KAMERA BELEŠKE

OSNOVNI DELOVI VIDEO KAMERE

SISTEM OBJEKTIVA – sočiva koja fokusiraju svetlost na senzor. Kada paralelni zraci svetla prođu kroz
konveksni objektiv, oni se spajaju u jednoj tački na optičkoj osi. Ova tačka naziva se fokalna tačka
objektiva. Fokalna dužina ili žižna dužina objektiva predstavlja udaljenost od centra objektiva do fokalne
tačke. Vrsta objektiva utiče na rezoluciju, kvalitet slike, dubinsku oštrinu, svetlosnu propustljivost,
ekspoziciju i kontrolu zuma

SISTEM CCD ČIPOVA – senzori koji prikupljaju svetlo koje dolazi iz objaktiva. Vrsta senzora, u zavisnosti
od toga kako pretvara svetlost u elektricitet, uticaće na kvalitet slike, opseg kontrasta i osetljivost.

TELEVIZIJSKI SIGNAL – način na koji se električni signal dobijen sa CCD čipova iščitava i pretvara u finalnu
sliku koju gleda publika. Izbor sistema zavisi od odluka vezanih za sistem boja (PAL, NTSC, SECAM),
linijske strukture (625 linija; 525; 1080), odnosa stranica slike (4:3, 16:9), i vrste skeniranja svake
slike/poluslike- interlace (sa polu-slikama) ili progressive (postupno) skeniranje.

KOMPRESIJA DIGITALNOG SIGNALA - Digitalni signal zahteva kompresiju pre snimanja, a izabrani stepen
kompresije kao i metod kompresije utiču na izlazni signal.

SNIMAJUĆI FORMAT – Ono na šta snimamo. Ima mnogo načina za snimanje: na traku, disk, kartice
(Betacam SP, DVCPro, DV, HD, FULL HD, 4K itd.) Metod i format kontrolišu kvalitet snimka.

ZVUK – postoji mikrofon na kameri koji snima IT (internacionalni zvuk) ali potrebni su I ulazi za tonske
kablove.

KONTROLE KAMERE – da bismo postigli prihvatljiv tehnički kvalitet slike, potrebne su komande koje
mogu da se podese automatski ili manuelno. U to spadaju balans belog, shutter speed, ekspozicija, otvor
blende, fitleri kao I meniji I osnovne vrste presetova za sve navedene komande.

ZUHER/TRAŽILO – potreban je mehanizam kojim možemo da posmatramo izlaznu sliku, mehanizam

može biti digitalni Ili analogni.

NAPAJANJE – baterije I sistem kontrola stanja baterije, kao I ulazi za AC adapter (eksterno napajanje)

POMOĆNI SISTEMI – adapter ploča na osnovi kamere koja omogućava da se kamera namontira na stativ
I ostale uređaje za pokret kamere kao I na različite stabilizacione uređaje.

KVALITETNO KUĆIŠTE – kamere koji se koriste u svakodnevnoj produkciji programa izložene su habanju i
zato profesionalne kamere zahtevaju izdržljiva kvalitetna kućišta koja to habanje mogu da podnesu.

VRSTE OBJEKTIVA

Objektivi su sočiva koja fokusiraju svetlost na senzor. Kada paralelni zraci svetla prođu kroz konveksni
objektiv, oni se spajaju u jednoj tački na optičkoj osi. Ova tačka naziva se fokalna tačka objektiva.
Fokalna dužina ili žižna dužina objektiva predstavlja udaljenost od centra objektiva do fokalne tačke.
Fokalna dužina utiče na vidni ugao objektiva, a po tome delimo objektive na

 širokougaone – mala žižna daljina, široki vidni ugao. Ova vrsta objektiva najređe se koristi jer
zbog širokog ugla gledanja prostor se krivi, odnosno stvara se distorzija prostora.
 Teleobjektive – žižna daljina je veća, uži vidni ugao. Liči na način na koji mi posmatramo svet u
svakodnenvom životu. Za razliku od širokouganoih, kada snimamo teleobjektivima prostor se
kompresuje. Ovo nije indirektna posledica veće fokalne dužine, jer nas tera da se udaljimo od
snimanog objekta da bismo mogli da ga uhvatimo kako treba (za razliku od širokougaonih
objektiva gde objektu uglavnom prilazimo), a na većoj daljini prostorni odnosi između objekata
se prividno smanjuju, odnosno, prostor se kompresuje.
 Makro objektivi – specijalni objektivi koji nam omogućavaju da snimimo u fokusu izuzetno male
stvari poput mrava, jer nam makro objektiv omogućava da snimamo veličinom 1:1, nekad čak i
1:2
 Zum objektivi – objektivi koji imaju mogućnost da menjaju žižnu daljinu

TEMPERATURA BOJE SVETLA

Naše oko registruje boju tako što postoje receptori u rožnjači za crvenu, zelenu i plavu boju, i ti receptori
reaguju na raspone talasnih dužina. Boje vidimo kao mešavinu signala sa ova tri receptora. Kamera
funkcioniše po sličnom principu. Koristi se prizma iza objektiva koja razdeljuje svetslost u tri razdvojena
kanala.

Međutim, postoji jedna ključna razlika između toga kako mi, odnosno kako kamera, percipira boju.
Ljudski mozak filtrira sve što vidi u zavisnosti od konteksta u kome se nalazi, prilagođava se automatski.
Ako na primer uzmemo beli papir, i odemo u sobu koja je osvetljena crvenkastom svetlošću, mi ćemo
papir i dalje videti kao beo, jer je naš mozak uračunao da se promenilo osvetljenje i prilagoditi sliku
prema tome. Kamera ne može sama na ovakav način da se prilagođava, već će da precizno reprodukuje
sliku koja se našla pred njom, odnosno, prikazaće papir kao crven.

Zbog tačnosti kojom kamera reprodukuje boje, važno je da možemo da izmerimo boje, odnosno
promene u boji. Zato smo uveli Kalvin skalu koja meri temperaturu boje svetle. Da bi kamera videla
onako kako mi vidimo, mi moramo na njoj da vršimo neophodna podešavanja koja naš mozak
automatski pravi. Dakle, svaki put kada se temperatura boje svetla u kadru promeni, mi moramo da
podesimo kameru prema njoj. To se postiže postupkom koji se zove white balance (balans belog).

Bitne reference na Kalvinovoj skali su:

 Studijsko svetlo (tungsten) – 3200 K

 Dnevno svetlo – 5600 K

OŠTRINA

Fokusiranje je čin podešavanja delova objektiva da bi se postigla oštra slika u fokalnom planu. Objekti
van ove fokusne zone mogu još uvek da izgledaju umereno oštro u zavisnosti od njihove udaljenosti od
objektiva, otvora blende i vidnog ugla objektiva. Oblast u kojoj su objekti u prihvatljivom fokusu naziva
se dubina polja.

Najbolji način da se nađe oštrina jeste da se pre-fokusira tako što zumira zum objektivom do najužeg
plana subjekta i tu postaviti fokus. Ovo je najbolji način zato što najlakše uočavamo detalje u krupnim
planovima i zato što je dubina polja najmanja pri najvećem zoom-u. Takođe priprema teren za
potencijalne zoom-inove u toku scene.

OTVOR BLENDE

Otvor blende je mehanizam na objektivu koji utiče na količinu svetlosti koja pada na digitalni senzor,
odnosno na ekspoziciju. Otvor blende takođe utiče na dubinu polja. Veći otvor blende će dati užu dubinu
polja, i obratno.

U suštini, veći otvori blende daju užu dubinu polja, pa ako hoćemo da snimimo portret sa lepo
defokusiranom pozadinom, potrebna vam je širom otvorena blenda. Međutim, tu su i drugi faktori.
Objektivi sa većim žižnim daljinama obično mogu da daju užu dubinu polja, a razdaljina između objekata
u sceni koju snimamo takođe ima uticaj na opaženu dubinu polja.

f BROJ

Mera otvora blende naziva se f-broj. Ako je f-broj veći, blenda je zatvorenija. Ako je f-broj manji, blenda
je otvorenija. Što je veći otvor objektiva slika je svetlija, a f broj je manji.

F brojevi su raspoređeni u skalu gde je svaki porast umnožen sa korenom od 2 (1.414).

f1.4 f 2 f2.8 f4 f5.6 f8 f11 f16 f22

Svaki put kada je f broj povećan za jednu stopu (tj. f2.8 na f4), ekspozicija se smanjuje za pola i obrnuto.
Ekspozicija i otvor blende su uvek obrnuto proporcionalni.

F-broj ili otvor blende nije zaista prečnik otvora blende, iako se, jednostavnosti radi, tako tretira. F-broj
je količnik žižne daljine objektiva i otvora blende (prečnika kružnog otvora koji nastaje povlačenjem
blende ka ivicama sočiva).

Konstrukcija zum objektiva, kao i samo zumiranje, uslovljava da prilikom promene vidnog ugla od
širokougaonog ka tele objektivu, opada svetlosna moć objektiva.

Pr. Ukoliko smo u širokom planu imali otvor blende 4, pri maksimalnom zum-u, otvor blende za
adekvatno eksponiranu sliku je recimo 5.6. To znači da nam je potrebna dodatna količina svetla, kako bi
scena bila adekvatno osvetljena, ukoliko bi želeli da zadržimo otvor blende 4.

DUBINA POLJA OŠTRINE

Oblast u kojoj su objekti u prihvatljivom fokusu naziva se dubina polja i zavisi od nekoliko parametara.
 1. Menjanjem f broja menja se dubina polja tj. deo vidnog polja koje se pojavljuje kao oštro u
fokusu. Što je f broj manji, otvor blende je veći a polje dubinske oštirine je manje. Veći f broj,
podrezumeva manji otvor blende, a time i veću dubinsku oštrinu. Ova zona se povećava ispred, i
iza subjekta na kojem je objektiv uoštren i povećavaće se kako se povećava i f broj.
2. Što je veća udaljenost između kamere i subjekta, veća je i dubina polja i obrnuto.
3. Fokalna dužina objektiva (vidni ugao objektiva) takođe određuje polje dubinske oštrine.
Širokougaoni objektivi imaju veće polje dubinske oštrine, a teleobjektivi manje.

f broj, a samim tim i dubina polja, mogu se podesiti promenom svetlosnog nivoa ili korišćenjem ND
(neutral density) filtera. Oštrina je uvek veća iza subjekta, nego ispred njega.

PROMENE VIDNOG UGLA OBJEKTIVA

Vidni ugao objektiva menja se promenom fokalne dužine objektiva. Postoje objektivi koji u sebi mogu da
menjaju fokalnu dužinu, zum objektivi. Kada promenimo vidni ugao objektiva, promeni se količina
prostora koju objektiv može da zabeleži. Što je veći taj ugao, to je veća distorzija prostora, tj stvari u
prednjem planu deluju veće u odnosu na one u zadnjem. Što je duži objektiv, odnosno uži vidni ugao
objektiva, manje stvari možemo da zahvatimo i kompresija prostora postaje veća. Promenom vidnog
ugla objektiva takođe utičemo na dubinu polja, što je duži objektiv to je dubina polja uža i obratno.

RAKURS SNIMANJA

Rakurs snimanja jeste ugao pod kojim postavimo kameru u odnosu na snimani objekat, i postoje

 Donji
 Normalni
 Gornji

Postoji i subjektivan rakurs, iz položaja nekoga ili nečega (recimo gledamo iz pozicije kante za djubre po
kojoj neko ronda tražeći nešto). Rakurs može da ima informativnu (prostornu ulogu), recimo da prikaže
razliku u visini dva aktera, ili da se jedan nalazi na balkonu a drugi priča sa njim sa ulice.

Rakursom takođe možemo da sugerišemo neke stvari, donji rakurs nam sugeriše da je osoba bitna, da je
na visokoj poziciji u društvu a gornji ima pak suprotni efekat, gledamo osobu sa visine.

U zavisnosti od oštrine ugla snimanja, rakurs može biti blag ili oštar (kod donjeg i gornjeg rakursa). U
slučaju normalnog rakursa, ako snimamo aktera, bitno nam je da mu kamera bude u visini očiju.

OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU ANALOGNOG I DIGITALNOG SIGNALA

Slika na TV ekranu nastaje "bombardovanjem" tri različita fosfora (crveni, zeleni, plavi) elektronima, tako
da oni sijaju kada dobiju energiju od elektronskog snopa.Televizijski prenos je razvijen kroz korišćenje
analognog signala- neprekidne voltaže ili frekvencije u vremenu. Međutim, analogni signal trpi
degradaciju tokom procesiranja kroz signalni lanac, pogotovo ako prolazi više puta. Digitalnim signalom
se video signal konvertuje u digitalni, odnosno u binarni kod, i tako nastaje ne dubl, kao kod analognog
signala, već identičan klon, koji ne trpi nikakve posledice tokom replikacije.

Pored toga što se ne degradira, digitalno konvertovanje video signala je zgodno jer nam daje slobodu da
ga obrađujemo digitalnim putem, raznim programima, na računaru, bez straha da ćemo uništiti
„original“.

KOMPRESIJA

Digitalni signal nam je u mnogo tome olakšao život, ali mana je da on sadrži ogromnu količinu podataka
koji moraju da se prenesu u sekundi. Zato je smišljena tehnika kompresije, koje posmatra podatke frejm
po frejm, i onda šalje samo podatke o razlici između dva sukcesivna frejma, i tako značajno smanjuje
količinu podataka koja mora da se šalje tokom prenosa.

KOREKCIJA KADRA POMOĆU ZUMA

Ugao zum objektiva se često koristi da se popravi ili prilagodi kadar, ne bi li se poboljašala kompozicija
kada se promeni sadržaj kadra. Kada se neko pridruži osobi koja je u kadru prostor se povećava
zumiranjem unazad; ako neko napusti kadar onda kamera zumira napred i prekomponuje prvobitni
kadar. U prikazivanju spontanih sadržaja prepravljanje kadara sa zumom je neizbežno, mada ako se
često koristi može da postane iritirajuće. Uglavnom se izbegava zum plus i zum minus u kadru, sem ako
za to nema opravdanja. Upravo zumiranje tokom kadra bez razloga ukazuje na amaterski pristup
snimanju.

Prilikom menjanja zuma menja se i dubina polja.

OSNOVNE OPERATIVNE KOMANDE NA KAMERI

Postoji nekoliko komandi koje zahtevaju podešavanje ili proveravanje postojećih okvira pre svakog
snimanja. Ovo uključuje:

1. koliko je ostalo još mesta na traci ili kartici

2. stanje baterije
3. oštrina
4. utvrdjivanje otvora blende
5. korekcija filtera za temperaturu boje
6. balans belog.
7. pojačivač signala- gain
8. brzina opturatora (shutter speed)
9. podešavanja snimajućih audio nivoa.

Postoje i osnovne (SET-UP) komande kao što su gama, zebra, zasićenost boje, određivanje formata u
kome će se snimati, koje se ne moraju stalno podešavati, već u zavisnosti od produkcionih potreba.
Takođe kao polazna osnova u setovanju, postoje i fabrička podešavanja, koja najčešće sve nivoe dovode
na osnovu-nulu.

Ovi elementi se mogu ostaviti onako kako su fabrički podešeni sve dok se ne postigne više iskustva u
video snimanju.

AUTOMATSKE I MANUELNE KONTROLE NA KAMERI

Za razne kontrole na kameri postoji automatska opcija, gde kamera sama procenjuje kako da podesi
sliku, međutim, kamerina „interpretacija“ se može znatno razlikovati od onoga što je nama u tom
trenutku bitno da prikažemo. Stoga je bitno da kada koristimo automatske kontrole na kameri, to
radimo inteligentno i sa nadgledanjem. Automatske kontrole mogu da budu izuzetno zgodne u nekim
trenucima kada mi nismo u stanju dovoljno brzo da uhvatimo nešto što kamera može. U suštini, ne treba
se prepustiti isključivo ni automatskim ni manuelnim kontrolama, već pažljivo birati jedne ili druge u
zavisnosti od situacije.

tehniku ne treba koristiti bez prestanka kao stvar navike. Postoji više vrsta auto kontrola:

 otvora blende
 (wb) balans bele
 auto fokus
 auto kontrola nivoa tona

Otvor blende - Automatska regulacija otvora blende ima prednosti i ponekad može da prilagodi brze
promene u svetlosnim nivoima, brže nego bilo koja ručna korekcija. Loša strana ovoga je što postoji
očigledna vizuelna promena u slici.

Automatski wb, balans bele, može se po nekada koristiti ukoliko imamo potrebu brzog menjanja
prostora u kojima snimamo, a koji su izrazito različite temperature boje (kelvinaže). Ovo je samo
kompromisno rešenje, uvek je dobro tačno odrediti wb za odgovarajući prostor.

Auto fokus se u principu izbegava, sem recimo u slučajevima kada zbog nedostatka vremena nemate
mogućnosti da kvalitetno izvršite uoštravanja aktera. (Pr. Imate veoma ograničeno vreme da snimite neki
događaj kao što je seoski vašar, sa koga treba da napravite reportažu. Pristupate kompromisu, bolje je postaviti
kameru na automatiku, uzeti je u ruku i obigrati ceo vašar pri čemu ćete snimiti sve zanimljive detalje, krupnjake,
dogadjaje i doneti recimo 30-40 interesantnih kadrova za 20 minuta. Ukoliko bi svaki od njih jurili i oštrili
manuelno, najpre mnogi bi Vam umakli, a u finalu bi ih imali možda 10-15. Od onih 30-40 kadrova, bacićete možda
5 zbog neispravnosti u oštrini (neko je prošao u prvom planu, ili pri auto uoštravanju niza ljudi po dubini, neko je
podizanjem ruke u prvom planu poremetio šarf koji je kamera imala u pozadini i sl.)

Automatski pojačavač zvučnog signala tj. audio auto-gain može da bude koristan onde gde sve radi
samo jedan čovek. Mana je što proizvodi prejaku istanjenost zvuka glavnog subjekta, utuša ga ukoliko se
pojave glasni zvuci iz pozadine

KOMANDE NA OBJEKTIVU
Tri glavne operativne kontrole objektiva su fokus, zum i otvor objektiva (f broj).

1. Fokus: oštar fokus slike postiže se gledanjem kroz zuher i ili manuelnim podešavanjem fokusnog
prstena na objektivu ili povezivanjem kabla objektiva i kontrolisanjem fokusa servo kontrolom
montiranom na švenk palicu. Na nekim kamerama, postoji opcija auto-fokusiranja. Kao i sa
drugim auto osobinama, njegova vrednost je ograničena.

Kao što je već opisano na nekim od prethodnih stranica, zum objektiv mora biti pre-fokusiran na
svom najužem uglu pre snimanja zumom ka subjektu, a zadnji fokus objektiva mora biti tačno
poravnat da bi se održao najoštriji fokus tokom celog zuma.

Ukoliko je objekt u kadru bližu objektivu nego što je njegova minimalna udaljenost za oštru sliku,
subjekat se može dovesti u oštri fokus podešavanjem makro prstena na pozadini objektiva. Makro
uređaj pomera nekoliko grupa sočiva unutar objektiva i eliminiše rad zuma za to vreme. Uvek posle
korišćenja, makro treba vratiti u njegovu osnovnu poziciju i zaključati.

2. Zum: menjanje promenljivog ugla objektiva na zumu, može se postići ili sa servo prekidačem, ili
manuelno -koristeći zum polugu na objektivu. Prebacivanje sa jedne metode na drugu vrši se
preko prekidača obeleženih sa S (servo) i M (manual). Na način sličan načinu kontrole fokusa,
takođe se može kontrolisati zum servo- ručicom za kontrolu koja je pričvršćena za švenk palicu.
Servo kontrola zuma i fokusa se koristi najviše pri studijskom snimanju, tom prilikom se umesto
klasičnog zuhera, na kameru montira veći displej.
3. Otvor objektiva: otvaranjem i zatvaranjem otvora objektiva menja se nivo svetla koje dolazi do
CCD čipova i zato je to primarni metod kontrolisanja ekspozicije. Na profesionalnim kamerama,
kontrola otvora preko prekidača označenog sa M (manuelna kontrola), i sa A (automatska
ekspozicija), nalazi se na ručici zuma. Takođe postoji R (remote) daljinska kontrola. Koristi se
kada su kamere vezane u sistem, kontola se vrši iz reportažnih kola, kako bi se slika uskladila sa
ostalim kamerama. ANDE NA OBJEKTIVU

FILTERI NA KAMERI/OBJEKTIVU

Digitalni video ima ogromni potencijal za manipualciju izgleda slike u postprodukciji, ali takođe postoje
mogućnosti da se snimljenoj slici onda kada je potrebno promeni oblik čak i u toku smaog snimanja. Uz
potrebu za odgovarajućom reprodukcijom, fotografi su često pokušavali da prilagode sliku tako da
odgovara pojedinom emocionalnom ili estetskom utisku. U njihovim rukama, fotoaparat nije bio
"naučni" instrument vernog posmatranja stvarnosti, već sredstvo za stvaranje subjektivnih utisaka.
Jednostavan metod je korišćenje filtera, uglavnom postavljenih na držač filtera ili kompendijum ispred
objektiva. Filteri se koriste iz mnogo razloga kao što su kontrola nivoa svetla (ND), umekšavanje slike,
korekcija boje, efektno bojenje slike,dodavanje raznih efekata i dr. Većina kamkordera ima jedan ili dva
točkića postavljena između objektiva i prizme, koja nose kolor filtere 3200k i 5600k i/ili ND filtere.

 Kolor - Profesionalna kolor kamera je napravljena tako da radi pod tungsten svetlom (3200K).
Posledica je ta da je izlaz crvenog, zelenog i plavog CCD senzora lako izjednačen, kada se belo
balansira za scenu osvetljenu sa tungsten osvetljenjem (3200K). Kada kamera eksponira prema
 dnevnom svetlu, potrebne su korekcije da bi se postigao ispravan balans belog. Pozicija 3200K
filtera je clear glass filter (bezbojni, čisti filter) dok je 5600K filter (bez ND) minus plavi filter- da
bi se "skinula" dodatna plava u dnevnom svetlu. Svi kolor korekcioni filteri smanjuju prenos
svetla i zbog toga minus plavi filter smanjuje intenzitet svetla (prosečno za jedan otvor irisa)
onda kada je dostupno najviše svetla- danju. Balans belog je potreban posle promene pozicije
filtera.
 ND – ND filter služi da se smanji količina svetla koja dolazi na objektiv. Koriste se kada postoji
potreba da se smanji dubina polja (smanjenjem ekspozicije smanjuje se dubina polja) ili u slučaju
jako osvetljene lokacije.
 Polarizacioni – smanjuju refleksije

BALANS BELE

U koloriometriji, najbolje je razmišljati o beloj kao o celini sastavljenoj od podjednake količine crvene,
zelene i plave svetlosti. Ovaj koncept je proširen i na kamere u boji. Kada se eksponira na beloj pozadini
(neutralna scena), tri signala su podešena tako da daju podjednaku količinu crvene, zelene i plave. Ovo
je poznato kao balans belog.

Iako se oko prilagođava promeni temperature boje koju isijava beli subjekat (pogledaj Temperaturu
boje), takvog prilagođavanja nema kada je u pitanju kamera.Izuzetno je važno je da se pre početka
svakog snimanja u određenom ambijentu, uzme beli balans. Ukoliko se menja ambijent, ponovo se mora
uzimati balans. (pr. enterijer-eksterijer). Postoji mogucnost uzimanja-pamćenja dva balansa, kao i auto
balansa, sto nije uvek precizno.

Da bi se uspešno uradio balans belog, mora da se sledi jednostavna procedura:

 Izaberite odgovarajući filter za temperaturu boje svetla koje se koristi (tj. tungsten 3200K,
dnevno svetlo 5600K).
 Izaberite A ili B pozicije balansa belog. Ove pozicije memorišu dotičnu postavku balansa belog u
memoriju kamere. Na svakoj poziciji filtera mogu da postoje dve memorije (A ili B). Ukoliko je
selektovan preset neće se ništa pamtiti. Ova pozicija uvek obezbeđuje fabričku vrednost od
3200K ili 5600K
 Ispunite kadar sa belim kartonom koji je osvetljen istim svetlom kao i potencijalni kadar. Budite
sigurni da se karton ne pomera za vreme balansa belog, i da nema nikakvih refleksija ili senki na
njemu. Izbegavajte bilo koje odbleske boje iz svetlosnog okruženja, osigurajte balansiranje belog
sa glavnim izvorom svetla u kadru, i tačno eksponiranje kartona.

SHUTTER

Mehanizam na kameri kojim se podešava dužina vremena koliko je kamera eksponirana. U fotografiji se
meri u milisekundama zbog estetskih razloga, a u filmu je najčešće shutter isti tokom snimanja, menja se
jedino kada menjamo broj frejmova u sekundi, recimo kada se snima slowmotion. Standard je takav da
hoćemo da nam sličice imaju određenu količinu motion blurra, nešto što bismo recimo generalno
izbegavali u fotografiji, jer tako aktiviramo fenomen retinalne persistencije, gde naš mozak produžava
kretanje, i tako dobijamo utisak pokreta. Ako bismo snimali bez motion blurra, kada bi frejmovi bili
precizniji, slika ne bi delovala glatko već bi izgledala seckano.

RASPON KONTRASTA

Svaki kadar koji snimi kamera/kamkorder, u sebi ima varijaciju osvetljenosti. Ova varijacija je raspon
kontrasta scene. Odnos između najsvetlijeg dela subjekta i najtamnijeg dela je odnos kontrasta. Prosečni
eksterijerni kontrastni odnos je u proseku 150:1 ali može da bude visok i 1000:1. Budući da kontrastni
odnos svakodnevnih lokacija i enterijera može da se proteže od 20:1 do 1000:1, video kamera može da
zabeleži samo raspon scene od 32:1. Od maksimuma bele (100%) do nivoa crne (3.125%) raspon je od
oko pet blendi

Rezultat snimanja raspona kontrasta koji je veći od onog sa kojim kamera može da rukuje, jeste taj da te
svetle partije scene izgledaju uniformno belo i detalji u njima će da sagore, a tamni tonovi u sceni će biti
uniformno crni. Ograničavajuči faktor reprodukcije željene slike je konačno displej monitor na kojem se
gleda. Dizajn i okruženje u kojem se nalazi gledaočev monitor, kao i dizajn putanje signala do gledaoca,
svi utiču na finalni raspon kontrasta koji je prikazan

Često je ekspozicija podešena da omogući raspon kontrasta scene, da bi bila precizno reprodukovana na
snimku. Cilj je izbeći gubitak varijacija između nijansi i istovremeno zadržati scenske veze osvetljenosti.

Mnoge produkcije zahtevaju slike koje stvaraju vizuelne utiske. Tačna ekspozicija je manje stvar
ispravnog reprodukovanja raspona kontrasta nego tehnike uspostavljanja raspoloženja.

Prikaz raspona kontrasta i odnosa otvora blende

Odnos svetline najtamnijih i najsvetlijih dijelova slike u kojima su još uvek vidljivi detalji:

 1 : 2 = 1 blenda Ljudsko oko: 1 : 1024 = 10 blendi

 1 : 4 = 2 blende Film: 1 : 128 = 7 blendi
 1 : 8 = 3 blende TV-Video: 1 : 32 = 5 blendi
 1 : 16= 4 blende
 1 : 32= 5 blendi