UNIVERZITETUBEOGRADU SAVA VUJIC [= IS Koautori: Mile Markoski Slobodan Pejkovié Ratko Raiéevié Predrag Hrnjak MASINSK! FAKULTET Beograd, 1987 TrUNIVERZITET U BEOGRADU Sava Vujié RASHLADNI URED EDUASI UDK 621,56=861 Recenzenti: Dr Branislav Djakovié, rad. profesor Dr Branislav Todorovié, red. profesor i2davaé: MASINSKI FAKULTET. Univerziteta u Becgradu Beograd, 27, marta 80 Stampanje odobrila: Komisija za Izdavatku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Urednik: Prof. dr Branislav Djakovi6, red, profesor Tira: 300 primeraka Stampa: Zavod za grafiéku tehniku TehnoioSko-metalurSkog fakultet Beograd, Kamegijeva 4 ISBN 86-7083-153.8 Prestampavanje ii umnozavanje nije dozveljeno: 22, SADRZAS PRIMENA RASHLADNIH UREDIASS ‘TOPLOTNA IZOLACIBA PRORAGUN POTREBE HLADIENJA , MOGUCNOSTE ZA POSTIZANTE NISt URA CIKLUSE SA KOMPRESORIMA ‘TeRMOPUMPE. RASHLADNE FLUIDE KOMPRESORE «4 98 KONDENZATORE zat SPARIVACT oe POMOCNI APARATI, ARMATURAT CEVOVODI AUTOMATIZACISA RASHLADNIH UREDIATA. c+ 329 PRILOZA: Dijagram stanje za viadan vanduh termotizitke Karakteristike i f~ { dijagrams stanja rashladnit Suida: Gay RL 12, R12 OL, R13, K 13 Bi, R R502. Rina, Rat,PREDGOVOR U ovo} knjizi izlozeno je gradivo koje se u okviru predavanja i vezba~ hip iz predmeta Rashladnt uredjaji obradjuje sa studentima termotshniSkog us merenja na Maginskom fakultet u Beograd. Osnova za ovu kajigu bilo fe Tt iedanje autorizovanth skripti Prot. 5, Vusiés pri Zemu su sada unete dopune { temene w skladu sa stalnim nastojanjima Prof. S. Vujiéa da sadrzaj nastave ‘oigovara savremenom stanju rashladne taniie i potrobama nade privreds. Kao i pomenuta skip i ova Injige ima za qlaval ctl da pomogne stu dontima w peaéenjy predavanja, obavijanju vezbonja | samostalnom prowsaven aja struine lterature, jer je jedino takav natin rada studiranje u pravem simi~ Siu ve refi, Ukoliko i Struénjacima u privred! Imjiga moze de poslutt kao poo setnil ili lavor informactia koje su potrebne u svakodnevnel praks!, bilo bi to samo powrde da Je studentima kao strutnjactma-potemicims pripremijene gradivo koje im treba, U tokstu su prilikom iztaganfa, u formulama {u tabelame ponskade. primenjene uronozene jadinice Mesjunsrosinog sisteme jelinice (isl, WW ! sls), polto je to, a2 materiju ze koju je tako weinjeno, uobiZajeno u struéno} litera suri. Ne ovaj nafin je olakiano orljentisanje 1 kamuniciranje- Ons atradne te. Tminologifa koja je specifitina zo ovu oblast koridcena je u islaganju onake ka~ ko je danae vaéina nasih strutnjako koristi Absorpcione i ejekiorske rashladne maine nisu detaljntje cbradjene, Jer se w nao} zemiji ne proizvode 1 malo se primenjujs. Tehnike vile nisi tempersturs (kondenzactja vazduhe.. protzvornia telinitkth gnsova) takedje nie Je obutwaéens, jer ova matorija 22 sada ne wlazi w program obrazovania ms~ Bineldh infenjera termotenniticoy usmerenje ne MaSinskor takultetu Beogre~ Poglavija 1,456,758 11 obradio Je S.Vujié , pootavj Ma rkoski, poglavlje 9S, Pojkovie, poglavlie 10K. Raitevie, a posiavlie 12 P. Hija, Tebor gradiva I konaénu redakofju teleata lavrsio je S-Vajie. Aumorl ove knjige: Sava Vusie, dipl. inge ma’. sred. praten Mite Markoski, dipl ing, mai. decent; Slobodan Pejkovic, dipt, ing.maS. » Renorarnt asiatent, Ratko RaiSevis, dipl ings maz. , honors wsistent | Een drag Hrojak, dipl. ing. mai,, asistent, svisa Madinskog fakultet u Beogra du, smatraju da se moze jo# mnogo uraditi na pobeljanju ove lajige ! hice zahvaini za sve dobronamerne primedbe 1 sugestije. © Beograd, decembra 1982.godine AutoriPREDGOVOR TRECEM IZDANIU ovo izdanje ne raziikuje se od prethorinih osim Sto su ispravijene do sada uoSene amparske greBko. Autor! se zahvaljujusvima kojt su doprinelt Ga se ove orezke, kao i onima Koji su dali veoma kerisne sugestije koje €emo koristiti v daljem radi na osavremonjavanju i profirenju ove knjige. Beograd, 05.01.2988, AUTORI 4. PRIMENA RASHLADNIN UREDIAIA Uvods Zadatak masina za hladjente jeste da oblade izvesna tela {ili predmete isped temperature okoline 1 da ih na to} temperaturt oarzavajit- Pod hiadjenjom noi tela podrazumovamo odwzimanje toplote tom talk. Oduzetu toplot coveme toplotem hlagjenja i merimo je jedinicame za me ~ renje energije (J ili IJ, MJ itd). Madjeaje moze biti priredao, pri Zeme hladjeno telo adaje toplem neko bladnijem telu (na pr. priresini led oft je hastao usied tormperaturskih promena v priresi) ii vestaéko, pri éemu se bbladjenom tel oduzime toplota i predaje neicom toplijem tolu za ta se nel — beéne mora upotrebiti izvestan rad 2a pogon uredjaja ili maine za hiadjenje. Koligine toplote , Koj oduzima iladjenom tele u jedinel xremena ‘ono telo koje oa hladi ili uredjaj 2a hadjenje, edredjuje rashladni kapacitat ili kapacitet hladjenja toga tela ili uredjaja ze hlsdjenje. Rashladni kepacitat ‘merimo jedinicame za rocrenje snage (W ili kW, MW iti.}. Predmet nadeg izwfavanja biée vestatke bladjenie, ednosno pre ~ udavacemo uredjaje t maSine pometu kojih se one postize. Premena vel ‘kog fladjenja je danas ogromna u nauet, tehnici i praktiznem Zivom Coveks Katal istorijat tehniiee hladjenia. istorsie primene hladienja pe ~ Zinje pre nekolike hiljada godina. U jedno} staroj kinesko} zbirci pesama po ining se upotreia priroinog Teda Koj je bio Gavan «i peinama (2006 ged. pre nh. 8). Grei | Rimljani su pravili jame u koje su natrpali sneg, évrste ga na- bilt, p zatim polerili odnosno izolovali travam i zemljom. BginSaai | Trlijci su fak vetatki pravili led na taj natin Sto su sipali vedu w plitke porozne ghi~ none pasude i ostavijali th preko no&i u udubljenja u zeml{i pod vedeim nebom+ Ucled isparavanja iavesne keliéine vode iz posude (tepleta isparavanja petiée ed toplote Koju sadeZi veda), to je hilo priliGne intenzivne usied suveg vaa~ ube, @ nekto { usled zrafenja toplete u svemir do jutra se stvorio led del= ine | po nekoliko santimetara. Jo& wIV veku pro n. 6. « Istoénoj indiji su analiza amelie 22h Gjonje- Kada ge komaal loda (ili sneg) {kuhinfske So pomagaju, nastaje velo imezivaa topljenje leds i rastvaranje soli. Za topljenie leda kao | 20 rastva — vanje sult putielia je lovlaaa Kuju sine¥e uzima od same sebe te se vako zat ne Fashladi Erekat Fashladjivanja zavis! od vrste tela koja se pome’aj i od njilioveg odnosa u amedi. Tako na pr. 2a poeta temperaturu smedo od O8° 1 deo NaCl 12 dela snega Sdelova CaCly ia" * ‘dela Kycoy 13" daje temperatura smeSe -205C daju temperatura smese 4000 daju temperatura smeSe ~96°C ,Smee zo hladjenje se i denas upotreblfavaiu, ali uglavnatn w laboratertjama. Fonekad se mogu naét u transportnim sredstvima kao autcltiki rastve: (sme%a ava sredstva u odnosu koji daje najmiiu temperatiru toplionia) it imaju ulogu "akomulatora" (*patrone"). Ovi "akommulator!™ se vostazks, pox mou masine, smrant f onda oni edrZavaju temperature nie ed OF (uso visnostt od vrste komponsnats smeie). Ked "akemulatora” se, ustvari kor risti njitiova oscbina da im je taka topljenja znatno ispras O° Prvi uredjaji za vestatio bladjenje radili su se vakuum maginam. ojo Je stvarata vakuuin u sudu v komne je Ki}uata tefnost (voda) na niaicora pritisku, pe prema tome i na niskoj temperaturi, te so na taj naéin postizac ‘fekat bladjenja (William Cullen 1755 g.). Prvu matin za hladjenje, Kole Je radile aa rasbladnim mediumom (radna materija, ratino tela) kaje. nije Vota ilf vazduh, nopravie je 1 patentirao Jakob Perkins (1834 9.). Ova magi za 0 sastojale is kompresora na ruénl pogen (slitnog bunarskoj pumpt 2a vo du), kendenzatore 1 obiikn cevne zmije petopljone u yodu, prigusneg ventile Sa tegom, purnpe za punjenje, i isparivaéia w obliku Supljeg diska petopljenoy 1 sud 8 teémoséu koja je bladjens (sl, 1.1,). Rashladni medtum je bio evar Si.1.1, Perkine-ova medina ze hladjenje 8) Bladnjale za vodu, —_b) rutai kompresar, ©) Kendenzator, 8) priguini vertil, ©) pumpa za punjenie —T) isparivaé rashlad. medijuma: (Coflg)..0. Maina Je radiia krwinim procesom: para etre je komprimewvan 4 fompresoru na viSi pritisal, pa se » kondenzatoru konienzavale wlajuct loflotu vedi za hladjonjo kendenzatoras Teini tar je prigusen o vente as Ali pritisol koji vlase u tsparivaty usted dejstva kompnesara- U isparivace je star isparavao na nizem pritisku pa posta tomes | na Zo} cemperaturi, exuzimajusi tolotu isparsvania ql toci wast kote je lee a. Nastaiu paru otra usisavao jo kompresor , saliijnc to visi pritinal i cik lus se dalje ponavljac. Rashladm medium se mite git te leruzio aatwon ren u masini. Ova mabina je znaéajan | uspeo siea;- rimant ali ona nije nas Ia Siru praktiénu primene uv ovakvom svom cblikis, Nosto kasnije aed, De, James Harrisan je mevtificirae ov masimn 194 istom orincipy astvarte priu infustrijsku insielaciju u fednoj pivari w Aust-al takosje radita sa ete + Nlegova masina je + Dr Carl Linde je uvee prvi amanijacni kom presot. Put razvoje komprasorsisih Urediaja 2a hinljonje bie je atvores jfhov razvo} u funkciensinam | kenstruktivnem pogleck. jo vearsa bree nape dovao jer se { priinena ovaleih: maiina br2o rasprostivale: poev ov fabrikac cije leda { rashladaih skladiSta u mnoze oblast! tehnike i nauke a posebne korzerviranie Bivernity namernica. Sredinam i u drugaj potovrint vole pronadiene su imagine 2a isdjonje koje funkcicatiy neste drukjije of malonre oplsone kompresar ake W5.godine amerifki lekar Fon Gorrie patentirac je vazduita tm no 28 inasljenie Koa Je radia po zatverenom knasiom preeesuicajerinin konoresiontm i jesinim kepanzionim eiliniram. Lomprimovant vaziuh se hleviie veviom, 2atim ag Mirio u eltspanaicneen 2 tomperatn= ya vandula smanjuje znatno isped temperature okolite pa Je take stax primi toplow Uladect okolinu (s1.1.0.), Ove maging su usavesifi James Coleman { braga John { Henry Bell 1877-qotins., cake do je u godiname kee su aledile, prodstavijala voomo voltki napredal « temic! ki jenja. Danes su ovokwe maine bee anafaja hog svaie glomagnasti 4 neskonumicnosti. Edmund Carré je 1850 godine prikazan jedan of najstar iin uredja~ fa ba hladieny=, koft fe radio na prineipy absorncije+ U ciklusu alveerperone mafine 2 bladjonje wlogu kompresora prausina absorler | generator. pores rashladnog mediums. pastoji jos + je:tan ssiaun ny median i ent. Pri vidim vemnereturama absorbent mere dt. absoriuje manje pa- re rashiadnos mediums, 2 pri nibim tenmeraturama vise. Maine kon i hapravio Ezimund Carré recils je perioicno 1 sastolala se a! abeorbera kor {) je metzmenicno bio i generatar, zatim oc b mdenzatora, resivera, roqula~ btouoy ventile 1 inporivaie (aly sd stu grojanye we alsortie ru etn sho generator qakazt se Loge rastvar rasilariiog meattiams u absorenta ts Kogr s= ova Wyman stanju isteruje 2agrovanjem boqutey eastvora, rIguce nt vontit je zatvaron, a takeedie t ventit ize Jiu isparivaga | absorbers etm Rashad’ medium kali jes wales eagrevania antjo w tote stanje | ia seu rosivern nskup! doveline tedaustl rail lus, prekida se poriel grejanja i peginje periell Maleate absotirra =— Sl.1.2. Sema vazduine maine 2a bladjenje a) prostor koji se hadi, 'b) hladnjak-vazduna, ) kompresior ¢) ekspanzient cilindar. "Y PEnULze reosnene = Sl, 1.2, Periodiéna abeorbeiona mazina B. Carré-a Ovaj satia_preuzima _ulogu absorbora jer se u ovom perieru blad) vetor. Regulacionl ventil se pritvara u zavisnosti of pritiska v isparivatu, 9 ventil inmediu isparivata | absorbera - qeneratara otvara. Absorbent ebsorbuie aru nastalu u isparivaéuw kome se, usled tops, pritisak smanjuje { rashla= ‘dni medium 1juea na niskej temperaturi. Kado se rastvor u absorber oh ~ jgati porom rashladnoy mediuma, prekida se period hladjenja i pointe pet period grejanja absorbera - generatora. Tako se dva perioda naizmeni’ne Donavijaju Lime se postize ofekat hladjenja. Ova masina je radila sa vodom kao rashladnim mediumom { sumpornom kiaslinom kao abserbenton. Ove periodiény absorbciony mavinu unapredio Je Ferdinand Carré 1 185% godine je napravio kontinualmy absorbc1on masieu w kojoj ie rashladnl-medium bio amonijak, 8 absorbent veda (s1.1.1). Ova masina ima pascbne generator ‘grejan parom (ili na tale koji drugi nadin), a posstno absorber hladjen vo“ Jom. Cirkuilacija bogateg rastvors of absorbera do generatora je ostvarena Pomotu jedne pumpe, a slab rastvor se iz generators w absorber dover: kroz iedan prigwint ventit. Cirkulacije rashlasineg mecitima je kontinualna i ispe~ Trivat stalno hladi. Tokom nareenth godlina sbzorbeione masine su anatne Susavrfovane i danas ih ima u industrrji tame gde je nlihove primena elonom= émje od komprestonih. 189% godine Geppert je doEao na idefu da isparnvanje rashladneg mediuma u isparivaéa zameni disuzijom, tako Sto je wisperival i absorber uveo jedan inertan gas. Ovim ispade i2 krwenog procesa poireba 2a Sl. 1.4. Kontinuaine abserbeiona masina FACARRE=a 2) koncenzator, ——-b) prostor Koji se hladi, c) priguSni venti, ©) apsorber, ©) pupa, ‘9) generator. 1) razmenjiva’ toplote,pumpom i priguinim ventilom, jer je zadatak inertnog gasa da evejim par {jalnim pritiskom Lzjednaét priiisais u absorberu { isparivata sa pritiskom 1 generator 1 kondenzatoru. Parcijaini pritisak rashladnog mediums oli ‘aifuncis u inertan qas w isparivaéu, znatno je ni od ukupnog pritiska, pa teGni rasiladni medium tdjuée i difundira na nisko§ tempersturi éime se pe stige efekat hladjenja. MaSinu koja je radila na over vrincipu pre: su paten- {ral Svedjani Carl Munters { Baltzer von Platen 1925 godine { od to daba ovakva masina je 8 Sroka} upotreb! & fribidertma 2a domséinstvo. ‘Krajom protiog velea pajavile su a8 ¢ ejektorske maiine. Pominjo se da je prva uspetno primenjena parna ejektorska maiina ona keju su raz~ adult Maurice Leblanc 1 Charis Parsons w prvo} dakadi ovog veka, O2 1900 gotline Parsons je porae da oxbiljnije prouéava ejekiarske masine, 1920 gad~ tina Loblan: u saradnji 2 fabrikem Westinghouse ostvario je prvu upotrebljivu mosinu. Princip Tada ejektorske maine, Koja radi sa vedom, je sledeéi (11.3). Kana para pod visim pritiskom strujl lz parng Kotla w mloznik. 1 kome so altjabatski Siri do pritiska Kofi Jo pesto manji ot pritiska u tsps = sivadu, pri Gomu brzina radne pare jako poraste. Usled toga ona povlati sa sobom hladau par ix isparivate & kome, usied nideg ngitiska, ispari jedan deo yore | time se ostals keli¥ina vode Madi. Rado 1 hiadna para me8aiu se ukomori za maSanje 1 zatim struje u difuzer u kome se Kinetiéka energise 51.1.5. Sema parne ejektorske masine a) parni kotae, —_-) ejektor, ©) difizor 4) inparivae, ©) priquini venti), 1) kondeneator, 0) pumps. stujanja pretwvara u poter ijainw cneraif pritisks, Ovo sabijamne ie do pri tiska koji vlads w kondenzatocu koji Je takve Kenstrukeije de se para koje wlan 2iu kondenzator moze kontexzorati raspoloaivom vision za hisdjenje. lodan feo Kondenzovane pare sinosne vole vraés se pomiacu pumpe wparni ko.ae 8 cedan doo se priguiujo u priguanom venti i veaéa u isparival » t= isan iver 8 se rashladjena veda obiéno pumps w edvodt da mesta to Je ko porrebno, Zbog svoq mirnoy | bezSumnog Tada ove magine su nacio najvecu prion & Mimatizactii. pa tu hemijska) inaustriji. Krajem protlg | potetker oveq veka (oko 1900 gotine} tebuike veitaékog hladjenja bila je u punom zamahu svoq raavola. Kompreserski unex Siaji zo Madjenye i parne ejektorske niaéine su va! bile jeiliono uobieajene © Vabsorbelone maSine su oatele tia se Sine primenjufu. U pocetian su nan upotrebtiavane uglaynom za proizvednis leva a kasile, o! 1900 yest ps nevlaljes Paavije se industrija sladeleds, primena Madjenia za konzarvivante namirnica, hladjenje piéa i sve vea primena bladjenja u iustriji | 23 Slienac Hzacliv vazduts za prestorije u kejima barave rade | Posebno je interessntan razvej kemnresorsiith ureiiaia za Idestie= aie. Prvi kompresori eu bili klipne maiine agronlly razinens 98 svajim kapacitevom hlauljenks. Uglaznom st bil; pokretam marnen: ma stnon ido 1900 godine nisu prelazili KOmm!. De 1910 goxtine bra} ourtajo se epee na 10%) lo $0DmiN™ 1975 gosine jo puiten u Bad prvi dvostepen tlipn kent presor. Uanas veliki Klipnt Kompresar! inrustriiskoy tips in of. Fiala do bliza 1800min™! dole mali kampresaet Za Irididere 75 dowae inst imaju do blizu 2600min~!, Pored klinnin konipresare uw redjajier 2 had ex he priznenjamm se ¢ rotacien! kemoreseri, konnresori. za voce Kapacitete i cenerifinysli Po avom kepaciteta hladjenjs danas moteme moSine za Whadenj poleliti v tf qrupe, kole su etredjene, uaiaynom prose gbinstinna primes = mate mazine ‘to ake 1 kW ~ srednje masine it mazine "kemereiialnos tipa” (11 oko 1 do oko 15 ie > veée { velike maSine i maSine "industrijskog tips" a oke 2 Male maging 5 euajvilo ugradjujy o triers vo domatinstve. some klimatizaciono aparate i y spesiialin: rashlalne ueedjaie = Je, Komeretjaine magine za Mladjenje su dotile ime pie tome Sto 38 najviie u petrebi u traovinams { uoastitelistya. Taenije oo ugeadjus a ilimatizaeion: aparate za vee prosterije, 24 bladjonie na transportnit sredatvirws thatu hon ni, autcbust, vagoni), u Taboratoriiama, bolnicarna itl, in hstriyske masie Eahiadjenje, Kako to sam uaziv kae, prémenguis sw iviustrij. uw bladsian Sams, pivarama, fabraiama hemijske \ farmacrautske industrijes za als = Zac\ju vazduha U Salama i radionicama itdJo# pro Drugeg avetskos rata w nso) romlji st proiavadjent ease hladni Wipni kompreseri i uredjaii za trgovine i ugostiteljstvo. U osvirima posleratne obove ! izgradnje | proi2vednse rasblarini uredjaja dodivijave 5¥0} procvat. Pedesetib gevtina proizvedeni su prvi friZider! 2a damacinseve {prvi amonijaéni rashladns klipni kemproser industeijekeg tipa. Denes se & nasioj cemlji proizveds rashladni uredjaji u Sirokim granicama rashiadnih eapaciteis pocev oi proizvednje trizidera us primeny savrementh tannaloSikth Gostignuéa, pa do klipnlh, kampresora incustrijskag tipa za rad sa. roznim savremenim rashladnim Nuidima, pri emu rashladni kepacitet najveéeg ko mpresora izngs! oko 600 kW. Prumene nisin temperatura u tehnici inaue!. Tele je i skoro nemoguée danas nadi 1 jedne palje Eavekove aktivnasti i ivota koje, direktno ili indirektno, ne Koristi rashladne uredjaje. Tim fo tee nabrojati oblasti te aktivnosti i avrhe u koje se rashladnt uredjalt eve koriste. Analiziraiuét da naSnje primene rashladnih uredjaja, moZemo th posit w tei erupe: 8) hladjonje je pomoéni ili glavnl prlavednt proces ili pomoéne eredatve uopite, 5) primena bladjenia z4 pobot{anje Bivotnit | radnih ustova, ©) iadjenje je sredstve 22 kenzorviranie namernica ili konzervie ranje uapate. Proizvounje leda je jedna od najstarijih primene madine za hladje~ nye Ma da je protzvednja ma¥ina za hladjenje jako razvijena, led y nap roviyen od voue, veoma se mnogo koristi naroéite w trensporte. Naive vagona = hlladnjaés (rashladnth vagona) pune sv blokovima ieda od po. 25 ‘ee Vagon se puni sa 1500 de 2500 kg leda u zavisnosti od veliZine vagona. Na {sti natin se rashladjuju { manji kamioni za graiski transport hladjenih na ~ marmea. Ovi blokovt leda prave 26 1 limenim kalupima koji su poteptiani & astvor Soli u vosi. Rastvor je hacen matinom za hiadjenje. e stra oko kalupa. U novije vreme se prave madine u kojima je slani rastvor izostavljen, pe se lel pravi u Kelupima oko koith isparava rashladnt medinm. Led se mnogo upetrebljava za pakavanje hladjenin namernica 2a transport u kaj serhir s¢ drobi 1 sitne Komade (transport vibe, beea sa piéom 1 si). Pe stgje specijaine maine za pravijenje sitney leda u obliky maith cllindara, v obliku Lusk ii pak za pravijenje seas. Za hotele, restorane, boinice is. prave se automaiske masine 2a pravijenje kockica 1eda. Iz colbne Ziste vede dobija se mutan led, Medjutim, ako se duva~ jem vazsluha kroz ved koja ge smrzava ister absorbovani vazduh, 8 ne~ sastvorive soli u druge Eestice nateraju & srediste kalupa, onda se od spoline povrSine kalupa prema sredini formtraju prozraéni kristali leda i led je tada Bist ( provican. Od destilovane vode dobija se tav. kritstalni led, ali opot ‘uvanjem vazdulia. AKO se led od ebiéne vole pravi emrzavanjem pomobs soney rastvora ili u kelupima u direktnom kentaktu sa isparivaéima na tem= peraturina nizim od =12 do ~138C , dabijent led je krt } Jako se lomi. Fri odredjivanju kapaciteta uredjaja za pravijenje leda raéuna se da trebs 460 0670 I taplote hadjenja pe } ig leda U zavionosti od veliine i kenstrukci~ je aredjaja i klimatekih prilila, dek vreme zamrzavania zavisi o oblike 1 voliine kalupa leda. eStalica Klizaliita se stvaraju tako da se zamrene jedan tanji al (oto 2,5em) leas velike povrsine pomecu covi polozenth u pesak il! w beton. U cevima cirkulige rashladjoni soni rastver ili u njima direktno isparava race hladni medium. Ispod cevi se, ked stabilnih vebtatidn klizalista, postavljs slo] izolacije da bi se led mogao brzo i ekonomiéne formirati. Najbolfi lee za klizanje je suv led temperature 0° (ne povriini) ii malo nige- Hladniji led je kr’ i povriine mu so bree iskvari, Potreben kapacitet hladjenie je 0: 0,12 do 0,40 hW/m? u zavisnosti od tips Klizalita (otvoreno ili zatvoreno) 1 Mimatekih priltka. Suvi ted Je, ustvari, ugtjen-dtokstd (CO,) v Evrstom stanjus New iv "uvi" potize otuda Sto CO, ima osebiny da na atiosterskom pritisky pri ~78,9°C.sublimire (iz Evrstog u gasno stanje prelazi direkino), Troine watks eli ns 56,092 25 ,17 bar. Topless sublimactie Evrstog CO pri =78 9° ja 574 ka/iaj~ Gustine mu je abiéno 1,4 ka/?- Zoo avolih eeobins da sublimira, a ima niske temperatury sublimacije | ds ima velikty rashladne spesobnest po jedinici zapremine, suvi led se upetrebljave se iiadjenje vrednijih prots ~ vols u transport i u prodail, u laberalarijama, za ostvarivanje tvrstih sklo pora metalnin delova i ugpSte tame die Je petrebns mala toplots hledjenja pri nlskoj temperatari. Suvi led se pravi take Sto ee gasevitl CO, sabije na vison 1 pritisak na kome se Kendenzuje hiadjenjem vodom. Teint C Je | fepubte u jedan sud pri emu ge obrazuje snag! pare. Sneo s poyodne blokove | siladiSti u dobro tzolovana skladist lie ekenomian 22 Siru upoerebu. Whemiiskoi industrii! primens hladjenja jo jako raznovrsna i ne~ meguée je dati detaljaiji prikaz v skuéenom obimu. Uopsteno resene, a hemin Jskoj industriji Madjenje se primenjuje za odrZavanie odrediene praine hemi= jsle reakeije, za postizanje Zeljene rastvoriiivasti, za steEnjavanje gasovs ili para, za zamrzavanje raznih teénosti. NaSini hladjenja savise od proizve- aii primenjonog precesa { of Iokainih uslova. U aekim siuteievima za bledje~ je upotrebijava se veda, ako je 1ma u dovolino} kolizini, unekim siuGajevima Je dovolino da se obigan ied pomesa ga proizveriom koji se hladi ponakad ss primenjuje ! suvi led), a u drugim sluéajevima se primenjuje maina 2a hla Sjenje: Kompresorska , absorbciona ili ejeldorsks voé prema datim ustovim: pomenutemo da je petrabno edvesti znatne kolicine toplote pri alkoiolas uobiajene reakeije 2 celle = jivo da budu regulisane hladjenjem da s# ne bi preterano raz i ekspioaive —hladjanje je nozamentjiva aredstvo i broine n= srede koje su se delavale posledice su pogreéaka ili kvarove u sistem: hladje~ jes ufarmaceutskoj industrifi potrebe hladjenje sv taketje mnogobreine (proizvornfa pentetlina, insulina itd.) sablie 0 ~ Suvi lee je sieap10 jc jedna oa prvi industria u kojoj su prameniene Loplote Madjenja. Hadjenje je potredno od poterka do kraja procesa rafinacije nafto. Jedan od najvainijih razloga 2a ove je rashladjive ~ je ulja u razmim atupnjevima prerede u ciljui kristalizirania voska da bi se tako vosak megae edstranit!. Hladjenje je vazan pomoéni Zinilac | za neke ruse process prerade nafte ({rakeiona destilactja lakih ughjovedenika od = stranjivanje sumpora pemoca sumporne kiseline idr.), U inaustrijinafte se vetinom primenjujy absorpeione i ojeltorske masine Eiji kapaciteti id 1 No nekolixe MW. U andustrijt sinteti2ie qumme se takedje primenjuje hladje= hie, Jer su osnovni sastojei ovin “gua” (buna, neofren { si.) Inia tsparisivt haftini uqljovorionicl. Sutadin, jedan ox najvaZnijih peluprotzveda & process proizvornje sinteniexih guma, kljuéa na atmosferskorm pritiska na temperate Fi oii oko =1,7°C , pa se obiGno skladisti na 0% pod pritiskam od oko Oy07bar« ) ove kapacitet! primenjentt uredjaja za hladienie (du do vise MW. U proizvoinii ( obradi metala hladjenje Je takedje na8le interesan= ine primsne, Tako je nekoliko arvariciih Zeljozara instaliralo rasiladne ure~ jaje velikih kapaciteta radi debumidifikactje vazcuha koji se ucuvava u vise ke poét. Ovim se pestiée pove€anje proizvednje i pobolisanje kvalitet siroveg Zeljeze | sinanjense potrosnje goriva. Kod termiéke obrade nekth spectjainin Golika primenjuj se temperature i do -90°C. Ked termigke aorade nakih brzo- rezntiv alatmh Colika kao i 2a neke drags éelike sa raaligitim aadrEajem uglje~ aika, hroma, molibiena, nikla | tuagstena uspesno se primenyuja niske tem= perature. Aluminiumskt zakivel vremenom olwrdajavaja nakcon termigke ob — Paile, S16 poveéava njihovu Evestoéu, ali smanjuje nithors obradivast. Da bi se ovo izbeglo. pronadjone su specijalne legure aluminijuma i specijaini pos lupe: Koff uktjucuje Euvanjo termiZki obradjenih zakivaka na temperaturama of 12°C do ~136C . Upotrebljovaju se 1 specijaln izolovent sanduei u koikme, se gotovi zakivel primase od Kallonice do racnog mesta gi se ugradjuja. Dax has se Kot spajanja dva metaina dela u éyrati eklop uspesne primenjuje hladje= nje jednoy cola umeste grojania drugog Eime ae odstranjtju teskoee zbog ok= sidacije i potrebe nalmarine obrade, Mladjenje elektroda modernit uredjajaza Zovortvanie pamoru insSine za hladjenje, hladjenje kada za povrSinskn 2nsti= U1 metala, bladjenje spectjainih reznih alata samo su neki od mnogobrejnia primera primene vestyskag hladjenja u moderne} tebnici. Madicina je ed sameg potetka telnike blecienia primentfivala hla earomne kol ljonje 2a 16s lu anesteziu. olakSevanje stanja bolesnika,, 2a usporavent= metabolizma ito. Moga imens icksra Veaana su za razve) tehnike bladjenja (na pr. Dr. Gorrie), banas Se neke operacije mazge i area mogu lavrsiti 5a znaino manje rizike ada ee temoeratura tela snizi ne oko +28°C, pri tex mu se usporave fizioloska fuikcija tela (hipetermijsko stanje pactyenta) . NajntZa temperatura na koja Je odladjen deo Eovekoveg organizma a potom ponove vraten u normalno stanje je 190C.. Nijedna medicinska ustanova so danas ne moze zamisliti bez uredjaja za hladjen|e, podev ax potrebs hladjenja ea lekarake | hiruike intervencije, konzerviranje delova Ljudsked tela # krvi 4 elu presadjivanja u Zivl organizam , Konzerviranje lekova 1 hans do klims tases vazrlihe “ Uiaborstorijame za nauSnowistrazivaékt rad rashledni uredjoji ‘su danas noopheino eredetve da bi nauke mogla da objagnt i reli nie: proble ~ mo i pitanje kao na pr.:prestiranje toplote pri niskim temperaturams, raze primene hladjenja, ponafanje substance, materijala | predmeta koje Korieti Eovek pri niskim temperaturams, prouSavanje funkcionisanja raznth sprava y ‘aperata i konstrukefia pri nisklm temperaturama itt, Laboretorijski urediet 422 bladjenje su najracliitijth kenstrakcije veé preina Eeljenoj sersi, obitno ‘man{it kepaciteta, all sposconi da dostignu: { najnie moguée temperature. Veitatka atmosiera je, u pasiednje vreme, od posebnog inter ‘58 29 nautnonistrazivatia delatnost Eoveks. Za gradnju letalice kojima Ee ~ vek ieti { Zeli da ietl u stratosforu i van nje, moraju se ispitati svi mien vatal delovi, instrumenti, sve potrebna oprema pa | Govetiji organizam w Usiovima pomenutih sredina. U ta svrhu se grado tv. stratokomore w Kofi - ma s¢ mogu vestatkl ostvariti temperatura, pritisale { ostali uslovi arodine 18 kofima letilica treba’da leti. U cilju ispitivanje aviona i elemenata avicne prave se vazduini tuneli sa prinudnim strujanjom vazduha veoma vellkom brainom (oko 809 km/h pa i vide), pri Samu se temperature snidava i do ~10°C,, pa i mie. Za ove svrhe primenjujt a2 velike madine 2a hladjonje kepactiota i preke 25 M ‘Stetnjavanje gasove Uj je temperature Kljuéanja daleke tspod temperature okoline Ima veliki znataj ze indurtrij:, koja je velit potrote? Histog Kiseonile,azota, votiontka kao i plemenitin gasove helijume, organ, riptons { dr. Cisti gasori se dobijaju take Sto ee Kendenzovani vanduh irek~ cicno destili’e. Vrio niske temperature (oi 20K na ni¥e) interesanine su danas ne samo za fiziéare za nauino istralivatke svrhe, vet i za industrins ‘rinosno za proizvodnyu: teénog vodenika 2a atomsia postrojenia, z= proizved= nye teBnog helluma u cilju debijanja raznth materijala, 22 primene | supar ~ sprovedljivasti itd. Liofilizacije je suSenje supstanct sublimaciiom u smrznutom stanju, pri Eemu se supstanca naiazi ped valuutmom. Ovim prosesom se su~ Be ane supstance koje bi pod uticajem topiote pretrpele znatne hemijske i f= ‘2itke promene (na pr. iudeka krv, penicilin i neke druge farmnceutske sum stance , zetim kafa u prahu, mleko u prahu { sliEni ekstrakti, a tekedie meso, powrée). Postupak je skup { zat se primenjuje samo 22 visokovredne protz ~ vote i pasebne namene. Prodnosti ovakvog konzarviranjs st u malo} tezini prelaveda i moguénosti uskladistenja w toicn 1 do 2 godine & nebladjenim aka aiitima. Ovi uatavney usu Licrpljen svi primert primene rasmadntt: uredjaje u tehnici ! nauci, ali je veé 1 ovo Sto je nabrojane davoljno da ilustra~ je wkome se ebimu i pod kako raznovranim uslovima resbladni uredjaji pri - meajija. Spectjalistt za tehniku hladjenja, koji treba da projekuje nek! olre— ent rashladai uredjas (NK de KonsteuiSe nek: od njegovih elemenata, morajt biti do u detalje poznati svi tehniéld { ekenomski uslovi i okelnasti t stoga mo Fa, kod regavanjs svog zadatks , najtelinje da saradnjuje 2a atruénjacime koji relavaju ostale glavne ali sporedne procese | elemente jedne celine 1 Kojo} je5 sam rashladni uredjaj jean o: elemenata. Kllmatizaciia Ui konticioniranje vaztuha je oblast primene rashladnih uredjaja koja je od iauzemog 2naéaja 2a proizvodjae rashlacnth uuredjaja { njihovih kompanenata, U nekim industrijek razvijenim zemljama najveéi broj proizvedenih rasbladnih kompresora se ugradjuje w Klimatiaci= ‘ona postrojenja. Pod klimatizacijom se podrazumeva cdrZavanje i regulisa = nje jednovremeno: otrediene temperature, via3nosti, Sistoée i kretanja vaz— Guna u prosterijams u kojima borave { rade ljudi ili u proaterijama u Kajima se abiva neki prolzvodni proces. Pad klimatizacijom se pokirazumeva vests ~ Eko stvaranje Zeljene Kime preko cele godine: zim! preteeno grejanjem loti bladjenjom. Nas, pri prowavanja tebintke hladijenja, prvenstveno inkore— suje Wimatlzaclja u letnjem rezims rada. Kondicioniranje vazduha lett neminovne ukljutuje hlagjenje ko Je se mote ostvariti na vide natina, Sto zavisi, 2a dati shia}, oc lolealnih Klimatskth uslova, koligine, tomperatire | eqne raspoloive voce, oblika i cone raspolodive anergije 2a pogan urediaja i od namene i vrate prostarije koja co klimatizira. Hladjenie i demumidifikactia vazduha, kelt se uvodi klimattzovanu prostoriju, lzvedl se na jedan of sledeéih natina: 1) Vazduh prolazi direktno preke igparivaéa maine 2a bladje~ jo (direktno hladjenje). 2) Isparivaé hadi vodu ili neku tenost sa sniZenom_taékom smrzavanja koja hadi vazduh (indivektno bladenje) « 3) Yazdun se hladi vedevodnom, bunarskom ili izvorskem vodor, ukolike je ova doveljno aladna, # ima je dovolino i nije eka pa 4) Vazuh se hladi Kombinovane vedevedinom , bunarskom 1S 12 vorskam voriom i maSinom 2a hladjenge. 5) Bvaporativno hladjenje vazduia gastojl se @ tome Sto vazduh struji preko velike vodom akvaene povrdine Ill kro Kuve de koja kru2i, pa ae adijabatskt had! na rafun toplote ispa~ Favanja Jednog dela vodes sve%2 vata se dolaje same u ues Koli@ini u kojoj je eitaulaciona vora isparila. Svo vaée teBkoSe w snabdevanju vodlom , pegoteve Badnom ved ~ om, same iwetno decvoljavaju reienja klimatizacije bez primene rastlad = pi redial. Bvaporattyny ialjeuje se Gens priejule uaysrons sen tem mo gde je dozvoljena ili potrebna velike relatiina Viaznost kondle\oniraneg vazduho (na pr. u tekstilno industriji) « Direktno hladjenje vazduha se skaro iskljuéive primenjuje kod manjih j srednjit urediaja (a4 oka 350 kW), naretive Kod apih kos koji se Kompletan Klimatizactont urodijaj nalazs u jednom kétSut (maine 2a Madje~ njey ventilator , filter, grojaé itd.). Usled kompaktnosti i jecnostavrfoeti ra— kovanja primenjuje se direktno Madjenje qde god fe te moguée. Kel vedih postrojenja, ade Je te8ko postaviti masini 2a hladjenje kee klimatizactonoy aparata i je Klimatizaciono postrojenje jako razgranato { sloeno, pa ie 1 hladjenje centealno, primenjuse s¢ obigno indirektne hladjonje. Male maine za hladjenje ugragjuju se u klimatizacione sparate 20 stanbene prostorije, lencelarije, putnitke automobile. Srecinje masine za Madjenje uaradjujo Se u Kimatizacione aparete 2 vee= prostorlje, kabinete, Iahoratorije, sutebuse, vagono i sl. Velike maine incustrijskog tipe prime= njuja se 2 contralnim klima-komorama za klimatizacti yelikih postovnih & 1 stanbenih zprada, industrijskih radionica restorana | kafana, porori8ta » Dioskepa itd Male i sredinje maging 2a hladjenje, kojo se primanjuju ze kendici~ onizanje vazduha, sv proteino kompraaraice maine se Klipniin komaresor i= ma, Redije se primenjuju absorbcione masine {to tame gde 4 toptotna ener ifs (gas, para) jeftina. Vellke maSine su obigne takodje kompresorske | to Sa klipnim a Eesto t centrifigalnim kempresorims, ali su u upotrebi t absor~ beicne | ejektorsko matine tame gde je njihova primena ekonomski opravie- Toploine pumpe su, ustvari rasbladni urediaji kos Kaji je od pric acne vadnosti teplota debijana u Konsienzatoru. Ove toplota ce koristi 23 grejanje na pr. prostorija, noke matorrje w nakom industrijskom precesu i sl. Efekat hiadjenja isparivaéa pri evome ne more da se obavezno. Koristi« Hiadjeno telo, koje je izvor toplote, moze da bude vazruh, voda ili zemlja u s.utaju da se termo-pumps Korist! samo 2a grejanje prostarija. U industri Ji Je moguée keristitt istovremeno i ofekat hladjanja 1 ofokat grejanja tes pumps. Temperature koje se ekonomiéne postizu termo-pumpom nist (40.0 508% }. Termo-pumpe st naile iru priment, narotite 20 zagrevanie stanova., tek postednje decenije kada je proizverinja man{ily + sredniih masina za hladjenje postala masoyna a cena nisks i keda je | cona clektriéne energi- je 8 pogon maéine snigona, Da li jo primena termo-pampe opravdana | ke ~ risnija od grejanja ugijem Hl nekim drugim gorivom , zavisi od mmono fakion Fa pre no Sto se donese odlluka o tome, potrebna je detaljna t avestrana eko= nomsko-tehniéka studija 2a svakl poyedin’ sluéa}. Konerviranje namernica hladjenjerm. ~ Hladjenie je bitan proc: u ninogim fazama pripreme , prerade, skladistenje i distribuciie Zivotnih ns- mecnica sa prvensivenim ciljem da se satuva hvalitet namirnica + tebeqne nihov qubltak usted kvaranja Eime se znaino deprinosi povecania Zivotneg stancarca. ‘Danae su poznata éetiri osnovna nating konzerviranje naminica: 2) izlagatlic namiznica dejstvu toplote kako se te rail kod konzor= viranje u na pr. limenkama, >) sudenje ils dehicracija, ¢) fizitko-hemijska mosifikscijay a) hadjanie.Osnovna avrbe sva etiri natina Je da se caustavi rabéenje, epre~ & dcjstvo i Cak unite mikrebioiosko | encimsike substance koje mogu da Facore ll pokvare namirnice. Od sva Getiri aagina bladjenjeima nesumnjivy prodnast, jer se time sastav | sastojel Zivotnih namirnica velo malo ill nl mato no menjaju, Encimi su organske substance koje se stvaraju u biljntin 4 Bivotinjskim delijame { prouzrokovaéi su promena ostalin substanei evojirn katalitickim dajstvom. 20 razliéite veste namirnica primenjujy se i razne metode konzer= viranja hladjenjem , vet prema vrsti { osobinama namnirnica. Hadjenjem (no smrzavanjom!} vote i povréa usporava se zrenje, Sto predwaavanithows treinost. Orzanjem namirnica ne niéo} temperaturi, sprecave se rasprostira je | razmnozavanje bakterija koje bi pokwarile namienice ake bi se docvolile dda ostant aktivne. Mnoge namirnice mogu due vremena da se sazuvaju a de fm 90 ukus } gradiia uopste ne promene, ako se smrzmi na sdgovarajuét nagine Konzerviranje namirnica hladjenjem mozemo podoliti na: 1) hla = Gionies pri Zemt se namirnice rachiade i edrZavaju na temperaturoma of OKO O9C | pri Bema se veda i sokovi koje ona sadréi ne smrzavaju ina 2) amrase vanje, pri omy se namirnice oblade i smrznu, te Euvai na temporaturame lgned O8C, Hladjenjem se kvalitet | ules namirnica takeree! wopste ne men} @y ali je vreme za kaje se one mogu ‘uvati kraés, Smrzavanjem se namirnice mogu Guvati gnatno duze, ali je postupsk enatho delikatniji | skuplils Ne mo= Je se svaka vesta pa ni svaka sorta namirnica uspesno konzervirati smrzs = wanle namirnica. ~ Ako namiznice (na pr. meso) , izlezimo neko} prastorijf umereno niskoj tomoaraturi isped O°C (na pr -100C) spro™ ces smrzavania Ce trajati due, abitno aekoliko dana. Ako je temperature matno azo (no prs ~358C), a kretanje vazdub inteneivno, smrzavanje, ée trojati nekoltko sati G gavisnosti o: vrate i oblika namirnicas Pret nagin no zivamo obiéne smrzavanje, a drugi bre smrazavanje. Breo smrzavaie, se ‘lanas pretezno primonjuje, jor obozbedjuje bolt kvalitet smrznutth namirni= 2 oi obitnog smrsavanjas Ovo se odjatnjava dvema tearijama, a najverovar= nije Jo ds pojave koje oie teorije navode nastaj istovremonc, Mehaniéka teorija polazi ed Sinjenice ca se biljne 1 Hivetinjsko tki= Yo sastoji od rynogobroinih éolija, koje sadrEe 1 koe su opkoljene rastvorima 3 suspenaijama raanth substanci w vedi. Medju ostalim promename koje nase taju kod bladjenja ispod 0°C nastaje 1 formiranje Kkristala leda- Kristel oe najvetirn delom formmiraju na temperaturama ed 0 do—4°C a manjimn delom Deg dat wsstir}e sve tho Oke =57SC, Kolieine ebrazovanog leda kad oreeljene temperature male se menja sa premenom brzine tladjenja, ali veliéina karte Salo inenja seu obrmutoj srazmeri sa brzinom hladjenia. Sto je braina hladjo= nia veéa, broj stvorenth kritslizacienih jeagra je vedi, pa su i formirant kri= stali sitnift. Fi polaganom smreavanj etwara se manji bro} vecih kristala Koil. povecavajuci se oitete tkive elije. Posie otapania éelije sa oBtegenim tkivom oube svoju potetna graiju | sokove. Zidovi Zivotin|skth Golija au ele- SEniff nego zidovi vos | povréa, pa su i otporniji, te je zato breina emrzen varje vets { poyrta od znatno veéeq utieaja na kvalitet nege Sto je to kot mo= éko-hemijske teorija tyrdi da 24 vreme formiranjs kristala on a u preestalom rastveru pestepeno sve vise | vise raste koncentraci tvorenih soli, # kada se rastvor zasiti, soli se izdvajaju. Ove inia 2a pos ‘ica da au saila | protein: manje rastvorljivi i mou da se trovane goll tee da osmozom debiaeiraju prote salose. Kencen take da su ovi sada nepo~ no tzmenjeni i ne mogu viée absorbovati svoju viasya pose otapania. Tako nartrnice poste otapanja gube svo} ;rvoottni kus # heatljiwost. Urzie say ~ rzavanjem moze da se keloidn! raswer oévrane (29s ukitak vode iz proteina. Sliénost i raclike u tkive mesa, voSe | povréa zahtevajt stiéne iti raziitite metode brzoq smrzavanja pojecinih vrata nami wvotiniska tsi- vs su mrtva kada meso dospe do smrzavanja (ieuzev nakih ikolji za jelo) Gok su biljna thiva Ziva eve dok se ne blansiraju ilt sirens Encimiy slovons forcansis jedinjenja, koji nakon prestanka normainag Bvota Katalititki dejst= ‘valu u smislu izmene prveoienog sastava éelija namirnica, potinju da de} wait u voce | povréu edmah neposredne poste bran} briftjive kontretisati da se ne bi raavio y to} meri da vere li pavrée proj ne dok ne dedie do uposrebe (Invanja, bladjenja ili jola). Neke vrste vot se saseéere pre smrzavanje Sto spretava dejsive encima a | shranjuje gubitak vots za vreme otapanja. Povrée se nenoeredne pre gimzzavanja obi? ~ Guaj proces 25 more no olangira. da bi so spretile dejstve encima 2a vreme skiarliStenjay Ulovljone ribe propadayu, ake se ne Fuvajis na prdesan nals 2 wri razioga: usied dejstva bakterija koe su dospele no riba za yreme manip lectie van Yode, usied oksidacije ulja 1 masti umesu i usied Aejstva eneime tw tkivu, koje postaje destruktivne naken prestanie #iveta, Da bi se ov rear ns defstva emanjila na najmanju meru, rise evel pre srrzavanja shletlisti! no ite nigu temperatura, smrzavanie treba de usledi Slo je nte moguee, po inoquéstvu treba obezbaditi da svaki komad hude preswucen skramom lets i, na krajm, zamrznutu Fiby troba uskladietiti na tomperaturi nto) ex O° Bridijiva priscone potrcbna je 2a smrzavenje mesae Cee proces Idanj si dopremanja mess do Komore 38 rashladjivanje treba da je sto kraei , Jer se time meso minimalne iziaze temmaraturama koje xu pogotine 2a raz 0} baltertja i za promana boje mesa. Govedje mane treba da "sazri" da bi hilo nije. Zrenje mesa, koje Go se smraavati ne sme da trai fuie of 16 do 12 dana pri nisko§ temperaturi (do Diigu O°). Sto fe tempero~ ture niZa, zrenje moze dude da traje, | abrnuto (na pe. govedje meso. A190 20 dan, ana 83°C 5 dana, ns 15,600, ali ea bakteriocidnim lamos ~ ma, $ Jana). Sitnt komadi mesa, koji se smicazvaju upakoveny iziaza se due Zo yromeno sronju, nego krupti kotnadie Gubljenje vlage namirnica (suéenje, kaliranje) treba da se sprevi ter to vari kvalitet. Relativna viadnost vazsula b prostoriji'u koje} se =~ upskovane namirnice Guvaju ili emrzavaju treba da je od 80 do 95% w zavie ~ nosti od vrste namirnica. Danas se namiznice sve vise pakuj wu ambalaakoja ne propuéta vlagu bile pre, bile nepesredno posle smrzavanja. Text se a pakovanja budu mala, kake bi se smrzavanje moglo obaviti Sto pre i potpune kroz cee presek (do sredine). Vellvine pakovania se poeSavaju pre- ma praktignim potretama u domaéinstvima. Smnrzavanjom se ne moze popraviti kvalitet prolzveda i zate treba sinrzavali saino oWabrane najbolje i najpedadalje sorte vota i povréas Do ovlh sortt se dosio stxpliivim rawéavanjem i ispitivaniem , pa 1 edgativanjem specijainih sort! pogodnih 2a av sven. 1 nedavna se potelo ca cbimnom proizvetnjom polugotovih i gato vin jola spremnih za kuvanjo, koja seu smranutom stanju iznose na tr2iSte. Na La} naéin je demazicama ustedjeno pano posla § one mogu Euvati taka joka 2a dude vreme svojim 2amraivaéima (feizideri a temperaturom od ako H1880 ). Razni { mnogebrojal tipovi uredjaja 2s bre smrzavanje danes se obiéno dele na Eotirl glavne grupet 1) vredinii za smrzavanje u strujt v b) plosesti uredjaji 2a emezavanie, ©) uredjaji za smrzavante prskanjem oroizvela hladnom teénoku 111 unskenjem proizvode u takvu teénost, 4) uredjaji 24 smrzavanje prskanjom proizveda teénoséu koja tsps Fava Ili umakanjem prolveda w tu teénost sha Za smrzavanje proizveda struji vazduha koriste se tuneli sa pri - nutnom cirkulaeijom vaedwia u kajima se proizvedi ne kreéy (Sarzni tunelid Jao i kontimuain{ tuneli u Kojima se emrzavani proizvedi kreéu na pogednem transportora ii se kreéu u blage nagoutom koritu u Ayidiziranom stanju. Na~ ziv Muneli" za ovakve uredjaje potlée otude Sto toplotne izolovane prostertie, uu kojima su ovakvi uredjaji i proizveri kojl se smrzavaju smestant, podse = Saréni tuneli (1.1.6) imaju univerzalny namonu jer se unite mogu smrzavati eve veste proiavede najre2liGitijog oblike (avinjske poluthe govedie Eawvrtke i krupne tibe obeSene ne visecim kolosecima, kao! sitnt proizvodi u tavama na ramavskim staleima | kolicima { 1d}. U kentinuslnim tunelima sa transporterima (s1.1.7) smr2avaju go provvedi manjih dimen- zija (komad! mesa, sitne rihe, veée, povrée } 51.) neupskevant ili upakeva~ pis Tranapertert sw raliZitib koneteulcelja: se jednom ili vide trakay 20 spirainom trakom , sa Kliznir pomeranjem (td. vee prema proizvadu. tebe olagijt prerade 1 proizvednom kapacitem. Ovi uredjaji sw narotite pogodni 2a tzv. Tinslviduaino" smrzwanje proizveta (oni se no dodiruju) kejt zahte- vaju posebnu naanju pri rukovanju. Sitni proizvodi w rastresitom stanju (ara Bak, jagoie, maline t 51.) smorzavaju se najéeSée u Auidiziranom stan le biieé! znart trake u struji hladnog vazduha Koji se duva kero traiey odozdo. U ovakvor stanju masa sitnih proiaveda ee ponaza kao fluid. U tuneliama 2a smrzavanje u Muidiziranom stanju sa blago nagnutirm koritom, (51.148), kali Se nrolzvode specijaino za ov svzhil, proizvedt tek of ulaza do izleza munela. Droinodni kapacitett 30 tona na dan, & kentingatn farinih tunela se obitno kreéu od oko 5 do od oko 2do 6 (retko vise) tona na fas. a) 16, Sargai tune ste E e 6) etenari jay 2) viseél kolosek, 2) stated (stelaze) 2a policame,, 5) ventilator cparivaéi. 7SL. 1.7, Kontinualni tune! se transperterem, 1) toplotno izolovant zid tunela, 2) vibrator za ocedjivanje vase, 3) levkasti uredjaj za punjenje trake proizvodima, 4) pagonskt uredjaj trake , 5) traka od ZiGanog pletive promenljive brzine, 6) rasporedjivae proizveda 7) vaziluéni prostor, 8) isparivaéi, 9) vazdusna struja velike Dreine, 10) ventiiatori sa promenljivim pretokor vazdulia, 11) raaved vedo 2a ota panic isnarivaéa, 12) cevovert rashladnog fiuida, 13) varijator breine treke y 1A) levkasti uredja ze prihvatanje amrenutih proizvoda. SL. 1.8, Tunel ea Koritom 2a fiuidizactiy 1) trensporter 2s nesmrznute proizvodé, 2) kabito sa fluidiziranim protz = vodima, 3) (zlaz smrznutih proizvoda, 4) isparivaél, 5) ventilatori. L) bidrauliéni ctindar, 2) eavajaé tenes pars rasiniadnos dlutds za ocapanie, 4 ) plotast! tepariva’, 7) vedjies, 6) teplotne izelovan Orman.) usisn! pris ijazale pare Tastiacnog Mluida, 30) priquéni venti sa plovkoni, 11) cover teénon rasinadnoy Hulda. rashlatmay fluids.) dove tenis jive cout. Sve Plotasti uredjaji za brze smrsavanie (s.1.9) imaju isparivate u view plote unuar Kofil: ae nalaze kanali on rashiadni Hid. Proizvedd Kol! Se smrzavaju postavljaju se lzmediy ploastih Isparivaéa pactavLjenth & ogowo= ‘rayiéi ram. Pomoéu hidranliénog ciliadrs postige se pritisak iamesdju ph stih ssparivata { proizvota, ime se ostvaruje ! velo dobre kontaitne labonje topiote, Oval! uredjaji se prave Eastim —isparivatima, U prvima se smrzavaiy pretedno upakovan) proven di tgrasak, meso, gotova jeta td.) u manie kutije kere se slazy ismeniu plow Pau jednom sloje. U vertikalnim plogastim aradtjajie 1 u blokovime (meso, riba, voins i melju va plofasta ispariva prelazi 50 mm. ‘rae emrzavanje prskanjom proieverla hlacnom teéuoiéu ili uma jem u tokvu teGnest (oni rastver Ili rastvar propiien qlilcola) se najvise pe menjuje u Kisnicama Zivine « Zivinsko truple se pakuje u (anki ambalaz Koja ge (esno pripiiena uz povrsinu proizvoda. Cbiéno se ovaj nacin smraavan primenjuje 2a smrzavanje povrsinskis slojeva de bi £6 postigla laps bolas & zatim se smrzavanje zavriava u tunolu u strujt vasduhn. norizontalnim i vertikainits ‘olavosi se srarzeve~ a1 sla}e Debljina sloia + bile horizentatiit i ver nih, obléne neSi. 1,10, Tunel za smrzavanje teEnim azotom 1) transporter , 2) mlaznice za prskanje tetnog azota, 3) ventilatori, 1) ulaz proizvata, 3) izlaz proizveda, 6) deved teénay azgia, 7) rogulocioni vontil, 8) temperaturski davaé, 9) ventilator za otalsavanje qasovites azotae Za smrzavanle neklh visokokvalitemin serti voéa t povréa prime = jute se tent azor take Sto se on prska po proizvadima koji se kroéu na tran- sperinoj traci u jednom izolovanom tunel: (sle1-10), Na atmosferskom prt = tisku ted azot isparava na ~196C, pa se porriina protzvede prekiéno tren ino smrzne. Nastala para se prve iskoristi za prethlno rashladjivanje prom izvods na traci, pa se onda pusta u atmnsferu. Na ovaj naéin se pesti3y vrle kratka vremena smreavanja, a kod nekih osetljivih protaveda i enatne bolja struktura posle etapanja. Potrotnja tetnog azota 20 potplne smrzavanie prom zvoda kreée se 2 1,0 do 1,5 kg po Kg prolzvoda, Sto zhog eens. teenag azote oval postunsk Zin znaino skupim, No i pored toga, w neklim posebmim tehnoloskim 4 ir21Snim uslovima njegova primene maz da bude i ekenomeki ppravdana. Re2o emrzavania toinim azotom ra, hog togay Zonte kerio! ee brze smrzavanje povriinskih algjeva, a proces smreavania se nastavlie 1 zavrbava najéedée u struji vazduba. U uredjaiima za brzo smrzavanje freonom 22 (dihlordifluarmetan) proizvedi so prvo uronjavaju u kljuéalu tognost freona, a zctim se njtme pprekaju. Proizvedi so kreéu kentinualno ne transpartnim trakains, vo ure ja] je u izolovenom kuCrstu w Zijem se gernjom deli nalazi ispariva® posob= hog rashladnog uredjaia na EiJo} se povrini nastala para freona kondonzuje | shiva nazad u rezervoar. Zhog toga Eto je para freona znatno guia ol vaztiu= dhs, gubici freone u okolinu su mali, Pree 22 kijuéa na atmosterskomn pritisk a ne -30°C, pa so postiie jako dobar kvalitet smrunutth proizvada zahvaljutuc Ei veliko} brzini smrzavanja, No jo do danas nije potpuine razjaénjeno da 1 freon 22 u ovakvom cirektnom kontakty sa namirnicama nama na nih bal nikalevog Stetnog dejetva, Sto jo glaval raziog vsoma ogranicens primene ove~ vib uredjaja. Pored opisanth uredjaie 2a brzo smrzavanie, postoje mnogobroin uredijaji sliéne konstrukelje, kao { specijalns resenja prilagedjena specifi rim prolavedima ilt posebntm tehnoloskim i ostalim uslovima, ali koji se po nakinu edvodjenja toplote od proizveda koji ricka od navedene Setiri grupe tipova. Uredjaji 2a brzo smrzavanje u struji vazduha su pajrasprostranje~ nijiu primem zato Sto najmanje ili nimale ne uslovijavaju eblik i vot pro ~ invoda kao I natin pakovanja, relatimno sc lero uklapajy 4 razne tehnoleske Unije Ul celine i relativno ih je lako cdréavati. Medjutin se energetskog sta~ novista, primens vazduha kao pasrednog prenosioca tepiote je veana nepovo~ ne. Zboq Jobin kosticijenata preiaza toplote za zadovaljavajuce bruine smr= zavanja moraju se primeniti rolativno volike braine strujanja vazduha wz po vrlmne proizveda (2 de 3 m/aec), a zbog male spectfiéne toplote 4 veliki pro~ toci. LoSi Koeficijenti Konvekcije imaju za posledicu i potrebu 4s veéim tem= peruturskim razlikams na povrSinama proizvoia { isparivaéa. Fored utroska energije za pogon rashladnog uredjaja, mora se troiiti i energlje 20 poacn vertilatora Sto opet poveéava toplotne optereéenje rashlodneg uredjaia (i do 20) od ukupne Lopiote bladjenia] { time poskupliuie | sam rashladni uredial. Prenos toplote vazduhom od neupakovanih protzvads Kosi sadrze vor: nemine= ‘vno pratt prenos viage, pa je qubitak t tezini protaveda prilikem smrzave~ nnjo (kaliranfe) vazna stavke & eelokupnoj tehnoloske) ekonomi. Zbog znatne Intenzivatje konvektvne razmene toplote u urediajime se plofastim isparivatima 1 v urediejima sa teénim posrednim prenosnikern toplote, ist efekat (tj. Isti proizvodi se smrzavaju istom brainom smrzava~ nja pri istim pedetnim I krajnjim uslovima) se mode postiél sa vikim vampo— ratucame iaparavanja. To zmaéi da ge wSteds energije postife ne same zbog edsustve ventilators, vet i bog smenjenja potroinje energije sainog rashle~ ‘aneg uredijaja 2bog povisenja temperature tsparavanja. Ii, sa istim temper turama isparivanja sa kojima bi radili uredjaji sa strujom vazcuha mogt Be postiéi Kraée vremens emrzavania, Sime se, v nobel, poboliava kvalitet preiavoday 0 avalioke porcéava proisvedat kepocitct urediajas Ked ovih ure ~ jaja Je eneraija potrebna za pogon pump! hidraulike tid. daleke manja od one koju troke ventilator! kod uredjaja 2a brzo smrzavanje u strujt vazduhs . No, kao Sto jo vee refeno, primena ovth uredjaja jako je uslovijena vrstom { oblikom proizvoia, nséinom pakevanja i drugim ustovima. Skladlita ze smrzauie namiznice. - OdrEavanje potrobnih usiove Us ovim skadigtima je isto tako vazno kao ? priprema nairnica 2a smrzavanje i sam proces smrzavanja. Najnogadnije tomporature ovth sldadiita se kreéa 0d 18°C do -30%C,, 8 za neke vrste smranutog zaSeéerenog voéa i sladoled 1 do -40°C. Pogasina odabrana temperatura treba da se odrzava w uskim gra cama odstupanja i avo je skoro vainije i ad izbora same temperature u po = smrzava, mogi svrstati aFew azae’ / : sess26 ze znz ke eet 8 ja] ale rege | fas efeis gered | Nepomene: D = danty i 2 j i = navedene toplote smrzavanja sratunate sti na osnovu sadriaia veces 2s menutim granicama, Varijacije temperature mogu izezvatt i izazivase veéi- nu neegoda pa ako se unapred mora sa njlma raéunat., treba odabrat! nize temperature uskladistenia. U skiadiite, u kome se veé nalaze emrenute na mirnice, ne smaju se unositi vede keliZine toplijth namiznice od askladiste= nih. Da se izhegne suienje odnosno kaliranje usidadiitenth namirnica, relativna viagnost vazduha u prostorijama kreGe se od 85 do 95%. Ovo je, aravno, od manjeg znaéaja za unakevane namirnice. Kod skiadiétenja gm= Fanutib riba testo je potrobno ebnoviti ledenu skram koja je isparile ~ sub- Umirala, radi spreavanjo dehidraciie. Sklodista za rashledjens namimice. ~ Mnoge namirnice mogu se Euvati nesmrznute w sidadistima wkoyima se rashlade 1 odrZavaju na tempe raturama tznad ajihovih temperatura smrzavanjs, ma da je rok uskladiatenja ‘zatno kraéi nege kada bi namirnice bile smrenute. I ovde uslovi skdadSte ~ aje zavise od vrste namirnica pa 1 poledinih sorti (aa pr. voéa). Maksimale ai rokovl uskladistenja kao | prenerueljivi usiovi usklaisten|a za razne pro~ izvode datt su u tabeli 1.1, OdrZavanje odgovarajuée relativne viednosti vaz~ una u sklacilti jo voéinon: of isto tako velileog znazeja kao i edrBavane ten perature. Pri uskladitenju emeanutih proizveda u tabeli 11+ naveuent ma ksimainé rokori uskladiitenja mogu se produéiti snigenjem temperature skla= atitenja. Neki proizvodt su vile a nekt manje osetijivi na natin ¢ bezinu kre ‘anja vazduha u skladi8tu. Svaka namirnica ima svoje apecifiénosti Kojo se meraje paljivo proutiti da bi se kvarenje svelo na minim. Postoje obirmni rezultati istragivanja na over pol{t { preporuéijive je de se svi raspolozivt polaci iz literature, koja se cdnost na konkretan problem, proute pre pro}~ ccktovanja rashlacinily skladita | postrojenja. Prilikom praleltovanja treba dobre prouéiti lokacsju | okolne uslove, transportne uslove, unutrasnji ras ~ pored, energetsko uslove i dr,, te paZljive odabrati najpagodniji tip | veliéi= smu rashiadneg postrojenia. Za rashladne skladiSta i za postrejenia za smrzavanje w najvise slwajeva primenjuju se Kompresorskt uredjaji za hladjenje industrijskog ipa, vetinom sa klipmim t vijéanim kompresarima. Prorada i proizvodnja Zivetnih namirnica, - Rashladnt uredjaji na~ Jaze danas opromnu primenu ne samo xe konzerviranje, veé { za prowvoun}s ipreradu namimnica. Hladjenie Je veoma vazan proces u proizvesin)i mnogih namirnica od Kojih Gemo pomenuti naivazniie primere. Prvi industrijski proizverin: proces namirnica (pominje se da jo to orvi put cbjavijono 1797 ili 98 u Amerie!) Koj: je zahtevae hladjanje jeste prolzvodnja sladoloda. U savremenim uelovima sladoled se proizvedt Indu ~ strljskdps se zatim razdeljuje prodavcima. U modernom industrtjskom po — strojenju 28 proizvodnju sladaleda rasbladnl urediaji se primenjuju ca hladje= je skladiita za sirovine, za bladjenje smeSe na izlaau iz homogenizatore od 65°C na oko +4,5°Cy za smrzavanie i bladjenje smeie dona oko ~4°C do 690 1 ga hladjenje prostorije z« o&ve3éavanje i Suvanje sladoleda na tempo= atari of =23°C do ~40°C,26 U savrementm mlekarama hladjenje je nuiine za vige procesa pre- vadg inleks. Sveze mioke i pavlaks Euvaju se na temporaturama od +4°C do +#10°C pre pasteriziranja. Micke i paviaka se moraju brzo obladit! posle pas~ terizacijes Svi proizvadi se moraju Cuvail u bladnim skladiStims pre ekspedi~ clje. Fabrike Cokolade, industrijske pekare za proiavodnia slathia { de ugih dezertnih proizvede takedje zahtevaje bladjenje za mnoge faze prerade~ Skladisia polaznih sirovina i prostorije za fermentactju maraja da se have ' mnogim slutajevime je potrebna hladne voos ili led, maine za moianje Eesto treba hladith, w radinicama 2a Zokalada i neke specijaine proizvode ypotrebna je Himatizactfa ita. U pivarama se briZijive cdrBavajy | kontrolisu temperature { drug uslovi w svakoj pojedinoj fazi proizvodno3 procesa. Skladista hmelja | kvas ~ ca moraju biti nladjena. Dobtjena pivska Gerba od ialaska ie kazana za vare= nnje mora se hladiti u avake) daljoj fazi prerade ave de kraja proievednoy pro cess sa inuzetkom pasterizaesje gotoves piva u became Ili konzervamas 2a vyreme fermentacije, pri Eemu maltoza 1 yada daju alkolol 1 CO, Kaji se deti= ino hvate { ponovo dodaje pivu pre pasteriziranja, stvara se Znatna tonlata koju treba odvesti. U prostorijama 2a fermentacta odréava se temperatura 00 479C do +19°C, au prostorijama 2a sazrovanje piva al +19C do47C, u 2avisnosti od vrste piva (za avetlija piva vaze vise temperature). U pivara~ ma so primenjuju kompresorski uredjaji 2 bledjenje industrijskog tips ug — lavnom sa klipaim { vijéanlm kempresorima, @ U poslednie vreme i sa centri= fugalnin kompresorima. UU modernam vinarstve hladjenje ge primenjuje za advadjenie top- ote kajs eo stvara prilikom fermentacije I za ubrzanje talodenja tartare. Neke novije vrste vin hlade se skoro do temperature smrzavanja, koja se lwrege od =149C do 5,59 u zavisnosti od tipa Vina. Ceyne zmije 2a hladjeni= mogu da se postave u rezervoare ill se vino pumpa preke specijainih hladaja— ks fl se cola prostorlja hladi. U proizverinjt hozaliccholnih i karboniairanth piée hladjenje se pri - menjuje 20 pripremanje sirupa i za hladjanje vodenre karbenigiranja, Tem= perature vode treba da je blizu 0°C. Sto je nls temperatura, thm je | poten ban pritisak 2a Karboniziranje niZi. ‘Transport _namirnica, ~ Svako znatnije poveéanje temperature na~ mirnica konzorviranih bladjenjom jako smanjuje moguénost deljes euvange t ‘veoma nepovelino utiée na kvalitet. Zboq toga se obladjene il. stnrenute na= mirnice moraju odréavatt na niskim oaredjenim temperaturama paéev od njlnovay uituljivenje enosne smarzavanja sve de neposredne potrosnjes Ovo ‘kretanje namirnics kenzerviranih hladjenjem uvok pri niskim temperaturame neziva so ponekad “rashlodni lanac™, Kojl u tom kretanju namiznica od skla~ Sista do potraSata ne sme biti nigde prekinut. Tako se { transporcovanje na mirnica mora obavljati uspecijalnim rashladnim trangpartalm sredswvima, bilo da se radi 9 vazduinom, vodeniom iii suvozemmom transport, a Avionima se transportuyu krajnie Jakakvarijive namienice (aa pr. Sparale, jagode i si.) samo kada za to ima debrrey komercijalaion eprav~ Ganja. Fre utovarivanja i uzletanja avion st na aerodrome rashiladi sabiinim uredjem instaliranim na aerodromu, Redje je tovarn prostor rashladijivan uredjajem za hladjenje i za vreme eta. Brodov! sa rashlainim skladiSnire prasterom se vod odavno wpe trebljavain 2a transport namirnica i te bilo da je sav njliov skladisns prastor amenjen 22 smranuti terst, bilo da je delimino aamenien za sinremi: a dew Himigno 2a hladjent teret, bilo da se samo jetian cleo nroaskoy skachsnog prow stora koristi ze hladjenje Ili smrzmur toret. Kavite brode trebe dase predvic Ji tako da se moze na pogodan naéin izelovati i treba predyidet! prostor sma5taj potrebnih rashladnih uredjaja. Mnogi bredovi su namenen!, pa ston ko i projektovani, 28 transport samo edredjeni aamirnica i to na odredientms trgovotkim linijama, ime su unapred cetaljna zacatt projektni uslevi 1 pote bs iladienja, Za izolaciju brodova danas se prote2no upotrebljava pollureean sks trda pena. Osiquravajuéa drustva propiaujy osredjene i stroge, usior koje instalacija 2a hlsdjenjo mora de ispunjava, kag ne pr. kapae lee: instala~ cije mora da se odredi na esnovu 16 ili 16 Easova rade masine inevne, more se prodvideti propisane rezerva u kapacitetima kempresora, mora. se tspue niti cdredjant ostalt sigurnosni ustovi itd. Skiadiste se hlade bile posredet vom Sonog Fastvora , bilo isparavanjem rasiladnog fiuida u cevima vine sen skladinom prosteru. Maine 22 hladjenje su industri|skoy tina 2 cer Komercijainog 2a provijant (skiwdiite za hranu posade / puttnika U Zeloznigkom transportu najyiie se primentuju izelovani vageni be eat tedom, ponskad sonim rastverom. Lod se w ov yagonima nslae! w bua kerima obigno na krajovima vagona, a ubdeuje se kee otvare ha krovu vave 2 nna. Soni rastvor se rasbladjen dei w pogestien regesvontlina takerlje smestos faim no krejevime vagona. Izvestan bro} vagona ~ hindnjata bladi se uspesio uredjajima za hadjenje Kompresorskog tipa. Z=1e2nica je inertna u posix uvotjenia bledjenja vagona matinama 2a hladjenje jer eiravanje vil: masina zaheva dobro osposobljens | specijalizovants servisnu mrezi. Zeleunien imac ju Gitav sistomledara duz pruga Kofima putuje vagoni = hladinjace. Drumski sacbrataj rashladjenth 1 smranntih namirnica se veons o~ ko ranvija poslednjih godina. Srednji 1 valiki karnioni. Ziji je toverni prosior (sazosertia) izolovan, imaju kompresorske agragate ca hladienie Koll dota 44 pogon of jecineg motora sa unutragnjim sogorevanjes, ko} Ie ugradien great, ill od jedneg elektromotora ke dohija strujt of slektrogenerstara gowcnog od kamionokon glavncg nioturd. Tovarn! prostor se hiedi vasduantn hlacnjekom pri Zemu vazduh prinudno struj! kroz hladnjal i proster. Poncked se stavljaju isparivati u view plota na hoéue unutrainje eidave kacoserije, L okim reSenjima maSina za iladjenje se u 2imsko rreme koristi | kao. termon~ Pampa, jer s2 Eosto zahteva grejanje tovaruay prostora u zimsko vrotne, Mec ‘ji Kamioniy uglavnom za gradski saobraéa}, “ja je karoserija takodje isole 2 vanay hlade se obignim letlom , ponekad suvim ledom ili eutektikom »28 Danas je» snainom razvoju kentejnerski transport robe. Za ovakav kombinovani drumski~delezniki-bradski transport primeniuye se 23 transport Iskokvarljivin proizvoda termithi izolovani kentojnert najcelce ro~ sbladjivant sopstvenim rashladnim wredjajem- Komercijaini uredjaji za hlagjenie,, kako im 4 samo ime kale potrebljavaju se 2a Gavanje | hladjenje namirnica kod pradavaca: 4 trgew! © nama, restoranima, hotelime ite Mledjene vitrine, yeoma razitéitin vesta i oblika, upetreblja~ valu se u samouslugama, bakalnicams, mosarnicama itd. da se’ aneuvaju hladjene namtrnice i da se istovremeno priviaéno izlode. Prave se vitrine 2a postavijanjo na tezge, pri Zomu se proster ispod tezge normnaino karist 9k je vitrina hindjena cevnom zmijom postavijenam i njenom gornjem dele VU donjem delu se obiéno postavlja jedna nagmita polica isped koje ve tnkeelje nalazi cevna zmija ii se moze, umesto pelice, staviti hladjena plote fli plit= a posuda za ribu ii Zivinu koja so stavija obigno na isitnjen ted. Vitrine mor 198 tmati idanji dee zatvoren I Mladjen, Kofi se dbiéno otvara sa zadnje stra ~ ne, 9 ima ! takvih Koje su zastakljene od gore na dole. Staklo je dvostruke fll trestruke radi bolje izolacije ida se ne bn zamagljivalc. Ovakve vitrine irae ju dve, tri if vige polica. Otvorene vitrine ae prave za prodavnice sa sashon Posluzivanjem. One su cd gore otverene agrada, koje je sa prednje strane obiéno od stalls, spretava da hladan vazduh ialazl iz prostora v kome su na mimnice, Vitrine 28 mlekarske prodavnice se prave zatvorene ebigne sa kil zajuéim vratima. FriZideri od 250 do nokolike hiljada litare 2epremine prave se obitno za stratinfe prastarije traovine, 2a hotelake { restoranske kine, mesarnice itd. Ovi frigideri za temperature oko O° imaju vertikalna jean dvoja vrata, dok se zo niZe temperature (15°C do =20°C) za Euvanje m= renutih namirnica feiée otvaraju ooze (na pr. 2s Euvanjo slaroleda). 20 tobenie pive i drugih pita prave se specijaint pultori, koji su opremljent por srebnim uredjajima za totenje piéa, pranje Sasa i si. U ovim vitrinama, fr1~ Aiderima, pultovima i el, ugradjujy ge rashladn! wredjaii sredntih kapactteta Fonokad se Kompresor sa elektromotorom | konenzatorom na jednom posto 1 postarlja neqde pored frizidera tli ak w drugu prasteriji. Kondenzator! 6u obizne hladjeni vazduhom , redje voiom « Zopremina friZidera za domadinetva kreée se danas do 900 Ii = tera, pa i vide. Najvile su u upesrebi frigideri u kojima se temperatura kre= Ee 0d 0 de oko +89C, 5 tim Sto postaji jedan mani prostor , abiéne abunvaéon isparivatem, u kome vlads temperatura ispod OC 1 kot je predviejan 79 vanje smranutth namimnica | za previjenje leda. Postednjity docenije naglo r= ste primena trizidera sa niskim temperaturama (oko =18°C) ze Euvanie am — Exnutih namirnica. Onl ce, abitno, otvaraju ai gore, # namirnice se slain a Zitene Korpo, ali se prave i sa vertikalnim vratima radi lakoq smeStaja u gre~ skim stanovima, PriZideri za doma¢inswa se proizvedle masovne | cena, im j€ pristupatna, pa je skoro svoko domaéinstvo snabdeveno friziderom . Poseb= na paénja se pridaje kvalitetu izolacije, hermetitnosti spoljnog plata fridide= Fa, dobrom zaptivanju vrata. Tendeneije u daljem usavrSavanja fri3idera 29 sntiéenje cone uz povedanie zapremine, smanjenje patrolinje energije, smanje= nie Suma, pebotiSenie spolinog izoleda. Povocava se oueljak ne ences wena povrée su viSom relativnom viaznoiu, a takedje i prestor niske temperarane 28 smeznute namirnice. U frlzidere se ugraduju male konpresorske, mating 42 bladjenje a u male fiZidere zapremine do oko 100 litars i dificione avees= Petone madine. Kod kompresorskin agregsta komproser { elektronsor mares rent su u Jedno zajedniéka kuéiste.a 24 TOPLOTNA IZOLACITA Uved~ Namena izolacije je da sman{t dotoke toplote tz okoline | ‘katnih prostorija u hladjont prostoriju. Materijalt ea izolactja mogu, biti oaliti; Koji Ge od njih biti primenjen cavist ed nize Einilocay kao sto sus kooficijenttopleingorovadljivest! A [W/m IC), cene Jedinice 2apremine troiae cije Cjy (Din/m”), Koeflctjent dinizije veriane pare jt |kg/ms Pa, mena = nitke osobine, zapaljivest i ostale fisisko-hamijake 1 Skeplatacione karalter~ fstike. Poieljno jo da izolacion! motertjal ima sledote karakteristike: = de ima mala toplotau { malu temperatursko pravodt}ivost = da jo nepropustan 2a vedont pa = da mu jo higroskopnest mals f da slabo uptje kepilarnu vlagus = da je motanigki otporan, de se take obrasluje{ transportuey odne sno da fe telmoloatla nanoSenja jednostavna | jevtina: ~ da Je hemijskt inertan, nezapaliie 4 da nije pottozan starenju (orc meni karaiteristika s2 vremenom = da nema sopstveney mirise {de ne prime strane mirise = de ga ne napadaju glodary insekti, aliivice | mikroorgenizi{s = da je postajan na svim temperaturama koje dclaze u obair ~ da ne Zahteva posebna ostavanje ty na lereie = da bude relatiyno jovtin. Da bi slo] izolacionos materials tokom vremena zatiréao svoje ke= rolteristike mora biti zaSticen od razaranja bile koje vrate | prodiranin View ‘ge, [zolacioni slo} zajedno sa svim nosecir | zaStitnim siojevime ini tola ‘clomt Konstrukeijt.. Efikasnost i dugetrajnost delovanja izalaclje zavisi u ve~ 0) meri od ispravnost! izolacione kenstrukelje nega Ii od izhora sainog 120 lacionog materijala, mada je { on of velikteg znstajn. Drugim retima: vane Je fime Izolovatiy ali fe Jo® vaznije kako izolovatt. ReSavante ovog zatatke zahteva dataljne poznavanie svitt relevantnit osobins izolacionih i gradjevinslih materijaia i mehanizama prestiranja top~ ote i matorije (viage) walima, Beovodionje toplote u izolacionim materljalima ~ Osnovna karakteri~ stile izolastonih matorijala Je Koeficijen provodienja teplote [W/mK] $ (on ne bi smeo da se bitno menja usled starenis, promene viaznosti, Lemons mohanitke strukture (sleganie, nojars puleatine) (it dojetwa mileroorsjanioamae vim koeflcyontom ge usiovne svade no konduketju sve tri nati provedijenja toplote u peroznim izolacionim materijalima (ionuketja, Kenvek= Clie i zrazenie). Tzolacioni matarijal predstavijs porozno talo koje sabinjavaju skek ‘0 osnovnog materijala unutar kega se nalaze pore isplinjene nekim gasor 3 mali kosficijentom Frovedienja toplate (najéesée vaeduhomn); zapreminsiaFey sodréaj (poroznost) , oblik | veliéina pora, ke i osobine osnowney matorije Ja skelete su od najvaznijeg uticaja ns karakteristike izolacionoy meterijelas Toplota se prostire krez izolacioni materijal na sledeéi nef = kondukeljom kroz skelet zavisno od strukiure skeleta toplotnt tok prelexi dugatak { krivuday put kroz tanke zidave skolota, ps je otper prover Gienju toplote veliki. Ukoliko skolet satinjavaju nezavisne Eestice (arnca ili Vika}, pored ostalih, javijaju se i Kontakan! termitki otperi. Ukelike je struktura izolecionog materijela anizocropna (dugatks istousmereno vlaina i duoatke istousmerene pore) biée 1 koeficijent provedjena teplote zavisan oi pravee: na pr. ked drveta je keoficijent provodjonja teplote u praveu. po fuking vlakana i do dva puta veéi nego u praver popretne ne visknat = konvekeljom i provodjenjem kroz gas koji ispunjava pore; u voi porama moe da se recvije slaba prirodna konvekelja, dak najmanjim po = ama gas miruje I toplota se krez gas prostire eamo kondukeijom = eravenjem od jednog zida pora do drugog kroz gas koji ispunjava ore; 2amenom vaziiuha (Gijatermni dvaatomni gas) ugljen diksidom (ne~ dijatermni troatomni gas) Koeficijent provedjenja toplote izolacionog materi= jala mole da se smanjt za 30h. Na koeficijent provesjenja toplote izolacionih materijela najvile w- tie slodeds fakeari = qustina tzolacionog moterijale: = oblile i dimensije paras = hemljski sastav | strukwra materijela skeleta: = sadréaj viage w izolacionom materijalu ; = temperature igolacioney materijalae Sa porastom gustine izolacioneg materijala opada njegova paromast 2 koeficifent provadjenja toplote raste i u limes se prinlizave kocficijente provodjenja Loplote za matorijat skelota. Sliéne vasi i abrnuto: sa opadanjom ‘oustine raste poroznost i pod uslovem de su pore daveljne malth dimenzije koefieljent provodienfa teplote teZie bi onom za gas koji Ispunjava pore. Me~ djutim , ako se smanjenje qustine (povetanje peroznosti) pastlie pevaéanjom dimenaije pora, mode se desiti da se sa smanjenjom gustine pavecava {golacionog materijala u meri v kojoj poveéane dimonztje pora pogeduju Paz volt prirecine konvekelje u nfima. Sto 20 tide oblika pore, malic ae reéi da je u vatvorentin js avekcije manja nego u etvorenim poramas smanjivaniem dimenz\jaipovecanjem broja pora smanjuje sc i temperaturska raelika nasnrarmnih zideva pore (eraéene Je srazmerno raztici Setvetih stepana ovib apsolutnih temperatira) te se Emanjuje koliéina topiote razmenjana zrafenjem. Zatvarens pore su pogodni~ Je 1 zboo smanjenog propustanjs viage i tezeg oviakivania izolacionog materi— jaa. Utical pretnika pora na razvo} konvelkcije unutar njih moke se sagle— ati na osnovu vrednosti okvivalentnog keoficijenta provedjenja toplote ) eis aa kolim se wong razmeniena toplota tzmedyu nasprannih zidove pora (uke Bivit | 2ratenje) prikazuje kao toplota razmenjena iskijutive kendukeljom kroz gas. U taboli 2.1 su prikazane vrednosti A gy, za vazdulu porams zavisnosti od preénika pora. Kada preénik pora te! nuli { raalike temperati= re nespramnih zidova pore teZe mult, u port noma konvekeliey zrekenje je zanemarifivo i vrednost } 44, teal vrecnosti Kooficijenta provedjenja topie- 4p kroz miran vazduh. TAMELA 2.1, Zavisnost gj, 22 vazduh od pretaika pora (pe Camerer-it) Breen pore Tox Ta vm iw x] here © 0,0238 10 8.5 050256 um uo 030302 3 550 050465 20 1010 050721 a Struktura skoleta je od veéeg utleaja nego njegov homijsKi sastav; onc moto biti vlaknasta, c@ otvarenim porama, ze zatverenimn poramna,t zrvasta, Najpovoljnija je struktura se zatvorenim poraina. Penekad se ¢snov= hon matersjalu rastresite strukture (na primer stakleno| wint) dodaja par 2i€i metaine folije Koji tmagu wlogy reMakeujucth ekrana i time smanjujy ron ‘menu topiote zratenjem. le na vrednost koeficlienta 10 Hnearnom zavisnoséut Redo [ieate-], twee]. COwlo Jog. vrednost kosficijenta provodjonja toplete ne temperaturi talk Konstanta #(a>0) se edredjuje eksperimentainc. ‘Sa porastom vlaznesti epads izelaciona sposobnost materijala, Cak i malt porast vioznosti izaziva srazmemo vellki porast vrednosti A « Uslest ‘apitame kovdenzactie veda istiskuje vazduh tz pojedinih pora stvarajudi to- pletne mostove (A 2a vor jo 15 do 20 pute vate od A zt vazcul) Coim te f92; na prostiranye teplote utice 1 diftesja pare ix jednog dele izolacije udrus a Isbor yrste 1 debljine izolaclonog matersiala = Pri tzpora vrste izdlacionog materijala treba uzeti u abzir sve napred navedeno osobing. Ima= judi u vid da je mato verovatno da Ge nek! izolactoni materijal biti supario ~ ‘Fan u odnosu na sve navedene oscbine, jasne je da se izhor Izelacionoy mate~ jenje optimalnog Kompromisa. irajuéi faktort Koji utiéu na izbor izelecioneg materijalase34 = kojtm se ave matorijalom raspolaées ~ kakve su mehanigko, faiths { Dioloéke osobine izelacionog mate = ala ~ cena izolacionoy inaterijala, taénije retene proiavod Ciy Ay Jer «xi svih izolactonth materijaia jednakih po ostelim escbinamay hale oveljaii jo onaj za kofi je proteved Cy A najmaniiy ~ raspolozivi prostor na izolactjuy jer njeyove cena mote ustovit labor skupe visoleflkasne tzelacije. Zidovi ,tavanice i podovi komare predstavijaju zajedino sa izolacion= fim konstrukeijama vigeslojne pregrade, pa ee specifitni toplotni Auks kroz njih moze, za staclonarni reiim, napisati u ablika Gan = temperatura vazdube s2 spoljainje cdnosne unitra- §nje strane vitoslojne pregrade, ~ kooficijent prelaza toplote 2a izelecione kenstruke clje no vazduh unutar komore, ~ kooficijent prelaza toplete sa okolnog vazduna nn spol{n povrsina vigesioine pregradoy ~ debijina pojedinih slojova date visesloine pregra e, otnosne izolacteneg slojs Agod jg [W/nIC]~ koctictjent toplome provodljivesti za cdgovarajce slojeve. 12 predhodne jecinatine mote se debiti fzraz za otredjivanje debljine szolacionog slojs. bint Rag > [im], (2.2.) Ea 8 4 i se Je nepocnat jedino specitiént toplotni fuks q[Ww/m2]; ove ostale velitin SU 2a dati konkretni sliéaj poonato. ‘Optimalmi specifiéni toplotni fluks ace [w/e2] kroz teotacionss kone strukeiju, a time { optimalna debljina izolacijé® odredjuje se na esnova mini muma ukupaih trotkeva. ‘Ako 8a Ty [Din/m? one] ammatime ukupne tretkeve pe ten? inalo vane pregrade { ratunate za godiu dane, biée za date temperature u Kemer! Fokolints TyTy tty thy (2.32) ge 0: Ty, [Din/m2goa] ~ investiciont i eksploatacion! troskovi rashledne instelactje sveden! ne povrSina of Im? izola= a5 clone konstrukeije w toiu porioda ed jedne gostine 1, (Din/m® got] ~ trotkovi amortizactie izelactone konstruk- cije avedeni na im? povrsine i period od go- ain sana = trot usted Kaliranje naminnica « komo= Ti svedeni na im* povrdine izolacione kon— service tok Jeane gore, Fvestcionckeplostaclont trash za rashinin instalactja 1 pralaiino su dizekino stazmernt, 29 oleedjene temperstie w kane t abote 1s speetfinom toplotnom Ake Tyas ie je: 0 [DN/W gat] ~ Koottetjent srazmennosti. Troskovt amortizacije Ty se odredinju na slededi natin. Ako se teraz 2a toplotnl fuks (241,) uvede skracenica obiZe se za debljinu izolacionag sloja RA ee) Em, + Grafitko edredtivanie « Hane opea6 ‘odnosne ajagova zapremina po Lm” izolacione kenstrukelje =p) [m2ym@] Jedinténa cons izolactonc konstrakctie (Din/m"] sastois se od cone ‘eolecionos materiisls (srazmerno deblii’ iolacije 6 ye) 1 cone zasttnih Siojeva tzolacife koja praktiéno ne zavisl ed debijine izalacionog sioia. tnt Cy # ly CAL =0)4c, (Diy?) ove je C, (Din/m#) cons zaktiinth stojeva. ‘Trotkovi amortizacije ax ead: ©. tt hk vie abe wAeoa, (40) Tam 8 Tam a aie jo: T,,, lao} - amortizacioni period za izelaciju, A, BAC = olgovarajuéo siraéenice. Zavisnosi troSkove usted kaliranja namirnica of toptotnes ukse ke fo inolacions Kenstrikriju moze se priblizno aapisats ably 1901+ 6a%q [Din/m® got] Gs.) ‘ie ae Koefictjontom opiate ital sled smanienje te¥ine uakladiatenth Rariznica, 2 Keeficifentina dim. gublisk zboy smanjenja niinovag kvalite= ta time | tratsne cene sted susenjae Zavisnost troskova Ty), Ty iT tnfihoveg thir 7,» od teptetmog flukes prikasuje se grafizl (oft2,th), © Grafik Ty = 7, (q) ie sve) ininimars ket odredjuje optimal top townt fuks kros i2dlactnu konstruke iu 22 dati rezim rede komores Vrednost apt. se dobiieilt lz sameq grafts fi ragunshi te ustova an, =a Minimum funketie T, (a) fe desta “blag”, take da odstupanie of gps 28 20 = 3 deere do ptemmasivanie. Ty qin 28 nate 9 = Te ‘ort Orijentacione vrednostt 28 Gop, enone! oO. = za temperature w komorama ty = 04-35 °C, pri tomporatari okoline tg = +25 4195 CC, u zovisnostt of velléine ebjelta 1 vrste usklediSto nih namirnies, dope Kkreée se u granicama 9414 W/m"; kod tstIh usiove, 2a temperature U'kamorama ty =-20+-30 6, dopy a@ krate u granica ~ ma 114 16 W/mes 37 ~ za transportno rasiladne uredjaje { yrlo male stacinarne komore, kod temperatura u Komori od ty = -20+-50 °C, pri temperatur! okoline t= 425 4435 %C Gog; dostiie vrednost od 18 + 20 W/m; za iste stale us= 15ve, Kod velo mall komora,prt tomperaturl of 4, © =200 8, vrednosti 28 dye twecuso igo 21 W/n. U poledinim siugajevima presuian uticaj ima cena KoStanja prostore oii zauzima Inolactae pita tondoneiia kretanja vrednostt opeimalnog toplorneg fukss Jo da se on powotava aa snizavanjem temperature w Komori, # da se amanjue Wko~ Tike se u komort skladifte skupe nemienice Eiji kvallte: pada osetno uslod xatlrania ‘Takodje trebs dodati da se sa poveéanjem vrednosti proizvoia Diz Ciy_bltne povecava optimains toplotnt luk. Od ostalth ulieaja treba naveati {veli8inw Komore, sa Eijim pevecanjam opada optimalnt toplotn! fuk. 'U prakst se testo proratun izolacije hlndnjaée vrsi aa Jedaim usvo- Jonim speciiénim toplotnisn Huksom za sve homore, bez oozira na razliie temperature w ajima. Ovo Je moguée zbog "blagog” minimuma funketje 7,(q)« ‘Kada su u pitanju izolacton! materijali paliurotan, pluta ili stireper , najlee~ Eese usvaja vrednost Go = 11 W/m? ina esnovy nje se dimensiontée tzela~ cies ‘Tomperaturske razlike ~ Pri proratunu debijine Lzolacionog sloja ‘mora se imati u viduz = direktno zrazenje sunca na gpol{ne widove | ravan knows = uticaj toplotaih mostove = eventueine promene temperatura u ckelnim prosterijama (ne prim- ert prekid eksploatacije susedne hladjene komore). Svi ovi uticaji se mogu i egzakino proratunatl, ali se za praktitne proraéuno ueimaju u ebzir pegetnim izborom tomperature t, Koja viada sa Sruge strane pregrade, Time se proraéun bitno pojednostavijue , © dabijen! pezultatl su 28 praksu dovotjno tani Za spoljne zidove okrenute istoks { severu moe se uzetl: tyotey U ie Je typ [°C] spotjna projoktna temperature, Dobre vrednostl ze tgp da fe tarwe W soxjciahe luerotre: tap = M4 Sam +916 Sag £80] ap M4 8am + O16 nan (8C) [2c] - srednja mesctna temperstura nejtoplijeg meseca 20 pperiad od postedajih 10 godinas ham [22] = Stednja vrednost maksimainth temperatura naftoplt= vom Jeg meseca za period od poslednjih 10 godina. ae sur ty, Za spoljne zidove okrenute ke jugu ili zapadu zbeg zraéenja sunca us- vaja se:38 tet #6 lec) 2 tavancniapad raving Kove Jo bog sraefe cones op 18loh 220 tavaneu ipod krove sa tavansiiin prostorom: =2,,+ 208%). bye tay ? ol] Ze potave ne tl wetma se: s10 + s29{%c). Nie vrednosti se usvajaju sa veée, grupisanije komore, Kao {za komore sa niskim temperaturama, ‘Komere a temperaturama vazduhe ispot OC, koje se nalaze ne - posredno na tlu,treba obezbeditigrejanjem tsispod Izolacije pola, kako bi se sprogile araraavanje tla, Pri taEnijim analizama optimalneg topletnes Aukss kroz, igolaciju peda, trebale bi uzeti u obzir invastictone # eksploatacione tro- Skove prouzrakovane potrebnim grejanjem Ua. Unutraiinji zidevi prema hladjonim. komorama moraju biti izolovant ‘radi noutralisanja toploinih mostova kell provode toplotu ia unuzrainjost! ko more od speljnih zidova, tavanice i poda, # i da bi se abeztedio nestnetan rad Komere kada se susedno hladiena komera naiazi van eksploatactie. ‘Temperaturska razlila za proratun izolacije na mestima’ teplotntt mostova maze da se usvoii u iznesu oc a 7 yg =) [8] th- ‘Toko dimenzionisens izolacije stavija se na mestima qde se suet vvaju unutranjt zidovi sa spoljnim zidevima, tavanicom i podem w Sirini od 1,5 40240 m. Tzolacijo na stale) povrini zida ima zadatak da obecbedi neometan rad komore kada se susedna Komora nalazi van eksplostaclie. Za preraéun dabijine ove inolacije moze se usvositt os = , tnt, ty) Esc]. Ukoliko jo komora mala, ceo unutrainji id se dlmensioniSe prema ‘eiterijumu zo toplotnl most y= ty = 0,7 (Ugy ig) [2 Pregradni sid izmediu’ dve hladjene Rémore wolije'se sa obe strane, 4 leolactja se svake strane posebno praravinava se kalo jo reteno. “Temperatura u nehladjeniin prostorijama ne sie se direlsno prora~ ‘Emavatt prema trenitem toplotnom bilansu tih prostorija boa toploune ner Bae Polazeés at definictje relativneg falter ompora difuiji votene pare a g ‘otpor aifuziji vorene pare kroz dati matertjal, otpor difuziji vedene pare. kros vazduh, Dy Pe Kootictjent difuzije votone pare keae voz temperature T [KC] { pritiska p [Pe] mote se odrediti po formull Schirmer=a: Ry oie ies pO 1, a Za berometarsht pritisak na niveu more [1,019 + 108 Pal biée 2a temperature vazduha od -20°C de +208C, sa tatnaieu do 7 6h: ] temperatura vazduha 10 p +107 [xg/m 5 Pa] ZaStita {zolactone { gradievinske konstrukc{je od kondenzacije vox dene pare = parna barijera. Stanja vaetuha (temperature f parsijaini pritise?! Vouene pare) sa obe strane izolacione i gradjevinske kenstTukelje su unapees Zastata ine zavise ni od struluure th konstrukeija ni od debliina pojedinih sa staynih slojava. Kroz (zolacionu i gradjevinsku kanstrukeiju postole fluksev! topl- ote f vodene pare, koji su, u stacionarnom re¥imu rada, nepromenijivi u svim slojevima. Intenziteti tin Hukseva zavise ed odnoaa pastojeceg pada tempera 49 TAIELA 2.6, Orljentactone vrednosti relativnog faktors otpora difuziji veene pare Sl { vrecnosti Koeticijenta parepropustijivosti ta razne materijaie i mecertiet wwheen | 2 = srmirant beton a2 = feten 22 Sljunkom tae = zie od opeke on > cement matter 73 > kregnt matter a7 = arve (bor jola) ~ popreéne na vlekna 264 = uadutno na vakna rise |rermoizetaciont matorijalt [> stiropor } = iz granulata (25 kg/m) ‘3,544 2,53 304 70 | = ektruairan (30 a/n8) vate a8 120 + 150 j= potiuretan (40:60 50 kg/m) 4y43 6 2595 40+ 60 |- ckepandirana pluta (130 kg/m?) 34,06 18,1, 5.24958 | easmoljena plute (160 kg/m) 70,8 25 > Haldena | mineraina vaso 16.2 3 > Htatdena pena (125 + 160 kg/m?) 0 3 reresrry stale 241 8 rovne lepenka 00st 2500 Iumenska spec\jatna hartija "500" | 0,018 + 0,0071 | 10000 «25000 [ pve tottia, debijine 0,1» 0,2 mm 00039 30000 | polietitenska foltjay " 0,0025 + 0,0022 | 70000 + 80000 remoz bitumenom 3 sloja 0,0071 + 050051 | 25000 + 35000, plutokit, debljine 13 do 15 mm. (L070 do 1142 kg/m) 0,48 + 0,38 365 + 460 sur | ulupnih termiékih otpora (teplotni luke); kao i od ednosa postojeéeg pace parcijalnih pritisaka { wkupnih etpera difwelii vodene pare (fluks voiene pare). Unutar tih konstrukeije uspestavijaju se polja temperature i paretjal= nih pritisaka vodene pare; u stacionarnom reZimu gradijenti temperature i parcijalnoy pritiska veins pare su u svakom od slojevs konstantni, a njihova promena od sloja de sloje ebrauto je srazmerna vrednostima kooticljenata provodjenie toplote (za gradtjente temperature), odnosno koeficijenata paro- propustljivosti (a gradijente parcijalnin pritisake) u pajedinim slojevima.46 Si. 2.6. Provera odsustva kondenzacije Namena termike izelacije je ca toplot! fluke sveds u dopuitens gratice ab istovremeno sprett rosenie (kondenzaciju viage) sa leplije strane tzoi8 ~ cone pregrasc. Takodje, ne sme ‘84 0 bite kom prevaiaa izoiast~ ene iit gradjevinake konstrukeljs stvarné parcijalni pritisal vorene pars py bude jednak ft wedi od parsijalnoy pritiaka sasivenis vodone pare pl za tema perowury ty koja viada u tom preseku, kako ne bt dato do krondenssltje vou done pare, tj. « svn Slolevima mora biti ispanjen usior eanasns Zavisnost paretialnog pritisks 256 npersture Je ol-eponch= elisinog iaraktera i iduéi od Loplijin atajeva le bladntiiey parcijoin! privisal gasitenia Drie opada nege atvarné parcijaini peitisais(irafi u avairom Sloiu. ai predpostavimo da je matertjal homoyen, opada luwearno}, tako da se moze der goditi dau ackom sloj bude 2.64), Sto znadi da u tom sloju kondenzufe vodena para. Kota Gifu’ oblasti so viSim parcijalnim pritiskon:. Prisustve vose aupisinana a tgolacionit | gradjevinskin mazerijala je Sietna, Jar s© niowasava proae ten plate. Koeficijent proverijenis tepiets voce Js piso 2 pute vee! 03 kestisijenat provod{enja toplote ucbidajenin zolaciontlimatanijcin. Akousies niske embers- freddie ldo smrzavania ove vous, proias roplots je jo% inteucivail, jet se hom ‘Slofjent provadjenja toplote leda oko 70 puta vac od koBfici Janta proveelionva topio~ fe izolactonth materijala. Osim Logs, usled povecansa zepremine p vanju vole dolszt do mebanitkog aftegensa kenatruselvain raha. Dabi setospreétlo,pastavija so dopunsici alc) ss velikim oiporomn dif 2iji vodens pare, Cijt je zadatak da epreei kenansaciqe votiens sate u tiletnt jim elojevima. Postavijanjom ovey doyunskos soja! yparne bartiere" ovesaveju se ukupnt otpori difuzi}t voriene gare Ste ims x8 postedicy smanie~ le Guise vodene pare, otnosno smanjivanie gradijenste pereijainih pritica lu svim slojevima. Povedanie termiGkih otpor's usioe postavijania paris hse! Jere je neznaino, jer je ona vrle tants (5 de 10 mm), e A to slola #2 rela tno velikl, tako'da se temperaturske polje 1 i pol) paretisinis pritisake zasiéenja pt (i), koje iz njeue proistive, menjaju veoma malo. Medjutim potje stvarnin parcijainih pritisaks se bitno menja: poiazed! a) nenremenjenti Derstjalulis peulisaka pt fy, Vidi we da payna Berijera proaszonuje orerae Poel pada parcijainih'pritisaka y, - py poviliavajuét parcijaime pritish: tim siojovima igpred sabe § anidavah parcijaine pritisie wu slojevime Iza sebe (u amere flukse vodsne fi Postavijanje parne harijere s¢ hi pak postavijanje dvo (a8 ebe strane), (si {sa obe strane i tem wolaciie (| 248) odnoans vise pai“6 Si. 2.7, Parma barijere ne Dbladnijos strani izolacsie Si, 2.8. Parna barijera sa ‘obe strane izolacije hs. Si. 2.9. Parne barijere na obe strane i lzmedju izola~ cioaih slojeve Sl, 2.10. Parna barijera na toplje} strani izo- lacije ” nepoveljmm preraspodelu pareifalnih pritisake velene pare u pasmatrano) vie Beslojnaj pregradi, Zbog toga ui shiajevima kada se postavija tzolactjo iz vise slojevay ‘ni se lene same mestimizno, kako bi se sahoyle formiranje kompaktns par ne barijere flt viSe barijers unutar szolacije~ Postavljanje apsoluine efikasne parne bartiere (petpune nepropasne 28 yovlens part) moze takadje imati nepoveljne postedice, jer pri vieoxim relativnim viaénostima okolneg vazduha moa devosti do kondonzaciye veiene pare u zidu se toplije strane izolecije (s1-2.10.). Stoye je petrebne provers 15 olmistva kendonsacije u zicu na mestu nano¥enja perne barijcres Ukollke prevadun pokazo da postofi opasnost ed kendenzacie na tom mest, toe MO Ee sabell bile poreéanjem cebiline izelacionoy slofa Cemanjivanje toplamen ‘usa inazvaée sinanjivanje gradijenata temperature | porast temperature, ict, a time 1 pomeranje krive p(t) aavido) ili pak Smanjtvanien yrhe barijere (Sto ima za posiedicu pad paveijalnin pritisaka w vida, © ports ize'scijt) #11 kombinacijom obs inere. U avakotn sluaju proretun ce pokazae i koje more je povaljnija. Sa termetchniSkag gledista parm. barijera b bile nnsjpovel nije pestaviti sa Spoljas strane pregrace konstrukeije, bite Yzlezens menanikim astecenjima. Provera oisustva Kendoncacije vodene pare ne kentakino} povrSint pome berijere {sida u euitini se sastofi w uporedjivanja temperature na kone falau parne barsjere ( oradjevinske Konstrukclje (ziia) t (p,), odpesno obstrom na (2-6. )+ ks 0,95 SB ‘sp fu ‘de fo 0,95 stapen sigurnosti« Naléesée primentivant izolacion! materijolh Poliuretani su izolacioni materijali porozne strukture. Do ~ ckspandiranjem poliuratanskit smola u prisustyu olgovarajucih ke © telizatora ( emulgatora. Imaju dobre Izolaciona | mehanitka avoistva, = me= ntazal radovi su relativno prosti. Osnovne polazie sirovinie 2a proizvedniu petiurstana su izoctjanati {Soll (2oijanske Kisoline O=C=X-!!) { gintatske smole. Da bi se dabila Folie ha svojstva u tokt tehnoloskoy proc sa dedaju se razne pomotne materije (rae di pebetjéanje mebanickih osobina, smanjenya zanalfivosti 1 s)-]. Pei vakvom meSanju tzocijanata i smola nastaje egzotarmna reakelja uz inoneivno izdva— Janje CO, koji zapenusa nastalu macu, Primenom savremenijih tehmoloutije ‘obijajy Se poliurstanske pane 2a porama ispunjenim freonoKn « Sis 2.11, Poliurotanskst sendvtl panct 1, twrda poliuretanska pena y 2, profilisan tim (1 {ll ellen poctnkkovant) PodeSavanjem oxinosa pojedinih komponenata dobliaju se Evrate i polutvrste pene za zahtevanom poroznom atrukturom (peroznast { veliSine pora). Procest so erivijaju pri povilonim tempereturame i oagovarajucer pritisku (Koji mode biti { atmosferski). Primenom Kalupa mogu se. izlitt 1 ‘yeem kemplikovani eblici izolacionog sloja; polinretan astaje uw kalupima izvasno vreme do oévrSéavania. ‘Tyrde poliuretanske pene imaju vooma pagans mehaniéke i termi Ske svojstva. Izvorom sastava i tehaologije magu se dobiti tyrde poliuretane ke pono gustine 30 do 100 kg/m? se koeficijentom provedienja tonlote 04135 409,04 W/m i jaéine na pritisak od 15 do 20+ 10! Pa. Polluretanske pene ciliéno prianjaji na odmakéene povrdine lime = va, lepenke, hartije i sl. Sto omoguéave iarady raznih vrata montasnih wen vie panels (poliuretan dlozen profilisenim ii glatkim limom, bartijom. ih oponkom , ednosne Kombinacijama avih matertjala). Debre mehanitke osobine wrat poliuretanckih pena omoguéavaju us~ peli igradu raznih samonoseéih kenstruketja kuénih | kemereijalaih irieides 6, vitrina, montaznin komora 1 s1. Lzolacija industrljsiii rashladnil Kono Fe ae u novije vreme najéoiée izvedi od sendviz pollureianskth panela (sl 2.11.) (Sirine obiéne tm i potrebne duine), obostrano obtoxeni prafitican~ jm aluminijumskin i pecinkovanim Selténim limon. Spojev! pancle ostvara~ Ju se specijalnim zakiveiina, hermetizuju 2aptivkom, a Supljine (fuge) fesnes ‘ju panela aalivaju se na samom objeltu, takodje polluretanskom penom koja 50 poliuretanom panela pravi neprekidan izol#ciant sloj bez toplosnih mostova.Poliuretanska pena jo vooma pegedna i 2a izolaciju cevovotla: oko co ¥! pestayljs se, na odredjenom odstojenju prema potrebno} debljint izolacije cllindriént zaStiini omota® od aluminijumskog lima, koji istovremene shal t kao kalup za livenje izolacije. Poliuretani se odlikuju ogremnim brojem veome malin zetverenth po- a ( Smaju veliki otpor prema difuziji vodene pare. Osim toga, postojt mogue= host nenoienja kompaktney (nsekspandiranog) sloja poliuretana na exgovara — jucem mestu Izolacions Kenstrukeije, Sto ini nepatrebnom posebnu hideolecla~ ju 1H parnu barijeru. Limori panela, kada au apojevi briljive hersmetisiranty ino sami za sebe savrenn parau barljerus ‘2nazajan nedostatak poliuretanske izolacije je zapaljivest, pa treba preduzeti cdgovarajuée mere protiv-pofarne zastite i pri iavedjenju sadova, (nanoSeniu odnosno montazi) i pri eksploataei}i. Stiropor je komexeijelni naatv sa irclacion! matertiet na bast Polistirole | potivinithlorida koji se u rastvorenom stanju 1a prigustw katali= zatora zasiéuju vazduhom ili nekim drugim gasom (COg i Hay agrejant asov1 stvaraju pena. Telmologi preizverinje sttropara je jako razovrena. Oschine stirqpora su veoma pogedno, jor se neznsino vlad, ima do- bre mehanigke escbine, no napadaju ga glodari, insekti, gljivice i mikwoorge~ niemi. Hemijeki su otporni no kiseline , alkalije, alkohole, slatka i moraka yori. Gustina stiropora tznost od 20 de 100 kg/m} saviano ad tohnotogije proiavoanie, 2 Koefieijent pravodjensa toplate je oleo 0,035 We I Stiropori nisu postojani ne dejstve Ketone, estera, benzing, etre 1 mineralnih wlja, Postojani su do temperature of +70°C kada potiniu da se rs stvaraja i" nestaju "saline gore. Jeraidvio se u blk plots standardnth deblfjina, kao i efineiéath po Iutid i sagmenata 2a izolaciju. U kalupima se mvogu izradjivat! t veoma Romp likovane forme (2a izglovanje armature { sl.)s Plate se ina zidove | medic sono lepe bitumenom, a u2 metalne povrSine apecifalnim sintetitkim lepllom rimena stirepore je veome raanevrsna:stiroporom se izoluja fiat = eri ze comainstve, Kemeretjaini rashladns wredjaii, kemioni, vagont ¢ bro = iovi hisdnjaée, manje rashladne komore i el. ali ga v novije vweme ave vibe Potishuju tvede poliuretanske pens. Ekspandirana plute dobije se preradom kore plutinag drveta. Tzmrvijena pluta (granulat) prveule se pri povitenc) temperaturt (+300 do +400°C) bez prisustva vazduha, pri Germ nastaje suva destilacije ‘graniiata, Tokom ova process iz granila so lzdvajaja lepljive smolaste ma terijo koje isparavajuét i islazeéi iz njih ostavljaju veliki broj pore { poveca~ vaju zapreminu { medjusetne th slepljuju. Ovako ekspandirana pluta ima tamite-mrku boju- ‘Osobine ekspandirane plute su veoms poveljno+ male je higroskopna 4 otporna prema gljivicama, Labarstorijaki lamerenc vrednosti koeficijenata provadienta loplate tznase of 602% do 0,090 W/m K (na OF & prt qustin 18 de 175 kg/m), alt se w prakei rauna 2a k=0,046 eto 2,050 W/m Ke Ekenandirana pluts se ieradiaje u obliky praveugaonih plose 1600 500 mm, debljine ed 4 do IZ cm (4-rn + 2em}. Na aldove se lepi naites~ Geu dva sloje sa preklopom , pamecu bitumena, Farna barljera se sastoji od fovm do tr premaza { ma cement! malter dlazt prve prema. bitusnenskom femuleljors. a onde premaz veugim bitumenom. Pugs iamedjs plota popunje— vaju so plutinim kitom (plutine brane pemozane 2a bitumenom). Plea se Jos vezuie pocinkovanom Zicom za specijaine kuke. Preke plutinih plois se pestavija cemental malter na rabie mre: Za inotaci ce¥i se takodje prave polutke | segmene! od érmpregnire= ne plate koji se Veaupu Zicom. Covi se prve iste, premazujy asfaltnity Ink ~ fom | 2atim se postavijaja pobitke {li segment: v jednom ili dye sloie so pre= Kiovor fugs koje se ispunjavaju platekitom , vezuju Zicoms kao parna barije~ ra se postavlje premaz Bitumenoin poste kegn se vest Bandaziranie. ‘insiranje i nojenje. Ffikasnost | dugevoéuest izolacija vaoma navise od kealitete svih ro ova tokom izolovanio. U novije vrame pluta se retie Koristi i zamenjuje se pelizetanom ili stiroperom, Staklens yuna je (zolacioni matarijal ed tanith rastres ‘Hh vlakans. Isporméuje se u obliia jorgana prodivenit izmedlfa dve tkanine of stoldane vune ili u eblika plofe impregnirenih vezivnim formaldehie Nazapaijiva je, otporns prema plodarime. insektima { gljivicame {ima pogecine tarmoriziéke asopine ira? = 140 ko/ms je A= O.dd6 W/mke)s noma mirise I2uzev kada je v plasama aa formaldehisiam. Ctpor difuedsi ere je nesnaian, po se mars possbne pazaja obratiti postavljenje dovolne effkasite parne barijere. Slee se usled vibra ella, pe Je usiad toga nepogoiina = izolovanie teansportuih sredstava Shine oselnns Kao staklena vuna ime i sjakina ili mineralna vane Steklens i mineraina vuns se u novije vreme redje primenjuju Kae ieolocija v rasiladna) telmics. Postoji jo5 Eitay niz izolacionilt matertjaia, Koll se primenjul v re~ shladnoj tehnici u pojedinim zemijama, a paznati su pod raziiéitim kemerci= Jainim nazivima. Alfol jena primer, visokoeiektivna ekranska termotzols~ ‘lja of tanith aliminijumelsh folija (0,008 do G,08 mm) ne udaljeniu § do 10 vn ga distantnim clementima ad azbesta, Prividine quatina laolaciane konstr~ uleije iznesi 40 do 45 kg/m, = 0,041 do ,086 N/m K, Nepropustan je zz viagu, postojan, nezapaljtv, neoset}jiv na vibrackie. Primanjuje 52 29 120= lovanje traneportnih sredetave (Isarniona , vonana, koneejnara | sl). Ne farak mu je visoka cena. 08 ostalib mstertjala memo pomemuti i penasto staklo, pensst be= tex. treseine plode (td. Sv! ov! macersfat se mogu uspesno kort sti! Kao iz0 = tacf}a ui Fashtadno} temnict, ukotike je u kenkretnom shutazu njéhova primens ckonomeki opravians. redstvem (fenol ~ los =2, PRORACUN POTREBG HLADJENTA, Lyed = Na osnovu proratuna potrebe Madienta odredjuje se ras~ hnladné kapacitet rashladnog uredjaje {1k rashladne instalaciie 1 proraéunava ~ ju njene sastayne komponemte (isparivadi, kondenzators, kompresori, pom — ‘cen aparati i cevovedi). Proraésinom treba ebuhvatitt eve Kolléine toplote ke je iz bilo ko razloge optersGuju rashlsdnu Instalaciju i, deugatije regeno, predateviialt topioino apterecenje rashladnog uredjaja I! instalacife Po uerocima nastanka raznth teplomih optereéenja, Kojt zajedne Eins ulspne toplotne optorséonje, mozemo th pedeliti na osam glavaih grup, pa ih tako { procaéunavamo, Potreba hladjenja se proraSunava obiéne 2a pe Piel of 24 Zasa, poste se najéesée svi uticali { procesi eivijaju cikliéno sa periodom of! Jednog dana (spolini Klimstski ustovi, termiéka ebrada proizvo~ a, njlova daprema | gprema, otapanje tsparivaéa itd). Ake je hladjent cb— Jelot slozen 2 vibe clemenata Koll se avaki 2a ache na izvastan poseban na- Fir lade (vide prostorija, razlifite temperature, pesebni isparivaéi, razli~ ‘ita manipuloctja itd.) za svaki se elemenat posebno proratunava potrebs blagjenja. Hladajaée su najbolji primer takvih objekata, pa €eme proutit! natin provatunavanja potrebe hladjenja 2a ovakwe objekte. Ovakws matedolo lie proraduna se mode primaniti i 2a velit broj dragih Mladjenih objeknta lz eagovarajuéa prilagodiavanja kenkroinog slufajae Kada se potrebe bladjenja proratunavaju u cilju projektovanja rashiadnog uredjaja ili kompletnog postrojenja, ratuna se sa najnepovoljni ~ jim uslovimna eksplostactje w kojima uredjnj mora takodje da radi zadovol jo Yaluée. U povoljnijim usiorima rada rashladni kapacitot uredjaia i niegov rad peilagodjave se puter roqulisanja trenutnion votrebama. Najnepovoliniii use lovl raca ne ghaée 1 ekstremno nepovoline usiove , Jer su ovakv! eksteenmt uslov! kratkotrajni | premaséavaju se obiéno koriSéenjem toplotne inereije colag sistema (proizvoda, 2grada, konstrukelje i dr.) uz privatljive odstu~ banjo Zeljenih parametora Efje vrednosti trebe odrEavaté hladienjems Pri proutavanju toploce ihladjenja obiéne se pretposcavlss ustalje= nl pad rashladnih uredjaje pod proseénim toplotaim optereéenjem u tok A= na, Savremenim requlisanjem rada rashladnih uredjaja varijacie toplotnils stenja hladjenih objekata kao i neustaljenest rada rashladnth wredjaje odr2a~ vaju se u zadovoljavajuéim granicama, U specijainim alufajevima hladjenjem treba ebezbedit! odredjent tok topletnth promens hladjenih ebjekate tole vremena, pri emu trebs voutth Fatuna { 0 promenijivim karakrertstiKams rode rashladnih uredjaja pri promenljivim uslovima rada.Toploine optereéenie usted provlirania tosloine struje @; ~ ratus 0,028 KA, Ct sy fawns2an] at et Tewe/dan | Bay) + broj pregrada oinosne atdavas | = kosticijeni proiaz: ednosno zideves oplote za adgovarajuce prearade 4 ~ povrdine odgovarajuéty pregrada koje se olredjuju na osnovu unatrainith mera neizolovane prostorije ednos~ no komore. Temperaturska raztika (ts ~t); usvajajy se kako Jo dato a p odnom poglavijtl, i2uzev temporaturake izmedja dve susedine hladjens komen ro koja se kd eves nadina prorazuns mote uevejith (nto Ga). art spot U evom sluéajy moze se ea dovoljnom taénedéu dirokino usvojiti specistént toplotai fh Toploine eptereéenie usles rashiadtivania i smrzavanja preizve Qe ~ (v6 ioplotne oplerecenie zavisi of vrete, hol Givanja { sme savanja proizveda. Ako sc ovakve termitka ovrada proizveta izvoti u specijaine konstruisanim uredjalima (na primer? w kentinualnim t= nelima se eranspertermimay u uredjajima za rashladjivanie polivanjer vo = com proizvoda Koll se kreéu na transperterima itd.) ovi podaci 2 definisani pri konstrakeiji ovakvih uredjajs. Veoma Sesto se termigha obrada vrai u rashlainim prosterfjama ili Kemorsma u kojima se posie rast MsiSti. Ako u komori veé ima obledenit i uskladis po pravilu. ne unesi nerastlanjenth profeveda viée od § do 10% skiadiinog Kepacitets Komore, da toplt proizvedi ne bé osetnije uticali na tomperature 1 relativau viaznest vazduha u kemort hhlatnjséama uz proizvedne pogone u kafima se obradjuia i pa ~ Kulu izvesne namirnice u jeku sezene (na petmer: oragaky tabuke) ili y Wiad njatama uz Kanice Gesio se kamare prvo adjenon napulie pa ends zatvore f proizvodi rashlaguju Da i mogll izraéunati toplotno aptereéenje reshladne instalactie usled termiice cbrade proizvoda (rashladjivanie i smrzavanje) skore uvek morame znati koja maksimaina kollzina proizvede maxe da stane ejediom Dladjenu Kemera. Ako se 1 njoj avi protevedi i skladiste na duzi rok, onda go vorimo 0 skladisnom kapacitetti kemore keji se izrazava maksimainam koli = Finom adredjenog proizveda kojl jednovremeno make da stane unjus Ovako jvanja Cus enih protevoda, u nju se lreden skiadini kapacitet je raztiéit za razne prolavode 4 razigite tehnike skladiStenia, pa se skadlina karakveristika komare Gesto deklarige zavisno bi ramene samo njenom zapreminom (ponekad i 2a podatkom 6 visin! keme~ re) ili povrdinom poda. Ako je komera specijaino prilagosena za termicke brad proizvoda, koji se posle toga odladu v skladiéne komare, onda mo ~ Zemo da govorimo 0 prolzvednom kapacttetu komore, koji se izrazava kolle Einom oxiredjenog proizveria koja t ovakvoj kamori maze da so rashledi ii smrze u tozu cdredjeneg vremona (2a kemare obiéno a tok jednog dana , zo spocijalne uredjaje sa Kentinualnim transportom obiéno w tokt jednoy £2 sa). U koinorama koje su narotita prilagedjene 2a termiéins obradu (komore za br20 rashladjivanje { toneli 2a brao amrzavanie u struji vazdu- hha) proizvodi se po zapremini komore ediau 2 manjom gustinom skladts— tonja nego u Komorama za dugoretnije Euvanje termigki obradjeni proizvo- da, radi belieg prostrujavanja vazduha. U komarama u kojima se hiadjenje astvaruje prinudnimn struja- nyem vazduba (bilo da se radi o termiékej obradi ilt o skdadistenju) od do ~ roy rasporada proizveda bitno 2avisl strujno polje vazduha. Prolzvoli uvek treta da popunjavaju Sto bolje presek komore popretno na pravac strujania vazdubo da vazdul ne bi ebllazio proizvade, jer to ima za posledicu neray= pomerno temperatirsko polje, au kemarama za termicku abradu i ie! elon kat rashlodjivanje i smrzavanja. U zavisnosti of vrste proizvata njihovog tania na wlazu u ko - ‘morn (sve#i, cbladjen! ili sm + od natina skladistenja # pakovansa, kao i of namene komore (termigka obrada ili skladiitenje protzveria) kape= cliet Komare se cxredjuse na osnovu kerisne povrsine povla ili na osnovu ke~ Pigre 2apremine komore. Si. 3.1, Rashladjivano meso olséene © vised! KalosckPomoéu koriene povriine peda edredjuja se uglaynom kapaciteti komore 2a rashladjivanje { smrzavanj= mesa, kao | 2a skladistenie rastila ~ lajenog mesa (sl. 3.1.), koje se vel na nepokreme kuke ii pokretne ake nna viseGem kolosekt ili konvajeru (govedje polutke 1 Getvrtke,, evinjske po ~ lutke, ovéetina i vrie krupna riba). Na sligan nagin se mogu odreditt | kepaciteti kemora za termi ku obradu j skladistenje ivine mesa w tanjim blokovima, rike vaée (Ja9e~ Ne, maline, kupine sl-), pourée (graSak, baranije | s1.), kada se ov! pro~ 2vod! nalaze u plitkim pozuiama (tavama) koje sa porediane na police sto lata. Ove stolaze obiéno imaju oko 10 polica, Stela%e mow biti prenosne (obiéno viijuSkarem), postwljene na totkove If okaGene 0 viaedt xolouek Hi o konvejer. Pomofu Korisne aapremins sratunava se kopositet Komora za ske Jactétenje smrzsulih protzveda, kee j komorn za rashladjivanje i skladtStenje onih protavoda FiJa ambalaze dozvoljava slagianje po visini. (s1-342 1 3.3.) A.D. Stladittonje protaveda 4 ambalal nna paletame Sl. 9.3, SklediStenje sins Korisna povriina poda dobija se kada se od ukupne povriine ter= moizolovano komore edbiju povréine koje au poerebne da bi se obezbedill pre olazi § rastojanja of zidova j rashladnit tela (si. 3.4.J. Korisha povetins Pola A, [mé] moze se sratunati ako se usvoje: = rastojanfa od zicovo 0,3 m = rastojanja od rashlednth tele o4 m ~ rastojanja od Kanal za razved vvazduhe oa m = Sirine proiaza: = kada se koristi mehanizactja ca Uunutrasnji transport (viljushar! Fale) ‘ke = kad se ne koristt oke + prolazi za nsagiedanje LkkiadPitanth poised 096 + 046 m Broj | respored prolaza u komorama zavis( od njihovih veliéina § vrste prolzvoda. Za orljentacisu moze se uavojiti = 28 Komore Sirine do 10 m jedan poduni prolar (pored botnog ida) Birine 1,2 odnosno 2,2 m ( ubljutive i rastolanja of 21 = dove otnosno rashladni tela) ,60 Sl. 3.4. Unutrainjl pelotni transport rrashladnoj kemor! pomots = 2 komore Sirine 10 ~ 20m jedan podulini prolaz po eredint ko more; 28 komore iznad 20m zitine na svakih 10m po jedan ~ popreéni prolazi Sirine do 1,2 m po potrebé na svakih 810m. Korisna povrSina poda Ay [im2] mode da se cada odredi kao razlika temeniju gradjevinske poyréine pede A, [m*] tahira povssine svih prelaze i rastojanja od aldova { rashladalh tela ZA, [m=], tise 2 G Aye ay Lapin) (a. Seria pewina pia wots ao paling adroit pomotu ket cijontaiskorigéenja povrdine pola B, Act Pag Em]. ¢ > Keoticijent (4 zaviai of voligine komare | njegove orfjentaci- cone vrodnosti su date tabeli 1 Tabele 3.1. Kootictjenti iskoritéenja pode /2 4 (za sklatiine komore i ke ~ more za rashlodjivanje) [__ Srsiievinake poveiing AS TRT Tce a | ‘do 20 360 - 04 30-50 365 = 0575 50- 300, 575 = 09 ike of 300 8 Korisna zapremina komore moze se odrediti na osnovu odredie~ ne Korisne povrdine poda i korisne visine komare hi; (1) do koje se moa slogati proizved! peilikom uskiadistenja: 0,6 im). (te) Rastojanjo ext najvideg roda proizvada do tavanice ; rashlednog t~ 4 fi kanala za ventileciju ne sme bit! manje od 0,20 m, U potedtinim siuea- Jovima ove ractejanje de tawanice krege se tidy Tae Visina do koje se mogu slagat! proizvedi mote biti 1 manga of hy. 1 zavisnost! ot dozvotjenag eptereéenia peda kemore , kao i u zavisnost! ed natina slaganja proizveda i mehanigke izdrEljivosti ambalaze i samih proiz~ vo Doavoljono optereéenje povréine pola medjuspratns konstrukei~ fe uavisi od same gradjevine { kreée so 2a starije grasijevins do 1000 ka/m=, ' za novije 1500 ~ 2000 kg/m, Ste troba uvek proveriti na osnova statickoy preraéuna zgrade.we rag... Dosvoliono optereéenje pe m® povrSine peta na tlu zavist ox {zardjivesti sloja armiranog beta iznad izalacije i rece re do 4000 kaa, Sto trebs takadje proveriti. Owe je skoro avek moguéo korlstiti mehanicacie ju poSto por moze da izdr2i optoracenje ot tereta f od samog viliuskara, __ Korisna zapremina Kotare Vy [tnd] moze se pribiiene ait = 1H i pomotu keel ena IskoriSGenie zapretnine: Ye ys vy Lm) (3.52) a one 5 V, (mm) ~ gradjevinsko zapremina izclovene komore; ~ Keeficijent Oy se odredjuje pomosu kootiotjenta Ay By «lewis treba proveriti da nisu premssena dozvoljena opteresensa porrdine peda odnosno dozvoljeno opleraéenje na proizvedo. Ako je deevalje= no opiereéenje na protzvode malo, prave 36 specijaini ramovi (ramne pale= te, regalt) koji preuzimajy optereéenje od garnjiiy redova proizvoda, 22 proratan keriane sepxemino Kamora 2 brzo rashindjivanie i amreavanje w struji vazduha (tuneli) uzima ge Vk= 0,6 Py «Vy. zhoo velikeg prostora kojt zauzimaju isparivaéi 1 ventilator. . Kada su proizvedi obeSent o nepokrotne kuke Ill pokretne kuke a viseGem Koloseks skladiSni kapacitet komare se mote nati ne jedan od sledeéih nacina: Me A, a 0,75 40,90) A, 28 komare visine 9-6 my (0,85 4 0,95) 2, za komore visine 6m 1 vives AT Age, feo) a fe] G6.) au MeL+m, — fko) m [¢] (3.72) Priblidine se kapacitet kemore moe odrediti { pameu gradjevin- ke povrSine pos ™ Ge] a fe (3.8) U ovim izrazima jet gg ma Lho/m®] nl, [m2] ~ povestineka gustina skadiste ~ Ra po 11m? "karisie mnosne geadjevincke povrSing pois L [m] | ~ Gudina viseéeg koloseka ili konvejera: m [ko/m] itt [t/m] - duzinska qustina sKladistenja po 1 m ViseGeg Koloseka; Kolosect se postavljeju paralelno ra rastojantl 0,7 40,9 me 6a Kada se proizvedi postsvijaj na police stalaéa skladiént kapaci= tot komore mobe se naéi iz: Moai mgs Bye d, Ako se proizvosli skladiite po visini (skladiitenje evih smrenat = th proizvoda, rashladjivanje i skladitenje ohladjenih proizvoda? ribe kor ~ ama, mloks wbacama i kantama, jaja, unakkovanih i neupakovanih mletni: proizveda, vots ( pevréa u gajbicama, Vina, piva fst.) skladisni kapacitet komora odredjuje se iz: MaMa Py May Ura] ai [Je G9.) FV ge iyy Cho) ab Ce) , 0.10.) vk ee jer my, {ko/m?] ant [1/m?] = zapreminaka gustina skladistenja po VE Vind korisne 2apremine komote . Vrednosti 2am, my 1 my, 2aviae od vrste proizrada a ox urste proizver a Mane vk 4 za detu vestu variraju u yrie Siroktin cranicania zavisnasti of veliéine ko= mada (na pr: veliéine stoke, Zivine, ribe ist.) o7 konstruktiynit osobina transportne i pomoéne epreme (nosivest! viseéeg koloseks, broie polica Staladi { st), ed nosivosti peda i estalih konkerotnih usiors Stone su podeci 28 mes MarMay | my, (dati u tabell 342.) samo orijentacioni. namirnica ka/m | ka/m?] afm i . NAMIRNICE ZA TERMICKU OBRADU T SKLADISTENIE OBLAD JENIN NAMIRNICA 1 Jaevodjo polutiee do 280 | do 250 | do 350 svinjske palutke 220} 200] 250 | ovteting | jagnjetina a80} 200] 250 |* optoragenia ee meso {tzntrice @ blokovitna] s0060" | Slnose an me juslovne optereéenje za meso 350, 300 | povrSine palice; Eiaina * [ao 300 | 20ea5e | pe nsnt To Pim itn {sreojau kalo= | Price pia debiine 90 mm se Breanje ribs reeyefena na | perce - | - | soo | fro upon ibe 80 | 200 | "250 | y eavama | steae vege porte P17 ae io | dameo ‘ rete Fv Wrsta i 2 3 T 1 z 3 hnamirnice 3] mPem=n= I namienice napomena a tinier | s/o poten | Mleko mieéni protevodts jajas | Z z i z z z buter (masiac) | 440 | upakovan | sir 440. fupatovan ater (masise) | 540] ubusigima | air 300 fedrvenimn SKLADISTENE SMRZNUTIH NAMIRNICA ‘outer (masize) | 650 us sanducima| [sanentesma ieasmak 290} upakavan | sir }.460 js kotuzovima lnovedje Zerwreke | 00 evinjotina 950 | mioko.w kantama| 350 | festive loovedie poiutken | 300 lovéetine 300 fekoupeene| ee jaja 1320 (oe wcima Irunie 300 |udevenim {ribs 330 | u burigimal ae loro fuworon, savoveima ms 4850 | naslagona yr7o Be meso fl tznutrice . lu bokovima 600 urkarton. — [aitafi tte 500 | Suhomesnatt proizvedt piéos razn keutijama jaja (melanz) | 700 braiino 230 mast 650 farvent bsvina 350 |udrvenim voce fpovrée | 350 one 200 en sanducima | Ieveaae 270 rive jv bocamna Iria 350 fs sancuctma Tastee 00 ben iba 300 fekorpams konzarve 600 slanina sveéa margarin 440 | pakovan | ostali suhomes SKLADISTENIG OHLADSENIH NAMIRNICA rast 440 | pakovana | nati proizvedt [500 fu sanducima ca z z i Tz z vast 540 | drvont bu- | Sunke 0 | — tT rei Uweoljont f su | vote [vote ni proizvoai | 250 iananas 270 in 230 B Ibanane 140 matine 270 Napowenar boreskwe 290 Jogroas | 280 ~ 28 komore za bingo rastadjivanie date vrodnosté 8& my hunje 300 | pomorondie | 230 Smanjiti ze 20 4 108. farotaje 230 | ‘biate 230 lorapetruit 250 lemokeve 290 Proiavedni kopacitet kemere M’{ko/dan} tii [t/aan] pokazuje fabuke 00 | Stjive 270 koliko proizveda mofo da se termik! dbradi (oad! Iii smirane) states kom fisgode 370 | [retnie 270 ‘mori 28 vrome od 24 fase: hkaisije 300 visage 270 erate 280 Mom 24 fug/don) ia fvaon] (3.214) leupine 270 To" Pu hubonice, ainje | 230 : bnew lrovree Tayo Ch] - vreme potrebno za termigia ebradu, lartifoke, koren | 250 Imupus v0 Fy, {h] - vreme potrobno 2a unoienje, rasmeitanje I iznoSe ~ = Ee ferns | ae ve Dd ome peime wot lester 230 huk 230 loraiek 270 pasty 290 Orijentacione vrednosti ea vreme Tq tC yy date stu tabon Ikrastavet 290 irinas 290 iS. lkromese 80 lperadaie 300 fretkvice 270 Fercarepa | 230 Irena ioéerna | 270 snaroie 20066 Tepes 9.9. VHEME POTREHNO ZA TERMICKU OORADU PROZVODA Ty “Wreme patrehne 2 : rete Fashladjivanje [araraavanel a proizvada (Go blizu 0°) (do ~188c)] "ePemens b b h. | govedie potutke 1 Eetvrtke 24-30 16 - 20 svinjske polutke 24-30 ee 13 + | ovéetina 20-24 Te Ik; | meso u blokovima gebijine 150 mm 24-20 1-18 Hivina 2,5-4,5 | wotvorentm utljama, [b+ [riba u katupims Jdebijine 40 ~ 50 mm 6-8 2-3 | madjenje Jaebijine 50 - 70 mm ene 3-4 | sitnije rite Jdebljine 70 ~ 100 mam 8-10 4-5 | wl se obit. |r. |Sreanje riba no pomogu Jdcbijine 60 ~ 70 mm 6-8 245-3 | tede 22 2-3] js. | rupna riba aie 2245 J: | vote S10 325° | utavama ns 0.| porrée 5-10 a-4 | steatama | Ovi orijentacion! polaci so odnose na termiéies obradu u sarznim ‘tunelima pri slode¢im temeraturama tj brzinama strujanja vazduhs w : ~ kod rashledjivania £2 0% w= 045-4250 m/sec = kod emrzavenje 46-3500 we 2's 3 m/sec U specijalnim uredjajime za brzo smrzavanje (Kontinualni taneli, ploéasti uuredjaji, uredijaji 2a emrzavanje i kontakt sa hladnim tetnostima) smrza = vaju se proizvodi manjit I eitath voli&ina, pa au vremens smrzevenja znatno Jeraéa. Tabela 3.4. VREME POTREBNO Z.A PUNIENJE I PRAZNIENIE SARZNIH TUNELA 1.ZA OTAPANSE 1 CISCENJE ISPARIVACA Kapacitot_tunels Fel TT epecivet_vunela Fpq Ue 15 2,5 50 7 20 38 5 e 30 5 Toplotu hladjenja pri rastladjivanju proteveda mozema ieraéuns~ or = ET LO Sy Maa Sas) yo) Geonveon] — G22 ae jo: . Mage [kavian] ~ kolitina unesenii proiaveda iste vrate | iston potemon stanjay py [ia/k@ 16] specifiéna toptota date vrste nesyrenutih pt proizvoda , M,,; [ko/dan] - masa. ambalaie koja odgovare koliétni unex seni proteveda Mays cq: TeI/ka ] = spocitina toplotn date vrate ambataie, 7 Ee) ~ temporatura date vrste proizveda priltkom unosa v kemora, ~ temperatura protzvoda prilikom iznoéenja iz Komore; za skladiSne komars ava} dia Jo Jednaka tomporaturi vezduta ts kome= ri, dok je kod tunele 2¢ brao smrzavanje euitne & == 18°C, (% . Sumiranie se vrSi po pertijama proteveris iste vrste { istey po - Eenog stania. Tedina ambalave tznosi orijentaciono & precentima t nies 10% = 20 kartonsiws ambalada (kutije) , {54 20% ~ za drvem ambaladu (gajbice, sanduet, busiét) , 804 1008-24 staklent amboatazu (manja pakovania): 10+ 90% = 22 staklenu ambalau (veca pakovania), wotevain; MMS" mba ferakunave se | topote Mladjenia pet smesavania 85+ Haw TMs uty 804 #0, mee Mo] © 1 + Fear Maas Say Uy ty) [xwuyan) G13.) Pored oznaka objainienih us ieraz (2.12.) ovde je jof: pa [eI/4g K] - apecifiéna toptota date vrste namienica do te = ‘perature sinrzavanja Vode inosno sokova u ° njbnes [°c] ~ tomperatura potetka smrzavanja sokova u da = toj vratl protzveda ("keioskopska" temperati= Fe proizvala); #, [ka/ko} = sadrdaj voie u kg po lg dato veste proizve- a;oe @, [havke] udeo smrenute vote: kg leda po kg) vor do u dato} vrstt protzvora na temperate rite ‘ Sy [keg K] = specilitna toptota protevoda poste simr= aavanja. Specifigne toplota namirnica pre { posle smrzavania moze se pei= blino odrediti ir sledséih obrazaca. = specifiéna topleta pre smrzavanja cyt tel Oop A=W) (ure k] (ona gao je SMe 2AT 1T/Kg K specitiéna topiota *suvin" materia w protzvorty ~ specitiéna toplota poste smezavaniat HOME wre, ROH wy) acia- 8) — ftaveg te] ‘ dias.) one jer 15 /ig Ko specifitne toplote nesmrznutin soko Kolidine smecnute vote u procentima viupne kolizine vede a nam Imirmicama u zavisnost ot temperature date je w tao 3.5. ‘Tohela 3.5, Kolifine smrznule vede u% od wloupne vlage u proizvedtima uw za visnosti od temperature (pribliEne vrednosti} Na temperaturi [°C] Te ae JJabuke , ruike | Biiive skrompir SAS ST O68 72 73 77 78 B83 Be 57 76 82.84.85 AT BB 89 99 oO 918 92) 68 82 86 88591 92 99 935 94 94,5 95 95 79 87 90.92.93 94 94 94 94,5 .94,5 945 95 KoliGina teplote Qz_movo da se izraéuna | pemecu razlike ental- pija proizvata pre i posle termiéke ebrades — t, in| (3.416) ahs Ea ty) Ma Calrin|N¢ 69 oie su: 4g t 4a; [ai/tg] ~ specttine entalpiiedatin vrsta protzveda na temperaturadie 124 1 t,3 abrazac 3.16. je vrlo pogoran 2a primena, naray= no ako se raspotabl sa frednostima speciténih elvalpija datih proizvala, wu Zavisnosti ot tomperature, U tabeli 3.6. dati su ov! polact a ache protzvede. ‘Toplotno aptereéenie usted prowetraventa | infiltractie apoljaan; vazduhs Q;=Zamena vezdune v Komort svezim vazdiiom moze bid hameras [i'nenamemna. Namerna zamena vazcuha ~ ventilacija, ime zadatak da emanft keacentractju poiedinih gasova { ukloat mirize koje oslosadjaju uakleditent frolzvadt { da oborbedi potrebue kolidine aveBeg vazduh za rad Ijull u komo= Fama u kojima sa radl dae vremene. Nenamerna zamena vazduha ui Komor! © {afilteacifa, nastaje usted nekontrolisenog praliranja spoljnjes vazdune kro nezaptivenost! komere f pclutkom owvaranja vrata Komore.. Potreba 2 namernim ubacivanjem avozeq vazduha postajt walave hom kod Komara u kojiioa je temperatura oko 0% ii vise, peste | bialosien aitimnest protzveda i potroba za ebezhedjenjem svezeg vazitia za Pad Ijudh ddolaze do lerazaja uglavnom kod Komora sa tim Yemperaturama. Sa drige strane, kod kemora sa niskim temperaturama (~10% { nie) bioiezke altiv= host proizveria skoro sasvim prostajs, a ra0 ijudi u tim Komoreme, tale Felativno kratko, pa se potrebna zamena vaaduhe vizestruke premasufe prom Giranjem spalyog vazduhe prilikom otvarenja vrata komors- UW gaviancati ad temperature u Komori I vrste proizveda kei! se nelaze u njel, potreban bro} lzmena vazduha, tj. anos copremine sveceg veuthuha previa gradjevinskoj zapremini komore Vg krece se u granicama hy = 14 5. i move se dosta taéno izraéunoti na conbvu koligine gasore hele s oslabedja po jediniel proieveda na dato} temperetur! !dgevaljene konsen- ‘wacije gasova u Komori, Pollino je da se infiltractja vazduha svede na to je meguée ma- nis meru, poko pri tom vazitih protire w komoru noklimatiziran, smoke | vigestruko premeSiti potrein 2a ventilactjom« Time nactaje neveljen! pre = fer velike kaliéine viage u komere i nepotrebno opteretenje rashlodne insta lecije uslod rashladjivanja veée koligine vaziula od ane Kala je potrebna, am ventilactae Posctsan ventilaciont sistam se predvidja 20 one Komore Ked ko= sll: nthtractia vazduha ne pokriva poerahn oa femenam vacduler Da bi se uturdiio koja jo KeliSina vazduha meredavea 2a preratun tenloines opterecenja G5, treba sratunati { koliGinu vazduha poteehpu 2a ven ntiactiu Vy [m‘/dan] ‘kolitinn inflitriraneg vazduhe V; [m®/son} pa te Aalji proradun usveiiti onu koja fe veéa. Koliine toplote Og biée, prema toma: 4 v 1) = Bar My Vy hy Ug) [econ] (atta” (u0mn/aan] BYg ry (igri) 1 3600 G-1)= ty woo “i Su By ge ge Bg ae a3 "ee ai de su: ~ broj izmena vazduha petreban 24 ventilaciju, bro} tzmena vazduha usied infiltrecties ~ gradjevinska zapromina izolovane komore, +(exapag cap g 3.2 e8 G8 i 2 43as 08 g #85 B } ar tat as eeeye 7Eh bag” ., gle 2easi gee cag : roy ge Sge0 8 Sey of BE lw £ = fhe ALES 3 25 245, §2 44 s 7a a8 8 ig 2 Sake Ee : agi zg op tce *atNO mana od 1, mozeme davolj~ to, s obeirem da je vrednost 5, Je vrednost rg, no :ano izraSunatl { kao: paf HH e704 Bpep 144) WOE? 2g vs 9700ef (91 £ (oF po wdiums 039 wepef GU 0908 eTop aap) nUlNAE m apOBel y apoA (Cr tepOBel 1 agOA OTeISO (FT. taTugiA Sonysany tofegou8 (er tporopet® (zt Hoyng (11 fefe po gustow (1 fyosnft n vfel (6 Hors HTKE (g oq eUEDL (2 teqgs vusod (9 tnfnsoy z9q osaui (g tosEnnuet (y # wnofuyas (g $eUSEUs oftapoas euNOze (z tetiare + cuseU ofuposs eyPe0D (1 vutsefoaq anupez ed wpuoboy 10 E19 Hore o*oze EFLE LivOe o'er ezst Gtser oeaE sze1 eteLE prvE Bsa 9e9 GtoF Ite OfOT O “9H ztoee stooe zee ttzuz otsgz ottve tebe sive pti o's 0 “SH etsoe cteee #60e te6e 9082 stuz ofage ase chur 289 0 TH ese tiene 2112 ettse ct 1st ore atzee pie stoz stz 0 er - eteez soz vose utese toe atzee eos 6tez otor 0 27 - ofasr H92r IéstT a¢80r ote ates re otose atsre staoc rage Haz zhog otter BST ctr 9% 0 04 Hse asrez vege etesz 88257 vase star gt eto eth 0 t6 ree gtgee cere etz0e 2008 sttwe stezz ghz cm ots 0 te sree stooe stupa ofesz etsse Teez 2t66r ee zt o's 0 Te stese 9t8LE O TOE 98962 Stee esee etere aoe th ots 0 19 zeae uszez sicrz e992 TT9T ezez Cb6T vez eer of 0 18 stare. 9*ErE 08967 ofsae EteLe eti9e et Foe ete eter off 0 te see Uuse ofeee chee face etre ie ar oF 0 Te e208 ete Hest et9p2 etere etsag ee otzr ofp 0 Te acre stose 9's92 o'ssz etehz weee ere oft oe 9 TE fea ae assests Stat Toe ez t(moinfyro*c ewsd) eponziosd yjuoqureatosd aysza axou Sz [54/01] n ef\dyewo euisroodg *9*e CTORELEy Zapreminy CO2 koja nastaje u komeri utoku jedneg dana rafunamo izt Boon Ta Yeo = co," Meo, ae Jos Meg, = 189 /4g K gana Kenstonta usljondioksides © Mog, [hu/dan] ‘con 2 nase upljeniioksida je Je capremine Veg, + Masy ©O, kKolu oslebadjaju proizvedt i rednici u komori mo%eme izratunati iz (raza: Meo, LM ¢60, Um 7 jo faa/aon) at . (3.19) 1 Go, se get my {] = masa i-tog proizveda u komort, im) [o/th]- masa ugljendioksida koju odaje 1 t i-tog {veda u tok 1 aca na tomperaturt tm [PC ]s S00y, YE tie 08 kencentracije CO, ww vasdul oko proievoda, = Yeome 2a Koje je. int! proiavod izloen temn= peraturt ty = mass C02 koju odaje jedan radnik tokoin Fada w Komori 8 tokw 1 Eas, ~ prolavot iz braja radnika | broja Zasove kom Jove grupa oc) n adnea proveds t Kome= Fi; Eesto ae koliGina vaaduha potreina oa ljude ne izraéimavay vet se potrebne usvaio 20 mi/ svezeg vazduta po Coveku {tom slutajt iz posledajeg obrasca oipade Stan U slutaju rashladjivanja protzveda ad poSetne temperature ty dotwmperauure tz [SC], temperature ty, moze se pribliino olreditl i (3.20.) VU aluénju usldadistenje jo t,, = ty Kada joi T= 24 he Ako se proizvodi xashtsdjuju u komoraina u kejlme ost juskladiltent, yreme rashladtivanja ote da bude f krraée od 24 h. U tom sluéaju treba posebno rafunati odavanie CC, pri tomperaturi ,, 2a vromo termigice obrode T,= Taq < 2thy ‘x0 ostatak vresnens of 24 oxvajanje CO treba sraéunats kee za slut ~ aj uskladiStenia. Sa izrazom (3.19.) bige potreban broj izmone vazdvha za venti = Jaciju u tole 24 hs faan"*) (3.214) Va Pa Foo, tos U tabell 3.7. cate au orijetacione vrednost! 2a eo, uebiéa- feme koncentracije CO2 u vaziutm komore (0,5 do 1%). Praporiiéijive je de se-2a konkrete shusajeve pribave taGniji podaci o edavanju uljendioksida, je oni zavise u prilinoj mori ne samo of vrste, veé i ol sorie vote Itt poviés. Tabela 3, KollSine CO, koje ostobadjat proizvadi ez, (pe Komarowa) % Rin] a tonmpoarart Vesta proiavoda ‘oc, LAT Zoe m4 ° tke Sos 4 20-30 6 76 2 Breskve 30 = 40 16. $o5 2 Limunori ars, L 5 Toe 2 Narande aos, L 5 Te 2 Groddje: 40 = 12 16 Tena cela iaa0 as Hanane sreie w= a0 20 15-30 ° Jagote 20738 4 502 70 16 20-30 2 aline 70 - 80 16 2=5 3 Krompir ae 2°" (Nastavek tabels 2.7.) © tavny ‘be tomperaturl Vesta proizvoda co, ere 3-5 ° ks e210 10 evade 4 Fotrebna koliéina vazduna za ventilactiu maze biti anta iu [ka/t) ‘po toni exredjone vrste proizvesa, da bi ae odrZala odredjens zapreminsis Kencentracija CO> u vazdutt komere (tab. 3.84) ‘Tabela 3.8. Potrebna koliine vazduba za ventHlaclju 2a 1, (po Andorsenet] Potrabno Wolitine vaaduha w (kg/h pe tent praiz Jods na tomperaturi od 20 2 [ee ho,e |22,3 oe ne | oe fans 8,35 ]10,7 Zetene banane 7a [10,3 Liabaice | 6:3 | 8125 |10,1s fua,re IGrapetruit 3.9 | ous | 74 | 8239} Bell krompir aefar las | ss Vinsko avozdje ara [als Jal | aa iNarandize 2125) 2,75 | a,as | atid] imuinows 2,0 | 215 | 3,15 | 3,75] Tabela 3.9. Priblidne kelitine CO, koe aslobadjast Ijudi u zavisnosti Intenatieta rad Urata rada Tony] mirovanie 30 lok f eredisje teal faith su 0-40 tezak fiziGki ad 46-70 Obiiine se zahteva maksimalns dozveljena Koncentractia = 0.9%, koko bi se u tol Komori emoguéio boravak { rad uel. Medjutim pe nekad se pri skladiétenju vota na dudi period vremene kamera posie punjenje hermetigki zatvara i w njo] odrdava "kontrolisana atmosfere". Pomota pose nih uredjaja s0 smanji sadraj kiseonika ("dezoksi"~ aparat) na primer na Coston" oko 36, sairéaj CO, se odr#ava na oke 3X ("skruber" - aparat 2a apsoraivo- vanje oslobodjenoy &02) do’ ostatak tin! azet. Navedeni sastav vazauna va~ ‘A pribllino za neke vrste jabuks. Taéan sastay kontrolisane atmosfere se odracijujo prema vrsti voéa, vremenu i temperatur! skladi2tenia. Primenom "kontrelisane atmosiere” se pobolisava krajn|l kvall = tet askladiStenos voéa, zboy osetnes usporavanie procesa Koll se civiiaiy w joe Koliéina infileriranog vazduha odredjuje se proke brojs iemana sled infittrseijo: ven¥, [im] 2a komore u kojtma je temperatura vasduna t= 0 [8C] broj temena a, pribliine se edredjuje pomoéu tabele 4.10 Tabela 3,10. ProseSan broj izmena vagduha 22 24h usled inflltrectie i otva~ ranja vrata (prema Stoacker-it) (vadi za kemore sa temperaturem vazduha 1, © 9°C) apron Zaprertinn komore Vg (®] | xomore ve {m3} 5,66 a0 169.5 os ee 3a 26 55 ae als 2m a 1415 | 2010 25 39 6.95 Bae 06 a8 zie 2010 709 ao 283 15 us 2 es tale 1800 23 56.6 12,0 ms 20 eae os 2120 ne nao a2 ano aa aus Lz vg> 2800 ne BANG Za komore se Zapreminama veéin of onih Wi tabeli 3.10. bre} t2= mena vate mote ne trauma! iz empiriseoydbrasca m= 7/YV o Je Vgu les]. GT Boj izmona vasduis 59 komore 0 sldadltenje smeznutth prota vyods Kodo je ty =-18 + -30 OC cebija se kada se vrednost! iz prethodne tox ele pomnoze popravnin faktorom 9,5 zbog redjog otvaranja vrate. Bro} izmena vazduha 2a tunel 2a rashladjivanje ili bre smrzavor nje proizveda jecnak je broju Zandi u tol 24 Easa. ‘Toploine epterecenic usied ecvijania biolodkth procesa uw usldadt tenim protrvodima G4 ~ Ovo toplomo oplerecenje, nazivano | toploka disa= ‘ja", enatajno Je uglaynom kod skladistenia ablatljenih prolzvede biljnog pe ~% Fekla, kod kojih se bioloSki procest nastavijaju i poste ubiranga s detimigne obrade. Kod skladtiStenja smrznitih proizveda ovo optereéenje ne postoi. Blolotke procese uskladistenih proizveda mozemo eproksiinirati oksidactjom glukoze (CgH,,0,) sa kiseonikom iz vazduha: 042,818 + 10 © Tkmol CgH440, +6 kmol 0, = 6 kmol CO, +6 kmot 41,042,818 + 10 es. Uzimajuéi w odzir molekulske mace glukoze (180), kisconike (32), ugljen difoksida (44) i vede (18) dobijaiy se aladedt ex e284 sg gp gy BB EOR oo, * Tae oF * 9%" po as ‘ 5 2181810 , 7 y= BEE 5 0700 wig co, - (.23.) Napred navedeni onosi ge zadovatjavajuée slaia so temerenim keliéiname utrosenoy kiseonika, kao i oslobodjenog uglien aioksida i toplote. Na osnovu ‘ih ednose mogu se Iz poenste toplote disanja pribilzne odrediti tzdvojene ko~ Heine COz ft obrunuto. Toplota disanja, isto kao i ostobadjanje COp, zaviet oll tempera ture proizvoda, posto su u odredienom intorvalu temperatura biolosld proce i utolike intenzivnij! wkoliko je temperatura visas Ako ae w Komori nalaze istovremeno i protzvedl kell su veé abla dient ne temperatura usktadiétenja i proizvodi Kofi se tele rashladjufu of noke poietne temperature, mora se teplota disanja, isto kao | oslobadianje CO» y Fatunati za svaku grupa proizveria posehno. Fri tame so, 2a proizvede Koll 30 unose i zatim rashladjuju rauna ex toplotom disanje koja oduovare srec= joj tomperaturi ty (Jedn.2.20,)- Za obladiene proiavede raZuna se sa toplo- tom disanja koje cgevars tamperaturi vazduhs u kamort tm, Prema tome, bige? 1 yer y= FAT Mag hg) Ty Lined] (3.24) ie je: My [t] ~ mass proizveds kos odaje toplotu disanjas agltyqy?) [et/th]= taplots dizanja pe tent proieveda i Enouy ©, fi/dan] ~ vreme trajanie periexis rashladfivanie 1 uskladiite Toplote disanja voéa i povréa date su u tabelama 3.11. (3.12. \Vrednosti u o¥im tabelana su orijentaciona. Taénije vrednosti se moroju od Fediti u konieretnom slutaju za svaku vrstu i sortu zavisno ol stepena 2relos 11, na¥ina uzgajenje i drugih uslova. Tabela, 3-11, Toplota disanja vote (Prema DKV Arboitsblatt, 8-21) Veuve aa [ee] Fs Be 08 ae froanas, arco - | = fisssiso 275-285 | 295-215 ane, zeiene =| = | = | eo-tss 215-470 | 305-560 = | = faascato 315-395 | 340-870 so-70| 65-85 | 0-95. | 150-160 | 190-035 | 30-305 45-70] 60080 | somes | 230-390 [aisca7s | Sommess 20-40] 28-45 | 40-58 | 65-90 J rnsciss | 185-200 17-35) 42-60 | 60-05 | as-120 | izoca7s | 160-260, jabuke, rane sorte|35-65| 30-75. | ss-115 | 48-220 | 190-330 | 210-40 20-40] 40-50 | 50-75 | 75110 | 100-210] 155-260 20-164 145-230 [160-390 | 25-699 | 470-870 | 630-1080 38-60] 70-95 fs20-200 | 228-208 s90-715 28-50] 47-95 | soniss | 105~ 4200900 2acae| s8-80 | os-1s0 | 85-200 aao-ras 15-249210-370 faosaavs | sss~t010 14002100 2-05] 26-47 | aec70. | eomtts 110-215 70-334 195-415 [295-599 | ses-To10 a20g620 irea0] ascas. f aovro. | seis 240-250 50-78] zomios | esat6o | 125-220 ‘aset150| air | a7 | a7 | ae 3 zo] 2 | a 190 ‘Bisley ervene | 49-70| 65110 25-340 aaserr20) 732129 115-190 2350055 00-2010 s5n75 | e0n125 sos-a4s jive, copaze | 49-88 | 65-110 ft00-220 25-725 fnsive, fate [65-70 | 75-130 frsomz2s 500775 nie 35-75 | 65-110 foo-i60 290039 | 560-798 nie 35-80 | 70125 |rio-t9s fissaas0 | se0-ses 620-870 |7 Tobela 3.1 ‘Toplota disanja povréa (proms DKV Arbeitablatt, &-22) aa [EI Vesta Tee at 90 pa boli uk, sivt us xs | 225 | 460 550 livva 50-100] 115-120 | 185-224 250-420 | 520-770 boranija 2u0-295| 375-435 | 585-74 950-1285]1420-2075 iceler 70-105] 115-168 | 190-304 380-810 | 445-525 lerni tule a5e75 | s5-s0 | soci 215-165 | 165-210 ‘roi iukymladyi | 260-290] 350-370] 525-50 | 760-794 870-900 f1060-1130 biiive s1o-425] 445-470) 500-575 | 70-914. 1690-1750|2160-2290 hrosak u manhunt] 315-373] 420-515) s60-Ge0 | 715-964, 1310-1660|2080-2320| arfio. 85-225] 125-255] 190-280 | 445~499 700-935 [i100~1450 leraba so-o0} 5-70} 70c315 [100-194 210-828 | a6s—425 helersbe bez : 5 vrabe 20-95 | 115-135] 120-165 | 210-229 280-230 | ass~t10 ben} 165-225] 210-245] 270-915 | 360-654 995-1030) 400-1570 jrastevel 68-75 | 7o-as | esc1z0 |a8s-224 340-435 | ss0-030 irom gacso | as-60 | asczo | eoioq 702880 | ss-170 vupes bees 50-85 | 60-105] 80-250 | 130-194 210-290 | 385435 us crvents | goetos| 115-195] 165-185 | 2 294 390-455 | 595-680 wuserveniy | so65| ssass | 0-90 | 105-14q 188-210 | 265-420 foray rotate 173-245] 200-280] 350-90 | 600-82 900-1080 1760-1870 fepus zetent | 90-120] 120-130] 150-185 | 220-204 375-498, | 965-700, hnriva 35-100) 80-120] 100-140 | 113-154 260-350 | 325-490 jrmkva sa wSéem) — as | 210 360 | 345) si0 ike as-120) 135-155 305-349 370-410 | 425-470 sradajz, areti | 50-65 | 60-70 115-15 190-315 | 290-365, raziluk, zimski| 125-196] 210-400 frotive, bez HSEq 65-95 | 65-105 frouvice 195-229) 225-260 350-404 700-740 1080-1150) fratata. endivija | axs-axo| 480-360) ‘9008009 1185-1360 |ies0-1990 alata, zotona | 115-140] 120-155| 150-185 | 225-69 290-680 | 910-1220 pansé 220-200] 280-450] 460-715 | 7504225 1530-1820 [2270-3030] ‘986-1090 15101740 1980-2120) 200-285 360-420 | 610-645, Bparale 210-2959] 245-260] 280-305 | 525-575 740-1000 j1050-1210| { Toplotno optereéenje usted stvarania inja na iarariv: = Na povrsinaima isparivage etolno se Rondenzvie vlags T= vazduha Koil str Fi kroz njth, jer jo temperatura povrSine isparivaéa tlt veé forsatranog Ins ‘skero uvek niga od temperature tacke rose vazduna. 5 drugs strane, vazale urashlidne) Komori neprekidno pridolazi viega sled ditueije dadiatenth prolzvode Kada oni sadrZe votu (kaliranje) i iz vazdulia oll se inflinrira uw konort ili $e pvodi & komory radi ventilastje. Vlaga Kole petite au dua vooone pare kroz tidove i od rads Ijudi maze 8 u ovom rasmatranyy 2anenia- Hie ‘Toploes hiadjenjo usien Iensensactic navedonih Koliéina viags ne isparivatu cbubvatili emo vee ranije razmatranin) topletnim eptereéeniima Viaga of kaliranje proizveds isparila ye mi rast! isovaraiee toptore raanih toplomil izvare (vashladjivanse proizvoss, proias ker sideve 1 a> tej deo toplote predaje isparivay u vida toplote kotwlensactic. Ale se rash fo sinrznutim proizvedima onda viaga sa ajiliore powrsine sublimmica iz I keristala usklediStenih protevoda i desubliintes oi povrsinu Isparlwatey sti tako ongawarajiée Kellan topiote inja ia pave Bint vata oigovara lumperatirl te povraiie, @ eve je temparatuza neste vino: temperature isparivanis xasiladnoy fiwice u teparivacu. Rad: jackostavnljeg raltnanja, moze se, Ur zamemarluiva resi, Paéunati ce je tenmeratars inje ofmosno snegé na isparivaéu jecmal temperaturi isparivanja rashlacnos fluda w isparivace. Pri rashladjivenjy inf srotravanje koji hladims isparivaéima kem: konlensuje se fe ova vazdui viad topiots hiadjense kojv isparivae! tr cohe da acizine vazdunu da bl se 1zdvojena Viage prevela 12 stanja pare Kakv sade rashlagjivant vasauth u stanje vote na OSC Kada £0 ane konvenznje Isparivaéu, abubvatili sino a pr toga Sto se na isparivaés va viaga smezava | ine rashladjute eo f tenperature isparivania. Prema tome; toplomo opteregenje O,_motenio izraéunati Inu toplemnos apterecanja Chy, 5 ovde tre imu toplote hiadjenja koja opteraéise laparte LIS wl “al 1a v, p yt-1)) fewneaan] ) 95 Boom Mf) 8 Mag Pu Orta Hig) ox jes . w, Chovaan} = KotiSina viags tacvejonn na powesini tsp i rivaca usled kaliranje. j-t09 proievode u to's jednog dana pecifiina entalpia te [is/ig | - vorene viage do Je +0 talpreme ~ specifigna entalpija izdvajone viage w ste= nu anja na igparivase priblizne aa tenon = Koliéina Yaziulta Kola epotje ula=s uy karnon Fuu tos t danas nj Je braj izmena vaz~80 (Nastavak tab. 3.13 ) a ‘iovinske zepremine Vg [m*]; ako se komora emreavanje okaéenog mesa _ | a period smrzavanjas tinno pronaes eSeetes es ee rr se noe | SORE kg/m?) - gustine vazduha u komor! u kojoj viada tempera— ~~ svinjska polutka, 41,36 ty = 18 4 =38% 8 Gem?) - cine 1 Sovelie Serta aids | teen x [he |] ~ apsoiuthe vianost spolinjeg varduha koji ulazi u ‘chladjivanje Zivine i kunica 0,741,3% [2a period hladjenjade 40: a Lior) - ssc Potnen vara rl phew as | Koka] ~ apsolutna vlaznost vazduha w kemeri ne tempera ‘sladiStenje ofladjenje sive " Ba peric oF 7 dan, i» braves) ape ‘runic Oyt4000 | Oe, Po BOs see so a ds imaina nner psoas Sr nga aa ete pete Sais Soe ie oes ukome se namimnice nalaze. ‘Biladiztenje obladjenog vote Tote ‘za nedelju dana, ty-0°%, Tabele 3.13. Intenzitot kaliranja proizvoda ‘smrzavanje voca | povrea, t+ mb za period smrzavanja, ene ae, do 46°C, Ly = r80C, wy = 3 m/s toplotne optereéenje usied rada Ljudi_Q, - Ovo optereéenje zavi- Sones Shae on fsb) oan rus esd pase ans same 420%, p= ent ‘Smiwavanje moss w kalupima | yJ0-0y00N | 2a period smnevavania uzatvorenim kalupima s jedan radnik 2a Gas transportuje, uz pomoé transportalh sredstava, (ume ss il iznose), cea 2 radi ukomori © & s5 t proizvada. Ako fo n bro} rarinika koji istovromeno ova dnevno, onda JeQgenae — fkwnsaan] (a. ) Intensitet odvajanja toplote jecinog radnika pri sresinie tolkom fix ‘2i8kom redu a, (KW) u zavisnosti of temperature u Komori ty dat jeu tabe- Lat, Tabela. 2.14. Odavanje toplete jednog radnika Tey a a, CTT ST 0,212 9,351 2 0,247 0,381 2 0278 oya10 3 0,308 ‘Toplome epteregenfo usted ezvetljavania_G7 ~ zavisi ot intenei= toto osvetljavanja u Komorama | trajanja ukijucenosti u roku 2 casa. Neg ET gay Be Mogy 24 Kv /an (aan) oe es Xooy [kV] = uhupna instatisona snaga osvetljenja w komen my z th] = vreme ukljugenost! osvetiionja u toku 24 Easas Tos = stopen ulkljngenast! osvettjenias Roa [k/2] ~ spocttiéna instalisana snaga osvettienio po 2m? ‘gradjevinske povriine komore. Najioie je ma. = 0,01 kW/m? 1 J «0,3, pa 0 dobija: Q,=0,072.a4 — [kwn/dan’ ‘Toplotne optereéenje usled rade ventllatora Qy je potiée od toplotnog ekvivalenta mehianitkoy rada veniliatora vast dnjaka i ne moze se proratunatl taéno dak se ne odrede karalteristike vacdun nih hladnjaks sa pripadajuéim ventilatorima. Stoga sono predpostavlie 1 tax kausdno se proveravs tatnost predpostavke. Ponovni proratun se vri saina slutaju ako se prvabitna predpostavka u veéo} meri razlikuje od stvarnostl. 70. Qs 20 prathelno usvajar Oyen Sa [rewn/aan] , 6.28.) fe su vrednosti koaficfjenata a ° ~ za komore se mienim bladjonjem cevnim emi on mas = 2a komore sa vozduinien hladnjacimas 8 0,15 + 0,20 ~ 2a komore 2a bro rashladjivanies 0,20 0,25 ~ 2a tunele ze brzo emreavanie. Ako uw komari postoje i druge maine i uredjaji na mehaniki ppogon (na primer: pumpe, transperterl i sl.),u Qg ulazi i toplotni ekvive onl energije koju trofe njlhovi pogonski elektromotori u tok jednos dana. Potreban rashlacini kopacite: Isparivate odnosno vazduanih a ‘Blake w rashladnoj Komori odredjuje se na esnovu waptiog toplokneg optere = Eonja wt tole Jeanoss dana 8 a Dm a (ewe /aan (3.29.) =i Rashladni Rapecitet uredjaja za hladjenje i njegovih komponenats odrediuje se tako da t toka dana polriju potrebe Hladjenja ea vrame Tet koje je krace 2 24 n, da bi ostalo yremana za posiove oko redovior odrSavania rashladne instalacije, za olepanie inja sa Isparivata, za adravanje Eistoce i 2bo9 re~ zerve u rashladaom kapacitar w sliéaju niskog kvara 1h neotekivano velikey taplotnad opterséenja One [ew] of Za 7; seu praksi usvajaju sledete vrednosct: °F soe 1 h/dan 2a friidare za domacinstva, 1g = 16 b/dan 22 Komorcijaine rashladno uredjaje, 36 ~ 20 h/dan 2a industrijske rashladne uredjaje. Za uredjaje zx vermitiey obradu (SarZni 1 Kentinnainé tanelé i ure Ajai 20 smrzavanje I rashladjivanie, uredjaji za proizverinjy leds, rashlednt luredjafi u sklopu tehnoloSkih linjja i st.) treba raunati ga stvarnim efektiy= nin: vremenoi rads rashladnog uredjaja prema praizvotinom zadatkus Rasiladn! kepscitet kompresore «iredjuje se posebno za svakl elim temperature isparavanja na osnom zbira potrebnlh rashlacinih kapeci= ete za sve Komore Zijt isparivadi rade an tom tomperaturem isparavan|a, “Ako ima voti bro} komora, treba uneti u abair da megs u avin komoratni do Gi istovremeno do maksimalne potrebe hladjenjay Zak ce retko hae a svitt Komarama istovromone biti ukljuéeni u rad isparivati. Faktor jednovreme © osti nastanke svih coplotailt optereganja u maksimalnom tznosu krece se of 1 =0,7 do0,9 u zavisnosti od broja komara i uslova eksploatacije. Kade Osta samo jedna komora, onde je ~ 1. Tako je potreban rashtodis ka Pacite: Kempresara 2a datu temperaturu isparavanje Pu, 2 = Pon, few] Goa.) Toplotno optoreGenjo kowionzatora jednake je zbiru toplote ha Ajeaja i enorgije Koja se resi za poyon rashladnth kompresora. Pri projek = tovanju Sesto se toplotno ontereGenje kendenzatora izrazunava kao zbir rasa hladnih: Kapactteta svih Kompresora 20 date uslove rade i instalirane snagePogonsidh motors kompresere P, ode prelazaiin rezima rada rashid la ve oF projektovanth %e= Dy hy Law) (3.32) » da bi se doblla invesnarezerya za pori~ ih urediaja kata su temperature taparavar pi. ~ Po Clauslus~ove) formalaciji I Za- kkona termesinemtke topiota nc move Sama ot sebe praéi ov hiadatjeg na topli~ je telo, ni neposredno nl posretino (Clausius-ov posiulat). Ako bi unekom zdvojenom (tzotovamom) sistomn tela heli da jednom hladatjem telu eskon ‘naéneg toplotnog kapacitots. Sija je tomperaiurs T,, odvedemo tzvesna le imu toptote Qf da Je predamo sickom toplijem telu takoie besiconeie, toe plotros kapaciteta, ali temperature T, pyri Semi ts T>T,,, entroptja sioterns bi se smanjila za a a Po cease. De bt opete Qg mogte pred ee Madly n toplifetloy mora su sistem dent ha trae Promenn, halo Ce homrssat ove snag Snceopie sistemas Tope toh sey pored lope Son mara soem ne Same kolSineeopite 80, Koja ora Di takes ea ba lop velo S22 as, at Koitina tplete 80 moter debit tz metunteog rad, abe to tpltne enerei i's bo kom silk crate i ovoerestege sce Soratent topioe eke tnijer Sek Kaj ehusimanne korn haoeieee ee ny ale bio kaka presen pomecn ga como da Sosa topone we hoon ne tine promno y atoms Pri avons teZin eon Sole se fe moguée bite micimelng| (oss necphosne poraino}) Wredmoes casa) Bestel o vita ageT- as. anos koligine toplote odvedene sa hilndnijeg na toplije tele nre~ ms dodstnoj teploti nazivame keefietjentom bladjen{a. 2, ek aa Ukolikto Je 80 manje za isto Qo, woliko je proces ekonomiiniji« Najokonomfniii moguét proce je kata je AT" 25 fn poland alowene tela sa datim temperaturama T i 7,1 on Se mote ostvariti bilo kofim povrat= ‘nim kruznim procesima odnosno cikiusima, jor je koeticijont hladjenja nay = veti za uredjaje za hladjenje koji rade povratnim cildusom i to bez ebeiea ko~ jim ciilasom 1 kojim radnim telor + Kada bi koofictjenti hladjenja mains koje rade povratnim etklu= ssima bili razliiti, mogli bismo arlabrati dve maine R iC, kojo rade porrot~ nim ctklusima, izmedju stalnih temperatura T 1 Ty (pri Eemu je T> Tol, take da tide £_> Ee (sl 4.1.}. Obeledimo sa, 1G, koliéine toplote koje se : 2)a6 Fazmenjaju izmedju maine 4 topliieo tela, 2 88 Qog i Og, f2medja mazinal bladnijeg tls. Neka su to maiiine ko~ je trate Mi daju mehanf2kd rad Ly he 1 zavisnosti da Ii rade obrmutim ili pea vim céklusom. Moeme wzeti da nam maiina C 6a manjim koficijentoin ha djenja radi pravim cildusom kao pogo= nnska madina i da daje pogon mazin! f koja radi obrnutim eillusom kao msii- nna za bladjente. Izraz & p>. moze ~ mo napieati: Sls 4.1. YVeliéine mazina moemo odabrati tako da bude ilt T slitej get y a @, = a) a4 Mshisj <1g, a @, =e ‘Sve estale meguée slutiajeve moiemo svesti na ova dva sluéaja. Woprvom stutaju teraz ly =l, mofomo nopica Qe, «aa. 8 Sq “Pe Bog Kako fe Q)>@) 4 toiztazi de je as to fost u sistomn kolidina toplote Q, ~ Q. = Qo, ~ Gog. Prelaat sa hiaGnijeg na toplije telo da se za to ne treii nikakay rad niti bilo kakva eneratie ( = Lg} Ovo se protivi II Zakenn toxmodinamilee (Clausius-ovon pocwutuye @rugom slugaju tuaz l,< i, modemonapisati: AHA = Se ~M_ + u Kako Je Q) -Q, = 0, to telezi da je ag- a 50. Toplifem telu eduzima se teplota ‘a mehantéei rad Be 7 Rp = O, Koja se ava pretvore prt Eemu se ne hladoijem telu ne deSawaju nlkalve promene, jer je, <0). noc Oral sistem Je porpetoum mobile druge vrate, jer daje korlstan red Made— Gi pri tome stslno jedno telo, Sto je nomoguée | protivne I! Zakom termes omileo. Kako sine pokazali da je nomoguée da bude £4 Ec ; isto tako mobemo dokazati ds Je nomoguée 1 yc cq 4 Pa ostafe jedine moguée da je fat eet 43.) J. da svi cashadal uredjeji koll nlade pri stainimn tomperatuems topitjeg £ lsdnijeg tela ako rade povratnim elllusima imaju isti keefieljon hlodjenja. 2 1S dijagrams na sl, £.2. mofemo odmak da vidio kolike je minimalna koliina taplote 20 z= ostvaranfe adredjenoy efelts hladje- hhja. Gy prt stainim tomperaturama 7 § Ty. Sp fe promena entropite top~ jeg tele usted dovodenfa toplote Ga, pel temperaturi T, aS, je pro = mena entropije bladjenog tela uslea civedienja Qy priT,, 2 4 § Je prome= na entropije Sistema koju wana keont= ponzivatl pe je O50 OT asp Kada ove vrednosti zamenimo uizras 2a keefleljont Bladjenia (42-) dobijam ee a ee (ad a FTE, TF Ovo Je maksimaini moguéi keeflcijent hladjenja Kofi se moe po~ Stiét bilo kojim povrstnim ciklusima ake st temperature toplog i Madnoy tala staine. On zavist of Ti Ty i uboliko je raziika ovih temperatura veca, tole Je kocficijent hladjenje 1oSt}l, Odavde sledi osnovno pravilo tebnike Madienisa8 da ne trebe hiaditi na nfZu temperaturu no Sto Je to potrebno, niti treba pro= koratiti temperatury toplog tela vise nego Sto je to potrebno, jer se u protiv= hom wzalud trodi vise energije no sto je to potrebne! Nijednim neporratnim ciliusom ne moze se dostiéi maksimalat kooficijent Madjonja kell se mode posti¢i povratnim ctlusom- Posmatrajmo ve masine, jedna povratnu (reversibilm) Kt jen nepovratnn (ireversibil= tu) Jy Koje troge Jednake menanike radove Ly = Ly (al. 4.3.)« Pretpostavi= ‘mo de nepovratns maSina ima bolfL ko= ‘ficijent bladjenja, t]- da fo topteta ‘oju oczima hladnom tol Qoy vesa : (2d one koju bladnam telu oduzima po “ vrata moBina Qoy, t}- da Je (£>6y) Bea. ee Ako sada maBini R obrnemo radni cik- lus I upotrebimo je kao pogonskey masi~ tna Koje popeni masinu 7 (kaja radi kao maSina za hladjenje), maéina Ro tro~ Bi toplot Gp, davati rad Ly = Loy hladnijom telu temperature T., preda - vaGe toplotu Qon. Madina J tosiée rad Slike 4.96 Ly = lps eduzinlaée hladjenom tolu to— plow Coys. Predave tpi toh QM Jo Op =O = byt Oy 7 O, = Ly, sted 17 P05 -a a, - 20, So enati da Ge maine oduztmati Madnom telu temperature 7, koliSinu toplo- tQ, = @, = @, =O, ! predavat! je toplijom tele temporatuse T bez utroske sR aca, jer Je Ly = i. Ove znaéi da bi toplote sama od sebe prelaatla sa hla nijes na toplté teld, Sto je u suprotnostl sa Il Zakonom tormotinamike « Shi Fa} Q, = G) mogul je samo ako obe maiine rade po pavrainim elllctima 0 Soy {ue uslov de je Ly = L,). Prema tomo, ostajeJodino moguée de fe, 7"), 2 T ulazne { TY izlazna temperatura sonog rastvora (173 > 73). Lorente je prediozio kso uporedni eliklus anaj Kome bi radno tele Ime~ Jo tivo temperatura sonog rastvara odnocno verle za blailjenje w procesime razmene toplote (sl. 4.5.). Ovakav ellius moze da se zamisli iz velikoy bro= Ja Carnot elklusa oxinesno sa mnogo isparivaée { kondenza— tora (toorfjski beskonagno mnogo) ii da se zo rade tele uzine naked medium Kofi ima pogedne osobine da to — kom isparavanjs menja tom peratura (binarne smede kom je Kijuaju pod stalnisn pri ~ Yiskom ali pri promentjives Kemperaturi). U stania 2 rradino tele dolazi v dodir 2a izlaznim sonim rastwarom (Guprotm tole), ps mora da ima najnlu temperatura. VW stanyu 4 sahijena radno ithe 4.9, Lanente-oy etktue tolo delat u dogir sa alee ts nom vodom 2a liladjenje (su= protan tok) pn ima najvitutersperateru 7", Lorente-er efile powell 1 exjovarsjuces elklusa Carnot ta tomperatara TT", er Je toplona his © Sienia weés © utroéent rad mans Lint 2; 3” elgetare ko} pollen» ke koje se dovoti vive topiote Qq tago Sta areha re tatermeke promoni 2) Se Lino 4, 17 e takorje naka pelleropa, kod koje ce eivaut mente topleke no Ho treba 24 tzorermsia promon fee Koefciiontbledjonia Lorente-ovag cIldusa aigovara koefictien= tw hlnsjnte ciduse Carnot femedjtekth sompenetira Tt Laren je fae= Aokio dase ove temperature rans peiblhe po doresciGa: rete aa ante Ako su razttke izmodju ulazne j telazne temperature vale i so ti rastvore male, anda se Ti'Tq moga are Roo artenetfie seeding einer varajuéih ulaznih j iziaznih temperature: on > Praktitine moquénost! ze postizanje niskin temperature leve u moguénasti de aval prirosni proces Koji se edigrava uz Govedjenje | absor= boranje toplete bude iskariien 23 bladjenje. Prattigno se koriste sledeée tmoguénosti: promena agregetnog stanja ocnosno promiens faze raznin mote ~ ris (Coplienie. isparavanje, sublimacija), ekspanzija komprimovanth caso- va uz dabitanje Korisnog rada, priguéivanje ednosno koriSéenje Joule ~ Thom Sen-evop efolta, viherni efakat, tormosloktriéni ofekat (kariiéenje Poltior ofekta), deserbefja gasova i magnetne-kalorijski efekat (adijabetske demag~ potiziranje évrstih tela). Mladjenje pojedtnim edeljentm procesima (Loptjenje leds jaa nie i isparavanje neke lako isparljive tognosti, sublimactja suvog leds , prigue Hlvanje gasova itd.) mote da traje take digo del traje racneg tela, Noprokid no s2 efekat hladjenja mote samo ne taj natin postiéi, ake rashtedneg rasnos tela ima u boskonatno veltkoj ketitini. Neprekidne hladjenje se mo%e dobitt £ tako Sto 60 se rashladnt fuic, nakon topa Sto Je f2vesna koliSina fhulda t2er8ie 1a otredjont rashladni efekat, vratitt ponodnim nasinom w prvohitne stanie Geruini proces}, pri Semu se neminowo mora utrotiti bar jedna odrediens minimalna koligins energie 1 pri Zemu se toplota hledjenje i dodatna kolitine enerotie moraju pradati nekem topltjem tolu u okelinl. ObLIK dodatne eneraije, kao Sto smo videl!, nlje odredjen | 2avisi ot primanjanth fi2izkin process. Za iavedianje cilduss hladjenja veéinam ee keristi preces konpresije w Birem emislu roti { ovaieci Komprasorski uredjaji 2a hladjenje imaje i najSirl peak UEnt znaaj. Da ti se radi © kempresifi rashladnog Auida pomoéu kipnes , re tacionog fli centrifugalneg kompresers y ili pomaée parnog sjelsore (ejeltor= ke maSine), il pometu isparavanja iz nekog sekundarneg fluids (absorseio~ be madine) slje bitno, jer eo avuce radi o komprosijt. Kod uredjaja kod kell be Kompresija ievodi kompresarima dodatna energije je 8 ablika mehaniZke enargije, u sluEaju ejektorsih { cbsorbelonih masina dadatne eneriie jeu vidy toplotne eneraije. Pri koriSéenju magnetno-Kalarijskog elelts | termo = elektritnog efekta dodatna energijs je v chili eloltritne onergije- Ranije smo videll kako rade kompresorsi rashlodnt unedjaji (uredjaji sa mehanikom kompresijom, absarbelont | ejektorski rashladni ursdjaji). Uredjaji sa mehanikom komprestjom ednosno uredjati se kompre— sorima koji trofe mehani“ien energiju su daleko najrasprastranjeniji, pa ee — io njima u deljem izlaganfu posvetiti posebn paJnju. U ove} grupi rashlad ~ nth urodjajo ce, ponokesd, preucavasu { vazdusne kompresorske rashladne 1ma~ Sine, u kojima rashladni Tid ~ vazduh ~ ne menja faze, veé ve koristi efekat adjenta ekspanzijom komprimovaneg vazduka uz dobijanje Kerisneg radia. Fo: cobijenjom niskih temperatura pedrazumevaéemo niske tem= perature de oko -100°, Dobtjanje jo nizih temparatura, eve de blizw apse — June nuule, na fieki natin je pesebna oblast telntke Madjenja u Kojo} se prod Zavaju f problemi kondenzaciie qusava Zije su temperature Kjutanja znatno Ispod temperature okoline u cflju preizvedinje Fisteg kiseontka; azota, helijama, argona { dr. Ova oblast tehnike hadjenje naziva se § temika vrle niskih temperatura 1 krlogens eehntka. cia potpuntjeg uvida w praktigne moguénosti 2a postizanje niskih tehmperatura, na ovorn mostu pezabaviéemo se principima rada rashledaih Uuredijaja Koj! Koriste vihoral i termoclektriént efekat, desorbiclfs gasova { magnetao-kalorijski efekat. Zbog svog znataja u tehnici hladjenja, Joule-Tho~ mson-ov efekat Gemo posedno i detaljne provcit ‘Vitiorni efekat hladjenja postio co u tev. vihornoj cevi. Niu je prvi primenio 2a hladjenje francusk! Inzenjer Rangue (1922, gou.), dok je Nemac Hilsch detaljnije proutio procese u vihornof cevi, pa ee ona Sesto naziva ft Rank-HilBove cev. Komprimovani vazduh obladjen mi temperatura okoitne lax 2i u vihornu cev kroz na cev tangencijaino postavijanu:miloenicu (sl. acés) Sdesne strane mlaznice u njeno} bilzint nelazi se Jedna dijairagme » konce= ntrigmim otvorom kroz koji izlazi hladan vaziluh prema slobomnom keaju cele Na levom kraj cevi nalaz! se priguini venti! kroz Koji prolayi topae vazduh kkoli se moze koristiti 2a zagrevanje. Prignénim vantilemn je moguée regulis= ati eines kolléine hladnog i toploy vazduna, a time i temperature bladavg vax Paha. Sika 4.6. ~mlaznice, = dijagrama, 4 peiguinl ventiti Po (sticanju iz miasnice, usted Sega se vazduh i ohladio, struja ve~ zduha dobije ratacione krctonjey pri Geme fe ugaona brzina slujuve vacua U bitaini ose cevi vel, 2 slojeva dalje ma ose sve manja Sto s+ ant tdaljenis! 04 0:2. Kako se vazauh exe prams priguinom ventili, tako se, usied post ojanja trenja medjy slejevima vazduhs, n{thova ugaona balan sve vide izjec~ nnagujeyde bi u bliin) priguinog ventila ugaona breina slojeva na svim udalje— njima od ose bila skoro jednaka. Fri tome ugacna dezina spolinth slojeva ra= ste, a unutra8njih opada, jer unutraiin{s slojevi tronjem predaju Kinwtizle one Paiju spoljainjim slojovima Eija ee Kinetizka onorgiia pri kretanja kros cov pretvara u toplotu. Prenos kinotike energije od unuteaSniih slojeva na spoljs~ Enje dogadi» se brée ol prenosa toptote sa topli|f spolieinjth slajava ma Ma Sjenje unstranje. Zbog tope kroz priguint ventil tstite 2agrejan, a krez slo~ Dean! kraj cevi rashladjen vaeduh. cy Pojave u vihiornoj cevi st jako sloene # joX wvek nedovelino ist ra¥ene. Usted nepovratnost! proces. energeteki sfeiat vihorne covi jako je oS, ps Je njena primena ogranizena ne laboratorijeke potrebe, dol seu Indu- sti}i primenjuje, zbog njene jednostavnostl, eamo tamo gde st) povremeno potrebni manji rashladni uéinci. Sa komprimovanime vazduhom pritisks 4 do Tt bar i temoperaturom na ulaska u mlaznien og 20°C maga se postii tempe— reture hladnog vazduha na i2lazu iz slobodnog krafa cevi oko -10°C do 18°C. Tormoelektrigno hladjenje 2asniva se na koriSéenju Peltier -efe~ Jaa. Ako se 1 strujno kolo, koje se sastofi «rl dva spoia ostvarena lemljenjem {ii stapanjem aya rsznorodna provosinikay uklfutl tevor jednosmerne struse (sl. 4.7.) Jedan spoj Ge se zagrojati, a drugi ohiaditi. Ako obrnemo smer StUje, topli spo] Ge se ohladiti, 4 hladan zagrejatl, Ova pojeve jo pomata kao Peltieror efekst. Obratan afokat * kata se a ovako strujne kolo umeste izvors $88) eT Be, Slike 4,7. Peltier efekat struje ukljuéi instrument 2a merenje slektromotorne sile, © spojevi drée ne realititiin temperaturama, opaziée xe dau kolu nastaje elektremotorna sila» Ova pojava je poznata koo Seebeck-ov efekiat. Ovakvo strujno kolo of dv spox ja raznorotna materijala naziva se termoolement Jl terinopir. Kaznl terme. parovi koriste se i za merenje temperature (na pr. bakar-konstantan, gvae — Oje-Konstantan { dr~). Ako du% jednog ilt oba provadnika tertmopara postoli radijont temperature, javija se 1 Thomson-ov ofeleat Kofi takedje utige na ele Ktromotornu sil. Kads se Koristi Poitior efekat, onda se u provodnicima us — led Thomson-ovog efokta eslabad{a ili apserbuje toplota- Topicts koe se jav — 1a usted Thomson-ovog efekia je relativno mala, pa Gemo je radi jesnastwno- sti u okviru neg razmatranja zanemarit\. Elektromotorna sila koja nastajo usted Seebeck-oveg afeita termoparu kada se njagevi spojevi nalaze na temporsturame 7 | Ty sracmer= na je razlici ovih temporatura ent a,)(TT,) Wy 45.) od su el, 1 d,{U/k) koaficijane! termosleltremorornestie jednog i deugog mare Hiale provodnike w odnosu na neki proizveljae taahran matertjal Kofi sui kao eclon. U slutaju Peltier efekta kolitina toplote kaju prima exnasne oda Je hladniji otinosno toplijt spoj i 1 seleundi srazmerna je jatini elektriéme at rue T: a,- at [w) (4.6)4 de jo 7 koeficijent Peltier=a kofi je s keefici sile a, | 00, poveran odnosom 1 F(a kIT, (a7.) sntima termoelektromotorne pri Eemu je T,,, temperature oxnosnoa spo. UC termoparu od toplog spoja, fifa je temperatura T, provedienj-~ om kroz provodiniike teZe ka hladnom spojt , ja je temperatura T,, keligina toplove Kitt) fe]. G8.) ea, ery 2, Orde su Ay t Ay [W/mK] ootictionti provostienin toptore Jed = 2 2 nog i drugog materijale od Koyo su napravijeni provedaiet, a, ta, [m°] po = vriine preseke provednika, 2 1, 1 [mi} althove dutine. « [w/t] Je ukupoa toplotna provolsivost aba provénile. Usled proticanja struio I i elektrigne erpornest! provodnika a njima ae reavija Jouie-ova toplota: ee fw). (as Onde su 6,1 6g [S/mkosflctjent! elattritne provadnostien materiale prow ‘rodnika, aR olektriéns otpersiost clog struinogkols kay Zine oba prover nik Folorina Joule-ore toplorectaz! ka toplom va polovine ka hladnam Frade ‘Unupna toplota kel prima hladin epoj u 1 sekund! jes OQ, -O+K(P-T soar — [w), (4,10.) « koristan rashladnt efekat Mt rashladnt kapacttet Je Q,n0, -KT=T 60,587 fw) care) inosno sa farazima (4.64), (4.7.) 1 (4.8: © (oy -ay} TT = KT = TL) 0,5 RP (12) Snergija za pogon ovakvog rashladnog uredjaja je olektriéna ene ralja, a potrebna snaga se sastoji lz snage potrebne 20 savladjivanje termo — plakiramatarne silo isa polziée Joule-ove toplotes Peeler, (4.13,) 2.83 (4.5.) bige Pe(@j- a) (Pat) rerP fi). Gat.) Sa jerazima (4.12.) {(4.14.) maemo izragunatt keefiesjent sejanjas By Wy ry) TIT K (PT) 0,5 BF ep Eee (IS) te (4.12.) sedi raza temperatura (1 ~ Tp) koja se pod datim toplotnim optereéenjem hladnog lrajaCl moze postiéi eleltrinom strajom ja~ Binet: (ay wag) TI 1-05 RP yes SAE ee (4162) Te uslova ar-t) a pallazimo da se 2 strajom jndine (a, =) 7, Jor max (4aa7.) postite najveéa razlike temperatura (TT) 2a date Q_, U uslovime ideatne zolovanosti iladnog lraja od okoline biée SQ) = 0 tad8'bi se mogla postiét teorijska maksimalns raetixe temperatura, Ce (1. pn” ang. cane) ade je “ . 4,74) eo kt) (4.19,) kooficijent efektivnosti termoclementa, On kerakverive termosielaritne svo- jstvs materijala provodnika of kojih Je napeavijan termopar . I igraza 2a koctleljent hladjenja (4.15.) preko astova 96/91-0 nalazimo jaéinu elektriéne strujo 2a koja dobijame maksimalns vrednost ko ~ ‘efieljenta hladjenia: (4,74) (1-1) Ugmane Emex (Yso,s 2(-F)-1-R Kade ove samenimo u (4.15.), izraz za maksimalnu vrednost keoticijenta hlagjenja moZemo svesti na obit: . (4.20,) (ieose TS eee Te 0 fie osa Tat rt96 Jeorijska maksimelna raziike temperatura i maksimaini kaeticljent bladjenja 420 aadate temperature TIT), zavise samo ad konficijenta efektivaost! termo- elememe 2: Boje 2 vote,%tosu = T yg i Ena, vebey pe je terme = oloment eftkasniji. Kada 2 tei beskenatno velikej wrednostiy iz (4.21.) vie Dimoda € ,.,, te#t vrednosti kocfictjenta hladjenja rasnladnas uredjaja kofi rade po levakiétnom povratnom cikiusu Carnot izmedju temperature Tt Te ‘Kada bi cba provecinike termoolemanta bila napravijena od mate= Tijola koji imaju Lett koaficfjont provodjenta toplote A, = hy =2 }+ late kee= fictjeme eloleriéne provadnosti (¢, = 6, = ), iste apsolutne vrednosti koe= iol =) y {ste pourkine proseka (2, = s) = 8) I iste dugine (1, = 1, ~ 1), kooficifent ef Uiasnosti tormoclementa imao bi oblile fejenat termostotrometorne sli, alt supoteg ena (la) ~ fe GE be (4a: U ovakvom eblikty 2 mode da so koristi 20 ocenjivanje poyonost! matertjala za povezivanje u tormeolemente. Sto je 2 vece, material je povolini}i. 8 im dau termoporove ima smisla spaiati materiale Koji imaji supotne ane ike koafict{enta termoelektromotorne sile. Mietali imaju jako male vrednostt Koeficffenta efektivnosti z 2bog malin vrednosti keeticijenta termoclektromo- torne sile. Plektroizolacioni materijali imaju takodje jako male vrednosti 2 2bo9 veoma malin vrednosti Kosficijenta claktritue provednosti. Najvere vre= Gnosti = imaju poluprovednici debijeni legiranjem B81, Te, Se, Shy Phi Zne J pored opseZnin istra¥ivanjs na iznala%enja eftkasnih termoolemanate, mok = simalne yrednosti koeficijenata efektivnosti termoclomenata kee st postlgine te Kren se oko 0,003 K™", Sto joi nije dovoljno de bi termecloktrign rashia= ni uredjaji bili kankurentn! 8a kompresor'skim w popledu koefieijenta hiadjenja (21. 4.8.). Uz to je cena materijala poluprovorinika edgovarajuceg kvaliteta jo uve jako visoke. Moguénost! iznslaanja boljih poluprovednih mater jala danas su Jo8 uvek nolzvesne, jer ni teorijalea nl okeporimentalne jatragivanie isu zavriena do te mere da bi se moglo predvideti koji bi materijalt moplt dda imaju vetu ofektivnost. ‘Ako 2a date vrednosti T | Ty pomotu izrasa (4.12.) 1 (4-15.) izratunemo i nacrtamo zavisnost kapacitata hledjenja Qa i kooficljenta bladj- enie € od fobine elektritne atruje, vidime da se maksimalne vresnosti ze £ £ Qo dobtiaju pri raztiéitim 1 (st. 4.9.). Ovo je pesledica Einjenice da sa po= rastom | rasto i Q_, all sve jate i jate rastu gubici usled provedienja toplote { elektrignog otpor®. Da bi potro’nja elektrizne energije zo pogon uredjaie Slike 4.8, Orijentaciono poredjenje vrednosti kesficijenata hlatljenja malay kompresorskog i termociektritnag rashladnos urecjaja (tempors= tura Kondenzactje oinosno temperstur toplog Kraja #30°C)- fob Slike 4.9, Karalter zavisnosti keeficljonta hladjenje i rashlainog kapaciteta od jatino elekeriéne struje jednoy termoclektritney rashladnog ue Fedjaje (2 = 0,008K-1, 1, = 277K, T= 316 KD.