Kriza smisla

Prof.dr Jasna Veljkovic

 Kriza smisla
• jedan je od najvećih problema današnjeg
sveta.
• Kako dolazi do inflacije smisla?
• Danas imamo:
• Gomilanje bespotrebnih sadržaja
• zasićenje javnog prostora i komunikacije
beskrajnim ponavljanjem određenih pojmova
• bez potvrde njihovih značenja i vrednosti.
 Smisao se gubi tamo
• gdje se igra, zabava, reklama, površnost
ustanovljuju kao glavni kriterijum društvenih
vrednosti.
• Smisao znači dubinu i ozbiljnost.
• Smisao znači otkrivanje skrivenog,
• On se nikada do kraja ne otkriva.
• Trazimo ga citavog zivota jer je on razlicit za
osobu od 20.30.40. 50.60,70 godina.
 Potreba za demistifikacijom svega
• je neurotski suicidalni poriv današnjeg čoveka.
• Inflacija svega ubija slojeve smisla,
• obesmišljva vrednosti
• Je smisao se prividno moze ubiti a sustinski
(smisao se ne može ubiti).
• Ljudi zapravo odustaju od smisla i prihvataju
cinizam i nihilizam.
• Čovjek ne samo da odbija da veruje u vrednosti,
on ne može, nije u stanju ni u šta da veruje
• jer je odbacio smisao kao smisao.
 Inflacija smisla
• dovodi do inflacije svih vrednosti i njihovog
osjećaja,
• doživljaja, shvatanja pa tako i same prakse,
odnosno življenja.
• Paradoks je u tome da ima vremena za
„guglanje“ po ceo dan i noć,
• ali nema vremena da bi se ljudi usredsredili
na ono bitno u svom, životu a u odnosima sa
drugima.
 Viktor Frankl(1905 –1997)
• Tvorac logoterapije
• Prve egzistencijalistički orijentisane
psihoterapije.
• Smatra se osnivačem treće psihijatrijske škole
u Beču(Frojd je rodonačelnik psihoanalize,
Adler individualne psihologije).
• Prve radove štampa početkom tridesetih
godina prošlog veka.
• Prošao je iskustvo nacističkih logora na koje se
često vraća u svojim radovima.
 Logoterapija
• Posle Drugog svetskog rada, odlazi u SAD.
• Osnivač je mnogih Instituta za Logoterapiju.
• U njegovim radovima se dosta sreću mnogi
filozofski termini i digresije u pojedine
duhovne nauke.
• Tim karakteristikama logoterapijski pristup
više podseća na socio-filozofski pristup nego
psihološki i psihoterapijski.
 Ukratko njegovo iskustvo je sledeće:
• Kao mladog lekara-jevreja,nj. suprugu, dvoje
dece-dve male devojčice i njega deportovali su u
nacistički logor.
• Odvojili su ih, te od 1942 do kraja rata nije znao
da li mu je porodica živa.
• Mučen je.
• Izdržao je kaže ,jer je verovao u život svoje
porodice.
• 1945 ispostavilo se da je samo on preživeo.
• Želeo je da ga nema.Nije to učinio.Posvetio se
radu na smislu života.Napravio logoterapiju.
• Radio sa suicidalnima.
• Živeo je 92 godine.
 Posebna oblst njegovog rada-rad sa
suicidalnima
• Kad nas je prevodjen.
• Knjige koje Vam savetujem da čitate a mogu
da se kupe kod nas:
• “Nečujni vapaj za smislom”-biblioteka Žarko
Albulj.
• „Zašto se niste ubili“-traženje smisla
življenja.Isti izdavač.
 Mislioci koji su najviše uticali na
Frankla su:
• Frojd,
• Adler,
• Jaspers,
• Hajdeger,
• Sartr i našto manje Biswanger.
• Duhovna izvorišta logoterapije dakle treba
tražiti s jedne strane u psihoanalizi, u
Adlerovom isticanju individualnog aktiviteta, a
sa drige strane u fenomenološko-
egzistencijalističkom načinu mišljenja.
 Značajno za Frankla je:
• Usmerenost ne toliko na sam patološki
fenomen već na čoveka koji taj fenomen
ispoljava.
• Ističe čoveka koji ima sasvim odredjene
duhovne potrebe.
• Koga treba shvatati i tumačiti u svetlu
njegovih antropoloških odrednica.
 Logoterapija ističe
• duhovnost kao ljudsku differentiu specificu, za
razliku od psihoanalize i bihevijorizma koji
ističu impulse i nagone koji postoje i kod
čoveka ali i životinja.
• Otuda i sam pojam logoterapija.
• Logos,staro grčka reč i ima više
značenja:kosmički sklad, reč, um, smisao.
• Terapija smislom
 Volja za smislom
• je jedna od specifičnijh odrednica ljudskosti.
• Ako se u psihoanalizi prepoznaje čovek koji
potiskuje
• u bihevijorizmu čovek koji reaguje na
nadražaje,
• logoterapija vidi čoveka kao biće koje
odgovara na pitanja koja mu život postavlja
• na taj način da nalazi i ispunjava smisao koji
mu život nudi.
 Frankl-citat:
• Zahvaljujući samoodvajanju, čovek je
sposoban da pravi šale na sopstveni račun, da
se sam sebi smeje i ruga se vlastitim
strahovima”, Frankl, 1981.
• “Samotranscedencija je sposobnost čoveka da
stalno sam sebe prevazilazi, da uspostavlja
odnos prema nečemu izvan sebe i da živi za
nešto izvan sebe”.
 Frankl:” Čovek je ono što od sebe učini, on stalno odredjuje i
odabira svoju egzistenciju”

• Frankl je potpuno u matici onog načina

poimanja čoveka kojeg je Sartr eksplicirao u
knjizi:”Egzistencijalizam je humanizam”.
• Duhovnu situaciju savremenog čoveka po
Franklu karakteriše egzistencijalni vakuum,
• gubitak osećanja smisla,
• smislenosti života.
 Usput, Žan Pol Sartr
• kaže sledeće:
• „Postoje samo dve vrste ljudi sa kojima ne mogu
da izađem na kraj: to su oni koji sve znaju i oni
koji ne znaju ništa“..... I dalje
• „Nekima se može pomoći samo ako im se ne
pomaže“.
• „Ja uvek imam izbor, ali isto tako moram da znam
da čak i u slučaju kada ništa ne izaberem, ja sam
ustvari nešto izabrao“.

• „Ako si usamljen kada si sam, nisi u dobrom

društvu“.
 Frankl smatra da je:
• čovek je s jedne strane izgubio putokaz
instikata koji mu više ne govore šta mora da
učini.
• Sa druge strane, veza sa tradicijom koja bi
mogla da ga usmeri, manje ili više potpuno je
prekinuta.
• Ishod je neminovan:osećanje praznine,
besmisla,življenje po inerciji ili pribegavanje
različitim surogatima smisla.
• da u čoveku probudi odgovornost za smisao
vlastitog života.
Prema logoterapiji, smisao se može naći:
Ostvarujući neko delo
Doživljavajući neku vrednost,pre svega ljubav
ili
Trpeći
Posebno težište stavlja na trpljenje kao
otkriveni smisao života
• Nije po sredi trpljenje koje je samo sebi cilj
već,
• trpljenje koje ima smisao.
• Smisao trpljenja svaki čovek mora sam sebi da
otkrije,smisao trpljenja kao smisao života.
• Apstraktni, univerzalni smisao života ne
postoji ili je u najboljem slučaju
pseudosmisao.
 Frankl-pojam duševnog zdravlja
• Onaj čovek koji je u stalnoj napetosti izmedju
onoga što je postigao i onoga što smatra da još
mora učiniti,po Franklu, zdrav je čovek.
• Duševno zdravlje nije homeostaza,
• već težnja i borba za cilj koji je dostojan
čoveka
• a taj cilj nije samoostvarenje već
samotranscedencija,stalno
samoprevazilaženje.
 Frankl-nastanak neuroze:
• Ako je u čoveku volja za smisao poremećena i
osujećena, javlja se egzistencijalna frustracija,
• iz koje se može razviti jedna poseban oblik
neuroze koju Frankl zove noogenom
neurozom.
• To je neuroza koja pogadja duhovnu stranu
čovekovog bića.
• Nisu sve neuroze noogene.
 Osujećenje traženja smisla može biti
jedan od
• uzorka neuroze po Franklu.
• On smatra da ispunjavanje praznine koju
stvara nedostatak smisla može imati terapijski
učinak,
• čak i kada uzrok neuroze nije praznina.
• U tom smislu logoterapija nije isključiva već je
komplementarna sa ostalim terapijskim
pristupima.
 Logoterapijske tehnike
• U užem smislu su malobrojne.
• Paradoksalna intencija
• Derefleksija
• Ove tehnike su prilagodjene tretmanu
prvenstveno neurotskih poremećaja i to fobije
i opsesivno-kompulsivne neuroze
• odnosno kako ga Frankl zove seksualno-
neurotskog sindroma
 Logoterapijske tehnike
• Frankl polazi od toga da kod fobije
predosećanje straha deluje kao pokretač
straha,osnovnog simptoma fobične neuroze
• a povratak simptoma ponovno pojačava
fobiju,čime se stravar neurotski začarani krug.
• Osnovno obležje opsesivno-kompulsivnog
sindroma jeste strah od opsesije i prisile.
• Što se više borimo sa tim strahovima, oni
postaju jači.
 Prtisak izaziva protivu pritisak
• a ovaj pojačava onaj prvi.
• Pacijentu sa ovakvim tipom smetnji treba u
kontekstu logoterapijskog pristupa savetovati
da pribegne paradoksalnoj intenciji.
• Drugim rečima pacijentu treba savetovati da
će ono od čega se boji, upravo dogoditi.
• Bolesni strahovi i ideje se povlače pred
paradoksalnom intencijom.
 Na primer:
• Neko ko pati od uporne nesanice i ima
ogroman strah da neće zaspati,valja savetovati
da se trudi da ne zaspe.
• Onaj koji se pred auditorijem ljudi mnogo
znoji,a preplavljen je strahom da se to ne
primeti,treba da želi da svi to vide,treba da
nastoji da se još više znoji i td.
• Prema Franklu u osnovi mnogih i različitih
seksulano-neurotskih poremećaja nalazi se
hiperintencija odnosno hiperrefleksija.
Ako neko ima poteškoća sa potencijom

• ako neko ne može dovoljno da se opusti u

ljubavnoj igri,
• ako najzad ne uživa u sekuslanom činu,
• to je zato što je suviše misaono usredredjen na
ova zbivanja,
• vodjen strahom od prethodnog lošeg iskustva ili
nedovoljnog ili nikakvog zadovoljstva.
• Dorefleksija, kao druga osnovna logoterapijska
tehnika je nastojanje da se poništi misaona
okupiranost aktuelnim zbivanjem u oblasti
seksualnog života ili da se što više isključi iz svesti
ono što se zove briga za normalni seksualni akt.
 Dometi logoterapije
• Zbog same svoje prirode logoterapijske
tehnike imaju ograničen domet, odnosno
efikasnost.
• Psihički poremećaji ostaju izvan domašaja ovih
tehnika.
• Brojni Franklovi sledbenici razvili su drugačije
tehnike,šireći na taj način polje primenljivosti
logoterapije.
• “Čovjek ne može doći do samoostvarenja, ako
je usredsredjen samo na sebe.
Samoostvarenje je tek posledica ljubavi
prema bližnjemu.” (Viktor Frankl).