂p
=− .
∂x
(5.48)
Prostorne koordinate (x, y, z) i vremenska koordinata (t) su meÆusobno nezavisne koordinate tako da
matematiqke opera ije integra ea (po vremenu) i diferen iraa (po prostornim koordinatama) mogu
da razmene mesta. Direktna posledi a toga je
ZT ZT
1 1
−gradp = − ∇pdt = −∇ pdt = −gradp,
T T
0 0

−gradp = −gradp (5.49)

(g) Proseqna vrednost viskozne sile 5
MEHANIKA FLUIDA 123
Proseqna vrednost sile trea
~ ≡ η∇2 U
` ´
~ η∇2 u, η∇2 v, η∇2 w , ∂2 ∂2 ∂2
η∆U ∆ ≡ ∇2 = 2
+ 2
+ 2
∂x ∂y ∂z

odreÆuje se, za ene komponente pojedinaqno

(5.50)
ZT ZT
∂2u 1 ∂ 2 u (!) ∂ 2 ∂2u
η 2 = η 2 dt = η 2 udt = η
∂x T ∂x ∂x ∂x2
0 0

ili za opxti vektorski oblik

(5.51)
ZT
~ (!) 1 ~ dt = η∆U
~ ~ = η∆U
~.
η∆U = η∆ U ⇒ η∆U
T
0

Vremenski osredena viskozna sila izraava se samo pomou proseqne brzine i ima isti oblik kao i
analogna stvarna sila. Pri osredavau se ne pojav uju novi qlanovi!
Zak uqak
Pri osredavau linearnih funk ija (veliqina, qlanova) ne nastaju nikakvi novi dodatni qlanovi!
Dakle, sve sile izraene linearnimfunk ijama (izrazima), koje odreÆujuproseqno (vremenski osredeno)
strujae, definisane su istim matematiqkim izrazima kako za proseqno turbulentnostrujae, tako i za
stvarno (trenutno) strujae, turbulentno ili laminarno. U laminarnom strujau su proseqne veliqine
~ i p jednake stvarnim trenutnim veliqinama U
U ~ i p.

(d) Nelinearna iner ijalna sila 2

Iz prethodnih razmatraa poznato je da konvektivni deo iner ijalne sile ima oblik
8 “ ”
∂u ∂u ∂u
>
> ρ u + v + w ,
„ 2
« < “ ∂x
> ∂y ∂z
”
ρ(U ~ ≡ ρ grad U − U
~ · ∇)U ~ × rotU
~ → ρuj
∂ui
→ ∂u ∂u ∂u
ρ u ∂x + v ∂y + w ∂z ,
2 ∂xj >
> “ ”
ρ u ∂u ∂u ∂u
>
:
∂x
+ v ∂y
+ w ∂z
.

Svi qlanovi ove sile su nelinearni, tj. kvadratni jer su propor ionalni veliqini U ili proizvodu 2

komponenata od U : u , v , w , uv, uw, vw. Pro es osredavaa e se radi vee jasnoe primeniti na
2 2 2

jedan od nelinearnih qlanova, na primer ρu , pa e se dobijeni rezultat uopxtiti.

∂u

• Vremensko osredavae nelinearnog kvadratnog qlana u :

∂x
2

ZT ZT ZT
1 1 1 ˆ ˜
u2 = u2 dt = (u + u′ )2 dt = u 2 + 2uu′ + (u′ )2 dt.
T T T
0 0 0

Osredavae pojedinih qlanova:

(jer je u konstantno u vremenskom domenu intervala T ),
ZT
1
u 2 dt = u 2
T
0

(jer je )
ZT ZT ZT
1 ′ 1 ′ 1
2uu dt = 2u u dt = 0 u′ dt = u′ = 0 ,
T T T
0 0 0

moe biti nula, pozitivno ili negativno ali je u uvek pozitivno i u

ZT
1
(u′ )2 = u′2 (u′ ′2 ′2 6= 0 )
T
0

u2 = u 2 + u′2 . ( Novi qlan - u ′2 )(!) (5.52)

MEHANIKA FLUIDA 124
Proseqna vrednost kvadrata brzine jednaka je zbiru kvadrata proseqne vrednosti brzine
i proseqne vrednosti kvadrata fluktua ione brzine. Ovde se pri osredavau pojav uje novi
qlan, koji obuhvata uti aj fluktua ionih brzina na proseqno brzinsko po e. Fiziqki smisao ovog
qlana dobija se primenom zakona koliqine kretaa !
• Osredavae u vremenu nelinearnog, kvadratnog, mexovitog qlana uv :

uv = (u + u′ )(v + v ′ ) = uv + uv ′ + u′ v + u′ v ′

Proseqna (vremenski osredena) vrednost ovog proizvoda je

uv = uv + u′ v ′ (5.53)
jer su proseqne vrednosti veliqina uv i u v jednake nuli. Proseqna vrednost proizvoda jednaka je sumi
′ ′

proizvoda proseqnihvrednostii proseqnoj vrednosti proizvoda fluktua ionihkomponenti. Oqigledno

iz (5.53) sledi (5.52) kada se u (5.5) uvrsti v ≡ u.
• Analiza nelinearnog qlana ρu konvektivnog dela iner ijalne sile:
∂u
∂x

ZT ZT ZT „ «
∂u 1 ∂u 1 ` ′´ ∂ ` ´ ρ ∂u ∂u′ ′ ∂u ′ ∂u
′
ρu = ρu dt = ρ u+u u + u′ dt = u +u +u +u dt
∂x T ∂x T ∂x T ∂x ∂x ∂x ∂x
0 0 0

Osredavae svakog qlana pojedinaqno

(u i ∂u su konstantni u vremenu)
ZT
1 ∂u ∂u
u dt = u
T ∂x ∂x ∂x
0

ZT ZT
1 ∂u′ ∂ 1
u dt = u u′ dt,
T ∂x ∂x T
0 0

ZT ZT
1 ∂u 1 ∂u
u′ dt = u′ dt,
T ∂x T ∂x
0 0

ZT ′ ZT „ «
1 ′ ∂u ∂ 1 u′2 ∂ u′2 ∂u′
u dt = dt = = u′
T ∂x ∂x T 2 ∂x 2 ∂x
0 0

Uvrxtavaem ovih vrednosti u poqetni izraz dobija se

ρu
∂u
∂x
= ρu
∂u
∂x
+ ρu′
∂u′
∂x
(Novi qlan)! (5.54)
Analognim postupkom dobija se proseqna vrednost qlana ρu ∂v
∂x

ρu
∂v
∂x
= ρu
∂v
∂x
+ ρu′
∂v ′
∂x
(Novi qlan)! (5.55)

Zak uqak
Pri osredavau u vremenu nelinearnih funk ija, pojav uju se novi qlanovi, takoÆe nelinearni,
odreÆeni korela ijama fluktua ionih veliqina. Dakle, proseqna vrednost konvektivne iner ijalne
sile jednaka je sumi konvektivne iner ije usled proseqne brzine i proseqne konvektivne iner ije
uslov ee turbulentnim fluktua ijama.
MEHANIKA FLUIDA 125
5.6.7 Fiziqka znaqea korela ija ρu i ρu v . Primena zakona koliqine ′2 ′ ′

kretaa. Rejnoldsov, turbulentni smi ajni napon

U turbulentnom strujau postoji mae ili vixe izraeno meÆusobno dejstvo vremenski osredenog
(proseqnog) i fluktua ionog po a fiziqkih veliqina. Fiziqki smisao korela ija ρu i ρu v analizirae ′2 ′ ′

se na modelu turbulentnog strujaa prikazanog na sli i 5.6.

~
~n = ~j y Profil brzine
proseqne
y ~
n = − i
v′
~j
~i u ~n ~i u(y) u′ > 0 ~n u′ > 0
~k x u ′
dA dA ~i
′
111111
000000
000000
111111
z w
v′ < 0 dA v′ < 0

(a) (b) (v) (g) u (d)

Slika 5.6: Turbulentno strujae - dejstvo fluktua ionih brzina. (a) Model jednodimenzijskog
proseqnog strujaa: u = u + u , v = v , w = w ; (b) fluks (prenos) koliqine kretaa kroz kontrolnu povrx
upravnu nanax-osu; prava glavnog~ proseqnog strujaa upravan na kontrolnu povrx; (v) kontrolna povrx
′ ′ ′

tangentna x-prava , tj. ~

n = j ; proseqna brzina u tangentna na kontrolnu povrx; (g) profil proseqne
(vremenski osredene) brzine; (d) odreÆivae predznaka korela ije u v . ′ ′

Glavniprava strujaa, tj. prava proseqnebrzine je u prav u x-ose. Iz izlagaa uprethodnompotpoglav u

5.6.6, saglasno izrazima (5.52)-(5.55), zak uquje se da se korela ije ρu i ρu v pojav uju pri vremenskom ′2 ′ ′

osredavau nelinearnih konvektivnih qlanova. Proseqne vrednosti izvoda ovih korela ija po prostornim
koordinatama (v. izraze (5.54) i (5.55)) definixu nelinearne iner ijalne sile usled fluktua ionihkretaa.
Drugim reqima, fiziqki smisao korela ija ρu i ρu v sadran je u konvektivnom delu iner ijalne sile,
′2 ′ ′

tj. u fluksu (prenosu) koliqine kretaa kroz kontrolnu povrx! Ta veliqina je u stvari impulsna sila R~
definisana izrazom (4.74). Iz tih razloga je potrebno i svrsishodno izraqunati impulsnu silu R~ , koja se od
i

vremenski osredenih korela ija fluktua ionih brzina prenosi na odreÆenu kontrolnu povrx! U tom i u
i

se za strujni model prikazan na sl. 5.6 izraqunava fluks (prenos) koliqine kretaa kroz povrx postav enu
upravno, odnosno tangentno u odnosu na glavni prava proseqnog strujaa (sl. 5.6(b) i (v)). Saglasno izrazu
(4.74) sledi izraz za elementarnu impulsnu silu −dR−→ i

−−→
dR = −ρU ~ (U
~ ·~
n)dA. i (5.56)
Za turbulentno strujae (sl. 5.6) trenutna brzina U~ je odreÆena sa
~ =U
U ~ ′ = (u + u′ )~i + v ′ ~j + w′ ~k.
~ +U

1. Fiziqki smisao korela ije

Kontrolna povrx se bira upravno na -osu, tj. na prava proseqnog strujaa (sl. 5.6(b)). Tada je
ρu′2
x
, a kako je U~ = u~i + v ~j + w ~k, gde je u = u + u , to primena izraza (5.56) daje
~n = −~i ′ ′ ′

˛ ˛
−−→ ~ dA ~ · ~i)dA
˛ dRi,x ˛ 2
dRi = ρuU → dRi,x = ρu(U → ˛ dA ˛ = ρu .
˛ ˛

Osredavaem u vremenu ovog normalnog napona dobija se

ZT “ ”
1
ρu2 = ρu2 dt = ρ(u + u′ )2 = ρ(u2 + 2uu′ + u′2 ) = ρ u 2 + u′2 .
T
0
MEHANIKA FLUIDA 126
Ova rela ija je ekvivalentna rela iji (5.52), ali je mnonee da gustinom ρ ovde dobijen smisao napona
2
ρu = ρu + ρu . 2 ′2 (5.57)
Dakle, usled fluktua ionih brzina pojav uje se dopunski qlan u izrazu za normalni napon. U analizi
koja sledi bie pokazano da veliqina −ρu predstav a jedan od Rejnoldsovih, turbulentnih, tj.
prividnih normalnih napona.
′2

2. Fiziqki smisao korela ije

Kontrolna povrx je postav ena tangentno na glavni prava proseqnog strujaa tako da sadri x-osu.
ρu′ v ′

Sada je proseqna brzina na kontrolnu povrx ~n = ~j (sl. 5.6(v)). Analogno gorem postupku sledi
˛ ˛
˛ dRi,x ˛ ` ´
˛ dA ˛ = ρuv −→ ρuv = ρ(u + u′ ) v ′ = ρ uv ′ + u′ v ′ .
˛ ˛

Dakle, vremenskim osredavaem tangen ijalnog napona ρuv dobija se vana rela ija
ρuv = ρu′ v ′ (u = u + u′ , v = v ′ ). (5.58)
Odavde sledi da je u ovom sluqaju proseqna vrednost korela ije ρuv razliqita od nule samo na osnovu
postojaa meÆusobne zavisnosti (korela ije) fluktua ionih brzina u i v . Ova veliqina definixe
′ ′

dodatni prenos koliqine kretaa u x-prav u izazvan fluktua ijama brzina u i v . Ovo se u strujnom
po u ispo ava kao tangen ijalni (smi ajni) napon. On je posledi a turbulentnih fluktua ionih
′ ′

brzina uvedenihRejnoldsovom statistikomizbog toga se naziva turbulentnim tangen ijalnim naponom.

Kao xto je u poglav u 5.2 razmatran predznak viskoznog tangen ijalnog napona, tako se i u ovom sluqaju
mora analizirati predznak! I ovde se radi o efektu prenosa koliqine kretaa. U tom i u se
posmatra pro es turbulentnog prenosa (sl. 5.6 (g), (d)) koji se ostvaruje deliima koji se kreu odozgo
(u negativnom smeru y-ose) i protiqu kroz horizontalnu kontrolnu povrx dA. Ovakvo kretae delia
pokazuje da fluktua ione brzine v < 0 i u > 0 dovode do pozitivnog turbulentnog napona τ > 0, tj.
′ ′

do pozitivnog tangen ijalnog napona, koji se od strujaa prenosi na kontrolnu povrx. Na osnovu ovoga
t

definixe se Rejnoldsov, prividni, turbulentni smi ajni (tangentni) napon

t
τ ≡ τ = −ρu v
t yx
′ ′(Rejnoldsov prividni smi ajni napon) (5.59)
Analogno se na osnovu (5.57) definixe Rejnoldsov, prividni, turbulentni normalni napon
t
p ≡ σ = −ρu u = −ρu
xx
t
xx
′ ′ ′2 (5.60)
• Prirodno se postav a sledee pitae : Da li isti uti aj na proseqno brzinsko po e imaju i preostale
korela ije fluktua ionih brzina i kako se ovi rezultati dobijeni za model jednodimenzijskog proseqnog
strujaa u prav u x-ose mogu uopxtiti na model trodimenzijskog proseqnog strujaa?
• Znaqajno je potraiti odgovor i na ovo pitae: Da li se na osnovu prethodnih razmatraa mogu na
jedan razum iv i relativno jednostavan naqin, kako sa matematiqke, tako i fiziqke taqke gledixta
izvesti jednaqina koliqine kretaa, tj. diferen ijalna jednaqina turbulentnog strujaa fluida
izraena pomou ukupnih napona?
Odgovore na ova pitaa sadri naredno poglav e!
MEHANIKA FLUIDA 127
5.7 Jednaqina kontinuiteta i jednaqina koliqine kretaa za
turbulentno strujae
5.7.1 Proseqne vrednosti proizvoda fluktua ionih brzina i Rejnoldsovi
(turbulentni) naponi
1. Korela ije drugog reda fluktua ionih komponenata brzine i ihov fiziqki smisao
Fluktua ino brzinsko po e sa tri komponente , i formira devet korela ija drugog reda, koje
se saglasno uslovima simetrije svode na sledeih xest:
• u′ v ′ w′

u′2 , v ′2 , w′2 , u′ v ′ = v ′ u′ , u′ w′ = w′ u′ , v ′ w′ = w′ v ′ ⇔ (5.61)

u′i u′j = u′j u′i , i 6= j

• Fiziqki smisao. Negativne vrednosti korela ija −ρu u ′ ′

imaju isto fiziqko znaqee i uti aj na
proseqno brzinsko po e kao i analizirane korela ije −ρu i −ρu v !
i j
′2 ′ ′

2. Rejnoldsovi naponi i matri a tenzora turbulentnih napona

Pokazano je da se fiziqko dejstvo turbulentnog fluktua ionog kretaa na proseqno brzinsko po e
u jednaqini koliqine kretaa ispo ava kao po e dodatnih (dopunskih) napona −ρu u . Ovih devet ′ ′

korela ija drugog reda formiraju matri u turbulentnih napona

i j

0 t t t
1 0 1
σxx τyx τzx −ρu′2 −ρv ′ u′ −ρw′ u′
T t ≡ ||ptij || = @ τxy
B t t
σyy t
τzy
C B
A = @ −ρu′ v ′ −ρv ′2
C
−ρw′ v ′ A (5.62)
t t t
τxz τyz σzz −ρu′ w′ −ρv ′ w′ −ρw′2

pri qemu su komponente Rejnoldsovih turbulentnih napona date sa

ptij = −ρu′i u′j i, j = 1, 2, 3. (5.63)
Iz (5.61)-(5.63) se zak uquje da je p = p , i 6= j , tj. da je tenzor turbulentnih napona simetriqan
t t

tenzor drugog reda. Uporediti(5.62) sa tenzorom viskoznih napona T , jednaqina (5.31)! Tenzor turbulentnih
ij ji

napona se obiqno oznaqava kao Rejnoldsov tenzor napona.

Rejnoldsovi normalni naponi (5.64)
t t t
σxx = −ρu′2 , σyy = −ρv ′2 , σzz = −ρw′2

Rejnoldsovi tangen ijalni (smi ajni) naponi (5.65)

t t t t t t
τxy = τyx = −ρu′ v ′ , τxz = τzx = −ρu′ w′ , τyz = τzy = −ρv ′ w′

Oznake: (. . . ) - proseqna (vremenski osredena) vrednost; (. . . ) ′

- fluktua iona vrednost; (. . . ) - t

turbulentna veliqina.
5.7.2 Jednaqina koliqine kretaa vremenski osredenog strujaa - Rej-
noldsove jednaqine turbulentnog strujaa nestix ivog fluida
1. Proseqna vrednost nelinearne (konvektivne) iner ijalne sile
Iz prethodnog izlagaa se zak uquje da pri vremenskom osredavau svih sila kod konvektivnih
iner ijalnih sila ρu nastaju dopunske sile uslov ene fluktua ionim veliqinama. Pokazano je da
∂ui

proseqne vrednosti nelinearnih (kvadratnih) qlanova ρu i ρu iner ijalne sile ρ(U~ ·∇)U~ → ρu
j ∂x
j
∂u ∂v ∂ui

imaju oblik (5.54) i (5.55)

∂x ∂x j ∂x
j

ρu
∂u
∂x
= ρu
∂u
∂x
+ ρu
∂u
∂x
i ρu ∂x∂v
′
′
= ρu
∂v
∂x
+ ρu
∂v
∂x
(5.66) ′
′
MEHANIKA FLUIDA 128
Analogno se dobijaju izrazi i za sve ostale nelinearne qlanove ρu . Tako je proseqna vrednost
∂ui

nelinearne iner ijalne sile u prav u x-ose definisana rela ijom

j ∂x
j

(5.67)
„ « „ « „ «
∂u ∂u ∂u ∂u ∂u ∂u ∂u′ ∂u′ ∂u′
ρ u +v +w ≡ρ u +v +w +ρ u′ + v′ + w′ .
∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z
| {z } | {z }
1 2

1 − Konvektivna iner ija usled proseqnih brzina

2 − Konvektivna iner ija usled fluktua ionih brzina
Analogno ovom izrazu za ρ(U~ · ∇)u dobijaju se i vremenski osredeni izrazi u prav ima y i z ose pomou
proseqnih vrednosti
i ρ(U~ · ∇)U~ i ≡ ρ(U~ · ∇)w.
h i h
~ · ∇)U
ρ(U ~ ≡ ρ(U ~ · ∇)v
y z

2. Rejnoldsove jednaqine za utnovski nestix iv fluid

U potpoglav u 5.6.6 izvrxena je analiza vremenskog osredavaa svih sila saglasno rela ijama (5.42)-
(5.44). Drugim reqima, svaka od sila u Navije-Stoksovim jednaqinama izraena je u funk iji od
proseqnih U~ (u, v, w) i fluktua ionih brzina U~ (u , v , w ) i potom je primenom Rejnoldsove statistike
izvrxeno osredavae u vremenu! Tako dobijene jednaqine predstav aju Rejnoldsove jednaqine
′ ′ ′ ′

turbulentnog strujaa utnovskog nestix ivog fluida.

Poxto se raspolae sa proseqnim (vremenski osredenim) vrednostima svih sila, onda se, saglasno
rela iji (5.42), formira ihova suma koja za prava x-ose ima oblik
0 1
@ ∂u
∂t
+u
∂u
∂x
+v
∂u
∂y
+w
∂u
∂z
+ u′
∂u
∂x
′
+ v′
∂u
∂y
′
+ w′
∂u
∂z
′
A = ∂ (p + ρgz) + η∆u.
∂x
(5.68)
Analogno se permuta ije veliqine dobijaju izrazi i za ovde navedene jednaqine u prav ima y i z osa!
U tom i u se za da u analizu koristi jednaqina koliqine kretaa za x-osu, tj. izraz (5.68), koji
oznaqava Rejnoldsovu jednaqinu za turbulentno strujae utnovskog nestix ivog fluida u prav u
x-ose !
3. PoreÆee Navije-Stoksove i Rejnoldsove jednaqine
Uporedna analiza Navije-Stoksove jednaqine (5.27) i Rejnoldsove jednaqine (5.68):
• Svaka sila u Rejnoldsovoj jednaqini ima isti matematiqki oblik kao i u Navije-Stoksovoj jednaqini,
izraenoj pomou proseqne brzine i proseqnog pritiska! Dakle, trenutne vrednosti su zameene
proseqnim !
• MeÆutim, u Rejnoldsovoj jednaqini nastaju dopunske iner ijalne sile izazvane fluktua ijama brzina!

Navije-Stoksove Rejnoldsove (5.69)

jednaqine Vremensko osredavae jednaqine
Navije-Stoksove Konvektivne (nelinearne) Rejnoldsove (5.70)
jednaqine za iner ijalne sile jednaqine
vremenski osredene veliqine fluktua ionog kretaa
+ =

Navije-Stoksove Sile usled Rejnoldsovih Rejnoldsove

jednaqine za turbulentnih (prividnih) jednaqine (5.71)
proseqne veliqine napona
+ =
MEHANIKA FLUIDA 129
Pri razmatrau proseqnog strujaa iner ijalne sile fluktua ionog kretaa mogu da se razmatraju
analogno kao i sile pritiska i viskozne sile. U tom i u se vrxi izvesna transforma ija jednaqine
(5.68) kako sledi
(5.72)
„ «
∂u′ ∂u′ ∂u′ ∂(u′2 ) ∂(u′ v ′ ) ∂(u′ w′ ) ∂u′ ∂v ′ ∂w′
u′ + v′ + w′ = + + − u′ + + .
∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z
| {z }
~′
divU

• Posledi qlan u izrazu (5.72) je u vezi sa jednaqinom kontinuiteta ! Potrebno je razmotriti zakon
odraa mase, tj. jednaqinu kontinuiteta za turbulentno strujae.
5.7.3 Jednaqina kontinuiteta za turbulentno strujae nestix ivog fluida
Vremensko osredavae jednaqine kontinuiteta za nestix iv fluid:
∂u ∂v ∂w ∂ ` ´ ∂ ` ´ ∂ ` ´
+ + =0 u + u′ + v + v′ + w + w′ = 0
∂x ∂y ∂z Rejnoldsova ∂x ∂y ∂z
~ =0
divU statistika proseqne brzine (u, v, w) i
Trenutne brzine (u, v, w) ui = ui + u′i fluktua ione brzine (u′ , v′ , w′ )

Rejnolds - vremensko osredavae

ZT
1
(. . . ) = (. . . )dt
T
0

∂u ∂v ∂w ∂u′ ∂v ′ ∂w′
+ + =0 + + =0
∂x ∂y ∂z ⇐⇒
Nestix iv fluid
∂x ∂y ∂z
(5.73)
~ =0
divU ~′ = 0
divU

Jednaqine kontinuiteta za proseqno i fluktua iono turbulentno strujae nestix ivog fluida (5.73)
dobijene su korixeem rela ija
ZT
∂u ∂u ∂u′ ∂ 1 ∂u ∂v ∂w ∂u′ ∂v ′ ∂w′
= , = u′ dt = 0 −→ + + =0 → + + =0
∂x ∂x ∂x ∂x T ∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z
0

Zapaa se da je matematiqki izraz za jednaqinu kontinuiteta proseqnog strujaa istog oblika kao i za
trenutno (stvarno) strujae. Nema dopunskih qlanova, jer se radi o linearnim izrazima. Jednaqina
kontinuiteta, saglasno zakonu o odraa mase, mora da bude zadovo ena i za proseqno i za fluktua iono
turbulentno strujae, izraz (5.73). Oqigledno je da uvrxtavaem (5.73) u (5.72) Rejnoldsova jednaqina dobija
svoj zavrxni oblik.
5.7.4 Rejnoldsove jednaqine za utnovski nestix iv fluid izraene pos-
redstvom Rejnoldsovih napona
Posredstvom jednaqine kontinuiteta (5.73), divU~ = 0 izraz (5.72) dobija oblik
′

u′
∂u′
∂x
+ v′
∂u′
∂y
+ w′
∂u′
∂z
=
∂(u′2 )
∂x
+
∂(u′ v ′ )
∂y
+
∂(u′ w′ )
∂z
=
∂u′2
∂x
+
∂u′ v ′
∂y
+
∂v ′ w′
∂z
(5.74)
MEHANIKA FLUIDA 130
Uvrxtavaem (5.74) u (5.68) sledi
!
∂u ∂u ∂u ∂u ∂ ∂ “ ” ∂ ` ´ ∂ ` ´
ρ +u +v +w =− (p + ρgz) + η∆u + −ρu′2 + −ρu′ v ′ + −ρu′ w′ .
∂t
|{z} | ∂x ∂y ∂z | ∂x {z } | {z } ∂x ∂y ∂z
{z }
1 3 4 5
2
(5.75)
Fiziqka znaqea pojedinih qlanova u Rejnoldsovoj jednaqini (5.75) za turbulentno strujae nestix ivog
utnovskog fluida u po u sile Zem ine tee u prav u x-ose:
1 - Proseqna lokalna iner ijalna sila,
2 - Proseqna konvektivna (nelinearna) iner ijalna sila,
3 - Proseqna vrednost sile pritiska i sile Zem ine tee (sila proseqnog generalisanog pritiska),
4 - Proseqna viskozna sila, tj. sila usled proseqnih vrednosti viskoznih napona p , η

5 - Sila usled Rejnoldsovih (turbulentnih) napona p !

ij
t
ij

Sila 5 je posledi a dejstva turbulentnih fluktua ija, tj. Rejnoldsovih napona.

Poreklo turbulentnih napona je u nelinearnim (konvektivnim) iner ijalnim silama! Zbog
toga se oni nazivaju prividnim naponima. Korela ije nastaju pri vremenskom
osredavau nelinearnih iner ijalnih sila i nazivaju se naponima, jer se ima ostvaruju
−ρui uj

dopunski, u odnosu na molekularne, makroskopski prenosi koliqine kretaa koji se u

turbulentnom strujnom po u ispo avaju kao dejstvo napona!
Rejnoldsova jednaqina (5.75) moe da se napixe i u obliku ( Fx ≡ g x )
(5.76)
„ « „ « „ «
Du ∂p ∂ ∂u ∂ ∂u ∂ ∂u
ρ = ρgx − + η − ρu′2 + η − ρu′ v ′ + η − ρu′ w′
Dt ∂x ∂x ∂x ∂y ∂y ∂z ∂z

• Analogni obli i jednaqina su za i -osu! Onese dobijaju uobiqajenim permuta ijamaodgovarajuih

y z
veliqina, tj. zavisno i nezavisno promeivih.
• Iz jednaqina (5.75), odnosno (5.76) i (5.27) se zak uquje:

(a) U Rejnoldsovim jednaqinama se pojav uju dopunske konvektivne iner ijalne sile
uslov ene turbulentnim fluktua ijama.
(b) Sve ostale sile izraavaju se kao funk ija proseqnih vrednosti brzine i
pritiska, tj. umesto trenutnih vrednosti brzina pritiska u Navije-Stoksovim
jednaqinama uvrxtavaju se proseqne vrednosti brzina i pritiska.
Sve tri Rejnoldsove jednaqine za ose x, y i z mogu se na osnovu izraza (5.76), zajedno sa jednaqinom
kontinuiteta (5.73) napisati, pomou indeksne nota ije, u sledeem obliku:
„ «
∂u ∂ui ∂p ∂ ∂ui ∂ “ ”
ρ + ρuj = ρgi − + η + −ρu′i u′j ,
(5.77)
∂t ∂xj ∂xi ∂xj ∂xj ∂xj

∂uj ∂u′j
= 0, = 0.
∂xj ∂xj

Za sluqaj statistiqki sta ionarnog strujaa je ∂ui /∂t = 0 u izrazu (5.77)!

MEHANIKA FLUIDA 131

Sistem Rejnoldsovih jednaqina i jednaqine kontinuiteta (5.77) definixe turbulentno

strujae utnovskog nestix ivog fluida u po u sile Zem ine tee.
• Zak uqak:
Sistem Rejnoldsovih jednaqina (5.77) je nezatvoren! Rejnoldsovi (turbulentni)
naponi su nepoznati! Osnovni problem se sastoji u povezivau karakteristika
fluktua ionog po a sa po em vremenski osredenih, proseqnih veliqina. Potrebno je
formirati modele koji povezuju korela ije fluktua ionih brzina sa proseqnim brzinama.
Neophodne su pretpostavke o turbulentnim naponima! Primena Rejnoldsove statistike
dovodi do potrebe modeliraa turbulentnih strujaa. Taj problem u opxtem sluqaju
nije rexen do danaxih dana! Zahteva se jedinstvo teorijskog, eksperimentalnog i
numeriqkog rada! Jox uvek ne postoji egzaktno rexee ni najjednostavnijeg
turbulentnog strujaa!

5.7.5 Opxte stae napona pri turbulentnom strujau

Na osnovu prethodnih analiza analiza sila i napona, mogue je u ovom trenutku zaokruiti odgovor na
tako vano pitae, kao xto je pitae opxteg staa napona. Takvo stae napona odreÆuje i ukupne sile,
masene i povrxinske, koje deluju na fluid i izazivaju egovo laminarno i turbulentno strujae.
1. Model jednodimenzijskog proseqnog strujaa (sl. 5.6)
Za primenu u tehniqkojpraksi, na primer, pri turbulentnom strujauu evima, kanalima i graniqnom
sloju, dominantna je promena turbulentnog smi ajnog napona −ρu v u popreqnom y-prav u, pa jednaqina
′ ′

koliqine kretaa u x-prav u (5.76) moe da se napixe u obliku

~ · ∇)u ≈ ρgx +
ρ(U
∂p
∂x
+
∂
∂y
(τ xy )ukupno (5.78)
gde je
(τ xy )ukupno = η
∂u `
∂y
´ t
+ −ρu′ v ′ = τ xy + τxy (5.79)
Model strujaa (5.78) odgovara turbulentnom potpuno razvijenom ( ∂(. . . )/∂x = 0, ∂u/∂x = 0), ravanskom
( ∂(. . . )/∂z = 0) jednodimenzijskom proseqnom (u(y), v ≡ w = 0) strujau utnovskog nestix ivog
fluida. Zbog toga je za takve strujne modele uobiqajeno da se naponi u (5.79) oznaqe uproxeno kako
sledi:
(τ )ukupno ≡ τ
xy uk − ukupni (indeks "uk") smi ajni (tangen ijalni) napon;
τ ≡τ ≡τ
xy η v − viskozni ( indeks "η"ili "v") tangen ijalni (smi ajni) napon saglasno
utnovoj hipotezi o naponima;
t
τ ≡τ
xy t − turbulentni (indeks "t") tangen ijalni (smi ajni) napon.
Dakle, za jedno turbulentno jednodimenzijsko proseqno strujae vai rela ija (sl. 5.6)
τ =τ +τ =η
yx η
∂u `
t
∂y
+ −ρu v .
´
′ ′ (5.80)
Ukupni smi ajni napon obuhvata viskozni tangen ijalni napon (mikroskopski, molekularni
τ uk τη
MEHANIKA FLUIDA 132
prenos koliqine kretaa) i turbulentni tangen ijalni napon τ (makroskopsku, molarnu razmenu
impulsa).
t

2. Model napona za trodimenzijsko proseqno turbulentno strujae

U opxtem sluqaju turbulentnog trodimenzijskog proseqnog strujaa umesto rela ije (5.80) pojav uju se
tenzori viskoznih i turbulentnih napona. MeÆutim, opxte stae napona i matri e napona se,
na osnovu dosadaxih razmatraa, formiraju jednostavno, i fiziqki i matematiqki. Naime, saglasno
analizi i oznakama napona u Glavi 2, kao i izrazima za turbulentne napone (5.62) i (5.63), mogu se
napisati sledee rela ije za stae napona u matriqnom obliku
P = −pE + T + T t (5.81)
gde su P - tenzor ukupnih napona, E - jediniqni tenzor, T - tenzor viskoznih napona i T - tenzor t

turbulentnih napona, ili pak u obliku pomou komponenata tenzora napona

p = −pδ + p + p
ij ij
η
ij
t
ij (5.82)
gde su p - ukupni naponi, p - proseqni pritisak, p - viskozni naponi i p turbulentni naponi.
η t

Matri a tenzora viskoznih napona T za utnovski nestix iv fluid data je izrazom (5.34), u koji
ij ij ij

treba umesto trenutnih uvrstiti proseqne brzine. Matri a tenzora turbulentnih napona T data t

je rela ijom (5.62). Izrazi za pojedinaqne napone glase:

(a) Ukupni normalni naponi
p ≡ σ = −p + σ + σ ; analogno za σ i σ !
xx xx
η
xx
t
xx (5.83)yy zz

(b) Ukupni tangen ijalni (smi ajni) naponi

(τ ) = τ + τ ; analogno za (τ ) i (τ )
xy uk xy
t
xy (5.84)
xz uk yz uk

3. Primeri. utnovski nestix iv fluid

Normalni naponi: σ xx = −p + 2η
∂u
∂x
− ρu′2 (5.85)
Smi ajni naponi: (5.86)
„ «
∂u ∂v
(τ xy )uk ≡ (τ yx )uk = η + − ρu′ v ′
∂y ∂x

Izrazi za normalne napone σ i σ su analogni izrazu (5.85), i izrazu (5.86) za smi ajne napone
(τ ) i (τ ) . Ovim komponentama napona se formiraju tenzori ukupnog napona (5.81), koji
yy zz

su simetriqni tenzori drugog reda. Ukupni naponi odreÆuju po e ukupnih povrxinskih sila, koje
xz uk yz uk

omoguuju uvoÆee odgovarajuih jednaqina strujaa, tj. jednaqina koliqine kretaa!

5.8 Primena zakona koliqine kretae. Laminarno i turbu-

lentno strujae
Profili brzine i padovi pritiska. Tangen ijalni napon i koefi ijenti trea. Sreda brzina.
Dimenzijska analiza - Darsijeva formula. Gubitak energije usled trea. Nikuradze - Mudijev
dijagram. Busineskov koefi ijent. Laminarno i turbulentno strujae u poqetnoj (ulaznoj)
deoni i evi.
MEHANIKA FLUIDA 133
5.8.1 Laminarno strujae kroz prave krune evi. Profil brzine, pad
pritiska i sreda brzina (Hagen-Puazejevo strujae)
1. Pretpostavke i defini ije
• Nestix iv fluid (ρ = const)
• Sta ionarno strujae (∂(. . . )/∂t = 0)
• Laminarno strujae u pra u podune x-ose (u, v ≡ w = 0)
• Potpuno razvijeno strujae, tj. profil brzine se ne mea u x-prav u (∂u/∂x = 0 ⇒ u 6= u(x))
• Pri slojevitom strujauu evi pritisak p, odnosno generalisani pritisak p su konstantni u
popreqnom preseku (p = const odnosno p ≡ p − Φ = p + ρgz = const ⇔ izrazi (4.101), (4.112) i
G

(4.114))
G F

• Razlika pritiska u prav u strujaa odrava (omoguuje) strujae

2. Profil brzine i pad pritiska

Za odreÆivae raspodele brzine u popreqnom preseku primeuje se zakon koliqine kretaa. Strujae
je osnosimetriqno (∂(. . . )/∂ϕ = 0, w = 0, u = u(r)) pa se za kontrolnu zapreminu (V ) bira koaksijalni
(saosni) ilindar polupreqnika r i duine l izmeÆu preseka 1-1 i 2-2. (sl. ??). Saglasno uqienim
pretpostavkama ne postoji promena koliqine kretaa, jer je strujae sta ionarno i potpuno razvijeno
(jednoliko). U tom sluqaju jednaqina (5.33) se znatno uproxava i svodi na jednaqinu dinamiqke
ravnotee sila pritiska (generalisanog pritiska) i sile trea (viskozne sile) kako sledi (sl. (5.7))
2 2
r πp − r πp − |τ |2πrl = 0,
1 2 (5.87)
gde je na osnovu rela ije (5.80) τ = τ = τ . Jednaqina (5.87) se svodi na oblik
xy η

∆p =
2l
r
|τ | , ∆p = p1 − p2 (pad pritiska na duini l) . (5.88)
Ako ev nije horizontalna, onda umesto p i p treba u jednaqinu (5.87) uvrstiti generalisani pritisak
, . Veliqina ∆p nije funk ija od radijalne koordinate r ilindriqnogkoordinatnog
1 2

pGi = pi +ρgzi i = 1, 2
sistema (x, r, ϕ) ↔ (u, v, w) tako da iz (5.88) slede zak uq i
(a) pad pritiska ∆p = p − p u smeru strujaa od 1-1 ka 2-2 je posledi a trea, tj. viskoznosti
fluida,
1 2

(b) smi ajni (tangen ijalni) napon τ je linearna funk ija popreqne koordinate r!
PITA E: Kakva raspodela brzine nastaje kao posledi a pada pritiska ?
ODGOVOR: Kada se izraz (5.88) napixe uobliku
• ∆p
• uoqava se da se za zadato uspostav aju
|τ | = ∆pr/2l ∆p
profili brzine koji odgovaraju reoloxkoj jednaqini fluida koji struji. Napomie se da jednaqina
(5.88), nezavisno od reoloxke zakonitosti τ = τ (γ̇) (poglav e 1.5), odreÆuje τ (r) kao linearnu funk iju
od r! To vai kako za utnovske, tako i za neutnovske fluide. Dakle, potrebno je zadati reoloxku
rela iju τ = τ (γ̇), gde je u ovom sluqaju γ̇ = du/dr (poglav e 1.5).
• utnovski fluid. U ovom sluqaju je τ = ηγ̇ (linearna funk ija), pa saglasno izrazima (5.5) o
znaku napona, reoloxka jednaqina za utnovski fluid ima oblik
sl. 5.7 (5.89)
„ «
du du
|τ | = −η < 0,
dr dr

Napomena: Na ovom mestu, dakle u modelirau napona, nastaje problem pri turbulentnom
strujau u evi!
 MEHANIKA FLUIDA 134
Da i tok proraquna je razum iva i lagana raquni a, kako sledi. Naime, uvrxtavaem (5.89) u (5.88)
rag repla emen se dobija
du
dr
=−
∆p
2η l
r (5.90)
Integra eem jednaqine (5.90) uz korixee graniqnog uslova na zidu evi u(r = R) = 0 sledi izraz
(sl. 5.7)
∆p ` ´ 2 2

(5.91)
u(r) = R −r ,
4η l
2
∆p R
um ≡ u(r = 0) = .
l 4η

Profile brzine u(r) je parabola, taqnije obrtni paraboloid. Maksimalna brzina u se ostvaruje na
osi evi (r = 0).
m

~ | = U , v = 0, w = 0
u = |U
u
u(r) (parabola)
s
00000000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111111111
11111111111111111111111111111111111111
00000000000000000000000000000000000000 p
00000000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111111111
00000000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111111111 p1

R 1 τ
2 r dr
|τ |
r r p2

1 2p
p1 V x x
2
l
τ τ (r)
ρ p1 − p2 ∆p dp
11111111111111111111111111111111111111
00000000000000000000000000000000000000 = =− = const
00000000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111111111 l l dx
00000000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111111111
00000000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111111111
l um Yλ = ∆p/ρ

(a) (b) (v) (g)

Slika 5.7: Primena zakona koliqine kretaa na laminarno strujae u evi kruznog preseka;
jednodimenzijsko strujae U = u i, v = w = 0: (a) kontrolna zapremina V i osnovne oznake; (b) paraboliqan
~ ~
profil brzine u(r); u - maksimalna brzina; u - sreda brzina (u = u /2); (v) linearna raspodela smi ajnog
(tangen ijalnog) napona τ u popreqnom preseku; (g) pad pritiska ∆p je linearna funk ija duine evi l, tj.
m s s m

pad pritiska po jedini i duine (dp/dx) ima konstantnu vrednost, tj. pritisak se po duini evi x mea
po linernom zakonu ; Y = ∆p/ρ - gubitak energije usled trea na duini l.
λ

Zapreminski protok V̇ za jednodimenzijsko strujae kroz ev (u(r), v = 0, w = 0) definisan je, posle

korixea (5.91), izrazom (sl. 5.7)
(5.92)
ZR
π ∆p R4 1
V̇ = u(r) 2rπ dr = = um R2 π.
8 l η 2
r=0

Iz (5.92) slede propor ionalnosti za laminarno strujae

V̇ ∝ ∆p , V̇ ∝ R . Hagen-Puazejev zakon
4
(5.93)
G.Hagen (1797-1884), J.Poiseuille (1799-1869)

Zapreminski protok je linearno propor ionalan padu pritiska! Zavisnost V̇ ∝ R koja pokazuje da je 4

protok propor ionalan qetvrtom stepenu polupreqnika evi, xto je od velike vanosti za primenu u
medi ini ! Smaee R dovodi do drastiqnog smaea protoka! Puazej je fran uski medini ar koji se
bavio istraivaem strujaa u krvi u venama i arterijama.
MEHANIKA FLUIDA 135
3. Sreda brzina us
U potpoglav u 4.15.1 razmatrani su modeli jednodimenzijskog i kvazi-jednodimenzijskog strujaa. Za
primenu i tehniqku praksu je uvoÆee pojma srede brzine U od ogromnog znaqaja.
• Defini ija:
s

Sreda brzina je zamix ena, fiktivna, konstantna brzina koja ostvaruje isti
zapreminski protok fluida V̇ kao i stvarni profil brzine U .
Primeeno na model strujne evi sreda brzina strujaa u podrazumeva osredavae stvarne brzine
u po preseku evi ! To treba strogo razlikovati od osredavaa brzine po vremenu u pojedinim
s

taqkama preseka. Prostorna i vremenska osredavaa su suhtinski deo analize fiziqkih pojava.
s

Sreda i proseqna (vremenski osredea) brzina su znaqajne, ali potpuno razliqite fiziqke veliqine!
Saglasno defini ijisrede brzinei jednodimenzijskom, tj. kvazi-jednodimenzijskom karakterustrujaa
u popreqnom preseku evi A slede rela ije (sl. 5.7)
(5.94)
Z Z
V̇ 1
V̇ = U dA = Us A =⇒ Us = = U dA
A A
A A

gde je A popreqni presek strujne evi u kome strujae ima jednodimenzijski karakter.
• Za laminarno strujae kroz ev kruznog popreqnog preseka (sl. 5.7) na osnovu izraza (5.92) za
zapreminski protok V̇ dobija se sledea karakteristiqna vrednost za sredu brzinu u : s

( ev - laminarno strujae) (5.95)

ZR
V̇ 1 ∆p R2 1
us = = 2 u(r)2rπdr = = um
A R π l 8η 2
0

5.8.2 Izraz za pad pritiska. Gubitak energije usled trea. Koefi ijent
trea
Pitae u praksi:
Koliki je pad pritiska ∆p u evi pri zadatom zapreminskom protoku V̇ ?
•

(a) U ovom padu pritiska ∆p = p −p usmeru strujaa ispo ava se uti aj trea (dejstvo viskoznosti)!
Prema tome, veliqina Y = ∆p/ρ predstav a gubitak energije usled trea!
1 2

(b) Profil brzine (5.91) se pri tome ne mea!

λ

• Izraz za pad pritiska se dobija iz (5.91) i (5.95) u obliku

4η l um ρ ν lus
∆p = =8 .
R2 R2

Svrsishodno je u i u da e analize izvrxiti fiziqku dekompozi iju prethodnog izraza za ∆p, pri
qemu se formiraju karakteristiqne geometrijske i strujne veliqine:
∆p =
ρu
2
·
l
D
2
s
· 64
ν
u D
, D = 2R, Re =
s
u D
ν
. (5.96) s

|{z} |{z}
| {z }
1 2
3

Fiziqko znaqee pojedinih qlanova:

1 - ima dimenziju pritiska i formira se sa sredom brzinom u , s

2 - karakteristika geometrije strujnog prostora; ako ev nije krunog popreqnog preseka onda se
umesto preqnika D uvrxtava hidrauliqki preqnik D definisan izrazom h

D =
4A
O
, Re =
h
u D
ν
, h
s
(5.97)
h
MEHANIKA FLUIDA 136
gde su: A - povrxina popreqnog preseka; O - okvaxeni obim popreqnog preseka i Re - Rejnoldsov
broj formiran sa hidrauliqkim preqnikom. Za kruni presek D je identiqno geometrijskom
h

preqniku D jer je A = D π/4, O = Dπ i D = 4A/O = D!

h
2
h

3 - sadri fiziku pro esa trea u evima, tj. obuhvata sloen pojave uti aja viskoznosti i viskoznih
sila na strujae fluida i gubitka energije usled trea. Zbog toga je veliqina λ
„
konvektivne iner ijalne sile «
(5.98)
viskozne sile
64 u D s
λ= Re = =
Re ν

koefi ijent trea pri laminarnom strujau u evima i predstav a jednu od najznaqajnih
hidrauliqkih funk ija!
Uvrxtavaem (5.98) u (5.96) dobija se Hagen-Puazejev (Hagen-Poiseuille) zakon u obliku
∆p = λ
l ρu2s
D 2
, Yλ =
∆p
ρ
(gubitak energije usled trea) (5.99)
Ovakva struktura izraza za pad pritiska je tipiqna za strujaa u kanalima!
Dakle, nezavisno od toga da li se radi o potpuno razvijenom laminarnom strujau ili turbulentnom
strujau, ili strujaima u poqetnim deoni ama evi, ili pak o strujaima u kanalima razliqitih
popreqnih preseka (kvadratnih, pravougaonih, eliptiqkih, trougaonih, prstenastih i drugih) uvek je
struktura formule za pad pritiska oblika (5.99). Problem nastaje pri odreÆivau hidrauliqke
funk ije, tj. koefi ijenta trea λ! O tome e biti reqi u poglav ima koja slede.
• Rela ija (5.99) sadri i sledee vane zak uqke:

∆p ∝ l (pad pritiska je linearna funk ija duine evi)

(5.100)
∆p ∝ u s (tipiqna zavisnost za laminarna strujaa)
• Koefi ijent trea λ
Koefi ijent trea λ, a samim tim i izgub ena energija usled trea Y , je pri laminarnom strujau
funk ija samo od Rejnoldsovog broja Re i teorijski i prakti no ne zavisi od hrapavosti povrxi evi
λ

(δ - apsolutna hrapavost; k = δ/D - relativna hrapavost zida evi). Naime, kod laminarnog strujaa ne
postoji makroskopski prenos koliqine kretaa u popreqnom prav u, jer se strujae odvija u kretaem
delia u slojevima koji prekrivaju hrapavost povrxi i qine zid evi kvazi-glatkim. Zato se pri
laminarnom strujau evi ponaqaju kao hidrauliqki glatke!
• Smi ajni napon τ (r)
Iz (5.91) sledi izraz za raspodelu smi ajnog napona
τ (r) = −η
du
dr
=
2um
R2
4us
r = 2 r,
R
(5.101)
qija je raspodela prikazana na sli i 5.7(v). Dakle, pritisak p je linearna funk ija p = p(x) podune
koordinate x, dok je smi ajni napon τ linearna funk ija τ = τ (r) od popreqne koordinate r!
5.8.3 Fluks koliqine kretaa. Presek sa neravnomernim profilom brzine.
Korek ioni koefi ijent - Busineskov koefi ijent
Kon ept jednodimenzijskog i kvazi-jednodimenzijskog strujaa razmatran je u potpoglav u 4.15.1. Pri
strujau u evima postoje popreqni prese i u kojima je ostvaren jednodimenzijski karakter strujnog po a.
Raspodela brzine je, meÆutim, neravnomerna u tim prese ima. Na primer, pokazano je da je profil brzine
MEHANIKA FLUIDA 137
pri laminarnom strujau u evi paraboliqan. U glavi 4 je pokazano da je za izrazaqunavae fluksa (konvek-
tivne promene) mase, koliqine kretaa i energije kroz povrx A preseka evi potrebno izraqunati integrale
(4.85), (4.87) i (4.89)
i
Z Z Z „ « 2
~ ·~ ~ (U
~ · ~n)dA U ~ · ~n)dA,
ρ(U n)dA, ρU ρ e+ (U
2
A A A

koji se usluqaju strujaa homogenog i nestix ivog fluida kroz presek evi A ukome strujaeima jednodimenzijski
karakter, svode na oblike u kojima je izostav ena gustina ρ
i (5.102)
Z Z Z „ « 2
2 U
udA, u ~n dA, e+ udA.
2
A A A

U izrazima (5.102) se smatra da je U~ = U~n = u~i, tj. da je strujae u evi u prav u ene podune x-ose na koju
je presek A ortogonalan.
SvoÆee integralnih izraza (5.102) na obiqne algebarske se postie uvoÆeem sredih, konstantnih
vrednosti fiziqkih veliqina u prese ima evi. Taj problem je rexen kod prvog integrala uvoÆeem srede
brzine, jednaqina (5.94). Pri tome je zapreminski protok V̇ invarijantna veliqina, tj. egova vrednost
je ista nezavisno da li se raquna sa stvarnom ili sredom brzinom. Kod protoka V̇ se ne qini nikakva
grexka! Sada se prirodno pojav uje sledee pitae: Da li se pri uvoÆeu srede brzine qine grexke
pri izraqunavau koliqine kretaa i kinetiqke energije? Ovde se razmatra koliqina kretaa, tj.
drugi integral u (5.102), dok se kinetiqka energija, tj. deo treeg integrala u (5.102) analizira u sledeem
poglav u 5.9.
• Posle jednostavne transforma ije
0 1
Z Z Z
2 2~ 1
u ~n dA ≡ u i dA = @ 2 2
u dAA u2s A~i ≡ βu2s A~i = β V̇ u2s ~i
us A
A A A

definixe se izvesna veliqina β izrazom

(5.103)
Z Z „ «2
1 1 u
β= u2 dA = dA.
u2s A A us
A A

Oqigledno je da se zamenom stvarnih vrednosti brzine u enom sredom vrednoxu qini grexka, jer iz
(5.103) sledi Z Z
u2 dA 6= u2s A → u2 dA = β u2s A.

Veliqina β definisana rela ijom (5.103) fiziqki predstav a koliqinik stvarne i srede koliqine
A A

kretaa, tj. odnos koliqina kretaa izraqunatih sa stvarnim i sredim brzinama. Na ovaj naqin uvedena
veliqina β slui za pro enu grexke i naziva se korek ioni koefi ijent koliqine kretaa, tj. Busineskov
(Boussinesq) koefi ijent. Koefi ijentom β se na izvrstan naqin pro euje i neravnomernost stvarnog
profila brzine, na xta ukazujuegove vrednostiizraqunateza ra liqitalaminarna iturbulentnastrujaa.
Za ravnomeran profil nema nikakve korek ije, jer je u tom sluqaju β = 1!
• Laminarno strujae kroz ev krunog popreqnog preseka
U ovom sluqaju profil brzine je odreÆen izrazom (5.91), a vrednost srede brzine rela ijom (5.95), tako da
se ihovim uvrxtavaem u (5.103) dobija
(5.104)
„ « 2
r u m 4 2
u=u 1− m , u =2
, A=R π s ⇒ β=
R 2 3

• Napomene
1. Treba uoqiti analogiju izmeÆu vremenskog i prostornog osredavaa. Naime, pri osredavau
 MEHANIKA FLUIDA 138
linearnih izraza (qlanova), bilo po vremenu, bilo po povrxi, ne nastaju nikakvi dopunski qlanovi.
MeÆutim, osredavae nelinearnih izraza (u , u i drugo) dovodi do pojave novih qlanova, odakle se
2 3

zak uquje da je β ≧ 1.
2. U praksi se, na primer, zadaju veliqine V̇ , A, l, ρ i ν . Iz V̇ = u A se izraquna u = V̇ /A i Re =
(u 4A/π)/ν i proveri da li je Re ≶ 2300. Ako je strujae laminarno, onda se pad pritiska moe
s s

rag repla emen izraqunati pomou (5.99). U praksi se, meÆutim, po pravilu jav aju turbulentna strujaa! Iz tih
p
s

razloga se ima u mehani i fluida posveuje posebna paa.

5.8.4 Turbulentno strujae u evi
Profil brzine i pad pritiska. Dimenzijska analiza - Darsijeva formula. Zakoni trea.
Sreda brzina. Busineskov koefi ijent.
Primena zakona koliqine kretaa
Iz prethodnog izlagaa sledi da je turbulentno strujae neuporedivo tee prouqavati nego laminarno.
U tehniqkim primenama, meÆutim, qesto nisu interesantne sve pojedinosti strujnog po a, ve je dovo no
poznavae proseqnih, vremenski osredenih vrednosti. Problem se razmatra analogno laminarnom
strujau u evi. Pretpostav a se da je turbulentno strujae potpuno razvijeno, tj. da je ∂u/∂x = 0 i
u = u(r). Zakon koliqine kretaa se primeuje na kontrolnu zapreminu uzetu preko elog preseka evi (sl.
5.8).
us /um
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000 1111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000

1 2
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111 0 1.0 0000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111 0000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111 0000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111

τw r r
u(r) Viskozni
R y
R
laminarno podsloj
um
V x x
p1 p2 1.0

1 τw
2 ρ
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111
Re = 3.2 · 106
Re = 4 · 103
δη ≡ δv
1111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000
0000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111 0000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111
l us

(a) (b) (v)

Slika 5.8: Turbulentno strujae u evi: (a) Kontrolna zapremina V za primenu zakona koliqine kretaa;
i p - vremenski osredeni (proseqni) pritis i u prese ima 1-1 i 2-2; τ - smi ajni napon na zidu; (b)
stepeni zakon raspodele brzine pri turbulentnom strujau u hidrauliqki glatkoj evi ; profili brzina
p1 2 w

za dva razliqita Rejnoldsova broja uporeÆena sa paraboliqnim profilom brzine za laminarno strujae; (v)
Raspodela brzine u(r) pri turbulentnom strujau u evi; u - maksimalna brzina (u osi evi); u - sreda
brzina (proseqna brzina u(r) osredena po povrxi popreqnog preseka evi); δ ≡ δ - deb ina viskoznog
m s

podsloja. η v

Pri tome postoji ravnotea izmeÆu sila pritiska i viskoznih sila, tj. sila trea koje potiqu od
smi ajnog napona na zidu τ , tako da jednaqina dinamiqke ravnotee glasi:
w

2
p R π − p R π − |τ |2Rπ l = 0.
1 2
2
w (5.105)
Jednaqina koliqine kretaa (5.105) je analogna jednaqini (5.87), tako da se diskusija za pritisak sada
prenosi na proseqni (vremenski osredeni) pritisak.
Iz jednaqine (5.105) sledi vana rela ija
∆p = |τ w |
2l
R
, ∆p = p1 − p2 = p(x1 ) − p(x2 ), x2 − x1 = l (5.106)
MEHANIKA FLUIDA 139
• Napomene u vezi sa jednaqinom (5.106)
(1) Uvrxtavajui vrednosti p = p i p = p + dp ix − x1 = dx u (5.106) dobija se diferen ijalni oblik
jednaqine koliqine kretaa:
1 2 2

dp = −
4τ w
D
ev → τ > 0)
dx < 0. ( w (5.107)
Poxto je τ > 0 na zidu evi, sledi da tree u ovom sluqaju (ρ = cons, A = const) dovodi do pada
pritiska, tj. da je dp < 0. Moe se smatrati i da je algebarska rela ija (5.106) dobijena integra eem
w

jednaqine (5.107) za sluqaju τ = const, xto je za model potpuno razvijenog strujaa ispueno!
w

(2) Primenom zakona koliqine kretaa na saosne ilindre polupreqika r i R (sl. 5.7 i 5.8) dobijaju se
rela ije 2
(p − p )R π − |τ |2Rπl = 0 wi (p − p )r = 2|τ |l
iz kojih sledi linearna raspodela tangen ijalnog napona u popreqnom preseku evi
1 2 1 2

(5.108)
r “ y”
τ =τ =τ 1−w , r =R−y
w
R R

koja vai i za laminarno i za turbulentno strujae.

Naponi τ i τ su ukupni tangen ijalni naponi definisani izrazom (5.80), tj.
τ =τ +τ .
w

(3) Stae napona u prese ima 1-1 i 2-2 odreÆeno je pritiskom (ili generalisanim pritiskom), normalnim
uk η t

naponima usled viskoznosti i turbulen ije i smi ajnim naponima usled viskoznosti i turbulen ije.
MeÆutim, pristrujauu evima normalni viskozni i turbulentninaponi se u prese ima evi praktiqno
zanemaruju u odnosu na pritisak. Sile koje potiqu od tangen ijalnih napona se, zbog simetriqnog
profila brzine, delimiqno ili potpuno uravnoteavaju u preseku evi, tako da se povrxinske sile
svode na sile pritiska, jer se stae napona u preseku po pravilu svodi na pritisak.
(4) Ukupni smi ajni napon τ = τ je posledi a intenzivne razmene impulsa, tj. koli ine kretaa u
popreqnom r-prav u. Fluktua iono kretae znatno utiqe na raspodelu brzine i na veliqinu pada
uk

pritiska, tj. na gubitke energije. Zbog toga je pri turbulentnom strujau profil brzine znatno
ravnomerniji nego pri laminarnom (sl. 5.8(b)), a takoÆe su i gubi i energije znatno vei nego pri
laminarnom strujau. Za ovaj mehanizam turbulentnog prenosa vezan je i izbor kontrolne zapremine.
Naime, pro ese prenosa mase, impulsa i energije kroz omotaq ilindra polupreqika r (sl. 5.7(a)) u
turbulentnom strujau nije mogue analitiqki opisati. Texkoe u istraivau su nexto mae ako se
kontrolna zapremina proxiri na eo presek evi (sl. 5.8(a)).
• U potpoglav u 5.8.1 je pokazano kako tree pri laminarnom strujau utiqe na profil brzine, pad pritiska
i gubitke energije. Analogan iskaz u sebi sadri i jednaqina (5.106). MeÆutim, u turbulentnom strujau
je problem izrazito sloeniji.
Ukupni tangen ijalni napon τ ≡ τ , w obuvhvata smi ajne viskozne i turbulentne
napone na zidu evi i ima dominantnu ulogu u formirau profila brzine, u proraqunu
w uk

gubitka energije i u pro esima prenosa u blizini zida (univerzalni žakon zida").
Dakle poznavae napona τ omoguuje da se posredstvom (5.106) ili (5.107) odredi promena pritiska du
x-ose, tj. pad pritiska (ili generalisanog pritiska), odnosno gubitak energije usled trea. Smi ajni
w

napon na zidu evi krunog popreqnog preseka potpuno je odreÆen zakonom raspodele brzine strujaa
(jednaqina (5.101)). Tu nastaje problem kod turbulentnog strujaa u odnosu na laminarna strujae! 3yy
Ne postoji teorijski, egzaktan izraz za profil brzine u turbulentnom strujau! ↔ Nema
taqnog rexea Rejnoldsovih jednaqina! Nepotpuni teorijski rezultati ↔ eksperiment ↔
numeriqki rezultati!
Potrebno je odrediti izraz za silu trea, tj. za smi ajni napon na zidu τ . Vaan i znaqajan rezultat daje
dimenzijska analiza.
w
MEHANIKA FLUIDA 140
Primena dimenzijske analize - tangen ijalni napon na zidu evi - Darsijeva formula.
Sreda brzina
Funk ionalna zavisnost u uobiqajenim oznakama
Φ(ρ, us , D, ν, δ, τ w ) = 0

se primenom π teoreme, tj. Vaxi-Bakingemove (Vas hy-Bu kingham) teoreme svodi na funk iju
Φ1 (πτw , πν , πδ ) = 0 (5.109)
u kojoj su veliqine π , π , π bezdimenzijski π -monomi, koji se pomou usvoje tri osnovne veliqine
(pramere) postupkom dimenzijske analize formiraju na sledei naqin:
τw ν δ

τw
π τw = ⇒ M LT −2 L−2 = (M L−3 )x (LT −1 )y Lz ⇒ x = 1, y = 2, z = 0,
ρx uys Dz

gde u dimenzijskoj jednaqini M oznaqava masu, L duinu i T vreme. Analognim postupkom se odreÆuju i
ostala dva bezdimenzijska monoma, tako da se ihovim uvrxtavaem u (5.109) dobija
(relativna hrapavost evi).
„ « „ «
τ 1 δ
w τ 1 w δ
Φ 1 , 2
, ⇒ =Φ ,k , k =
2 2
ρ u Re D
s ρu Re s D

Sreda brzina u
U prethodnim izrazima sreda brzina pri turbulentnom strujau u evi krunog popreqnog preseka
s

us definisana je rela ijama

(5.110)
ZT ZR
1 V̇ 1
u(r) = u(r, t) dt, us = = 2 u(r) 2rπdr.
T A R π
0 0

Prvi integral odreÆuje proseqnu, vremenski osredenu brzinu u(r), a drugi sredu brzinu u dobijenu
osredeavaem proseqne brzine u(r) po popreqnom preseku evi. Brzine u(r) i u su prikazane na sli i
s

5.8(v). Dakle, u oznaqava vremensku i prostornu sredu vrednost brzine. Ovo vano formirae
s

sredih vrednosti brzine u(r, t) moe da se na osnovu (5.110) prikae izrazom

s

2 3

(5.111)
ZR ZT
1 41
us = 2 u(r, t) dt5 2πrdr
R π T
0 0

Smi ajni napon na zidu. Darsijeva formula

iz prethodnih funk ionalnih zavisnosti dobija se izraz za tangen ijalni (smi ajni) napon na zidu evi
τ u obliku
w

w
1
τ = f (Re, k) ρu .
2
s (5.112)
U literaturi je uobiqajeno da se faktor trea f (Re, k) povee sa koefi ijentom trea λ rela ijom
4f (Re, k) = λ(Re, k). (5.113)
Uvrxtavaem (5.112) i (5.113) u (5.106) dobija se
∆p = λ(Re, k)
l ρu2s
D 2
(5.114)
MEHANIKA FLUIDA 141
Struktura formule za pad pritiska potpuno je ista kao i za laminarno strujae!
MeÆutim, za turbuletno strujae hidrauliqka funk ija λ(Re, k) mora da se odredi
eksperimentalnim metodama ! Teorijski proraqun za sada nije mogu !
Gubitak energije usled trea (5.99) u turbuletnom strujau definisan je Darsijevom formulom (5.114) u
obliku
Y = λ
∆p
ρ
= λ(Re, k)
l u
D 2
2
s
Darsijeva formula (H.Dar y, 1803-1855) (5.115)
Poluempirijski izrazi za funk iju λ(Re, k) zavise od toga da li se ev u odgovarajuem reimu turbulentnog
strujaa ponaxa kao hidrauliqki glatka (λ = λ(Re)), hidrauliqki hrapava (λ = λ(Re, k)) ili hidrauliqki
potpuno hrapava (λ = λ(k)).
Zakoni trea za turbulentno strujae u hidrauliqki glatkim evima. Stepeni zakon
raspodele brzine. Busineskov koefi ijent
Za analizu turbulentnog strujaa, imajui u vidu veliku ulogu ukupnog smi ajnog napona τ ≡ τuk,w ,
svrsixodno je uvesti dinamiqku, tj. prividnu brzinu u definisanu izrazom
w

(5.116)
r
τw uτ δ
uτ = → δ+ ≡ .
ρ ν

Eksperimenti pokazuju da vae sledei kriterijumi za razvrstavae evi u odnosu na hrapavost :

(1) δ < 5: hidrauliqki glatka ev, λ = λ(Re) - hrapavost δ ne utiqe na tree
+

(2) 5 ≤ δ ≤ 70: hidrauliqki hrapava ev; λ = λ(Re, k) - prelazna hrapavost, efekat sredih vrednosti
+

Rejnoldsovog broja.
(3) δ > 70: hidrauliqki potpuno hrapava ev λ = λ(k) - viskozni podsloj razruxen i tree ne zavisi od
+

Rejnoldsovog broja.
• Hidrauliqki glatke evi - koefi ijent trea λ(Re)

(a) Blazijusova formula

Interpola ijommnogobrojnih ekperimentalnih rezultata Blazijus je za koefi ijent treau hidrauliqki
glatkim evima krunog popreqnog preseka izveo sledeu empirijsku formulu
λ=
0, 3614
Re
, Re =
1/4
u D
ν
s 5
< 10 (2320 < Re < 10 ) (H.Blasius, 1883-1970)
5
(5.117)
(a) Prantlova formula
Blazijusova formula odgovara stepenom zakonu raspodele brzine, a Pratnlova formula je u suxtini
povezana sa logaritamskim zakonom raspodelebrzine. OdreÆivaemvrednostipojedinihkoefi ijenata
iz eksperimentalnih rezultata Prantl je 1933. izveo poluempirijsku formulu
Re < 3, 4 · 10 (10 < Re < 3 · 10 ) (L.Prandtl, 1875-1953) (5.118)
1 “ √ ”
6 5 6
√ = 2 log Re λ − 0, 8 ,
λ

koja definixe Prantlov univerzalni zakon trea. Kod turbulentnog strujaa deb ina viskoznog
podsloja δ ≡ δ (sl. 5.8) i hrapavost zida evi δ znatno utiqu na globalno ponaxae strujaa,
strukturuturbulen ije i gubitke energije. Kod hidrauliqki glatkih evi hrapavost zida je prekrivena
η v

viskoznim podslojem (δ > δ). U prelaznoj oblasti i kojoj se ev ponaxa kao hidrauliqki hrapava obe
veliqine su istog reda veliqine (δ ≈ δ). U sluqaju hidrauliqki potpuno hrapavih evi elementi
η

hrapavosti povrxi su znatno vei od deb ine viskoznog podsloja (δ ≪ δ) i na taj naqin odreÆuju tree
η

u turbulentnom strujau. O zakonima trea u ovim oblastima bie govora u narednom poglav u.
η
MEHANIKA FLUIDA 142
• Stepeni zakon raspodele brzine Nikuradze (J.Nikuradse) je mnogobrojna eksperimentalna istraivaa
otpora i raspedele brzina u hidrauliqki glatkim evima u xirokom intervalu Rejnoldsovih brojeva 4·10 ≪ 3

Re ≪ 3, 2 · 10 objedinio i utvrdio da se profil brzine dobro opisuje stepenom funk ijom (sl. 5.8(b))
6

(5.119)
“ y ”1/n „ «1/n
1
u = um ≡ um 1 − .
R R

Poveaem Rejnoldsovog broja profil brzine postaje ravnomerniji, tako da je eksponent 1/n funk ija Re -
broja, tj. n = n(Re) (tabela 5.2)
4 · 103 1, 1 · 105 1, 1 · 106 2 · 106 3, 2 · 106
6 7 8,8 9,8 10
Re = us D/ν
n

Tabela 5.2: Zavisnost eksponenta n u izrazu (5.119) za stepeni profil brzine od Rejnoldsovog broja
Re.

Prantl i Karman (Th. v. Kárma«, 1881-1963) su ukazali na zavisnost koja postoji izmeÆu Blazijusovog
zakona trea i stepenog zakona raspodele brzine. Naime, kada se (5.117) uvrsti u (5.112) i pri tome iskoristi
stepeni zakon (5.119) dobija se
|τ w | ∝ ρu 7/4 y −7/4n ν 1/4 R7/4 n−1/4 .

Poxto je turbulentno strujae uglavnom, vixe ili mae, odreÆeno lokalnim vrednostima strujnog po a,
Prantl i Karman su postavili hipotezu da bi turbulentni smi ajni napon za zidu evi τ trebao da bude
nezavisan od polupreqnika R! U tom sluqaju je n = 7 , tako da se iz (5.119) dobija vaan 1/7 - stepeni
w

zakon raspodele brzine

u = um
“ y ”1/7
R
“
= um 1 −
R
- profil brzine)
r ”1/7
(1/7 (5.120)
qija se vrednost poklapa sa Blazijusovim zakonom trea (5.117). Ova formula se ne primeuje u oblasti
viskoznog podsloja, je na zidu evi profil ima beskonaqno veliki nagib. Stepeni profil na osi evi ima
"prelom". MeÆutim, ovog profila je naxla veliku primenu u tehniqkoj praksi.
• Sreda brzina. Pad pritiska. Busineskov koefi ijent
Za n = 7 se pomou (5.120) dobija sreda brzina u (sl. 5.8(v)) s

turbulentno - 1/7 - profil) (5.121)

ZR “ y ”1/7
um
us = 2 2π(R − y) dy = 0, 817um (
R π R
0

Pad pritiska se odreÆuje iz (5.114) i iznosi za n = 7

∆p ∝ u 7/4
s (kod laminarnog strujaa je ∆p ∝ u !) (5.122)
s

Busineskov koefi ijent je definisan rela ijom (5.103) pa se uvrxtavaem (5.119), odnosno za n = 7 izraza
(5.120) u (5.103) dobija (tabela 5.3)
; za n = 7 : β = (5.123)
Z 2
1 (n + 1)(2n + 1)
2 59
β= 2 2
u dA = 2
= 1, 020
u R π
s 4n (n + 2) 40
A

5 6 7 8 9
1,037 1,027 1,020 1,016 1,013
n
β

Tabela 5.3: Vrednosti Busineskovog koefi ijenta za razliqito n u stepenom profilu brzine.
MEHANIKA FLUIDA 143
Kod laminarnog strujaa korek ija koliqine kretaa izraqunate pomou srede brzine moe biti vana,
jer je β = 4/3 (izraz (5.104)). Kod turbulentnog strujaa, meÆutim, grexka kojaRse qini je mala i najqex-
e se zanemaruje, tj. ne vrxi se nikakva korek ija (β ≈ 1) i smatra se da je u dA ≈ u ! Iz (5.123)
2 2

sledi da za n → ∞ koefi ijent β → 1. To je u skladu sa fizikom strujaa, jer n ↑ kada Re ↑ (tabela 5.2),
A s

a sa porastom Rejnoldsovog broja profil brzine postaje sve ravnomerniji usled intenzivnije makroskopske
razmene koliqine kretaa.
• Napomena:
Vano je istai, da se u opxtem sluqaju, dakle nezavisno od zakona raspodele brzine po popreqnom preseku
evi, iz formula (5.112), (5.113) i (5.116) dobija znaqajna funk ionalna zavisnost
Fizika i matematiqko modelirae strujaa! (5.124)
„ «2
uτ
λ=8
us

koja u sebi sadri sve tajne strujnog po a: zakone raspodele brzina (iz kojih se izraqunava sreda brzina i
smi ajni napon na zidu), zakone trea, pada pritiska i gubitke energije! Zakon raspodele smi ajnog napona
na zidu je bitan ne samo kod unutraxeg, ve i kod spo aseg strujaa, jer se pomou ega odreÆuje sila
otpora kretau tela !
5.8.5 Laminarno i turbulentno strujae kroz hidrauliqki hrapave i pot-
puno hrapave evi. Viskozni podsloj . Zakoni trea. Nikuradze
- Mudijev dijagram. Pad pritiska - gubitak energije usled trea.
Dimenzijska analiza.
Apsolutna, relativna i ekvivalentna hrapavost
Apsolutna hrapavost je definisana visinom neravnina δ. Hrapave evi, za razliku od glatkih, nisu
geometrijski sliqne, jer je praktiqno nemogue da dve povrxi imaju istu prirodnu hrapavost, tj. isti
oblik i visinu neravnina. UvoÆee pojma relativne hrapavosti k = δ/D omoguuje da se eksperimentalni
rezultati prikau u obliku krivih λ = λ(Re, k).
U praksi se, meÆutim, koriste tzv. komer ijalne evi koje su proizvedene odgovarajuim tehnoloxkim
postupkom i kod kojih osim visine neravnina δ znaqajnu ulogu ima i oblik tih neravnina, kao i ihov
statistiqki prostorni razmextaj na zidu evi. Ovakva hrapavost se u svojoj ukupnosti i realnosti obuhvata
uvoÆeem pojma ekvivalentne hrapavosti. Ekvivalentnom hrapavoxu uzet je u obzir i materijal od koga
je ev izraÆena (beton, drvo, liveno gvoÆe, galvanizirani qelik, staklo, komer ijalni qelik) i naqin na
koji je izraÆena ev (livee, va ae, izvlaqee, presovae i drugo). Kod zapr anih i zarÆalih povrxi
ekvivalentna hrapavost moe da bude i do 1,6 puta vea od prirodne apsolutne hrapavosti δ. MeÆutim, da
li e jedna povrx da ponaxa kao glatka, hrapava ili potpuno hrapava zavisi od reima strujaa, tj.
od veliqine Re broja i deb ine viskoznog podsloja δ = δ koji pri tome nastaje. (sl. 5.8(v) i 5.9).
Najznaqajnije je da od svega ovoga zavisi koefi ijent trea, gubi i energije na tree, a sa tim i energetski
η v

bilans hidrauliqkog sistema.

Ovi vani fiziqki modeli koji su do sada kvalitativno analizirani mogu da se odgovarajuom analizom
i kvantitativno potvrde. U tom i u se deta nije razmatrana viskozni podsloj.
Viskozni podsloj i egova deb ina. Dimenzijska analiza
Deta na istraivaa strukture turbulentnog strujaa ukazuju na posebna svojstva turbulen ije
u blizini zida. Unutar ove oblasti zida postoje tri karakteristiqne oblasti:
• viskozni podsloj
• prelazna oblast
• logaritamska oblast
 MEHANIKA FLUIDA 144
O ovome e u narednim poglav ima biti vixe govora. Ovog trenutkaje od interesa analiza viskoznog podsloja.
Uneposrednoj blizinizida postoji viskozni podsloj u kome viskoznost igra dominantnu ulogu. Fiziqka
razmatraa pokazuju da je u blizini hidrauliqki glatkog zida dominantan uti aj zida izraen sledeom
funk ijom za lokalnu brzinu
u = F (τ w , ρ, ν, y).

(a) (b) Turbulentno jezgro

D
δ
δv
PSfrag repla emen

Turbulentni profil brzine u(y)

Turbulentno jezgro
(v) (g) y

1
us
2
δη

Viskozni
δη podsloj
Slika 5.9: Hrapavost zida evi i struktura turbulentnog strujaa: (a) Karakteristiqnigeometrijski
parametri strujaa u evi krunog popreqnog preseka (R - polupreqnik evi; δ - apsolutna hrapavost zida
evi, tj. sreda statistiqka vrednost visina neravnina); (b) i (v) Struktura turbulentnog strujaa u
blizini (oblast zida) hrapave povrxi zida evi u sluqaju (b) strujaa u hidrauliqki glatkim evima (δ > δ)
i (v) strujaa u hidrauliqki hrapavim (δ ≈ δ) i potpuno hrapavim (δ ≡ δ ≪ δ) evima; δ ≡ δ - v

deb ina viskoznog podsloja; (g) Defini ija deb ine viskoznog podsloja δ ≡ δ ; u - sreda brzina (vremensko-
v v η v η

prostorno osredena) turbulentnog strujaa odreÆenog profilom brzine u(y)

v η s

Primenom uobiqajenog postupka dimenzijske analize dobija se zavisnost

„ «1/2 "„ «1/2 #
τw τw y u “u y ”
τ
u= F1 ⇒ =f
ρ ρ ν uτ ν

koja se posle uvoÆea bezdimenzijske brzine u i bezdimenzijskog rastojaa od zida y

+ +

u+ =
u
uτ
, y+ =
uτ y
ν
(5.125)
svodi na oblik
Univerzalni ”zakon zida"(Prantl)
u+ = f (y + ) (5.126)
Funk ija f (y ) je univerzalna funk ija koja ima razliqite oblike u viskoznom podsloju, prelaznoj i
+

logaritamskoj oblasti. Veliqina u definisana je izrazom (5.116).

Svrsishodno je razmatrati fiziqku i matematiqku strukturu izraza (5.80)
τ

∂u ` ´
τ uk = τ η + τt = η + −ρu′ v ′
∂y
MEHANIKA FLUIDA 145
u neposrednoj blizini zida (v → 0), tj. u viskoznom podsloju. Ovde se radi o graniqnom sluqaju izraza (5.80),
′

kada je raspodela brzine suxtinski odreÆena dominantnim uti ajem viskoznih napona, jer su na samom zidu
fluktua ione komponente brzine (graniqni uslov) jednake nuli. U ovoj oblasti je τ ≫ τ , ali je i y ≪ R
tako da se pomou (5.80) i (5.108) dobija sledei izraz za lokalnu promenu brzine u viskoznom podsloju:
η t

τ ≡ τ = τ + τ ≈ η , jer je τ ≫ τ
9
du >

(5.127)
uk η t >
> η t
dy =
du τ τ w w
⇒ = ⇒ u= y + C.
≈ τ , jer je y/R ≪ 1 ;
“ ” > dy η ρν
y >
>
τ ≡τ =τ
uk w 1− w
R

Iz graniqnog uslova na zidu y = 0: u(y = 0) = 0 odreÆuje se vrednost konstante C u (5.127) koja iznosi C = 0.
Uvrxtavaem ove vrednosti u (5.127) izraz za lokalnu proseqnu brzinu u se pomou (5.125) svodi na oblik
u =y + +
Viskozni podsloj - u je linearna funk ija od y
+
(5.128) +

Imajui u vidu desnu stranu jednaqine (5.106), univerzalni ”zakon zidaše svodi na linearnufunk iju f (y ) = +

y u viskoznom podsloju (sl. 5.9(g)).

+

• Postav a se vano pitae:

Kako pro eniti deb inu viskoznog podsloja ? δη ≡ δv

Do kog rastojaa od zida evi vai linearna raspodela proseqne brzine ? Eksperimentalni rezultati u(y)
pokazuju da se deb ina viskoznog podsloja δ moe odrediti rela ijom
η ≡ δv ≡ yv

< 5 (Hidrauliqki glatka ev) (5.129)

+ u δ τ ηu y τ v + u δ (!) + τ
δ ≡
η ≡ ≡ y ≈ 5 ÷ 8 ←→ δ ≡ v
ν ν ν

Pro ena deb ine viskoznog podsloja se vrxi na osnovu ene defini ije: u sloju deblkjine δ ≡ y proseqna
brzina u treba linearno da naraste od nule do priblino u /2 (sl. 5.9(g)).
η v

Opet je da u analizu merodavan smi ajni napon na zidu τ ! Pomou izraza (5.112), (5.113) i (5.127) slede
s

rela ije:
w

9
λ1
τw = ρu2s >
>

(5.130)
42 >
>
=
δη 4 1
˛ „ « → =
du ˛ du us /2 >
> D λ Re
τw = η ˛˛ ≡η = ρν >
>
;
dy y=0 dy w δη
Pro ena reda veliqine relativne hrapavosti viskoznog podsloja δ /D ≡ y /D data je izrazom (5.130) u kome
su dva dominantna parametra: koefi ijent trea λ i Rejnoldsov broj Re = u D/ν .
η v

Ako se zakon trea definixe Blasijovom formulom (5.117), λ = 0.3164Re onda izraz (5.130) dobija
s
−0,25

oblik
δ
D
≡
y
D
=
12, 64
η
Re
⇒
v
Re ↑ →
3/4
δ
D
↓ (5.131)η

Rela ija (5.131) potvrÆuje prethodnu fiziqku analizu, da profil brzine da porastom Rejnoldsovog broja
postaje sve ravnomerniji (sl. 5.8(b)). Poveae Re - broja dovodi do smaea relativne deb ine viskoznog
podsloja.
• Brojni primer za red veliqine δη ≡ δv ≡ yv

Re = 104 , λ = 0, 03 → zaD = 100 mm ⇒ δ ≈ 1 mm.

δη /D ≈ 10−2 ; (5.132) η

Znaqajan porast brzine je u neposrednoj blizini zida, tj. u sloju qija je deb ina
priblino jednaka 1% od preqnika evi.
Ako se pro eni i red veliqine prividne brzine u , onda je pomou (5.129) mogue pro eniti i deb inu
sloja δ . U tom i u se koriste poznate rela ije i koristi podatak za strujae u evima λ = 0, 02 tako da se
τ
+
η
 MEHANIKA FLUIDA 146
dobija:
(5.133)
r r r
τw τw λ
uτ /u = ≈ = = 0, 05
ρu2 ρu2s 8
Dobijena vrednost odgovara redu veliqine fluktua ionih brzine, tako da se u moe shvatiti i kao mera za
fluktua ione brzine u i v !
τ
′ ′

Pomou (5.132) i (5.133) dobija se pro ena reda veliqine bezdimenzijske deb ine viskoznog podsloja δ +
η

+
δ ≡y
η ≡+
v
u y
ν
≡
τu δ
ν
=
u uD δ
τ η
u ν D
τ η
≈ 0, 05 · 10 · 10 = 5 4 −2
(5.134)
Ovaj izraz odgovara rela iji(5.129) i predstav aznaqajan podatak, jer izvan ovog sloja strukturaturbulen ije
je drugaqija, poqie, prelazna oblast i raspodela brzine vixe nije linearna (sl. 5.9(g)). Treba uoqiti da
se ev ponaxa kao hidrauliqki glatka ako je bezdimenzijska hrapavost δ ≡ u δ/ν < 5, tj. ako je δ < δ
+ + +

(uporediti izraze (5.129) i (5.134)). U tom sluqaju viskozni podsloj prekriva neravnine povrxi zida evi -
τ η

ev je hidrauliqki glatka (sl. 5.9(b)).

Zakoni trea za hidrauliqki hrapave i potpuno hrapave evi. Nikuradze-Mudijev
dijagram. Pad pritiska usled trea
rag repla emen Iz prethodnih razmatraa sledi:
(a) Kod laminarnog strujaa je λ = λ(Re)! Cevi se ponaxaju kao hidrauliqki glatke i koefi ijent trea
na zavisi od hrapavosti evi.
log

λ
Graniqna kriva
k = δ/d
Oblast hidrauliqki potpuno
hrapavih evi k

hidrauliqki
λ=
64 hrapave evi, (5.136)
Re

hidrauliqki glatka e
Laminarno B
Turbulentno lazijus, (5.117)
v
strujae strujae Prantl, (5.118)
Rek
Re log
7/4
∆p ∝ us ∆p ∝ us ∆p ∝ u2s
glatka i (glatka ev) (hrapava ev)
hrapava
Slika 5.10: Koefi ijent trea λ u funk iji od Rejnoldsovog broja Re i relativne hrapavosti k = δ/D
za ev. Nikuradze-Mudijev (i Kolbrukov) dijagram. Zavisnost pada pritiska ∆p od srede brzine u za
raliqite sluqajeve strujaa.
s
 MEHANIKA FLUIDA 147
(b) Za turbulentno strujae postoje tri mogunosti
(1) hidrauliqki glatke evi: δ < 5 → λ = λ(Re)
+

(2) hidrauliqki hrapave ev: 5 ≤ δ ≤ 70 → λ = λ(Re, k)

+
(5.135)
(3) hidrauliqki potpuno hrapava ev: δ > 70 → λ = λ(k)
+

Zakoni trea za (1) su: Blazijusova (5.117) i Prantlova (5.118) formula. U prelaznoj oblasti (2) za λ =
λ(Re, δ/D) vai polu-empirijska formula.

(Kolbruk (Colebrook)) (5.136)

„ «
1 δ 2, 51
√ = −2 log + √ .
λ 3, 175D Re λ

U sluqaju (3) za potpuno hrapavu ev zakon trea λ = λ(k) dat je poznatom polu-empirijskom formulom
(5.137)
„ „ ««
0, 25 D D
λ= ` ´ , Re > 400 log 3, 715 .
3,715D 2 δ δ
log δ

Na sli i 5.10 je prin ipijelno prikan vrlo znaqajan za hidrauliqke proraqune Nikuradze-Mudi-Kolbrukov
(Nikuradse-Moody-Colebrook) dijagram, koji zakon trea λ = λ(Re, δ/D) za sve reime i oblasti strujaa u
evima prikazuje u obliku dijagrama. Na sli i su posebno istaktnute i zavisnosti pada pritiska od srede
brzine. Za laminarno strujae ∆p je propor ioanlno brzini u , saglasno izrazu (5.100). Za turbulentno
strujae u hidrauliqki glatkim evima ta zavisnost je data rela ijom (5.122), tj. ∆p ∝ u . U oblasti
s
7/4

potpuno hrapavih evi je λ = λ(k), pa je u skladu sa izrazom (5.114) pad pritiska kvadratna funk ija
s

srede proseqne brzine , tj. ∆p ∝ u . Ovo se u literaturi naziva "kvadratnim” zakonom trea (otpora), a
2

pripadna oblast "kvadratnom"oblaxu!

s

5.8.6 Laminarno i turbulentno strujae u ulaznom (poqetnom) delu evi.

Pad pritiska u poqetnoj deoni i evi
Razvitak laminarnog strujaa i pad pritiska
Struktura strujnog po a pri laminarnom strujau u poqetnoj, tj. ulaznoj deoni i l evovoda prikazana
je na sli i 5.11. Ravnomerni profil brzine u ulaznom preseku 1-1 u = u transformixe se nizvodno pod
p

rag repla emen uti ajem viskoznosti sve do preseka 2-2. Naime, uti aj trea dovodi do formiraa graniqnog sloja qija
s

da ina nizstrujno raste.

us us
1 2
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

r
u(r, x)
Poten ijalno

R
p2
jezgro

us us = 2um
p1 x

Graniqni
sloj 
r2

u(r) = um 1 − R2
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
1 2
lp

Slika 5.11: Razvitak laminarnog strujaa u poqetnoj (ulaznoj) deoni i evi krunog popreqnog preseka.
Veliqina l je duina poqetne deoni e, a ∆p = p − p pad pritiska na toj duini.
p 1 2
MEHANIKA FLUIDA 148
Ulazna deoni a l se zavrxava u preseku 2-2 gde je deb ina graniqnog sloja jednaka polupreqniku evi
. Od tog preseka pa da e je potpuno razvijeno laminarno strujae definisano profilom brzine u =
p

R
u (1 − r /R ) i graniqni sloj jednak polupreqniku evi R. Oqigledno je da je pad pritiska na poqentnom
2 2

delu l vei od onog koji bi bio pri potpuno razvijenom strujau, i to iz dva razloga: (1) smi ajni napon na
m

zidu evi je vei i (2) za transforma iju profila brzine u(r, x) od ravnomernog profila u = u = const u
p

preseku 1-1 do potpuno razvijenog profila u = u(r) u preseku 2-2 potrebna je dodatna razlika pritiska.
s

Primena Bernulijeve jednaqine - odreÆivae pada pritiska

U poten ijalnom jezgru (sl. 5.11) uti aj trea (viskoznosti) praktiqno moe da se zanemari, jer se ova
•

oblast nalazi izvan graniqnog sloja. Primena Bernulijeve jednaqine du ose evi od preseka 1-1 do preseka
2-2 daje rela iju
u22 u2 ρu2s
p1 + ρ = p2 + ρ m ⇒ ∆p = p1 − p2 = 3

koja pokazuje da se jav a znatan pad pritiska jednak trostrukoj vrednosti dinamiqkog pritiska ρu /2.
2 2
2

Primena zakona koliqine kretaa - odreÆivae poqetne duine

s

• lp
Za proraqun duine l mora se uzeti u obzir raspodela smi ajnog napona na zidu evi. Primenom zakona
koliqine kretaa obuhvata se fizika qitave pojave! Ovde se, meÆutim, navodi samo priblian rezultat
p

l ≈ 0, 03Re
p Primer: Re = u νD → Dl ≈ D (!) s p

• PoreÆee padova pritiska i ∆p ∆ppr

Pad pritiska pri potpuno razvijenom (doi indeks "pr") strujau ∆p izraqunava se primenom Darsijevog
obras a i zakona trea za laminarno strujae u evi:
pr

lp 1 2 64 1 ρu2s
∆ppr = λ ρus ≈ 0, 03Re ρu2s = 1, 92
D 2 Re 2 2

Dopunski (dodatni, poveani) pad pritiska ∆p u poqetnoj deoni i l iznosi

dop p

ρu2s
∆pdop = ∆p − ∆ppr = 1, 08 ,
2

o qemu treba posebno voditi raquna pri proraqunu, posebno kada su u pitau krae deoni e, ili deoni e u
kojima se na pojedinim mestima naruxava karakter potpuno razvijenog strujaa!
Pad pritiska i poqetna deoni a pri turbulentnom strujau
Razvitak strujaa u poqetnoj deoni i l > l prin ipijelno je prikazan na sli i 5.12. Duina l odgovara
kritiqnom Rejnoldsovom broju pri kome laminarni graniqni sloj gubi stabilnost i prelazi u turbulentni
p k k

graniqni sloj. Strujae teqnosti u oblasti x ≥ l je potpuno razvijeno turbulentno strujae u elom preseku
sa karakteristiqnim oblastima viskoznog podsloja, prelaznog domena i turbulentnog jezgra.
k

K uqno je da iz fizike strujaa sledi da je duina l ulazne, poqetne deoni e maa nego u sluqaju
laminarnog strujaa. Potpuno razvijeni turbulentni profil brzine je znatno ravnomerniji nego laminarni,
p

i samim tim veoma sliqan ravnomernom profilu na ulazu u ev. Poda i o duini l su u literaturi
razliqiti, jer zavise od raspodele brzine koja se usvaja ili proraqunava za potpuno razvijeno turbulentno
p

strujae. Poda i os iluju u intervalu

l ≈ (20 ÷ 30)D
p ili l = 2, 45D/√λ (λ je za potpuno razvijeno strujae).
p

Dopunski pad pritiska je takoÆe mai nego kod laminarnog strujaa, jer i na osi evi nastaju neznantna
ubrzaa. Opet se primenom Bernulijeve jednaqine dobija pad pritiska pri razvitku turbulentnog strujaa
na deoni i l izmeÆu preseka evi 1-1 i 2-2 kako sledi
p

1 2 1
p1 + ρu = p2 + ρu2m ,
2 s 2
 MEHANIKA FLUIDA 149
odnosno na osnovu (5.121), u s = 0, 817 um sledi
1 2
∆p = p1 − p2 = 0, 5 ρu .
2 s

rag repla emen Prethodnoje izvedeno da se kod razvitkalaminarnog strujaa umesto brojno koefi ijenta 0,5 jav a koefi ijent
3!
1 2
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

δl (x)
r δt (x)
u/um = f (r/R, Re) R
us
x
um
3
2
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
1 2
lk

lp Potpuno razvijeno turbulentno strujae

1 - viskozni podsloj; 2 - prelazna oblast; 3 - turbulentno jezgro

Slika 5.12: Razvitak turbulentnog strujaa: δ (x) - deb ina laminarnog graniqnog sloja; δ (x) - deb ina
turbulentnog graniqnog sloja; l - duina poqentne deoni e.
p
l t

Dakle, kod turbulentnog strujaa je brojna vrednost koefi ijenta ispred dinamiqkog pritiska znatno
maa nego za laminarno strujae. Ova razlika je jox izrazitija pri poveau Rejnoldsovog broja.