MALE SOLARNE ELEKTRANE

Od ideje do primene

Vanđelija Đurić, dipl.el.inž.

 UVOD

Izgradnja solarnih elektrana je poslednjih

godina sve popularnija u Srbiji. Put od
ideje do realizacije nije tako
jednostavan, ali zato smo tu da ga koliko
god možemo olakšamo. Najvažniji
preduslov za primenu bilo kog projekta
OIE jesu prirodni resursi, a Srbija je
povoljno tlo za investiranje u solarne
elektrane.
 UVOD

Razlog zbog koga postoji veliko

interesovanje da se, gde god ima
zgodnog mesta – postave paneli, leži pre
svega u tome što Srbija ima znatno veći
broj časova sunčevog zračenja nego
većina evropskih zemalja (između 1.500 i
2.200 godišnje, zavisno od lokacije).
Najbolji uslovi su u jugoistočnom delu
naše zemlje, gde je prosečna godišnja
vrednost energije zračenja do 1.550
kWh/m2 (nešto manje je u centralnom
delu, a najmanje na severozapadu).
 UVOD

Ulaganje u solarne elektrane je isplativo

jer ova postrojenja imaju izuzetno niske
troškove održavanja i ne traže dodatno
angažovanje radnika, a država ugovara
feed-in tarife na period od 12 godina.
Ulaganje u solarnu energiju je
perspektivno - dugoročno je stabilno i
sigurno donosi prihod.

Ipak, kako će se ova oblast razvijati,

zavisi hoće li država u budućnosti novim
ulagačima davati status povlašćenih
proizvođača.
Prva, koja je sa “Elektroprivredom Srbije”
potpisala ugovor, kao povlašćeni
proizvođač, bila je solarna elektrana
“Stubline” kod Obrenovca, snage 2,1 kW.
Nju je izgradio Centar za promovisanje,
razvoj i primenu obnovljivih izvora
energije. Interesovanje nije jenjavalo, pa
tako EPS danas otkupljuje električnu
energiju od stotinak solarnih elektrana
(sa statusom povlašćenog proizvođača).
Broj stalno raste, zavisno od faze
izgradnje i trenutka priključenja na
sistem.

Za prvih devet meseci 2014, od solarnih

elektrana otkupljeno je 4,4 miliona kWh.
Tipičan fotonaponski mrežno povezan sistem
 KOLIKO SE SADA ISPLATI
Uredbom Vlade, na početku 2013.godine definisane su feed-in tarife za svaku
kategoriju solarnih elektrana – od 16,25 evrocenti za 1 KWh (za solarne
elektrane na zemlji) do 20,66 evrocenti (za solarne elektrane do 30 kW na
objektu). Ugovor se sklapa na 12 godina. Sa ovakvim feed-in tarifama moguće
je finansirati solarne elektrane, a da period isplativosti investicije bude između
8 i 10 godina.

Istom Uredbom definisani su i uslovi za dobijanje statusa povlašćenog

proizvođača električne energije, pri čemu je definisana i ukupna instalisana
snaga solarnih elektrana, koja može biti predmet dobijanja subvencionisanih
feed-in tarifa.
 PREDNOSTI I OGRANIČENJA

Prednosti su što je to čista tehnologija proizvodnje električne

energije. Moduli se mogu postaviti na mestima koja imaju slabu
upotrebnu vrednost: loše zemljište, kosi tereni, mesta odlaganja
šljake ili nekog drugog otpada, močvare (najpre se mesto sanira,
a zatim pretvara u korisnu površinu), itd. Lako i relativno brzo se
montiraju, uz minimalne troškove izgradnje posebnih objekta.
Sve je napravljeno, čak postoje specijalni kontejneri gde se
smeštaju veći invertori ili kontrolna soba. Lako se održavaju,
samo se peru i eventualno se kosi trava između redova solarnih
panela, ako se radi o sistemima na zemlji. Fiksni sistemi nemaju
mehaničkih delova pa je cena održavanja i amortizacije
minimizovana. Ne proizvode buku i ne zagađuju okolinu tokom
eksploatacije, bilo da se radi o monokristalnim, polikristalnim ili
amorfnim panelima. To isto važi i za invertore.
Kada govorimo o ograničenjima moramo najpre pomenuti da
postoje neka, prirodna i tehnička ograničenja. Prvo, solarno polje
ne proizvodi električnu energiju noću jer nema sunca. Takođe, ne
daje elektrana uvek nominalnu snagu, već nešto manju, jer je
nominalna, deklarisana za laboratorijske uslove. I još nešto,
efikasnost solarnih ćelija opada sa vremenom rada elektrane.
Drugo, efikasnost solarne elektrane zavisi od topografije terena nagiba
terena, senke koje daju okolna brda, zgrade, drveće ili neki drugi
objekti), klimatskih uslova za dato mesto (vezano za: broj sunčanih
dana i intenziteta sunca, temperaturne oscilacije tokom godine), zatim
zavisi od geografske širine lokacije, kao, ali u malom delu i od njene
nadmorske visine.

Kada se nalazi mesto za jedno veće solarno polje, moraju se obavezno

uzeti u obzir ovi parametri, ne bi li se što preciznije odredila količina
proizvedenih kWh godišnje, a time i vreme povraćaja novca.Cilj je da
ulagač što ranije dođe na pozitivnu nulu i počne da dobija profit od
postrojenja.
Treće, zavisi od obližnje distributivne mreže, tj. kapaciteta
prenosne mreže. To se mora znati, čak i kod manjih projekata, a
posebno većih, da li obližnja trafostanica, ako je ima, može da
primi i distribuira planiranu energiju. U protivnom, iinvestitor
mora da izgradi nedostajuće ee objekte, a to dodatno
opterećuje investiciju.
Koliki je obim investicija i koje je vreme je potrebno za realizaciju
projekta?

Obim investicije zavisi, pre svega, od novčane mase koju investitor želi
da uloži. Zatim, zavisi o d raspoložive, neizdate snage od kvote (feed-in
tarife) koju je Ministarstvo raspisalo.

Inače, kada su obezbeđene sve

potrebne dozvole, građevinske,
tehničke, itd., realizacija projekta
se odvija relativno brzo. Naravno,
vremenski reper su elektrane na
fosilna goriva i vreme izvođenja
radova na njihovoj izgradnji. Kod
kućnih sistema to može da potraje
dva-tri do desetak dana, zavisno
od snage koja se instalira.
Vrednost investicije, pre svega, zavisi od planirane snage, koja će se
instalisati kao i od tehničkih uslova priključenja. Nije ista cena po
jedinici instalisane snage, ili kako se to meri u € /kW.Različite su cene
za manje sisteme od 5kW, ili 30kW ili 100 i više kW. Najnižu cenu
imaju veći projekti poput onih od 500kW ili 1MW.

Konačna cena jednog solarnog

postrojenja, na primer od 5kW, ima
u Srbiji najveće oscilacije. Tu se
distributeri i oni koji montiraju
najviše razlikuju. Poznato je da su
najveće razlike u cenama kod malih
sistema, i kreću se od 1.5 do 1.9 €
/W. Kod većih sistema, na primer
200kW, cena se može kretati od 1.1
do 1.3 €/W.
Takođe, u ovaj odnos treba staviti i tip solarnih panela koji će se
montirati, monokristalni su skuplji, dok su amorfni najjeftiniji. Potom,
nije isto da li će se kupiti kineski, nemački, španski, italijanski proizvodi
(ima još dugih proizvođača tako da se ove zemlje ne popularizuju).
Međutim, da ne bi došlo do zabune, mora se reći da postoje solarni
moduli kineske proizvodnje vrhunskog kvaliteta, možda i prestižnog u
svojoj klasi. U krajnjem slučaju pogledaju se standardi koje zadovoljava
oprema, i tako se uradi klasifikacija. Na osnovu tih podataka se može
znati o kakvom je proizvodu reč.
I na kraju, konačna vrednost investicije zavisi od cene projektantskih i
izvođačkih radova. Naime, ranije, kada su komponente bile daleko
skuplje, projektantski i izvođački radovi nisu imali nekog velikog udela,
gledano procentualno, u odnosu na ceo projekat. Međutim, danas sa
velikim padom cena solarnih panela i invertora u svetu, počinje i ta
stavka rashoda da igra značajnu ulogu.
Naša zemlja je konkurentna sa svojom “feed-in” tarifom, posebno u
oblasti malih sistema do 30 kW. To ne znači da su ostale snage
neprofitabilne. Da bi se reklo da je neka investicija zadovoljavajuća,
mora se uraditi bar okvirna analiza vrednosti investicije, sa učešćem
kamate banke, ako je ima, poslovanja elektrane za ceo ugovoreni
period, pa tek onda reći za koji vremenski period će se desiti povraćaj
novca.
Na primer, za manje sisteme od 30 kW, vreme za
koje elektrana sebe otplati može biti 5.5 do 7.5
godina, zavisno od klimatskih i tehničkih uslova u
kojima će ona raditi. Kod većih, može se govoriti o
nešto drugačijoj vrednosti vremena povraćaja ali to,
kako je već napomenuto, zavisi u mnogome od
cene opreme i načina distribucije.

Međutim, to ne znači da posle 12 godina elektrane

neće moći da privređuju. Moći će, ali pod
drugačijim tržišnim uslovima koji budu važili. Iako
će panelima opasti efikasnost (to se da videti u
specifikacijama proizvođača), ipak oni ostaju
proizvodno sposobni i isplativi. Radni vek elektrane
ne mora prestati posle 12 godina, otkupna cena će
se promeniti, a time i finansijsko stanje elektrane.
 TRAJNOST SOLARNE ELEKTRANE

Uredba Vlade Srbije garantuje

otkup električne energije iz
solarne elektrane u periodu
od 12 godina.

Solarne elektrane imaju 25 godina garantovane performanse rada. Nakon

isteka 25 godina, solarni paneli zadržavaju 80% početnih performansi.
UKRATKO
Obnovljivi izvor energije - SUNCE
Skoro neograničeni potencijal

Primenjivo na svakom mestu

Osnovna komponenta je silicijum, gotovo nepresušni materijal
(pesak u pustinji)
Robusna i pouzdana tehnologija
Doprinosi smanjenju CO2 emisije
Za rad nisu potrebna fosilna goriva
Niski troškovi održavanja
Nezavisnost od rastućih cena energenata
Feed in tarifa u Srbiji
Ugovor na 12 godina – EPS.
Ako ste se odlučili za investiranje u solarnu elektranu, sledi izbor
solarnih ćelija:

Osnovni tipovi PV ćelija:

Monokristalne ćelije

Ćelije su okruglog ili kvadratnog oblika

Debljina je normalno 0.3 mm

Dimenzije ćelija 125 x 125mm ili 156 x 156mm

Boja tamno plava, crna

Efikasnost 16-20%. U laboratoriji do 25%

 Polikristalne ćelije
Ćelije su kvadratnog oblika
Debljina je normalno 0.25 do 0.4 mm
Dimenzije ćelija 125 x 125mm

ili 156 x 156 mm Boja plava, siva

Efikasnost 15-16%.

U laboratoriji do 19-20%
Amorfne ćelije
Visoka fleksibilnost u proizvodnji, bilo kog oblika
Debljina aktivnog sloja 0.001 mm
Dimenzije ćelija standardno 0,77 x 2,44m, specijalno 2x3m Boja crveno-braon ka crnoj,
ili plava ka ljubičastoj
Efikasnost nakon stabilizacije 5-8%
Kadmijum telurove (CdTe) ćelije .Homogena struktura, bilo koji oblik moguć
Debljina aktivnog sloja 0.0008 mm .
Dimenzije ćelija max. 1,2 x 0,6m
Boja tamno zelena ka crnoj
Efikasnost 6-9%
 PREPORUKE

Projektovanje sistema

Definisati prostor predviđen za PV postrojenje – montaža na kosi

krov,ravan krov, zemlju...

Uskladiti željenu nazivnu snagu sa prostornim mogućnostima

PRORAČUN FOTONAPONSKIH
SISTEMA
(godišnji prihod električne
energije):
Godišnji dobitak energije iz
fotonaponskog sistema (KWh)
= Maksimalna snaga sistema
(Wp) x prosečni godišnji
sunčani sati x 0,75 (srednji
gubici sistema/invertora)
Na primer: Sa 50 soalrnih panela od 220 W po panelu, maksimalna
snaga sistema je 11,00 kW uz prosečnih 1600 sunčanih sati godišnje ,
ako se primeni faktor gubitaka od 0,75, očekujemo od sunca 13.200,00
kWh godišnje.

U primeru smo uzeli prosek od

1600 sunčanih sati godišnje , a
on može biti u rasponu od
1500 do 2200, a dešava se da
bude i više u južnim krajevima
Srbije.
Iz toga možemo zaključiti da je
lokacija veoma bitna za prinos
solarne elektrane + naravno
položaj postavljanja panela.
 OD IDEJE DO PRIMENE

Možda ste takođe i vi razmišljali o ulaganju u

solarnu (fotonaponsku) elektranu, ali ne znate
odakle da počnete. Bez straha, niste jedini. Pravo
pitanje, kako početi, je jedno od najčešćih koje
postavljaju budući investitori. Zbog toga što
ulaganje u solarnu elektranu zahteva relativno
veliki početni kapital, zaslužuje temeljno
razmatranje, bez "mačka u džaku" već samo
konkretne argumente.

Počnimo od temelja da potražimo odgovore.

1. Zašto je dobro ulagati u solarnu elektranu?
Ako posmatramo iz ugla ekologije, električna
energija dobijena od sunca je najekološki način
dobijanja energije. Sunce je besplatno, nije ničije
vlasništvo i nikad neće nestati. Ulaganje u sunčanu
elektranu je ulaganje u budućnost. Solarna
elektrana je dugoročno rešenje, jer predstavlja
dugoročni prihod od električne energije.
2. Ko može da gradi solarnu elektranu?
Bilo ko: individualna domaćinstva,
preduzetnici, opštine, fizička i pravna lica, itd.
Ovakve investicije su sada moguće i kod nas.

Ukoliko se gradi sistem za sopstvenu upotrebu,

nema potrebe za dokumentacijom, osim
garancije na opremu i preporuke da sistem
montira stručno osposobljeno lice/električar.

U slučaju izgradnje solarne elektrane (preko

30kW), investitor je dužan da se registruje kao
proizvođač el. energije ili doda šifru delatnosti
u okviru postojeće firme.
4. Da li su solarne elektrane modni trend?

Ne, nisu. Sunčeva energija je najperspektivniji oblik energije u smislu ekologije. U

viziji Evropske Unije (EU) za fotonaponske sisteme određeno je da će se do 2030.
godine u EU instalirati solarne elektrane čija će snaga dostići 200 Giga-Watta,

a to je 4 % ukupne svetske proizvodnje električne energije. Do 2050. godine sva

proizvedena električna energija iz solarnih sistema trebalo bi da dostigne preko
25% od ukupne električne energije, proizvedene na klasičan način, u celom svetu.
5. Gde je moguće postaviti solarnu elektranu?

Recimo, želite da postavite elektranu na postojeći objekat ili zemljište u

vašem vlasništvu. Možete je postaviti vrlo lako na krov, nadstešnicu, na
fasadu, kao krov zimske bašte ili kao samostalan sistem na zemljištu. U
prvom koraku možete vrlo lako sami proveriti gdje bi bilo najbolje postaviti
sistem, a to je južna strana krova, zida kuće, nadstrešnice itd. Optimalan
ugao postavljanja solarne ćelije za zimski i letnji režim je između 30 i 35
stepeni.
6. Kolika površina solarnih panela je potrebna da se iz sunčane energije
dobije 1 KW električne snage?

Taj podatak najpre zavisi od osunčenja i vrste solarnih panela. Orijentaciono je za 1

kW električne snage potrebna površina solarnih ćelija od 7.5 do 8 metara
kvadratnih.
7. Kada upotrebiti monokristalne, a kada polikristalne FN module?

Načelno, monokristalni moduli imaju veći stepen iskorišćenja, a i skuplji su. Treba
pažljivo birati, pošto dobri polikristalni moduli mogu imati bolji stepen iskorišćenja
od "slabijih" monokristalnih. Zato je potrebno, za svaki objekat i zahtev investitora
posebno odabrati najoptimalniji fotonaponski (FN) modul.
 Opšte pravne odrednice za dobijanje statusa
povlašćenog proizvođača
Proizvodnja električne energije je delatnost od opšteg interesa, a
eksploatacija obnovljivih izvora energije (OIE) samo može da pospeši njenu
proizvodnju, smanji emisiju štetnih gasova, smanji zavisnost od uvoza nafte i
gasa, razvije industriju i kroz nju da uposli što više ljudi. Zato se krenulo sa
planovima za njihovu implementaciju, a polje investiranja je postalo jako
interesantno, kako domaćim tako i stranim ulagačima, sa nizom podstreka u
solarnim projektima. Korist je obostrana, s tim što se mora voditi računa o
planovima razvoja ovog sektora koje država propiše, jer se finansijski teret OIE
direktno preliva na račun krajnjeg potrošača.
• Prema Strategiji Razvoja Energetike Republike Srbije do 2015.godine
planirano je privlačenje privatnih izvora finansiranja u izgradnju solarnih
energetskih postrojenja-objekata ukupne snage 2 (5) MW odnosno 10MW
do 2020.

• Prema Zakonu o energetici, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o

merama podsticaja za proizvodnju električne energije ekspolatacijom
obnovljivih izvora energije(OIE). Uredbom su propisane mere podsticaja
proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, kao i uslovi
otkupa. Između ostalog, uredbom su definisani : Feed in tariff-a za solarnu
energiju, vreme trajanja ugovora, balansne strane, načini očitavanja, itd.
• Ali, najpre, pomenimo, da svi budući korisnici ovih uslova, privredni
subjekti, moraju znati nekoliko termina šta znače, zarad jasnijeg snalaženja
u procesu apliciranja za dozvolu i licencu (dozvola i licenca se izdaju ako se
pravi solarna elektrana veća od 1 MW):

• Solarna energija spada u obnovljive izvore energije jer se nalazi u prirodi u

slobodnom obliku i obnavlja se sama. Svi proizvođači, koji dobiju dozvolu
za proizvodnju EE iz OIE, aktom nadležnog organa , postaju povlašćeni
proizvođači. Mere podsticaja ili subvencije ili feed-in tariff-e (sinonimi koji
se široko koriste u ovom poslovanju) su otkupne cene energije (obračunate
za kWh) i klasifikuju se po vrsti obnovljivog izvora energije i instalisanoj
snazi samog proizvodnog postrojenja.
• Ugovor o obaveznom otkupu povlašćeni proizvođač potpisuje sa
državom na 12 godina(prava i obaveze kupca i povlašćenog proizvođača-
proizvođača solarne energije na primer, uređuju se ugovorom u pisanoj
formi).Snaga postrojenja se izražava u kW ili MW! Kod solarnih elektrana
se ponekada barata I sa vršnom snagom, pa se obeležava “Wp” umesto
sa”W”.Pravo na podsticajne mere feed-in tariff-u kod solarnih elektrana,
tkz on-grid PV sistemi, imaju oni fotonaponski sistemi koji koriste
neakumuliranu sunčevu energiju.

• Naglasimo da povlašćeni proizvođač EE ima pravo na podsticajne mere

države koje važe u trenutku podnošenja zahteva. Država, preciznije EPS, je
kupac zelene energije. EPS otkupljuje od povlašćenog proizvođača EE
(naravno ako ispunjava uslove propisane zakonima i uredbama) po jasno
definisanim i unapred preciziranim cenama.
• Zaključeni ugovor o otkupu subvencionisane energije mora biti u skladu sa
sledećim navedenim zakonima i propisima:

• -Zakonom o energetici

• -Zakonom o obligacionim odnosima

• -Zakonom o zaštiti životne sredine

• -Zakonom o javnim preduzećima

• -Zakonom o planiranju i izgradnji

• -Uredbom o isporuci električne energije

• -Pravilima rada distributivnog sistema

• -Propisima kojima se preciziraju uslovi za sticanje statusa povlašćenog

proizvođača, kao i sa kriterijumima za ocenu ispunjenosti istih, itd.
• Zainteresovana strana (budući povlašćeni proizvođač) za ulaganje u
instalacije solarnih panela povezanih u mrežu, podnosi kupcu električne
energije -državi (tj. EPS-u) zajedno sa zahtevom za zaključenje ugovora i
rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača. To znači da se ovaj
status mora prethodno obezbediti. Kada povlašćeni proizvođač podnese
zahtev u pisanoj formi kupcu zelene energije (u našem slučaju kupac je
država), država je dužna da u roku od 30 dana, od trenutka podnošenja,
zaključi ugovor. Naravno, ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. Bitna stvar je
ta da vlasnik solarnih panela – budući proizvođač EE, koji je zaključio
ugovor, nema obavezu balansiranja, niti plaćanja naknade Elektroprivredi
Srbije za usluge balansiranja
• Balansna odgovornost na tržištu električne energije je obaveza učesnika
na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i
prodaju električne energije u periodu za koji se utvrđuje balansno
odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja – obaveza
proizvođača „solarne struje“.

• Za povlašćene proizvođače EE važi da svu balansnu odgovornost preuzima

javni kupac-država. Peglanje-poravnanje ili balansiranje snage između
proizvodnje i potrošnje u sistemu snabdevanja je neophodno jer se u
realnom vremenu dešavaju fluktuacije proizvodnje i potrošnje. Uz to, treba
dodati da se time rešavaju i problemi zagušenja i obezbeđivanje potrebnog
nivoa regulacionih rezervi EE. Takođe, energetski subject, u ovom slučaju
država, ako nije drugačije naglašeno, preuzima balansnu odgovornost ,što
je velika usluga za vlasnike manjih solarnih sistema.
• Energetski objekti su objekti u kojima se proizvodi električna energija i koji
se grade u skladu sa zakonima kojima se uređuje prostorno planiranje i
izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, ali u zavisnosti od
instalisane snage, mora se prethodno obezbediti energetska dozvola.
Prema Zakonu o Energetici male elektrane su snage do 10 MW.

• Energetski subjekt je pravno lice, tj. preduzetnik, koji je upisan u registar

za obavljanje u ovom slučaju proizvodnja EE iz fotonaponskog sistema
(solarni paneli). Prema tome, mora da je pravno lice, ako želi da EE
prodaje državi, i savetuje se privredni subjekt oblika D.O.O.
• Energetska delatnost je u smislu zakona proizvodnja električne energije iz
solarnih panela. Ovu vrstu delatnosti može obavljati preduzeće, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik, koji je upisan u odgovarajući registar i koji
ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, ako ovim zakonom nije
drugačije propisano.

• Merni uređaj za EE je brojilo električne energije, strujni i naponski merni

transformator i ostala pomoćna oprema, čija je funkcija merenje električne
energije. Kod kućnih sistema to je jednostavno ostvarivo dvosmernim
brojilima i pratećom osiguračkom kutijom sa prekidačima i osiguračima.
• Pristup sistemu je pravo na korišćenje energetskog prenosnog sistema radi
predaje ugovorene količine EE, u ugovoreno vreme, pod unapred
propisanim i javnim uslovima. Zato je potrebna ekonomska analiza ili
studija mesta i dobiti u kWh za godinu dana.

• Feed-in tariff-a je podsticajna otkupna cena. EE iz OIE koja zadovoljava

propisane kriterijume. Cene su date u Uredbi o merama podsticaja za
proizvodnju električne energije eksploatacijom obnovljivih izvora energije.

• Nadležno Ministarstvo za energetiku pripremilo je akt o uslovima za

sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Prema tome
njima se treba obratiti za informacije oko dobijanja potrebne energetske
dozvole, i to je početak svih administrativnih koraka. Inače, bez statusa se
ne može krenuti u naplatu po subvencionisanim cenama. Treba naglasiti
da nadležno Ministarstvo, u skladu sa zakonom, propisuje način i bliže
uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržinu zahteva i način izdavanja
energetske dozvole i vodi registar energetskih dozvola.
• Licenca je zakonski akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova propisanih
zakonom za obavljanje energetske delatnosti , u ovom slučaju je to
proizvodnja EE. Izdavanje licence zavisi od snage instaliranih solranih
panela. Prema Zakonu o energetici, za postrojenja koja proizvode EE
odobrene snage priključka do 1MW ne traba LICENCA. Inače, samu
licencu izdaje Agencija za energetiku, međutim, ako energetski subjekat-
proizvođač planira građenje sistema manjeg od 1MW u obnovljivim
izvorima, ne traži Licencu. Za one veće investitore, recimo da Licenca važi
30 godina, da se može produžavati ali ne i prenositi.
• Priključenje na EEM, odnosno distributivni sistem, regulisano je
odgovarajućim propisima i to:

• Zakonom o energetici

• Uredbom o uslovima isporuke električne energije

• Odlukom o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja

na sistem za prenos i distribuciju električne energije

• Pravilima o radu distributivnog elektroenergetskog sistema

• Uredbom o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača

električne energije i

• u skladu sa standardima i tehničkim propisima koji se odnose na uslove

priključenja i korišćenja elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja.
• Priključenje na elektroenergetsku mrežu obavlja se posle dobijanja
upotrebne dozvole.

• Operator distributivnog sistema je dužan da u roku od šezdeset dana, od

dana prijema pismenog zahteva, odluči o zahtevu za izdavanje odobrenja
za priključenje elektrane na elektroenergetsku mrežu. Nadležni energetski
subjekt je u obavezi da izda pozitivno rešenje, ukoliko su ispunjeni svi
uslovi, a na osnovu tehničkog izveštaja, obračuna troškova priključka i
drugih raspoloživih dokumenata.
• Energetski subjekt, na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača
energije, odobriće priključenje ako utvrdi da uređaji I instalacije objekta,
koji se priključuju, ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehničkim i
drugim propisima, kojima se uređuju uslovi i način eksploatacije tih
objekata.Operator sistema je dužan da priključi objekat proizvođača
električne energije na distributivni sistem u roku od 15 dana od dana
ispunjenja sledećih uslova:

• Uslova iz odobrenja za priključenje

• Pribavljena upotrebna dozvola za objekat ili da uređaji i instalacije objekta

proizvođača ispunjavaju tehničke i druge propisane uslove

• na mestu primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu.

• Kako je obezbeđena koordinacija između odobrenja za priključenje na
elektroenergetsku mrežu i drugih administrativnih procedura planiranja?

• U skladu sa definisanom procedurom za dobijanje dozvola i saglasnosti,

investitor je dužan da stekne pravo na izgradnju i pravo na obavljanje
delatnosti.U toku sticanja navedenih prava, investitor mora tri puta da
podnosi zahteve operatoru distributivnog sistema i to:

• Pre izdavanja lokacijskih uslova, investitor mora da pribavi uslove za

priključenje na električnu mrežu; za dobijanje energetske dozvole mora da
pribavi mišljenje operatora sistema o uslovima i mogućnostima
priključenja na sistem; posle dobijanja upotrebne dozvole neophodno je
da izvrši priključenje objekta (elektrane) na elektroenergetsku mrežu.

• U proceduri za izgradnju objekata je definisana veza i koordinacija između

operatora sistema i drugih institucija koje su nadležne za izdavanje dozvola
u postupku izgradnje objekta.
OD IDEJE DO KORIŠĆENJA ELEKTRANE

Solarne elektrane su energetski objekti za obavljanje energetske

delatnosti proizvodnje električne energije iz potencijala sunčevog
zračenja.

Ako u procesu proizvodnje električne energije, u pojedinačnom

proizvodnom objektu, investitor ne vrši akumulaciju proizvedene
električne energije i ukoliko ispuni određene uslove, može steći
status povlašćenog proizvođača električne energije.
Klasifikacija elektrana

--objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage preko 10 MW

-- objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage od 1 do 10 MW

-- objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage do 1 MW

Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa

povlašćenog proizvođača električne energije definišu se:

--elektrane koje u procesu proizvodnje koriste energiju

sunčevog zračenja na objektu

--elektrane koje u procesu proizvodnje koriste energiju

sunčevog zračenja na tlu

OD IDEJE DO KORIŠĆENJA ELEKTRANE
Nadležne institucije

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Ministarstvo građevine
Jedinica lokalne samouprave
Agencija za energetiku
Republički geodetski zavod
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja
Republički hidrometeorološki zavod
Elektromreža Srbije - EMS
Elektroprivreda Srbije - EPS
i ostale nadležne institucije u konkretnom slučaju
Osnovni koraci od ideje do korišćenja elektrane
Pribavljanje planski uređene lokacije
Pribavljanje energetske dozvole
Izrada Prethodne studije opravdanosti
Rešavanje Imovinsko-pravnih odnosa / Parcelacija i
preparcelacija
Prikupljanje uslova za projektovanje
Pribavljanje lokacijskih uslova ( može se sprovesti pre ili posle pribavljanja
energetske dozvole)
Osnovni koraci od ideje do korišćenja elektrane

Izrada Studije opravdanosti sa idejnim projektom /glavnim projektom

Izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Pribavljanje građevinske dozvole

Izgradnja objekta

Pribavljanje upotrebne dozvole

• Energetska dozvola
• Za dobijanje energetske dozvole prilažu se sledeća dokumenta :
• Izvod iz registra privrednih subjekata
lokacijski uslovi
• Mišljenje operatera prenosnog/distributivnog sistema o mogućnostima
priključenja /uslovi za priključenje
• Izjava banke o spremnosti da prati investitora u finansiranju
• Energetska dozvola je akt neophodan za pribavljanje građevinske dozvole
propisan Zakonom o energetici
• Energetska dozvola nije potrebna za objekte snage manje od 1 MW
 STATUS POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA

Pravo prvenstva pri preuzimanju ukupno proizvedene električne

energije u prenosni ili distributivni sistem, osim u slučaju kada je ugrožena
sigurnost rada tih sistema

Pravo na subvencije (poreske, carinske i druge olakšice)

Mere podsticaja: 1) podsticajni period; 2) preuzimanje balansne

odgovornosti; 3) besplatno očitavanje proizvedene energije 4) podsticajna
otkupna cena; 5) pravo da nakon prestanka podsticajnog perioda zaključi
ugovor sa javnim snabdevačem po ceni na organizovanom tržištu;
 Posebni slučajevi izgradnje solarnih
kolektora i solarnih ćelija
Član 144. Zakona o planiranju i izgradnji

• Solarni kolektori PN paneli su jednostavni objekti na postojećim objektima

• Nije potrebno pribavljanje lokacijske i građevinske dozvole

• Uslovi:

-- grade se na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, na način da

ne ometaju izgled zgrada,

susedne objekte i pešačke staze

 Posebni slučajevi izgradnje solarnih
kolektora i solarnih ćelija
• Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji

• Solarni kolektori, solarne ćelije, kao i pomoćni ili ekonomski

objekti

• Nije potrebna Građevinskea dozvola, već samo

Rešenje za izvođenje radova

 Posebni slučajevi izgradnje solarnih
kolektora i solarnih ćelija
Dokumentacija:
1. dokaz o pravu svojine,
2. Idejni, odnosno glavni projekat,
3. Uređena lokacija za pomoćni objekat,
3. Može se izdati upotrebna dozvola
 UTICAJ DISTRIBUIRANIH IZVORA NA
DISTRIBUTIVNU MREŽU
Pravilima o radu distributivnog sistema i važećim propisima i
normama definisane su granice u okviru kojih operator
distributivnog sistema (ODS) mora da održava električne prilike.
Distribuirani izvori, ako su pravilno dimenzionisani, mogu
popraviti električne prilike u mreži. Međutim, većina
distribuiranih izvora je finansirana od strane privatnih investitora,
koji sami definišu tip, lokaciju i snagu elektrane, gledajući, pri
tom, isključivo svoju finansijsku korist. Prema Zakonu o
energetici, ODS je obavezan da preuzme svu proizvedenu
energiju iz obnovljivih izvora.
 UTICAJ DISTRIBUIRANIH IZVORA NA
DISTRIBUTIVNU MREŽU
Za razvoj distributivne mreže je nužno što tačnije predvideti
uticaj budućih distribuiranih izvora na električne prilike u mreži,
kako bi se potrošačima mogla isporučiti električna energija
zadovoljavajućeg kvaliteta, pazeći, pri tom, da se gubici u
elektroenergetskoj mreži svedu na minimum. Za distribuirane
izvore je karakteristična velika prostorna raspršenost,
nepredvidivost lokacije budućih elektrana, kao i zavisnost od
trenutnih vremenskih prilika , a upravljanje proizvodnjom nije u
nadležnosti ODS-a. To sve stvara dodatne probleme ODS-u u
upravljanju distributivnom mrežom. Uticaj distribuiranih izvora
na distributivnu mrežu može biti pozitivan, ali i negativan.
 Uticaj distribuiranih izvora na gubitke u mreži
Uticaj distribuiranih izvora na gubitke u mreži je jedan od
najbitnijih faktora prilikom njihovog planiranja. Cilj distribuiranih
izvora je decentralizacija proizvodnje i delimično napuštanje
izgradnje velikih elektrana, gde se energija prenosi na velike
udaljenosti, što stvara gubitke u elektroenergetskom sistemu.
Distribuirana proizvodnja bi trebalo da rastereti prenosnu mrežu
i na taj način poveća efikasnost. S obzirom da se radi o malim
proizvodnim jedinicama, koje će se priključiti na
srednjenaponsku (SN) ili niskonaponsku (NN) mrežu, prilikom
planiranja bi trebalo osigurati da se proizvedena energija i
potroši na istom ili na nižem naponskom nivou.
 U protivnom dolazi do povećanja gubitaka u mreži, pa korist
od takve proizvodnje, ima samo vlasnik elektrane, koji ima cilj da
proizvede što više energije, po podsticajnoj ceni.

Uticaj na gubitke razmotrićemo na primeru radijalnog nn

izvoda s trinaest čvorišta i priključenom solarnom elektranom u
trinaestom čvorištu .
• Potrebno je prvo izračunati gubitke u mreži bez elektrane, a
zatim uraditi proračune tokova snaga, povećavajući
postupno snagu elektrane, pri čemu opterećenja u
čvorištima ostaju konstantna.

• Rezultati proračuna prikazani su u tablici i na grafiku.

• Iz rezultata proračuna se vidi da u početku, sa porastom
snage elektrane ,gubici u mreži opadaju do određene
granice, a potom počinju da rastu.

• Iz podataka u tablici se vidi da, pri snazi elekrane od 30kVA,

gubici u mreži postaju veći nego što su u slučaju kad
elektrana nije priključena na mrežu.

• Zato je, prilikom dimenzionisanja elektrane, potrebno

odrediti vršnu snagu elektrane koja sme da se priključi na
mrežu, a da pri tom ne povećava gubitke u mreži.
 Uticaj distribuiranih izvora na naponske prilike

• Osnovni zadatak ODS-a je održavanje napona na mestu predaje

električne energije u okviru propisanih granica. Do pojave
distribuiranih izvora najčešći problem je bio prenizak napon
dugačkih i preopterećenih radijalnih mreža. Distribuirani izvori,
ubacivanjem energije u mrežu, podižu napon u tački priključenja.

• Ako je mreža preopterećena, pa je na njenom kraju napon prenizak,

priključenjem elektrane napon se podiže. Na taj način distribuirani
izvori utiču pozitivno, jer pomažu održavanju naponskih prilika. To
se može uočiti na jednostavnom primeru nn radijalne mreže sa
pet čvorišta na slici na koju su priključene dve male elektrane u
čvorištima 1 i 4.
 Međutim, ako je mreža slaba i neopterećena, njen napon,
u zavisnosti od trenutne snage distribuiranih izvora ,raste. U
trenucima malog opterećenja i velike proizvodnje distribuiranih
izvora ,napon u pojedinim delovima mreže poraste. Elektrane će
zbog podopterećenosti mreže prouzrokovati porast napona u
celoj mreži. Ako je razlika između trenutne potrošnje u
čvorištima i proizvodnje distribuiranih izvora dovoljno velika,
napon će u pojedinim tačkama mreže porasti iznad dozvoljene
granice. Na taj način elektrana narušava postojeće električne
prilike u mreži ,pa je, pre odobrenja vršne snage elektrane,
,potrebno izvršiti proveru uticaja elektrane na naponske prilike.
Uticaj distribuiranih izvora na kvalitet električne
energije

Uticaj distribuiranih izvora na gubitke i naponske prilike se

može predvideti na bazi proračuna, korišćenjem realnih
podataka dobijenih merenjem.

Međutim, uticaj distribuiranih izvora na kvalitet električne

energije moguće je odrediti jedino mernim uređajima.

Stoga je obavezno izvršiti merenja, na mestu priključenja

elektrane ,pre i nakon priključenja na mrežu. Prilikom merenja
posmatra se uticaj elektrane na:
• Frekvenciju napona

• Harmonijsko izobličenje (THD faktor)

• Flikere

• Naponsku nesimetriju

• Faktor snage

• Svi mereni parametri moraju biti u skladu s važećom normom

EN 50160 koja definše kvalitet električne energije.
 OPTIMIZACIJA PARAMETARA DISTRIBUIRANIH IZVORA
Optimizacija distribuirane proizvodnje se najcešće sprovodi za
sledeće parametre:

-lokacija distribuiranog izvora

-snaga distribuiranog izvora

-gubici energije

Optimalne lokacije budućih distribuiranih izvora se određuju

prilikom planiranja . Međutim, kako je izgradnja ME najčešće
finansirana od strane privatnih investitora, optimizacija lokacije
budućih elektrana je vrlo upitna, jer investitori uglavnom sami definšu
lokaciju elektrane. Stoga se češće sprovodi optimizacija distribuiranih
izvora s obzirom na vršnu snagu elektrane. Optimizacija se najčešće
sprovodi sa ulaznim podacima karakterističnih trenutaka dnevnog
dijagrama potrošnje i proizvodnje, a za konačno rešenje se uzima
najgori mogući slučaj.
Primena pametnih/naprednih mreža za optimalno
upravljanje distributivnom mrežom

Kapacitet distributivne mreže za prihvatanje

distribuiranih izvora je ograničen karakteristikama
mreže i potrošnje na toj mreži. Distribuirani izvori
većih snaga priključivaće se na SN mrežu i biće u
sistemu daljinskog upravljanja, tako da dispečer
može direktno upravljati prekidačem za odvajanje
elektrane i izdavati naredbe za povećanje ili
smanjenje izlazne snage ME. Međutim, očekuje se
da najveći broj distribuiranih izvora budu mikro
fotonaponski sistemi koji će se graditi na
krovovima kuća i priključivati na nn mrežu.
 ZAKLJUČAK

Najveći izazov planiranju i upravljanju distributivnom

mrežom predstavljaće veliki broj distribuiranih izvora, koji
inače pasivnu distributivnu mrežu pretvaraju u aktivnu.
Aktivna distributivna mreža, u kojoj se intenzivno primjenjuju
nove informacione tehnologije i automatizacija je
Napredna/pametna mreža. Povećanje udela distribuirane
proizvodnje menja konvencionalne načine planiranja i
upravljanja mrežom. S jedne strane,

distribuirani izvori će planiranje mreže učiniti još

složenijim, dok s druge strane, ostale funkcionalnosti
Inteligentne mreže omogućavaju prihvatanje distribuiranih
izvora i odlaganje ulaganja u povećanje kapaciteta mreže.
• Najveći nedostatak postojećih sistema upravljanja je taj što
znatan broj distributivnih objekata nije integrisan u sisteme, i
to treba da bude prioritet daljeg razvoja ovog sistema, kao
preduslov za uvođenje inteligentnih mreža, uz uvođenje
naprednih brojila.

• Pravila o radu prenosnog i distributivnog sistema daju

tehničke standarde za informacione tehnologije koje se koriste
u upravljanju ovim sistemima. Usaglašenim planovima razvoja
distributivnog sistema, sagledava se dalje uvođenje novih
tehnologija neophodnih za upravljanje.
PITANJA
Hvala na pažnji