Nedelja 09 06 04 12 04 2020 Vertikalni Naponi I Sleganja Predavanja 1586180719357

Predavanja iz mehanike tla
Školska 2019/20
VERTIKALNI
NAPONI I SLEGANJA
M. Maksimović: MEHANIKA TLA
Poglavlje 7
Radna nedelja 9 (06.04.2020. – 12.04.2020.) Strane: 271‐317
Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20
UVOD
Većina problema u praktičnoj mehanici tla se može, sasvim kvalitativno i

uslovno, podeliti u dve kategorije zadataka:
1. U prvoj grupi problema nivoi napona su u intervalu relativno malih

deformacija i znatno manji od onih koji bi izazvali plastično tečenje. Takvi
a
zadaci se mogu rešavati primenom teorije elastičnosti i nazivaju se
problemima elastične ravnoteže.
2. Druga grupa problema se odnosi na napone koji odgovaraju relativno

velikim deformacijama u plastičnoj oblasti. Ovi zadaci se mogu rešavati
uz pretpostavku da je materijal savršeno plastičan i nazivaju se
problemima plastične ravnoteže.
UVOD
 Pretpostavke o elastičnosti i plastičnosti su svakako samo aproksimacija
realnog ponašanja tla.
 Model elastičnog materijala je u najširoj primeni ne zbog svoje visoke tačnosti
već, pre svega, zbog relativne jednostavnosti u poređenju sa drugim modelima
ponašanja.
 U proračunima napona primena rezultataa teorije elastičnosti se dalje
pojednostavljuje sa dve dopunske pretpostavke o osobinama tla, pa se usvaja
da je tlo homogeno i izotropno. I ove dve pretpostavke, strogo uzev, skoro
nikad nisu zadovoljene u slučaju realnog tla.
 I pored svih ovih ograničenja, proračuni napona, deformacija i sleganja
zasnovani na teoriji elastičnosti su od izuzetnog praktičnog značaja za
sagledavanje ponašanja mase tla izložene naponima usled različitih
opterećenja na ravnim fleksibilnim i krutim površinama temelja različitih oblika
na polubeskonačnom homogenom ili uslojenom poluprostoru.
TEMELJI
 Temelji su delovi građevinske konstrukcije koji prenose opterećenja objekta na
podlogu, koja može biti tlo ili stena.
 Konstruktivni oblici temelja prikazani na Slici zavise od vrste opterećenja i
karakteristika temeljnog tla.
a
TEMELJI
 Pojedinačne sile mogu se na tlo preneti pojedinačnim temeljima, tj. temeljima
"samcima" (Slika a) koji u takvim slučajevima obično nose po jedan stub.
 Dve ili više sila različitog intenziteta mogu se preneti na "kombinovani" temelj
(Slika b).
 Linijska opterećenja i eventualne koncentrisane sile na tlo se prenose dugim, tj.
"trakastim" temeljima. Trakasti temelj obično prenosi opterećenje
kontinualnog zida i eventualna mestimična koncentrisana opterećenja stubova
a
(Slika c).
 U slučaju temelja samaca, kombinovanih temelja i trakastih temelja, ceo
objekat je oslonjen na nekoliko temelja ili na većem broju temeljnih površina.
TEMELJI
 Trakasti temelji mogu biti kombinovani sa samcima, temeljna konstrukcija
može biti i niz paralelnih trakastih temelja. U nekim slučajevima može se
predvideti sistem ortogonalnih trakastih temelja koji čine "roštilj", iako analize
često pokažu da je tada povoljnije predvideti kontinualnu ploču ispod celog
objekta (Slika d).
 Oblik osnove temelja zavisi od raspodele opterećenja. Nisu retki ni temelji
a
kružnog oblika, prema Slici e, karakteristični za rezervoare i silose.
TEMELJI
 Temeljna spojnica u kontaktu sa tlom nije gotovo nikad na prirodnoj površini
terena, već se izvodi na nekoj dubini fundiranja Df.
 Zavisno od odnosa minimalne dimenzije temelja u osnovi B i dubine Df, temelji

se mogu podeliti na tri osnovne grupe:
1. Plitki temelji (samac, trakasti, temeljni roštilj, temeljna ploča)

a
2. Polu‐duboki temelji (masivni temelji, bunari, kesoni)
3. Duboki temelji (šipovi, betonske dijafragme, priboji od čelika, drveta ili

betona i kesoni)
TEMELJI
 Plitak temelj, kada je Df /B < 1, prenosi opterećenje

preko horizontalne površine u direktnom kontaktu sa
tlom tako da su naponi po vertikalnim kontaktima
između temelja i okolnog tla zanemarljivi.
 Ukoliko je Df /B = 1 do 4, temelj se može

klasifikovati kao polu‐dubok, a izvestan deo
vertikalnog opterećenja se sa temelja
prenosi i preko vertikalnog kontakta
temeljnog bloka i okolnog tla. Konstruktivni
oblici ovakvih temelja se često nazivaju
masivnim temeljima, bunarima, kesonima,
zavisno od dimenzija i načina izrade.
TEMELJI
 U slučaju da je Df /B > 4, temelj se klasifikuje

kao dubok, a ukupno opterećenja na tlo se
prenosi preko osnove (baze) i smičućim
naponima po kontaktu vertikalnih površina
a
temelja i okolnog tla. Konstruktivni oblici
dubokih temelja su najčešće šipovi,
betonske dijafragme, priboji od čelika,
drveta ili betona i kesoni.
TEMELJI
 Podrazumeva se da temelji, osim vertikalnih opterećenja, na tlo prenose i

eventualne horizontalne sile i momente.
 Složeni problemi interakcija temelja i okolnog tla, kao i konstruktivno

dimenzionisanje temelja, spadaju u područje građevinske geotehike, u
a
tehničku disciplinu koja se naziva fundiranje ili temeljenje.
 U okviru ovog Predavanja razmatraće se, pre svega, problematika plitkih

temelja opterećenih vertikalnim centričnim opterećenjem sa aspekta
mehanike tla, sa ciljem da se prikažu postupci i metode koje se primenjuju u
određivanju prognoznih veličina sleganja!
TEMELJI
a
TEMELJI
a
TEMELJI Temelj vetrogeneratora
a
TEMELJI Plitko fundiranje
a
TEMELJI
Plitko fundiranje
Duboko fundiranje
TEMELJI Duboko fundiranje
a
SLEGANJE TEMELJA
Proračun sleganja temelja, koji prenose gravitaciona opterećenja

građevinskih objekata na tlo, sastoji se od tri sledeća zadatka:
1. ODREDITI RASPODELU NAPONA U TLU

2. ODREDITI VELIČINE DEFORMACIJA
a
3. INTEGRISATI DEFORMACIJE DA BI SE DOBILA POMERANJA, TJ.
SLEGANJE TEMELJA
1. RASPODELA NAPONA U TLU
 Geostatički naponi – naponi usled sopstvene težine tla
+
 Priraštaji napona – naponi usled
a površinskih opterećenja
GEOSTATIČKI NAPONI
 U homogenom terenu sa jediničnom težinom tla γ na dubini z, bez prisustva
podzemne vode, vertikalni napon je:
σv = σz = γ ꞏ z = p v
 Horizontalni naponi će, u načelu, biti: a
 h/   x/   y/  K 0 v/ = K 0 z/  K 0 pv/
gde su:
pv/ vertikalni efektivni geostatički napon
K0 koeficijent bočnog pritiska tla "u miru"
 Horizontalni naponi se mogu, ali i ne moraju, menjati linearno sa dubinom

 U tlu koje se sastoji od homogenih slojeva vertikalni totalni i efektivni naponi se
menjaju linearno u granicama svakog sloja.
GEOSTATIČKI NAPONI
a
GEOSTATIČKI NAPONI
 Ako se pretpostavi da je tlo elastično:

K0 =
1 -
 Koeficijent bočnog pritiska realnog tla zavisi od prirode tla i prethodne istorije opterećenja:
a
K 0, NC  1  sin  / Jaky (1944)
K 0  K 0, NC  OCR 
sin  '
Mayne i Kulhawy (1982)
K 0  K 0, NC OCR  ( 1  sin   ) OCR Meyerhof (1976)
Normalno konsolidovani šljunkovi i peskovi K0 = 0.4 ‐ 0.5
Normalno konsolidovane prašine i gline K0 = 0.5 ‐ 0.7

GEOSTATIČKI NAPONI
 Vertikalni efektivni napon na granici dva sloja je jednak zbiru proizvoda debljina slojeva i
odgovarajućih (efektivnih ili ukupnih) zapreminskih težina tla iznad posmatrane tačke, u
slučaju da postoji hidrostatički nivo podzemne vode. Veličina totalnog napona na
kontaktu sloja j i j+1, je:
 z , j    zi  zi 1   i
a
tako da je vertikalni efektivni geostatički napon, uz učešće pornog pritiska u:
 z/ , j   z , j  u j
 Altenativno, može se računati sa "efektivnim" težinama tla prema izrazu:
 z/ , j    zi  zi 1   i,ef
γef = γ ukoliko je sloj iznad nivoa podzemne vode
γef = γz - γw = γ za sloj koji se u celini nalazi ispod nivoa podzemne vode.

GEOSTATIČKI NAPONI
a
NAPONI USLED POVRŠINSKIH OPTEREĆENJA
 Usled opterećenja dodatnim silama (temelji, nasipi...) na površini ili na

relativno maloj dubini dolazi do priraštaja napona u masi tla.
 Promena naponskog stanja u tlu usled a opterećenja dodatnim silama

može se odrediti različitim aproksimativnim postupcima, jer realnu fizičku
heterogenost materijala i njegovo složeno naponsko i deformaciono
ponašanje nemoguće je obuhvatiti sa nekom apsolutnom tačnošću.
 Usled opterećenja koncentrisanom silom na površini tla dolazi do priraštaja napona u masi
tla Δσz, kao što je to ilustrovano prikazom promene vertikalnih napona po dubini
 Kada bi merili vertikalne napone u raznim
tačkama na horizontalnoj ravni A1B1, i
svaku merenu vrednost podelili na deo
nastao usled sopstvene težine tla (pv) i na a
deo usled uticaja koncentrisane sile (Δσz)
i ove veličine prikazali grafički, onda uticaj
koncentrisane sile Q ima zvonast oblik.
 Maksimalni uticaj ovog opterećenja se
oseća neposredno ispod sile, a dalje
opada sa povećavanjem horizontalnog
odstojanja od napadne tačke
opterećenja.
 Maksimalna vrednost vertikalnog napona
opada sa povećavanjem dubine tačke u
kojoj se napon meri.
 Priraštaj vertikalnog napona ispod

napadne tačke koncentrisane sile
opada sa kvadratom odstojanja od
napadne tačke, tako da je na nivou
A2B2, četiri puta manji nego na nivou
A1B1, dok vertikalni naponi usled a
sopstvene težine u homogenom
preseku tla linearno rastu.
 Uticaj vertikalne koncentrisane sile,

odnosno veličine komponentalnih
napona usled dejstva spoljnjeg
opterećenja, nije moguće odrediti
jednostavnim rezonovanjem, kao u
slučaju sopstvene težine tla.
NAPONI USLED POVRŠINSKIH OPTEREĆENJA – približno rešenje
 Približna vrednost maksimalnog

priraštaja napona direktno ispod sile na
dubini z može se naći procenom zone
uticaja opterećenja koncentrisanom
silom, kao što je to prikazano na Slici.
a
 Zona uticaja je ovde predstavljena
konusom između kosih linija, a ceo
postupak u opštem slučaju poznat je
pod pretpostavkom "rasprostiranje
napona pod uglom". Ugao od 390
između vertikale i kose linije daje
pritiske bliske maksimalnom verti‐
kalnom naponu koji bi se dobio tačnijim
postupkom.
 Iz uslova ravnoteže sledi:

Q   z ,max r 2   z ,max z 2 tan 2 390 = 0.66  z 2 z ,max
 Odakle je približno:
3 Q
 z ,max 
2  z2
 Za jednako podeljene površine kružnog ili pravougaonog oblika obično se pretpostavi ugao
rasprostiranja napona tako da je cotα = 2.
 Za pravougaoni temelj dimenzija u osnovi B x L, koji je prema Slici opterećen jednako

podeljenim opterećenjem q, vertikalni napon na dubini z se dobija iz uslova ravnoteže u
vertikalnom pravcu:
a
BL
z  q
 B  z  L  z 
 Prethodni izraz daje dobru aproksimaciju korektnijeg rešenja koje se dobija primenom
teorije elastičnosti kada je 1.5 < z/B < 5, ali se često, uz prihvatljivu grešku, može koristiti i za
relativne dubine izvan ovog intervala.
 Za dubinu ispod pomenute granice, ukupna opterećena površina se može podeliti na

nekoliko manjih, za svaku odrediti raspodelu napona i uticaje sabrati, kao što je to
prikazano na Slici.
 Dobija se stepenasta promena napona

po horizontali, sa najvećim naponima u a
centralnom području i postepeno
smanjivanje napona sa povećanjem
horizontalnog odstojanja od rezultante
opterećenja, što je kvalitativno logično.
 Iako ovaj postupak izgleda relativno

grub, inženjeri ga često i sa razlogom
primenjuju za brzu procenu veličine
vertikalnih napona i proračun sleganja
temelja.
NAPONI USLED POVRŠINSKIH OPTEREĆENJA – teorija elastičnosti
 Podrazumeva se linearna elastičnost, kao i da je tlo homogeno i izotropno. Tlo veoma retko
ili praktično nikad ne ispunjava ove pretpostavke.
 Ovde se nećemo baviti izvođenjem rešenja; izabraćemo samo neka koja su data u
analitičkom ili grafičkom obliku i smatraa se da se mogu praktično upotrebiti na
odgovarajući način.
 Razmatranje je možda najbolje početi rasploživim rešenjima teorije elastičnosti koja

podrazumevaju delovanje koncentrisane sile u elastičnoj sredini, koja ima oblik i
prostiranje beskonačnog prostora ili poluprostora.
 Zajednička pretpostavka u ovim rešenjima je da elastična sredina nema težinu i u

praktičnoj primeni u rešavanju različitih zadataka izračunati naponi usled opterećenja
predstavljaju priraštaje komponentalnih napona koje treba dodati početnim,
geostatičkim komponentalnim naponima.
 Za određivanje veličina napona usled vertikalnih opterećenja najviše se primenjuje rešenje

Boussinesq‐a, koje predstavlja osnovu i za druga izvedena rešenja za praktičnu primenu.
Boussinesq‐ovo rešenje za komponentalne napone, sa oznakama na Slici su:
3 Q z3
z a 2
2  ( r  z2 )
5/ 2
Q  3 r z2 (1  2  ) 
r    
2  ( r 2  z 2 ) 5/ 2 r 2  z 2  z ( r + z )1/ 2 
Q  z 1 
  (1  2  )  2  2 1/ 2 
2  ( r  z 2 3/ 2
) r  z2 + z ( r2  z2 ) 
3 Q r z2
 rz 
2  ( r2  z2 )
5/ 2
NAPOMENA: ne mora da se pamti, već samo da se zna
koji parametri figurišu u izrazima
 Vertikalni napon σz se napisati i u obliku:
Q
 z  NB
z2
gde je NB uticajni koeficijent koji zavisi od odnosa r/z prema sledećem izrazu i prikazan je
na Slici a
5/ 2
3  1 
NB   
2  1  r 2 / z 2 
 S obzirom da koncentrisane sile u stvarnosti i ne postoje, od posebnog su interesa rešenja

za jednako podeljena opterećenja na površini poluprostora.
 Naponi usled podeljenog opterećenja mogli bi se odrediti tako da se opterećena površina

izdeli na manje površine i pripadajuće opterećenje na takvoj maloj površini zameni
a saberu.
koncentrisanom silom u njenom središtu i uticaji
 Ako je maksimalna dimenzija takve male površine manja od oko jedne trećine dubine tačke
za koju se napon izračunava, postupak bi dao rezultate koji bi se razlikovali za manje od 5%
od tačnijeg rešenja.
 Tačnije rešenje za napon usled podeljenog opterećenja q može se dobiti integracijom.

 Ako se opterećena površina podeli na infinitezimalne površine dA, odgovarajuće male

koncentrisane sile dQ su intenziteta:
dQ = q dA
 Vertikalni napon usled ovog infinitezimalnog

a
opterećenja je:
3 dQ z 3 q 3 z3
d z  = dA
2  R5 2  (r 2  z 2 ) 5 / 2
a ukupna veličina vertikalnog napona σz se može

odrediti integrisanjem po opterećenoj površini.
 Da bi odredili vertikalni napon u nekoj tački na vertikali koja prolazi kroz centar kružne
opterećene površine prečnika R prikazane na Slici, imamo da je:
dA = r d dr
gde se r menja od 0 do R, a ψ se menja od 0 ado 2π.
 Ukupna veličina vertikalnog napona σz se može

odrediti integrisanjem po opterećenoj površini.
2 R
q 3z 3  1 
z
2 
0
0 (r 2  z 2 )5 / 2 dA = q 

1 
(R 2
/ z 2
 1)
3/ 2 

ili kraće:  z  q Nz
 Uticajni koeficijent Nz zavisi samo od odnosa z/R, a prikazan je dijagramom na Slici
 Na sličan način može se integrisati izraz za

radijalni napon i dobija se: .
q 2 (1   ) 1 
 r   (1  2  )  2 2  2 2 a 
2 (R / z  1)
1/ 2
(R / z  1)3/2 
ili kraće:  r  q Nr
Raspodela vertikalnih i
 Može se videti da horizontalni naponi
horizontalnih napona ispod
opadaju sa dubinom znatno brže nego
centra kruga opterećenog
vertikalni naponi. Osim toga, razlika
podeljenim opterećenjem
vertikalnih i horizontalnih napona, koji su
istovremeno i glavni naponi, ima maksimalnu
vrednost na relativnoj dubini od oko jednog
poluprečnika, te su na toj dubini i maksimalni
smičući naponi.
 U građevinskoj praksi su opterećene površine ili temelji često pravougaonog oblika u
osnovi. Polazi se od istog principa koji je već prikazan za kružnu i prstenastu opterećenu
površinu.
 Najpogodnije je razmotriti raspodelu vertikalnih napona na vertikalnoj liniji koja prolazi
kroz ugao pravougaonika, kao što je prikazano na Slici. U ovom slučaju je slično kao i ranije:
a
dQ = q dA = q r d dr
 Integrisanjem se dobija relativno dug izraz,

koji je izveo Steinbrenner (1926):
q
z  arc tan A1  A2 
2
k  a b / z 2 , m  a 2 / z 2 , n  b 2 / z 2 , t  (m  n  1)1/ 2
(m  n  2)
A1  k / t , A2  A1
(m  1)(n  1)
 Veličina vertikalnog napona se tako može
izraziti u obliku:
 z  q JZ
(Steinbrenner, 1926) a
gde je JZ uticajni koeficijent koji zavisi od

proporcija a/b pravougaone opterećene
površine i dubine z prikazan dijagramom
u bezdimenzionalnom obliku na Slici.
a, b – dimenzije temelja
b – kraća dimenzija temelja!!!
Navedeni izraz važi za raspodelu

vertikalnih napona na vertikalnoj liniji
koja prolazi kroz ugao pravougaonika.
 Ukoliko se želi izračunati napon u bilo kojoj tački, koja ne leži na pomenutoj vertikali,
opterećeno područje se izdeli na odgovarajuće pravougaonike tako da se za svaki od
dobijenih elementarnih pravougaonih površina, tačka nalazi ispod ugla svakog pravo‐
ugaonika dobijenog podelom, a zatim se primeni superpozicija ovih uticaja.
 Za svaki elementarni pravougaonik stranica b je uvek kraća stranica elementarnog
pravougaonika koji se koristi u izračunavanju a bezdimenzionih odnosa a/b i z/b radi
očitavanja uticajnog koeficijenta Jz za odgovarajući elementarni pravougaonik.
 Treba obratiti pažnju na primere određivanja vertikalnih napona na vertikali ispod

tačaka D i E koje se nalaze izvan opterećene površine gde pojedini koeficijenti J imaju i
negativne znake.
 Za tačku E, uticajni koeficijent za površinu 4 se pojavljuje sa pozitivnim znakom, jer je

a
dva puta pokrivena negativnim uticajnim koeficijentima, tj. površinama 3 i 4.
 Promena vertikalnih napona u preseku za traku i kvadrat prikazani su na Slici.
 Vertikalni naponi usled opterećenja na površini opadaju sa dubinom u oba slučaja, ali za
traku beskonačne dužine izobara od 0.2q se nalazi na dubini koja je samo oko dva puta
veća od dubine iste izobare u slučaju opterećene površine oblika kvadrata.
 Sleganje opterećene površine će najčešće imati oblik kvalitativno prikazan na Slici, sa
maksimalnom veličinom u centralnom području a najmanjom na krajevima.
dijagram sleganja
FLEKSIBILNA TEMELJNA STOPA
 To i ne mora uvek biti tako, jer će oblik deformisane površine zavisiti od promene
deformabilnosti tla po dubini, relativnih odnosa krutosti u dva ortogonalna pravca
(anizotropija) i nivoa opterećenja u slučaju realnog tla.
 Konstrukcije temelja građevinskih objekata su manje ili više krute konstrukcije, tako
da centrično opterećena kruta ploča ima jednaka sleganja u svim tačkama na
kontaktu sa površinom tla, kao što je to prikazano na Slici.
dijagram sleganja
KRUTA TEMELJNA STOPA
 Posledica konačne krutosti temelja je da se raspodela kontaktnih napona može

znatno razlikovati od uprošćene linearne raspodele. Ovaj aspekt se razmatra u
problemima interakcije temelja i tla.
 Da bi se izazvala jednaka sleganja krutog temelja po celoj opterećenoj površini mora

doći do preraspodele kontaktnih napona tako da bi se naponi povećali prema ivicama
i smanjili u centralnom delu pod uslovom da je poluprostor elastičan.
 Prema tome, raspodela napona po kontaktu krutog temelja će se razlikovati od

a
konstantne raspodele za idealizovanu fleksibilnu stopu.
Kontaktni naponi
 Sleganje krute ploče istog oblika sa istim

opterećenjem će biti manje od
maksimalne vrednosti sleganja fleksibilne
površine ali veće od minimalne veličine
sleganja neke konturne tačke fleksibilne
a
površine.
 Tačke u kojima je jednako sleganje krutog i

fleksibilnog temelja (tačke K na slici) se
nalaze na glavnim dijagonalama osnove
temelja i nazivaju se Kanijeve ili
karakteristične (ekvivalentne) tačke.
 Može se izračunati raspodela

vertikalnih napona ispod
ekvivalentne tačke K za razne
proporcije opterećene površine
odgovarajućom superpozicijom
Štajnbrenerovog rešenja. a
 Raspored vertikalnih napona po
dubini predložio je Kany (1959) u
obliku dijagrama na Slici
 Kao i Štajnebrenerov dijagram,
Kanijev dijagram se koristi za
očitavanje uticajnog koeficijenta Jz
koji se koristi za proračun priraštaja
napona:
 z  q JZ
2. PRORAČUN DEFORMACIJA
 Deformacije u tlu koje su posledica priraštaja napona računamo koristeći parametre
deformabilnosti tla. Parametri deformabilnosti tla su bili tema Predavanja broj 4.
 Važno je napomenuti da se pri proračunu sleganja tla računaju deformacije usled
PRIRAŠTAJA VERTIKALNIH NAPONA, dok se smatra da su se deformacije tla usled
sopstvene težine već desile i geostatičko stanje napona predstavlja početno naponsko
stanje u tlu!
PODSEĆANJE – PREDAVANJE 4 a
 z/  z/
1. MODUL STIŠLJIVOSTI: Mv =  z 
 z Mv
 z 1
2. KOEFICIJENT ZAPREMINSKE STIŠLJIVOSTI: mv = tako da je mv =
 z/ Mv
 p0/   z/  1  p0/   z/ 
3. KONSTANTA STIŠLJIVOSTI: ln    z  ln  
 p0/  C  p /

C 0
 z
PODSEĆANJE – PREDAVANJE 4
e Cc  p0/   z/ 
4. INDEKS STIŠLJIVOSTI (NC tlo) Cc    z  log  
log  p0/   z/  /p0/  1  e0 /
 p 0 
a
e
Cr    Cs
5. INDEKS BUBRENJA (INDEKS REKOMPRESIJE) log  pc / p0 
/ /
OC tlo
Ako je: Ako je:

/
/ / p0/ +  z/ > pc
p 0 +  /
z < p c
Cr p0/   z/ Cr pc/ Cc p0/   z/

 z  log  z  log /  log
1  e0 p0/ 1  e0 p0 1  e0 pc/
 Određivanje prognozne veličine deformacija peska, kao tipičnog predstavnika
krupnozrnog tla, u izvesnoj meri razlikuje se od do sada prikazanih postupaka određivanja
deformacija gline.
 Ovde možda nije suvišno napomenuti da su rastresiti peskovi stišljiviji od zbijenih, ali i da
su gline znatno stišljivije od peska ili šljunka.
 Iz granularnih materijala, kao što su pesak

a i šljunak, nije moguće konvencionalnim
sredstvima i na ekonomičan način uzeti iz terena neporemećen uzorak i ispitati ga u
laboratoriji, na primer u edometru, kao što se to radi sa uzorcima gline ili prašine, već
se do pokazatelja deformabilnosti dolazi indirektnim putem, empirijski, korišćenjem
rezultata standardnih penetracionih ispitivanja (SPT) ili ispitivanja statičkim
penetrometrom (CPT).
 Penetraciona ispitivanja treba smatrati obaveznim u svim terenskim ispitivanjima tla za

potrebe temeljenja, a mogu se izostaviti samo uz jasno i logično obrazloženje, a
nezamenljiva su u slučaju da u preseku tla postoje slojevi peska
Metoda De Bera i Martensa (1957)
 Ako je qc otpor vrha statičkog penetrometra (rezultat CPT opita), a p’v je vertikalni
efektivni napon usled sopstvene težine tla na dubini na kojoj je opit izvršen, konstanta
stišljivosti C za posmatranu tačku i početni vertikalni efektivni napon je:
q
C  1.5 c/
pv
a specifična deformacija je ranije data izrazom
a
1  pv/ +  z/ 
z  ln  / 
C  pv 
Meyerhof (1965)
 Mnoga poređenja izračunatih i merenih sleganja na izvedenim objektima su pokazala da
je prethodni postupak na strani sigurnosti, jer su sračunata sleganja bila veća od
izmerenih. Zbog toga Meyerhof (1965) preporučuje da se dopuštena opterećenja za
dopuštene veličine sleganja po ovoj metodi mogu povećati za oko 50%, što se
orijentaciono svodi na manje konzervativnu korelaciju:
q
C  1.9 c/
pv
CPT opit
 Opitom statičke penetracije se meri otpor koji tlo pruža pri

utiskivanju konusnog vrha penetrometra.
 Penetrometar se, obično, sidri spiralnim ankerima u tlo a

često se, u slučaju većih otpora, mora obezbediti i balast
radi osiguranja reakcije sile koja se nanosia na penetro‐
metar preko čeličnih šipki, ili se montira na teško vozilo.
 Merena veličina otpora vrha penetrometra ima dimenziju

napona i označava se sa qc, pri čemu brzina utiskivanja
iznosi oko 2 cm/s.
CPT opit – prikaz rezultata
a
3. PRORAČUN SLEGANJA
KOMPONENTE SLEGANJA NA REALNOM TLU
 Ukupna veličina sleganja opterećene površine se može opisati zbirom:
s  si  sc  ssc
 si trenutno sleganje ‐ Deformacije se pojavljuju istovremeno sa nanošenjem priraštaja
napona. U zasićenim glinama, koje se u nedreniranim uslovima deformišu bez promene
zapremine, sleganje je posledica samo distorzijskih deformacija, tj. promene oblika
elementa tla. a
 sc konsolidaciono sleganje ‐ Deformacije promene zapremine doprinose ukupnoj veličini

sleganja, pri čemu u vodom zasićenim materijalima dolazi do istiskivanja vode iz pora. Ova
komponenta je značajna kod glina jer može trajati relativno dugo. U peskovima i drugim
vodopropusnim materijalima ova komponenta sleganja se odigrava praktično istovremeno
sa trenutnim sleganjem u toku nanošenja opterećenja, bez vremenskog zaostajanja.
 ssc sekundarna kompresija ‐ Ova komponenta volumetrijskog puzanja, a u ekstremnim

okolnostima i distorzijskog puzanja, koje se događa pri visokoj mobilizaciji smičuće čvrstoće,
posebno je karakteristična za meke i normalno konsolidovane gline, ali može biti značajna i
kod normalno konsolidovanih peskova i drugih krupnozrnih materijala.
 Veličina konsolidacionog sleganja vodom zasićenih glina može se izračunati korišćenjem
rezultata opita stišljivosti u edometarskom aparatu.
 Uzorak je izložen kontrolisanim priraštajima vertikalnih napona i jednodimenzionalnim
deformacijama u uslovima sprečenog bočnog širenja.
 Takvi uslovi su veoma slični slučajevima u praksi ukoliko su širine opterećene površine
znatno veće od debljine sloja tla čije se sleganje posmatra, kao što je to prikazano na Slici a,
a verovatno može koristiti i kada taj uslov nije
ali se prirodno nameće hipoteza da se isti prilaz
zadovoljen, prema Slici b, bez obzira na odnos dimenzija opterećene površine i debljine
deformabilnog sloja, ali uz primenu eventualnih korekcija.
 Hipoteza, koja se naziva "edometarskom

pretpostavkom", podrazumeva da se stub
tla ispod opterećene površine u pogledu
deformacija ponaša isto kao i uzorak u
edometru tako da su bočne deformacije
εx=0 i εy=0, i postoji samo vertikalna
deformacija εz
 Za uobičajene uslove temeljenja, na osnovu velikog broja paralelnih proračuna i merenja
sleganja na izvedenim objektima na glini, Burland i dr. (1977) daju sledeće orijentacione
odnose veličina inicijalnih, edometarskih i ukupnih sleganja:
 za prekonsolidovane gline
si  ( 0.5 do 0.6) sedom i sc  (a0.5 do 0.4) sedom
tako da je ukupno sleganje s  sedom
 za normalno konsolidovane gline
si  0.1 sedom i sc  sedom
te je ukupno sleganje s  1.1 sedom.

 Vertikalno pomeranje, sleganje tačke na površini elastičnog poluprostora, može se dobiti

integrisanjem deformacija po dubini:
s   z
dz
0
gde je Z = Zmax, dubina do koje se deformacije

a uzimaju u obzir, a na dubini većoj od Zmax se
zanemaruju.
 Jedno od praktičnih pravila, koje se najčešće primenjuje, podrazumeva da se dubina

integracije Zmax usvaja ispunjavanjem uslova da se značajne deformacije za proračun
veličine sleganja prostiru do dubine na kojoj je priraštaj vertikalnog napona veći od
10% početnog vertikalnog efektivnog napona od sopstvene težine tla p’v (slika na
narednom slajdu)
Površina dijagrama
deformacija
predstavlja sleganje
Temeljna spojnica
Dijagram priraštaja
deformacija usled
priraštaja napona,
Dijagram priraštaja crta se od nivoa temeljne
Dijagram geostatičkog napona (od težine spojnice!!!
napona (od sopstvene konstrukcije), crta se od Na granici slojeva koji
težine tla), crta se od nivoa temeljne imaju različitu
površine terena!!! spojnice!!! deformabilnost javlja se
skok u dijagramu
priraštaja deformacija!!!
Dubina intergracije
 S obzirom da se opterećenje građevinskim objektom izuzetno retko izvodi na samoj
površini terena, uobičajeno izvođenje temelja počinje izvođenjem iskopa.
 Tlo iz područja temeljne jame se uklanja i dolazi do rasterećenja tla ispod budućeg
temelja sa promenom konturnih opterećenja prikazanih na Slici.
 Usled smanjenja normalnih napona u
centralnom području ispod budućeg temelja
dolazi do deformacija bubrenja u elastičnoj
a
oblasti rasterećenja, tako da tlo može bubriti u
veličini sb (Slika b).
 Nakon završenog uklanjanja tla, dno iskopa se
počinje opterećivati temeljnom
konstrukcijom, proces bubrenja se zaustavlja,
počinju pomeranja na niže, tako da kada
opterećenje dostigne raniji geostatički nivo
napona p’v = p'0, svi efekti bubrenja se
anuliraju i nakon povećavanja napona iznad
geostatičkog, počinju stvarna sleganja, Slika d.
 Zbog toga se u proračunu konsolidacionog sleganja priraštaj vertikalnih napona
određuje nanošenjem neto kontaktnog napona qn, koji predstavlja razliku bruto
kontaktnog napona q i geostatičkog vertikalnog efektivnog napona na nivou temeljne
spojnice p'0 .
a
Računski postupak proračuna konsolidacionog sleganja je sledeći:
1. Prvo se odrede početni vertikalni naponi p'v u tlu pre nanošenja opterećenja –
geostatički naponi
2. Iz bruto kontaktnog napona q i početnog geostatičkog vertikalnog napona p'0 na

nivou temeljne spojnice odredi se neto kontaktni napon qn = q ‐ p'0
a
3. Za takvo opterećenje izračunaju se veličine priraštaja vertikalnih efektivnih
napona Δσz primenom jednog od ranije opisanih postupaka (rešenja Busineska,
Štajnbrenera, Kanija ili približnom metodom)
 z  qn J Z
4. Odrede se vertikalne specifične deformacije εz u nizu tačaka po dubini
5. Izvrši se numeričko integrisanje vertikalnih deformacija po vertikali do dubine

Zmax. Dubina integracije deformacija može biti i veća od one za koju je ispunjen
uslov Δσz =0.1∙p'v ukoliko na većoj dubini postoje znatno deformabilniji slojevi.
DOZVOLJENA SLEGANJA:
 Dopušteno sleganje temelja objekta je veličina koju konstrukcija može da toleriše i zavisi
od više faktora kao što su vrsta konstrukcije, njena visina, krutost, namena, lokacija, brzina
i raspodele sleganja.
 Ne postoji jedinstvena dopuštena vrednost koja bi se mogla uvek i unapred propisati.
Osnovni oblici deformacije objekta, sa komponentama sleganja (Lambe i Whitman, 1969),
prikazani su na Slici, gde je na šematizovan i uprošćen način ukupna deformacija objekta
a
usled sleganja temelja razdvojena na tri komponente: ravnomerno sleganje, naginjanje,
diferencijalno (neravnomerno) sleganje
DOZVOLJENA SLEGANJA (ravnomerno sleganje):
 Skempton i MacDonald (1955) predlažu sledeće maksimalne projektne vrednosti:

Pojedinačni temelji na glini 65 mm
Pojedinačni temelji na pesku 40 mm
Ploča ispod celog objekta na glini 65 ‐ 100 mm
Ploča ispod celog objekta na pesku a 40 ‐ 65 mm
 Granične velične distorzijskih

deformacija na osnovu teorijskih
istraživanja, merenja na
modelima i osmatranja objekata
DOZVOLJENA SLEGANJA (Evrokod 7):
 Za uobičajene konstrukcije sa temeljima koji nisu povezani, ukupna sleganja do 50 mm

uglavnom su prihvatljiva.
 Veća sleganja mogu da se prihvate ukoliko relativne rotacije ostaju u prihvatljivim

granicama, i ako ukupna sleganja ne stvaraju probleme u instalacijama unutar konstrukcije
ili izazivaju naginjanje i sl. a
HVALA NA PAŽNJI

Nedelja 09 06 04 12 04 2020 Vertikalni Naponi I Sleganja Predavanja 1586180719357

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nedelja 09 06 04 12 04 2020 Vertikalni Naponi I Sleganja Predavanja 1586180719357

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predavanja iz mehanike tla

Većina problema u praktičnoj mehanici tla se može, sasvim kvalitativno i

1. U prvoj grupi problema nivoi napona su u intervalu relativno malih

2. Druga grupa problema se odnosi na napone koji odgovaraju relativno

 Zavisno od odnosa minimalne dimenzije temelja u osnovi B i dubine Df, temelji

1. Plitki temelji (samac, trakasti, temeljni roštilj, temeljna ploča)

3. Duboki temelji (šipovi, betonske dijafragme, priboji od čelika, drveta ili

 Plitak temelj, kada je Df /B < 1, prenosi opterećenje

 Ukoliko je Df /B = 1 do 4, temelj se može

 U slučaju da je Df /B > 4, temelj se klasifikuje

 Podrazumeva se da temelji, osim vertikalnih opterećenja, na tlo prenose i

 Složeni problemi interakcija temelja i okolnog tla, kao i konstruktivno

 U okviru ovog Predavanja razmatraće se, pre svega, problematika plitkih

TEMELJI Temelj vetrogeneratora

TEMELJI Plitko fundiranje

TEMELJI Duboko fundiranje

Proračun sleganja temelja, koji prenose gravitaciona opterećenja

1. ODREDITI RASPODELU NAPONA U TLU

 Geostatički naponi – naponi usled sopstvene težine tla

pv/ vertikalni efektivni geostatički napon

K0 koeficijent bočnog pritiska tla "u miru"

 Horizontalni naponi se mogu, ali i ne moraju, menjati linearno sa dubinom

K 0  K 0, NC OCR  ( 1  sin   ) OCR Meyerhof (1976)

Normalno konsolidovani šljunkovi i peskovi K0 = 0.4 ‐ 0.5

Normalno konsolidovane prašine i gline K0 = 0.5 ‐ 0.7

 Altenativno, može se računati sa "efektivnim" težinama tla prema izrazu:

γef = γ ukoliko je sloj iznad nivoa podzemne vode

γef = γz - γw = γ za sloj koji se u celini nalazi ispod nivoa podzemne vode.

 Usled opterećenja dodatnim silama (temelji, nasipi...) na površini ili na

 Promena naponskog stanja u tlu usled a opterećenja dodatnim silama

 Priraštaj vertikalnog napona ispod

 Uticaj vertikalne koncentrisane sile,

 Približna vrednost maksimalnog

 Iz uslova ravnoteže sledi:

 Za pravougaoni temelj dimenzija u osnovi B x L, koji je prema Slici opterećen jednako

 Za dubinu ispod pomenute granice, ukupna opterećena površina se može podeliti na

 Dobija se stepenasta promena napona

 Iako ovaj postupak izgleda relativno

 Razmatranje je možda najbolje početi rasploživim rešenjima teorije elastičnosti koja

 Zajednička pretpostavka u ovim rešenjima je da elastična sredina nema težinu i u

 Za određivanje veličina napona usled vertikalnih opterećenja najviše se primenjuje rešenje

 Vertikalni napon σz se napisati i u obliku:

 S obzirom da koncentrisane sile u stvarnosti i ne postoje, od posebnog su interesa rešenja

 Naponi usled podeljenog opterećenja mogli bi se odrediti tako da se opterećena površina

 Tačnije rešenje za napon usled podeljenog opterećenja q može se dobiti integracijom.

 Ako se opterećena površina podeli na infinitezimalne površine dA, odgovarajuće male

 Vertikalni napon usled ovog infinitezimalnog

a ukupna veličina vertikalnog napona σz se može

gde se r menja od 0 do R, a ψ se menja od 0 ado 2π.

 Ukupna veličina vertikalnog napona σz se može

 Na sličan način može se integrisati izraz za

 Integrisanjem se dobija relativno dug izraz,

gde je JZ uticajni koeficijent koji zavisi od

Navedeni izraz važi za raspodelu

 Treba obratiti pažnju na primere određivanja vertikalnih napona na vertikali ispod

 Za tačku E, uticajni koeficijent za površinu 4 se pojavljuje sa pozitivnim znakom, jer je

 Posledica konačne krutosti temelja je da se raspodela kontaktnih napona može

 Da bi se izazvala jednaka sleganja krutog temelja po celoj opterećenoj površini mora

 Prema tome, raspodela napona po kontaktu krutog temelja će se razlikovati od

 Sleganje krute ploče istog oblika sa istim

 Tačke u kojima je jednako sleganje krutog i

 Može se izračunati raspodela

Ako je: Ako je: