SWS Vodic

Vodič za vidljivost
aktivnosti projekta
U okviru EU grant šeme ”Razvoj efikasnih usluga u
zajednicama u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite
Jun 2018. na lokalnom nivou“
Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

02 Vodič za vidljivost aktivnosti projekta
Sadržaj

1 Uvod 3
2 Proceduralni aspekti 4
2.1 Ugovorne obaveze 4
2.2 Priručnik EU o komunikaciji i vidljivosti za programe eksternih aktivnosti 4
2.3 Institucionalni okvir - kontaktne tačke 5
2.4 Segmenti podrške i konsultacije 5
3 Osnovni principi 6
3.1 Projekti finansirani grantom kao promocioni alati 6
3.2 Vrste intervencije 6
3.3 Jezik komunikacije 7
3.4 Javnost 7
3.5 Promovisanje promene 8
3.6 Ključne poruke 10
3.7 Komunikacija osetljivih pitanja 11
3.8 Korišćenje fotografija i video materijala 12
4 Pristup komunikaciji vidljivosti 15
4.1 Kanali komunikacije 15
5 Spesifični materijali i intervencije - Korištenje referenci 21
5.1 Saopštenja za medije, publikacije, intervjui 21
5.2 Štampani materijali 21
5.3 Promotivne i komemorativne table 22
5.4 Veb stranice i društveni mediji 24
5.5 Događaji 26
6 Monitoring vidljivosti promotivnih aspekta od strane ugovorne institucije 29
6.1 Komunikacija i planovi vidljivosti 29
6.2 Dokazi o vidljivosti i promociji 30
7 Dodaci 32
Dodatak 1: Podsetnik za organizovanje događaja (Check list) 32
Dodatak 2: Saopštenje 34

1 Uvod
Ova praktična uputstva dopunjuju ugovorne dokumente koji se primenjuju kao sastavni deo
ugovora o dodeli bespovratnih sredstava potpisanih u okviru sistema indirektnog upravljanja,
gde Ministarstvo finansija Republike Srbije, Odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa
finansiranih od strane EU (u daljem tekstu CFCU) deluje kao Ugovorno telo, a Ministarstvo
rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja (u daljem tekstu MRZBSP) kao korisnička
institucija.
Ove smernice predstavljaju praktični vodič koji ne zamenjuje ili menja ugovorne obaveze, već
daje praktične preporuke za efikasniju primenu aktivnosti vidljivosti i promocije u okviru
projekata finansiranih u okviru grant šeme «Razvoj efikasnih usluga u zajednicama u oblasti
obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom nivou».
Ovaj dokument naglašava metode i potencijale za promociju inicijativa koje Evropska unija
finansira u okviru EU šema grantova. Osnovna struktura i napori imaju za cilj da šeme grantova
budu jedna od ključnih promotivnih mogućnosti finansijske podrške Evropske unije. Elementi
ovog priručnika mogu se takođe koristiti kao referenca u primeni vidljivosti u drugim vrstama
ugovora finansiranih iz fonda EU spoljnih akcija (radovi, usluge i snabdevanje).

2 Proceduralni
aspekti
2.1 Ugovorne obaveze
U skladu sa Opštim uslovima koji se primenjuju na ugovore o dodjeli bespovratnih sredstava
za spoljne aktivnosti koje finansira EU (član 6) “Korisnik(ci) će preduzeti sve neophodne
korake kako bi objavio(li) činjenicu da je EU finansirala ili sufinansirala akciju (projekat) “.
Ove informacije moraju biti obezbeđene u kontaktima sa krajnjim korisnicima pomoći, u

internim izveštajima ili priručnicima i svim odnosima sa medijima. Takođe, potrebno je na
vidljiv i prikladan način istaći grb Republike Srbije i zastavu Evropske unije. U poglavljima koja
slede, detaljno je objašnjena pozicija grbova, zastava, logotipa i natpisa kako i gde treba stoje
na svakom od materijala i poruka namenjenih povećanju vidljivosti aktivnosti projekta.
2.2 Priručnik EU o komunikaciji i vidljivosti za

programe eksternih aktivnosti
Referentni dokument za aktivnosti komunikacije i vidljivosti u projektima finansiranim iz
grantova je Priručnik za komunikaciju i vidljivost EU za spoljne aktivnosti. Priručnik je dostupan
na veb stranici:
https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/communication-visibility-
requirements-2018_en.pdf
Pored Priručnika, šabloni posebnih materijala za vidljivost su dostupni na veb stranici:
https://ec.europa.eu/europeaid/work/visibility/_en

2.3 Institucionalni okvir - kontaktne tačke

Celokupna odgovornost za pitanja komunikacije i vidljivosti je na korisnicima grantova. Sva
pitanja vezana za vidljivost, u krajnoj instanci, treba prokonsultovati sa osobom odgovornom
za vidljivost projekata ispred tehničke podrške projekta (NIRAS). Sve upite treba slati
Aleksandru Obradoviću, ekspertu za vidljivost na email:
aob@niras.com
Ukoliko je potrebno, NIRAS će dalje komunicirati sa CFCU i službenicima Delegacije Evropske
unije u Republici Srbiji (u daljem tekstu DEU) za komunikaciju o finalnim verzijama.
U slučaju da, mimo ove procedure, želite i lično da kontaktirate CFCU visibility, poruke treba
uputiti na sledeću e-mail adresu:
visibility.cfcu@mfin.gov.rs
2.4 Segmenti podrške i konsultacije

Korisnicima grantova se savetuje da uvek prvo konsultuju tehničku podršku projekta NIRAS-a
(e-mail adrese su navedene u sekciji gore: aob@niras.com), posebno u sledećim segmentima
komunikacije i vidljivosti:
• Predlozi za celokupan vizuelni identitet projekta (logotipi, obrazac promotivnih materijala,

komunikacione poruke);
• Organizovanje glavnih događaja u okviru projekata finansiranih iz grantova (naročito
događaje koje zahtevaju / predlažu učešće na visokom nivou od nadležnih ministarstava ili
Delegacije Evropske unije u Srbiji (DEU) treba biti usko koordinirano sa službenicima za
vidljivost CFCU i DEU);
• Značajni specifični materijali, kao što su promotivne i prezentacijske table u infrastrukturnim
projektima.
Na osnovu plana komunikacije i vidljivosti koji su pripremili korisnici grantova, tehnička

pomoć može ukazivati na dodatne segmente koji bi trebalo konsultovati pre objavljivanja /
nastupanja / događanja.

3 Osnovni principi
3.1 Projekti finansirani grantom kao promocioni
alati
Šeme grantova po definiciji pružaju ciljanu podršku intervencijama na mikro nivou za rešavanje
specifičnih i konkretnih izazova. Ovaj metod podrške donosi koristi na nivou pojedinaca i
organizacija. Za razliku od institucionalnih, političkih i strateških inicijativa na nacionalnom
nivou, šeme grantova omogućavaju direktnu povezivanje i asociranje ljudi sa EU pomoći. U
tom smislu, jasno prepoznavanje ciljnih grupa - korisnikа podrške је važnо za fokusirane i
efikasne napore u komunikaciji i vidljivosti.
Tipologija projekata finansiranih iz grantova omogućava široke i jake mogućnosti za vidljivost

i promociju.
3.2 Vrste intervencije

Preduslov za efikasne i ciljane komunikacijske aktivnosti / rezultate je puno razumevanje ciljeva
i aktivnosti ukupnog projekta koji se finansira iz grantova. U tu svrhu projektni tim bi trebao
uspostaviti intenzivnu komunikaciju, u kojoj bi svi članovi tima, uključujući i one koji su
odgovorni za komunikaciju i vidljivost bili upoznati sa razvojem projekta. Ovo je posebno važno
za intervencije koje se primenjuju u određenim segmentima i sektorima.
Pristup komunikaciji i vidljivosti zavisi od vrste intervencije. Meki tip aktivnosti (institucionalna
podrška, socijalne mere, obuke, koordinacije itd.) nude manje opipljive mogućnosti za vidljivost
nego infrastrukturni projekti u kojima zgrade i infrastruktura izgrađena od nabavljene opreme
pružaju jak element oko kojeg se može graditi promocija.
U slučaju mekih mera korisnici grantova moraju identifikovati elemente koji pružaju mogućnosti
i gde se najbolje mogu razvijati jasne komunikacijske poruke. U takvim inicijativama se promocija
često uspešno razvija oko slika gde je ilustrovano učešće ciljne grupe i poboljšanje stanja (na

primer deca koja učestvuju na događajima, ciljne grupe poboljšavaju društveni status, slike koje
pokazuju uspešne ekonomske aktivnosti itd.).
3.3 Jezik komunikacije

Materijali i poruke komunikacije i vidljivosti moraju biti pripremljeni i izdati na jeziku koji koriste
ciljne grupe kojima su aktivnosti namenjene. U slučaju ove grant šeme za najveći broj projekata
to je srpski jezik. Međutim, ako su, delimično ili većinski, krajnji korisnici vašeg projekta pripadnici
nacionalnih manjina, preporučeno je korišćenje i manjinskih jezika vaše ciljne grupe. U slučajevima
kada se poruke primenjuju ka široj i/ili međunarodnoj javnosti, prevod na engleski je poželjan.
Primer:
Brošura na srpskom, mađarskom
i engleskom jeziku.
3.4 Javnost
Metode i pristupi komunikaciji i vidljivosti u okviru projekata koji se finansiraju iz grantova zavise
od javnosti kojoj su namenjene ove poruke. U zavisnosti od vrste intervencije, neke od sledećih grupa
mogu biti ciljane:
• Partneri-zainteresovane strane,
• Profesionalci u oblasti,
• Šira javnost,
• Krajnji korisnici projekta.

Pošto je svaka od ovih grupa specifična u smislu kako primaju i obrađuju poruke, pažnja mora
biti posvećena identifikaciji najadekvatnijih kanala i alata kako bi se maksimizirala efikasnost,
postignuća i uticaj komunikacije i vidljivosti.
Primer: Posebnosti ciljnih grupa
Ciljna Grupa Interesi/Tipologija Komunikacioni kanali

Šira javnost Zainteresovana za opšte informacije Zainteresovana za opšte informacije
Zainteresovana za uticaj na njen život Zainteresovana za uticaj na njen život
Profesionalci/ Zainteresovana za svoj profesionalni i Zainteresovana za opšte informacije
zaposleni u istom lični rast Zainteresovana za uticaj na njen život
sektoru Zainteresovani za promene u sektoru/
polju njihovog rada
Zainteresovane Zaintersovani za promene i poboljšanja Zainteresovana za opšte informacije
strane u sektoru Zainteresovana za uticaj na njen život
Zainterosovani za moguće pozitivne
uticaje i izgradnju kapaciteta institucija
Krajnji korisnici Zainteresovani za direktnu dobrobit za Zainteresovana za opšte informacije
projekta njihov život i standard Zainteresovana za uticaj na njen život
Zainteresovani za povećanje ličnih
kapaciteta i moguććnosti
3.5 Promovisanje promene

Ključna logika/pristup u svim aktivnostima komunikacije i vidljivosti treba da bude promocija
promena/poboljšanja kvalitet života ciljane populacije, sredine u kojoj se projekat sprovodi i
slično.
Intervencije koje prate principe upravljanja projektima uvek se zasnivaju na prethodno

identifikovanim izazovima. Cilj projekta je prevazilaženje izazova i osiguranje povoljnije situacije
na kraju perioda implementacije.
• Logika komunikacije i vidljivosti bi stoga mogla uzeti „početno/zatečeno stanje” kao polaznu
tačku za aktivnosti. Inicijalne komunikacijske poruke mogu se uspešno sagledati opisom
sadašnjeg stanja i planova / napora za poboljšanje.
• Kako napreduje projekat, napori na komunikaciji i vidljivosti biće fokusirani na predstavljanje
napretka i postepenog poboljšanja situacije.

• Na kraju projekta poruke bi bile fokusirane na konačne rezultate. Ako je projekat uspešno
implementiran, konačno stanje bi trebalo da pokaže rešavanje početnih izazova.
Primeri promovisanja promene:
• Projekat podrške nezaposlenima/Socijalno preduzetništvo: «Stopa nezaposlenosti osoba

sa blažim oblicima mentalnih poteškoća u Zlatiborskom okrugu prelazi 90% i time je ova
zajednica potpuno isključena i nepostoje šanse za samostalni život njenih članova. Kroz ovaj
projekat ostvarujemo saradnju sa privatnim ugostiteljskim objektima i Srednjom ugostiteljskom
školom iz Užica kako bismo osposobili korisnike naših usluga za pozicije pomoćnih radnika
u uslužnim delatnostima. Tokom projekta, obučili smo 25 osoba sa mentalnim poteškoćama
za rad u ugostiteljskom sektoru i senzibilisali 7 poslodavaca iz Užica i sa Zlatibora kod kojih
će stupiti u radni odnos, te smo time omogućili njihovu veću samostalnost i socijalizaciju u
okviru šire društvene zajednice.»
• Projekat socijalne podrške/Sprečavanje osipanja dece iz školskog sistema: «Svega 30%

romske dece redovno pohađa osnovnu školu. Kroz ovaj projekat radimo na edukaciji učitelja
i roditelja kako bi bolje razumeli važnost školovanja svoje dece i dece iz manjinskih i
marginalizovanih zajednica. Tokom projekta, edukovano je 20 učitelja i 100 roditelja, te je
omogućeno redovno pohađanje nastave za 67 romske dece.»
• Projekti infrastukturne podrške/Rekonstrukcije/Adaptacije: «U ruralnim oblastima Srbije,

infrastruktura za smeštaj starih lica je gotovo nepostojeća ili u veoma lošem stanju. U
Severnobanatskom okrugu, koji je jedan od demografski najstarijih regiona u našoj zemlji,

Dom za stara lica u Kikindi je jedina ustanova ovog tipa i već decenijama se nalazi u jako
lošem stanju, te zbog neuslovnosti, radi samo sa trećinom svojih kapaciteta. Kroz ovaj
projekat smo pokrenuli renoviranje i opremanje Doma i izvršili selekciju starijih osoba sa
najvećom nužnošću zbrinjavanja na osnovu podataka Centra za socijalni rad u Kikindi. Tokom
ovog projekta, potpuno je adaptiran i opremljen Dom za stara lica i omogućeno je zbrinjavanje
42 osobe koje su bile u najvećoj potrebi za uslugom gerijatrijskog staranja i nege.»
Primer: Struktura poruka za promovisanja promene
Vrsta intervencije Početno stanje Napredak Finalno stanje

Projekat podrške Broj nezaposlenih u okviru Obuka, profesionalna Određeni broj ljudi iz ciljne
nezaposlenima ciljne grupe orijentacija, izgradnja grupe se zapošljava
kapaciteta, komunikacija
sa poslodavcima
Projekat socijalne Grupa koja se suočava sa Uspostavljanje sistema Članovi ciljne grupe dobijaju
podrške socijalnim izazovima čije usluga namenjenih podršci podršku kroz usluge koje su
potrebe nisu adekvatno ciljnoj grupi obezbeđene u okviru projekta
zadovoljene
Projekti Loše stanje ili potpuni Izgradnja, promocija, izbor Članovi ciljne grupe su smešteni,
infrastrukturne nedostatak infrastrukture, stanara infrastrukturni izazovi smeštaja
podrške smeštaja ili slično su prevaziđeni
3.6 Ključne poruke

U kreiranju ključnih poruka, treba uzeti u obzir šta glavni akteri očekuju od vas u smislu
komunikacije i iz koje pozicije prema projektu glavni akteri nastupaju, koje poruke žele da
pošalju i sa kojim ciljem podržavaju projekat. Postoji niz institucija uključenih u implementaciju
projekata, od kojih svaka traži promociju svojih napora, doprinosa i specifičnih pitanja. Prilikom
planiranja aktivnosti komunikacije i vidljivosti u okviru projekata finansiranih od strane grantova,
važno je razumeti ove različite položaje i adekvatno ih predstaviti u realizaciji aktivnosti. Kako
biste što bolje formulisali i pozicionirali svoje ključne poruke, navešćemo nekoliko primera
uključenih institucija i njihovih specifičnih perspektiva:
• Evropska unija. Komunikacijske poruke usmerene na promovisanje napora EU za rešavanje

konkretnih izazova na mikro nivou u Srbiji. Poruke mogu naglasiti doprinos EU u konkretnim
sektorima. Može se naglasiti značaj intervencije za proces pridruživanja EU.
• Republika Srbija. Poruke koje promovišu napore i sposobnosti Vlade da identifikuje i reši
konkretne izazove na mikro nivou. Poruke mogu naglasiti doprinos u određenom sektoru i
promovisati sposobnost Vlade da privuče i poveže sa međunarodnim donatorima kako bi
rešila izazove specifičnih ciljnih grupa u Srbiji.

• Korisnici grantova. Projekat se može koristiti za komuniciranje napora korisnika grantova za

rešavanje specifičnih pitanja ciljnih grupa. Položaj korisnika grantova na lokalu i unutar sektora
može se ojačati koherentnom implementacijom projekta i efikasnom komunikacijom napora.
• Zainteresovane strane. Projektne aktivnosti sprovedene u određenom sektoru doprinose
vidljivosti sektora u celini. Posebni izazovi se mogu promovisati prema široj javnosti kako bi
se podigla svest i izgradio širi konsenzus za rešavanje ovih pitanja. U tom smislu, zainteresovane
strane u sektoru (npr. profesionalne organizacije, organizacije civilnog društva i druge)
predstavljaju važan faktor u primeni aktivnosti komunikacije i vidljivosti. Ovi akteri mogu
ojačati napore na nivou projekta i poboljšati komunikaciju sa određenim javnostima.
3.7 Komunikacija osetljivih pitanja

Neki projekti se mogu baviti osetljivim pitanjima koja bi mogla povećati skepticizam i potencijalno
odbacivanje kod dela javnosti, pojedinaca ili grupa. Primeri takvih projekata uključuju izgradnju
stambenih naselje ili preseljenje ugroženih grupa (odbijanje lokalne zajednice), infrastrukturni
projekti (negodovanje pojedinaca čije su vlasnička prava ugrožene), ekološki osetljivi projekti
itd. U takvim slučajevima, aktivnosti komunikacije i vidljivosti moraju biti planirane još pažljivije
i unapred ukloniti odbojnost javnosti i izbeći eskalaciju sukoba. Proaktivna i otvorena komunikacija
može delovati preventivno na izbijanje mogućih konfliktnih situacija ili može barem smanjiti
negativne efekte. U tabeli ispod možete videti primere i predloge pristupa kojima se komunikacija
ovakvih tema može ublažiti i poboljšati.
Primer: Komuniciranje osetljivih pitanja

Pristupi koji mogu poboljšati i olakšati kommunikaciju osetljivih pitanja sa javnošću:
• Pre svega, važno je otvoreno komunicirati informacije, prezentujući u potpunosti situaciju i

sve povezane informacije;
• Važno je razumeti obrazloženje negodujuće javnosti i odbijanja kod određenih grupa ili
pojedinaca;
• Analiziranje njihovih pozicija i pronalaženje načina da se eliminišu sumnje - idealno je tražiti
situaciju u kojoj svi dobijaju;
• U nekim slučajevima se može ponuditi i neka vrsta kompenzacije;
• Direktno komuniciranje sa zainteresovanim grupama ili pojedincima pre javnog objavljivanja
informacija kako bi se osiguralo da su zainteresovani prethodno obavešteni i kako bi se
osigurali da će njihova pozicija i mišljenje biti uvaženi i razmatrani na najvišem mogućem nivou;

• U slučaju kontinuiranog protivljenja, naročito u slučajevima kada su diskriminaciona praksa

i pristup očigledni, komunikacione poruke mogu koristiti argumente protiv diskriminacije (na
primer, navođenje pravnih akata koji sprečavaju otvorenu diskriminaciju različitih grupa i sl.)
3.8 Korišćenje fotografija i video materijala

Fotografije i video materijali pružaju najefikasniji alat za prenos poruka komunikacije i vidljivosti
ciljnoj publici. Nijedna pisana poruka ne može opisati aktivnosti i rezultate efikasnije od
fotografije ili video materijala. Posebno kada prate logiku promovisanja promene, ovi materijali
mogu uspešno pokazati promenu i napredak između početnog stanja i krajnjih rezultata projekta.
Poređenje oba vremenska perioda savršeno pokazuje dostignuća projekta.
Stoga se korisnicima grantova preporučuje da snime početnu situaciju (stanje stvari) putem
fotografija ili video zapisa. Kako projekat napreduje, aktivnosti se takođe mogu beležiti. Slika
/ video prezentacija konačnih rezultata na najbolji način pokazuje svrhu projekta.
U slučaju snimanja video materijala, on se može efikasno montirati u vidu promotivnog snimka
projekta na kraju implementacije. Prilikom pravljenja video prezentacije, potrebno je istaći
značaj koji je grant dobijen od strane Evropske unije ima za rešavanje problema na lokalu kojim se
vaš projekat bavi i na koji način je usled dobijenih bespovratnih sredstava situacija unapređena.
Slike i video materijali mogu se istovremeno koristiti kao veoma efikasan alat za dokazivanje
realizacije aktivnosti i postizanju rezultata. Više detalja vezanih za dokumentarne dokaze dat je
u tački 6. Primer dobrog videa koji promoviše socijalnu promenu u socijalno marginalizovanim
zajednicama možete pogledati ovde: https://youtu.be/X06MChqft_s .
Primer: Slike promene – Obuka teže zapošljivih kategorija korisnika
Početno stanje Slika rezultata

Primer: Slike promene 2 – Adaptacija Doma za stara lica
Početno stanje Slika rezultata
Prilikom pripreme fotografskog i video materijala korisnici grantova trebaju biti upoznati sa
potrebnim zakonskim procedurama i mogućim ograničenjima. Pravila o autorskim pravima
treba uzeti u obzir prilikom predstavljanja takvih materijala. U slučajevima kada fotografije ili
video materijali sadrže slike ljudi, treba posvetiti posebnu pažnju. U principu treba dobiti
odobrenje i saglasnost osoba koje se pojavljuju na fotografijama. Posebno prilikom pravljenja
fotografija ili video snimaka dece i osoba kojima je potrebno starateljstvo neophodno je dobiti
saglasnost roditelja ili drugih pravnih zastupnika. Ukoliko takve saglasnosti nema, njihova
lica i identitet moraju biti zaštićeni.
Primer: Zaštita identiteta u nedostatku saglasnosti roditelja ili staratelja

Prilikom izrade videa, potrebno je na kraju ili na početku video prezentacije postaviti izjavu o
ograničenju odgovornosti (na engleskom disclaimer).
Primer: Izjava o ograničenju odgovornosti

Engleski: The information and views set out in this video are those of the author and do not
necessarily reflect the official opinion of the European Union. Neither the European Union institutions
and bodies nor any person acting on their behalf may be held responsible for the use which may
be made of the information contained therein.
Srpski: Informacije i stavovi navedeni u ovom videu su stajališta autora i ne odražavaju nužno
zvanično mišljenje Evropske unije. Ni Evropska unija, ni njene institucije i tela niti bilo koje lice koje
deluje u njihovo ime ne mogu biti odgovorni za korištenje informacija sadržanih u njemu.

4 Pristup komunikaciji
i vidljivosti
4.1 Kanali komunikacije
Korisnici grantova imaju niz mogućnosti za promociju svojih projektnih aktivnosti i rezultata
na najefikasniji način. U zavisnosti od vrste i metodologije projekta koji se finansira iz grant
šeme, ciljeva, obima aktivnosti komunikacije i vidljivosti, te budžeta predviđenog za ovaj
segment, korisnici grantova mogu da koriste neke od sledećih kanala komunikacije:
• Reklame i objave u medijima. Ove reklame uključuju elektronske medije (TV, radio) i štampane
medije. Komunikacija putem medija u principu ima najširi opseg publike. Istovremeno,
troškovi mogu biti značajni kada se razmatraju plaćene reklame u nacionalnim medijima.
Objave u medijima imaju širi opseg, ali istovremeno važno ograničenje, jer se može preneti
samo manji broj informacija. Preporuka: Korisnici grantova mogu koristiti mogućnost
neplaćene promocije. Mediji su u principu zainteresovani za takve objave u slučajevima
vezanim za EU i sektorima koji su prepoznati kao važni iz celokupne društvene perspektive.
Posebno lokalni i regionalni mediji su uvek zainteresovani za zanimljive i aktuelne vesti iz
regiona i lokalnog nivoa. Stoga ove mogućnosti treba koristiti na najbolji mogući način.
Primer: Medijska objava

• Veb stranica, društvene mreže. Korisnici grantova mogu postaviti veb stranicu projekta ili
kreirati poseban deo posvećen projektu na postojećim veb stranicama (na primer, veb
stranica opštine). Veb stranica nudi mogućnosti za široku promociju i istovremeno omogućava
prezentaciju detaljnijih informacija (više informacija nego u slučaju reklama u medijima).
Moguća je i promocija razvoja projekta i trenutnog statusa. Društveni mediji kao što su
Facebook, Instagram ili slično, pružaju dobre mogućnosti prezentacije ažuriranih informacija.
Možete otvoriti novi namenski profil na društvenim mrežama ili pak možete koristiti profile
vaše institucije/organizacije sa specifičnim odeljkom o projektu. Veb stranice i društvene
mreže su finansijski isplativije, jer zahtevaju znatno manje resursa nego klasične medijske
objave. Korisnici grantova bi trebalo u svakom slučaju da imaju u vidu da je takva vrsta
promocije pogodnija za specifične (mlađe) ciljne grupe. Preporuka: Korisnici grantova treba da
budu svesni da društvene mreže predstavljaju određenu pretnju kada se radi o potencijalnim
prigovorima. Naime, društvene mreže predstavljaju idealnu platformu koju mogu zloupotrebiti
druge osoba i organizacija koje žele da pokrenu negativne ili konfliktne informacije. Stoga
posebnu pažnju treba posvetiti upravljanju ovim alatima. Administrator treba da bude
osoba koja je dobro upoznata sa temom i sposobna za koherentno upravljanje argumentima.
Korisnici grantova takođe treba da imaju u vidu da prilikom korištenja društvenih mreža
treba osigurati redovna ažuriranja informacija. Ukoliko se odlučite za korišćenje društvenih
mreža, možete primeniti široki opseg alata za prezentaciju i povećanje vidljivosti. Možete
izabrati hashtag (reč ili poruku koja se piše zajedno i ispred koje stoji znak # , na primer
#SocijalnaZastita). Upotrebom hashtagova, povećavate vidljivost svojih objava čak i za osobe
koje ne prate vašu stranicu, ali su zainteresovane za temu kojom se bavite. Takođe, na većini
društvenih mreža umesto slike zaglavlja možete postaviti kratki video koji skreće pažnju na
aktuelnu akciju koju trenutno realizacijete ili na ukupni projekat. Prilikom administriranja
stranica na društvenim mrežama, važno je da imate dobru i pravovremenu komunikaciju sa
svojim pratiocima.
Primer: Video umesto slike zaglavlja Primer:

Ažurna i konstruktivna
komunikacija

• Štampani materijali. Pre donošenja odluke o štampanju letka ili brošure mora biti jasno šta
se njime želi postići. Praksa je pokazala da u ima puno materijala za koji nije jasno koja mu
je svrha jer ne komunicira dobro ni sa svojom ciljnom grupom, ni sa širom zajednicom. U
tom smislu, treba prvo promisliti kome je taj materijal namenjen, kako će se distribuirati i
kakva efekat treba da proizvede. Štampani materijali se mogu distribuirati direktno široj
javnosti ili uskim ciljnim grupama. Materijali mogu sadržati fokusirane informacije o projektu
ili porukama koje korisnici grantova pokušavaju da prenesu. Mogu se razviti različiti tipovi
štampanih materijala, od jednostavnih brošura do razrađenih publikacija. Preporuka: Prilikom
dizajniranja štampanog materijala vodite računa da na jasan i koncizan način izrazite vaše
ključne poruke. Izbegavajte pretrpavanje materijala tekstom i pokušajte da on bude što
čitljiviji. Pravilo je da rečenice i pasusi ne prelaze na drugu stranu letka - jednu misao treba
završiti na jednoj istoj strani. Sav štampani materijal mora da sadrži i izjavu o ograničenju
odgovornosti (navedeno u tački 3.8). Takođe, potrebno je navesti i opštu informaciju o
grant šemi, donatoru i instituciji koja sprovodi projekat (navedeno u tački 5.5). Na kraju, ne
treba zaboraviti da na ostavite svoje kontakt informacije, jer je pored obaveštenja o tome
šta radite, ključno da kroz ovu vrstu komunikacije stupite u kontakt sa svojom ciljnom grupom i
širom zainteresovanom javnošću.
Primer: Štampani materijali - letak

Primer: Poster i priručnik
• Baner. U slučaju kada se u okviru projekta planiraju brojni javni događaji (uključujući obuke),
korisnicima grantova se preporučuje da izrade i štampaju promotivne banere. Preporuka:
Za promotivne banere je važno da imaju neku poruku i/ili fotografiju, kako bi im se povećala
vidljivost i atraktivnost. Takođe, zvaničan naziv projekta, ukoliko je predug ili pun stručnih
izraza nerazumljivih široj javnosti, možete prilagoditi u promotivne svrhe. Prilikom dizajniranja
banera, važno je da tekst i/ili glavna poruka budu vidljivi i sa veće udaljenosti (na primer, za
osobe koje sede ispred njega na događaju). Veoma je važno da promotivni baner istaknete
na svim vrstama događaja, obukama, skupovima i sl. Takođe, prilikom pravljenja fotografija
i video materijala, potrebno je da i baner bude u njima i da bude vidljiv.

Primer: Baner
• Direktni kontakti. Direktni kontakti su pogodan način komunikacije kada su ciljane manje
i uže grupe. Direktni kontakti su efikasan način komunikacije sa ključnim stručnjacima u
oblasti delovanja i predstavnicima korisnika. Ova vrsta komunikacije ima ograničenje da se
u određeno vreme može kontaktirati samo ograničenim brojem osoba. Preporuka: Direktni
kontakti trebaju biti zasnovani na konzistentnoj pripremnoj fazi, gde se poruke za komunikaciju
moraju pažljivo planirati. Važno je da komunikacija i vidljivost kroz lične kontakte jasno
imaju fokus i objektivnost.
Primer: Promotivni materijal

• Događaji. U slučaju kada se određena grupa publike usmerava, događaji mogu biti veoma
uspešni i relativno ekonomičniji način komunikacije. Kada planirate događaje, korisnici
grantova treba da budu upoznati sa različitim nivoima i vrstama događaja, od velikih događaja
promocije (kao što su konferencije otvaranje ili završetka projekta) do više fokusiranih
događaja namenjenih užim grupama (npr. obuke). Treba primeniti pažljivo i dosledno
planiranje događaja (imajući u vidu jasan cilj komunikacije i napore vidljivosti) kako bi se
povećala efikasnost i dostignuća poruka. Preporuka: Ekspert za vidljivost i komunikaciju
NIRAS-a treba da bude obavešten najmanje 3-4 nedelje pre događaja. Svi materijali
vidljivosti, kao i saopštenja za štampu, moraju biti unapred pripremljeni i konsultovani sa
tehničkom podrškom NIRAS kako bi bili spremni za distribuiranje medijima. Koristan alat
koji vam može olakšati pripremu i održavanje događaja je check lista – odnosno, spisak
stvari koje obavezno morate obezbediti pre početka događaja (projektor, platno, mikrofoni,
materijali za rad, najave i poziv na događaj itd.) i koje štiklirate po pribavljanju. Dobra
priprema događaja znači i obezbeđivanje vidljivosti i na samom događaju – potrebno je
voditi računa da budu postavljene zastave i baneri donatora, kao i institucija/organizacija
koje sprovode projekat. Takođe, tokom obraćanja na događaju, potrebno je spomenuti
kontekst u kojem projekat funkcioniše (u smislu pomoći koja je dobijena od Evropske unije
i šta to konkretno znači za projekat, organizaciju koja ga sprovodi, kao i za krajnje korisnike
i širu zajednicu). Predstavnike NIRAS-a, ministarstva, CFCU-a i DEU možete pozvati na
događaje, a posebno je potrebno da se svi događaji unapred prijave ekspertu za vidljivost
NIRAS-a. Takođe, za obezbeđivanje prisustva visokih zvanica potrebno je unapred pripremiti
nacrt dnevnog reda događaja, kako bi nadležne službe mogle na vreme da odrede koga
mogu poslati. Po završetku događaja, šalje se saopštenje o održanom skupu medijima i
zainteresovanim stranama, a ono bi trebalo da bude obogaćeno i fotografijama, video
prilozima i drugim promotivnim materijalom koji se tica događaja. Ove materijale, kao i
saopštenje i press clipping iz medija je potrebno poslati i NIRAS-u, kako bi tehnička pomoć
vršila dalju promociju i diseminaciju informacija o projektu i o grant šemi.

5 Specifični materijali i
intervencije -
korištenje referenci
5.1 Saopštenja za medije, publikacije, intervjui
Sve medijske najave, publikacije u medijima, intervjui ili slično moraju da uključe sledeće
informacije:
• „Projekat finansira Evropska unija”
• „Program sprovodi Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja”
• „Projekat je deo grant šeme Razvoj efikasnih usluga u zajednicama u oblasti obrazovanja i
socijalne zaštite na lokalnom nivou”
Ovo jednako važi i za sve konferencije za štampu i saopštenja za javnost.
5.2 Štampani materijali

Svi štampani materijali proizvedeni iz projekta, uključujući interne dokumente kao što su
izveštaji, analize itd., moraju sadržavati obavezno sledeće informacije:
• U gornjem desnom uglu EU zastava i tekst ispod: “Projekat finansira Evropska unija”
• U gornjem levom uglu grb Republike Srbije i tekst ispod: “Republika Srbija, Ministarstvo
rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja”
• Na vrhu u sredini: Naziv projekta granta
• Logo i reference korisničke organizacije (opština, organizacija civilnog društva ili drugi
korisnici) može se dodati na dnu stranice.
Gore navedeno važi i u slučaju pripreme promotivnih banera. U ovom slučaju logo projekta ili
relevantna slika bi mogla da se stavi u centar banera.

Primer: Memorandum
5.3 Promotivne i komemorativne table
U slučaju infrastrukturnih projekata, zgrade će biti obeležene tablama koje opisuju akciju.
Ovde razlikujemo 2 vrste tabli – promotivne koje promovišu grant koji je omogućila ovu
akciju i koje stoje ispred objekta u toku izvođenja radova, i komemorativne koje će biti
postavljene na objekat nakon završetka radova. Table treba da budu jasno vidljive da bi svi
bili u prilici da čitaju i razumeju prirodu akcije. I promotivne i komemorativne table jasno
pokazuju sledeće informacije:
• U gornjem desnom uglu EU zastava

• U gornjem levom uglu zastava Republike Srbije
• Tekst ispod (normalno u centru): “Projekat finansira Evropska unija”
• Ispod ovoga može se dodati tekst: ‘’ Projekat se primenjuje (ime glavnog korisnika projekta
- tj. vaše organizacije) ‘’
• U dnu levo: srpski grb i tekst ispod: “ Republika Srbija, Ministarstvo za rad, zapošljavanje,
boračka i socijalna pitanja ‘’
• Logo i reference korisničke organizacije (opština, organizacija građanskog društva ili drugi
korisnici) mogu se dodati na dnu pored grba Srbije.
• Ostale informacije o građevini predstavljene su na posebnoj tabli, ukoliko je to primenljivo.

Primer: Komemorativna tabla Primer: Promotivna tabla
Dimenzije: Promotivne table bi trebalo da su istih dimenzija kao i građivinska tabla (pored
koje bi trebalo i da stoji). Ukoliko je građevinska tabla prevelika, onda se primenjuje univerzalno
pravilo 1,70m x 1,50 m i postavlja se na visini od 2,2 m. Komemorativne table mogu biti formata
A3, A4 ili A5, u skladu sa veličinom objekta.
Materijal: Table treba izrađivati od čvršćeg, postojanijeg materijala.
Položaj: Promotivne table treba da budu okrenute ka ulici, obično uz građevinsku tablu, na
visini od 2,2 m. Komemorativne table bi trebalo da stoje na vidnom mestu na objektu, obično
pored ulaznih vrata u objekat.
Isti dizajn i primer se odnose i na nalepnice (za vozila, opremu i materijale). Ne postoji propisana
veličina nalepnica, ali one bi trebalo da budu usklađenje sa veličinimo objekta i da budu jasno
vidljive. Treba izbegavati previše praznog prostora na nalepnici – ukoliko nema puno teksta,
možete da uvećate font informacije. Nalepnice na vozilima treba da stoje i na levim i na desnim
vratima. Pored ovih nalepnica, možete dodati i posebnu nalepnicu sa vašim logoom i
kontaktom vaše organizacije, ukoliko to želite, ali treba izbegavati prenatrpanost i efekat
«reklamnog vozila».
Opšta preporuka: Uvek je dobro navesti šta je konkretno finansirano – na primer: Adaptaciju
Doma za stara lica je finansirala Evropska unija ili Opremanje učionice za decu sa posebnim
potrebama je finanisirala Evropska unija.

Primer: Nalepnica za opremu
5.4 Veb stranice i društveni mediji
Veb stranice i prezentacije društvenih medija treba da poštuju osnovna pravila za štampane
materijale:
• U gornjem desnom uglu EU zastave i tekst ispod: “Akciju je finansirala Evropska unija”
• U gornjem levom uglu grb Republike Srbije i tekst ispod: “ Republika Srbija, Ministarstvo za
rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja”
Veb stranice i stranice društvenih medija će prikazivati informacije o program, kao i korisničkom
ministarstvu i uključenim vladinim kancelarijama.
Veb stranica pruža poveznice sa drugim relevantnim programima, inicijativama i institucijama.

Kao minimalne veze sa CFCU veb-sajtom, treba obezbediti linkove ka EUD i veb stranici
odgovornog ministarstva.
Kao i u slučaju drugih kanala komunikacije, potrebno je na dnu veb stranice postaviti izjavu o
ograničenju odgvornosti (navedeno u tački 3.8).

Primer: Početna stranica veb sajta

5.5 Događaji
Prezentacije na događajima (moguće u uvodnom delu) treba jasno da predstave finansiranje

od strane EU. Pored toga treba navesti naziv programa i naziv nadležnog ministarstva (detalji
u tački 5.1).
Vizuelni aspekti na događajima treba da sadrže sledeće:

• Prikaz zastave EU i Srbije na vidljivom mestu u prostoriji (u slučaju velikih zastava na zadnjem
delu ili na zadnjoj strani panela, u slučaju manjih zastavica na panelu)
• Prikaz promotivnog banera ako je dostupan.
Sve prezentacije na događajima treba da prate preporuke za štampane materijale.
Saopštenja za štampu i konferencije za štampu mogu se objaviti / organizovati kao prateća

mera za glavne događaje.
• Saopštenje za štampu bi trebalo da pruži novinarima detaljne i fokusirane podatke o
projektu. Treba jasno da ukažu na svrhu projekta, grupe kojima je namenjen, pregled aktivnosti
i rezultata. Uobičajeno se navodi iznos sredstava koje su EU i Republika Srbija uložile.
Saopštenja za štampu treba da prikazuju precizne i fokusirane informacije koje se lako prenose
u novinarskim objavama i medijima. Treba imati u vidu osnovni interes ciljane javnosti. U
tehničkom smislu, u saopštenju za štampu bi se na početku navelo vreme objavljivanja (na
primer tekst “za neposredno objavljivanje”) i kontakt osoba za dodatne informacije na kraju.
Treba poštovati osnovna pravila za pisane materijale (tačka 5.2.). Svaki javni oglas i saopštenje
za štampu sadrže standardizovane informacije vezane za celokupnu šemu grantova.
Standardni tekst koji će se koristiti je naveden u donjem primeru.
(PRIMER CELOG SAOPŠTENJA - Annex)
Primer: Standarni tekst koji informiše o grant šemi

Projekat se sprovodi u okviru grant šeme „Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja
i socijalne zaštite na lokalnom nivou“. Ova grant šema sa budžetom od 5,5 miliona evra, finansira
projektne aktivnosti 30 korisnika grantova i obuhvata lokalne samouprave, organizacije civilnog
društva, kao i relevantne institucije na lokalu.
Konferencija za štampu bi trebalo da omogući novinarima da postavljaju dodatna pitanja u

vezi sa projektom ili inicijativom. Po pravilu, voditelj konferencije na početku predstavlja
osnovne informacije o projektu (slično onima predstavljenim u saopštenju za štampu). Na

panel su obično prisutne ključne osobe iz projektnog tima i eventualni gosti. Glavni izazov
konferencije za štampu je zadržavanje fokusa na pitanja projekta / programa. Novinari imaju
tendenciju da gostima na visokom nivou postavljaju pitanja izvan konteksta same teme
konferencije.
Primer: Ceremonija otvaranja i završna konferencija

U slučaju uređenja prostora ili preuređivanja terena (npr. igrališta, sportski tereni, i sl.),
ceremonije otvaranja predstavljaju idealnu priliku za vidljivost i promociju projekta, sektora i
donatora. Unapređenje uslova života i rada pokazuju pozitivnu promenu jasne i vidljive namene.
Unapređena infrastruktura ili opremljeni objekti predstavljaju dobru „priliku za fotografisanje”.
U vezi sa prikazivanjem poboljšane situacije za ciljne grupe, takvi elementi pružaju važnu priliku
za komunikaciju i vidljivost.
U slučaju ovakvih, ali i drugih vrsta projekata, završne konferencije predstavljaju dobru priliku
za predstavljanje konačnih rezultata i dostignuća projekta. Idealno u kombinaciji sa foto ili video
prezentacijama, takve konferencije mogu pokazati nadogradnju sa početne tačke (tačke
izazova) do nivoa poboljšanja ostvarenog u projektu. Završne konferencije mogu uspostaviti
mogućnosti za održivost akcije i daljih napora u sektoru.
I ceremonije otvaranja i završne konferencije imaju viši profil i jaču vidljivost ako učestvuju
predstavnici institucija. U slučaju ovakvih događaja, neophodno je unapred pripremiti poziv i
agendu koje treba poslati NIRAS-ovom ekspertu za vidljivost koji će proslediti poziv nadležnim
ministarstvima i Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji.
Primer: Događaji


6 Monitoring vidljivosti
5 i promotivnih aspekta
5 od strane ugovorne
5 institucije
6.1 Komunikacija i planovi vidljivosti
Korisnici grantova su obavezni da pripreme Plan komunikacije i vidljivosti koji će predstaviti
sve aktivnosti promocije i vidljivosti predviđene u okviru projekta koji se finansira iz grantova.
Obrazac plana može biti vaš, može biti obrazac koji ste dobili od tehničke pomoći (NIRAS) ili
ugovorne strane (CFCU), a možete se poslužiti i obrascem koji je predstavljen na ovde:
https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/communication-and-visibiliti-plan-
template-20170109_en_0.pdf
Ovi elementi su, po pravilu, deo svakog plana komunikacije i vidljivosti i trebalo bi da budu
predstavljeni na jasan i sveobuhvatan način:
• Ciljevi komunikacionih aktivnosti. Primeri:
- Da informišu javnost o prednostima koje projekat podstiče,
- Da promovišu značaj rešavanja izazova ugroženih grupa,
- Da postignu bolju vidljivost EU inicijative,
- Itd.
• Ciljne grupe. Primeri:

- Opšta javnost,
- Neposredni korisnici,
- Zainteresovane strane u socijalnom sektoru,
- Itd.

• Glavne aktivnosti u ovom segmentu. Primeri:

- Organizovanje promotivnih događaja,
- Direktna komunikacija,
- Promotivne kampanje u medijima,
- Itd.
• Komunikacioni alati. Primeri:

- Objave u medijima i reklame,
- Konferencije za štampu,
- Javne najave,
- Događaji,
- Elektronski / društveni mediji
- Itd.
• Indikatori. Da bi se omogućilo interno i eksterno praćenje aktivnosti komunikacije i

vidljivosti, potrebno je odrediti kvantifikovane indikatore. Primeri: broj osoba do kojih su
doprle informacije, broj osoba kod kojih je ostvareno povećanje osetljivost spram teme
projekta, broj učesnika na događajima, broj saopštenja za štampu, broj događanja, broj
poseta na veb stranici itd.
6.2 Dokazi o vidljivosti i promociji

Uzimajući u obzir važnost komunikacije i aktivnosti vidljivosti u okviru projekata finansiranih
iz grantova, korisnici grantova treba da uspostave jasan način registracije i dokumentovanja
takvih aktivnosti i njihovih rezultata. Dokumentacioni dokaz će se koristiti u svrhu izveštavanja.
Ugovorna institucija će proveravati ove elemente u izveštajima i tokom kontrola na licu
mesta. Sistematičnloa i kompletna dokumentaciona arhiva će pružiti jasne dokaze da se
o aktivnostima komunikacije i vidljivosti adekvatno izveštavalo. Treba voditi evidenciju o
sledećim dokumentacionim dokazima u vezi sa projektnim aktivnostima:
• Objave u medijima (Press clipping):

- Kopije objava u slučaju štampanih medija;
- Audio i video zapisi u slučaju elektronskih medija; alternativno, linkovi ka spoljnim izvorima
gde su materijali dostupni (na primer arhiva na veb stranici TV stanice);

• Veb stranice, društveni mediji:

- Fotografije / snimci ekrana (screen shoots) veb stranica;
- Izveštaji koji pokazuju broj poseta na veb stranicama;
• Događaji:
- Fotografije sa događaja;
- Liste prisutnih ili registracioni formulari;
• Štampane publikacije:
- Primerak kopije štampanih materijala koji se čuvaju u evidenciji;
- Izveštaj ili dokaz o broju kopija (faktura ili slično).

7 Dodaci
Dodatak 1 Podsetnik za organizovanje događaja
(Check list)
NAZIV DOGAĐAJA
MESTO I DATUM
Dan 1 Dan 2
Priprema
Lista registrovanih učesnika
Poziv
Agenda
Registracioni formular
Spisak pozvanih
Evaluacioni formulari
Vidljivost
Promotivni baner (Roll-up)
Kliriti za imena govornika
Značke sa imenima (Name tags)
Informacija na vratima (logo i agenda)
Fotografisanje događaja
Tehnika
Projektor
Platno
Produžni kabl
Kompjuter/Laptop
Flip chart (+stalak i papir)

Materijal za rad
Lepljiva traka
Selotejp
Markeri
Samolepljivi papirići (Post it)
Makaze
Blokčići
Olovke
Štampani materijal
Pauza
Kafa/čaj/voda/sok
Ketering
Napomene:
• Osigurati prisustvo osobe koja će sprovoditi verifikaciju učesnika i prikupljanje formulara;
• Obezbediti vidljivost projekta, grant šeme i donatora;
• Prezentacije i materijale predavača prikupiti minimum 3 radna dana pre samog događaja;
• Pripremljeni nalozi za isplatu putnih troškova (Travel log)
• Ukoliko se događaj održava van vaših prostorija, proveriti da li prostor koji se iznajmljuje
poseduje neophodnu tehniku i proveriti pristupačnost prostora za osobe sa inviliditetom;
• Izveštaj sa događaja;
• Skeniranje potpisanih lista učesnika;
• Skeniranje evaluacionih formulara.

Dodatak 2 Saopštenje
Beograd, 20. april 2018.

Vreme objave: Za neposrednu objavu
SAOPŠTENJE ZA MEDIJE
Početak procesa izrade Strategije socijalne zaštite 2019-2025.
U petak 20. aprila 2018. godine, u zgradi Narodne skupštine u Beogradu, održana je konferencija koja je
označila početak procesa izrade nove Strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji za period 2019-2025.
Skup su svečano otvorili svojim izlaganjima državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i
socijalnih pitanja gospodin Nenad Nerić, šef Odseka za pravosuđe, unutrašnje poslove i socijalnu inkluziju
Delegacije EU u Srbiji gospodin Nikola Bizel i predstavnik UN sistema u Srbiji gospodin Mišel Sen-Lo.
Pred preko stotinu stručnjaka iz oblasti socijalne politike, predstavnika udruženja pružalaca usluga i
korisnika usluga socijalne zaštite, te pred predstavnicima lokalnih samouprava i nadležnih ministarstava,
održana su tri panela i tri individualna izlaganja koja su na sistematičan način predstavila stanje i položaj
socijalne politike u Srbiji. Takođe, predstavljena je i dinamika konsultativnog procesa svih zainteresovanih
strana i izražena je spremnost da se novom Strategijom uvedu bolje i inovativnije usluge u oblasti socijalne
zaštite u Republici Srbiji. Usaglašeno je da će se kako nove politike, tako i Strategija donositi u skladu sa
evropskom praksom, u skladu sa evropskim integracijama naše zemlje, i izražena je zajedničko uverenje da
će tome doprineti i najavljeno otvoranje Poglavlje 19 u pregovorima sa EU koje se tiče socijalne politike.
Skup je u organizovan u okviru grant šeme „Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i
socijalne zaštite na lokalnom nivou“ koju finansira Evropska unija, a koju sprovodi sa Ministarstvom za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije uz tehničku podršku NIRAS konzorcijuma. Ova
grant šema sa budžetom od 5,5 miliona evra, finansira projektne aktivnosti 30 korisnika grantova i obuhvata
lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, kao i relevantne institucije na lokalu.
Kontakt osoba:
Aleksandar Obradović, ekspert za vidljivost u okviru Tima tehničke podrške
Email: aob@niras.com , telefon: +381 66 820 8012

Izjava o ograničenju odgovornosti:
Informacije i stavovi navedeni u ovom Vodiču su stajališta autora i ne odražavaju nužno zvanično
mišljenje Evropske unije. Ni Evropska unija, ni njene institucije i tela niti bilo koje lice koje deluje
u njihovo ime ne mogu biti odgovorni za korištenje informacija sadržanih u njemu.
A: Milovana Marinkovića 2,
11000 Beograd, Srbija
T: +381 66 820 8012
E: socialwelfare@niras.com
www.socialwelfare.rs

SWS Vodic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SWS Vodic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vodič za vidljivost

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Ove informacije moraju biti obezbeđene u kontaktima sa krajnjim korisnicima pomoći, u

2.2 Priručnik EU o komunikaciji i vidljivosti za

Pored Priručnika, šabloni posebnih materijala za vidljivost su dostupni na veb stranici:

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

2.3 Institucionalni okvir - kontaktne tačke

2.4 Segmenti podrške i konsultacije

• Predlozi za celokupan vizuelni identitet projekta (logotipi, obrazac promotivnih materijala,

Na osnovu plana komunikacije i vidljivosti koji su pripremili korisnici grantova, tehnička

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Tipologija projekata finansiranih iz grantova omogućava široke i jake mogućnosti za vidljivost

3.2 Vrste intervencije

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

3.3 Jezik komunikacije

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Posebnosti ciljnih grupa

Ciljna Grupa Interesi/Tipologija Komunikacioni kanali

3.5 Promovisanje promene

Intervencije koje prate principe upravljanja projektima uvek se zasnivaju na prethodno

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primeri promovisanja promene:

• Projekat podrške nezaposlenima/Socijalno preduzetništvo: «Stopa nezaposlenosti osoba

• Projekat socijalne podrške/Sprečavanje osipanja dece iz školskog sistema: «Svega 30%

• Projekti infrastukturne podrške/Rekonstrukcije/Adaptacije: «U ruralnim oblastima Srbije,

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Struktura poruka za promovisanja promene

Vrsta intervencije Početno stanje Napredak Finalno stanje

3.6 Ključne poruke

• Evropska unija. Komunikacijske poruke usmerene na promovisanje napora EU za rešavanje

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

• Korisnici grantova. Projekat se može koristiti za komuniciranje napora korisnika grantova za

3.7 Komunikacija osetljivih pitanja

Primer: Komuniciranje osetljivih pitanja

• Pre svega, važno je otvoreno komunicirati informacije, prezentujući u potpunosti situaciju i

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

• U slučaju kontinuiranog protivljenja, naročito u slučajevima kada su diskriminaciona praksa

3.8 Korišćenje fotografija i video materijala

Primer: Slike promene – Obuka teže zapošljivih kategorija korisnika

Početno stanje Slika rezultata

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Slike promene 2 – Adaptacija Doma za stara lica

Početno stanje Slika rezultata

Primer: Zaštita identiteta u nedostatku saglasnosti roditelja ili staratelja

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Izjava o ograničenju odgovornosti

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Medijska objava

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Video umesto slike zaglavlja Primer:

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Štampani materijali - letak

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Poster i priručnik

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Primer: Promotivni materijal

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS

Ovo jednako važi i za sve konferencije za štampu i saopštenja za javnost.

5.2 Štampani materijali

Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite - EuropeAid/135641/IH/SER/RS