Mitologijafinis Ba

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.
net/publication/280100324
SVITAC; GRČKA MITOLOGIJA; 2015.
Research · July 2015

DOI: 10.13140/RG.2.1.1010.0320
CITATIONS READS
0 3,168
1 author:
Željko Ljubisav Krstić
24 PUBLICATIONS 0 CITATIONS
SEE PROFILE
Some of the authors of this publication are also working on these related projects:
SVITAC: USKRS; april-maj 2016. View project
All content following this page was uploaded by Željko Ljubisav Krstić on 17 July 2015.
The user has requested enhancement of the downloaded file.

2015
Časopis za
sociološke I
psihološke
teme
SVITAC
Grčka
mitologija
Maj ; god. III; broj 21
Željko Lj. Krstić SVITAC, maj 2015
Urednik: Ţeljko Lj. Krstić SVITAC - onlajn časopis

Adresa: KaraĊorĊeva 84,
maj 2015.
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com broj 21.

Mob.tel.: 065 300 1996
…..Prije nego što su krenuli Dedal

je upozorio sina da ne leti previše
nisko, da ga ne bi more poprskalo,
niti previše visoko, zbog sunca.
Dedal poleti, Ikar za njim; ali se
uskoro uzvinuo toliko blizu sunca
da se vosak otopio, a krila počela
da se odljepljuju. Ikar je počeo da
propada, pao u more i udavio se.
…
Sadrţaj:
. Diego Rivera: Ĉovek na raskršću
Sociolog dr. Vladimir
UVODNIK :
Vuletić: Seriza; Ţeljko Lj.Krstić:
Ukrštene reći naših ţivota, Poslušenje, Grĉka mitologija je uvek aktuelna, I da se
Đuro s Neimara... O mitologiji ( primeniti u savremenom ţivotu. Za nju
mit,mitologija..)BOGOVI: Zevs, Atina, moţemo ĉuti u preko termina koji potiĉu iz
Apolon, Ares, Afrodita, Demetra, Hera, nje: eros, tanatos, higija, edip. TakoĊe teške
Posejdon, Artemida, Hermes, Hefest, ţivotne situacije se opisuju mitološkom
terminima: Tantalove muke, Sizifovski
Hestija. Podzemni svet : Had,
posao… Za svaku vlast, bilo na makro
šema.Dionis Polubogovi: Herakle, Persej, planu u jednoj drţavi ili nekoj ustanovi
Tedej, Orfej, Featon, Edip, Sizif, Mida, moţe se primeniti model Bogova sa Olimpa.
Dedal I Ikar, Tantal Mitološka bića: Jer uvek se zna ko je Zevs, vrhovni bog koji
Kentaur, Satiri, Minotaur, Hidra, odluĉuje o sudbini ljudi, ali ima I ljudske
Kerber, Gorgoni, Meduza, Pegaz, prohteve I slabosti. Ti je I Had kao bog
Kaliedopski vepar, Kiklopi.Herpije, podzemlja. Oko njih su ţene koje, takoĊe,
vladaju.
Sirene….
1
dubine ni suštine krize sa kojom se svi

SOCIOLOG SREDNJE GENERACIJE: zajedno suoĉavamo. Umesto da izbornu
pobedu Sirize shvate kao crvenu lampicu
koja upozorava da nešto ozbiljno nije u redu
s postojećim evropskim ekonomskim i
politiĉkim poretkom, evropski establišment
je sve snage mobilisao da demonizuje i
porazi dva ĉoveka koji su probudili nadu
obiĉnih ljudi ne samo u Grĉkoj.
Zaista, kada se pogleda predizborni program
Sirize – sastavljen od ĉetrdeset taĉaka, jasno
je da je on, ne samo razumljiv, nego i
prihvatljiv za većinu obiĉnih ljudi u bilo
kojoj zemlji Evrope. Paradoksalno je to što,
mada se taj program napada zbog navodnog
radikalizma, u njemu nema niĉeg
radikalnog, a mnogi nauĉnici koji se bave
ideologijama rekli bi da nije ĉak ni
leviĉarski, jer ni reĉju ne dovodi u pitanje
kapitalizam.
No, ako je relativno lako razumeti reakciju
finansijskog i politiĉkog establišmenta koji
prate svoje kratkoroĉne interese, potpuno je
neshvatljiva pozicija takozvanih
intelektualaca koji se ponašaju kao
VLADIMIR VULETIĆ kladioniĉari tipujući da li će, odnosno kada
Sociolog, vanredni profesor na će nova grĉka vlada kapitulirati pod
Filozofskom fakultetu u Beogradu pritiscima takozvane evrozone. Od
intelektualaca se u principu oĉekuje da
Sluĉaj Siriza – nada, sumnja i ukaţu na uzroke problema i oĉekivane i
osporavanja ( Pogledi –Politika). neoĉekivane posledice koje oni mogu
izazvati. U krajnjoj liniji oĉekuje se da
Mada nije potrebna velika pamet da se kritiĉki, racionalnim argumentima brane
pokaţe kako je evrozona jaĉa od jedne male javni interes. Umesto toga, glavni dosadašnji
i prezaduţene zemlje, takva „mudrovanja” doprinos intelektualaca je širenje sumnje u
imaju i nešto pozitivno. Predstavljaju mogućnost Sirize da bilo šta promeni u
svedoĉanstvo o siledţijskom karakteru postojećem poretku.
finansijsko-korporativnog establišmenta Mada nije potrebna velika pamet da se
Dva dogaĊaja su obeleţila sedmice iza nas. pokaţe kako je evrozona jaĉa od jedne male
Pobeda radikalne levice u Grĉkoj i presuda i prezaduţene zemlje, takva „mudrovanja”
po tuţbama za genocid izmeĊu Srbije i imaju i nešto pozitivno. Predstavljaju
Hrvatske. svedoĉanstvo o siledţijskom karakteru
Mada oĉekivan, izborni rezultat u Grĉkoj finansijsko-korporativnog establišmenta koji
kao da je iznenadio zvaniĉnike EU. Prve ĉini sve da uništi nadu grĉkog naroda i
reakcije evropskog establišmenta pokazuju natera Grĉku na pokornost njihovim
da vodeći ljudi u Evropi uopšte nisu svesni pravilima. To je vaţno, jer su upravo glavni
2
napadi na vladu u Atini bazirani na uzrocima problema. U Srbiji je odluka suda

optuţbama za navodnu nemoralnost i o odbacivanju hrvatske tuţbe predstavljena
siledţijske manire. Cipras i Varufakis su kao oslobaĊajuća presuda, a ĉinjenica da je i
medijski prokazani kao nemoralni ljudi. tuţba protiv Hrvatske odbaĉena – kao izraz
Politiĉki foliranti koji su na vlast došli neke kosmiĉke nepravde s kojom, bez
laţnim obećanjima koja pokušavaju da velikog gunĊanja, valja ţiveti. U Hrvatskoj
ostvare nastupajući prema evropskim je bilo znatno više negodovanja. Kao da se
kolegama preteći i arogantno. Kao kruna razvio neki bizarni ţal što nad Hrvatima nije
nemoralnosti i neĉasnosti istiĉe se njihovo izvršen genocid koji bi bio nesumnjiv za
navodno odbijanje da vraćaju dug. sud.
Sve da su takve tvrdnje taĉne, a nisu, No, osim tih razlika, za obe strane je
postavlja se pitanje šta je nemoralno u zajedniĉko isticanje stradanja samo
odbijanju zemlje koja se suoĉava sa sopstvenog naroda i zanemarivanje delova
egzistencijalnim kolapsom da nastavi da presude koji govore o zloĉinima nad drugim.
poštuje pravila koja su projektovana tako da To svedoĉi da nijedna strana ne ţeli da
onemoguće stvarni ekonomski oporavak i sagleda problem u celini, niti da se suoĉi sa
vraćanje duga. Kada je o dugovima reĉ, sopstvenom krivicom i da se obraĉuna sa
lakše ćemo problem razumeti ako se setimo ideologijom koja je nekada motivisala, a
sopstvenog primera. Ne tako davno evropski danas pravda zloĉine prema pripadnicima
bankari su visoke kamatne stope na drugog naroda.
pozajmice pravdali navodnim politiĉkim
rizikom. To znaĉi da su u kamate već http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-
ukljuĉeni rizik od moratorijuma na otplatu Vuletic/Slucaj-Siriza--nada-sumnja-i-
duga, a verovatno i rizik od njegovog otpisa. osporavanja.lt.html
To što poverioci u takvim sluĉajevima neće
ostvariti oĉekivani ekstraprofit treba, dakle, Ţeljko Lj. Krstić
posmatrati kao rizik zelenaškog posla, a ne
kao moralni deficit duţnika.
No, ono što se u sluĉaju Grĉke krije iza
moralnih pridika jeste ĉinjenica da se EU
nalazi na prekretnici. Ona mora da izabere
da li će prevashodno štititi interes
finansijskog kapitala ili interes svojih
graĊana. Taj problem će vremenom rasti.
Zato bi pobedu Sirize trebalo shvatiti kao
zvono za uzbunu i poziv za hitnu
rekonstrukciju ekonomskog poretka.
Naţalost, briselska birokratija se pravi kao
da nije svesna problema i ponavlja stare
mantre „kao švaba tralala”.
No, nesposobnost suoĉavanja sa stvarnim UKRŠTENE REĈI NAŠIH ŢIVOTA
problemima nije samo osobina evropskih Listajući stare Politikine NIN-ove
politiĉara. Reakcije srpskih i hrvatskih uoĉio sam da su i obiĉne ukrštenice, koje
zvaniĉnika na presude MeĊunarodnog suda sluţe za razbijanje dokolice i mentalnu
po meĊusobnim tuţbama za genocid, higijenu, sredinom osamdesetih godina
takoĊe, pokazuju nespremnost suoĉavanja sa bile u sluţbi aktuelne politike.
3
Naime, preko ukrštenica objavljivanih u Makedonije ( Prilep) , Bosne i Hercegovine

tada veoma uticajnom beogradskom ( Modriĉa) , Cne Gore ( Bijelo Polje) ali i
nedeljniku podgrevala se i odrţavala ideja Hrvatske ( Slavonska Poţega) su najviše
Jugoslovenstva koja je tada bila neupitna. sluţili u rešavanju „ teških“ pitanja
Tadašnje ukrštene reĉi, kao da su vezanih za dva slova sa tablica ( auto –
sastavljane po uzoru ( kljuĉu) na Prvu oznake) Sada su to mesto zauzeli gradovi
fudbalsku ligu u duhu Jugoslovenstva. iz tzv. unutrašnjosti Srbije.( Valjevo,
Tadašnje NIN-ove ukrštenice su bile Šabac, Uţice…).
svojevrsno ogledalo unutrašnih, Uoĉljivo je da su pitanja vezana za
jugoslovenskih ali i svetskih ( globalnih) knjiţevnost, sport, nauku, glumu imala
prilika. I kao što se vodilo raĉuna da podjednaku zastupljenost stranih i domaćih
toponimi ( imena gradova, reka , planina) pisaca, sportskih asova, glumaca, pevaĉa. Za
Srbije i Hrvatske, budu podjednako razliku od imena i prezimena stranih
zastupljeni tako je postojao reciroprocitet politiĉara, koji su bili zastupljeniji od
izmeĊu geografskih pojomova SSSR-a i domaćih koji se tada nisu spominjali, kao ni
onih iz Severne i Juţne Amerike. sada. TakoĊe je primećeno da su pojmovi
Analizom sadţaja rešenih pojmova u NIN- vezani za NOB i II svetski rat poĉeli da
ovim ukreštnicama iz osamdesetih godina, gube na znaĉaju. ( Navodimo pitanja: „
najzastupljeniji su bili pojmovi iz oblasti Glavna liĉnost iz romana „ Daleko je
sporta, knjiţevnosti , umetnosti, vezanih za sunce“ D. Ćosića."; Poema Ivana Gorana –
velike evropske prestonice. Moţe se Kovaĉića, “Pravo prezime makedonskog
zakljuĉiti da su drţave zapadne Evrope: revolucionara Koste Racina.”)
Francuska, Engleska, Nemaĉka, Španija, Zanimljivo je da se Jugoslovenstvo gajilo i
Italija bile zastupljenije od zemalja bivše preko etnoloških pojmova koji su bili
tzv. Istoĉne Evrope: Bugarska, MaĊarska, specifiĉni za pojedine republike ili regije.
Poljska. To je svakako pokazatelj Tako su postojala etnološka pitanja: “Naziv
postojanja kosmopolitskog duha tog za amatersku grupu pavaĉa u Dalmaciji. “ (
vremena... klapa) ; “Naziv za udatu ţenu u Crnoj
Na unutrašnjem planu smo primetili Gori.”; “NeotuĊivi deo imanja kod
postojanje zastupljenost pojmova koji su se Hercegovaca.” Jedno ideloško pitnaje je
odnosili na SPC ( Srpsku pravoslavnu bilo vezano za : “ Ima osnivaĉa
crkvu) i Katoliĉku crkvu koja je i tada marskizma.”
dominirala u Hrvatskoj. To se postizalo Pojmovi , odnosno oblasti koje su postale
preko pitanja u ukrštenici vezanih za titule prisutne i danas su vezani za ţivotinje i
sveštenika u obe Crkve, kao i njihove Grĉku mitologiju. ( bogovi : Zevs, Had,
uniforme - odore. Zanimljivo je i da se u Posejdon, Atina, Demetra, Had, .ali i “
ukršetnici postavljala pitanja vazana za Starogrĉka boginja sudbine) . To znaĉi da je
tada već priznatu Muslimansku naciju. vreme umišljenih Bogova kao fenomen
Pitanja su se odnosila na poznavanje imena ostao prisutan i do dašnjih dana. Na tom
muškaraca i ţena. planu se ništa nije menjalo, osim što su se
Kao što smo već naveli da su republike: menjala imena koji su tada i sada za sebe
Srbija i Hrvatska bili zastupljeni po istim mislili da su nezamenljivi Bogovi na zemlji.
brojem toponima, tako se primećuje da su Zanimljivo je da su kao skraćenice bili
iza njih bili Slovenija, Makedonija, BIH , pojmovi: Narodno oslobodilaĉka borba ,
SAP Kosovo, Crna Gora.( imena naseljenih Evropska zajednica i Irska republikanska
mesta, reka, planina...) Manji gradovi iz armija.
4
Ţeljko Lj. Krstić, sociolog „Deda o Bogu , on o vanzemaljcima“ ;

Politikin magazin; br.915 /12.april 2015.)
POSLUŠANJE Arhimandrit Bigović je roĊen 1972 g. a
već je shvatio laku formulu za uspeh u
Sve hijerahijski ureĊene ustanove poĉivaju crkvenoj ’jerahiji, gde se kao i u svakoj,
na poslušnosti onih koji su podreĊeni, bilo vertikalno napreduje. U istom tekstu ovaj
da je reĉ o Crkvi, Vojsci ili pak, politiĉkim monah priznaje da se nije potrgao kada mu
strankama . Poslušnost je ĉini se drugo ime je vladika valjevski Milutin rekao , još pre
za poltronstvo, koje onome ko se za to tri godine da uradi ribnjak. On je na njega
opredeli donosi odreĊene benefite bez neke zaboravio, jer je po tonu mislio da je je to
velike muke i zalaganja. Dovoljno je da kaţe preporuka a ne poslušenje. Kada ga je posle
par lepo sroĉenih reĉenica onome na vrhu ( tri godine vladika pitao za ribnjak, onda je
direktoru, shvatio da je
upraniku, vladici, poslušenje. Na
premijeru) i onda ovom primeru ,
je miran. Moţe vidimo da ĉovek
da radi šta ’oće. pa i monah pre
I da glumi Robin radi ono što mu
Huda u je lakše i
manastiru.. zanimiljivije.
Evo kako Dakle,
poslušnost hodoĉašće u
objašnjava Grĉku monah
monah Mihailo Mihailo je
Biković koji već shvatio kao
par godina ţivi poslušenje, što
u manastiru je lepše i
Jovanja, na zaniljivije, a
desetom pravljenje
kilometru od ribljnaka, kao
Valjeva: „ Moja preporuku.
misija je da budem poslušan svom vladici
ĉak i ako se u meni nešto tada protivi. Jer , Da ne opisujem preterano ĉuveni
to je boţija volja koju mi gospod preko eksperiment Stenlija Milgramija koji je u
episkopa saopštava. Koliko smo poslušni, u svojoj knjizi : „ Otpornost autoritetu“
toj meri smo monasi. Poslušenje je preĉica opisao dokle je ĉovek spreman da ide u ’
do smirenja, a smirenje je majka svih vrlina. poslušenju’, odnosno naredbama koje mu
Kroz poslušenje se zadobija blagodet. izriĉe predpostavljeni. U simuliranom
Recimo poslušenje je bilo da završimo eksperimentu u kojem su ţrtve izlagane
konak i uradimo povrćaj imovine za celu ’strujnim udarima’, pojedinci su išli sve do
eparhiju.. kraja ( fiktivnoj smrti ţrtve) ako onaj ko je
I hodoĉašće takoĊe su poslušenja izricao naredbu nije izdao naredbu da se
koji mi je na poĉetku prethodne godine prekine. Onaj ko je povećavao struju nije
duhovnik Milutin ( vladika) dao. Veoma se znao da je to igra.U vojsci sam imao
dobro osećam kada izvršim poslušenje, zato situaciju da je moj ’klasić’, sa sela, gazio
što znam da sam na dobrom putu.“( tekst: strojev korak udarajući u zid zgrade, jer
5
desetar nije izdao naredbu da se stane. On šefu nego, ne daj Boţe kritikovati ili
je to bukvalno shvatio i nastavio je da predalgati neku ideju.. Pa i uraditi.
udara vojniĉim ĉizmama u zid zgrade, u Poslušenje je postalo modus vivendi u našim
isĉekivanju naredbe da prestane da gazi ţivotima.
’strojak.’ Oni koji su ga prihvatili ne
U arhimandritovoj priĉi o razmišljaju ĉemu to vodi, jer nismo svi
poslušenju sa poĉetka teksta, nedostaje roĊeni da budemo poslušni. Neko smisao
nešto što se zove liĉna inicijativa ili upravo nalaze u tome što ne ţele da budu
konstruktivni predlog. Jer onaj ko ţivi u poslušni, da se utope u ’Mrtvo more’ u
manastiru trebalo bi da zna šta su prioriteti kojem znamo da nema ţivota. Jer,
i šta treba da se uradi. Zar nije logiĉno da poslušenje je pasivizacija, isĉekivanje
isti taj monah izaĊe pred vladiku i predloţi moţda i pogrešne naredbe koja se mora
mu desetak stvari u vezi manastira. Šta sprovesti bez pogovora. Liĉna inicijativa je
znaĉi, ĉekati da vladika kaţe šta treba da se mnogo teţa jer podrazumeva da onaj ko je
uradi. Zar jedan ĉovek moţe da sve zna. Za pokreće prihvata i odgovornost, za koju
Boga i vladiku bi bilo verovatno ugodno mnogi nisu spremni.
videti svaki trud. Mohah s poĉetak kaţe da je on poslušan i
Poslušenje se primenjuje i u kada se „ nešto“ u njemu protivi. To nešto
drţavnim ustanovama, gde se od moţe da bude veoma bitno. Arhimandrit to
potĉinjenog oĉekuje da bez pogovora izvrši ne poznaje i ne ţeli da upozna. Da to moţe
naredbu svog pretpostavljenog, ne dovodeći da bude zdrav razum i elementarna logoka
je u pitanje. Šta se dešava ako je izvršilac koja nalaţe da nešto što je suludo nema
svestan da je naredba pretpostavljenog potrebe da se izvrši. Dakle, ako vladici,
pogrešna? Da li u tom sluĉaju ima pravo da recimo, padne na pamet da se u manastirkoj
je odbije i ne izvrši? Imao sam situaciju porti kopa bunar. Monah to mora uraditi pa
kada mi je pretpostavljeni rekao da samo makar ga kopao celog ţivota. Da li bi
mogu koristiti jedan faks za komunikaciju monah tada razmišljao o poslušeniju?
sa drugom ustanovom. Nisam ga poslušao ,
jer sam znao da ću sa drugog faksa izvršiti Ţeljko Lj. Krstić
lakše zadatak. Da sam se predao poslušenju
svog šefa, ne bih ostvario komunikaciju sa ĐURO S NEIMARA
drugom ustanovom, ne bih završio
kvalitetno svoj posao i osećao se zadovljno. „ Otac mu je prodavaĉ. Prije rata je imao
Mnogo je primera u kojima je liĉna svoju radnju. Uĉestvovao u NOR. Interesuje
inicijativa pokazala da je delotvornija i ga sport. Radi u mas. Organizacijama ( ?) .
naprednija. Poslušenje, podrazumeva Majka domaćica. Ima dva mlaĊa brata,
pasivnost i bezgraniĉnu veru u nadreĊeni roĊena posle NOR –a, jedan 1947 g. A drugi
autoritet. To sve vodi pasivizaciji, koja je 1950 g. Roditlji mu se doselili iz Krajine.
najlakaša jer oslobaĊa od bilo kakve Odnosi u porodici su pravilni ( ?). Matrijalne
odgovornosti ali nema u sebi napretka. prilike u porodici prosjeĉne, koje su
Dakle , u poslušenju bi moglo bi se reći maljoletniku uglavnom omogućavale
imamo elemente i poltronstva i zadovoljavanje svih osnovnih potreba.
dodvoravanja pretpostavljenom od ĉije Maloletnik se nije nikuda kretao van
milosti zavisi neĉiji status u hijerhiji. Beograda. U osnovnoj školi je bio vrlo
Mnogi su svatili da je lakše reći ili par dobar Ċak. Rado se druţio i igrao sa ostalom
laskavih reĉenica uputiti predpostavljenom djecom. Dok je išao u osnovnu školu majka
6
ga je, kako on izjavljuje stalno pratila u društvo loših djeĉaka na njega je više uticalo
školu i iz škole. Tada je bio i jedino dete u nego rotelji.
porodici. U I i II razredu gimnazije je Gledao je sota pozorišnih komada, filmova i
takoĊe bio dobar Ċak. Bio je roditeljima ĉitao knjige. Intligentan je- Ţelio je studirati
poslušan, te nisu imali potrebu da ga biologiju i fiziku. Izjavljuje da mu je mnogo
kaţnjavaju , izuzev zbog sitnih nestašluka. ţao što je prekunuo školu i misli da je moţe
MeĊutim u III razredu gimnazije se poĉeo još nadoknaditi. Razmaţan je . Nema ljepo
druţiti sa lošim djeĉacima ( koji su mišljenje o istraţnom zatvoru u kome je
kaţnjavani zbog kraĊe). Jedan od njegovih proveo svega ĉetiri dana, tri noći
drugova se bavio kraĊom golubova, koje prespavao u martu 1955. G.
je uzimo iz golubarnika tako što je Svoje mišljenje o Đuri na isteku kazne
podesnim kljuĉem otvarao brave ili iz dao je i struĉni tim zatvorskih vaspitaĉa.
otkljuĉanih uzimao golubove- obiĉno po „ Ovo je maloletnik koji se pohaĊajući još
dva komada !Poĉeo je izostajati iz škole, ne gimnaziju otrgne ispod kontrole roditelja,
dolaziti redovno kući i na koncu krasti. Prvo poprimio mnoge negativne navike druţeći se
je bio uslovno kaţnjen ali je ponovo ssa lošim Ċacima, bio sklon skitnji. Kao
napravio jednu provalnu kraĊu ( u stan takav došao je u dom. Tvrdoglavost je
komšije iz preko balokona susedne on se ispoljavao za gotovo cjelo vrjeme dok se
provukao kroz jednu rupu (Đura je visok nalazio u ovom domu. Pomal je neiskren.
179 cm) ; tako što se najpre popeo na jednu Radio je u politirerskoj radionici . Na poslu
stolicu sa koje se uvlaĉio u ostavu kroz mali nije pokazivao radne navike, niti se redovno
prozor sa koga je prethodno skinuo podrţavao radne discipline. Poloţio je
neukovanu ţiĉanu rešetku, te potom prešao polukvalifikaciju iz farbarskog zanata.
u kuhinju , gde je iz kredenca uzeo novac U domu je završio I razred škole uĉenika u
17.000 dinara u gotovom i razne vrednosne privredi i pošao u II razred, ali zbog kratkog
stvari : dva srebrna lanĉića i neutvrĊen broj vremena nije mogao završiti. Bioje jedan od
srebranih novĉanica od 50 dinara i kotur boljih uĉenika i postizao dobar uspeh.
najlon kanapa za pecanje ) zbog ĉega je Prema predpostavljenim je imao pravilan
osuĊen na kaznu zatvora od dve godine, po odnos. Jedan put je disciplinski kaţnjen radi
presudi K.-871/55 kojom je doveden u dom. prekršaja kućnog reda. Ĉesto se solidariso sa
Uvidom u sprovodni list navodi se da je lošim maloletnicima. Bio je aktivan u
imao 16 godina, da je stepen nuţnosti kulturno prosvetnom radu, tu je redovno
ĉuvanja: „ opreznost“ i da je sproveden- porovodio slobodno vme i ĉitao knjige.
vezan. Od B. Š. do Z. Nalazio se na duţnosti sobnog starešine ali
Roditelji su mu u ranoj mladosti bili na tom zadatku nije u potpunosti zadovoljio,
previše strogi, odnosno drţali su previše jer higijenske navike sporo usvaja.
Đuru pod svojom kontrolom, dok su mu Razmaţen.
kasnije kada je malo odrastao dali previše Smrt fašizmu – sloboda narodu!
slobode. Kada je poĉeo da ne dolazi kući na
vrijeme poĉeli su ga kaţnjavati, ali je bilo Đurinu sudbinu u zatvoru a i kasnije, oĉito
previše kasno jer je maloletnik bio mnog je odredilo „ mišljenje sa terena“
skrenuo i odao se skitnji i ulicama. Znaĉi da Sekretarijata za unutrašnje poslove -
se roditelji kao vaspitaĉi i nisu dovoljno ispostave Neimar koje je upućeno
snašli u kritiĉnom periodu njegovog razvoja. Izvršnom odseku Sekretarijata za
Osim toga maloletnik je vrlo labilan te je unutrašnje poslove Beograd, koje je
prosleĊeno u KPDom:
7
„ Đura je u ulici gde je nastanjen poznat

kao problematiĉan mladić. Obzirom da ga Rafaelo Dumbelović
roditelji nisu mogli pravilno vaspitavati isti
je još u svojoj osmoj godini posrnuo i poĉeo HELANKE I TRENEREKE
da vrši kriviĉna dela. Do svoje 14 godine
bio je donekle dobar i uĉio je školu, a posle Ţene zaposlene u našim muškim zatvorima
14 godina postao je problem u ulici . Druţio nepreduju u karijerama iz hendikepa -
se sa raznim drugovima njegovih godina fiziĉke ugroţenosti a ne iz profesionalnog
koji su poznati kao kriminalci i poĉeo i on iskustva, koje se stiĉe dugodišnjim radom sa
da krade. Prema njenu su preduzmane razne osuĊenim licima. Reĉ je pre svega o
mere, kako od strane roditelja, tako i od vaspitaĉicam koje su angaţovane u
strane starateljskih organa NOO Neimar, ali Sluţbama za tretman ( bivša Sluţbe za
je sve to na njega bezuspešno delovalo. O prevaspitanje. Prevaspitne sluţba je
nekom radu u organizaciji NO nema ni promenila svoj naziv posle skoro šezdeset
govora. godina svog postojanja. ) Postojeći koncep
vaspitnog rada je takoĊe doveden u pitanje.
Smrt fašizmu – sloboda narodu! I ma koliko se ţene svojim prisustvom
stvarale privid prirodnog socijanog
Đura se u košulji i ištrikanom zelenom okruţenja, postoje radna mesta gde one
dţemperu sa kapom na glavi i plavim nikada ne bi mogle da budu radno
pantalonama pojavio poĉetkom novembra angaţovane.
1957 g. U Sekretarijatu unutrašnjih A to je upravo pozicija matiĉnog
poslova na Neimaru. Sa sobom je poneo i vaspitaĉa, koji vodi osuĊeniĉku grupu
pismo sa podacima o svom ponašanju u Z. muških osuĊenika. „ Slabiji i lepši pol“ u
Kući ga je doĉekala majka sa jednim opisu radnih zadataka treba da sprovodi i
bratom koji je tada imao sedam godina. individualno – korektivni rad sa osuĊenim
Onaj malo stariji brat je negde odlutao.... licima. To u praksi znaĉi razgovor sa
osuĊenim licima nasamo u kancelariji bez
Smrt fašizmu – sloboda narodu! prisustva trećeg lica. Postavlja se pitanje da
li je moguće da se taj bitni segment
vapitnog rada obavi na profesionalan naĉin,
a da ne doĊe do emotivnog transfera izmeĊu
aktera. Dakle, da li se vaspitaĉica moţe
drţati strogo svoje uloge, a da ona ne izaĊe
iz okvira na koji ne moţe niko uticati, kao
što i duh iz Pandorine kutije , jednom kada
izaĊe ne moţe povratiti. Praksa je pokazala
da su u našim zatvorima iskakalo iz
okvira. Tako je pre par godina štićenik
pokušao da siluje svoju vaspitaĉicu u
Kruševcu zašto mu je izreĉnena kazna
zatvora od dve godine.
Njega su drugari ubedili da se vaspitaĉica
zaljubila u njega, ušta je on poverovao.
8
Još je zoolog Dezmond D. Moris je slikovito opisao

Moris u svojoj knjizi: „ Intimno ponašanje“, znaĉaj jedne straţnjice u komunikaciji:
uoĉio dvanaest postepenih faza koje se kod „...ako ţena treba da se sagne i svoju
ljudi odvijaju u seksulanim straţnicu izloţi pogledima muškaraca, kao
komunikacijama, na isti naĉin kao i kod kada bi prisvojila tipiĉan poloţaj poziova-
ţivotinja. On je u „ šablonu udvaranja“ na- kopulaciju, koje karakteriše primate,
uoĉio da parovi kreću od pogleda : oĉi na njene genitalije bi bile viĊene u okviru dve
telu u oĉi, potom glasa na glas, pa preko polulopte glatkog mesa. Ova ih asocijacija
fiziĉkog kontkata: ruka na ruci, ruka na ĉini vrlo vaţnim seksualnim signalom za
ramenu, ruka oko struka, usta na suta , ruka ljudsku vrstu“.. Moris istiĉe, da : „Danas,
na glavu , ruka na telu , stiţu do intimnijih ako devojka lako pojaĉava njihanje svoje
faza kao što su : usta na dojci, ruka na straţnice dok hoda, ona deluje kao moćni
genitalijama, genitalije sa genitalijama. signal za muškarce.“ S druge strane i
..Ako se ovaj Dezmondov šablon muškarci imaju svoje adute. Tako je zoolog
udvaranja, primeni na zatvor moţe se uoĉiti Moris uoĉio : „ da za razliku od starijhih
da se prve tri faze, bez fiziĉkog kontakta, muškaraca koji i dalje premošćuju
mogu uoĉiti u svakodnevnim generacijski jaz meĊu svojim nogama tako
komunikacijama...Poznato je da su u zatvori što im penis visi slobodno ispod
odnosi izoštreni. Tako da jedan pogled nezategnutih pantalona mlaĊi muškarci
moţe da znaĉi mnogo više nego na slobodi, današnjice hodaju sa penisom u uspravnom
pogotovo ako je razmenjen na polnoj osnovi poloţaju.“
po intimnim delovima tela. TakoĊe se zna Tako se postavlja ozbiljno pitanje, da li je
da u slobodnom vremenu osuĊena lica se na bilo šta profesionalno u prevaspitnom radu
sportskim teranima i tuševima skidaju do u jednom muškom zatvoru, kad je
gola. Jedan straiji i iskusni vaspitaĉ je vaspitaĉica obuĉena u crne helanke a
svojevremno glasno pitao da li će osuĊenik u trenerke. Sama garderoba
vaspitaĉaca, ako zatekne gole osuĊene govori da izmeĊu njih nema ozbiljne i
kako se tuširaju, biti ravnodušna!?? profesionale komunikacije. Na svu sreću
D. Moris se u svojoj knjizi, u postoje u okviru sistematizacije radnih
jednom posebnom poglavlju bavi mesta , pozicije na koje ţene mogu raditi,
pozivima na seksualnu intimnost. Glavne u raĉunovodstvu, sluţbi nabavke, kao
taĉke koje pobuĊuju seksualnost su prepone, telefoniskinje, daktilografkinje i neizbeţne
usne, pupak, straţnjica i noge. Dakle, ako se – sekretarice. U Sluţbi za tretaman mogu
na slobodi većina muškaraca okreće za biti od koristi kao osobe za kontakt sa
zgodnim ţenama, moţe se zamisliti kako centrima za socijalni rad.
neĉija straţnjica uvuĉena u crne helanke, ili
bele pantalone deluje na mladu osuĊeniĉku
populaciju, koja je obuzeta raznim
deprivacijama, pa a i seksualnim. Samo
retki osuĊeni uspevaju da adekvatno
kanališu svoju seksualnost sa korišćem
Kuće ljubavi, u koje im na tri sata dolaze
supruge (braĉne i vanbraĉne) .Ostali imaju
retke prilike da sublimiraju i kompenzuju
svoju seksualnost kada i verbalno
komuniciraju sa svojim vaspitaĉicama.
9
Herakleionu na Kritu. Sva ta veliĉanstvena

djela postala su baština klasiĉne grĉke
kulture koja se raĊala u vrijeme dok su
Rimljani, budući gospodari Grĉke i svijeta,
još bili barbari. Prouĉavajući grĉku
mitologiju uveliko ulazimo u okvire grĉke
knjiţevnosti i umjetnosti. Homerovi
epovi, "Ilijada" i "Odiseja", (ĉiji je epski
jezik izuzetan, jer nije bio govorno narjeĉje,
niti je odgovarao ijednom od narjeĉja
pronaĊenih u zapisima ili kasnijoj
knjiţevnosti, a namijenjen je recitovanju),
te Hesiodovo djelo "Teogonija" (Porijeklo
Bogova) ĉine najraniju grĉku knjiţevnost i
prikazuju razliĉite kategorije mita,
meĊusobno se strogo razlikujući u namjeri,
duhu i sadrţaju, dok im je zajedniĉka
strukturna sloţenost.
O Mitologiji
Stare kulture i njihova vjerovanja bila su

zasnovana na mitovima i legendama
bogovima i junacima sa boţanskim
karakteristikama. Ti mitovi i legende bude
veliko zanimanje jer otkrivaju kulture
ondašnjeg doba i slika istorije biva sve
jasnija.
Mit je tvorevina u priĉi, pjesmi i sl.,

predznanstvenog i fantazijom proţetog
(obiĉno magiĉno-religioznog) mišljenja,
kojom narod na primitivnom stepenu
razvića objašnjava nastanak prirodnih bića i
pojava.
Cjelokupna grĉka knjiţevnost i umjetnost
Mitologija je skup mitova neke religije, predstavljaju polje za prouĉavanje grĉkih
naroda ili civilizacije koja prouĉava priĉe mitova. S tako širokim, raznolikim i
fantastiĉnog sadrţaja u kojima su junaci razmjerno sloţenim dokaznim materijalom
bogovi, polubogovi, heroji i sliĉno. Te priĉe ne zaĉuĊuje da ni jedna teorija antropologa
biljeţi mit, legenda, tradicija, usmena koji su prouĉavali plemenske zajednice ne
predanja i drugo. pruţa zadovoljavajuće objašnjenje grĉke
mitologije. Ti mitovi nemaju samo jedan
I dan danas se divimo grobovima i palatama oblik, niti tek jednu funkciju, pa iako u
u Pilu, te tvrĊavama Mikene i Korinta, grĉkoj mitologiji ima pojedinaĉnih
nakitu, zlatnom posuĊu, ukrasima i oruţju u elemenata preuzetih od drugih naroda, kao
nacionalnm muzejima u Ateni i cjelina ona je izraz nepresušne i ţive
10
fantazije te pjesniĉkog oblikovanja grĉkog, RaĊanje Sveta

antiĉkog ĉovjeka.
Stari Grci, svojim prosvetljenim i maštovim
Grĉku je mitologiju stvarao narod u duhom, stvorili su jedan celokupan poredak
nastojanjima da objasni zakonitosti stvari koji je besprekorno funkcionisao u
ţivota i prirode pa su zato grĉki mitovi ogromnom svetu koji ih je okruţivao. Kao i
nadahnuti ljepotom i svjeţinom sve napredne Ijude svih epoha, zanimao ih je
pripovijedanja.To su mitovi koji se postanak i stvaranje sveta.
odlikuju raznolikošću motiva i velikom
pjesniĉkom ljepotom, zadrţavajući Zbog toga su pruţali objašnjenja prirodnih
uglavnom onaj oblik u kojem se javljaju sila i neobjašnjivih fenomena, koja su im se
kod Homera i Hesioda. ĉinila logiĉnim, verni obiĉajima i
zakonitostima koje su proizašle iz
Uz olimpske, podzemne i morske bogove te poštovanja prema višim silama, koje su
uz mnoga niţa boţanstva u njima nastupaju i vladaie univerzumom i posedovale ga.
heroji koji su po ocu ili majci boţanskog Uticaji iz okoline kao i ogromna
porijekla. Bogovi su antropomorfizirani, prostranstva koja su gledali oko sebe, uticali
ali ne stare i besmrtni su, te njihov poloţaj su na prvobitne Ijude sa grĉkog prostora da
postaje vrijedan strahopoštovanja navodeći oboţavaju apstraktne pojmove, prirodne
ĉovjeka da osjeti strah, sram ili pak pojave i sve ono od ĉega su strahovali da
poštovanje. Ljudi su komunicirali s moţe uticati na njihovu sudbinu i opstanak.
Bogovima direktno ili posredno, budući da
U doba praistorije, boţanstvo koje je najviše
su Bogovi imali moć (daimon) da osim
oboţavano, bila je Gea (Zemlja), i to ne
ljudskog poprime i neki drugi oblik ili
samo u Grĉkoj, već i kod skoro svih starih
obiljeţje, ili je pak komunikacija
naroda. Ona je bila ta za koju se ĉovek
uspostavljena putem sna. Ĉesto su se
praistorije ĉvrsto vezao, hraneći se njenim
promatrale ptice u letu, grmljavina, zvijezde
plodovima. Boginja Gea se, kod
padalice ili druge prirodne pojave kao
mediteranskih naroda, veoma ĉesto
znakovi boţijeg obraćanja ljudima.
poistovećuje sa boginjom plodnosti, koju
Bogovima su prinošene ţrtve, pokloni, te
prve figurine iz tog doba nadjene na tlu
izricane molitve kako bi se stekla njihova
Grke, predstavljaju kao ţenu nagih i bujnih
naklonost. Ljudima se ponekad i ugaĊa,
grudi sa disproporcionalno velikom
ali im se ne dopušta izbjegavanje smrti,
karlicom, karakteri stiĉnim obeleţjima
kao njihove konaĉne sudbine.
plodnosti. Obradjivanje zemIje bilo je u
tesnoj vezi sa religijskim oboţavanjem.
Upoznavši prve bogove, moţe se pratiti
njihov razvoj, uporedo sa razvojem grĉke
misli. Skiptar vrhovnog gospodara
univerzuma, prelazio je iz ruke u ruku sve
dok se nije zaustavio u rukama najmoćnijeg.
Kroz jednu borbu Titana i jednu borbu
Giganata, izrodila se nova generacija
bogova, koji konaĉno postaju gospodari.
Uporedo sa razvojem bogova, Ijudski rod
Eros sin Aresa i Afrodite. ĉini prve nesigurne korake, i od samog
11
poĉetka piaća danak svojoj stabosti, iako su Na kraju, sjedinili su se Kron i Rea, Titan i
mu sudbinu odredili i definisali bogovi. Titanka koji su bili predodredjeni da svojim
sjedinjenjem svetu daruju njegove buduce
Poĉevši opis sa prvobitnim bogovima i gospodare. lz ovog braka rodili su se
boţanstvima, stići ćemo do onih koji su Demetra, Hestija, Hera, zatim Had, Posejdon
konaĉno zavladali i koje ćemo bolje i Zeus, koji su kasnije podelili vlast i zavladali
upoznati. Imena boţanstava koja nisu toliko svetom: Zeus je zavladao nebom i zemljom,
interesantna i zanimljiva, biće pomenuta Posejdon morem, a Had (Pluton) Podzemnim
Svetom.
samo usput, jer predstavljaju pretke onih
koji su nosioci sledećih poglavlja: bogova i Na poĉetku su Uran i Gea bili zajedno, no
heroja Grka. kasnije su se razišli. Nakon što je Kron, Uranov
opasni sin, kastrirao svog oca, Gea se sjedinila
Prvi Bogovi sa Pontom a njihova Ijubav donela je na svet
Taumanta, Forkija, Ketu, Euribiju i Nereja.
Na poĉetku svake bajke i svake istine, u vezi Taumant se sjedinio sa Okeanidom Elektrom i
stvaranja univerzuma, uvek se nalazio Haos, rodili su Iridu i strašne Harpije (Ajlo, Okipeta i
koji se takodje pojavljuje kod starih Grka, Kelajna) koje se kasnije pominju.
objašnjavajući stvaranje univerzuma,
odnosno Haos dobija oblik boţanstva. Forkije i Keto, sjedinivši se, dobili su Graje,
koje su bile starice od samog rodjenja, i opasne
Iz Haosa, dakle, na poĉetku su rodjeni Ereb Gorgone, Stejnu, Eurijalu i Medusu. Nerej se
(Pakao) i Noć, ĉija su deca bila Ajter (Etar, sjedinio sa Okeanidom Doridom i dobio 50
Vazduh) i Hemera (Dan). Pored toga, tamna Noć kćeri, Nereida.
izrodila je i Tanata (Smrt), Hipna (San), Onejra
(Snove), Mojre (Sudjaje) i još Hesperide i Eridu Kron i Rea
(Borbu). Kasnije Gea, prostrana i ĉvrsta, postaje
temelj i stanište, iz kojeg se napaja sve što ţivi. Kron, koji je priradao prvoj generaciji bogova,
U poĉetku univerzuma, najveći bog bio je Uran bio je jedini Gein sin koji joj je pomogao da se
(Nebo), koji je Geu okruţivao svojom osveti njegovom ocu Uranu.
beskonaĉnošću.
Nakon što ga je dokrajiĉio kastrirajući ga,
Titani zauzeo je njegovo mesto, a svoju braću bacio u
Tartar Kiklopima i Storukima, koje je njegov
Gea je imala veliku ulogu u stvaranju otac drţao zatvorenim..
univerzuma. Sjedinila se sa Uranom, stvorivši
prvi par bogova, od kojih su se rodili Titani. Kasnije se oţenio svojom sestrom Reom, ali nije
ţeleo da preţivi nijedno od njihove dece.
PrvoroĊeni su bili Okean i Tetida (Tetija), cije je Roditelji su mu prorekli, da će neko od njegove
sjedinjenje dalo Potame (Reke) i Okeanide. dece da mu uzme vlast. Samo što su se radjali,
on ih je proţdirao.
Hiperion i Tea, bili su par koji je dao Helija,
Selenu i Eoju (Zoru). Koej i Fojba, iz svog braka Tako su redom bili proţdrani: Hestija,
dobili su Letu i Asteriju. Demetra, Hera, Pluton (Had) i Posejdon.
Tada ]e Rea, kada je ponovo zatrudnela, sa
Krej se oţenio Euribijom (ćerkom Gee i Ponta) i Zeusom u stomaku, pobegla na Kretu i tamo
dobili su Astraja, Palanta i Persa. se u tajnosti porodila. Dete je poverila
Okeanidi Metidi, dok je Kronu podmetnula
Japet se sjedinio sa Okeanidom Klimenom kamen uvijen u pelene, koji je on odmah
(cerkom Okeana i Tetije) i rodili su se Atlas, proţdrao, misleći da se radi o
Menojtije, Prometej i Epimetej. novorodjenĉetu. I tako je Zeus bio spašen.
12
Titanomahija Jedna druga legenda, navodi da je Atlant mnogo

pre ovog dogadjaja bio kralj legendarnog ostrva,
Samo što je odrasto, Zeus natera svog oca da koje se nalazilo preko okeana, po imenu
ispljune svu svoju decu, dajući mu neki otrov. Atlantida.
Tada , zajedno sa njima, uz pomoć Storukih i
Kiklopa, koje je već oslobodio, objavio rat Atlas je od Plejone dobio sedam kćeri, sa
Kronu, koji se opet, udruţio sa Titanima, svojom zajedniĉkim imenom Plejade: Tajget,
braćom. Svi bogovi su, i stari i mladi, Elektru, Alkionu, Asteropu, Kelajno, Maju i
uĉestvovali u ovoj borbi, u strašnoj titanomahiji. Meropu. Plejade su, posle svoje smrti, na
nebu oformile istoimenu skupinu zvezda,
U vreme dok je borba trajala, Titani su se poznatu i pod imenom jato golubica.
nastanili na planini Otri, dok se Zeus, sa
svojima popeo na Olimp. Gigantomahija
Kiklopi su Zeusa darivali grmljavinom, munjom Kada je Zeus kaznio Titane, Gea se razljutila,
i gromom, Posejdona trozubcem, a Hada zbog toga što su neka od njene dece tako
nevidljivim šlemom. Trojica Storukih su sa surovo kaţnjena, ali i zbog toga što je
svojih trista ruku bacali ogromne stene protiv smatrala da je bogovi nedovoljno poštuju, pa
Titana. je rodila Gigante, da bi se osvetila.
Oni sa Olimpa, nisu morali dugo da ĉekaju na Giganti su bili ogromna bića sa zmijama umesto
pobedu. Tako je Zeus, iako mladji, uspeo da kose i telom koje se završavalo repom zmaja (ili
nasledi jednu stariju i prvorodjenu generaciju zmije). Njihov izgied bio je zaštrašujući i bili su
bogova. Bio je mudriji, imao je veće vrednosti i nepobedivi. Samo što su se rodili krenuli su u
predstavljao je prirodne sile. napad na bogove sa Olimpa, koristeći zapaljene
baklje, i zasuli ih kišom ogromnog kamenja i
Medjutim, ni svi Titani nišu bili na strani Krona. gorućih debala. Tresle su se planine, dok su se
Na primer, Okean se nije borio uz njega, dok je zvezde i mora pretvorila u pakao.
Prometej, Japetov sin, kako neki govore, u
mnogome, Zeusu pruţio znaĉajnu pomoć. Tada su bogovi Olimpa zapoĉeli novu borbu, u
Nakon završetka titanomahije, Kron i njegova koju ih je poveo Zeus sa svojim oruţjem,
braća su bili svezani i baĉeni u Tartar, a Storuki gromovima, i uz pratnju veoma dragocenih
su ostali da ih ĉuvaju. prijatelja, spremnih na svakakva iskušenja.
Pored Posejdona, Apolona i Hefajsta, tu su
još bile i Mojre (Sudjaje), kao i Dionis sa
svojom pratnjom. No, najveću i najznaĉajniju
Atlant (Atlas) ulogu u toj borbi odigrala je Atena, koja se,
baš tokom ove borbe, rodila iz Zeusove glave,
Posledice ovog novog poretka koji je potpuno naoruţana i spremna za napad.
uspostavljen, za neke od pobedjenih su bile Odmah je ubila Palanta, jednog od giganata i
veoma bolne. Na primer, Atlant, sin Titana krenula u borbu, rame uz rame sa svojim
Japeta, veoma surovo je kaţnjen, jer je ocem.
uĉestvovao u Titanomahiji protiv Zeusa.
Gigantomahija je trajala veoma dugo, i
Atlant Zbog toga je poslat na kraj sveta, na najverovatnije se ne bi ni završila, da se nije
Zapad, na granicu izmedju Noći i Haosa, ispunilo ono što je sudbina odredila, a to je, da
tamo gde Hesperide ĉuvaju zlatne jabuke, što će bogovi sa Olimpa pobediti, samo ako se uz
će kasnije biti opisano. To je bilo mesto, na njih bori i jedan obiĉan smrtnik. I tako i bi. Na
kome je veĉno morao da boravi, noseći na stranu Olimpijaca, svrstao se Herakle, dok su
svojim plećima nebeski svod, ili i nebeski svod giganti jedan za drugim padali mrtvi
i zemlju, ili, po nekima, osu kosmosa.
13
Prometej razbesneo se, i tada Ijudima oduzeo vatru, koju

je Prometej kasnije ukrao da bi im je vratio.
Mada je to video, Prometej, koji je voleo Ijude,
ukrao je mudrost od Atene i ĉoveku podario Pandora
pamet, kako bi ispravio zlo, koje je uĉinio
Epimetej. Zatim je, iz Hefajstove radionice Hefajst, kovaĉ, bog vatre, u svojoj
ukrao vatru i takodje je poklonio ĉoveku. radionici stvorio je prvu ţenu. U poĉetku ona
Ljudi su, od tada poĉeli da se greju, da ţive i je bila samo kip od metala. No, bila je toliko
rade uz vatru. lepa, da je Zeus odluĉio da joj podari ţivot.
Takodje, Prometej je uzeo u svoju zaštitu Ijudski Zatim su je svi bogovi neĉim darivali. Dobila
rod i nauĉio ih svemu što je znao. No, Zeus se na je lepotu, zavodljivost, pamet, darovitost,
njega veoma naljutio što je Ijudima toliko uverljivost. Medjutim, Hermes joj je podario
pomogao da su poĉeli da liĉe na bogove. lukavstvo i laţljivost, dok je od Here dobila
Naroĉito je bio besan kada je saznao da im je radoznalost, koja joj nikada ne daje mira.
poklonio vatru, sevao je i grmeo od besa. Zbog
toga je i Prometejeva kazna bila tako surova. Zeus je Pandoru poslao na poklon Epimeteju,
koji je toliko bio zadivljen njenom lepotom, da
ju je uzeo za ţenu. Kao svadbeni poklon,
darivali su im jednu veoma lepu kutiju, ukrašenu
dragim kamenjem i zlatnim ukrasima, ali je bila
zakljuĉana. Zeus im je dao kljuĉ, medjutim,
opomenuo je Pandoru, da ukoliko ţeli da srećno
ţive, tu kutiju nikada ne otvore.
Neko vreme, Epimetej i Pandora, zaista su ţiveli

srećnim i mirnim ţivotom, sve dok, radoznalost
koju je Hera poklonila ţenskoj prirodi, nije
nadvladala nad razumom: u tom trenutku, kutija
se rmorala otvoriti.
Zavezao ga je na vrh Kavkaza, na kraju
sveta, gde ga je orao svakodnevno obilazio i Odjednom, iz nje su poĉele da izlaze sve nevolje
izjedao mu jetru. Medjutim, tokom noći, i patnje Ijudskog roda. Bolesti, gorĉine, bol, kao
Prometejeva jetra se ponovo obnavljala, da bi i mnoga druga zla. Ali ipak, nada koja je
je sledećeg dana orao ponovo jeo. Trideset poslednja izašla iz kutije, kao neka mala ptica,
godina kasnije, Herakle je oslobodio predstavljala je znak utehe ĉoveĉanstvu.
plemenitog Prometeja njegovih strašnih
muka. Deukalion i Pira
U jednoj drugoj verziji mita, drugaĉije se
objašnjava Zeusov bes prema Prometeju.
Potop
Jednom je Prometej, za vreme sveĉanog Nastupilo je vreme kada su Ijudi zaista
ţrtvovanja, podelio goveĉe koje je bilo zaklano, postali veoma zli i kada njihovi postupci nisu
na veoma podao naĉin: sa jedne strane je stavio bili ni ispravni, ni lepi. Bilo je to vreme, kada
ĉisto meso i iznutrice, i to pokrio koţom je Zeus odluĉio da ih udavi velikim potopom.
ţivotinje, a na drugoj kosti po krivene salom.
Medjutim, u ţelji da ipak saĉuva Ijudski rod,
Kada je Zeusu ponudio da odabere svoj deo, on izabrao je Deukaliona i Piru, kao jedine koji su
je odabrao deo pokriven salom. Medjutim, kada bili dobri medju Ijudima. Pira je bila ćerka
je ugledao da se njegov deo sastoji samo od Epimeteja i Pandore. Potop, sa obilnom kišom
kostiju, a da je Ijudima pripao deo sa mesom,
14
koja je neprekidno padala devet dana i noći, umešali, pomaţući Ahajcima ili Trojancima, u
uništio je sve gradove. Kada je sve bilo gotovo, zavisnosti od toga, o ĉijem se miljeniku radilo.
Deukalion i Pira koji su se spasili sagradivši ĉun, Osvetoljubivi jesu, ali i izuzetno dareţljivi, dok
podneli su bogovima mnoge ţrtve u znak ih materijalne ţrtve koje im prinose vernici
zahvalnosti, moleći se za obnovu ĉoveĉanstva. zadovoljavaju i pridobijaju. Prilikom ţrtvovanja,
Ijudi im prinose zaklane ţivotinje koje gore na
Uslišivši njhove molbe, Zeus se odobrovoljio, ţrtvenicima, nude im se plodovi zemlje, ĉak i
ali da bi obnovio ĉoveĉanstvo, morali su da procesije sa ţrtvovanjem Ijudi, koje se najĉešće
slede Zeusova uputstva. odloţe, ukoliko se potvrdi vernost Ijudi.
Svaku potrebu društva, kao i Ijudski rad prati
Uslov je bio da, koraĉajući prekrivenih lica, oboţavanje nekog boga: od poljoprivrede do
bacaju sa zemlje kamenje preko ramena, ne uĉenja, od umetnosti do lova, od ratnih veština
okrećući se iza sebe. Kamenje koje je bacao pa do Ijubavi. A pored toga, postoje i neki
Deukalion, pretvaralo se u muškarce, a ono bogovi, rasterećeni i zabavni, koji širedobro
koje je Pira bacala, u ţene. Par je dobio i raspoloţenje i radost, darujući ţivotu neizbeţnu
svoju decu, koja se smatraju i Zeusovom: dozu zabave i veselja, ali svakako, u vidu
Helena, Amfiktiona, Protogeniju, Melanteju, religijskog oboţavanja, ili Dionisa, ili Pana, ili
Teju i Pandoru. Helen, prvorodjeni sin, pak Afrodite.
smatra se ocem svih Grka.
U nastavku teksta, pokušaćemo da predstavimo
Bogovi bogove koji saĉinjavaju Panteon sa Olimpa, a
kasnije ćemo se zadrţati i na niţim boţanstvima,
Prvobitna boţanstva koja su već pomenuta, koja nisu ništa manje interesantna. Nastavićemo
vremenom su poĉela da ne zadovoljavaju maštu sa predstavljanjem i ostalih, još niţih
i religijska osećanja. Ljudi su tada poţeleli boţanstava, kada je već grĉka mitologija
aktivnije bogove, koji bi pratili njhov personifikovala sve pojmove, kao i Ijudska
svakodnevni ţivot i imali uĉešća u rešavanju osećanja. I tako, upoznajući karakteristike i
njihovih problema. osobine svakog boţanstva, lakše ćemo moći da
shvatimo njihovo prisustvo i uĉestvovanje u
Zbog toga su pobednici sa Olimpa zaintrigirali avanturama heroja, koje ćemo sresti u daljem
njihovu maštu, pa su ubrzo postali najomiljeniji i tekstu.
najviše oboţavani. Toliko snaţni, a istovremeno
i toliko podloţni Ijudskim slabostima, upravljaju
sudbinom i ţivotima onih koje vole, ali i onih
koje mrze. Lepi I veliĉanstveni, svaki od njih u
svojoj oblasti, postaju predmet oboţavanja kroz
vekove.
Tl bogovi su podjednako posedovali sve Ijudske

vrline, ali i slabosti. Bili su nemilosrdni i
spremni da kazne svaki greh, dok su
istovremeno štitili i pomagali pravedne i
poboţne.
Šta više, simpatije i naklonosti koje su

medjusobno izraţavali, upravljale su njihovim
ponašanjem prema obiĉnim smrtnicima, u
zavisnosti od boţanstva pod ĉijom su zaštitom
bili.
Ova pojava veoma je oĉigledna za vreme

trojanskog rata, kada su se olimpijski bogovi
15
Zevs Atina-boginja mudrosti-
-gospodar neba i zemlje,otac bogova

i ljudi:
evs, najveći od svih besmrtnih
Z
bogova sa Olimpa, rodio se u jednoj
pećini na planini Dikta, na Kritu, a
rastao je, u nekoj drugoj špilji na
planini Ida, gde ga je sakrila majka
Rea, hraneći se mlijekom kozije
nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe njegovale.
Zagospodarivši i uĉvrstivši vlast nad svojom
braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od
svih, zasluţeno poštovanje i divljenje, te je,
nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa
pravom, prihvaćen kao gospodar i otac
bogova i ljudi. Njegovo oruţje je bio grom, Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa
dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na Olimpa u Titanomahiji, Zevs je obljubio
zemlji. Metidu, kćerku Okeana i Tetide.Tada su
mu,Uran i Gea saopštili da će se iz te veze,
Za Zevsa, njegova zakonita i jedina supruga prvo roditi Atina,koja će mu biti sliĉna po
bila je Hera, koja mu je uvek bila stalna i hrabrosti i mudrosti, a kasnije, i sin,koji će
verna pratilja, kako u ţivotu,tako i u svim ga nadmašiti po sposobnostima, tako da je
njegovim djelima. Sa njom je dobio Aresa, postojala opasnost da ga, jednog dana,
Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su, svrgne sa prestola. Da bi izbegao takav
meĊutim bile, njegove ljubavne avanture sa dogaĊaj, Zevs je progutao Metidu.
boginjama i obiĉnim smrtnicama, koje su MeĊutim, pribliţavao se ĉas Atininog
povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz roĊenja, pa je Zevs naredio Prometeju, da
ovih avantura, Zevs je dobio mnogo druge mu svojom sekirom otvori lobanju. Tada su,
djece, bogove, polubogove i heroje. Da bi svi, zaprepašćeni i izneneĊeni, ugledali kako
pomenuli neke od mnogobrojnih avantura, iz Zevsove glave iskaĉe naoruţana Atina,
moţe se izdvojiti njegova veza sa Majom iz mašući svojim kopljem. Nova boginja je,
koje se rodio Hermes, sa Semelom je pridruţivši se ocu tokom Gigamahije, uspela
dobio Dionisa, od Lete, Apolona i da pobedi Enhelada, koga je oborila na
Artemidu, iz veze sa Temidom, SuĊaje i zemlju, a zatim bacila na njega celu Siciliju,
Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz koja ga je prekrila. Iako je bila boginja
nebrojenih veza sa smrtnicama koje se rata,ona nije bila ratniĉki raspoloţena.
pominju, na svet su došli mnogi bogovi i Bila je mudra, pametna, i oduvek je
heroji. Svu svoju decu, voleo je i štitio, te su pomagala heroje, Perseja, Ahila, Odiseja i
više puta i ona bila povod Herinom besu. mnoge druge,a ljubav koju je prema njima
osećala nije podrazumevala ništa erosko.
Atina ja, isto kao i Artemida, odluĉila da u
brak ne stupi ĉak na sa bogom, već da
zauvek ostane devica. Prema predanju,
16
postoji priĉa o svojevremenoj svaĊi izmeĊu strelac, koji je mogao svoje strele da dobaci
Posejdona i Atine, oko grada Atine. jako daleko. Ljudi su ga prekomerno
oboţavali, po raznim hramovima i
Apolon-bog svetlosti,muzike i proroĉištima, takmiĉenjima, ţrtvovanjima.
proricanja- Postao je religijski simbol, kako u
umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga
smatraju Pitagorinim ocem.
Apolon pripada drugoj generaciji bogova

sa Olimpa, jer je Zevsov sin od Lete, kao
i njegova sestra Artemida. Apolon je
uĉinio mnoga hrabra dela, kao što je bilo Ares-bog rata-
oslobaĊanje Delfa od strašnog zmaja
Pitona koga je ubio svojim strelama. Bio Ares bog koji je voleo borbu, uvek se
je prelepi bog, visok, skladno graĊen i prikazuje sa šlemom, u ratnoj opremi,
bujne kose, i zbog toga je imao mnogo spreman za borbu. Gde god je rat,
ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako krvoproliće, ili neki oruţani sukob, Ares je
i sa obiĉnim smrtnicama. Jednom je i prisutan. To je bio razlog što ga ljudi nisu
zavoleo i kćerku boga Peneja, Dafnu. slavili i oboţavali kao ostale bogove, pa se i
MeĊutim ona mu nikako nije ljubav gradovi koji bi ga smatrali svojim
uzvraćala, već je, pošto je bog stalno zaštitnikom, nigde ne spominju. Sin Zevsa i
proganjo, zamolila oca da je u nešto Here, ĉesto bi dolazio u sukob sa ostalim
pretvori kako bi se spasila. Nimfa je bogovima pa ĉak i sa sopstvenim ocem. U
pretvorena u biljku lovor koja je onda Tebi je bio slavljen, kao predak
posvećena Apolonu. Iz svojih ljubavnih kraljevske loze jer je njegova kćerka,
avantura, bog je dobio mnogo dece, koju je imao sa Afroditom, Harmonija,
Orfeja od Kaliope, Asklepija od bila ţena Tebanskog kralja Kadma. I
Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od zaista, ovaj strašni bog imao je vezu sa
Kirene, Trojila od Kasandre i dr. Pored neţnom i poţudnom Afroditom, sa kojom,
svojih avantura sa ţenama, bog je voleo i je pored Harmonije imao i još Erosa, Foba
lepe muškarce, od kojih su najpoznatiji i Dejma. Osim njih Ares je imao i drugu
Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti, decu. Neka od njih su Kiknio, Diomed i
prvi se pretvorio u cvet a drugi u drvo. Liakon.
Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt
17
Afrodita-boginja lepote i ljubavi Demetra-boginja žitnih polja:
O Afroditi, boginji ljubavi i ljepote,

postoje dvije razliĉite verzije vezane ze
njeno roĊenje. Prva verzija je da je ona
kćerka Zevsa i Dione, dok je prema drugoj
roĊena iz sperme boga Urana, kada su Demetra je bila boginja plodnosti, majka
njegove genitalije, pošto ga je Hronos zaštitnica polja, koja je štitila sve
kastrirao, pale u more. Tako je iz morske obraĊene površine, a pogotovo ţitnih
pene izronila Afrodita. Ona je štitila ljubav i polja. Pored toga smatra se i boginjom
sve zaljubljene, dok joj je najdraţa zabava koja je uĉestvovala u stvaranju svijeta, pa
bila da natera bogove da se zaljube u smrtne sve što na zemlji ţivi, cveta i donosi plod,
ţene. Volela je da pravi mnoge intrige, da svoje postojanje duguje Demetri i njenoj
bogove baca u ljubavne zagrljaje, briţljivosti. Demetra je bila veoma
naroĉito Zevsa, koji je svaki ĉas bio privrţena svojoj ćerki Persefoni, koju je
umešan u neku ljubavnu peripetiju. dobila sa Zevsom, i za koju je bila toliko
MeĊutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala vezana. Persefona je srećno rasla pored
u svojim avanturama. Iako je bila udata za majke i ostalih boginja, sve dok se u nju
hromog boga Hefesa, bila je je i u nije zaljubio Had, koji ju je oteo. Demetra
ljubavnoj vezi sa Aresom. Iz Afroditine je, ĉim je saznala za nestanak voljene kćeri,
ljubavi sa Aresom rodili su se Eros, krenula u potragu za njom. Kada joj je
Dejimo, Fob i Harmonija. Afrodita je Helios otkrio istinu, boginja se toliko
imala ljubavne veze sa Dionisom i sa naljutila da je napustila Olimp,
Anhisom. Njen omiljeni cvet bila je ruţa, zapostavila sve svoje duţnosti, i prerušivši
dok je njene koĉije vukao par golubova, se u staricu, otišla u sluţbu kod Keleje. Za
ptice koje je najviše volela to vreme, zemlja je ostala neobraĊena,
poljoprivreda unazaĊena, ništa iz zemlje
nije izniklo, niti donosilo plodove. Videvši
18
sve to, Zevs je naredio Hadu da Demetri uticali na ishod rata. Hera je oboţavana i
vrati Persefonu. Had je pristao da svoju slavljena u celoj Grĉkoj, a najvaţnija
ţenu dovede u Gornji svet, i vrati je majci, procesija koja je organizovana u njenu ĉast,
ali je pre toga lukavstvom naterao da pojede predstavljala je sećanje na njeno i Zevsovo
zrno nara. To jedno zrno, bilo je dovoljno, venĉanje.
da Persefonu veţe za Podzemni svet.
Sklopljen je sporazum sa Hadom: Posejdon-bog mora:
Persefona je osam mjeseci godišnje
provodila sa majkom, a ostala ĉetiri sa
Hadom.
Hera-zaštitnica porodice i udatih

žena:
Hera, kćerka Hronosa i Ree, Zevsova Posejdon, grĉki bog mora, sin Kronosa i
supruga i sestra, majka Aresa, Hebe, Ree, brat Zeusa i Hada, s kojima je
Ejlejtije i Hefesta, bila je zaštitnica braka i podijelio vlast svijeta, smatra se jednim od
udatih ţena. Njena vaza sa Zevsom najpoštovanijh bogova Olimpa, jer je pored
zapoĉela je mnogo pre njhovog braka, pa su Zevsa i Here, jedan od najstarijih
se sastajali krijući se od svojih roditelja. bogova. Duboko u valovima stoji njegova
Kasnije, kada su se uskladili odnosi bogova kristalna palata Ega. Zlatnim
sa Olimpa i Zevsa, i nakon Zevsovog koĉijama,krstari po svom kraljevstvu
ustoliĉenja, sklopljen je brak. Hera se ,odnosno okeanima i morima, izmeĊu talasa
pojavljuje u brojnim mitovima, a pored koji ga ni ne pokvase, Svojim trozubom
svoje, podiţe i mnogo druge dece, kaţnjava udara u valove, potresa zemlju i cjepa
neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama stjene; lako je razdrazljiv i veoma ljut bog.
svoga muţa. Letu,kada je ona nosila Ţena mu je drazesna Amfitrtita, jedna od
Apolona i Artemidu, jurila je sve do kćeri Nerejevih. Njihov sin je Triton,
ostrva Del, koje je do tad bilo pokretno moćni morski bog s ljudskim gornjim
ostrvo. Iju,koju je Zevs veoma voleo, tijelom, a ribljim repom. Posejdon je
pretvorila je u kravu.Heru su posebno smatran tvorcem konja, koji mu je
oboţavali u Argu, pa je zbog toga ova posvećen. Osim toga su mu posvećeni bik i
boginja bila zaštitnica tog grada. Za vreme omorika. Iako se u Ilijadi opisuje kao
trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je zaštitnik Grka, u Odiseji stalno proganja
uĉešća u mnogim dogaĊajima, koji su Odiseja, svim sredstvima, pogotovu od
19
trenutka kad mu je on oslepio sina,

Kiklopa Polifema. Pored toga, i ostale
heroje je namuĉio prilikom njihovog
povratka iz Troje, bez obzira što ih je
tokom samog rata podrţavao, jer ga je
veoma pogodilo uništavanje grada, kojeg je
on sam svojim rukama sagradio. Posejdon
je uţivao u ljubavi sa raznim
boginjama,kao i sa poznatim smrtnicama, i
iz tih veza je imao mnogo dece.Neka od
njegove dece su Polifem od Toose, Antej
od Gee, Orion od Euriale, Pelija i Nelej Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od
od Tire, Pegas i Hrisor od Meduse, Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Još
Atlent od Klito, i mnogi drugi. od malih nogu, videlo se da će biti lukav i
dovitljiv bog, jer iako je još bio u pelenama,
Artemida-boginja meseca i lova: uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade
stado bikova, koje je uspeo tako vešto da
Artemida, kćerka Zevsa i Lete, roĊena istog sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve
dana kad i nje brat Apolon, bila je boginja svoje proroĉanske sposobnosti, i svoja
lova i meseca. Od malena, zatraţila je od poznanstva, da bi ih našao. Hermes se
svog oca Zevsa da ostane neudata, te je smata bogom trgovine, lopovluka i
naoruţana lukom i strelom, obilazila šume glasnikom bogova. Na sandalama i šlemu,
u društvu svojih omiljenih srna i jelena. koje je nosio, imao je krila, i uvijek je drţao
Ona je bila osvetoljubiva boginja koja bi skiptar. Pored toga što je prvenstveno bio
kaţnjavala sve one koji bi pokazali Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći
nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i poruke po Zevsovom nalogu, bio je i
neiskvarene ljude. Poznata je priĉa o njenoj pratilac duša koje je odvodio u Had.
osveti Niobi koju je sprovela uz pomoć Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih
svog brata Apolona. Nioba se stalno su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile
hvalisala kako je rodila ĉetrnaestero dece, i Autolik (Odisejev deda), od Filonide.
za razliku od Lete, koja je rodila samo njih Kao njegovi sinovi spominju se i Pan,
dvoje. Kada su za to ĉuli Apolon i Arpalik, Abder i dr.
Artemida, odluĉili su da se osvete za uvredu
koja je naneta njihovoj majci, te su strelama Hefest -bog vatre i zanatstva:
poubijali svu njenu decu. Još jedna ţrtva
osvete ove boginje bio je i Akteon. Boginja
je na njega bila besna jer ju je jednom video
kako se na nekom izvoru kupala naga.
Njena osveta je bila surova.Njega je
pretvorila u jelena, a besnilom je zarazila
pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i
rastrgli.
Hermes:
-bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i
pratilac duša-
20
Hefest, bog vatre, metalurgije i razlog je, što se ne pominje ni u kakvom

umetnosti, bio je sin Zevsa i Here. dogaĊaju, za razliku od ostalih bogova, a
Njegova radionica nalazila se na Lemnu, ali njeno prisustvo je mnogo znaĉajnije u svetu
i gde god su postojali vulkani i vatra. mašte. Mapa podzemlja)
Njegova ramena i ruke rile su veoma
snaţne, dok su mu noge bile slabe. Hefest je
bio i hrom i o tome keko se povredio
postoje dve verzije: po prvoj, prilikom
jedne svaĊe izmeĊu Zevsa i Here, pošto je
Hefest, uĉestvujući u raspravi drţao stranu
svoje majke, Zevs se naljutio, zgrabio ga za
nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefest je pao na
ostrvo Lemno gde su ga stanovnici
odnegovali, ali je ostao hrom. Po drugoj
verziji, Hefest se rodio hrom, Hera je
odluĉila, stideći ga se, da prikrije njegovo
roĊenje, pa ga bacila sa Olimpa. Hefest je
pao u okean odakle su ga izvadile Tetida i
Eurinoma. Kasnije je poslao majci, da bi joj
se osvetio zlatni presto koji je sam
napravio. MeĊutim, samo što je Hera sela
na presto, našla se vezana i samo ju je
Hefest mogao osloboditi. Hefest je vraćen
na Olimp, a Zevs mu je u ţelji da se iskupi
dao Afroditu za ţenu.
Hestija-boginja porodičnog mira: Podzemnom svetu pripadaju još i :
- Thanatos (Smrt) i njegov brat

blizanac Hipno (San);
- Erinije, grozne kćeri Noći
(Alekta,Tizifona i Megera), koje su
kaţnjavale pokojnike;
- Kerber, troglavi pas, sa zmijskom
kosom, ĉuvar podzemnog sveta;
- Pastir Menetij, pase stada Hadova;
Ova boginja je bila oliĉenje porodiĉnog - Haron, stari bradati skeledţija koji
doma. PrvoroĊena kćerka Krona i Ree, prevozi duše pokojnika preko jezera
zatraţila je od svog brata Zevsa da ili reke Aheront (Reka uzdisaja);
zauvek ostane devica, iako su je Posejdon - Minos i Radamant, sudije pokojnika.
i Apolon traţili za suprugu. Njen smireni
ţivot i stabilan poloţaj u kući na Olimpu,
21
Had-bog podzemnog svijeta-
Herakle
Had ili Pluton, sin Hrona i Reje, gospodar MeĊu mnogim predanjima starih Grka
je mrtvaĉkog carstva, koje se nalazilo izdvajaju se mitovi o polubogovima, koje
duboko pod zemljom. Bio je strog, su Grci nazivali herojima. Njima je
neumoljiv bog, neprijatelj svakoga ţivota i pripisivana natĉoveĉanska fiziĉka snaga, ili
zato mrzak bogovima i ljudima; iz njegove naroĉiti um i okretnost. Oni su ubijali
jezovite pustoši nema povratka. Posedovao ĉudovišta, divlje zveri i razbojnike koji su
je šljem nevidljivosti, koji mu je napravio ometali normalan i miran ţivot ljudi. Grci
Kiklop. Uz njega stoji njegova ĉasna su najviše priĉali o neobiĉnim podvizima
ţena Persefona, kći Zeusa i Demetre, Herakla, sina Zevsa i Alkmene, tebanske
ozbiljna i stroga kao njezin muţ s kojim princeze, koji je bio pravi grĉki narodni
deli vlast nad carstvom mrtvih. heroj. Poznat je po svojim delima, koje je
morao da obavi po nareĊenju Euristeja,
kralja Grĉke, u roku od 99
meseci.Heraklova dela:
Dionis 1) Ubio je Nemejskog lava;
2) Ubio je monstruoznu Hidru u
-bog vina i dobrog raspoloţenja- moĉvarama Lerne;
3) Uhvatio je Kerinejsku
Dionis (Bakho), sin Zeusa i Kadmove
košutu (Artemidinu omiljenu), a da je nije
kćeri Selene, koji svojim darom, vinovom
ustrelio;
lozom, razveseljuje srca ljudska. Poštovali
4) Uhvatio je Erimantskog vepra;
su ga u divljim zanosnim svetkovinama i
5) Oĉistio je prljave štale kralja Augija za
zamišljali ga okruţenog pijanom druţbom
jedan dan;
ţena (Menade, sveštenice boga vina i
6) Oslobodio je Stimfalsku moĉvaru od
ljubavi) i objesnim Satirima sa šiljatim
ptica koje su jele ljude;
ušima i kozjim repićem.
7) Uhvatio je sneţno belog bika sa Krita,
koji je sravnjavao polja sa zemljom;
8) Uhvatio je ĉetiri divlje kobile trakijskog
kralja Diomeda;
22
9) Uzeo je ĉuveni zlatni pojas od Hipolite, Tezej

kraljice Amazonki;
10) Ukrao je krdo crvenih krava od kralja
Heriona.
Kada je Herakle uradio navedena dela,
Euristej mu je zadao dodatna dva:
1) Da donese zlatne jabuke Hesperida,
kćeri Titana Atlanta, sa Dalekog zapada;
2) Da uhvati psa Kerbera i dovuĉe ga iz
Podzemlja.
Herakle je obavio zadana dela i Euristej ga
je oslobodio duţnosti.
U doba svojih lutanja od Kavkaza do
Španije srušio je pregradu koja je odvajala
Sredozemno more od Atlantskog okeana;
jedan deo kamenja bacio je na špansku
stranu, a drugi na afriĉku. Tako je postao
današnji Gibraltarski moreuz, koji su Grci
nazvali "Heraklovi stubovi". Posle mnogih
podviga, Zevs je Herakla odneo na nebo i
uvrstio ga u red bogova. Postavio ga je za
vratara na Olimpu i oţenio svojom kćerkom
Hebom. Glavni junak Atike i Atine bio je Tezej,
sin kralja Egeja. Bio je slavan kao
Persej Herakle, jer je izvršio mnoga junaĉka
Persej je bio sin Zevsa i Danaje. Odsekao je dela. Najznaĉajnije Tezejevo delo bilo je
glavu Meduzi od ĉije je krvi nastao Pegaz. osloboĊenje njegove zemlje od teškog
U Etiopiji je oslobodio Andromedu koja je danka koji se morao slati kritskom vladaru
bila privezana za stenu i prepuštena na Minosu. Atina je svake devete godine
milost i ne milost morskom ĉudovištu; morala da šalje Minosu sedam devojaka i
zatim ju je uzeo za ţenu. sedam momaka koje je on predavao
Minotauru da ih pojede.To je bilo
ĉudovište s ĉoveĉijim telom i glavom
bika, koje je ţivelo u dvorcu sa mnogo
odaja, tzv.lavirintu, iz koga je bilo veoma
teško izaći.Tezej je ipak uspeo da ubije
Minotaura i da izaĊe iz lavirinta. U
tome mu je pomogla Ariadna, kći kralja
Minosa koja je zavolela Tezeja i dala mu
klube konca. Na ulazu u lavirint, vezao je
jedan kraj konca, ušao u njegove odaje,
pronašao i ubio Minotaura, a zatim
pomoću konca izašao iz lavirinta.
23
Jason i Argonauti Orfej
Orfej je bio pesnik i muziĉar u legendama

antiĉke Grĉke. Pesmom je gospodario svim
bićima, pripitomljavao je ţivotinje
zadivljujući ih, oĉaravao biljke i kamenje.
Pošto nije mogao da podnese smrt svoje
ţene Euridike, izmolio ju je od bogova iz
podzemnog sveta Hada. MeĊutim, on se
osvrnuo dok je izlazio iz podzemnog sveta,
ne poštujući tako zabranu koja je bila uslov
boga. Tada mu je Euridika oteta zauvek.
U davno doba, tesalski heroj Jason, u sluţbi Orfeja je Zevs ubio gromom ili, po nekom
kralja Pelaja, uputio se laĊom "Argo" sa drugom predanju Orfeja su raskomadale
svojim drugovima Argonautima u daleku Menade, a njegova glava preko vode
zemlju Kolhidu na Kavkazu da odande prenesena do ostrva Lezbos, gdje je davala
donese zlatno runo. To je bilo runo ĉarobnog proroĉanstva i prenosila odgovor bogova.
ovna. Visilo je o jednom drvetu, a ĉuvao ga
je strašan zmaj. Argonauti su morali da Faeton
savladaju razne prepreke na putu do Kolhide
i pri povratku u svoju zemlju. U ovom mitu Faeton je bio sin Heliosa, boga Sunca.
na legendaran naĉin su prikazane teškoće Vozio je ĉetvoropreg oĉevih vatrenih konja
prvih grĉkih moreplovaca, koji su išli u po nebu toliko nisko, iz neiskustva, da je
daleke zemlje traţeći zlato i drugu spalio sve usjeve na zemlji. To je toliko
skupocenu robu. razbesnelo Zevsa da ga je ubio gromom.
24
spasio prilikom napada na Laja, prepoznao

je u Edipu Lajovog ubicu. Kad je Edip to
saznao, sam je sebe oslijepio i otišao u
dobrovoljno progonstvo, a nesrećna
Jokasta se ubila.
Edip
U Atici su Grci rado prepriĉavali mit o
Edipu, sinu beotijskog kralja Laja. Edip
je odrastao u tuĊini i nije znao za svoje
roditelje. Jednom na putu za Tebu sretne
nekog starca, koji nije htio da mu se skloni
sa puta. Edip se sa njim posvaĊa i ubije i
njega i njegove sluge. Samo se jedan sluga
spase bjekstvom. Ubijeni starac bio je
Edipov otac, ali Edip to nije znao. Kad je
Edip dospio u Tebu, u gradu je na jednoj
stijeni ţivjelo strašno ĉudovište - Sfinga -
pola lav, pola ţena. Ona je od svakog
prolaznika zahtijevala da riješi zagonetku, i
ko to ne bi uspio, ubila bi ga. Edip je
odluĉio da Tebance oslobodi tog ĉudovišta.
Znalo se da će Sfinga izgubiti ţivot ako
neko odgonetne njenu zagonetku. Kad joj je
Edip prišao, ona ga zapita: "Ko to ujutru
ide na četiri, danju na dvije, a uveče na tri
Sizif
noge?" Edip riješi zagonetku odgovorom
da je to ĉovjek: u ranom djetinjstvu on puzi,
kad odraste ide na dvije noge, a u starosti se
sluţi štapom. Kad je Sfinga ĉula odgovor,
strmoglavila se sa stijene i crkla. U znak
priznanja i zahvalnosti, Tebanci proglasiše
Edipa za kralja umjesto Laja, koga su, kako
su oni smatrali, ubili razbojnici. Tada su
Edipu dali za ţenu Lajovu udovicu
Jokastu, tj. Edipovu majku. Zatim je u
Tebi pod Edipovom vlašću otpoĉela da se
širi jedna opaka zarazna bolest, od koje je
mnogo ljudi pomrlo. Tad bogovi poruĉiše
Tebancima da će sve njihove nevolje i
nesreće prestati kad otjeraju onoga ĉije su
ruke umrljane Lajovom krvlju. Rob, koji se
25
Sizif, kralj korintski, odao je Zevsovu tajnu Melamp je rekao prijatelju i ubrzo je Mida
rijeĉnom bogu Azopu, da se Azopova ĉuo svoje ljude kako mu viĉu da skine kapu,
kćerka i Zeus zabavljaju. Zato ga je Zeus da mu vide uši. Mida je odrubio glavu
poslao u Had, a sudije su ga osudile da uz berberinu, a onda se ubio od sramote.
visoku strmu padinu kotrlja ogroman
kamen do vrha brda. Kad god se pribliţi
skoro do vrha, kamen se uvijek skotrlja ,
snaţno odskakujući, i on mora sve
ispoĉetka, iako je iscrpljen od napora. Dedal i Ikar
Kralj Mida
Dedal, Atinjanin, nevjerovatno vješt

kovaĉ, nauĉen od Atine i Hefesta, morao
je pobjeći iz Atine jer je ubio svoga
Mida je bio bogati frigijski kralj kome su, za nećaka Tala. Pobjegao je na ostrvo Krit, gde
kaznu što je zamjerao sudiji Tmolosu što je se zaposlio kod kralja Minosa. Tamo je
u muziĉkom takmiĉenju izmeĊu Apolona i oţenio je djevojku i dobio sina Ikara. Pravio
Pana dosudio pobjedu Apolonovoj liri, je Minosu sve vrste kipova, namještaja,
izrasle magareće uši, jer mu je više godila mašina, oruţja, oklopa i igraĉaka za djecu iz
Panova svirka. Mida je uši krio kapom, dvorca. Poslije nekoliko godina zatraţio je
mada je na nesreću njegov berberin morao mjesec dana odmora, i kada mu je Minos to
saznati tajnu. Mida mu je pripretio da će ga odbio, odluĉio je da pobjegne. Znao je da bi
ubiti ako kaţe ikom. Berberin je pucao u bilo beskorisno ukrasti brod i otploviti, jer bi
sebi od tajne i nije izdrţao, već je iskopao ga Minosovi brzi brodovi ubrzo sustigli.
rupu i u nju šapnuo: " Kralj Mida ima Stoga je sebi i Ikaru napravio po jedan par
magareće uši." Odmah je zatrpao rupu, ali je krila da zaveţu na ruke. Perje je spojio za
na tom mjestu iznikla trska koja je okvir pĉelinjim voskom. Prije nego što su
došapnula to drugoj trsci. Uskoro su i ptice krenuli Dedal je upozorio sina da ne leti
ĉule novost i prenijele je ĉovjeku po imenu previše nisko, da ga ne bi more poprskalo,
Melamp, koji je razumio njihov jezik. niti previše visoko, zbog sunca. Dedal
poleti, Ikar za njim; ali se uskoro uzvinuo
26
toliko blizu sunca da se vosak otopio, a dvojica: Hiron, sin titana Hronosa i Okeanide
krila poĉela da se odljepljuju. Ikar je Filire, i Fol navodno sin Silena i ninfe Melie.
poĉeo da propada, pao u more i udavio se.
Dedal ga je sahranio na malom ostrvu, gdje
ga je more izbacilo, koje je poslije nazvano
Ikarija.
Tantal:
Tantal je zbog mnogih grijehova (meĊu

kojima su kraĊa ambrozije i odavanje tajni
sa savjetovanja bogova) baĉen u podzemni
svijet. Had ga je kaznio da ţedan stoji u Satiri su bili šumski bogovi, pratioci
bistrom jezeru, ĉija bi se voda povukla ĉim Bahovi, bića sa kozjim nogama, malim
bi pokušao da se napije, a voće koje je rogovima, konjskim ili kozjim repom i
visilo iznad glave odmaklo bi se ĉim bi ĉupavom kosom.
pokušao da ga ubere. Trpio je beskrajne
muke od gladi i ţeĊi poznate u narodu kao
"Tantalove muke".
Mitološka bića
Kentauri su bili mitski narod polu ljudi polu
konja koji je ţivio u Tesaliji.
Sa malim izuzecima bila su to stvorenja surova,
divlja i neprijateljski raspoloţena prema ljudima.
Većinom se javljaju u grupi, a po imenu ih
znamo jedva dvadeset. Najstariji mitovi ništa ne
govore o njihovom porijeklu. Pjesnik Pindar
pripisao im je za oca ĉovjeka po imenu Kentaur,
koji je navodno bio sin Lapitskog kralja Iksiona
i Nefele, utjelovljenja oblaka. Mlada generacija
kentaura izgubila je svoju surovost i divljinu i
pridruţila se Satirima u pratnji boga Dionisa. Iz
mase divljih kentaura izdvajala su se samo
27
Minotaur je ĉudovište iz Knososkog

lavirinta s ljudskim tijelom i glavom bika.
Minotaurova majka bila je Pasifaja, ţena
kritskog kralja Minosa. Otac mu je bio sveti
bijeli bik u kojeg se Pasifaja zaljubila.
Kerber je bio troglavi pas koji je ĉuvao ulaz

u podzemni svijet. Oko vrata su mu vijugale
zmije, a rep mu je završavao zmajskom
glavom. Njegov zastraujući izgled odliĉno je
pristajao njegovoj duţnosti. Bio je strog
Svetog bijelog bika stvorio je Posejdon, a
straţar na ulazu u podzemni svijet, a još
nakon što mu ga Minos nije prinjeo za ţrtvu
stroţi na izlazu. Po sojoj straţarskoj
pretvorio ga je u zloglasnog Kritskoga bika.
duţnosti i budnosti postao je posloviĉan.
Minotaur je boravio u lavirintu na Kreti koji
Braća su mu bili Nemejski lav i dvoglavi pas
je napravio Dedal. Minos je u lavirint bacao
Ort, a sestre Lernejska hidra, Tebanska
mladiće i djevojke iz Atene, koje je svakih
sfinga i Himera. Kerber se nalazi na svakoj
devet godina na Kritu slao atenski kralj Egej
slici Hadova podzemnog carstva.
u ime zadovljštine zato jer je na Atenskim
igrama ubio Minosova sina.
Od toga danka u krvi Atenu je oslobodio
Egejev sin Tezej koji je ubio Minotaura i
vratio se kući.
Hidra je imala ogromno pseće tijelo i osam
zmijskih glava na dugaĉkom vratu. Ţivjela
je u moĉvarama Lerne. Herakle je imao
zadatak da je ubije, ali to je bilo teško
izvesti, jer kako god je on odsijecao glave
Hidri, na njihovim mjestima su nicale nove.
Pozvao je u pomoć Jolaja koji je nakon što
bi Herakle odrubio svaku glavu, spaljivao
bakljom vrat da ne iznikne nova glava. Tako
su uspjeli da je ubiju.
Gorgoni, krilata ĉudovišta sa blještavim
oĉima, ogromnim zubima i zmijama umjesto
kose. Nakazne kćeri morskog boga Forkija i
njegove ţene Kete.
28
snagu i iz sva tri svoja ţdrijela rigala je

vatru. Prema grĉkom mitu ţivjela je u Likiji
(u vulkanskom grotlu Kragu koji se danas
zove Kulehimera) i ĉim bi osjetila ĉovjeka,
izašla bi iz svoje jazbine i sprţila ga vatrom.
Pojedinosti o njezinim ţrtvama ne znamo ali
poznato nam je da je Himeru ubio junak
Belerofont. Prema rimskim pjesnicima,
posebno Vergiliju ţivjela je u podzemnom
svijetu i sa svojim bratom Kerberom ĉuvala
ulaz u Hadovo carstvo.
U grĉke mitove Himera je došla s istoka
gdje su sliĉne fantastiĉne nemani bile vrlo
Meduza je bila lijepa ţena koju je Atina proširene. Spominje ih već Hesiod.
pretvorila u gorgona, zato što ju je uhvatila
kako ljubi Posejdona u njenom hramu. Ko
god bi je pogledao pretvorio bi se u kamen.
Meduzu je uspio ubiti Persej koristeći se
uglaĉanim štitom koji mu je dala Atina, kao
ogledalom, dok joj je odsjecao glavu.
Kasnije je Meduzinu glavu Atina prĉvrstila
na svoj oklop. Meduzinu glavu nosio je na
svom neprobojnom štitu i najviši bog Zevs.
Ugledajući se na njega, slikom Meduzine
glave ukrašavali su svoje štitove i oklope
mnogi mitski i istorijski junaci stare Grĉke i
Rima.
Pegaz je bio divlji krilati konj koji je prema

mitu iskoĉio iz Meduzinog vrata kada joj je
Persej odsjekao glavu, zajedno sa junakom
Hrisaorom. Ţivio je na brdu Helikon, a
Muze su ga hranile zimi kad bi snijeg
prekrio travu. Belerofont je uspio da ga
ukroti uz pomoć zlatnih uzdi koje mu je dala
Himera je bila kćerka ĉudovišta Tifona i Atina, ali pošto ga nije vratio kad je ubio
njegove ţene Ehidne. Himeru, već je ĉak ponosan pokušao da
Bila je kombinacija divlje koze, lava i zmije posjeti Olimpljane u njihovoj palati, Zevs ga
sa zmajskom glavom. Imala je divovsku
29
je prokleo, a Pegaza je uhvatio i koristio kao mnogi mitovi, ali ne i o tome koliko ih je
teretnog konja da mu nosi munje. bilo i kojeg su porijekla. Prema Homeru bili
su narod. Ţivili su u zemlji Hisperiji i na
obliţnjim ostrvima, boravili su u pećinama i
bili su surovi i necivilizovani. Nisu znali ni
za pismo ni za drţavu, nisu obraĊivali
zemlju, nisu poštovali bogove, a nisu bili ni
gostoljubivi. Najpoznatiji je bio Polifem sin
boga Posejdona. Prema Hesiodu, bila su
trojica a zvali su se Sterop, Bront i Arg, otac
im je bio Uran, i majka boţica zemlje Geja.
Pridruţili su se Zeusu kad je podigao
ustanak protiv Hronosa, i iskovali mu
gromove i munje uz pomoć kojih je
pobijedio. Neki su autori Kiklope smatrali
Kalidonski vepar, ogromni vepar koga je sinovima divova Hekatonhira, a domovina
poslala Artemida da kazni kralja Kalidonike im je bila Mala Azija. Oni su bili pomoćnici
- da mu ubije zemljoradnike i pogazi ţitna boga Hefesta i ţivjeli su na Siciliji.
polja. Kralj je pozvao heroje iz cijele Grĉke Radionica im je bila ispod Etne vulkana koji
da doĊu da ga ulove. se nalazi na jednom od Liparskih ostrva
Uĉestvovalo je mnogo heroja, meĊu kojim sjeverne Sicilije
su bili većinom Argonauti, te Kastor i
Poluks, Idas i Linkej, Tezej, Pelej, Ankej,
Atalanta i dva Kentaura, a meĊu lovcima je
bio i kraljev sin Maleager.
Na kraju je Atalanta ubila vepra i osvojila
njegovu koţu.
Kiklopi su bili divovi s jednim okom.

O tome kako su kiklopi izgledali svjedoĉe
30
su u Trakiju doplovili s Argonautima na laĊi

Argo. Ta dva junaka, koja su od svog oca
Boreja dobila krila, vrebala su na harpije u
zraku i ĉim su se pojavile, snaţnim su ih
naletom protjerali sve do Strofadskih
ostrva u (Jonskom moru). Bili bi ih i
poubijali, ali ih je u posljednjem trenutku
zaustavila boţica Irida, prenjevši im
obećanje bogova da ubuduće neće dopustiti
muĉenje Fineja.
Harpije su bile kćeri morskog boga

Taumanta i Okeanide Elektre.
Prema Homeru bilo ih je nekoliko, ali on
poimence spominje samo Podagru Sirene - Iako je najrasprostranjenije
("Brzonogu"). Prema Hesiodu, bile su dvije: shvatanje da su sirene mitska bića,
Ela ("Goropadna") i Okipeta ("Brzoleta"). stanovnice morskih dubina, do struka
Vergilije spominje i harpiju Kelenu i vilinski lijepe djevojke koje umjesto nogu
napominje da "ĉudovišta većih nigde i nema, imaju riblji rep, izvorno, prema grĉkoj
ni kuţnijih rana što gnjev ih bogova rodi mitologiji, one su ĉudovišta sa ţenskom
sred Stigijskih voda". Dokaz istine da roĊaci glavom i ptiĉjim tijelom - to vjerovatno niste
ĉesto nisu sliĉni jedni drugima njihova je znali. Sirene su bile kćeri rijeĉnog boga
krasna sestra, boţica duge i glasnica bogova, Aheloja, a isticale su se divnim glasovima
Irida. po kojima su dobile i imena: Aglajofona -
Prvobitno harpije su bile boţice oštrog Jasnoglasna, Telksepeja - Oĉaravajuća,
vjetra, a posao im je bio odnositi duše Pesinoja - Umiljata i Molpa - Raspjevana.
mrtvih u podzemni svijet. Vrlo rijetko Toliko su se ponosile svojim glasovnim
upletale bi se u ţivot bogova i ljudi. mogućnostima, da su se usudile da izazovu
Najistaknutija uloga pripala im je u mitu o na takmiĉenje i same zaštitnice umetnosti -
kralju i vraĉu Fineju. Bogovi su im, naime, Muze. Naravno, izgubile su, a njihova sujeta
povjerili kaţnjavanje Fineja vjeĉnom glaĊu kaţnjena je tako što su napola pretvorene u
zbog zloĉina koji je poĉinio nad svojim ptice.
sinovima iz prvog braka. Kad god bi Finej Prema drugoj, kasnijoj verziji, ove po
sjeo za stol, odmah bi doletjele harpije, roĊenju lijepe djevojke postale su krilate
pojele mu jelo, a ono što ne bi pojele nakaze, ali su zadrţale lijepo lice i divne
zagadile bi izmetom. Muĉile su ga dugo, sve glasove, jer su uvredile boginju ljubavi i
dok tome nisu uĉinili kraj Kalais i Zet, koji
31
ljepote Afroditu. Naime, ona ih je pretvorila bogovima. Prihvatali su, medjutim, i sve
u krilata ĉudovišta pošto se nisu lako ţrtvovane, peĉene ţivotinje koje su Ijudi za njih
predavale ljubavnom zanosu. Kako god da spremali, kao i plodove zemlje.
su zadobile svoj izgled, one su ga se jako Uvek su se drţali svojih obećanja, a pogotovu
stidjele, pa su utoĉište potraţile daleko od onih, koja su bila data pod zakletvom.
svijeta i pronašle ga na stjenovitom ostrvu Najsvetija zakletva im je bila nad vodom iz
nedaleko od Scile i Haribde. Tamo su Stiga (grĉki: sta idata tis Stigas).
svojim zanosnim pjevanjem mamile
mornare na obalu, gde bi ih davile i iz Kada bi se neko od bogova zakleo nad vodom iz
njihovog tijela isisavale krv. Stiga, sa tog svetog izvora, tu zakletvu nizašta
na svetu ne bi pogazio.
Narcis:
Bogovi sa Olimpa su bili skoro svemoćni,
uzimajući u obzir ĉinjenicu da je moć svakoga
od njih bila ograniĉena jedino snagom moći
drugog boga, jer je svaki od njih imao oblast u
kojoj je bio najmoćniji. Samo je Zeus, zaista u
svemu bio svemoćan. U mnogome su liĉili na
Ijude. Imali su njihove slabosti, ţudnje i
jednaka osećanja. Besneli su, bivali
Ijubomorni, mrzeli, zaljubljivali se i voleli,
baš kao i Ijudi. No, ipak, iznad svega, od Ijudi
su zahtevali poštovanje i poĉast.
Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u

religijskoj svesti tadašnjeg helenskog sveta, te je
zakletva u ime dvanaestorice sa Olimpa bila
svetinja, kojom se iskazivalo puno poštovanje
a. Dvanaestorica sa prema tim likovima, jer su oni upravljali
sudbinom sveta, a samim tim i sudbinom Ijudi u
Olimpa tom svetu. Ali, upoznajmo ih malo bolje.
Dvanaest bogova su bili, po redosledu: Dias ili
Dvanaestorica sa Olimpa, još od vremena kada Zeus, Hera, Atena, Posejdon, Demetra,
su zagospodarili nebom i zemljom, podelili su Apolon, Artemida, Hermes, Afrodita, Arej,
medju sobom, po Zeusovoj ţeiji, vlast, ugled i Hefajst i Hestija.
dostojanstvo. Njihov dom se nalazio na Olimpu,
najvišljoj planini Grĉke, mada su ĉesto silazili Zeus (Zevs) -Gospodar neba i
medju Ijude, kako bi im pomogli, ili ih zemlje, otac bogova i Ijudi
kaznili, upravljali njihovim sudbinama, i, šta
više, mešajući se sa njima, imali i potomstvo. Zeus, najveći od svih besmrtnih bogova sa
Olimpa, rodio se u jednoj pećini na planini
Deca, rodjena iz mešovite veze nekog od bogova Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj špilji
i Ijudi, bila su polubogovi i raspolagala su na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea,
izuzetnim sposobnostima. Polubogovi su ĉinili hraneći se mlekom kozje nimfe Amalteje, dok su
mnoga herojska dela, i time pridobili svaĉije ga Nimfe negovale.
divljenje.
Zagospodarivši i uĉvrstivši vlast nad svojom
Olimp Bogovi su se hranili ambrozijom, i pili braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih,
nektar, piće koje je iskljuĉivo bilo namenjeno zasluţeno poštovanje i divljenje, te je, nakon
32
Titanomahije i Gigantomahije, sa pravom, Zeus i Europa

prihvaćen kao gospodar i otac bogova i Ijudi.
Zeus je, pored mnogih devojaka koje je voleo,
Njegovo oruţje je bio grom, dok se njegova zavoleo i prelepu Europu, ćerku Aginorovu i
vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Telefasinu. Devojka je sa prijateljicama igrala na
obali Sidone, i svojom draţesnošću probudila
Za Zeusa, njegova zakonita i jedina supruga bila
Ijubav kod oca bogova i Ijudi.
je Hera, koja mu je uvek bila stalna i verna
pratilja, kako u ţivotu, tako i u svim njegovim Da bi joj se pribliţio, pretvorio se u belog bika,
delima. Sa njom je dobio Areja, Hebu, Ejlejtiju i koji se, stigavši do nje, privio uz nju.
Hefajsta.
Kada je Europa savladala strah, poĉela je sa
Bezbrojne su, medjutim bile, njegove Ijubavne bikom da se poigrava. Odjednom, kada se
avanture, sa boginjama i obiĉnim smrtnicama, devojka već popela na ledja bika, to belo
koje su povremeno izazivale Herinu Ijubomoru. stvorenje je ustalo i pojurilo prema moru.
Iz ovih avantura, Zeus je dobio mnogo druge Uzalud su bila sva njena zapomaganja i molitve.
dece, bogove, polubogove i heroje. Da bi Bik je sve brţe plivao, udaljavajući se sve više
pomenuli neke od mnogobrojnih avantura, moţe od obale.
se izdvojiti njegova veza sa Majom, iz koje se
rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od Zeus Europa se snazno drţala za njegove
Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom, rogove, da ne bi pala, i tako je, na njemu, stigla
Sudjaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz sve do Krita. Kod Gortininog izvora, u senci
nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju, platana, par se napokon sjedinio. Od tada,
na svet su došli mnogi polubogovi i heroji. platani nikada ne gube svoje lišće, jer je to lišće
nekada bilo Ijubavno sklonište jednom bogu.
Svu svoju decu, voleo je i štitio, te su više puta i
ona bila povod Herinom besu. Pored stotina Iz ove Zeusove veze sa Europom, rodila su se tri
ţena, koje se pominju u mitovima o tajnim sina: mitski Minoj, hrabri Sarpedon i pravedni
vezama sa ocem bogova i ijudi, postoji i priĉa da Radamant. Postoje ĉak i priĉe, da je Tal,
je Zeusa jako zaintrigirala upeĉatljiva lepota bronzani robot koji je ĉuvao Krit, a na koga
mladog Ganimeda, koji je bio kraljevskog ćemo naići u poglavlju o pohodima Argonauta,
porekla, iz Troje. Bio je toliko lep da je izazvao i bio ustvari Zeusov poklon Europi.
probudio erotska osećanja samog Zeusa, koji ga
je doveo na Olimp, da mu bude vinotoĉa, Europa je ostala na Kritu i udala se za kralja
odnosno da mu u pehar sipa nektar. Asterija, koji je usvojiosvu njenu decu, i koji je
njeno ime dao poznatom kontinentu. Što se tiĉe
Ali, bez obzira na njegove strasti, po kojima su bika, ĉije je obliĉje preuzeo Zeus, on se uzdigao
bogovi nalikovali Ijudima, kao što je već na nebo, i postao poznato sazveţdje Bik u krugu
pomenuto, ipak je Zeus bio bog koji je odrţavao zodijaka.
ravnoteţu i pravdu. Nije bio samo tuţilac i
sudija, već je saosećao sa svaĉtjim bolom, i uvek Kadmo, osnivaĉ Tebe, bio je Europin brat, koji
je pokušavao da nesrećnicima olakša patnju, a je došao u Grĉku, u potrazi za svojom sestrom.
iznad svega da pravedno presudi. Grĉke reĉi
diogenitos i diotreftos koje su vezane za Pored Europe, u koju se zaljubio Zeus, postoji i
Zeusovo ime, oznaĉavale su vladare te epohe Europa Okeanska, ćerka Okeana i Titije.
koji su posedovali harizmu, i koji su se,
vladajući, rukovodili mudrošću i osećajem za Hera -Zaštitnica porodice i udatih
pravdu. ţena
Hera, veoma poštovana Zeusova supruga, bila je
zaštitnica braka i udatih ţena.
33
Ćerka dva titana Krona i Ree, vaţila je za jednu saopštili da će se iz te veze, prvo roditi Atena,
od najlepših boginja. koja će mu biti sliĉna po hrabrosti i mudrosti, a
kasnije, i sin, koji će ga nadmašiti po
Njena veza sa Zeusom zapoĉela je mnogo pre sposobnostima, tako da je postojala opasnost da
njihovog braka, pa su se sastajali krijući se od ga, jednog dana, svrgne sa prestola.
svojih roditelja. Kasnije, kada su se uskladili
odnosi bogova sa Olimpa i Zeusa, i nakon Da bi izbegao takav tok dogadjaja, Zeus je
Zeusovog ustoliĉenja, sklopljen je brak. progutao Metidu. Medjutim, pribliţavao se
ĉas Ateninog rodjenja, pa je Zeus naredio
Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a Prometeju (prema drugima, Hefajstu), da mu
pored svoje, podiţe i mnogo druge dece, svojom sekirom otvori lobanju. Tada su, svi,
kaţnjava neverstvo i surovo se sveti zaprepašćeni i iznenadjeni, ugledali kako iz
Ijubavnicama svoga muţa. Zeusove glave iskaĉe naoruţana Atena,
mašući svojim kopljem.
Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu,
jurila je sve do ostrva Del, koje je do tada bilo Nova boginja je,pridruţivši se ocu tokom
pokretno ostrvo. Gigantomahije, uspela da pobedi Enkelada, koga
je oborila na zemlju, a zatim bacila na njega celu
Iju, koju je Zeus veoma voleo, pretvorila je u Siciliju, koja ga je prekrila.
kravu.
lako je bila boginja rata, ona nije bila ratniĉki
Heru su posebno oboţavaii u Argu, pa je zbog raspoloţena. Bila je mudra, pametna, i oduvek je
toga ova boginja biia zaštitnica tog grada. Za pomagala heroje, Perseja, Ahileja, Odiseja i
vreme trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je mnoge druge, a Ijubav koju je prema njima
uĉešća u mnogim dogadjajima, koji su uticali na osećala nije podrazumevala ništa erotsko.
ishod rata.
Atena je, isto kao i Artemida, odluĉila da u brak
Atina -Boginja mudrosti, pravde, ne stupi ĉak ni sa bogom, već da zauvek ostane
umetnosti, rata i pobede. Zaštitnica devica.Prema predanju, postoji priĉa o
gradova svojevremenoj svadji izmedju Posejdona i
Atene, oko samog grada Atine, koji su se sporili
oko toga pod ĉijom će zaštitom biti grad, i ĉije
će ime da nosi. Da bi rešili spor, odluĉili su da
oboje poklone gradu po nešto, a da u sporu,
pobedu odnese onaj, ĉiji je poklon, prema
mišljenju ostalih bogova, potrebniji i
dragoceniji.
Tada je Posejdon udario svojim trozubcem o

stenje Akropolja i odmah je potekla voda.
Zatim je Atena udarila nogom o zemlju, a na
tom mestu izniklo je maslinovo drvo, prvo na
svetu, blagoslovena biljka koja je simbol mira
od davnih vremena. Od tada, kada su bogovi
presudili u njenu korist, grad Atina nosi
njeno ime i pod njenom je zaštitom.
Boginja Atena, pomagala je Ijudima i

podrţavala ostvarenje njihovih dela i u vreme
Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa Olimpa mira. Poduĉavala je zanatlije, potpomagala je
u Titanomahiji, Zeus je obljubio Metidu, ćerku pesnike, nauĉila je ţene da pletu. Ĉesto se
Okeana i Tetije. Tada su mu, Uran i Gea spominje i kao "Atena Palada". Reĉ Pallas je
34
grĉka reĉ koja znaĉi "mlada devojka", a iz lako se u llijadi opisuje kao zaštitnik Grka, u
nje je izvedena i reĉ pallikari što bi u prevodu Odiseji stalno proganja Odiseja, svim
znaĉilo junaĉina. sredstvima, pogotovu od trenutka kada mu je on
oslepeo sina, Kiklopa Polifema.
Veĉiti suparnik boginje Atene bio je Arej, bog
koji je voleo ratovanje, a njihovo rivalstvo je Pored toga, i ostale heroje je namuĉio prilikom
opisano i u Ilijadi, gde se navodi da su u ratu njihovog povratka iz Troje, bez obzira što ih je
podrţavali suprotne vojske. Arej je bio tokom samog rata podrţavao, jer ga je veoma
zaštitnik Trojanaca, dok je Atena pomagala pogodilo uništavanje grada, kojeg je on svojim
Grke. Kada je Zeus dozvolio besmrtnin rukama sagradio.
bogovima da i oni uĉestvuju u borbama, sa
uspehom se suprostavila Areju, nanevši mu Posejdon je uţivao u Ijubavi sa raznim
ozbiljnu ranu. boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama, i
iz tih veza je imao mnogo dece. Neka od
Pojavu i prisustvo Atene, u celini, uvek su pratili njegove dece su Triton od Amfitrite, Polifem
razumni i razloţni saveti, blago ponašanje i od Toose, Antej od Cee, Orion od Eurijale,
mudre procene i odluke. Partenon je njoj bio Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisaor od
posvećen, i u Atini su je posebno poštovali, Meduse, Atlant od Klito i mnogi drugi.
organizujući velike svetkovine u njenu ĉast, kao
što je bila i Panatineja. Pošto je okruţivao zemlju, a samim tim i uticao
na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis,
Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios,
Pontokrator i mnogim drugim
Demetra
Boginja plodnosti ţitnih polja
Demetra je biia boginja plodnosti, majka
zaštitnica polja, koja je štitila sve obradjene
površine, a pogotovo ţitna polja. Pored toga
smatra se i boginjom koja je uĉestvovala u
stvaranju sveta, pa sve što na zemlji ţivi, cveta i
donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i
njenoj briţljivosti.
Demetra je bila veoma privrţena svojoj ćerki

Persefoni, koju je dobila sa Zeusom, i za koju je
bila toliko vezana, da se najĉešće obe
istovremeno pominju.
Posejdon - Bog reka i mora
Posejdon, bog reka imora, smatra se jednim Otmica Persefone
odnajpoštovanijih bogova Olimpa, jer je pored
Persefona, ćerka jedinica boginje Demetre,
Zeusa i Here, takodje i jedan od najstarijih
srećno je rasla pored majke i ostalih boginja, sve
bogova.
dok se u nju nije zaljubio Had, koji ju je oteo. U
Zlatnim koĉijama, krstari po svom kraljevstvu, trenutku dok je mlada devojka na jednoj livadi
odnosno okeanima i morima, izmedju talasa koji brala narcis, otvorila se zemlja i Had je
ga ni ne pokvase, uvek okruţen veselim Persefonu odvukao u Podzemni Svet.
delfinima.
Demetra je, ĉim je saznala za nestanak voljene
kćeri, krenula u potragu za njom. Pretraţila je,
35
puna tuge i bola, putujući danju i noću, sve, do Od tada, sve je zeleno i plodnoosam meseci
tada, poznate zemlje. Medjutim, niko nije znao godišnje. Ĉetiri meseca, za vreme kojih je majka
ništa o njenoj ćerki. bila odvojena od svoje ćerke, sve je odumiralo.
Kada joj je, konaĉno, Helije otkrio istinu, Apolon

boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp,
zapostavila sve svoje duţnosti, i prerušivši se u Bog svetlosti, muzike, proricanja, istine,
staricu, otišla u sluţbu kod Keleja, kralja leĉenja i streljaštva
Eleusine.
Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa
Za to vreme, zemlja je ostala neobradjena, Olimpa jer je Zeusov sin od Lete, kao i njegova
poljoprivreda unazadjena, ništa iz zemlje nije sestra Artemida. Leta je, pred porodjaj, stalno
izniklo, niti donosilo plodove, a Ijudi su proganjana od Here, traţila mesto gde bi mogla
gladovali zbog neplodnosti zemlje. Videvši sve da rodi svoju decu. Medjutim nigde je nisu
to, Zeus je naredio Hadu da Demetri vrati primali, plašeći se besa kraljice bogova.
Persefonu, jer mu je Demetra zapretila da neće
dozvoliti da iznikne iz zemlje ni jedan klas ţita. Napokon, negostoljubivo ostrvo Del, koje se do
tada zvalo Ortigija, pruţilo joj je utoĉište i tamo
Pluton (Had) je pristao da svoju ţenu dovede su rodjeni Apolon i Artemida. Samo što je došao
u Gornji svet, i vrati je majci, ali je pre toga, na svet bog svetlosti, proricanja i muzike, to
lukavstvom naterao da pojede zrno nara. To ostrvo je zablistalo, zablistao je i ceo svet.
jedno zrno, bilo je dovoljno, da Persefonu
veţe za Podzemni svet. Kada je porastao, Apolon je uĉinio mnoga
hrabra dela, kao što je bilo oslobadjanje
Delfa od strašnog zmaja Pitona, koga je ubio
svojim strelama. Povodom tog dogadjaja, bog
je dobio ime Apolon Pitijski, po tome su i igre
koje su se odrţavale u Delfima dobile ime
Pitijske igre, kao i sveštenica u proroĉištu -
Pitija.
Pitija je sedela na svetom tronošcu, u hramu

boga Apolona, i sa tog mesta davala
proroĉanstva. Sveĉana pesma, himna u ĉast boga
Apolona, otpevana je tada po prvi put, slaveći
njegovu veliku pobedu i prisvajanje hrama, koji
je do tada pripadao boginji Termidi.
Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno

gradjen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo
Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa
Zatim je sklopljen sporazum sa Plutonom: obiĉnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i
ćerku boga Peneja, Dafnu. Medjutim ona mu
Persefona je osam meseci godišnje provodila Ijubav nikako nije uzvraćala, već je, pošto je
sa majkom na Gornjem svetu, a ostala ĉetiri bog stalno proganjao, zamolila oca da je u
sa svojim muţem Hadom. Demetra je takodje nešto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi.
dala svoj pristanak, i ubrzo zatim polja su Nimfa je pretvorena u biljku lovor
prekrili klasovi ţita, drveće je ozelenelo, iz (dafni=lovor), biljku koja je od onda
zemlje je izniklo najraznovrsnije rastinje, i posvećena Apolonu.
svuda su bujali plodovi.
Iz svojih Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama
tako i sa prelepim ţenama svoga doba, bog je
36
dobio mnogo dece, Orfeja od Kaliope, Asklepija naoruţana lukom i strelom, obilazila šume u
od Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od društvu svojih omiljenih srna i jelena.
Kirene, Troila od Kasandre i druge.
Artemida je uĉestvovala u gigantomahiji, i
Pored svojh avantura sa ţenama, bog je voleo tada, uz Heraklovu pomoć, ubila giganta
i lepe muškarce, od kojih su najpoznatiji Grationa. Ona je bila osvetoljubiva boginja,
Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti prvi se koja je kaţnjavala sve one koji bi pokazivali
pretvorio u cvet, a drugi u drvo, na Apolonovu nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i
veliku ţalost. neiskvarene Ijude.
Paralelno sa svojirm doprinosima u muzici, Poznata je priĉa o njenoj osveti Niobi,

poeziji i proroĉanstvu, Apolon je bio i bog Tantalovoj kćeri, koju je sprovela uz pomoć
ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao svoje svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala
strele da dobaci jako daleko. Ljudi su ga kako je rodila ĉetrnaestoro dece, za razliku od
prekomerno oboţavali, po raznim hramovima i Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za
proroĉištima, na takmiĉenjima i ţrtvovanjima. to ĉuli Apolon i Artemida, odluĉili su da se
Postao je religijski simbol kako u umetnosti, osvete za uvredu koja je naneta njihovoj majci,
tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju te su strelama poubijali svu njenu decu, Apolon
Pitagorinim ocem. mušku, a Artemida ţensku.
Artemida - Boginja meseca i lova Još jedna ţrtva osvete ove boginje, bio je i
Aktajon, sin Aristaja i Nimfe Kirene, koji je
tajne lova nauĉio od Kentaura Hejrona. Boginja
je na njega bila besna, jer ju je jednom video dok
se na nekom izvoru kupala naga. Njena osveta je
bila surova. Njega je pretvorila u jelena, a
besnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji
su ga na kraju i rastrgli.
Hermes
Bog trgovine, lopovluka i proricanja,
pismonoša bogova i pratilac duša .
Hermes je bio sin Zeusa i Maje, jedne od
Plejada, koju je krasila izuzetna lepota.
Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i

dovitljiv bog, jer iako je bio još uvek u
pelenama, uspeo je da svome bratu Apolonu
ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da
sakrije, da je Apolon morao da iskoristi sve
svoje proroĉanske sposobnosti, i svoja
poznanstva, da bi ih našao.
Sta više, moguće je da Apolon, ne bi ni uspeo da

dokaţe kradju stada, da mu u tome nije pomogao
Artemida, kćerka Zeusa i Lete, rodjena je pravedni Zeus. Ubrzo je ovaj nesporazum
istog dana kao i njen brat Apolon. Bila je okonĉan na obostrano zadovoljstvo, odnosi
boginja lova i meseca. Od malena, zatraţila je medju braćom su se izgladili, a Hermes je bratu
od svoga oca Zeusa da ostane neudata, te je
37
poklonio liru koju je sam izumeo i napravio od hromog boga Hefajsta, bila je u Ijubavnoj
kornjaĉinog oklopa. vezi i sa Arejom. Pikantni dogadjaji koji su
pratili tu Ijubav, prema Homerovom opisu iz
Osim toga što je Hermesu poklonio bikove, llijade, dešavali su se sledećim redosledom:
Apolon ga je nauĉio i veštini proricanja.
Hermes se smatra bogom trgovine, lopovluka Hefajst je saznao od boga Helija, koji sve vidi,
i glasnikom bogova. da ga ţena vara sa Arejom, i odluĉio je da im
namesti svoju igru. Plete jednu magiĉnu,
Na sandalama i šlemu koji je nosio, imao je veoma zamršenu i nevidljivu mreţu, i
krila, i uvek je drţao skiptar. Pokraj toga što je saopštava im da odlazi na ostrvo Limno.
prvenstveno bio Zeusov glasnik, odnoseći i
donoseći poruke po Zeusovom nalogu, bio je i
pratilac duša koje je odvodio u Had.
Veoma ĉesto se moţe naići na Hermesa, koji

na hiljadu naĉina pomaţe herojima: Heraklu,
Perseju, Odiseju, zatim oslobadja Iju, koju je
boginja Hera pretvorila u kravu, ubijajući
Arga koji ju je ĉuvao, pa od tada nosi i ime
Argofonije što bi znaĉilo Argov ubica (od
grĉkih reĉi Argos + fonias = Argo + ubica).
Hermes je imao mnogo dece. Neka od njih su :

Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik
(Odisejev deda) od Filonide. Kao njegovi sinovi
spominju se i Pan, Arpalik, Abder i drugi.
Afrodita
Boginja lepote, poţude i ljubavi
O Afroditi, boginji Ijubavi i lepote, postoje dve
razliĉite verzije vezane za njeno rodjenje. Prva
verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zeusa
i Dione, dok je prema drugoj, rodjena iz sperme
boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga
je Kron kastrirao, pale u more. U toku veĉeri, kada je Aris došao u Afroditin
krevet, na zakazani Ijubavni sastanak, pojavio se
Tako je iz morske pene "izronila" Afrodita, a Hefajst i zarobio ih svojom mreţom u kritiĉnom
Zefir je prvo poneo do Kitere, a zatim je ostavio trenutku, da nisu mogli da se izvuku. Odmah je
na obalama Kipra. pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zeusom na
ĉelu, da im se poţali. Boginje su se postidele tog
Afrodita je štitila Ijubav i sve zaljubljene, dok sramnog dogadjaja i izbegle su odlazak, dok su
joj je najdraţa zabava bila da natera bogove bogovi bili oduševljeni. Apolon je, ĉak, smejući
da se zaljube u smrtne ţene. Volela je da se dobacio Hermesu, kako je Hefajst, iako hrom,
pravi mnoge intrige, da bogove baca u veoma vešto uspeo da ih uhvati na delu, i da
Ijubavne zagrljaje, naroĉito Zeusa, koji je Areja dovede u tako neprijatan poloţaj, u kojem
svaki ĉas bio umešan u neku Ijubavnu su ga zatekli i videli svi bogovi.
peripetiju.
Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da
Medjutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala doţivi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi
svojim avanturama. lako je bila udata za Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude
38
na Arejevom mestu i u Afroditinom zagrljaju, Diomed iz Trakije ( vlasnik kobila - Ijudoţdera),

makar ga i triput vezali i makar ga videli ne Likaon, Meleagar, Drijant i Ojnomaj.
samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa
njima. I tako se, ovaj dogadjaj, po opisu Hefajst -Bog vatre i zanatstva
Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova.
Hefajst, bog vatre, metalurgije i umetnosti
Medjutim iz Afroditine Ijubavi sa Arejem bio je sin Zeusa i Here. Stvarao je, ne samo
rodili su se Eros, Dejmo, Fob i Harmonija. nakit i fine ukrase, nego i mnogo drugih
stvari: od skiptra do prestola, od amfora do
Pored Areja, Afrodita je volela i druge muškarce zlatnih robota.
sa kojima je imala Ijubavne veze, kao što su bili
prelepi Adonis, zatim Anhis, sa kojitn je dobila On je, na molbu boginje Tetide, Ahileju
Ajneja, koga je boginja, posle pada Troje napravio pancirnu odeću, i ukrasio njegov štit
spasila, omogućivši mu da pobegne sa umetniĉki izgraviranim predstavama. Njegova
porodicom radionica nalazila se na Lemnu, ali i gde god su
postojali vulkan i vatra, bio je njegov dom.
Arej -Bog Rata Njegova ramena i ruke su bile veoma snaţne,
kao i kod svakog kovaĉa, dok su mu noge bile
Arej, bog koji je voleo borbu, uvek se prikazuje slabe. Hefajst je, medjutim, bio i hrom, i o tome
sa šlemom, u ratnoj opremi, i spreman za borbu. kako se povredio postoje dve verzije:
Gde god je rat, krvoproliće ili neki oruţani
sukob, Arej je prisutan. Po prvoj, prilikom jedne svadje izmedju Zeusa i
Here, pošto je Hefajst uĉestvujući u raspravi
To je bio razlog što ga Ijudi nisu slavili i drţao stranu svoje majke, Zeus se naljutio,
oboţavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefajst
bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigde ne je pao na ostrvo Lemno, gde su ga stanovnici
pominju. Sin Zeusa i Here ĉesto je dolazio u ostrva, trakijsko pleme Sinti, odnegovali, ali je
sukob sa ostalim bogovima, pa ĉak i sa ostao hrom.
sopstvenim roditeljima. Uprkos tome što je bog
rata, Arej predstavlja nekontrolisan bes i svirepa Po drugoj verziji, Hefajst se rodio hrom, i Hera
ubistva. je odluĉila, stideći ga se, da prikrije njegovo
rodjenje, pa ga je bacila sa Olimpa. Hefajst je
On je u ratu zbog samog ĉina ratovanja, a ne pao u okean, odakle su ga izvadile Tetida i
zbog nekog višeg cilja.To što je bog rata, ne Eurinoma, i ĉuvajući ga u jednoj pećini pod
znaĉi i da je dobar borac, pošto ĉesto gubi bitke i morem, i odnegovale. Kasnije je poslao majci,
lako pada u bitkama. Kada je u trojanskom ratu da bi joj se osvetio, zlatni presto koji je sam
bio jedva ranjen, 10 000 ljudi ga je ĉulo kako napravio. Medjutim, samo što je Hera sela na
vrišti. presto, našla se vezana nevidljivim lancima i
niko, sem Hefajsta, nije mogao da je oslobodi.
Nasuprot njemu je Atena, koja je omiljenija, Zatim je molbama i dovitljivošću ostalih bogova
zbog svoje discipline i smirenosti tokom bitke. (Dionis ga je napio), Hefajst vraćen na Olimp,
Heroj Herakle ga je dva puta nadjaĉao na kako bi oslobodio majku.
bojnom polju. U Tebi je bio slavljen, kao predak Priĉa se da je Zeus, u ţelji da se iskupi,
kraljevske loze, jer je njegova ćerka koju je imao odluĉio da mu, vrativši ga na Olimp, da
sa Afroditom, Harmonija,
Afroditu za ţenu. lako ruţan,
bilaţenaTebanskogkralja Kadma. I zaista, ovaj
strašni bog imao je vezu sa neţnom i poţudnom Hefajst je uvek imao lepe ţene,
Afroditom, sa kojom je, pored Harmonije dobio
još i Erosa, Foba i Dejma. Osim njh, Arej je i pored Afrodite, pominju se
imao i drugu decu. Neka od njih su Kiknio,
39
Hari (oliĉenje lepote) i Aglaja (oliĉenje b. Manja Boţanstva

pameti), najmladja od tri Harite.
Pored dvanaestorice sa Olimpa, postojali su i
Kao njegovi sinovi pominju se Argonaut drugi bogovi koji su podjednako bili oboţavani
Palajmon, skulptor Ardal, lopov Perifet koga kao i oni prvi, s tom razlikom što nisu ţiveli na
je ubio Tesej, i Erihtonije.
Olimpu, ili su ĉak biii deca boga i smrtnika, kao
što je bio sluĉaj sa Asklepijem.
Bogovi kao što su Had (Pluton), Dionis, Pan,

Hestija Helije i mnogi drugi nisu ţiveli na Olimpu ali
su svakako ostavili upeĉatljiv trag u grĉkoj
Boginja dobrote i porodiĉnog mira mitologiji.
Ova boginja bila je oliĉenje porodiĉnog Slavljenje ovih bogova od velikog je znaĉaja, jer
doma. Prvorodjena ćerka Krona i Ree, su se veoma ĉesto, obredi oboţavanja bogova
zatraţila je od svog brata Zeusa, da joj poistovećivali sa naĉinom ţivota i kulturom toga
dozvoli da zauvek ostane devica, iako su je doba.
Posejdon i Apolon traţili za suprugu.
Satiri su bili demoni prirode, a zvali su se još i
Ona je najljubaznija i najneţnija od svih bogova. Sileni, Imaju Ijudsko telo, noge jarca ili konja, i
Stalno je bila sa smrtnicima na zemlji, a ne sa rep. Njihove usi su obiĉno ţivotinjske kao što je
bogovima na Olimpu.Hestija je simbol sluĉaj sa Marsijom, najpoznatijem od Satira. U
zadovoljsta, radosti i harmonije. Njena snaga je mnogim predstavama, ipak preovladjuju
u njenoj duši. Oko nje nema svaĊa, takmiĉenja, karakteristike Ijudi, ĉak i u donjem delu tela.
osvajanja, avantura, ljubavnih romansa...
Had -Bog podzemnog sveta
Ona je takoĊe i zaštitnica siroĉadi i nestale
dece.Njen smireni ţivot i stabilan poloţaj u Kući Brat Zeusa, Posejdona i Here, Had je bio
na Olimpu, razlog je, što se ne pominje ni u kralj mrtvih, kralj Podzemnog Sveta i treći
kakvom dogadjaju, za razliku od ostalih bogova, vlastodrţac kosmosa, nakon što su izmedju
a njeno prisustvo je mnogo znaĉajnije u svetu sebe svet podelili Zeus, on i Posejdon.
maste.. narcis:
Had je doţiveo sudbinu svoje braće, odnosno
otac Kron ga je prvo progutao, da bi ga kasnije
ispljunuo. Uĉestvovao je, u Titanomahiji, na
strani Zeusa.Zbog dragocenih metala koji se
nalaze u zemlji neki Hada smatraju i bogom
bogatstva,kao i bogom pravde jer je on taj
koji odluĉuje sta će biti sa nekim kada doĊe u
podzemni svet. Had je bio kralj mrtvih, ali ne
i bog mrtvih, jer je ta ĉast pripadala Tantosu.
U svom mraĉnom kraljevstvu, Had je bio strog i

nije pristajao na kompromis. Nikome nije bilo
dozvoljeno da se ponovo vrati u svet ţivih.
Opsluţuju ga razni demoni i duhovi, kao što je
Haron, koji ima duţnost prevoţenja i
prevodjenja duša, koje svojom barkom, od
Aherona prevozi na drugu obalu, kako bi stigle
do kraljevstva mrtvih. Njegova usluga plaćala se
Pegaz jednim obolom (novĉićem koji su umrlim
Ijudima stavljali prilikom sahranjivanja).
40
Had je zavoleo prelepu Persefonu ćerku Zeus je preuzeo dete, koje je još uvek bilo
boginje Demetre, koju je oteo, što je opisano samo fetus, napravio rez na svojoj butini,
u prethodnom poglavIju. Od poznatih heroja, stavio fetus unutra, zatvorio rez i ostavio da
Herakle, Orfej i Odisej su se spustili u fetus dovrši svoj razvoj, sakriven i siguran,
Podzemni Svet, iako su bili ţivi. daleko od Herinih oĉiju i njene Ijubomore.
Kada je došao dan rodjenja deteta, Zeus je
Homer opisuje mraĉni ambijent, i tugu, koja presekao šav koji je napravio, i na svetlo
obuzima i savladjuje i najslavnije medju dana izvadio Dionisa, koji je od tada dobio i
herojima, kada se nadju na tim prostorima. druga imena: Pirigenis, Mirorafis, i
Diplogenimenos.
Tantal - kralj Frigije, bio je jedan od onih, koji
su bili najsurovije kaţnjeni u Hadu. Kaţnjen je Ali, Hera nije prestajala da ga progoni. Saznala
doţivotnom ţedji i gladovanjem. lako se nalazio je da je Zeus ustupio dete Semelinoj sestri Ino i
skoro potpuno uronjen u vodu, kad god bi njenom muţu Atamantu. Zeus je zatim morao
pokusao da ugasi svoju ţedj, voda se povlaĉila. ponovo da uzme Dionisa, i pretvorivši ga u
Takodje, i kad god bi pokušao da ubere plod sa jare, dao ga je Hermesu, da ga odvede daleko,
grana koje su mu visile iznad glave, one su se u Aziju, da tamo poraste.
podizale. Prolazio je kroz sve ove muke zbog
svoje arogancije, zbog koje su ga bogovi teško Medjutim, Dionisa je Herin bes stalno
kaznili, jer je smrtnicima otkrio tajne bogova proganjao, sve dok nije poludeo i poĉeo
a svoje prijatelje, obiĉne smrtnike, sluţio je besciljno da luta. Ipak, Rea ga je izleĉila, ali je
nektarom i ambrozijom, koje je ukrao. on i dalje nastavio da luta. Gde god bi stigao,
Prema drugoj verziji, on je, da bi se udvorio poduĉavao je Ijude gajenju vinograda i upućivao
bogovima, ţrtvovao svoga sina, koga im je, ih u obrede vezane za svaku od faza uzgajanja.
skuvanog, ponudio za ruĉak. Neke zemlje su ga primale prijateljski, a neke su
ga izbacivale. U Etoliji, kralj Ojnej ga je veoma
Dionis -Bog vina i dobrog dobro primio, kao i Atika, koja je pretendovala
raspobţenja da bude najbolja u gajenju vinove loze.
Semela je bila jedna od kćeri Kadma, kralja Dionis je bio bog rasta i plodnosti vinove loze,
Tebe. Zeus je nju zavoleo jer je bila prelepa. Ali, a pre svega, bog vina. Religiju vezanu za
njihova ljubav nije promakla Ijubomornoj Dionisa, uvek prati vino, igra i sve što ĉoveku
boginji Heri, koja je Semeli, da bi joj naudila, pomaţe da pobegne od svakidašnjice.
rekla da, ukoliko ţeli da se smatra Zeusovom Dionisijske orgije, bile su procesije religijskog
suprugom, prethodno mora da ga vidi u svoj karaktera, sveti ĉin, što i sama reĉ govori.
njegovoj boţanskoj veliĉini, onako kako se Dok su trajali obredi, na ovim ceremonijama
prikazao Heri na dan njihovog venĉanja. se pevao ditiramb, pesma u ĉast Dionisa.
Semela, prevarena Herinom priĉom, i pored svih Mit o Arijadni, koju je Tesej, prilikom svog
Zeusovih ubedjivanja, insistirala je, da joj kao povratka za Atinu, ostavio na Naksu, u tesnoj je
dokaz njegove Ijubavi ispuni tu ţelju. Tada je vezi sa Dionisom, jer je, prema ovom mitu,
Zeus popustio pred njenim navaljivanjem, i kada Dionis nju tamo i zadrţao, i sa njom dobio dvoje
se pojavio u njenim odajama, na svojim dece, Stafila i Ojnopiona.
koĉijama koje su pratile munje i gromovi, palata
se zapalila a Semela je bila smrtno pogodjena Dionisijeva pratnja uvek su bile
gromom, iii je, pak, umrla od straha. Nimfe, Seleni, Satiri i Mejnade.
Ona je, medjutim, već šest meseci pod srcem Seleni su bili muškarci sa nogama i repom
nosila Dionisa. Da dete ne bi izgorelo, Gea je konja, i stalno su opsedali Nimfe, sa kojima su
munjevitom brzinom zasadila jedan senoviti uţivali u Ijubavi, u svojim tajnim špiljama.
bršljen, koji je dete zaštitio od opekotina. Veoma poznati Selen, odnosno Satir, bio je
41
Marsija, koji je bio izvrstan sviraĉ na fruli kao i polju Ijubavi bila je njegova veza sa Selenom,
uĉitelj muzike. koju je prevario pretvorivši se u jagnje.
Satiri su, takodje bili demoni prirode, i ĉesto ih Asklepije -Bog medicine
poistovećuju sa Selenima, jer se njihovi opisi
uglavnom podudaraju, izuzev onih koji su Asklepije je bio heroj, ali i bog medicine.
opisani kao pola muškarci, a pola jarci. Mejnade Apolonov i Koronidin sin, ili prema nekima
ili Bakhe, su bile ţene koje su predstavljale Arsinojin, odrastao je uz Kentaura Hejrona, kao
oliĉenje orgastiĉkih duhova prirode. i svi izuzetni muškarci tog doba.
Opsednute su bile igrom, pesmom i ludim Mudri Kentaur nauĉio ga je medicini, u kojo] se
provodom. Sva ova pratnja, koja je obiĉno Asklepije istakao izuzetnom sposobnošću.
okruţivala Dionisa, stvarala je talas radosti, Govori se, da mu je boginja Atena, nakon što je
veselja i dobrog raspoloţenja. Kao što je već Persej Gorgoni odrubio glavu, dala Gorgoninu
pomenuto, sa Dionisom na ĉelu, cela pratnja je krv. Šta više, krv koja je potekla sa njene desne
uĉestvovala i u Gigantomahiji, podrţavajući strane bila je toliko lekovita, da je Asklepije
Zeusa. uspevao da oţivi i mrtve.
Pan -Bog šuma i stoĉarstva Baš zbog ove njegove sposobnosti, da oţivljava
Ijude, Zeus se uplašio da ne poremeti poredak u
Pan je bio bog stoĉara i stada, i nezaobilazni deo svetu, pa je na njega poslao grom. Apolon je,
grĉke prirode. Njegovo demonsko obliĉje, još od pak, da bi osvetio smrt svoga sina, poubijao
najstarijih vremena, prikazano je izgiedom polu Kiklope. Asklepijeva supruga je bila lpiona
ĉoveka, polu jarca, ozarenog lica, špicaste brade, (Hepiona), sa kojom je, kako se priĉa, imao dva
sa rogovima na ĉelu i dlakavog tela. sina: Podalejrija i Mahaona, koji su oboje bili
lekari, i pet kćeri: Akeso, laso, Panakeja, Egli i
Vispren i veseo predstavljao je oliĉenje ţivota Higija (Higieja). Nakon svoje smrti, Askleptje se
stoĉara, uvek je bio u blizini sveţih izvora i pretvorio u sazvedje Ofion (Zmija).
senovith šuma, seksualno veoma aktivan i uvek
spreman da pojuri nimfe ili mlade deĉake, i, da Higija (Higijea), najznaĉajnija Asklepijeva
sa njima, izvede svoje Ijubavne igre. Njegovo ćerka, bila je oiiĉenje duševnog i telesnog
poreklo nije potpuno razjasnjeno. Rodjen je u zdravlja. O njoj ne postoji nikakav poseban mit.
Arkadiji i pretpostavlja se da je bio sin Ree i Ona predstavlja Asklepijevu pratnju, i oboţavaju
Krona, ili Hermesa. je zajedno sa njim. Asklepijevu veštinu i
umetnost leĉenja nastavili su njegovi potomci
Postoji i priĉa da ga je majka, moţda neka od Asklepijidi, od kojih je najpoznatiji Hipokrat.
Nimfi, prestrašena njegovim uţasnim izgledom,
posle poroĊaja napustila. Hermes ga je pronašao, Helije -Bog svetlosti
uvio u zeĉiju koţu, a zatim odveo na Olimp.
Bogovima sa Olimpa je izgledao mio, pa su ga Bog svetlosti, Helije, jedan je od najstarijih
prihvatili. Od svih bogova najviše ga je zavoleo bogova sa Olimpa. Sin Titana Hiperiona i
Dionis,koji ga je vodio sa sobom. Titanke Tee (Teje), vodi poreklo od Urana i
Gee, sestra mu je Eoja (Zora), brat mu je Okean,
Pan je voleo mnoge Nimfe, mada najĉešće dok su njegova deca mnogobrojna i poznata:
njegova Ijubav nije bila uzvraćena, kao što je bio ĉarobnica Kirka, Ajet - kralj Kolhide, Pasifaja -
sluĉaj sa Pefko, koja se, da bi ga izbegla, ţena Minoja i Persej.
pretvorila u drvo. Zavoleo je prelepu Ehu, nimfu
izvora i šuma. Ostavši bez odgovora na svoju Helije je predstavljen kao prelepi muškarac,
Ijubav, Pan ju je raskomadao.Priĉa se da je Eha, sa zlatnom kosom okruţenom sjajnim
pak, beznadeţno zavolela Narcisa, pa je od tuge zracima, kako prelazi nebeski svod, jureći
zauvek nestala, ostavljajući za sobom jedino munjevitom brzinom svojim vatrenim
svoj glas (Eha = odjek). Panov najveći uspeh na koĉijama, koju vuku konji.
42
Ceo dan kruţi iznad zemlje sa svojim vatrenim Eridan gde su ga pronašle sestre Helijade, i
koĉijama, ili prelazi iznad Okeana, koristeći pri sahranile sa svim duţnim poĉastima koje su se
tome neku vrstu plovećeg sredstva koje je liĉilo ukazivale mrtvima.
na pehar. Helije sve vidi, i ĉesto je u raznim
mitovima predstavIjen kao svedok dobrih i loših c. Druga manja boţanstva
vesti.
Eros, Prijar, Temida, Iridija
Ĉuveni kip Kolos sa Rodosa, jedno od sedam
ĉuda starog sveta, predstavljao je boga Eros (Erot) , Afroditin sin
Helija. Bio je od bronze visine 32 metra.
Ĉuvenom skulptoru Harisu iz Linda na
Rodosu, bilo je potrebno dvanaest godina da
ga napravi.
Ovo delo je koštalo 300 talenata i bio je

postavljen sa raširenim nogama, pri ĉemu je
svaka noga bila na po jednom doku dve
naspramne luke, dok su ispod njega prolazili i
najveći brodovi. Helije se, prema jednoj legendi
oţenio Rodosom, pa je zbog toga njegov kult
toliko rasprostranjen na tom ostrvu.
Faetont
U vezi Faetonta (Fajtona), Helijevog sina,
postoje mnoge priĉe. Mnogi kaţu da je bio sin
Eoje (Avge) i Kefala, dok je najprihvaćenija bila
verzija koja je tvrdila da je bio sin Helija i
Okeanide Klimene, i da ga je majka odgajila
potpuno sama i bez oĉevog znanja.
Kada je Faetont dostigao odredjenu zrelost, Nagi deĉak sa zlatnim kriiima na ramenima,
obelodanjen je njegov identitet. Tada je, već kovrdţave kose, i sa lukom koji baca ĉarobne
zreo mladić, zatraţio od oca Helija, da mu, kao strele, pre nego što su ga pesnici opevali, i pre
dokaz o priznanju njegovog porekla, dozvoli da nego što su ga predstavili umetnici, za stare
vozi njegove koĉije. Helije je, u poĉetku to Grke je bio sin Afrodite i Areja, koji je strelama
odbio, medjutim, kasnije je pristao, istovremeno ciljao u srca bogova i Ijudi.
dajući svom sinu mnoge savete i uputstva.
Smatrali su ga najlepšim medju bogovima, jer je
Faetont je sledeo uobiĉajeni put kojim se u ĉoveka pobudjivao najlepša osećanja i
svakodnevno vozio njegov otac, no, kada je pomagao pri sjedinjavanju parova. Eros je, od
dostigao veću visinu od one koja je bila najstarijeg doba bio taj, koji je omekšavao srca i
neophodna, prvo se uplašio same visine, a najokmtnijih Ijudi, ulepšavao ţivot i davao mu
naroĉito su ga zastrašili simboli zodijaĉkog smisao.
kruga, te je naglo promenio pravac. Dalje je, u
nastavku svog putovanja, nekontrolisanim Trojanski rat je poĉeo kada je Erosova strela
pokretima, vozio koĉije ĉas suviše nisko, sa pogodila Zeuovu ćerku, Helenu. U slepilu
opasnošću da zapali zemlju, a ĉas suviše visoko ljubavi napustila je muţa i otplovila u Troju.
sa opasnošću da to isto uĉini i zvezdama. Pošto dejstvo strela nije trajno, nakon pada
Troje, Helena se vratila svom muţu Menelaju
Zeus ga je, da bi otklonio opasnost od ove zaljubljena u njega, kriveći bogove za sve što se
sulude voţnje, gadjao gromom i bacio u reku dogdilo.
43
Prijap , Bog plodnosti Erinije

Pojava ovog boga veoma je nalikovala Panu. Kada je Kron kastrirao Urana, krv iz njegovih
Prema nekima, bio je sin Dionisa i nimfe Hione, genitalija kapljala je na Geu (Majku Zemlju) i
ili pak Dionisa i Afrodite, ili Hermesov sin, ili, ona je rodila tri Erinije: Aliktu, Tisifonu i
šta više, Zeusov sin. Megajru.
Odrastao je u gradu Lamsaku, za koga kaţu da Erinije su surova boţanstva koja ne dopuštaju
ga je on osnovao.Boţanstvo je plodnosti, ne nikakav kompromis i koja kontrolišu Ijudsku
samo u ţivotinjskom, nego i u biljnom svetu, savest, te progone svakog ko ne drţi do svoje
kao i telesne Ijubavi. zakletve.
Prijap je bio bog koji je uvek prikazivan sa Nekad kaţnjavaju griţom savesti posle nekog
izuzetno velikim penisom, uvek spremnim ne nepravednog ĉina, a nekada, kao uţasne prilike
samo za oplodjenje, već i za kaţnjavanje. Pretna mrtvaĉkog izgleda love i posvuda ganjaju, teške
mišljenju jednih, imao je za cilj, da uvek kriminalce i rodoskrvnike.
nametne svoju volju u svemu što je kontrolisao i
štitio, dok je prema mišljenju drugih, on Dolaze im u snove, poremećuju im san, i nema
jednostavno predstavljao oliĉenje muškog mesta na zemlji gde ih ne mogu pronaći.
polnog organa, odnosno nosioca ţivota i Nepravedni stalno slušaju njihove glasove, koji
stvaranja. ih kontrolišu i podsećaju na to, koiiko su
nemoralni i bedni, ne dajući im mira, ni danju, ni
Temida (Temis) , Boginja pravde noću.Erinije su svakako jedna vrsta boţije
pravde, koje, i pokraj Zeusove kazne, kaţnjavaju
Temis, boginja pravde, starala se o moralnom sve one koji ne poštuju moralne zakone.
poretku, kako bogova, tako i Ijudi. Štitila je
nejake I oštećene. Posedovala je dar proricanja i Hore
imala je vlastito proroĉiste u Delfima, pre nego
što ga je ustupila Apolonu, kome je prenela Hore su na poĉetku bile boţanstva godišnjih
svoju veštinu. doba, da bi, kasnije postale oliĉenje ĉasova u
toku dana (na grĉkom ora = ĉas). Kćerke Zevsa i
Urana i Gee, a sestra Kronu, Rei, Mnemosini, Temide, i ove tri nose imena odgovarajućih
Okeanu i drugim Titanima. pojava koje su smatrane boţanskim: Eunomija,
Dika i Ireni.
Iz Ijubavne veze sa Zeusom, Temis je rodila
Hore, odnosno Eunomiju, Diku i Irenu koje su Demoni mora
vodile raĉuna o Ijudskim delima i Moire
(Sudjaje). Prva od Sudjaja, Klota, plela je nit More je takodje imalo svoje demone koji su
ţivota svakog ĉoveka, druga, Lahesa, delila je pripadali Posejdonovom kraljevstvu.
sreću i tugu, dok je treća, Atropa, makazama
sekla nit ţivota, i time okonĉavala Ijudski ţivot. Protej je bio zaštitnik moreplovaca i o njemu
postoje mnogi mitovi. U Odiseji ga nalazimo
Irida , Ţenski glasnik bogova kao boga mira koji hrani stvorenja morskih
dubina i kraljevstva voda, dok ga Herodot
Irida vodi poreklo od Okeana, otac joj je bio spominje kao kralja Egipta.
Taumant a majka Elektra. Predstavljala je
oliĉenje duge i duginih boja, simbol jedinstva Triton je bio Posejdonov i Amfitritin sin, koji je
Urana i Gee. Ona je krilato boţanstvo, obuĉena bio polu ĉovek, polu riba, a sestre su mu bile
u vazdušasti veo, a nalazi se u Zeusovoj sluţbi, bile Nereide. U brojnim prizorima, mnogi
kao i Hermes, sa zadatkom da prenosi poruke ili morski demoni prikazani su sa likom Tritona.
zapovesti bogova. Tritoni su pratili Posejdonova kola, ili su
okruţivali njegov presto.
44
Glauk, morski bog, na poĉetku je bio ĉovek, a Tiha. Ona je bila boginja bez mitološkog
kasnije je pretvoren u morskog demona. sadrţaja, oliĉenje apstraktnog pojma sreće.
Ljudskog je lika, medjutim, njegovo telo
pokrivaju krljušti i alge. Hati (Ati), što znaĉi zlo, bila je oliĉenje
konfuzije.
Do sada smo se bavili predstavljanjem onih
bogova koji su najznaĉajniji u grĉkoj Lite. Zeusove ćerke koje su ispravljale sva zla
mitologiji. Medjutim, pored ovih, već koja je Ati nanosila.
pomenutih bogova, postoje i drugi, manji po
Hibra je predstavIjala oliĉenje arogancije.
znaĉaju, koje ne bi trebalo izostaviti, da bi
prikaz starogrĉke religije bio potpun. Ovi Nemesa. Boginja koja je donosila odmor
bogovi, manjeg znaĉaja predstavljali su bogovima i Ijudima, darivajući im zaborav i
oliĉenja misaonih pojmova. odmor.
Nike , boginja pobede. Kada je Zeus pozvao Tanat (Tanatos), Hipnosov brat, predstavljao
bogove u borbu protiv titana, Nike i njene dve je boţanstvo koje je ĉesto poistovećivano sa
sestre su prve istupile. Zeus im se zahvalio Hadom, Harontom i pratiocem duša,
pozvavši ih da ţive na Olimpu. Boginja nike je Hermesom. Jedini koji je uspeo da prevari
ĉesto predstavljana sa palminom granĉicom u Tanatosa, bio je Sisif.
ruci, koja je simbol pobede. U nekim mitovima,
Nike je poistovećena sa boginjom Atenom. Ananga je zapravo bifa oliĉenje sile i moći, koja
je ĉinila obavezujućim odluke Moire. Smatra se
Eris ili Erida, boginja svadje. Bila je ćerka mudrim boţanstvom i prema Orfejevoj teoriji o
Nihte (Noći), a sestra i pratilja Arejeva. Ova radjanju bogova, ona je zajedno sa svojom
boginja svadjalica, bila je prtsutna u svim sestrom Adrastejom bila odgojiteljica Zeusa.
svadjama ili nesuglasicama. Štaviše, i kada su Kod tragiĉara, ona je predstavljala najmoćniju
svi pokušavali da je izbegnu, nalazilaje naĉin da silu i snagu, koju su i sami bogovi moraii da
stvara nesuglasice, i potpaljuje strasti i mrţnju, postušaju.
kako medju bogovima, tako i medju Ijudima.
Dogadjaj koji je najbolje predstavlja i opisuje, Jakho je bog, koji je bio vodja redu posvećenih
svakako je sluĉaj koji je poznat kao Eridina u Eleusijske Misterije. Njegovo ime potiĉe od
jabuka razdora, koji je bio i jedan od uzroka uzvika vernika "iakhe" koji su koristili za vreme
trojanskog rata. procesije. Neki ga dovode u vezu sa Dionisom
(Bakhom), dok ga drugi smatraju sinom
Eridina deca su bila Pono, Leta, Limo, Ork, Demetre.
Ate (boginja konfuzije), Mahe, Fonos,
Pseudos i sve ono što Ijudima ĉini zlo. Dakle, Edip (Ojdip)
sve ono što poĉinje nadmetanjem i ţeljom za
borbu. Edip, taj tragiĉni heroj, uĉesnik je mnogih
dogadjaja, o kojima je pisani trag saĉuvan do
Heba. Samo njeno ime znaĉi mladost, i današnjih danaa, zahvaljujući pre svega, trima
oznaĉava istovremeno sreću i lepotu, koje prate poznatim tragedijama. Poreklo vodi od Kadma,
ovaj period Ijudskog ţivota. Bila je ćerka Zeusa prvog kralja Tebe. Pradeda mu je bio Polidor,
i Here, i sluţila je bogove nektarom. Kada je Kadmov sin, deda mu je bio Labdok, a otac Laj,
Herakle primljen na Olimp oţenio se sa njom. i svi su oni bili kraljevi Tebe.Laj se oţenio
Jokastom, koja je bila kći Menokeja, i
Pito. Kćerka Okeanova, Afroditina prijateljica i
Kreontova sestra. No vreme je prolazilo a Laj i
pomoćnica, nagovarala je svojim reĉima mlade
Jokasta nikako da dobiju ţeljeno dete. Kao što je
devojke da prebrode deviĉanske dileme, kako bi
bio obiĉaj, tada je zatraţio savet proroĉišta.
se predale ĉarima Ijubavi.
Odgovor proroĉišta glasio je, da će se roditi
dete, koje će Tebi doneti velike nevolje, koje će
njega ubiti, i oţeniti se rodjenom majkom.
45
Od tada je Laj poĉeo da izbegava svoju ţenu, i Jednom prilikom, dok je prelazio preko Fokide,
nije joj se pribliţavao. Jokasta je medjutim u blizini raskrsnice od koje su vodila tri puta, na
ţelela svoje dete više od bilo ĉega drugog, pa ga uskom putu, naišao je na kola, sa pratnjom. Bio
je opila na nekoj proslavi i oni su zajedno je to Laj, koji je takodje krenuo ka Delfima, da
proveli noć. Od trenutka kada se Laj uverio da je se raspita o sudbini svoga deteta, jer ga je muĉila
kraljica zatrudnela, on je razmišljao kako da se sumnja, da dete ipak nije mrtvo. Na tom mestu,
oslobodi deteta, koje bi mu ugrozilo i ţivot i usled jednog nesporazuma koji je nastao, kada
zemlju. Samo što se dete rodilo, probušio mu je su od mladića zatraţili da se skloni i oslobodi
stopala, koja je svezao alkama, koje je kroz rupe put koĉiji, Edip se potukao sa putnicima,
provukao. Zatim je naredio jednom svom ubijajući Laja i njegovu pratnju, sem jednog od
vernom ĉobaninu da dete ostavi negde u šumi, putnika, koji je uspeo da pobegne.
na Gori Kitajron, gde bi umrlo od gladi ili
hladnoće, ili bi ga pak, rastrgle divlje zveri. Edip na Tebanskom prestolu
Medjutim, ĉobanin se toliko saţalio nad U Tebi je Kreont, Jokastin brat, posle
detetom koje je plakalo, da je, kada su tuda Lajevog gubitka, zajedno sa Jokastom
prošli konjušari kralja Korinta, Poliba, njima dao preuzeo vlast. Medjutim, pre no što su i
dete ne rekavši ništa o njegovom poreklu. saznali za Lajevu smrt, suoĉili su se sa zlom
Konjušari su odveli dete Polibu i njegovoj ţeni, sudbinom, koju im je namenila Sfinga.
koji su ga veoma rado prihvatili, jer oni sami
nisu imali dece. Kraljica Meropa dala mu je ime To strašno ĉudovište, sedelo je na izlasku iz
Ojdipod (Ojdip), odnosno Edip što bi znaĉilo grada, na jednoj steni, i od svih prolaznika
onaj sa oteĉenim nogama, zbog toga što su traţilo da odgonetnu njenu zagonetku. Nesretni
detetova stopala, na mestima koja je Laj prolaznici nisu uspevali da nadju rešenje te
probušio, bila veoma oteĉena. zagonetke, pa ih je Sfinga ubijala. Tada je
Kreont objavio, da će onaj koji uspešno reši
Edipova (Ojdipova) sudbina zagonetku i oslobodi Tebu jezivog ĉudovišta,
postati kralj i oţeniti se kraljicom Jokastom.
Ipak, Ojdipu je bilo sudjeno da preţivi, da
poraste i postane snaţan i mudar mladić, koji je U medjuvremenu, Edip je, i dalje lutajući od
Poliba i Meropu smatrao svojim roditeljima. mesta do mesta, stigao i do Tebe. Saznao je sve
Njegovo poreklo je ostalo tajna, sve dok mu u o Sfingi, te je odluĉio da i on pokuša da osvoji
jednoj svadji, neko ko je hteo da ga uvredi, nije obećanu nagradu. Zagonetka je glasila : Koje
dobacio da je kopile, i da mu kraljevi Korinta ţivo biće, nekada ima ĉetiri noge, nekada dve,
nisu pravi roditelji. katkad tri, a najslabije je kad ih ima najviše.
Edip je, suoĉivši se sa Sfingom odgovorio, da je
Ne mogavši od Poliba i Merope da sazna ništa to biće ĉovek, jer kao dete puzi ĉetvoronoške,
konkretno, krišom je pošao u Delfe, da bi se u ĉvrsto stoji na dvema nogama kao odrastao
proroĉištu raspitao o svom poreklu. Proroĉište ĉovek, i poštapa se u starosti. Nakon što je
nije dalo jasan odgovor, ali mu je reĉeno da mu Sfinga dobila taĉan odgovor, sama se ubila
se sprema uţasna sudbina jer će jednog dana bacivši se sa stene.
ubiti svog oca i oţeniti se svojom majkom, te da
će on i njegovi naslednici, izazvati veliko zlo. Kada se ta vest proĉula, zahvalni i presretni
Tebanci priredili su doĉek svom heroju, i predali
Ne saznavši od proroĉišta ništa odredjeno u vezi mu presto. Edip je postao kralj i oţenio se
svog porekla, i dalje je verovao da su mu Jokastom. Iz njihovog braka rodjeno je ĉetvoro
roditelji Polib i Meropa.Zbog toga je, da bi dece : Eteokle, Polinejk, Antigona, i Ismina.
spreĉio ostvarenje ovog proroĉanstva, odluĉio da Edipova vladavina je mirno tekla, sve dok
se ne vrati na Korint, već da luta iz jednog u Tebom nije zavladala bolest, od koje su Ijudi
drugo mesto, ĉineći u medjuvremenu mnoga umirali, ne mogavši da spreĉe nesreću koja ih je
herojska dela vredna divljenja. zadesila. Ne znajući šta drugo da preduzme,
kralj je poslao ţeninog brata Kreonta, da se u
46
proroĉištu raspita o uzrocima zla, i šta bi trebalo pribliţio smrtni ĉas, Kreont i Polinejk pokušali
da urade, kako bi Tebu spasili od smrti koja je su da ga nateraju da se vrati u Tebu. Ipak, Edip
harala. je to odbio, ţeleći da ostane na Atici, gde ga je
primio gostoljubivi Tesej, i da tamo okonĉa svoj
Odgovor proroĉišta bio je, da ukoliko ţele da ţivot, te da se tamo ostvari davno dato
spasu zemlju, iz nje mora biti proteran Lajev proroĉanstvo, koje je predvidjalo mnogo dobra
ubica. Zbog toga je Edip poĉeo da istraţuje, ne onom gradu, u kojem Edip umre.
bi li otkrio ubicu, obećavajući mnogo toga,
svakome ko bi mu pomogao da otkrije ubicu. Edipova (Ojdipova) deca
Najzad, ne mogavši da otkrije bilo šta, obratio se
proroku Tejresiji, koji mu je otkrio da je on sam, Edipova deca Eteokle, Polinejk, Antigona i
Edip, osoba koju sve vreme traţi. Ismina, bila su opterećena prokletstvom
rodoskrvne veze svoga oca sa njihovom
Odgovor koji je Tejresija dao, smatrao se majkom Jokastom, pa im je i sudbina bila
verodostojnim, jer je slepi prorok bio poznat i loša. Sinove je, šta više, prokleo i otac, jer se
priznat širom cele Grĉke. U poĉetku, Edip je prema njemu nisu dobro ophodili u poslednjim,
sumnjao u prorokovu priĉu, sumnjajući da se nesrećnim danima njegovog ţivota.U poĉetku su
moţda Kreon u to umešao, ţeleći da ga prevari. Eteokle i Polinejk, Tebanski presto prepustili
Takodje, došao je na misao da ode do Korinta, svome ujaku Kreontu, no kasnije su se
ali ga je u tome spreĉio strah od starog predomislili, odluĉivši da oni preuzmu vlast u
proroĉanstva, da će ubiti oca i oţeniti se svojom svoje ruke i da vladaju naizmeniĉno. Nakon
majkom. nekog vremena, Eteokle je pokušao da zadrţi
vlast samo za sebe, pa su se braća posvadjala, i
Posle nekog vremena, iz Korinta je stigla vest o Polinejk je napustio zemlju. Otišao je u Arg, u
Polibovoj smrti, i da narod ţeli da Edipa ustoliĉi kome je vladao kralj Adrast, oţenio se njegovom
na presto. Ipak, Edip se plašio da se ne ispuni ćerkom, a protiv svoje domovine organizovao je
drugi deo proroĉanstva, odnosno da se ne oţeni pohod poznat pod imenom Sedmorica protiv
rodjenom majkom. Tada ga je glasnik umirio, Tebe. Pohod je dobio naziv po tome što su
kazavši mu da se nema ĉega bojati, jer mu Polib sedmorica vojskovodja predvodili vojsku, koja
nije bio pravi otac, i da ga je on samo uzeo, dok je nameravala da osvoji Tebu, i vlast ponovo
je bio mali, od nekog Lajevog ĉobanina na Gori vrati Polinejku. U borbi koja je nastala, branioci
Kitajrion, i doveo ga u svoju palatu, u Korint. grada su bili potuĉeni, a dva brata, u
Kada je konaĉno, pronadjen i ĉobanin koji je medjusobnoj borbi smrtno raniše jedan
ostavio dete, i ispriĉao o oţiljcima na Edipovim drugog.U ovom sudbinskom trenutku, veoma
(Ojdipovim) nogama, njegovo poreklo je time vaţnu ulogu odigrala je odluĉna i hrabra
bilo nesumnjivo dokazano. Antigona. Kreont je naredio da se Eteokle
sahrani sa duţnim poštovanjem i svim
Tada je Edip konaĉno shvatio, da je zaista, već poĉastima, dok je za Polinejka, zbog toga što je
ubio rodjenog oca, i da se već oţenio svojom vodio rat protiv svoje domovine, naredio da se
majkom. Kraljica Jokasta, ispunjena strahom i ne sahranjuje, već da se izloţi pticama
bolom zbog sramnog dogadjaja koji su uĉinili, grabljivicama kao hrana, kako bi svima
povukla se u svoje odaje gde se obesila, a njen predstavljao primer zasluţene kazne. Tada je
sin i muţ, koji ju je ispratio, skinuo je sa njene Antigona, ne obazirući se na kraljev ukaz, verna
haljine zlatne kopĉe i njima iskopao svoje oĉi, boţijim i moralnim zakonima, koji su, kako je
oslepevši zauvek. Zatraţio je od Kreonta da ga sama rekla, neprikosnoveni, i niko ih ne moţe
protera iz zemlje, zamolivši ga da samo vodi promeniti, sama organizovala sahranu svoga
raĉuna o njegovim dvema ćerkama Antigoni i brata Polinejka. Kada su je ĉuvari uhvatili u
Ismini. Antigona ga je, prilikom njegovog neposlušnosti, koju je ispoljila ne poštujući
odlaska, dosta dugo pratila. kraljev ukaz, iako je bila verenica Hajmona,
Posle dugog i napornog puta, Edip je, kao Kreontovog sina, Kreont je naredio da je ţivu
prosjak stigao na Atiku, u Kolon. Kada mu se sahrane. Antigona se, u ćeliji u kojoj je bila
47
zatvorena obesila. Zbog toga je i Hajmon, koji ju pojahao Pegaza, jer je po Zevsovom nalogu,
je mnogo voleo, u svom bolu, sam sebi oduzeo boţanski konj zbacio smrtnika na zemlju, a
ţivot. Za mladju Isminu, govori se da ju je zatim sam odjezdio ocu bogova. Posle ovog
zaklao Tidej, jedan od uĉesnika pohoda pada, Belefonte je ostao hrom i završio je
Sedmorica protiv Tebe, kada ju je zatekao u ţivot u dubokoj tuzi.“ ( D. Srejović/A.
Ateninom hramu, na Ijubavnom sastanku sa
Periklimenom, Posejdonovim sinom koga je
Cermanović ; 2004; 78)
volela. Smatra se da je Tideja tamo odvela sama BRISEIDA: Ahilova najmiljia naloţnica,
Atena, koja se razbesnela, saznavši za sastanak
zbog koje je došao u sukob sa
zaljubljenih u njenom hramu, ali i zbog mrţnje
koju je osećala prema Posejdonovom sinu, Agamnenomom. Pre nego što je Troja
njenom velikom suparniku. osvojena, Ahil je poharao grad Lirnes, u
kome su, kao Apolonovi sveštenici, ţiveli
Dragoslav Srejović i Aleksandrina braća Bris i Hris. Brisova kći Briseida kojoj
Cermanović :2004.: „ Reĉnik je Ahil ubio braću i supruga Mineta, i
Hrisova kći Hriseida, pripale su Ahilu i
grĉke i rimske mitologije“; Srpska Agamnenonu kao ratni plen. Potroklo je
knjiţevna zadruga; Beogad; 573 obećao Briseidida će Ahil posle osvajanja
Troje odvesti u Fitiju kao svoju suprugu.
Kad je Agamnenon bio prinuĊen da vrati
Hriseidu njenom ocu, on je od Ahila
preuzeo Briseidu, što je izazvalo ĉuveni
Ahilov gnev i uticalo na dalje borbe oko
Troje. Tek posle Patrokolove smrti ,
Agamnenon je Ahilu vratio Briseidu. Ona je
oplakivala Patrokla kao dobrog prijatelja i
ţrtvovala mu svoju kosu. Posle Ahilove
smrti, Neoptolem je našao Briseidu kao
vernu ĉuvaricu u Ahilovom šatoru i
poštovao je kao majku. ( D. Srejović/A.
Cermanović ; 2004; 83)
BELEFONT; ... Belefont je uz pomoć

bogova i svog krilatog konaj Pegaza
uspeo da jednim udarcen ubije Himeru.
..Vremenom je Belefont uvideo da je u
ţivotu zlo jaĉe od dobra i stoga se potpuno
otuĊio od ljudi. U svojoj melanhonliji sam je
lutao likijskim ravnicama, sumnjajući ne
samo u ljude već i u bogove.Zbog toga su ga
bogovi omrzli: oni su ispunili njegovo srce
takvom ohološću da se u njemu javila ţelja
da se sazna i da li bogovi uopšte postoje i
pobudila smelost da s Pegazom dospe do
njegoog prebivališta. Tada je poslednji put
48
GORGONA: biće nakazne glave i nevidljivki, Persej je uspeo da umakne

zastrašujućeg izgleda, koje stanuje u Meduzinim sestrama koje su ga progonile.
Hadovim dvorima. Kasnije se priĉalo o tri Dako je s Meduzinom glavom leteo preko
gorgone- Stena, Euraliji i Meduzi – mora i Libijske pustinje, za njim su padale
Forkovim i Ketinim kćerima, koje su ţivele kapi Meduzine krvi: na talasima mora one
na krajnjem zapadu u vrtu bogova. Iako su su stvorile korale, a na pustinjskom pesku –
dve starije sestre bile besmrtne, a najmlaĊa , zmije otrovnice. Pošto je pomoću Meduzine
Meduza, snrtna, ipak se samo ona u glave okamenio Atlanta, Fineja i Polidekta,
predanju naziva Gorgona. Priĉalo se da je Persej je ovaj ovaj zastrašujući lik predao
Gorgonu, kao i gigante, rodila Geja u Flegri Ateni, koja ga je stavila na svoj štitnik na
da bi se borila pritiv bogova. grudi. Priĉalo se da je Atena dala Erihtoniju
ili Asklepiju dve kapi Meduzine krvi, od
Gleve gorgona bile su okruţene zmijama kojih je jedna donosila smrt, a druga ţivot.
upletenim u njihove kose; u ustima su imale Atena je pronašla frulu dok je duvanjem u
zube, sliĉne veprovim, kroz koje su plazile jednu cevĉicu podrţavala lelek Stene i
svoj dugaĉak jezik, a ruke su im bile od Eurelije za ubijenom sestrom. Kasnije je mit
bronze. Imale su i krila , a pominju se o gorgonama racionalizovan. Priĉalo se da je
Gorgonine bronzane kovrdţe, od kojih je Meduza kraljica oblasti ok oTritzanskog
jednu Atena dala Heraklu, a ovaj Steropi, da jezera u Libiji, koja je izgubila svoj ţivot i
pomioću nje otera neprijatelje iz Tegetone. svoje bogatstvo u borbi s Persejem. Pošto je
bila izuzetno lepa, Persej je njenu glavu
Gorgone su predstavljale opasnost ne samo
poneo i sahranio u Agru. Neki kaţu da je
za smrtnike već i za bogove, jer je njegov
ona bila hetera ĉija je lepota sve
pogled sve ţivo pretvorio u kemen. Samo
okamenjivala. Drugi pripovedaju da su
jedan bog, Posejdon, zavoleo je Meduzu.
gorgone ratoborni narod ţena koji su
Da bi se objasnila ova veza, priĉalo se da je
Amazonke pokorile; pod voĊstvom Meduze
Meduze nejpre bila ţena izuzetno lepe kose.
one su uspele da se oslobode, ali su ih
Nju je Atene preobrazila u nakazu , a njene
kasnije uništili Persej i Herakle.
divne kose u zmije, ili zato šoto se hvalila da
je lepša od boginje ili što je zavela U spekulacijama stiĉara, gorgone
Posejdona u Ateninom svetilištu. Meduzu je personifikuju tri stupnja straha; onog akoji
ubio Persej po nalogu Polidekta , tiranina parališe misao ( Steno), koĉi celo telo (
sa Serifa, i to uz Ateninu i Hermesovu Eurijala ) i zaslepljuje oĉo ( Meduza).
pomoć. Pošto je Persej odsekao Meduzi Persej, udruţen sa Atenom, oznaĉava
glavu, iz njenog trupa su iskoĉili su krilati hrabrost povezanu s mudrošću, koja
konj Pegaz i ĉovek sa zlatnim maĉem savlaĊuje svaki strah.“ ( D. Srejović/A.
Hrisaor , plodovi njene ljubavi s Cermanović ; 2004; 97,98)
Posejdonom. Samo zahvlajujući kapi
49
View publication stats

Mitologijafinis Ba

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mitologijafinis Ba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

SVITAC; GRČKA MITOLOGIJA; 2015.

Research · July 2015

Željko Ljubisav Krstić

SVITAC: USKRS; april-maj 2016. View project

The user has requested enhancement of the downloaded file.

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić SVITAC - onlajn časopis

Kontakt : zekando@gmail.com broj 21.

…..Prije nego što su krenuli Dedal

dubine ni suštine krize sa kojom se svi

napadi na vladu u Atini bazirani na uzrocima problema. U Srbiji je odluka suda

Naime, preko ukrštenica objavljivanih u Makedonije ( Prilep) , Bosne i Hercegovine

Ţeljko Lj. Krstić, sociolog „Deda o Bogu , on o vanzemaljcima“ ;

„ Đura je u ulici gde je nastanjen poznat

Još je zoolog Dezmond D. Moris je slikovito opisao

Herakleionu na Kritu. Sva ta veliĉanstvena

Stare kulture i njihova vjerovanja bila su

Mit je tvorevina u priĉi, pjesmi i sl.,

fantazije te pjesniĉkog oblikovanja grĉkog, RaĊanje Sveta

Titanomahija Jedna druga legenda, navodi da je Atlant mnogo

Prometej razbesneo se, i tada Ijudima oduzeo vatru, koju

Neko vreme, Epimetej i Pandora, zaista su ţiveli

Tl bogovi su podjednako posedovali sve Ijudske

Šta više, simpatije i naklonosti koje su

Ova pojava veoma je oĉigledna za vreme

Zevs Atina-boginja mudrosti-

-gospodar neba i zemlje,otac bogova

evs, najveći od svih besmrtnih

Apolon pripada drugoj generaciji bogova

Afrodita-boginja lepote i ljubavi Demetra-boginja žitnih polja:

O Afroditi, boginji ljubavi i ljepote,

Hera-zaštitnica porodice i udatih

trenutka kad mu je on oslepio sina,

Hefest, bog vatre, metalurgije i razlog je, što se ne pominje ni u kakvom

Hestija-boginja porodičnog mira: Podzemnom svetu pripadaju još i :

- Thanatos (Smrt) i njegov brat

Had-bog podzemnog svijeta-

9) Uzeo je ĉuveni zlatni pojas od Hipolite, Tezej

Jason i Argonauti Orfej

Orfej je bio pesnik i muziĉar u legendama

spasio prilikom napada na Laja, prepoznao

Dedal, Atinjanin, nevjerovatno vješt

Tantal je zbog mnogih grijehova (meĊu

Minotaur je ĉudovište iz Knososkog

Kerber je bio troglavi pas koji je ĉuvao ulaz

snagu i iz sva tri svoja ţdrijela rigala je

Pegaz je bio divlji krilati konj koji je prema

Kiklopi su bili divovi s jednim okom.

su u Trakiju doplovili s Argonautima na laĊi

Harpije su bile kćeri morskog boga

Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u

Titanomahije i Gigantomahije, sa pravom, Zeus i Europa

Tada je Posejdon udario svojim trozubcem o

Boginja Atena, pomagala je Ijudima i

Demetra je bila veoma privrţena svojoj ćerki

Kada joj je, konaĉno, Helije otkrio istinu, Apolon

Pitija je sedela na svetom tronošcu, u hramu

Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno

Paralelno sa svojirm doprinosima u muzici, Poznata je priĉa o njenoj osveti Niobi,

Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i

Sta više, moguće je da Apolon, ne bi ni uspeo da

Veoma ĉesto se moţe naići na Hermesa, koji

Hermes je imao mnogo dece. Neka od njih su :