Ccazuje se kao niz pokuéanih i fakticki izvedenih tumagenie ioja'se Tavnopravne smestaju jedno uz drugo i polazu pravo Aedokucen! rasvetljeni smisao dela. Ne postoji jasno ome- Ban favek identican predmet istrazivanja i njemu primeren fapor da ga se u kretanju saznanja sto jasnije prikaze u ber Jocrijel! Ronacnom napredovanyu cije bl dovrsenje znacilo i sosto sumanje predmeta. Predmet istrazivanja se konsti- {tue tek upravijanjem istradivackog interesa na nj. Pre toga. eae as naprosto nije. Zahvaljujuct urmu koji ga uotava, izd- Caja iz fedinatvene mase predanja u koju smo uronjent i pita, Sijemu on zadobija svoju egzistenciju, Pri tom ni samo pita- Gjelnile slobodno. +Povesno istrazivanje noseno je povesnim Kietanjem u kojem je sam 2ivot-* Mnogostruke povesne, kul- Linna'l jeritka, uslovijenost 1 subjeltivnost Covekovog bice oll nauke, w svom ideaino smisijenom obliku, hoée da. g& Sslobodi, uvek iznova ovde dolazi do re¢l T oazumevanje | njegov predmet nastaju i Zive u kretanju koje smo mi sami i nase sopstvena povest. Hermeneuticki Kerakter dela ogleda se u neiscrpnom povodu za tumaée- Kein ‘koji ono jeste. [deja metodshi utemeljene istine zame- Tluje se atvorenim nizom u kojem se svaii put iznova rekon- Ruse smisao umetni¢kog dela — ne da bi se autor razu- smo bolje nego on sam nego da bi se uopste nesto razumelo. Hasumevanje ponavija stvaralacki ¢in ali ne dosiovno, alti w Calin Jedino se tako moze reaktualizovati | na plodan nacin {skoristitt odredena tradicija. ‘Kako jo onda moguce govoriti o povesti unutar duhovno nauthog snanja kada ne postojl stabiino 1 jedinstveno vide- ‘ie prosiosti? | uze, da li povest knjizevnosti kao izdvojena i Seniostelna diseiplina moze 0 kn)izevnosti uopate i8ta reti So br zadobilo dignitet znanja? =Ljudi imaju u svim vreme- ima samo jednu naultu, a ona zahteva neumoran napor da Se znanje umrlih uskladi sa znanjem zivih; razume se, 2ive posecule njihova proslost, nametnuta vremenom kao dimen- Bijom njihovog zivota | istrazivanja<* TKada se pokaze da osim povesti kniitevnosti postoji su- stinska povezanost povesti i knjizevnost_(parafraziram Barto) stavibe, da je knyizevnost, kako u svom nastanku, tako Pu svojo) recepoiji, bitno povesna, povest knjizevnosti nemi- hovno postaje hronologija. Povest koja. zanemaruje sopst- venu poveanost(a aamo kag takva, moze postojati registrule Jeding fakticki sled i spollasnje odlike koje dopustaju svrsta- Yanje. Knjizevnost se sopstveno} povesti pokazuje samo insti- tuclonalizovanom stranom i ova se moze kretati 1 postojati Samo u medijumu opstostiSvako dublje zahvatanje u indivi. Guslnost umetnickog dela onemogucuje njen zadatak. Bit metnosti se uprave i sastoji u tome da se protiv tipiziranju f'svrstavanju, Svako vreme, vodeno sopstvenim saznajnim Jnteresom, iznova stvara sve} predmet i piSe novu povest. ‘Mada’ je povest. knjizevnosti disciplinarno, problema tiena Kao jednom uspostavijena dijagnoza o sledu, znacenju {'Shacaje umetai¢kih dela koja vrednujuci sudi o proslosti, pak je uvek | zadata kao razumevanje sopstvenog porekie Ninoggznatnost umetnosti koja se ne daje jednom tumate- ju omogucufe | zahteva da se povest iznova pige. To, doduse, Tipiicire elasticnost 1 pomerljivost njenth osnovnih po Ingva Ko} poput, recimo, modernost, aktualnostt, klasicnog i ticuse kao sredstva razmestanja | procenjivania koje ona ‘Sral Nfihov se sadrza] ne moze odrediti na nepromeniiiv na- ‘Gn kao Sto se ni Istinitost | objektivnost tumagenja ne mogu Cdmeriti nekim jedinsivenim i nepromenijivim kriteriiu- sions U svakom of niih zvuci intelektuaina i emotivna uslov- Jlonost, jezik 1 Konacno, nelzbezni egzistencijalni angazman aerahucog odn. tumacsceg subjekta. Saznanle je uvek raz. Tiovanje, Ovo neupadijivo ali nesaviadivo ograni¢avanie JRudskog saznanja, delanja i misljenja moze se odrediti u naj- Uitem soislu, na razlicitim nivoima apstrakcije i sa nejedna- iim spekulativnim zarom, kao duh vremena, transcenden- fain Bevit, kao epistemoloske moguenost koje propisuju Ublove lgrenice saznanja jecne clvilizacile, odnosno kao nui- was prigadanja jedno| epistem, all, svakako 1 pojadinaéno, nada ne | iste} mer! presudno, kao osobiti nacin usvajanis. Tprenanie ovog omednnog dahownog podrueie kojem sino roden! ‘Sirah od relativizma, od prevelike gipkosti 1 nesigurno- porizmih pomova koji obieno prati ovo misijenje da se Srimirijedino svagdaénjim uracunavanjem povesnosti Co- Pokovog bice ts 1 svin njegovih ispoljenja. Gublienje uporista, (rapsolutnom smisiu ne znaél njegovo gubljenje u svakom Snisiu, Ono se svaki put ponovo zadobije | u datom trenuthu feste apsolutno barem u svom dejsivu, mada ne iu saz. ajo kritiGko} refleksif Alsager Gain lore 1 ke o Cove eee Salta 2. Ament” Siete wurbaniacii hermenowtik,Flezofeka ieraivani, ‘yayina tr to 2 Gaon ta ‘882 polja Covek uw moderninnau- vidakovic, moderniji od vuka... sava damjanov Polemika, izmedu Vuka Karadzi¢a i Milovana Vidako- viéa, jedna od najpoznatijin u srpsko} knjizevnosti, spada u Krug tema koje je naga knjizevna istoriografija jos odavno, tba legled uspesno { definitivno, obradila. Naime, akterima je tokom vremena jasno odredeno mesto u vrednosnoj hijerar- hifi nage literarne tradicije, shodno emu je promisijana 1 olemika o Kojo} je ret: u danasnjoj nauci o srpsko) knjizev- ost! vise uopste ne postoji sumnja o tome ko je izasao kao Spobednikc« @ io kao »pobedenie, ko je branio prave a ko po- Gretne, prevazidene stavove, Cije je poglede i koncepcije po- fonji knjizevni razvo) potvrdio a cije porekao, Po to} oficijal- no} verzijl, prica o polemici izmedu Vuka | Vidakovica iz gleda otprilike ovako: Vuk se, sasvim opravdano, okomio Bre svega na jezicku praksu Milovana Vidakovica, koji je 7 | Tinea Fegrrbiny, koristio slavenoserbski (a ne narodni) jezik — dakle, pred- i isto tako, su tradicionains, pa'l anahroni, njegovi romani | sa cisto lite Parnog stanovisia, kao Sto im i kvalitet, uostalom nije na ne- ko} zavidno} visini, tako da je i tu u svojoj kritici Vuk i8a0 pot- puno ispravnom linijom. $ druge strane, u tom kontekstu Sdgovorima | argumentima samog Vidakovica nije pokla- jana znatnija paznja. Medutim, ako se stvari osmotre svestranije i kompleks- ko se Vulkovi 1 Vidakovicevi polemicki tekstovi i8¢i- ajul iznova, pre svega izvorno, neposredno (a ne pod pritis- Kom nasledenih, ofieijalnih tumacenja I slepog verovanja u niib} | nepristrasno (nepristrasno u odnosu na Vukovu veli- nu i znaéaj ali | oslobodeno od vukovske dogme, i te kako prisutne u nas, dogme koja apsolutizuje vrednost i vaznost Svakog Uditellevog stava), te ako se, najzad, éitavo} polemici pristupi sa stanovista samih knjizevnih koacepcija | poetic ‘Kit nadela za koja. su se zalagall glavni akteri (a ne samo sa Stanoviste Vukovih reformatorskih nastojanja iw global- fom kontekstu njegove borbe protivnicima iz »tabora kon- zorvativaca} 4 tom slucaju Ce priéa o kojo} je ree izgledati Umnogome drugacije. Uputimo se, dakle, opisanim pravcem, praveem koji, dakako, podrazumeva i neka do sada uglav- hom zaobilazena pitanja: kako bi se iz perspektive danaénje Knjidevnosti mogii oceniti stavov! glavnih aktera ove pole- mike, éija posticka nacela — ovakva kakva su izlozena u Samim polemickim tekstovime — mozemo zaista sagledati kkao biiza savremenom literarnom iskustvu i moderno} kn}i- Zevno-umeinieko} svesti, Koja je od ponudenth koncepcija Iiterarnija, relevantnija 8 esteuske tacke gledista, intenciv- Jcae okrenwa samo] Umernest odnosno ko fe odaktera.po- ree da je dak sli cago. i vu. all Okrenat ert Rebovnog kao Umetmié Kova Krk unk oe a a trace ‘od th Kogritditsl ova ireypravo pod nasiovom Olgovor na kritiéesku re- odgovors, jen Jp iste, 1015. godine. takode w -Novinama ° Serene for 280250) at Je = 2a ref od Vlkovog tek sent caro ctor fg 11s-Yuk Marggue Sa = bata aug ZanIM eT a Di (ve. uy enblngktan polemic sakes 0°52) Rocenziiom Karadtié jie zapuatt da tadasn urednik =Novina serbakin« Dimiiriie u.sNgrinama Berek (or 2 (oblavien 1810 made Je Pee eae ood ican opravda to 810 Je Hecenzija ne ovo paved 2a taj kriticki osvrt predstavijalo 1 Vidakovi- Usamljenog junosu izasia nepotpisana: najavijujucl u br. 233 Fra No erik (oblajeno 1614.4 Tee a es Sane. anon hnaglagava da je sam autor Reoen- Fe te rete chum) anak wea 7 eS nai ‘aponiman | ova neprijatny éinjenicu BOON DV OE de erin plsac,iznosl svoje poglede © Pravoe © oe, Omnajuverijvijim argumentom da je to ~obiéno na ont Wnjizevnom jeziku, wwrdeci kao ni jedan postoject Pravor svakog recenzenta} Inace, u svom Otgovoru Vidako- SEpEKOM Keerrcting ist | pravian da bi se Sam po sel Pane ge il ponatija stavove o Knjizevnom jeaila hole je anit mie devel on jes (eto, po som, 9, 2nedl 42. Luby uivizacle rimjdaniy 0 serboory Jock pe mogeo uzell 28 Malem jeziku slavensicom. nego da se ko)” hay iivizacie 1 dogradnje narodnog jezika ne osnov Erbe pi aro ei doe naroan ark go Ie EO insistira I'nadva nova, vrlo kerakter!- Ze en mora, formicvgr ghodno bogate) razwiene) 3. AnS Tero ke kao prvo, on so protivi svakom purizmy Yer igpravjtl dopuniayat Soon Esa (pel) cer ae ee ea on Yoviku, kojem treba pristupiti sa 8 Yen PhO) (ade a ee iora Voamionog ji NOT Ae ee ot pond I ivaltan Rrjieval ire oxo igticucl da 2a sada ostavila po strani kajizevn svojstva [ao drugo, Vidakovie posebno istice da stare (~slavenske«) ibe eeu 9 oa aie da wonsiatue Kako |pa SON, {os etrakelje upotrebljava. izmedu ostalog i zato $10 tom planu delo ima mnogo né ‘ka, Osnovne zamerke $028 injega oni mnogo lepéi; ocito je, dakle, da nas romansi- tom play dee nog? cose ae upravo na Visakow. S nl ehucl 9 ovo) problematic, interizvnu pani BO Cevu »sldvenizacijus; kao i na koriscenje jezika kojim se *U ‘Klanja njenom ‘stilsko-estetskom aspektu, za raziiku od Vuka Gera sldvenizacthis Kaa | Meno gto po Vary susista o@u- KOO I dg a Tingvisticko-gramariéka dimenzija, Ovo dara od Cistote narodog jezika i rezultuje praksom koja em eee Cees pt Fe Ie peony. jega neprihvatljiva, krajnje wilna i ybatr i- 808 peg aa nee oS ic » thee thvatijiva, Kajnje nepravil cee po drugi put odgovara na Vukovu Recenziju iz 1815. Ironizi- Po dru aeun svezimenog bratae i njegovih recenzentskih rajuel ne Fesrajudl. Pismenicu Yuka St. Karadzica koju mu savela. ismmpvale preporucuje -kao da ju Je on sam sotinios, Jeeesionik pocivajucl se ovoga puta i na autoritet Cuvenog zen Ne“Dobrovskog, Koji ea je podreao po tom pitanja. On see eo da se jedan od mnogobrojnih suvremenih stpskib wie heave ustolich kao iejizewni jezik, all nije nize -slaven- Saar ojeg se ipake — kao od razvijenog \ vec usavréenog se tigmnog ieaika — ne treba po svaku cenu otudivatis pe tee etba izabrati neki sredn)i put izmedu -slavenskog- 1 nie og srpskog jezika, STILUS MEDIUS 0 kojem pebvalin overt Bobrovsi : koi bl predsiavlian gpst knit: povalezie Srba, nasuprot lokainom dijalektu jedne regi. Mieantim, Vidakovie se ne zaustavlja na ovom nivou ra- Medutim go ide dalie i tznost neku vrstu krunskog argu Sra eeelasava da jo natin pisanja Kakav mu preporu- Zujeanonimani recenzent njegovom »vkusu protivan, ali Se {ule ezmeno distancira | od mogucnosti uspostavliana \stovretna tom planv, trazeci da se svako svodi po svojemu core Ja kraju, on se obraca Citaocima Kao jedinim pra- yusus, Pe ma pitajuel ib da hi sslavenizmi« oduzimaju njego- Von slogu: (sila) sladost- { -blagomlasije« ‘Ovim Vidakovicevimn tekstom je u stvari druga faza,pole- mike Vuke po svemu sudeci, nije tolike Kosnulo to sto je mike, yuanesl svoje romane, teziste (5 pravom) skrenuo ne au otestotska pitanja (uostalom, on i nije prevashodno vo- lo rata yom Sta je lense sta vibe odgovars caredencr? Z srrumunnadowti enolase) Puke fzgleda naj- Foee sar.nomes 0 cimghti 0 Wye Nierovectralo to slo Vidakovic ismeva i krittkuje nje- we wie 'Bomonicu 1 sto je slavisticki autoritet kakev je onda ESS'pobrovek podr2ao napadnutog romansijera. Stoga. on le Pe wula I8I7-u br. 5? sNovina srbskih« pocinje da objay- sleano, Vuk narodnogovorni ion trotira kao apsoluinn luje Drusu recenail shosey ry éo u nastaveima tzlaziti Coen ee rarer, kao iaeainu norm jezicke c- sve do 22 avEust ae Nam srbsiihe, Vred! zapa- Kenevno jeri Rroju bl trebalo da podrazumeva svakl pl. zit da j ova), vrlo amnion cr yeriticki tekst Vuk siote | pravinost Tol busta pio. fojem naroanom govore ponovo sampaO anonINNO CO poznatim, naiv- sac (pri Gomu 86 ne dopyStt Madiarato}, po varsimas Cue; him angumentom de jo 10 abide Mien, ‘anonimnnost takay tretman, ono $0 80 1 Mitan pokvaren, nepravilan | sada vse nije mogla matt ist eto a toga, kalo za Vuk ale nite er vigs'on Videkovicn upucule Ta ne; ovaino vet asim Izveeno Dest oa Stoll tea toga, kako netist jens Om sim OSrefanovica Karadaiea, kolo) iz dotadaénjeg toka polemike (ako. | FA he post dau dang lead Pismenicl Ve atieka praviia snajposiojaniié srpsko) knjizevnost druge Gecentis StH Nett ts, ppostojalo Su kako sam ite ie Dismonice u ovom Kontaksiu'l mnogo pisaca Koll Su 68 Zlag) ct jezigku Tiniju datas, Pominienie tops rovanno eile posebno efektivnim (aarocito ne na take odes | Cus hacin} Zanimivo Je. er ee ye pjenjona anonimne,tako da heupucens takode, weit! | Poxlasten Ta Na ‘Vuk posedovao posto Je econ ner la oaiman stl uisak (obI¢n0 ne- Davidovicevim fovinama, a aon ot TI nasta- Citalacke Pun lg nepotpisen TECeN2ET ZAPROOT ee ere er an ‘svaicom od th brojeva pro domo sua. rae rule cetir stranice, od ukupno osam, {koliko u to doba, GOmO Sue. ie aaramno, nije ostao ravnodutan imaju -Novine srbskes} ttle ones Mao nnekog ured. pce ora reconaiijako se more priznati da tu Vukoy nika kolt BL prim, saradniia u-svom, prevashodno prema ovalvo} rechma graronigan ii uvredlv (kakay ¢e, dnevnom,, InfOEmaLUnOTy,eovlaaicn, politickom, list ton nije preosia Miejepovim denim polemikama) nit je mogao ! eo) obendedit sere Bin ait s druge strane, inaée, peretio Oi eta, segativno ocenien (recimo. U nije wkko sams Ao rs Seop B ‘dobijao ovako plas eam ieee oe ee ovel roman sadrdi dost isin po ran Vukov kriicko. poem tO protiv Vidakovice, tim ocondii eta othr urebalo da predstavilaigvesni pre gio su 1817 ‘Novine sruske+ bile Jedina periodiéna publi- dobnu pripovediyanu 1 skromnu — pohvalu} Moze se Cak kacija u nas & z —— pota 220cr ada, je ret 0 samo} sadtréini Druge recenzije srbske mote se Konstaiovatl da: je Vuk tu, u odnost ne. vo) pre- Troan knjievnokritiekt_pokusa) (9, recenaiju na Usamie- hog Juneau} pokazao odreden napredak naime, on ée $0 u Gvorn radu pozabavili podjednako | knjizevnom { jezickom Stranom dva do tad objavijena dela Vidakovicevog Ljubo- Imira u Jelistumu.Jezieke primedbe Vuka Karadzica, sasvim Fazumiiivo,istovrene su kao | u prethodnom tekstu, samo Sto Ei mnogo razradentje, potkrepljene vecim brojem primers | tisput tempirane tako da. difamiraju podrsku Dobrovskos Vidakovicevo}jezi¢ko} orijentacji (ali da pri tom ugledni sla- vista ne bude direktno pogoden} Uzto,on evolu kritiku prosi- Tule na sve one pisce ol! spravijaju jezik umesto da ga uce, Tnuistirajuel ponovo na norm! kako. sustinsko) odrednict Knjizevnog jezika (ne moze avaki knjzevnike pisatl onako ‘kako mu kad padne na pamet, ve se mora dréati jasno postavijenth pravila}:indikativno je u tom smistu da Vuk po- Fobno zamera Vidakovicu sto mu je glaval argument u od- brant jeeike kojim pise ~ lent -vkuse.te da kao osnoval kva- Tiet jezike sneukog aroda. i »prostih Ijudle odusevijeno {stige to St ont, »osobito po selima, govore »Cisto i pravilno po Gramatic.. Vuk iz svega toga izviaei nedvosmisien zaidju- Ente piset Koji se doslovno ne pridreavaju narodnog jezika, {onavo kako on shvata taj pojam) ustvari ga ne znaju, @ Svoje neznanje samo prikrivaju pokusajima jezickih inova- cig’ uvodenlem sslaventzama- — 80 jes druge strane, u SIH neproduktivna teznja jer sniko do danas nije novos le Zika nacinlo, nity ga je moguée nacinilie, a sslavenskie se For! trogo razdvoil od srpskog (recom, Vuk ce Kasai prilikom prevadenja. Novog zavjeta, promeniti mislienje © Svom pitanjuj pravi put 2a srpske knjizevnike je da. svaki pie upravo onako kako narod govor!. Otigledno je, dakle, ge vuk w Drugo) recenziji srbsko) ne podstice jedan sii, Kreativan, stvaralackl | produktivan, nego reproduktivan dnos prema jeziku, tretirajuci estetske argumente kao dru- gostepene u odnosu na argumente norme{iako je bila eC 0 ‘nyizevnom jezik) Vukove primedbe literarnog karaktera jo8 su drastié nije. Mada on iznost i neke opravdane 2amerke na ragun i- Yesnih protivuretnosti | propusta u Ljubomiru u Jelistumu, Osnovna linija njegove Kritike na ovom planu izrazito Je Saravorezumsko-racionalisticke; najopsue govored\, 2a Vuka ozbiljan nedostatak Videkovicevog romana predstay- {Ja sve ono sto se u potpunosti ne poklapa sa jednom — velo Duxvaino 1 simplifikovano shvagenom ~ mimeti¢kom per spektivom (iaio on sam ne koristt termin mimesis} takode 1 sve ono sto odudara od njegovog (u biti patrijar- haino — -narodnjatkog.) senzibiliteta | pogleda na Svet; Jed omretju ~ knjizevnokriticke opserveciie Druge recenzie Sroske sustinski su t, znaku Logike, Razuma 1 (shvatlivo- prisvatijivog] Smisia. Kao sto je u prethodno) recenzij un- Ekoliko potwalio Usamijenog junosu jer sadrzi sdoste istini podobnu pripovediu., tako ée sada, po isiom kiterijumu, Vuk napastt Liubomira u Jelisiumu icadgod mu se ueinl da {urneste nije istin’ dosta podobno: zaists, Druga recenzifa, srbska prosto obiluje 2estoxim 1 doslednim raskrinkava- ‘lem mrogobroinihy mesta, u_pomenutom Vidakovicevors Fomanu, Koja. po Vukovim merilima ~ nisu dovolino sao- brazena stvarnosth Sudect po ovo} kritici, Vuk je od romana, ‘oelivao maksimainu istori)sku, geografsku, psiholosku, et- fogtafsku | uopste sstvarnosnus verodostojnost, autentic- ‘host j pri tom nije imao sluba ak ni za sitnije iskorake na {om planus isto tako, on sasvim zanemaruje raziixu (it Je Kcroz Svoje éitalacko fskustvo | ne uocava) izmedu istoriskog. Tomana kojem istorija predstavlia osnovnu, primarnu temu {'storiiskog romana Kojem je istorija vise okvir 2a temetizo- vvanfe savremenost! ili fzvesnih opstijih, nadistorijskih ro- biema: Videkrovicevt roman blizi su drugom pomenutom th poloskom obrascu (ato su katkad u lferaturl imenovani Keo »pseudolstorijskis) sto znaci da im prevashodna inten- Gila nije taéno, aulenti¢no Tekonstruisanje jedne minule Strarnosti — naprotiv, pre bi se moglo recl de onl teze Uspo- Stavijanju mostova izmedu protlost! (srednjovekowne) | svos vremena, Posledicu tain Vuxovin shvatanja predstaviajy tecimo, Cuvene primedbe na raguin upotrebe iafe i duvane dobe vara Dusana, dakle mnogo pre nego so su zaista po- Gell da se koriste u Evropi, pri éemu je velikt reformator Kritidkom 2aru prevideo da je pominjanje caskanja uz kafu Surmutice samo svojevrsna figura otmenosti(bliska i razum- fa tadasnjer srpskom eitatelistru) te da se takvi detalli od Vidakoviéa pojavijuju moada najvise u dve-tri sekvence trotomnog LJubomira u Jelistumu;uistu kategorifu mogia bi se evrsiatl i Vukova kriticka zapazanja o geogratskim nepre- ‘iznostima (kako se moze =iz Ercegovine 2a letnju noc doci nna Moravu nize Krusevea, 1 odatie do rucanice stici 4 pod- (iets Stare" plates let 36 on ao ‘da podrazumevt 384 pola -— taoca—geograta, a ne onovremenog éitaoca za Koga. je nia)- vVazniji hacionalno-mitsk! Kontekst ovih lokaliteta, odnosno lavesna tajanstvena aura koja ih okruzuje}. Osim toge, ovo} smimotidkoj- kategoriji takode pripadaju | brojne primedbe hha ragun nedovoljne etnografske verodostojnost! Ljubomira UJelisiumu (kao da je Vidakovic pisao ne romen veé delo 0 ivotu | obitajima naroda srpskog-. pa se od njega ocekuje da ~ ako vec dodirne neku blisku temu — tacno opise naj- razlititije narodne obiéaje, i to u verziji koja se apsolutno poklapa sa Vukovim iskustwom { poimanjem polma.na- Fodno, a ne onako kako odgovara samoj romaneskno} kon- Cepcii), najzad, siiéno je polaziste i Vukovih negativnih su- dova 0 psiholdsko} uverljivosti Vidakovicevih junaka, pri Gemu je on { ovde ~ opsednut zdravorazumskom logikom — Ginlo krupne previde, prihvatajuei iskijueivo liniju psiho- loske jednostranosti,jednodimenzionalnosti, jednoznacnosti, ne uotavajudi ‘stoga ak ni tako elementarne (ali »stvar- hosnos sasvim legaine) psiholoske -nelogi¢nosti« kao sto su Unutradnje emotivne protivureénost ili svesne lazi neke lic- nosti (0 suptilnijim psihologkim momentima i nijansama da The govorimo, oni su za Vuka faktor koji naprosto ne priz~ raje 1 Koji se moze manifestovati samo kod loseg pisca: un- Ltraénjsvet knjizevnih junaka po njemu bi morao bitl svod- Iiiv na logi¢ko-zdravorazumske kategorije | u potpunosti ra- cionaino shvailjiv, dakle upravo onakav kakav u stvarnosti nije} S druge strane, Vuk { Vidakovi¢ nist bili predstavnici {tog senzibiliteta, niti su podrazumevali iste moralno-eti¢ke norme, {sti sistem Zivotnih vrednosti i tsL: Vidakovic je u Svim tim aspektima ~ narotito u vreme njihove polemike — ‘bio mnogo lizi Evropi. t). idejama evropskog predroman- tlzma | uopste, svojim shvatanjima sustinski je reflektovao ‘adatnyi clvlizacliski’ model srednieevropskog eradanst Vaio pogedi (ne samo known prevashodin Su bill odre- deni patrijarhalno-narodnom (ruralnom) kulturom, eventu- falno, onim sspoljasnjim« elementima koji su se uklapall u njen oordinatni sistem, U tom kontekstu, karakteristicne su Vukove primedbe na racun rusoovskih Komponenti Vida- Koviéevog Ljubomira u Jelisiumu: po Vuku »Rusov je u mno- gim stvarime. ludovaos, sto se prevashodno odnosi na nje- ovo poimanje prirode i Boga. ali takode i na kult srca, Koji t 0 deli naseg romansijera, sentimentalisticki naglasen eu | 0 se, recimo, Vuk ¢udi ¢injenici da Vidakovicevi junaci lege na grobovima prolivajuci suze { mole¢i se Bogu, iako +10 kod nas Srba nije obiéaj-; medutim, on previda da je to stalno mesto sentimentalisticke proze, te da senzibilitetu i opsiem duhu Vidakovievih romana i te kako odgovaraju upravo takve slike}; jo8 o¢iglednije ovakve razlike dolaze do lzrazaja kada je reco poimanju termina sromanticesko« Vuk ga shvata vrlo usko, kao sinonim za zivopisno, pri emu ovog termina — on, sasvim u Herderovom dubu, vise puta pominje =romanticeski vkuse, a sromanti¢eskos je za njega takode i sve ono &to je cudnovato, neobiéno, mastovito pa u izvesno} meri i tajanstveno, Najzad, | Vukove patrijarhalno- moralizatorske kriti¢ke opaske 0 ponasanju Vidakovicevih junaka rezultat su njegovih vee opisanih fundamentainin duhovnih horizonata: to sto, recimo, jedna devojia za Vuka nije =postena djevojka, pravoga Srbskoga harakteras uko- liko pred starcem ne krije ose¢anja prema svom dragom i ne stidi se da sa.njim po mesecini Seta »pod rukus (a povrhy Svega, pokazuje 1 izvesnu Koketnu inicijativu), to niti su bili morain! kriterijumi sveta koji Vidakovic opisuje, niti svete u Kojem je nag romansijer Ziveo; to su, u stvari, nazori karakte- Fistieni za: VukovUu postojbinu, (tj. za hercegovacko selo) na- zori koje on tretira kao univerzaine kriterijume procenju- juél prema njima Cal i postupke srednjovekovne srpske via stele. UopSte uzev8i, mode se reci da je Vukova apsolutizacija prosiog Coveka | neukog naroda njegovog vremena i pro- Stora (ne samo na planu jezika, vec i na planu mentaliteta, ‘kulture I ta) nosila sobom broina ogranicenia, koja su | te kako dosla do izrazaja u kritici Vidakoviceve romaneskne prakse: takva koncepcija bila je moada primerena folldlor- zim ostvarenjima, ali ne i umetni¢kim delima koja podivaju na sasvim drugaéijim kodovima | za koja pomenut! Kontekst ne predstavlia relevantan fon. ‘Odgovor Milovana Vidakoviéa na Drugu recenziju srbsku nije usledio odmah, nego tek 1822. Predisioviju tre- Go| Castle LJubomira u Jelisiumu. Doduse, pre toga je u »Novi- nama srbskim- nekoliko pute publikovano Objavijeniio na trecu -Cast« Ljubomira...1 u svakom od tih tekstova pisac se ukratko osvrée na Vukov napad (Vuk, naravno, redovno komentarige te osvrte u sledecim brojevima »Novina...«) medutim, tek Ce u navedenom Predisioviju Vidakovié otpo- Ceti detaijnije 1 potpunije obrazlaganje svoje knjizevno-je- zigke Koncepeije, 610 Ce nastaviti da Cini | u predgovorima 2ostalih dela koja ée publikovati tokom narednih dvadesetak ‘godina, Treba odmah naglasiti da jezi¢kim pitanjima Vidako- Wie ipak pridaje nesto manji znacaj nego knjizevno-estets- kim, ato se vidi i iz einjenice da, kako u ovom Predislovijus tako | Kasnije, zapravo ponavlja ono Sto je o jeziku rekao Jo8 U prethodno pominjanim tekstovima iz 1814, 1815. i 1817. ne potkrepijujuci svoja shvatanja bitno novim argumentima ili Gubliom teorijskom zasnovanoscu: srpski knjizevat jezik, po \Videkovieu, ne bi trebao da se zasniva na jednom lokalnom Gijalcktu jer tako se lisava opéteprihvatljivosti (a takode je diskutabiino koji od nasih brojnih dijalekata eventualno zas- Juduje tu privilegiju da bude zajednicki knjizevni jezik svih Srba} ideja o tome da treba pisati onako kako narod govori famatiku treba saobraziti govoru prostih ljudi, »0s0- bite po selima, opet otvara iste probleme (Jer, u svako} obla- Sti postoje jezi¢ke specificnosti i t sl); najzad, Vidakovic se Zestoro opire Kidanju veza sa jezickom tradicijom stare Srpske knjizevnosti jer ona sadr@i mnoge potencijale nedo- stupne prostom narodnom jeziku, éije su izrazajne moguéno- Sti Ipak odredene osobenim granicama sveta njegovin pred- Stavnika: sve to on potkrepljuje upecatljivom slikom 0 nera- Zumnom sinu Koji izmedu velelepne, moéne palate nesle- Gene od predake | skromne kolibe bira ovu drugu, te na nje- ‘hom mesta pokusava iznova sagraditi dom potpuno ignori- Sucl vee postojece, raskosno zdanje sto se uzdize na dohvat Brelazeci na ¢isto knjizevni teren, Vidakovié postale oftriji | — poput svog protivnika — podsmesliiv, ironiéan, pa P'sarkastidan (lako Je do sada uvek isticana ova, dimenzija Vukovie polemickih tekstova, mora se konstatovati da i Vida- kovieevi spolemosi- posedujui humornu vrednost, stavise nje- gove duhovite dosetke 2aoke 1 obrti cesto su suptilniji nego Stukov) Pre svege, nas romansijer upozorava da delo nema samo doslovni nego 1 prenosni smisao, sto njegov kritiar nije Imao na um {iti mu to nije bilo ni poznato}, kao sto Je Zanemario i sire znacenjske, pa i Kontekstualne relacije (-ono na sto se smisli kloni i na sto socinitel) cilujes, kako to {a2 “idakowie) Medutim, glavni kriticarey nedostatak je “nastavija on dalje — to sto uopéte ne raziikuje -istinitu povests {mn bismo danas, s]uzeci se anglosaksonskom teorijs- Rom terminologijom, rekli: nonfiction) od »izmisljene povesti« {ij onoga sto danas obelezavamo terminom fic = (Ton): w prio} wre ostvarenia autor je auger da potile bronologifu, istorijsku verodostojnost i t. sl, ali u »izmisijeno} povesti, hotja 1 § istinom pomesanoj.' pisac na to nije obave- Zan (potkerpljujuei ovu twrdnju primerima odstupanja od {storijske istine Eneidi, Vidakovic insistira na tome da se i on, “kao poeta, u Romanus, s punim pravom moze posluZiti Sliénim sredstvima) Vidakovie Ce takode vrio odlucno bra- niti sopstveni ukus | atmosferu koju je hteo dogarati u svom delu: na Vukovu primedbu da kod njega — po uzoru na de- Vetnaestovekovnu Austriju. — srpsko srednjovekovno Plemstvo koristi srebrno posude i pribor za jelo, on ironiéno Uevraca da mu se Cini Kako je recenzent valida o¢ekivao drvene kasike i zemljane tanjire u rukama nekadasnje Sserbske gospode-; u sli¢nom tonu Vidakovié odgovara i na Vukovu istovrsnu opasku o kafi: »ja w romanu voleo sam i kafu gospodi za frustik dati nego slanine ili mandare« (otito, pasem Yomansijeru je prevashodno vazna upecatijivost slike, Izvesna figura otmenosti koja ée pojaéati romanti¢ni ja) srednjovekovne srpske viastele, ali istovremeno { biti bliska njegovom devetnaestovekovnom Citaocu) Jos dve slabe tacke Vukove kritike Milovan Vidakovie posebno izd- vaja u svom odgovoru iz 1622 godine. Kao prvo, on zamera Fecenzentu sto je svoju padnju Koncentrisao uglavnom na sporedne elemente dela a ne na glavne tokove i sto se uglav- nom bavi sitnicama, nevaznim detaljima i t. sl. (H. onim 8t0 nije od prvorazredne Vaznosti za pi8ceve, odiosno »poetines, Sromanticeske misli« koje se nesputano rasprostiru), Kao Grugo, Vidakovie sasvim opravdano primecuje da je Vuk sklon simphifikacijama, da nema sluha za suptilnosti, ni- janse i da je njegovo razmisljanje zdravorazumski jednos- Inerno jer sledi iskljucivo krutu racionalno-logiéku liniju (a sve 10 nije ba’ najprimerenije kada je rec o umetnosti} Svakaslobodnija 1 obuhvatnija metafora (ili poredenie} jemu je nerazumllive, kao sto ne prozire iole slozenije psi- holoske oznake ill protivuretno ponasanje: ako je neko 2a0, ta} ne moze imati 1 dobre osobine, ako je neko obrazovan, mora iu svemu ostalom biti savrsen, tj, ne sme imati slabo- Sti, i tsl Najzad, konstatuje nas romansijer, neke stvarl koje Ricgov recenzent kritikuje plod su otiglednih stamparskih gresaka, pa se =previdanje- tog faktora moze smatrati samo malicioznoséu, "To su, dakie, bile glavne teze Vidakoviéevog odgovora iz 1922. na Drugu recenziju srbsku. Medutim, autor Ljubomira u Jelisiumu nese posle tog teksta prestati da se bavi knji- Zevno-teorijskim problemima, naprotiv — on ée u predgovor- ima Kasiji carict (1827), Siloanu I Mileni (1828) i Ljubeznoj ‘sceni u veselom dvoru Ive Zagorice (1833) jo$ detaljnije i celo- vitije poeticki osmisliti sopstvenu romanesknu praksu. Pre vege, Vidakovic Ce — shodno Aristotelovim shvatanjima — eksplicitno i dosledno podvlaéiti distinkciju izmedu romana (odnosno knjizevnosti i umetnosti uopste) | istorije, pri cemu faktografska tacnost | istina predstavljaju neophodne kvali- tete ove druge (naueno-istorijske) duhovne sfere, dok je ro- maneskna materija samo nalik istini: »... Roman bo ot isto- rije razlikovati valja, ibo ova tokmo o deiu istinstvuje, | kako Je.gdije | kad je bilo pokazuje, a roman ves¢i samo istini upo- dobijava i takove u neki primeri nam kao u jednoj veseloj igri predstavlja...« (predgovor Kasifi carici) Uz to, roman je fo njemu.prevashodno =poeti¢esko izmisljenijes, produkt Pesnicke fantazije (tj, imaginacije), kao i drugi umetnieki Oblici uostalom, pa je stoga u njemu vazna ne samo moralno- Sidakti¢ka komponenta (koje se on ipak ne odri¢e) nego i ‘specifican estetski kvalitet, sve ono Sto u éitaocu budi osecaj Igpog, plemenitog, uzvisenog: »... Drugo su nam materije suve i nauke metodiceske, a drugo su poetiCeska izmisijenija, {moraine za blagocuvstviteina serdca povesti, Perve nas uce poznati th prosto kakove su i vise se odnose na um nezeli na Serdee, a poetiveska izmisljenija upodobljavaju se vise lepo} ‘musiki { pjeniju, Ove nas uveseljavaju, serdce nam poublaze, dusu nam u lepo raspolozenije privode ... nas, slovom reci, Oblagonarave {na svaku vozmoznu dobrodjetelj nas voz Bude Obace musika | pjenije, lepi stihovi i vesela poeticeska izmisljenija nisu za divje ili &to Je gore pokvareno | isteceno serdce, nego za serdca blagorodna, cista, blaga i Cuvstvi- telna.« (predgovor Siloanu f Mileni); »... Veselo bo serdce duh na poetieske fantasije u dvizenije privodi i... takovi) nam o2ivijava da on, ot brige svobodan, silom voobrazenija, ‘Svojeg na visoko uzleti, i kao svetlookij orao s visine neke na Svel ova) smatra. Duh poetiGeskij u 2ivo} svojoj fantasiji kao munja plane | u daleéajée tudih zemalja predele otleti, pak skida sebi ispred o¢iju svoji ot starine zavese ..« (predgovor Ljubezno}. scenl..J; poeta, po Vidakovicevom shvatanju, mora razne misii »...u lep sojuz kombinirati i takove nam poukratko no 2ivo i slatko predstaviti, da nam duh voshiti, Ga nam serdce nase ubladi i razveseli. No i poeta ne smatra se otuda samo za takova Koji re¢i tokmo kuje i takove nam nna stihove slaze i namesta, nego j ona} Koji lepe svoje fanta- Sije 1 misli svoje na takove ideje vozvodi, koji prirodu lepo opisat! zna i Koji ve&ei bezdusne suste cisto ozivotvoriti ume, bilo na, stihovi bilo na proze...(predgovor Liubeznoj sceni...) Najzad, Vidakovie u ovim kasnijim Predisiovijima ocito jos uvek podrazumeva abe Vukove recenzije kao potencijaini polemichi fon ali i neke nove kriticke osvrte (recimo, Maga- Fasevicev) sto tekstovima o Kojima je rec ne umanjuje na- Zeini smisao ! znaéaj: doista, moze se re¢i da je nag romansi- Jer sa odbrane jednog svog dola (Ljubomira,..)sve vise prela- Zio na odbranu autonomije knjizevno-umetnickog swwara- Tastva uopste, odlueno stavljajuél u prvi plan estetsko (nasu- prot vanestetskom) i kao vrednost i kao najadekvatniji krite- Hjum prosudivanja umetni¢kog dela, ‘Ako se Sada, pose podsecanja na Vukove i Vidakoviceve stavove, ponovo vratimo pitanjima naznacenim na samom potetku ovog teksta, mozemo pokusati da odgovore na njih Sagledamo objektivaije i pravednije no sto je to do sada ra- deno. Pre svega, cinjenica je da je Vukova jezi¢ka reforma predstavijale istinsku | zna¢ajnu inovaciju, kao i da je,zahva- fujuci njoj, u tkivo srpske knjizevnosti konaéno sustinski in- tegrisan jedan bogat i vredan tradicijski tok koji je dotle eg- zistirao uglavaom na marginama tzv. -visoke literatures (us- meno sivaralastvo}; medutim, ia reforma je istovremeno svo- Jom puristickom dimenzijom (vrlo izrazenom u ovo}, ranoj fazi Vukovog rada) vodila znatnom redukovanju stilsko.je- zickog prostora nase knjizevnosti j,u kranjoj lini jednaca_ vanju jezi¢kog i vrednosnog aspekta umetnickog dela, sto je rezultovalo dugotrajnim nepravednim obezvredivanjem pi- S5aca Koji se nisu povinovali tako shvaceno} vukovskoj normi {recimo, Musickog, Kodera) i (takode dugotrajnom)}, vrio jed- hosmernom orijentacijom dominantnih tokova. srpske knji- Zevnost!_u tom kontekstu, Uostalom, i sam Vule ce docnije postati svestan mnogih ograniéenja sopstvenog projekta, posebno razlike izmedu govornog i knjizevaog jezika, te hemoguénosti narodnog jezika da pokrije sve aspekte du. hovno-civilizacijskih iskustava, pa ce unekoliko prevazi¢i dogmatizaciju jednog idioma | postati tolerantniji prema je- Zitkim crtama koje je upravo Kod Vidakoviéa 2estoko kriti- kkovao, Najzad, mora se priznati da Vidakoviceva dela na je- ——— pola 335zigko-stilskom planu nisu ligena vrednosti (bez obzira ne Zamerke koje im se mogu uputiti sa ¢isto filoloskog stanovi- Sta}. ne samo da je job Vuk Karadzic isticao -slatki stile fovoga pisca, nego je i jedan jedan od najvecih majstora na. Seg jezika Stanislav Vinaver u svojoj knjizi o Lazi Kosticu govorio o melodijsko-ritmickim i poetskim kvalitetima Vida- Kovidevog jezika, tako retkim u na8o} novijo} prozno} tradi- ‘ji (u Kojo} je ipak preoviadavao gramatiéko-logicki usme- hogovorni idiom, iniciran pored ostalog | doslednim veziva- jem 2a vukovsi normu}. odjeke te postsko-jezicke melo- Gije sretamo 1 u proznim ostvarenjima Milosa Crnjanskos, Sto taleode svedoei o njenim potencijalima. iKada je ree o Knjizevno-estetskim pozicijama sukoblie- ni autora, odnosno 0 posti¢kim nacelima koja su zastupall U polemict, stvarl su tu viSe nego o¢igledne: Vukovi pogledi ek ni u onom vrement [a jos manje danas) nisu podsticajni {‘proresivni, naprotiv — oni su izrazito skuéeni, reduko- vant, isuvise bukvalni 1 neliterarni da bi bili relevantni sa Stanovista jezicko-umetni¢kog stvaralastva; on Knjizevnu fikeiju saobrazava merilima stvarnosti, ta¢nije ~ merilima sopstvenog lokalno-provincijskog stvarnosnog iskustva, | tu rudimentarnu, sirovu realisti¢ku perspektivu potkrepliuie jednom vrlo primitivnom zdravorazumskom logikom: o¢eku- jue! od umetnosti da doslovno reprodukuje (njemu poznatu!) Ssivarnost i da reflektuje samo najprostije, racionalno-pravo- Tinijske relacije, Vuk je ne samo prevideo sve kijucne __ eatetske | pocti¢ke momente (t) sve ono sto je istinski bitno a literarno dele) nego je istovremeno Vidakoviceve romane Tallovan vidakorie suotio sa takyim ograni¢avajucim zahtevima koji u najbo- Ijem sluceju. knjizevnost pretvaraju u istorijsku ili etno- geatsku feljtonistiku, Vidakovic je, s druge strane, smatrao da je licentia poetica jedan od temeljnih principa umetni- krog stvaralastva, pravo za koje su se piscl izborili Jo8 u drev- him vremenima, zato on (romanti¢arski) brani knjizevnost kao carstvo matte, kao fikclonalni prostor koji nije identi- Can stvarnosti i ne mora bezuslovno postovati njene zakone Fobrasce; zato on ne pristaje na istinu i zdravorazumsko- vanliterarne norme Kao’ sustinske odrednice knjizevnog Gela, koje sledi sopstvenu unutrasnju logiku i sopstvene pa- radigme, zato on insistira.na emotivnom i induitivnom (ane Tskljucivo recionalnom) odnosu prema umetnosti 1 na njeno} {aoduse ne apsolutno}) autonomnosti; zato su za njega estet- Ski argument | kvalitet! od prvorazredne vaznosti { zato se njegov! tekstovi, nastall u polemici sa Vukom, mogu u jed- Rom sirem smisla posmatratl kao prva odbrana poszije u srpsko} knji2evnosti (t}. kao prete¢a onih buduéih odbrang ppoezije éiji su autori bili Laza Kosti¢, Marko Risti¢ i drugi) Rajzad, zbog svega toga Vidakoviceva eksplicitna poeticia hagela (bez obzira na vrednosne domete njegovin romana) mnogo su modernija i bli2a savremeno} literarno) svest! Vukovin knjizevnokriti¢kih simplifikacija iz Prve | Druge recenzije srpske, a takode su u kontekstu onog vremena ‘estetski znatno relevantnija | naprednija, otvaraju¢i srpsko) Kknjizevnosti slobodnijo stvaralacke prostore i sire mogucno- sti od onih koje je Vuk imao na umu 1815.1 1817. C230 pota ogrebotina u vremenu: klasicisticki pejzaz milivoj nenin Za Sterijinu pesmu +Spomen putovanja po doljnjim pre- delima Dunava- Milorad Bavic kaze: »Na ovom mestu srpski Klesicizam se dodirnuo sa 'Parnasom Vojislava Ilica i u nje- govo| ‘Elegifi na razvalinah kule Severoves kao i u jednoj pesmi Ljubomira. Simovica, ostvarilo se na najplemeniti}i hacin prorostvo Sterijino okrenuto samom sebi: Ina tvore Ge stajati grobu potomaka noga...« Dakle, Sterijina pesma bi bila pocetaic il antictpacija pesama Vojislava lliéa i Ljubo- mire Simovica; ali ne treba zaboraviti da je »pesni¢ki nacrt One plovidbe Dunavom koja ce kasnije obogatiti Sterijin Opus dao Jovan Suboti¢ 1639. godine u poslanici, sastavije- oj w distisima, Teodoru Paviovicu. Pismo je pisano u brodu fokom putovanja iz Peéte u Karlovce | Novi Sad. »1 ovde se mmovo dodiruje srpski klasicizam sa ‘Parnasom Vojislava itca (u pesmi Na broda) | Dunav je kao most koji preskacuct roku srpskog romantizma, vezuje srpski klasicizam sa kra- jem veka« ~ ponovo se pozivamo na Pavica.! Najpre éemo se zadrzati na pesniékom nacrtu plovidbe Dunavom koji ispusuje Jovan Subotic. Pesma je, dalle, bele- Zena na brodu: al je bele2! neko ko iz broda gleda prirodu Sirom otvorenth oéiju, 1 ko, istina napustajuci ga, vidi pejzaz Grugatilim ocima. (Za taj pejzaz se kaze da. dopire do pome- ute Sterijine pesme} Izvanredan je Suboticev pejza2: SAM kaka 80 to s love javija ruke ‘urdinja sa svotiim porubom od suvoge zlata? Obinc! to su, zza oth sunce Gaatne baca strete, da tamu progoni s zemlje O'kakva je to divna Etna s favom! Vidov! lepi. hognie 2ivt. | duhovi svedi: Tak! Jo bio pevog jutra Zivot. ‘Naravno da taj pejzai nije u prvom planu, iako deluje pesnicki najubedijivije; sve je to protkano Istorijskim rem Riscencijama i komentarima. Ne mode se stopa puta preci, da se ne pomene ili +Krv Turakas, »kosti Ungaras, -Rakoéa robov\s. {Ima gotovo i banalnog reporterskog belezenja pro- dela Kofi se vide iz broda) I kao da se éitava pesma dogada {zmedu pukog belezenja predela pored kojih se prolazi i isto- rijskih reminiscencija. Koje oni prizivaju; ali je tu i pejzaz koji se otima, nameée, koji, u jednom trenu, sve to potiskuje u rugi plan. Pejzaz.je ovde kao bekstvo od istorljskih reminis- ‘cencija, kao mogucnost zaborava vremena i mesta gde se lir- ‘Ski subjekt nalazi; ali pejzaz ovde istovremeno i vraca misao ha to gde se lirski subjekat nalazi, Bez obzira koliko to para dokselno izgledalo pejzaz kao da budi podseéanjem na to da fe to na$ pejzaz. (Dostojanstven ton, misaona diskurzivnost ali i smisao za rodoljubivu sludbu jesu neSto sto pripada te- matskom okvira klasicistiéke poetike, pie Miodrag Pavlo- ie} Ponovo je tu svest o Vremenu | mestu...(-Sve srbsko do- le oko vidit moze.) I bez obzira na pocetak pesme sazdan ‘od opstih mesta, 1 bez obzira na kraj pesme gde imamo iz- Yesnu prosvetiteljsku, radnu, notu; u kojo} se kaze da. ée biti peelica, a da ée trutove istrebiti vreme, dakle bez obzira na Ganak vremenu koji Suboti¢ placa, ova pesma sa svojim pe). Zazom ostaje u srpsko} poor. Sa'svojih sedam stihova kojt ttistinu antleipiraju Sterijin pejzad:

You might also like

• Pesme Branko Radicevic PDF

  

  Document733 pages

  Pesme Branko Radicevic PDF

  Jovana

  No ratings yet
• Epoha Romantizma PDF

  

  Document10 pages

  Epoha Romantizma PDF

  Jovana

  No ratings yet
• 01 Dusan Ivanic

  

  Document15 pages

  01 Dusan Ivanic

  Jovana

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Jan Kot Sekspir Nas Savremenik PDF

  

  Document120 pages

  Jan Kot Sekspir Nas Savremenik PDF

  Jovana

  No ratings yet
• Ivan Cankar Kralj Betajnove PDF

  

  Document77 pages

  Ivan Cankar Kralj Betajnove PDF

  Jovana

  No ratings yet