See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/286442488

Inteligencija & kritičko mišljenje

Book · January 2007

CITATIONS READS

0 364

1 author:

Kuka Miroslav
University "St. Kliment Ohridski" - Bitola
147 PUBLICATIONS   127 CITATIONS   

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Kuka Miroslav on 10 December 2015.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 Dr Miroslav Kuka

INTELIGENCIJA
&
KRITI^KO MI[LJENJE
Autor: Miroslav Kuka

INTELIGENCIJA &
KRITI^KO MI[LJENJE v
Izdava~:
Recenzenti:
Tehni~ki urednik:
Kompjuterska obrada
teksta i prelom:
Grafi~ki urednik:
Crte`i:
Lektura i korektura:
Priprema za {tampu:
Idejno re{enje i dizajn
naslovne strane:
Kompjuterska animacija:
Marketi{ko medijski
promoter:
[tampa:
IX
Autorsko izdanje
Sne`ana Ili}, diplomirani psiholog
Aleksandra Olah, diplomirani psiholog
Tanja Ili}, diplomirani andragog
Zoran Mileti}, profesor matematike
Vera Stojanovi}, in`enjer statistike
Dr Svetlana ^oli}
Zlatko Leki}, zlatkol@infosky.net
prof. inf. \or|e Jovi~i}
Mr Nata{a [avija, akademski slikar
Zorica Ve{ovi}, prof. knji`evnosti
Mr Miodrag Poleksi}
Autor, vkuka@ptt.yu
Antoan Toni Simi}, kuka@bitsyu.net
Ljiljana Milojevi}
"Janus", Beograd

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

Narodna Biblioteka Srbije, Beograd
159 . 95
159 . 95 . 072
KUKA, Miroslav
Inteligencija & kriti~ko mi{ljenje / Miroslav Kuka;
[crte`i Mr Nata{a [avija]. ‡ Beograd : M. Kuka, 2007
(Beograd : Janus). ‡ 81 str. : ilustr. ; 21 cm
Tira` 5.000. ‡ Biliografija: str. [82-83]
ISBN 86-85155-07-X
a) Inteligencija b) Mi{qewe c)
Inteligencija - Merewe - Testovi
COBISS.SR-ID 136153868
 PREDGOVOR

Razvoj tehnike testova inteligencije posebno za prakti~ne svrhe jedno

vreme je bio tako brz da je relativno malo pa`nje poklanjano analizi {ta
je zapravo sama inteligencija. Termin je nagla{avao sposobnost za kon-
ceptualno mi{ljenje i isticao njegovu relativnu nezavisnost od bilo koje
specifi~ne funkcije, isti~u}i da se mo`e shvatiti kao suma mnogih razli-
~itih funkcija. Ova multifaktorska teorija je u op{toj suprotnosti sa onim
unifaktorskim teorijama ( Edinberghausovom ) koje gledaju na inteligen-
ciju kao na jedinstvenu funkciju. ^injenica da razni testovi sposobnosti
nisu savr{eno korelativni jedni sa drugima izgleda da prestavlja ozbiljne
te{ko}e za svaku unifaktorsku teoriju.
Veliki napredak tehnike testova a posebno statisti~ki metod u vezi s
njima brzo je pribavio veliki ugled Spirmanove teorije jo{ 1904 godine.
On je smatrao da u svakoj ljudskoj sposobnosti treba voditi ra~una o dva
faktora, jednom op{tem i jednom specifi~nom. Op{ta sposobnost igra
zna~ajnu ulogu u skoro svakoj ljudskoj aktivnosti, dok je u aktivnostima
kao {to je nauka, filozofija, praksa ona primarna. U drugim funkcijama
kao {to su umetnost i ve{tine, va`nost op{te sposobnosti je manje
nazna~ena po{to uspeh zavisi od specifi~nih sposobnosti. Svaka individ-
ua poseduje mnoge specifi~ne sposobnosti, od kojih svaka kao i op{ta
sposobnost mo`e biti izmerena. Svaka aktivnost, u stvari anga`uje, bar
jednu specijalnu sposobnost dok skoro sve zahtevaju i primenu op{te
sposobnosti. Op{ta sposobnost nikada ne mo`e biti direktno izmerena, ali
prou~avanjem mnogih funkcija koje sadr`e op{te sposobnosti i njihovim
upore|ivanjem mo`e se omogu}iti njegovo indirektno merenje.
 Mogu}e je misliti o op{toj sposobnosti kao o op{tem fondu kortikalne
energije, dok specifi~ne sposobnosti prestavljaju specijalnu kortikalnu
oblast za koju op{ta sposobnost mo`e biti mobilisana.
Ali kao {to su odranije isticali neki psiholozi mo`e postojati, kao
posrednik izme|u op{te sposobnosti i svake od posebnih sposobnosti,
jedan nivo sposobnosti manje op{ti od jednog i manje specifi~an od dru-
gog. Izme|u sposobnosti za sabiranje i op{te inteligencije mo`e postojati,
na primer, uop{tena numeri~ka sposobnost. Takva uop{tena numeri~ka
sposobnost bi}e, ako se utvrdi, grupni faktor. O~iglednost takvih grupnih
faktora u verbalnim, numeri~kim, prostornim i drugim problemima
ubrzano se pove}avala ukoliko se primenjivao ovaj nivo postupka.
Suo~eni sa nedostatkom celovitije teorije o genezi inteligencije kao i
standardizaciji na{ih testova za merenje iste, autor ove knjige odlu~io se
za konstruisanje testa koji bi u sebi objedinjavao sve osim V-faktora tj.
sposobnosti za razumevanje verbalno (re~ima) formulisanog sadr`aja i M
- faktora tj. faktora memorisanja, sposobnost pam}enja, pre svega mater-
ijala bez logi~kog smisla, materijala koji se mora mehani~ki pamtiti (ovaj
faktor merimo posebno prilo`enim testom).
U knjizi prikazan test kome prethodi korelativna teorija, iz autorove
prakse i sprovedene faktorske analize zahvata skoro ~isto sve ostale fak-
tore (W, N, S, P, R faktor).
Ovaj test daje norme za individualnu primenu od 18 godina i za
odrasle.
Proveravaju}i svoju inteligenciju ne o~ekujte mnogo, jer kao {to ka`e
nema~ki filozog [openhauer:

Talenat je sli~an strelcu koji ga|a u metu koji ostali ljudi vide ali
ne mogu do nje dobaciti, genije je strelac, ~iju metu ostali ljudi ne
mogu ni da vide.

Miroslav Kuka
 SADR@AJ

Predgovor

1. Psihologija mi{ljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Kriti~ko mi{ljenje kroz kritiku svih procesa mi{ljenja . . . . 12

3. Misaoni procesi u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

4. Inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

5. Inteligencija i kriti~ko mi{ljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

6. Naslednost intelektualnih sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

7. Hronologija razvoja testova inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . 33

7. Konstrukcija na{eg testa inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Test inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Test memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Re{enja i klju~ za ocenjivanje testa inteligencije . . . . . . . . . . . . . 69

Literatura

Pregled objavljenih knjiga

Komentari iz {tampe
 33
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

7. HRONOLOGIJA RAZVOJA TESTOVA

INTELIGENCIJE

Tokom devedesetih godina Bine se bavio poku{ajima da otkrije na-

~in merenja inteligencije.Godine 1904, godinu dana posle njegovog ob-
javljivanja eksperimentalne studije o procesima misli, ministar prosvete
je postavio Binea za ~lana komisije koja je imala da prou~i rad specijal-
nih razreda po {kolama. Kad deca podbace u nastavi za svoj uzrast, va-
`no je uo~iti da li je to zbog mentalne zaostalosti, ili zbog lenjosti.U sa-
radnji sa Simonom (Simon), Bine je preduzeo da prona|e testove kojim
bi se najneposrednije otkrili i izmerili mentalni defekti. Nih dvojica
su,1905, podneli niz testova od najjednostavnijih do najte`ih, ali bez da-
lje standardizacije. Me|u njima su bili testovi koji su iziskivali imeno-
vanje ozna~enih predmeta, upore|ivanje du`ina linija, ponavljanje cifa-
ra, dopunjavanje re~enica i shvatanje pitanja.Godine 1908, ova skala je
revidirana, po{to se u praksi pokazalo da su izvesni testovi bili te`i, a
drugi lak{i, {to se pretpostavljalo.Unesena je jo{ jedna zna~ajna izme-
na.Testovi u bili pode{eni prema nivou uzrasta, eksperimentalno odre-
|enog, u kome ih prose~no dete obavi uspe{no, od tri do dvanaeste go-
dine zaklju~no. De~ji mentalni uzrast je nivo koji ono dose`e na ovoj
skali; dete od {est godina mo`e biti sposobno da pro|e testove za sedam
i osam godina, ili samo za uzrast od ~etiri ili pet godina.Ovu stopu je pri-
lagodio za ameri~ku primenu Godar (Goddard) 1910 godine. Slede}e
godine Hili (Healy) i Grejs M.Frenald (Frenald) objavljiju niz testova
koji su odmah postali {iroko poznati.
Bine je jo{ jednom revidirao svoju skalu 1911, a te godine je i umro.
Njegov brzi progres u postvljanju testova bio je pra}en neodlu~no{}u i
34
K U K A
RAZVOJ TESTA INTELIGENCIJE
RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE

promenama mi{ljenja o tome {ta je su{inska karakteristika inteligenije.

Me|u definicijama inteligencije koje je u razna vremena predlagao, ve-
rovatno je najkarakteristi~nija za njegov tok shvatanja ona po kojoj se
ne isti~e jedna jedina sposonost, ve} tri razli~ite. Inteligencija je, sma-
trao je Bine da se shvate uputstva, da se odr`i mentalni stav, i da se
pimeni samokriti~nost ( kao ispravaljanje sopstevnih gre{aka ).
Problemi testova inteligencije po~eli su privla~iti pa`nju u Nema~-
koj, gde je Mojman ve} vr{io pionirska istra`ivanja. [tern je u~inio va-
`an doprinos metodu predlogom da se izmeni prou~avanje skorova na
testovima. Bine se zadovoljavao merenjem subnormalnosti i izvla~e-
njem mentalnog uzrasta iz hronolo{kog uzrasta. [tern je insistirao da je
apsolutno zaostajanje u godinama manje va`no od relativnog zaostaja-
nja, pa je predlagao primeni koli~nika inteligencije ( I. Q.), koji se do-
bija deljenjem mentalnog uzrasta hronolo{kim uzrastom. On je po-
kazao, da je ovaj koli~nik prili~no konstantan iz godine u godinu za ve-
}inu dece.
Termanova ( Terman ) revizija Bineove skale bila je jo{ jedan va-
`an korak u pogledu tehnike. Njegova Stanfordska revizija, 1916 godi-
ne, bila je zasnovana na radu sa hiljadu subjekata i standardizovana u
formi testova za nivoe od tri do osamnaest godina ( testovi za {esnaesto-
godi{njake su sastavljani za odrasle, dok su testovi za one od osamnaest
godina namenjeni superiornim odraslima ). Mnogi od Bineovih testova
su postavljeni za vi{e ili ni`e nivoe uzrasta negoli {to ih je postavljao Bi-
ne, a dodati su i novi testovi. Svaki nivo uzrasta je reprezentovan bate-
rijom testova, a svaki test ozna~en izvesnim brojem meseci. [tavi{e, bi-
lo je mogu}no ustanoviti koli~nik subjektove inteligencije, kao {to je to
predlagao [ter, odnosom izme|u mentalnog i hronolo{kog uzrasta. De-
te koje bi doma{ilo stopu od 120 meseci, ali samo 100 meseci staro,
imalo bi IQ od 120 ( decimalna ta~ka je izostavljena ). Ovaj kvocijent
inteligencije je po Tretmanu, kao i po [ternu, prili~no konstantan iz go-
dine u godinu.
 35
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

Stanfordska revizija, najvi{e primenjivana u individualnim testovima

inteligencije, i sama je do`ivela reviziju, koju su izveli Terman i Meril
(Merrill)1935 godine. Postoje i mnogobrojne druge ameri~ke revizije
Bineovih testova. Kulmanova (Kuhlmann) revizija, uklju~uju}i testo-
ve za nivo ispod tri godine, stavlja manje naglasak na govorne faktore
negoli stanfordska skala. Treba spomenuti jo{ jednu ranu reviziju, raz-
radio i sistematski postavio Bertov (Burt), specijalno prilago|enu za
upotrebu u Britaniji. Razne reviziji Bine-Simonovih testova uglavnom
su bile upotrebljavane za decu. Kako se pojavila potreba za individual-
nim testovima pogodnim za odrasle isto kao za decu, veliki klini~ki zna-
~aj pripisuje se Veksler-Belvijevom (Wechsler-Bellevue) testu, koji ne
samo da odgovara ovoj potrebi ve} i eksplicitno pru`a testove razli~ite
po te`ini da bi se odredio intelektualni nivo subjekta u svakoj od mno-
gobrojnih raznih funkcija.
Potreba za performens-testovima namenjenim onima koji pate od je-
zi~kih (ili senzori~kih) o{te}enja, iskrsla je vrlo brzo u radovima Segena,
Vitmera (Witmer) i Hilija. Praznine raznih dimenzija trebalo je, na pri-
mer, ispuniti odgovaraju}im delovima. Standardizacija performens- te-
stova i stvaranje skala za mentalni uzrast proizi{ao je iz Termanovog de-
la. Pintner-Petersonova (Pinter-Paterson) skala upotrebljava takve
materijale kao {to je Hilijev test, koji se sastoji u rastavljanju slike da bi
potom bila rekonstruisana, i mnogih sli~nih testova u kojima se nagla{a-
va uo~avanje prostornih relacija. Mnogi performans-testovi i znatan broj
performens skala su danas u primeni; od njih je najpoznatija Minesota
baterija mehani~ke sposobnosti koja obuhvata, na primer, sposobnost
da se sastavi izvestan broj dvo ‡ i trodimenzionalnih delova da bi se sa-
~inila jedna celina. Rezultati ovakvih performens ‡ testova, me|utim, je-
sno su pokazali da je ume{nost u manipulisanju stvarima skoro istovetna
sa ume{nosti u manipulisanju re~ima (ili drugim simbolima).
Pri svemu tome, iako je vrlo veliki broj dece po {kolama i klinikama
ispitan stanfordskim testom uskoro po njegovom objavljivanju, ne ovo,
36
K U K A
RAZVOJ TESTA INTELIGENCIJE
RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE

ve} vojno iskustvo razjasnilo je ~injenicu da ovako ekstenzivan program

testova iziskuje, u mnogim slu~ajevima, grupne testove pre negoli indi-
vidualne. Godine 1917. psiholozi su prona{li za upotrebu u vojsci Sjedi-
njenih Dr`ava grupnu skalu Alfa za pismene regrute koji govore engle-
ski, i grupnu Beta skalu za regrute nepismene i koji ne govore engle-
ski. Alfa je obuhvatala test “smisla za pravce”, aritmeti~ki i informaci-
oni test, i mnogi drugi verbalni materijal; Beta je ispitivala subjektivnu
sposobnost da pojmi prostorne i druge neverbalne relacije koje mogu bi-
ti vizuelno predstavljene. Uskoro potom primena grupnih testova se pro-
{irila i na {kole, i primenjeni su mnogi testovi za razne nivoe uzrasta.
Pedago{ka primena testova inteligencije u Sjedinjenim Dr`avama re-
flektovala se u stotinama ~lanaka po psiholo{kim ~asopisima, i ovde se
nema potrebe dati pregledno. Me|u najzna~ajnijim ovakvim primenama
su, prvo, klasifikacija u~enika u skladu sa njihovom inteligencijom, da
u~enici izdvojeni po mentalnom dobu ne bi bili prisiljeni da budu u is-
toj grupi, i, drugo, ispitivanje mogu}nih uzroka lo{eg u~enja da bi
(kao {to su to tra`ile francuske vlasti) lenjost mogla biti razdvojena
od tuposti. Uop{te, grupni testovi se mnogo ~e{}e upotrebljavaju za kla-
sifikaciju, a individualni testovi za analiziranje nesnala`enja. Pronala`e-
nje zadovoljavaju}ih testova za vi{e nivoe inteligencije pokazalo se kao
te{ko, ali je postignut stepen uspeha dovoljan da bi ga mnogi ameri~ki
koled`i primenjivali na prijemnim ispitima i u svrhu drugih administra-
tivnih ciljeva. Izvanredno visoka pogodost za intelektualno obdarene
odrasle ljude karakteri{e Torndajkov test, koji sadr`i pitanja svih ste-
pena te{ko}e tako da svako ljudsko bi}e dose`e svoj plafon ili granicu u
svakoj funkciji.
Ako se najuspe{niji testovi uzmu kao razumno adekvatne mere inte-
lektualnih sposobnosti, treba pokloniti malo pa`nje i tipi~nim upore|i-
vanjima li~nosti klasificiranim prema dobu, polu, rasi i zanimanju. Pr-
vo, o odnosu sposobnosti i uzrasta. Godine 1908. Bine je ustanovio ska-
lu “mentalnog uzrasta”, koja je davala sposobnosti na|ene kod dece od
 37
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

tri do dvanaest godina. U stanfordskoj reviziji Terman je dodao testove

za period od dvanaest do {esnaest godina, i {esnaestu je ozna~io kao ni-
vo “intelektualne zrelosti”. Pretpostavka da inteligencija ve}ine indivi-
dua ne napreduje posle nivoa od {esnaest godina bila je zasnovana na
podacima dobijenim iz vi{ih {kola i prilikom ispitivanja odraslih. Ova
op{ta pretpostavka iskristalisala se u standardizaciju sestova za {esnae-
stogodi{njake kao i testova za odrasle. Ali rezultati dobijeni u vojsci
Sjedinjenih dr`ava 1917-18. godine o{tro su sugerisali da je taj nivo {e-
snaestogodi{njaka i suvi{e visok. Nekoliko stotina vojnika ispitivanih i
po Stanford-Bineovom testu i po Alfa-testu omogu}ilo je da se do|e do
skorova u oba testa. Znaju}u koji stanfordski skor odgovara svakom Al-
fa skoru, bilo je mogu}no zaklju~iti iz obimnih ispitivanja testovima u
vosci da je srednje mentalno doba belog obveznika ne{to ispod ~etrna-
est godina. To nije, razume se, ozna~avalo kakve velike varijabilnosti
mogu postojati u dobu kad se dospeva do intelektualne zrelosi, ve} sa-
mo to da prose~na inteligencije obi~nog odraslog belog ~oveka odgo-
vara prose~noj inteligenciji |aka izme|u trinaest i ~etrnaest godina.
Godine 1919. Dol ( Doll) je preuzeo prou~avanje preko pet stotina dece
od devet i po do petnaest i po godina, pa je iz njihovih skorova na testo-
vima zaklju~io da je u proseku, ili u 50 procenata odabranih slu~ajeva,
porast inteligencije prakti~no zavr{en u trinaestoj.
Za izvesno vreme taj nivo je bio op{te usvojen. Me|utim, uzimaju}i
u obzir selektivne faktore koji dejstvuju u {kolama posle ~etrnaeste, po-
kazalo se da je te{ko prikupiti rezultate o varijacijama u ta~noj formi kri-
ve zrelosti. Pojavila se znatna promena mi{ljenja posle par godina, kao
rezultat podataka Torndajkovih, Terstounovih i drugih, po kojima mere-
na inteligencija nastavlja da se pove}ava ~ak do osamnaeste godine ili
posle nje (razume se sve sporije i sporije). Mnoga prou~avanja se sla`u
da posle nastaje postepeno opadanje, zavisno od funkcije koja se ispitu-
je. A opadanje mo`e biti spre~eno za du`e vreme specifi~nim trenira-
njem i iskustvom. Dok su Majlzova (Miles) istra`ivanja ozna~avala
38
K U K A
RAZVOJ TESTA INTELIGENCIJE
RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE

opadanje inteligencije u svim funkcijama odmah posle zrelosti, Torndaj-

kova istra`ivanja (1928) pokazuju da je opadanje sposobnosti za u~enje
tokom srednjih godina vrlo malo.
Dok je literatura o “polnim razlikama” u vezi sa razlikama u intele-
genciji i socijalnim sposobnostima vrlo obimna, razmera ovih razlika u
mnogim ispitivanjima izgleda vrlo neznatan, ako nekakva razlika uop-
{te i postoji. Bineovi standardi su sa~injeni za nivoe uzrasta bez vo|enja
ra~una o polu, a radovi Termana i mnogih drugih upravo su opravdali
takav postupak. Nagla{eno je da ne{to ranija adolescencija devoj~ica
kao da pokazuje izvesnu superiornost u odnosu na de~ake izme|u deset
i dvanaest godina, ali te superiornosti nestaje kad oba pola u|u u pubertet.
Mnogi testovi su ukazali na neznatnu prose~nu superiornost mu{karaca,
ali ~injenica da je ve}ina informativnih rezultata obi~no izvla~ena iz is-
pitivanja mu{karaca, a ne i `ena, iziskuje da se podaci jo{ boje provere.
U vezi sa specijalnim sposobnostima i nesposobnostima, me|utim,
uo~ene su prili~no velike i zna~ajne razlike. Rani radovi sa rejting ska-
lama i mnogobrojnim prou~avanjem odli~nih uspeha u {koli pokazuju
izvesne razlike u interesovanju i sposobnosti, kao {to su one koje se od-
ra`avaju u `enskoj superiornosti u ortografiji i geografiji, i mu{koj su-
periornosti u istoriji i matematici. ^ak i kad su ovakve razlike ve}eg raz-
mera, jo{ je te{ko odrediti njihove relacije biolo{kim faktorom, ako ona
uop{te i postoji. Ima razloga za verovanje da su specijalne sposobnosti
i nesposobnosti, kao i intalignecija, norimalno raspore|ene, po{to su sa-
mo ekstremi na krivoj distribucije.
Prou~avanje rasnih razlika u inteligenciji privuklo je pa`nju mnogih
psihologa, posebno u Sjedinjenim Dr`avama. Prou~avanja koja nisu
ukazala na jasne razlike izme|u senzori~ke izo{trenosti primitivnih i
razvijenih naroda obavljena su na po~etku XX veka. Prvo sistematsko
eksperimentalno upore|ivanje intelektualnih rasa Vudvort je napravio
na Sent Luis izlo`bi 1904 godine. Segenov postupak se pokazao kori-
snim u prou~avanju performans ‡ test sposobnosti rasnih grupa {irom
 39
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

sveta.Vudvortovi zaklju~ci su da se uop{te sposobnosti raznih rasa

razlikuju vrlo malo, dok su razlike u dostignu}ima vrlo brojne; jedi-
ni izuzetak je slu~aj afri~kih crnaca, ~ije su sposobnosti vidno manje
nego kod ostalih rasa.
Prou~avanju inteligencije crnaca u Sjedinjenim Dr`avama poklonje-
na je znatna pa`nja. Po~ev od 1910 godine, nekoliko prou~avanja skre-
nulo je pa`nju na rasprostanjenu pojavu zaostajanja crnaca po {kolama,
pa su uskoro potom na~injeni testovi inteligencije crna~ke dece i odra-
slih. Ferguson (Ferguson), upotrebljavaji}i ~etiri uobi~ajena testa men-
talnih sposobnosti, prona{ao je {iroku i konsistentnu intelektualnu infe-
riornost kod nekoliko stotina crna~ke dece u pore|enju sa belom. Fergu-
sonovi zaklju~ci su potvr|eni prou~avanjem regruta crnaca.
U isto vreme, sa stanfordskom revizijom Bineove skale, pojavila se
~itava serija studija inteligencije crnaca po ovom metodu. Rezultati su
opet bili da prose~no crno dete i ~ovek zaostaju za belim. Ali uskoro se
obratila pa`nja na te{ko}u pravilnog ocenjivanja faktora okoline, koji je
naro~ito kriti~an s obzirom na ekonomski inferioran polo`aj crnaca; to
je naro~ito isticao Arlit (Arlitt). S tim u vezi i kao ispravljanje predhod-
nih studija bilo je Pitersenovo delo: The Comparative Abilities of Whi-
te and Negro Children, Comp. Psychol. Monogr., 1922. On je predu-
zeo da odstrani ne samo jezi~ke smetnje iz kojih su poticali zaklju~ci o
rasnim razlikama, ve}, uz to, i faktor brzine, koji mo`e odigrati znatnu
ulogu u diferencijaciji rasa. Na primer, crna~koj i beloj deci bilo je do-
pu{teno da manipuli{u diskom na unapred odre|en na~in, usmerava-
njem pokreta prema pravilima igre sli~ne “Lisica i gusar i d`ak bra{na”
samo komplikovanije. Utvr|eno je da bela deca rade br`e, kad se izme-
rila ta~nost izvr{avanja, bez obzira na brzinu, znatan deo superiornosti
belih je i{~ezao. Skoro istu stvar je utvrdio i Klineberg (Klineberg)
upotrbljavaju}i bateriju performans-testova nad indijanskim de~acima.
Indijanska deca svih uzrasta radila su sporije od bele dece, ali su pravi-
la manje gre{aka.To podse}a na nalaze Franca Boasa (Franz Boas) po
40
K U K A
RAZVOJ TESTA INTELIGENCIJE
RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE

kojima se rasne razlike u inteligenciji sastoje ne u razlici intelektual-

nih obdarenosti, ve} u tipovima aktivnosti koje isti~u razli~ite kultu-
re. I zaista kasnije serije Klinebergovih prou~avanja su pokazale da iz-
razita inferiornost seoske crna~ke dece nije karakteristi~na i za gradsku
crna~ku decu, i da su i crna~ka i bela deca u istoj {koli sli~na. Jeng
(Yeung), Darzi (Darsie) i ostali objavili su studije o inteligenciji mon-
golskih grupa, iz kojih jasno proisti~e da deca koja govore kineski ili ja-
panski jasno pokazuju izvesnu inferiornost prema belim testovima en-
gleskog jezika, ali da u nejezi~kim testovima nema bitnih razlika.
Vojni Alfa-Beta ‡ testovi pru`aju neka obave{tenja u pogledu inteli-
gencije podvrsta bele rase. Po vojnim testovima, kako verbalnim tako i
neverbalnim, emigranti sa britanskih ostrva i iz Kanade daju stopu sa-
svim sli~nu onoj belaca ro|enih u Americi, nema~ki i skandinavski emi-
granti ne{to malo ni`u, dok italijanski, poljski i ruski daju izrazito ni`u.
U nedostatku zadovoljavaju}ih podataka o ovim grupama ispitivanim u
njihovoj domovini, mi{ljenje je podeljeno izme|u ova tri tuma~enja: ovi
rezultati mogu biti od zna~aja za uro|ene rasne razlike; oni mogu
poticati samo od “uzoraka” koje svaka emigracija sadrzi; oni mogu
biti pripisani raznim stepenima te{ko}a u suo~avanju sa situacijom
u Americi. Postoji sklonost da se usvoji ovo tre}e tuma~enje. Ispituju}i
deset velikih grupa predadolescentnog uzrasta u zapadnoj Evropi, i upo-
re|uju}i ih ispitivanjem nordiskih, alpskih i mediteranskih zajednica,
Klineberg je ustanovio da ne postoji nikakva zna~ajnija razlika izme|u
zajednica kao takvih.
Mnoge te{ko}e koje iskrsavaju u prou~avanju rasnih razlika poja-
vljuju se i u prou~avanju razlika po zanimanjima. Ovde tako|e vojna is-
tra`ivanja ozna~avaju po~etak ekstenzivnijeg prou~avanja ovog proble-
ma. Izrazita “intelektualna hijerarhija” je otkrivena u skladu sa “hijerar-
hijom zanimanja” popularno shva}enom. Inteligencija pet glavnih “ne-
takmi~arskih grupa” profesionalne, poluprofesionalne i visoko poslov-
ne, kvalifikovane, polukvalifikovane i nekvalifikovane ide po redu ka-
 41
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

ko je ovde nabrojana, mada sa vrlo mnogo izuzetaka i prelivanja. Detalj-

nija analiza omogu}uje sli~na upore|ivanja specifi~nih grupa zanima-
nja: na primer, drvodelja sa ko~ija{ima a posebno se uo~ila tesna pove-
zanost izme|u ekonomskog stanja i inteligencije.
Bert Ingli{ (English) i drugi jo{ ranije su dokazali da deca klasifiko-
vana po socijalnom statusu svojih roditelja obrazuju sli~nu hijearhiju,
mada opet sa znatnim izuzecima. Empirijski nivo inteligencije je dru-
{tveno va`an, i istican je u izboru poziva, u personalnoj slu`bi u indu-
striji, u tretiranju dece koja su u te{kim materijalnim prilikama, i u mno-
gim drugim problemima.
42
K U K A
RAZVOJ TESTA INTELIGENCIJE
RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE

8. KONSTRUKCIJA NA[EG TESTA

INTELIGENCIJE

Me|u mnogim faktorima koji uti~u na usvajanje znanja ( reproduk-

ciju, razumevanje i primenu ) kao i trajnost usvojenih znanja, zna~ajna
uloga pripada op{toj inteligenciji tj. stepenu inteligencije.
Ovaj zna~ajan faktor prepoznavanja i grupisanja svake individue po-
naosob, u na{im uslovima uop{te nije izu~avan, {to je shodno sagleda-
vanju stanja, tj. upoznavanja onih ~iji je to profesionalni opus donekle i
razumljivo.
Me|utim ne bave}i se kritikom postoje}eg, jer bi nas to daleko od-
velo, moramo naglasiti ~injeni~no stanje suo~enosti sa nedostatkom ce-
lovitije psiholo{ke teorije inteligencije a sa druge strane sa veoma siro-
ma{nim ili preciznije re~eno nikakvim empirijskim istra`ivanjima u
ovoj oblast kod nas.
Ova ~injenica dovela je da autor ove knjige ispituju}i zna~aj i ulogu
inteligencije u korelaciji sa zavisno od istra{ivanja zna~ajnim edukacio-
nim varijablama, istu ispituje i izjedna~ava ili grupi{e ispitivane subjekte,
sa testovima ~ija je standardizacija, npr. iz 1938 / 1939 ( Ravenove progre-
sivne matrice ili Bine ‡ Simonova skala inteligencije ). Ni bilo koji dru-
gi testovi koji imaju standardizaciju za odrasle nisu zadovoljili li~ni auto-
rov kriterijum sveobuhvatnosti, tj. kompilacije ve}eg broja faktora inte-
ligencije ( zahvatanje skoro ~istog faktora ) u jednom testu. Iz tog razlo-
ga konstruisan je test K68 ili kukina skala inteligencije koja iz sprove-
denih faktorskih analiza zahvata skoro ~isto W, N, S, P, R ‡ faktor i da-
je norme za individualnu primenu od osamnaest godina i za odrasle.
 43
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

Test se sastoji od 60 pitanja tj. po 12 pitanja koji zahvataju svaki od

nabrojanih faktora. Ovih dvanaest pitanja po faktoru daju mogu}nost da
diferencirano sagledamo uspe{nost po svakom faktoru ponaosob, ali
precizniji rezultat dobijamo iz algebarskog zbira svih pravilnih re{enja
{to bi odgovaralo pojmu inteligencije.
Raspored pitanja po faktorima izgledao bi ovako:
♣ W ‡ faktor, ili sposobnost re~itosti, koji se manifestuje u sposobnosti
lakog nala`enja re~i i bogatstvu re~nika kojim pojedinac raspola`e;
pitanja: 1, 8, 14, 19, 24, 27, 31, 38, 42, 48, 53 i 60
♣ N ‡ faktor, ili numeri~ki faktor, sposobnost uspe{nog operisanja
brojevima, prvenstveno pri elementarnim ra~unskim operacijama;
pitanja: 4, 9, 13, 17, 22, 26, 32, 36, 41, 46, 52 i 57
♣ S ‡ faktor, ili specijalni faktor, sposobnost predstavljanja i zami{lja-
nja prostornih odnosa;
pitanja: 2, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 37, 43, 47, 51 i 56
♣ P ‡ faktor, ili faktor percipiranja, koji se ogleda u sposobnosti uo~a-
vanja malih razlika posredstvom vida;
pitanja: 5, 7, 12, 16, 21, 28, 33, 40, 45, 50, 54 i 59
♣ R ‡ faktor, ili faktor rezonovanja, koji se ogleda u sposobnosti nala-
`enja op{tih principa i u sposobnosti re{avanja problema. Upravo
ovaj faktor ima najva`niju ulogu pri svim takozvanim inteligentnim
operacijama pri aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju.
pitanja: 3, 6, 11, 18, 23, 29, 34, 39, 44, 49, 55 i 58
Iz dobijenih rezultata ( koje sami mo`ete izra~unati ) na osnovu klju-
~a ocenjivanja, datog u re{enjima, mo`ete videti kojoj od ~etvorostepe-
ne grupacije pripadate:
44
K U K A
KONSTRUKCIJA NA[EG TESTA
VI[E SU PAMETNI NAU^ILI OD BUDALA, NEGO BUDALE OD PAMETNIH

♣ Ispodprose~na inteligencija
♣ Prose~na inteligencija
♣ Iznadprose~na inteligencija
♣ Genijalni umovi
 45
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

TEST INTELIGENCIJE
(MERENJE W, N, S, P, R FAKTORA)

Testiranje u kome Vi sada u~estvujete izvodite dobrovoljno s ci-

ljem utvr|ivanja Va{ih op{tih sposobnosti inteligencije. To ne zna~i
da na nekom sli~nom testu ne bi postigli druga~iji rezultat ali je mala
verovatno}a da bi on bio diametralno suprotan od onih testova koji se
koriste u institucijama od op{teg dr`avnog zna~aja u zemljama zapad-
ne evrope.
Na{ test u odnosu na navedene je ne{to kompleksniji ali je iz tog
razloga napravljena ~etvorostepena skala gradacije kao i pro{irenje
dijapazona osvojenih bodova za nivo prose~ne inteligencije, kojoj
najve}i broj populacije i pripada.
Re{avanje ovog testa od 60 pitanja traje 90 minuta. Po zavr{enom
testiranju u re{enjima proverite ta~nost Va{ih odgovora a iz zbira po-
stignutih rezultata nivo va{e op{te inteligencije.

1. Od ponu|enih slova poku{ajte da sastavite re~ od {est ili vi{e

slova.

RA\IGVTRNEASOV

2. Podelite prikazanu sliku na devet jed-

nakih trouglova.
46
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

3. Brojevi u delovima kruga

su napisani po nekom pra-
vilu. Otkrijte to pravilo i
upi{ite broj koji nedostaje.

4. Koji broj treba upisati u prazan

3 5 7 9
kvadrati}.

5. Koja dva od ~etiri izdvojena 9 25 49

elementa se krije na crte`u.
 47
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

6. ^etvorougaono polje okru`eno je rovom {irine 5 metara. Rov

je napunjen vodom. Kako pre}i na ~etvorougaono polje ako se
tu nalaze dve daske, svaka du`ine 3 metra? Osim dasaka ni~e-
ga drugog nemate pri ruci.

7. Koliko je kvadrata na prikazanoj slici.

 59
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

43. Figuru na slici podeli na 4 podu-

darna dela tako da se u svakom
delu na|u po dve ta~ke i po jedan
kvadrati}.

44. Ispred Vas je 10 sanduka, i u svakom od njih je po 10 zlatnih

{ipki. Svaka od {ipki je te{ka po 1 kilogram osim u jednom od
sanduka u kome je svaka od {ipki te`a za po 1 gram, dakle
ceo sanduk za 10 grama. Kako }e te uz pomo} samo jednog
merenja na vagi saznati u kome su sanduku te`e {ipke.

45. Koja dva od ~etiri ozna~ena predmeta se nalaze na slici?

60
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

46. U kvadrati}e upisati svih devet razli~itih cifara: 1, 2, 3, 4, 5,

6, 7, 8, 9, tako da budu ta~ne jednakosti.

47. Prikazanu figuru razre`ite na 6 jednakih delova.

48. Poslata je poruka: Ubiti ne pomilovati ! Koriste}i znakove in-

terpunkcije (ta~ka, zarez, znakovi navoda, ......) preina~ite
presudu i oslobodite okrivljenog.

49. Pozove jedan vladar nekog osu|enika koji je ~amio u zatvo-

ru i re~e mu: potrebno je da ka`e{ jednu jedinu re~enicu. Bu-
de li istinita, bi}e{ streljan, ka`e{ li la`, bi}e{ obe{en. [ta je
osu|enik rekao kada ga nisu ni streljali ni obesili, ve} su mo-
rali da ga puste na slobodu.
 61
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

50. Prona|i najmanje 3 od 5 51. Krst na slici pomo}u

istih detalja na slici ?
samo dva rezanja treba
razrezati na delove, ta-
ko da se od njih napravi
kvadrat. Kako }e te raz-
rezati krst ?

52. Rasporedi brojeve od 1 ‡ 15

u prazna polja kvadrata,
tako da je njihov zbir, hori-
zontalno, vertikalno i po di-
jagonali uvek bude 34.
62
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

53. Kru{ka je prema jabuci kao krompir prema (zaokru`i broj):

1) {argarepi 2) {ljivi 3) salati 4) lubenici

54. Prona|i najmanje 3 od 5 istih detalja na slici ?

55. Prona{li ste deo neke stare knjige. Prva stranica po~inje sa
365, a broj poslednje stranice sastavljen je od istih cifara ali u
nekom drugom poretku. Koliko je stranica imala cela knjiga.
 63
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

56. Kojoj od kocki na slici odgovara mre`a desno ?

57. U datom matemati~kom zapisu, kojim znacima (slovima) od-

govaraju koji brojevi da bi zapis bio ta~an.

AB × CD = 4BF
+ × ‡
GG + G = AHD

AAF + C5C = 3FD

58. Na slici je prikazana koc-

ka ivice 3 centimetra, koja
je obojena sa svih strana.
Koliko treba obaviti reza-
nja da bi se kocka podelila
na kocke ~ije }e ivice biti 1
centimetar.
64
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

59. Prona|i najmanje 5 od 10 razlika na slici ?

60. Re{ite zadatu poslovicu ?

 65
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

TEST MEMORIJE
(MERENJE M FAKTORA)

Ovaj test je koncipiran za prose~no inteligentne osobe. Zadaci se

odnose na mo} pam}enja a ne na op{te znanje. Osobe koje slabo pam-
te ne zna~i da spadaju ispod proseka inteligencije i obrnuto.
Test je najbolje re{avati u paru, pri ~emu }e jedna osoba zadavati
zadatke i meriti vreme a ispitivana osoba re{avati zadate zadatk na pa-
piru.

1. Poku{ajte da zapamtite {to vi{e pojmova po redosledu (paru)

kojim su napisani. Imate 30 sekundi da zapamtite, a posle da
ih reprodukujete.

1. MUSAKA 3. KROMPIR 5. STOLICA 7. NOGA

2. JABUKA 4. DRVO 6. LOPTA 8. KRPA

2. Poku{ajte da zapamtite ove nezavisne pojmove ali sa rednim

brojem pod kojim se nalaze. Imate 30 sekundi da zapamtite, a
posle da ih reprodukujete.
1. KREVET 6. AUTO
2. UVO 7. MARAMA
3. BRAT 8. KONJ
4. PARK 9. CIPELE
5. KARTE 10. KASA
66
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

3. Poku{ajte zapamtiti ove dvanaestocifrene nizove. Za svaki niz

imate 30 sekundi.

637439874071 256183595274
903612835603 436720276935
439600261185 763298201262

4. Poku{ajte zapamtiti 10 re~enica i to po redu kako slede. Ima-

te 60 sekundi da zapamtite, a posle da ih reprodukujete.

1. PUN STO 6. PRLJAVA ULICA

2. LEPA @ENA 7. KI[NI OBLAK
3. VELIKO SELO 8. ZIMA JE HLADNA
4. GUSTA [UMA 9. PUT JE [IROK
5. BELA KOLA 10. VODA JE DUBOKA

5. Poku{ajte reprodukovati navedene mudrosti ali bez izmena (u

originalu). Redosled nije va`an, a za ovaj zadatak imate 120
sekundi.

1. TREBA DUGO U^ITI DA BI SE MALO ZNALO

2. SVAKI ^OVEK JE DETE SVOG RADA
3. NIJE MUDAR ONAJ KOJI SE NIKADA NIJE POKAZAO BUDALOM
4. U^I DOBRE STVARI, LO[E SE U^E SAME OD SEBE
5. VASPITANJE IMA ZA CILJ FORMIRANJE KARAKTERA
6. RADI NA SEBI DA BI DRUGI MANJE RADILI NA TEBI
7. JAJA, NE TUCITE SE SA KAMENJEM
8. SVAKO ZNA KAKO TREBA VASPITAVATI TU\E DETE
9. RELIGIJE SU KAO KRESNICE DA BI SVETLELE POTREBAN JE MRAK
10. NIJE PAMETNO BITI PAMETNIJI, NEGO [TO JE TO POTREBNO
 67
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

6. Za 90 sekundi treba da zapamtite ove podatke.

1. CAR KONSTANTIN JE UBIJEN 1453 GODINE
2. NIGERIJA JE NEZAVISNA DR@AVA OD 1.10.1963 GODINE
3. HITLER JE POSTAO KANCELAR NEMA^KE 30.1.1933 GODINE
4. PANAMA JE NEZAVISNA REPUBLIKA OD 3.11.1903 GODINE
5. MIROSLAV KUKA JE RO\EN 3.7.1968 GODINE
6. LUGONES LEOPOLD JE @IVEO OD 1874 ‡ 1938 GODINE
7. REFORMA JULIJANSKOG KALENDARA IZVR[ENA JE 24.2.1582
GODINE

7. Pogledajte kroz prozor 60 sekundi i poku{ajte da zapamtite {to

vi{e detalja onog {to ste videli. Zapi{ite to na papir, a posle pono-
vo pogledajte i uporedite va{u mentalnu sliku sa objektivnom.
8. Posmatrajte 60 sekundi sliku B. Bifea na kojoj su prikazani
~lanovi Akademije Gonkur iz 1956 godine, a potom odgovori-
te na pitanja.
68
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

1. KOLIKO AKADEMIKA IMA BRKOVE ?

2. KOLIKO IMA [OLJICA ZA KAFU ?
3. KOLIKO AKADEMIKA NOSI MARAMICU U GORNJEM
D@EPU ?
4. KOLIKO AKADEMIKA NOSI PRSLUK ?
5. KOLIKO IMA LISTOVA PAPIRA NA STOLU ?
6. KOLIKO RUKU AKADEMIKA JE SPU[TENO NA STO ?

9. Poku{ajte zapamtiti date latinske re~i, njihovo zna~enje i nji-

hov redosled. Imate 30 sekundi za razmi{ljanje.

1. NIHIL ‡ NI[TA
2. BELLUM ‡ RAT
3. FINITIMUS ‡- SUSED
4. ACREBUS ‡ TELO
5. PRUDENTIA ‡ MUDROST

10. Zapamtite ove relacije za 60 sekundi, redosled nije bitan.

1. 120 : 3 ‡ 7 = 33
2. 15 + 19 ‡ 2 = 32
3. 352 × 2 ‡ 73 = 631
4. 548 : 4 × 2 = 274
5. 824 ‡ 631 + 2 = 195
6. 3 + 2 × 219 = 441
 69
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

RE[ENJA TESTA INTELIGENCIJE

1. GARAVO (6), GRA\EVINARSTVO (14)

2.

3. Broj 9 je tre}ina zbira brojeva 16 i 11, broj 13 je tre}ina zbira bro-

jeva 25 i 14. Nedostaje broj 7 jer je (16 + 15) : 3 = 7
4. 81
5. 2 , 3

6.

7. 30 kvadrata
 71
INTELIGENCIJA I KRITI^KO MI[LJENJE
ZNATI MNOGE STVARI NE ZNA^I BITI MUDAR

11. Vatrom koja gori zapalimo {iblje ispred nas. Sada se vatra ispred
nas {iri u istom smeru kao i vatra iza nas i mi se pomeramo za
njom. Vatra iza nas mo`e se {iriti samo do nezapaljenog dela va-
tre ispred nas a tu vi{e nema {ta da gori.
12.

13. 2 8 2
+
5 7 4

8 5 6
72
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

14. 15.

16.

17. 5 ~asova

18.
80
K U K A
TEST INTELIGENCIJE
GENIJE RADI [TA MORA, A TALENAT [TA MO@E

Skala ocenjivanja i kategorizacija dobijenih rezultata imala bi

slede}i algoritam.
Za svaki ta~an odgovor (u potpunosti i bez nedore~enosti) do-
bija se 2 poena, {to zna~i da je maksimalan broj mogu}e osvoje-
nih poena 120. Kategorizacija po datoj skali inteligencije i broja
osvojenih poena na datom testu iznosila bi ovako:
♣ Ispodprose~na inteligencija (do 30 poena)
♣ Prose~na inteligencija (od 32 - 70 poena)
♣ Iznadprose~na inteligencija (od 72 ‡ 100 poena)
♣ Genijalni umovi (preko 100 poena)
 LITERATURA

1. Binet A., Theodore S., A Method of measuring the Development

of the Intelligence of Young Children, Courier Company, 1953.
2. Buret C., Experimental Tests of General Intelligence, Brit J.,
Psychol 3., 1985, 94 ‡ 177 str.
3. Leathy A M., Nature ‡ Nurture and Intelligence, Genet, Psychol
1., 1975, 235 ‡ 308 str.
4. Mann C W., Intelligence Test Standardiyation in Harriman, P. L.,
ed., Encyclopedia of Psychology, Psilosophical Library, 1991, pp
286 ‡ 316 str.
5. Goddard H H., A Measuring Scale for Intelligence, Training
School, 1970.
6. Wechsler D., The Measurement of Adult Intelligence, 1989.
7. Klineberg O., Cultural Factors in Intelligence ‡ Test Performan-
ce, J. Negro Educ 3., 1954, 478 ‡ 487 str.
8. Kuka M., Op{ta pedagogija & pedago{ka psihologija, Beograd
2004.
9. Kuka M., Matemati~ka analogija, Beograd 2004.
10. Kuka M., Kocka slu~ajnost i verovatno}a, Beograd 2005.
11. Kuka M., Deskripcija unutra{nje motivisanih pona{anja, Beo-
grad 2006.
12. Kuka M., Korelacija izme|u inteligencije i uspeha u~enika, ~aso-
pis: VASPITANJE I OBRAZOVANJE 3, Podgorica 2000, 65 ‡
77 str.
13. Kuka M., Uticaj nastavnih metoda na pojedine kategorije u~eni-
ka u pogledu njihove op{te intelektualne sposobnosti, ~asopis:
PEDAGO[KA STVARNOST 9 ‡ 10, Novi sad 1999, 758 ‡ 770 str.
 14. Kuka M., Korelacija intelektualnih sposobnosti u~enika i prime-
njenih nastavnih metoda u nastavi fizike, ~asopis: INOVACIJE
U NASTAVI 3, Beograd 1999, 13 ‡ 29 str.
15. Rot N., Psihologija li~nosti, Beograd 1984.

View publication stats