SKTl

_y
 1
1. POJAM OBLIGACIJE
Obligacija je pravni odnos izmedu dve određene strane na osnovu koga je jedna strana
(poverilacj ovlašćena da zahteva od druge strane (dužnik) određeno davanje, činjenje ili
uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini, a druga strana je dužna da to
ispuni. Npr. kod posluge knjige pedrnet obligacije nije sama knjiga već davanje, odnosno
vraćanje knjige. Obligacija je pravni odnos između poverioca i dužnika. Sa stanovišta
poverioca, obligacija je potraživanje (otuda u navedenom primeru posiugodavac je ovlašćen
da zahteva vraćanje knjige) a sa stanovišta dužnika obligacija je dug {dužnik ima obavezu
da vrati knjigu i time ispuni poveriočevo potraživanje). Treba imati u vidu da u jedtnoj
obligaciji potraživanje i dug ne egzistiraju izo.lovano, već su oni u simbiozi i zato su
potražrvanje i dug u korelativnom odnosu.
O pojmu obligacije postoje razllćita shvatanja ali su sva ona reprodukovanje tradicionalne
klasične formule poznate nam još iz rimskog prava. Prema Paulusu, suština obligacije nije
da se neka stvar učini našom već da se drugi obaveže prema nama na neko davanje,
činjenje ili nečinjenje. Justinijanove Institucije objašnjavaju obligaciju kao pravnu vezu koja .
nas obavezuje da nešto. isplatimo. Prema tome, obligacija je pravna veza izmedu dva
određena lica od kojih jedno ima pravo a drugo obavezu da nešto učini ili ne učini [dare,
facere, non facere). Postoje različita shvatanja o pojmu ove pravne veze:
1. Dualističko polazi od stava da se u obligaciji kriju dva odnosa: primarni, koji se sastoji
u ostvarivanju prava poverioca odnosno u izvršenju obaveze dužnika i sekundarni koji
se ogleda se u dužnikovoj odgovornosti za ispunjenje obaveze. Po ovom shvatanju i
- ostvarivanje prava, odnosno izvršenje obaveze i odgovornost su elementi pojma
obligacije.Ovo shvatanje potiče još iz rimskog prava, a zastupljeno je u nemačkoj
pravnoj teoriji. • *
2. Monističko polazi od toga da je obligacija jedinstven. pravni odnos između. poverioca i
dužnika. Taj pravni odnos je ispunjen pravima poverioca da zahteva od dužnika da
nešto preda, učini ili ne učini. odnosno obavezom dužnika da to ispuni.. Odgovornost
nije element pojma..obligacije. već. posledica povrede prava.. Drugim rečima, sankcija za
neizvršenje obaveze dužnika.
Monističko stanovište je prihvatijivije. Obligacija je skup : prava poverioca i obaveza
dužnika. Iz. tog odnosa ovlašćeno lice ima pravo na tužbu.za ostvarivanje. svojih. prava..
Dužnik koji nije izvršio svoju obavezu. snosi odgovornost prema poveriocu; ali: to nije
nikakav drugi, paralelni odnos u. obligaciji nego imovinska sankcija za neizvršenje iii
neuredno izvršenje obaveze dužnika. Ona se svodi na nafcnadu žtete ili drugu^ posledicu
neizvršenja obaveze-. I za monističko i za dualističko shvatanje, zajedničkoj'e-da^dbligacija
kao pravni odnos obezbeduje poveriocu~određeno subjektivno pravo koje on ostvaruje
prema svom dužniku [inter partes), a ne i prema svim lieima (erga omnes) što je
karakteristika stvarnJh 1 drugih apsoiutnih prava. Subjektivno pravo poverioca je relativno
jer se odnosi samo na dužnika iz određenog obligacionog odnosa.
Bilo je međutim i teorijskih pokušaja da se objasni pojam obligacije. Tako je npr. Digijeva
teorija socijalnih funkcija negirala postojanje subjektivnog prava dok Salej nije. negirao da
je obligacija subjektivno pravo." ali je primat u pojmu obligacrje dao njenom 'preUrrietu,
svodeći obligaciju pre.svega na vrednost (za poverioca aJktivnu,/a za dužnika pasivnu
vednostS. Bilo je ideja da se obligacija definiše kao odnos između imovina a ne između
lica. One su : vodiie apsurdima kao što su npr. ugovori sa sarnim sobom. Svi ovi pokušaji
definisanja obligacije nisu imali većeg značaja. Klasićna definicija obligacije je nadživela sve
nove ideje, pa je stoga i danas aktueina ZOO ne daje defihiciju obligacije.

2. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA • '

v
Obligacija kao_ imovinsko—pravni odnos - Obligacija j e pravni odnos koji omogućuje
povefi'oću da od dužriika zahteva davanje, činjenje iii nečinjenje, koje je praćeno pravnom
sankcijom 'za slučaj neispunjenja zahteva. Sankcija se ogleda u. naknadi štete. ili
uspostavljanju predašnjeg stanja. Ostvarivanja potraživanja su praćena imovmskim.
interesom poverioca. On se izraiava kao određena novčana vrednost koja je najčešće
odgovarajuća aii može biti i neodgovarajuća, kao npr. kod afekcione vrednosti iii naknade
neimoviriske štete.
 2
Subjekti obligacionog odnosa - Subjekti obligacionog odnosa su određena lica. To su
poverilac i dužnik, ali ne svaki poverilac niti svakl dužnik, već poverilac i dužnik 12
određenog obligacionog odnosa. Poverioci i duinici mogu bitl i frzička i pravna lica.
Poverilac irna pravo da zahteva neko davanje, činjenje ili nečinjenje i zato je on aktivna
strana obligaclonog odnosa. Dužnik ima obavezu da ispuni potraživanje poverioca i tako
izvrši dugovanu radnju što ga i čini pasivnom stranom obiigacionog odnosa. Kod
jednostrano obaveznih ugovora i obligacionih odnosa koji izviru iz prouzrokovanja štete,
neosnovanog bogaćenja, nezvanog vršenja tuđih poslova i drugih izvora,i*j%ir±a^«sfranarjedna
strana je samo poverilac a druga samo dužnik. Kod dvostrano tretnih ugovora
[kupoprodaja; razmena, zakup) oba ugovornika su istovremeno i poverioci i dužnici.
Postoj'e obligacije kod kojih poverilačku tj. dužničku stranu čini samo jedno lice, ali
postoje i obligacije u kojima poverilacku tj. dužničku stranu čini više lica. Ove druge su
zajedničke tj. solidarne obligacije koje mogu biti aktivne ili pasivne, zavisno od toga na
čijoj strani ima više subjekata. I kad su strane u obligaciji jedan poverilac i jedan dužriik,
kao i kada su strane više poverilaca i više dužnika, oni uvek moraju biti određeni imenom
i prezlrnenom. ...,-.'-..
Obiigacioni odnos ima određenu sadržintr - Sadržina obligacionog- odnosa' proiziiazi iz
fijehog pojma. Nju čini ovlašćenje poverioca da od dužnika zahteva određeno činjenje,
davanje ;:ii|fuzdržavanje od činjenja, odnosno obavezu dužnika da potraživanje poverioca
ispuni. ;;Pr€ina tome sadržina obligacije ispunjena je onim što poverilac može zahtevati od
dužrnkajjdnosno onim što dužnik treba da ispuni' poveriocu. Sadržina obligacije se naziva
i. prestacij'om";. Svaki obligacioni odnos ima svoju sadržinu. Po njoj se različite obligacije
međusobno razlikuju. Predmet obligacije treba razlikovati od sadržme._Predmet Jestejmo
na..šta_se odnosi sadržma obligacije. Njega čini davanje, činjenje iii uzdržavanje od
činjenja.. Davanje' se'obično predužima radi prenosa svojine: Činjenje jersvaka druga
pozitivna radnja npr. vraćanje duga, uzimanje stvari na posiugu -\faee-re\. Uzdržavanje od
činjenja Je pasivan odnos prema mogućnosti preduzirnanja neke radnje koja je inače
■ dozvoljena':-npr.'-nepodizanje*visokog'Zida,: nitrsadenje visakog':drveća-'*zbog''Suseda-.'. Ono se
često naziva i trpljenje. Prema tome sadržinu obligacijeT'prava i obaveze strana u
određenom obligacionom odnosu, dok je predmet ono na šta ;se obligacija odnosi.
Predmefcastime^fc-sadržinarobligaG^
(što nije moguće nijesi ni dužan (OIZ CG - Bogišlć); ovde je reč kako o pravnoj (postojanje
zabrane) tako i 0 faktičkoj nemogućnosti), da su dovoljno određeni (mora se znaU na šta
se obligacija. odnoslr:ona:.može. biti tačno-odredena..(obllgatžo certa}- iii odrediva {obligatio-
incerta}} i da su dopušteni (sa gledišta pravnog i morainog poretka).
Obligaciom_qdnos je relativnog^_karaktera - Obligacija deluje inter'partes - između
stranaka, za raziiku od stvarnih prava i drugih apsolutnih prava koja deluju prema svima
- erga'ornnes. Stvarnopravni odnos se tiče svih lica dok se obligacioni odnos tiče samo
stranaka^uiiom odnosu. Treća lica su izvan tog odnosa i njima on ne može ni goditi ni
škoditL RaSg'fe između sb/arnopravnih i obligacionih odnosa su u sledećem: stvarnopravni
odnos je'v'(!ffiios izmedu titulara stvarnog prava i svih drugiix neodredenih lica koja su.
dužna da to pravo.'poštuju {ius 111 rem], dok kod obligacije'''titularViprava'"' (povetilac)
uspostavlja odnos samo sa • dužnikom obaveze {ius ađ rem); predmet stvarnopravnog
odnosa je stvar( dok je predmet obiigaeionog odnosa dare, facere I jion facerer stvarna
prava 'ne zastarevaju, ali mogu prestati održajem. u korist drugog lica, dok obligaciona
prava podležu zastarelosti posle proteka. određenog roka.

3. RAZLIČITOST IZRA2A KOJMA SE OBELEŽAVA OBLIGACIJA

Naziv obligacija je izveden od glagola ^obligar^' što znači vezati tj. obavezati. U rimskom.
pravu on nije obuhvatao kompletan odnos/izmedu poverioca i dužnika. Odnosio se samo
na dugovanje - obii|atio, a za potraživanje se koristio naziv creditum. Danas naziv
obligacija se pre svega tiče celine odnosa, poverioca i dužnika, aii i danas se pod tim
nazivom ponekad podrazumeva samo dug -ih samo potraživanje što je ređe. U materiji
hartija od vrednosti naziv obligacija označava posebnu vstu hartija - pismeno kojim se
konstatuje postojanje duga (ona može biti privatna ili javna isprava). U našem pravu se
 izraz obligacija često zamenjuje izrazom obaveza. Ta reč se inaČe koristi i u upravnom.
radnom, krivićnom i prekršajnom pravu.

4. ODSTUPANJA OD RELATFVNOSTI OBLIGACIONIH ODNOSA

Postoje i neki izuzeci od pravila da su obligaeiona prava relativna. Postoji 5 grupa
izuzetaka: 1) slučajevi kada je neko obligaciono pravo upisano u javne registre i zemljišne
knjige (npr. pravo zakupa nepokretne stvari) kada obligaciono pravo deluje erga omnes; 2}
slučajevi kada se ugovori pravo otkupa (uz vraćanje cene) do odredenog roka, -povrede" pa
se stvar otuđi trečem licu pre isteka roka; tada titular prava otkupa može pobijati ugovor
o otuđenju; tu pravo otkupa deluje na trećeg; 3) Paulijanska tužba, kojoni se pobija pravni
posao dužnika zbog ošteeenja poverioca: 4) ugovor u korist trećih lica, gde dva lica
ugovaraju korist za treće lice koje je van ugovora; 5) kolektivni ugovori koje zaključuju
sindikati radnika.i udruženja poslodavaca, a odnose se na sve radnike 1 sve poslodavce,
kako sadašnje tako i buduće

. ■ ' 5. SADRŽINA I PREDMET OBLIGACIONOG,ODNOSA

'.;i- ( pitanje obuhvata samo stavku "obligacioni odnos ima određenu sadržinu" iz pitanja broj
2)

6. OBLIGACIONO PRAVO (POJAM, PREDMET REGULISANJA, ME.STO . U SISTEMU

PRAVA) . <:*.
' Pojam - Obligaciono pravo je skup pravnih norrni kojima se regulišu obligacioni oclnosi.
fjbligacioni odnosi imaju različitu sadržinu jer izviru Iz ugovora, prouzrokovanja štete,
neosnovanog obogaćenja, mezvanog vršenja tudih poslova. Ali kod svih vrsta obligacionih
odnosa-prava i obaveze stranaka tiču se davanja, činjenja i nećinjenja,, što .predstavlja
predmet obligacija.
Predmet _regulls_anja_ - Obligaciono pravo je posvećeno pravnom regulisanju prometa
vrediiasti, a ne regulisanju stečenih vrednosti. Zato onb spada u dinamiku građanskog
prava za razliku od stvarnog prava koje spada u statiku gradanskog prava. Obligaciono
pravo prati prelaz određenih stvari. dobara ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog
, lica. Taj prelaz. dobara, stvari 1 usluga, najčešće je- produkt ekvivalentne razmene.
fkupoprodajartrarnpa, zakup) ali ona možebiti i produkt dobročme-razmene-lpoklon); U-
oba slučaja promet dobara, stvari i usluga je u funkciji ekonomskih odnosa-
^ est _o u s l s t e m u prava - Obligaclono pravo je deo građanskog prava ah je ono i deo
pravnog sistema u ceiini'. .U okviru Građanskog prava„ obligaciono- i- stvarno pravo- se
razlikuju po sledećim odlikama: 1) subjekt stvarnog prava je u odnosu prema svim licima,
dok je subjekt obligacionog prava u odnosu prema drugom određenom licur 2) stvarno
pravo je apsolutno i deluje erga oumes, a obiigaciono je. relativno .1 deluje- hter partes; 3)
predmet stvaraog prava. je stvar, a obligacionog davanje, činjenje i nečrnjenje; 4) stvarna
prava ne .zastarevaju, a. obligaciona zastarevaju; 5) stvarno pravo reguliše- stečene'
vrednpsti,. a obligaciono promet vrednosti. U sistemu Prava uopšte,. obligaciono .pravo je
: 4 f
'- >.;/ "•■» :»tesno-povezano-sa.%1:) •naslednim pravom (bavi se regulisanjem imovtaskih. odnosa. za. slučaj
■
: smrti jedhog Uca, dok se obllgaciono pravo bavi poslovima među živima [inter-'vivos}) i 2)
privrednim (trgovačkim) pravom.fkoje je u stvari obligaciono-pravo- privrednih subjekata;
ono se bavi prometom dobara stvari i usluga u okviru .privredriih odnosa - prevoz,
špedicija.bankarski. poslovi)

7. DRUŠTVENA OSNOVA OBLIGACIONTH ODNOSA £ ■ ;

Obligaciono pravo je posvećeno regulisanju prometa vrednosti za razliku od stvarnog prava
■ koje.se bavi regulisanjem steČenih vrednosti. Obzirom na to društvena osnova. obligacionih.
odnosa su ekonomski odnosi u oblasti prometa dobara, stvari i usluga. Otuda karakter
normi obligacionog' prava zavisi od stepena razvoja ekonomsMh odnosa. u domenm
- prometa dobara, stvari i usluga. To je. domen tržišnih odnosa jedne zajedniceš'- ns.:
unutrašnjem i spoljnom tržištu. Obligaciono pravo je nastalo sa robnonovčanim odnosima.
odnosno sa pojavom tržišta. Zato je i bilo razvijeno u rirnskom pravu koje je te odnose
reguhsalo. Sputanost tržišnih odnosa u feudalizmu je uticala i na obligaciono pravo koje je
 4
u toj epohi vegetiralo, da bi se probudilo tek sa pojavom kapitalističkih elemenata u
feudainim odnosima. Obligaciono pravo doživljava procvat u kapitaiizmu jer ovaj društveni
sistem odlikuju vrlo razvijeni tržišni odnosi. U socijalizmu državnog tipa, obligaciono
pravo stagnira zbog nerazvijenosti tržišnih odnosa. Socijalizam samoupravnog tipa je
otvarao nešto šire mogućnosti za razvoj obligacionog prava jer su tržišni odnosi bili nešto
razvijeniji, aii ni to nije bilo dovoljno za optimalne mogućnosti razvoja ove grane prava.

8. RAZVOJ (EVOLUCIJA) OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina. Od samih početaka u starom
veku pa do današnjih daiia ono prati i reguliše promet dobara, stvari i usluga. Za razvoj
obligacionog prava izuzetan značaj imaju dostignuća rimskog prava. Od primitivne
koncepcije obligacije {naatm manus inectio}\\x Justinijanovo doba^rimsko pravo je stvorilo
kodifikaciju koja je postala riznica pravila obligacionog prava od kojih su mnoga i danas u
upotrebi. Posle propasti rimske države, ekonomski odnosi se vračaju naturalnoj privredi
ranog feudaiizma, koja je značila stagnaciju obiigacionog prava.^Qn©r>;š'e;•:t>udi, u kasnom
feudalizmu, a ulazi u period snažnog razvoja u doba francuske buržoaske 'revolucije sa
pojavom robne privrede i slobodnog tržišta. To je imaio za posledicu pojavu moderriih
kodifikacijaf(npr. francuski Code Civil, Austrijski građanski zakonik itd.). Pošto se mnogi
instituti db'ligacionog prava uz izvesne modifikacije i danas primenjuju, može se stvoriti
privid da je obllgaciono pravo statično. Ono to nije jer se stalno prilagodava tržišnim
"odnosima, ali ono zadržava istu logiku. Pre se može govoriti o večitoj mladosti
obligacionog prava. Ono je i stabilno i promenljivo. Stabilno je jer se mnogi instituti čija se
starost meri vekovima p'a i miienijumima primenjuje i danas. Promenljivo je jer se večiti .
instituti obogaćuju novim kao npr. konsensuaiizam, autonomija volje, kolektivni'ugovor;
objektivna odgovornost za štetu, osiguranje. *

9. ZNAČAJ OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo je deo građanskog prava koji je posvećen pravnom regulisanju prometa
vrednosti. Ono prati preiaz određenih dobara, stvari i usluga iz imovine jednog u imovinu
. drugog : llca:. .Drugimv; rečima; ono* se bavr robnonovčanim'.,odnosima, na=-.-.unutrašnjenr-i.
spoljnom tržištu.. Značaj obiigacionog prava u tesnoj je vezi sa- stepenom razvoja
ekonomskih odnosa u jednoj zajednici. U rimskom. pravu imaio je izuzetan značaj,
naročito u periodu procvata ekonomije rimske države. Taj.:. razvoj -je krunisan
Justinijanovirn institucijama. U feudalizmu je stagniralo j'er -"u toj epohi dominira naturama
zatvorena privreda, 'sve do pred kraj te- epohe kada tržište ponovo oživljava. U kapitalizmu
značaj obligacionog prava ponovo raste, zajedno sa razvojem tržišnih odnosa. Pošto je
suština. tržišta ista u svim epohama, mnogi instituti. rimskog prava, su ostali u principu
isti. UtoliJkio,' j,e obligaciono pravo i stabilno.. Ali mnogi instituti su i "hovi kao npr.
objektivna';Mgovornost za šfcetu, konsensualizam, kolektivni ugovori, osiguranje- itd. i
utoliko je dbligaciono pravo promenijivo. Na menjanje obligacionog prava- utiču i moralna.
shvatanja,' filozofske ideje, politički odnosi i drugo. ''' ■■'■■■■ ;.;--;i.- <«•, >■•,

10. IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA

Izvori obiigacionog prava podležu opštim znanjima o izvorima prava. Zato i te izvore-
možemo podeliti na materijalne (podrazumevamo društvene snage tj. uzroke koji izazivaju
srvaranje prava) i formalne (koji podrazumevaju obiik u kome se ijavljaju
obiigacionopravne norme; dele se na pisane i nepisane).
Pisani izvori - Najznačajniji pisani izvor je zakon ali tu spadaju i podzakonski akti i
međunarodne konvencije. Zakon jeste najvažniji pisani izvor. Zakonske norme
obiigacionog prava ,mogu se javiti kao deo kodifikacije gradanskog. prava iii u sklopu
posebnpg zakona koji reguliše samo obligacione odnose. Kodiflkacija j e veliki zakon kojim.
se uređuje celina društvenih odnosa. Njihova pojava je znak visokog stepena razvoja prava.
u kome su se iskristalisaia i učvrstila odredena pravtla ponašanja. Takav nivo razvoja
prava ukazuje na stabiinost društvenih odnosa u jednom dužem periodu. Ali, kodifikacija
ne sme da bude prepreka u daljem razvoju prava. .Zato ona mora da zadovolji dve naizgied
 5
protivurečne težnje: da učvrsti postojeće odnose i time doprinese još veeoj pravnoj
sigurnosti i da ne zatvori put daljem razvoju prava vee da ga naprotiv podstrekne. Ona
dakle treba da omogući simbiozu pravne sigurnosti i evolucije prava (bez revolucionarnih
potresa). Tako se pravne ustanove u ambijentu pravne sigurnosti neće okameniti u
večnosti. Prva velika kodifikacija gradanskog tj. obligacionog prava su Justinijanove
Institucije koje su najveći domet rimskog prava. Moderne kodifikacije počinju sa Code
Civile-om u Francuskoj. Poznate kodifikacije su izvršene u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj
itd." Zakoni o obligaeionirn odnosima sadrže norme kojima se ureduju obligacionopravni
odnosi koji nastaju ugovorima, prouzrokovanjem štete, nezvanim vršenjem tuđih poslova
itd. Kod nas je ZOO donet 1978.god. Podzakonski akti su akti Vlade kojima se izvršavaju
odredeni zakoni. Ti akti mogu biti uredbe, odluke itd. Tako je čl. 277. stav 1. ZOO
propisao da se zatezna kamata utvrduje posebnim saveznim zakonom, a ovaj je određivao
da SIV visinu kamate uredi svojom odlukom. Sada se visina kamate utvrđuje Zakonom o
vishii stope zatezne kamate.
Međunarodni ugovori su izvori obligacionog prava samo ako su ratifikovani i objavljeni.
•ir-j^Hjih'naročitoJmai.u.gblastipomorskog prevo2a robe, menice i čeka. Postoji jaka tendencija
'- ' ■• ka harmonizaciji:..nacionalnih obligacionih prava. U tom pogledu naročito su značajne
Haške konveneije iz 1964. god.: Konvencija o jednobraznom zakonu o zaključivanju
ugovora o prodaji telesnih pokretnih stvari i Konvencija o jednobraznom zakonu o prodaji
telesnih pokretnih stvari. Međunarodnom konvencijom se stvara nadnacionalno pravo koje
je jače od .nacionalnog zato što država potpisnica mora da svoje pravo uskladi sa
medunarodriim.
Nepisani izvori - Običaji ,t.jesu pravila koja nastaju dugim. ponavljanjem određenog
ponašanja koje je svojstveno određenoj užoj ili široj životnoj sredini. Ovo je pomoćni,
dopunski izvor obligacionog prava. Izražen je pogotovu u trgovačkom i pomorskom pravu.
Dolazi do izražaja pri tumačenju volje stranaca u ugovoru i kod-odrectivanja-eiemenata od '
značaja za ispunjenje ugovora, kao što su način, mesto ili vreme. Tu se i vidi supsidijarni
karakter ovog izvora. Pravila morala su utkana u pravm' poredak. Otuda i teza da se pravo
shvata kao minimum morala. Pravni i moralni poredak nisu kruto odvojeni, nego su u
neraskidivoj vezi. Tako i čine .kategoriju javnog poretka. Za razliku od pravne, moralna
norma je difuzna, lišena prinude ali je sankcionisana javnim mišljenjem u okruženju i
grižom savesti u HčnostL Pravila moraia dolazc do'izražaja-u-'pojmovima-kao^što1 sujavni
poredak. ■ dobri običaji, poštovanje i savesnost. Ona ublažavaju rigidnost zakona-
oplemenjujući ga. Poznate su nam maksime Sumum ius, summa miuria, F'mt iusticia
pereat mundo. One upozoravaju da "jahanje: na... paragrafu" ; bez uvažavanja moralnih-
principa može i da izneveri svrhu prava. Moralna' pravila dolaze do izražaj'a naročito kod
načeia ekvivalencije, prekomernog oštećenja, zelenaških ugovora itd. Opšti pravni prtncipi
kao što su princip slobode ugovaranja, princip jednakosti. pred zakonom, princip ^'
ravnopravnosti muškarca i žene, princip sticanja radom, princip odgovornosti za
prouzrokovanu štetu, princip zabrane zloupotrebe prava su stubovi čitavog pravnog
sistema. koji.svakako imaju određen značaj i u obligacionom pravu.
Sudska praksa zvanično nije uopšte izvor prava,. pa ni obligacionog. Sudovi sude samo 'na.
osnovu Ustava i Zakona, a ne i na osnovu vlastitih odluka, Aii donete sudske- odluke
ukoliko se u istim situacijama ponavljaju^ a naročito načelna pravna mišljenja i pravna.
shvatanja pojedinih sudova (usvojenih na opštrm sednicama ili sednicama- odeljenja) vrše
veliki uticaj na sudove u primeni prava. Zato neki autori (Gams) smatraju da je sudska
praksa praktično izvor prava.

11. KODIFIKACIJA OBLIGACIONOG PRAVA U JfAŠEM PRAVNOM SISTEMU

Pre donošenja ZOO kod nas su obligacioni • odnosi bili uredeni ftavnim- pravilima;
sadržanim u zakonima koji su se primenjivali na .teitoriji Jugoslavije- pre 2. svetskog ratsu
Primena tih praviia je bila predviđena Zakonom o nevažnosti pravnih propisa donesenih .
pre 6.4.1941. i za vreme neprijateljske okupacije iz 1946. Reč je o AGZ iz:. 1918., SGZ-iz- -
1844. i OIZ iz 1888. Ova pravila su se primenjivaia kreativno, što znači da su ih sudovi
prilagođavaii novom đruštvenom sistemu. U ovom periodu su se pojavili i prvi pozitivni
zakoni iz oblasri obligacionog prava - Zakon o zastarelosti potraživanja (1953), Zakon o
 6
prometu nepokretnosti. Neki obligaciorti pravni instituti bili su regulisani i Zakonom o
stambenim odnosima (ugovor o korišćenju stana, zakup poslovnih prostorija), Zakonom o
nasledivanju (ugovor o doživotnom izdržavanju),. Zakon o odnosima roditelja i dece
(izdržavanje) itd. U tom periodu velki značaj su imale i Opšte uzanse za promet robom iz
1954 koje je usvojio Plenum glavne državne arbitraže. One su regulisale obligacione
odnose privrednih subjekata, ali su imale i široku primenu iako su bile kvazinorme,
budući da ih nije doneo zakonodavni već sudski organ. Kodifikacija obligacionog prava
kod nas je izvršena donošenjem Zakona o obligacionim odnosima 1978. god. koji je
donela federacija. Ovaj zakon sadrži opšti deo (koji obrađuje opšte institute) i posebni deo
(koji obrađuje pojedine obligacione.ugovore).

12. ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA/(RAD NA DONOŠENJU, STRUKTURA I OKVIR

REGULISANJA)
Ideja da se donese zakon koji bi regulisao obligacione odnose se javila u sklopu ideje o
kodifikaciji imovinskog prava uopšte. Već 1951. god. izrađen je nacrt Zakona o naknadi
štete, koji j e trebao da uđe u sastav kodifikacije. ,To se viiije: os,ty|rilo.. ..Međutini ideja je
ostala i sve je više dobijala na značaju. 1960. nadležni organi 'poverilr su prof. dr.
Konstantinoviću dužnost da pripremi tekst budućeg Zakona o obligacijama. Devet godina
■ kasnije Pravhi fakultet je publikovao skicu za Zakonik o obligacijama i ugovorima.. Ona Je
izazvala veliku pažnju javnosti, pogotovu pravničke, koja je obavila prvo široku javnu
raspravu, a p o t o m su sudovi i rhnoge druge institucije, počele da se u svom radu oslanjaju
na Skicu, respektujući je. Iste 1960. god. Savezna skupština je obrazovala Zajedničku
komisiju svih Veća za civilni kodeks. U okviru nje foimirana je podkomisija za obligacione
odnose, koja je i otpočela> rad na osnovu Skice prof. Konstantinovića. Posle ustavnih.
amanclmana iz 1971. god. podkomisija za Zakon o obllgacijama,. nastavila je: da. radi. u.
okviru komisije Savezne skupštine o udruženom radu. Kornisija je pripremila predlog za
donošenje ZOO, kome su prethodile dve radne verzije nacrta. Usvajanjem Ustava 1974.
god. formirana-je komisija za pripremu zakona.iz oblasti udruženog rada, koja-je dobila
zadatak da u posebnoj podkomisiji pripremi ZOO. Ova komisija je pripremila radni tekst
nacrta 1975.. god. i nacrt Zakona o obligacijama i ugovorima 1976. Pošto je obavljena
široka javna^diskusija.rSavezno^.veće Skupštine- SFRJ j e 1977'.. utvrdilo predlog-:-Zakona>-a
1978. godine usvojilo i sam ZOO. On je objavljen u Sl.Listu SFRJ 29-78. Zakon .je
noveliran 1985. i 1989. Osnov donošenja ovog zakona bio je sadržan u čl. 281. st. 1 tač.4.
Ustava - SFRJ iz: 19-74.. god. po kom je- federacija bila nadležna.- da- uređuje osnove
obligacionih odnosa (opšti deo obligacija) i ugovorne i druge obligacione odnose u. oblasti
prometa roba i usluga.
Struktura. zakona je sledeća. ZOO obuhvata široku oblast obligacija. Njegovih 1109 članova
su sistematizovani u dva dela. Prvi deo je posvećen osnovama obligacionih^odnosa (opšti
deo) i on sadrži odredbe o osnovnim načelima, izvorima, dejstvu, prestanku i vrstama
obligacija i-promenama subjekata u obligacionom odnosu. Drugi deo je posvećen
ugovorima u: oblasti prometa roba i usluga (posebni deo). Qn reguliše tipične ugovore koji
spadaju u kategoriju imenovanih ugovora. Tu spadaju.vMasičxu..ugovqriy(prodaja, razmena, •
zajam, zakup,- ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga i jemstvb), „ privredni' ugovori
(uskladištenje, komision, trgovinsko zastupanje, špedicija, posredovanje, prevoz, lieenca,
osiguranje, turistički ugovori, asignacija, poravnanje), bankarski poslovi (novčaoi depozit,
deponovanje hartija od vrednosti, tekući račun, sef, kredit akreditiv, nalog za štednju,.
bankarska garancija). Zakon je pisan jasnim i dobrim jezikom. Nastojalo se da se^svaka
odredba izrazi u jednoj rečenici i da se izbegne upućivanje na druge propise. On Je obiman.
(veći je od odgovarajućih Zakona drugih. zemalja), jer reguliše i ugovore-građana i ugovore
privrednih •subjekata. Okvir reguhsanja. obligacionih odnosa ZOO je bio uslovljen
zakonodavnlm ovlašćenjima federacije. Prema članu 281. stav.l. tačka 4. Ustava SFRJ
1974.' federacija je biia nadležna. da ureduje osnove obligacionih.!odnosa i ugovorne i druge
obligacione odnose u oblasti prometa roba i .usluga. Ovakav Ustavni odnos je omogućio da
federacija uredi opšta pitanja obligacionih odnosa (načeia, izvori, dejstva, prestanak, vrste
obligacija i promene subjekata), kao i odredene ugovore uoblasti prometa roba i usluga.
Ono što nije obuhvaćeno ZOO spada u zakonodavnu nadležnost republika. Republiei je
 /
ostaio da uredi ugovore i druge obligacione odnose van prometa roba i usluga. Zato je ona
donela zakon o prometu nepokretnosti, a uredila je i ugovor o doživotnom izdržavanju
(ZON), obavezu izdržavanja bračnih drugova (ZBPO). U zakonodavnoj nadležnosti
republika je i uredivanje ugovora- o poklonu i ugovora o posluzi (jer se i tu ne radi o
prometu roba i usluga).

13. ODNOS ZOO PREMA REPUBLIČKIM I SAVEZNIM ZAKONIMA U OVOJ OBLASTI

Zakon o obligacionim odnosima je na osnovu člana/281. stava 1. tačke 4. Ustava uredio
osnove obligacionih. odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose u oblasti prometa roba i
usluga. Van ovth okvtra prostire se polje zakonodavne nadležnosti republike. Ona uređuje
ugovore i druge' obligacione odnose van prometa roba i usluga (promet nepokretnosti,
doživotno izdržavanje). Prema čl. 24 ZOO, republički zakon može odstupiti od odredaba
opšteg dela ZOO, kad uređuje obligacione odnose iz dometa • svoje zakonodavne
nadležnosti. Ova odredba je bila pod opservacijom Ustavnog suda Jugoslavije, koji je
ocenio da je ona nesaglasna Ustavu SFRJ, pa je odredba ukinuta. Federacija može doneti i
«4 +-^ nekfe'-:,dru'ge''- ž-akonekojima se uređuju obhgacioni odnosi u nekim specifičnim oblastima
prometa 'r'oba i usluga. -Tako je ona i donela Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi,
Zakon o obligacionim i osnovnim materijamopravnim odnosima. u vazdušnoj ploviđbi,
Zakon o ulaganju stranih lica u domaće organizacije i sL Ovi savezni zakoni se odnose
prema ZOO kao posebni zakoni prema opštem. Tu važi pravilo lex.specialJs derogat legi
generaJi, što.-znači da će poseban zakon isključiti primenu opšteg. Otuda je primena ZOO.
u_. oblastima koje su uređene posebnim saveznim zakonima supsidijarna. ZOO je stoga
rezidualan - ostaje da se primeni na kraju, ako ne postoji druga norma u posebnom
saveznom zakonu. *
/
14. ODNOS ZOO PREMA UZANSAMA " . '
Uzanse su skup poslovnih običaja u svetu prometa roba i usluga. njih ne donose
zakonodavni organi već arbitraže ili drugi sudski organi' koji se bave- rešavanjem sporova u
oblasti prometa roba. i usluga. Postoje opšte uzanse (sadrže poslovne običaje- u prometu
roba uopšte) i posebne uzanse (sadrže poslovne običaje u odredenim oblastima prometa
roba i usluga kao npr. trgovini, saobraćaju). Kod nas je opšte uzanse. za promet robe
doneo 1954. Plenum giavne državne arbitraže (onajepotom prerasla. u Vrhovni-. privredni-
sud Jugoslavije). Ove uzanse su specifične, jer nisu prost skup trgovtnskih obieaja već
sadrže pravila obligacionog prava u privreclriim odnosima.. Ta pravila se tiču zaključenja i
ispunjenja ugovora, docnje i sl. Opšte uzanse-su se primenjivale • 20' god.. i potvrdile su; se■■
u praksi a odgovarale su i savremenoj pravnoj teoriji. One' su imaie dispozitivni karakter -
primenjivale su se u privrednim odnosima, uvek kada ih stranke. ne- bi isključile. I sudovi
su ih respektovali. Njihova vrednost je potvrđena i time što su integralno ili u nešto
izmenjenom'vidu pretežno prenesene u ZOO. Otuda u pitanjima koja. ZOO reguliše, opšte
uzanse se više ne primenjuju. To važi i za posebne uzanse. U onoj meri u kojoj pravila
uzansi nisu ušla u ZOO, opšte uzanse se mogu i dalje primenjivatL. Uslov'.je da njihova
->;'*■••''••-" primena"'bude<ugovorena. Prema tome u toj meri primena. uzasnsi se-'ne gasi ukoliko
stranke' u poslovnim odnosima žele njlhovu primenu.. Članom 22. stav 2. ZOO se i
podstiče primena uzansi . u. toj odredbi se kaže da se na obhgacione odnose' primenjuju
uzanse, ako su stranke- ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da. su.
njihovu primenu htele.Tada će se one primeniti i kada su suprotne ZOO, pri čemuv s e
misii na dispozitivne norme a ne na imper'ativne.

15. ODNOS ZOO PREMA STARIM PRAVNTM PRAVTLIMA

Stara pravna pravila su imala poreklo u AGZ i SGZ-u, a primenjivaia su se-uz uslov»đav '*-'■■
nisu' bila suprotna načelima Ustava i društvenog uredenja Postavlja se pitanje - d a l i ' s e - -' -
ova pravna pravila mogu primenjivati i posle stupanja na snagu ZOO? Pošto je- ZOOr-m- .u ^:| ; ?
popunjena pravna praznina u regulisanju obligacionih odnosa, primena starih pravniir- ^-'"
pravila.više ne dolazi u obzir u domenu onih odnosa koji su uređeni ZOO-m. Ali mogta bi
se govoriti o primeni starih pravnih pravila u pitanjima koja nisu regulisana ZOO-m... ili^
drugim zakonima, kao npr. kod poklona. Postoji mišljenje da bi tada bila dopuštena
 8
prirnena takvih pravnih pravila. Ali, preovladava mišljenje da bi tada trebaio poći od duha
ZOO i pravnu prazninu popunjavati principima i opštim pravilima ZOO u okviru Ustavom
utvrđenih načela društvenog uređenja.

16. NAČELA I OSNOVNA OPREDELJENJA ZOO

ZOO polazi od ekonomskog i pravnog uredenja Jugoslavije koje je bilo određeno u Ustavu
1974. Ovo polazište nije stvar expiicitnih odredaba koje na- to ukazuju. Više je to stvar
duha i smisla zakona odnosno pojedinih pravnih instituta u njenru. Ipak nije redak slučaj
da se načela i osnovna opredeljenja zakona implicitno navode u pojedinim odredbama.
naročito na samom početku zakona od člana 1-25. Taj..deo se i zove Osnovna načela. Ona
izražavaju osnovnu ideju, cilj i sadržinu zakona, njegovo mesto u pravnom sistemu i
domašaj njegovih normi. Ta načela imaju dvojako poreklo: jedna su produkt našeg
ustavnog uređenja, a druga su produkt duge evolucije prava u oblasti. prometa roba i
usluga, čija se starost meri vekovima. Mnoga od ovih pravila su zajednička za sve učesnike
obligacionih odnosa, ali neka važe samo za određene subjekte, pre'svega privredne. ZOO
je donesen po koncepciji jedinstvenog regulisanja.obl. odnosa, hez, pbzira na učesnike tog
odnosa.. Izvesna načela i osobenosti obl. odnosa važe samo za- drustvena' pravna lica.
Većina nagela inače važi za sve učesnike obl. odnosa. Poseban značaj imaju načela
pravičnostfilsavesnosti i poštenja, kao i dobri običaji. Dva najznačajnija izvora obligacija su
ugovor i prbuzrokovanje štete, a svako od njih ima svoja osnovna obeležja.
Princip ie..dinstvenog regulisanja - ZOO je prihvatio - koncept jedinstvenog reguUsanja •
odnosa u oblasti regulisanja prometa roba i usluga za sve učesnike tog prometa, kako za
društvenopravna tako i za privatnopravna lica. Taj koncept su. uvažavali i prvi zakonici
Francuske, Nemačke. Ova§ koncept dopušta i izvesna odstupanja koja važe samo za
privredne subjekte ali postoje i drugi izuzeci. Tako poseban propis isključuje primenu
opšteg - matičnog ZOO ako postoji. Ipak najbrojnija odstupanja se javljaju kod ugovora u
privredi jer su oni specifični u pogledu sposobnosti ugovaranja (vezuje se za delatnosti],
masovnosti (zaključuje se u velikom broju), uprošćavanja zaključivanja (formularni
ugovori), brzine (kraći rokovi) itd.
Načela i osobenosti regulisanja položaja društvenopravnih lica - Ona su bila. značajna u
doba važenja. ZUuR-a; koji Je. imperativnim normamairegulisao^poseban: položaj.,društvenih-.
pravnih lica koja poslujti -sredstvima .u društvenoj svojini u udruženom, radu kao
produkcionom odnosu. Sa prestankom važenja ZUR-a, prestaje i aktuelnost ovih načela i
sposobnosti. Njih međutim i dalje ima u meri/u kojoj je- položaj preduzeća-specifičan.. po
Zakonu o preduzećima i drugim propisima koji regulišu njihov rad-
Načela_koja^ se odnose na_svejačejnJke_oJ^ugacjpnih_gdnq - Van domašaja načela koja
važe samo za privredne subjekte deluju zajednička načela za sve učesnike obligacionih
odnosa. Takva načela su npr. načelo jedinstvenog jugoslovenskog tržišta. načelo- zabrane
stvaranja ili iskorišćavanja monopolskog položaja, načelo zabrane remećenja stabilnosti
tržišta, na&Io uzdržavanja od nanošenja štete drugome, načelo izvršavanja obaveza sa
pažnjom ddbrog domaćina. Među ovim načelima poseban značaj imaju: pravičnost (koristi
se kao osnov za naknadu štete koju je prouzrokovalo lice.koje za nju..ne. može odgovarati
("odgovara onaj koji vrši nadzor), kao osnov odgovornosti za štetii koju prouzrokuju u
sudaru imaoci motornog vozila (svako odgovara za ukupnu štetu srazmerno odgovornosti),
kao razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i sL), savesnost i poštenje (dva
pojma koja čine jedan pravni standard: ti pojmovi su u simbiožTTprocenjuju se prema
odnosu konkretnog i očekivanog ponašanja i to s'obzirom na sve okolnosti konkretnog
slučaja; ovaj standard dolazi do izražaja kod sticanja bez osnova, cesije, poništenja
ugovora zbog zablude itd.) i dobri običaji .(to je standard koji dolazi do izražaja kod "
ponude, trajnih poslovnih odnosa, prihvatanja ponude, izvrsenja obaveza i drugo). Bitno je
reći da gore navedeni pravni standardi imaju određeno pravno značenje u užem ili širem
okruženju. Propisi ZOO se često koriste ovim pravnim standardima.
Osobine dva najznačajnija izvora obligacija - Ta dva izvora su : Ugovor Tnjegove osnovne
kategorije su: princip slobode ugovaranja (koji se može i ograničiti), konsensualizam
(zaključenje ugovora prostom saglasnošću), naćelo ekvtvalentnosti kod dvostrano teremih
ugovora, princip Pacta sunt servanda (ugovor se izvršava kako je zakijučen), korekcije
 9
ugovora zbog promenjenih okolnosti (klauzula Rebus sic stantibus)) i Prouzrokovanje štete
(osnovne kategorije odgovornosti za prouzrokovanu štetu se tiču osnova odgovornosti
(postoje dva osnova: krivica (angažuje se kad šteta nije nastaia usled opasne stvari ili
delatnosti; ona se pretpostavlja i predstavlja osnov subjektivne odgovornosti) i rizik
(angažuje se kad šteta nastane usled opasne stvari ili opasne delatnosti; tada za stetu
odgovaraju imaoci opasne stvari odnosno organizatori opasne delataosti] t a postoji i
odgovornost za drugog (roditelja za maioletnu decu, .preduzeća za radnike, države za
siužbenike itd.JJ, uslova odgovornosti (to su postojanje štete (imovinske iii neimovinske) i
postojanje uzročne veze (kod objektivne odgovornosti ona se pretpostavlja)) i razloga za
isključenje odgovornosti (kod subjektivne, - nužna odbrana, stanje nužde, dozvoljena
samopomoć, pristanak oštečenog; kod objektivne - viša sila. isključiva krivlca oštećenog,
isključiva krivica trečeg lica))

17. ZNAČAJ ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

ZOO je j e d a n od najznačajnijih zakona našeg pravnog sistema. On je donet na načelima i
iekoviriSiuš; ~'abligationog prava i na načelima ustavnog poretka i društvenog uređenja
Jugosiavije. Njegov značaj je višestruk i zato se mora procenjivati višeslojnom optikorn,
Ako se gleda iz ugla zakonodavstva, ZOO ispunjava jednu pravnu prazninu koja je
postojaia/više od 30 godina. Tu prazninu su privremeno prikrivaia preuzeta pravna pravila
bivših gradanskih zakonika na tlu Jugoslavije, ZOO je okončao primenu tih pravila. On je
na osnovu čl. 2 8 1 . s t 1 tač. 4.. Ustava SFRJ iz 1974. uredio osnoveobligacionih odnosa i
ugovorne i druge obligacione odnose iz oblasti prometa roba i usluga. Sve što nije bilo u
njemu, spadalo je u ^akonodavnu nadležnost republika. Polje te nadležnosti nije bilo
široko, ali je republika mogla da u svojoj zakonodavnoj nadležnosti odstupa od odredaba
opšteg dela. I Federacija je mogla donositi posebne savezne zakone^ (drumski, železničkL
vazdušni, pomorski) koji su kao Lex speciaJis isključivaii primenu matičnog ZOO. Ako se
ZOO p o s m a t r a sa stanovišta pravne nauke može se reći da je ona značajno uticaia na
njegovu građu, Mnogl naučni radovt su poslužiii kao podloga za. izradu-ovog zakona.: pri
čemu treba posebno istaći Skicu za zakonik o obligacijama i ugovorima prof.
Konstantinovića. U ZOO se prelamaju i uticaji strane nauke koji su zahvaijujuči
komparattvnoni.metodu obrade; naučnih* pitanja imalLprilike-.da--prodnui da*nase nauke I
pozitivnog prava. S druge strane, ZOO je izazvao eho naše kodlflkacije u svetu pa če se i
on prelamatt zajedno sa drugim kodifikacijama u nauci i zakonodavstvima drugih zemalja.
S a stanovišta, sudske. prakse. ovaj zakom obeležavaju.dosta široka. ovlašćenja sudova u .
primeni starih pravnih praviia bivše Jugoslavije. Ovakva ovlaščenja s u sa druge strane
sudovima omogućavala da kreiraju praksu koja je odgovarala vremenu p a su ta dostignuća
našla svoje mesto i' u zakonu koji ih je i primio. Sudovi danas primenjuju zakon ali-nisu
lišeni kreativne uloge jer je život intenzivniji od svakog propisa i uvek ostavlja prostora za
stvaralačku ; ; uIogu u pravu. Iz ugla posiovne prakse značaj ZOO se~ ostvaruje kroz veču
pravnu sigurnost poslovnih subjekata. Njihove aktivnosti u oblasti prometa roba i usluga
su sada regiillsane, što ima značaj ne samo za poslovne subjekte u zemlji nego i za njihove
poslovne partnere u inostranstvu. Oni sada sa većom sigurnošću ulaze u razne pravne
odnose sa jugoslovenskim preduzetnicima.

18. FODELA I KRITERIJUMI OBLIGACIJA

Postoji veliki broj obllgacija različite sadržine. One se mogu gmpisati po više kriterijuma:
1. Po karakteru sankcije - Postoje civilne (koje se mogu s u d s k i tj. prinudno'ostvariti) I
naturalne obligacije (ne mogu se priipidno ostvaritl, ali ako ih dužnik dobrovoljno
ispuni ne mpže tražiti povračaj datogj. -:e-v^.:
2. Prema predmetu - Postoje pozitivne (koje se odnose n a odredeno davanje ili fiinjenje)..
negativne (odnose se na odredeno nečinjenje Ui uzdržavanje od činjenja), obHgacije
rezultata tj. cilja (kod njih se izvršenjem prestacije postiže određeni rezultat radi koga: ^
je obligacija i nascala), obligacije sredstava (kod njih se tzvršenjem prestacije ne mora
postiči cilj iako je dužnik u obavezi da učini sve što može u tom pravcu), novčane
(imaju za predmet predaju sume novca) i nenovčane (koje Lmaju za predmet predaju.
nekih drugih stvari t odnosno činjenje ih nečinjenje].
 10
3. Prema naćinu ispunjenja I vremenu trajanja - Trenutne (čije se ispunjenje sastoji u
jednom aktu davanja, činjenja ili uzdržavanja od činjenja) i trajne (čije se ispunjenje
sastoji u više sukcesivnih, kontrnuiranih akata davanja, činjenja iii uzdržavanja od
činjenja).
4. Prema određenosti i__množini predmeta - Postoje individualne (kod kojih je akt
predaje, činjenja iii 'uzdžavanja od činjenja tačno i potpuno određen), generične
(pređaja, činjenje iii uzdržavanje od činjenja je određeno samo prema vrsti iii rodu),
kumuiativne (imaju dva ili više predmeta koje treba kumulativno predati ili izvršiti),
alternativne (imaju dva iii više predmeta s tim da se isplatom jednog od njih cela
obligacija gasi) i fakultativne obligacije, kod kojih se duguje samo jedan predmet, s tim,
sto se dužnik može osloboditl obaveze ako umesto njega da neki drugi predmet. '
5. Prema deljivosti predmeta.i množini subjekata - Postoji podela na deljive (predmet se
može podelitT i" ispuniti u delovima, a 'da se pritom ne naruši suština ili ne izgubi
njegova vrednost), nedeljive (predmet se ne može podeliti, a da se pritom ne izmeni
njegova suština Ui ne smanji njegova vrednost) i solidarne (kod kojih postoji više
dužnika (pasivne solidarne obligacije) iii više-poverilaca .-(aidivrierso'Udarae^obligacije1),
kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni ceo dug, odndsno svaki poverilac
ovlašćeii.fda zahteva isplatu celog duga, u kom slučaju se obligacija gasi, ali ne i
unutraŠhjrodnos medu dužnicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa).

19. CIVTLNEM NATURALNE OBLIGACIJE

Givilne obligacije su takve obligacije koje se mogu sudskim putem prinudno ostvaritL
Tituiar ove obligacije - poverilac, raspolaie zahtevom kao elementom subjektivnog prava,
koji mu obezbeđuje pravo*na tužbu u materijalnom smislu reči. Drugim rečima,. civilne
obligacije su snabdevene sankcijom. Naturaine (prirodne) obligacije su takveiobligacijekoje
se ne mogu sudskim putem pruiudno ostvariti, ali ako dužnik dobrovoljno izvrši takvu
obligaciju, ne može se pozvati na isplatu nedugovanog i tražiti povraćaj datog. Titular ove
obligacije - poverilac, izgubio je zahtev kao element subjektivnog prava koje mu omogueuje-
tužbu u materijainom smislu. Zato i ne može prinudnim putem ostvariti svoje
potraživanje, ali dužnik koji je dobrovoljno ispunio svoju obavezu, ne može tražiti povraćaj
• datog, jer-- je- izvršio' dugovanu. obavezu. Na)pxiznati1a_ natoalna; objigaci|a- |e zastarela-
obligacija. Zastarelost nastupa istekom roka zastarelosti. Ali pošto se sud ne osvree na
zastarelost po službenoj dužnosti, već po prigovoru dužnika, može se reei da zastarelost
nastupa. kad se. posle proteka roka zastarelosti dužnik pozove na nju, isticanjem prigovora
zastarelosti. To je trenutak' kad civilna obligacija postaje naturalna, odnosno kad tužilac
gubi pravo da svoje potraživanje ostvari prinudnim putem. Tada gubi zahtev kao element
subjektivnog prava. Postoji viŠe teorijskih objašnjenja natnralnih obligacija, od kojih su
najpoznatija-:sledeća dva: Teorija nesvršenih _dvilnih obligacija - polazi od toga da je
naturalna obligacija nastala iz civilne^obligacije, koja je nekad imala puni kapacitet, ali se
kasnije degeherisala i pretvorila u obligaciju bez pravne sankcije npr. usled isteka roka
zastarelostil^Ona poreklo naturahiih obligacija uvek vezuje za civilne obligacije, a nikad za
neke moralne dužnosti i obaveze savesti; .Teorija_ morakuh ^dužnosti'': - ■■'objašnjenje.'
naturalnih obllgacija prenosi isključivo na domen morala7~"0na ih vidi kao sinonim
moralnih dužnosti i obaveza savesti polazeći od toga da ove dve moralne kategorije jedino i
utiču na dužnika naturalne obaveze da svoju dužnost ispuni. Njega na to ne prisiijava
zakon, već moralni poredak i njegov ljudski, ,moralni integritet. Dužnik ispunjava
naturalnu obhgaciju gonjen grižom savesti, moralnim obzirima i morakiim shvaranjima
okruienja, a ne gonjen strahom od sankcije. U kategoriju ovih obaveza ulaže npr.
izdržavanje bliskih srodnika kada nema presude, obaveza davanja miraza ako je to običaj
sredine, ob'aveza revanša pa čak i dug časti iz' kocke. Nijedna od ove dve teorije se ne
• može u potpunosti prihvatiti. Svaka od nih ima svoju krajnost. Prva naglašava pravni
izgled stvari, a druga moralni izgled stvari. Medutim moral i pravo ovde treba gledati u
simbiozi koja nas vodi ka ustanovi javnog porertka. Na tom putu naturalne obligacije
mogu izgledati i kao neprinudne pravne obaveze ili kao prinuudne moralne dužnosti. To
ukazuje da se naturalne obligacije objašnjavaju i opštim pravnim principima i moraliiim
principima društva istovremeno. Prema tome naturalna obligacija bi bila ono što odgovara
 11
javnom poretku, Ono što ne odgovara tom poretku ne bi moglo biti ni naturalna obligacija
npr. miraz, izdržavanje konkubine.
20. POZITIVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE
Pozitivne su one obligacije koje se odnose na određeno davanje i čmjenje (dare i facere).
Većina obligacija su pozitivne kao npr. obaveze iz ugovora o prodaji, zakupu, zajmu,
posluzi ili pak obaveze naknade štete, vraćanje stvari koja se drži bez osnova itd. U ovim
siučajevtma dužnlk se obavezuje na aktivno ponašanje, koje se svodl na davanje (dare) ili
clrugo činjenje (facere).Pod davanjem se podrazumeva: 1) Sama predaja stvari u cilju
prenosa svojine ili prenosa drugog stvarnog prava 2) Sama predaja stvari, bez obzira da li
se time prenosi ili ne prenosi svojina ili drugo stvarno pravo.Pod činjenjem se
podrazumeva svako drugo činjenje koje nije predaja.
Negativrie su one obiigacije koje se odnosena određeno nečinjenje, odnosno uzdržavanje od
činjenja (nonfacere). Reč. je o nečinjenju odnosno o uzdržavanju od činjenja, koje je inače
dopušteno preduzeti. Zabranjena činjenja odnosno uzdržavanja od činjenja . i ne
'»:..!Tivprecistavljaju^punovažnu obligaciju. Prematome negativna obligacija je samo ona čiji je
■ predmet dopušten, ali se dužnik obavezuje prema poveriocu da tu dopuštenu radnju neće
preduzeti. Ovde se.dužnik obavezuje na pasivno ponašane,-;na propuštanje: nečega, što-bi
inače moglo :da se čini. Broj ovih obligacija je manji od pozitivruh.- Ova obligacija je nekad
samostalria, a nekad ide uz pozitivnu. Samostalna je npr. kad se dužnik obavezuje da ne
podiže određene objekte da ne bi zaklanjao vidik susedu ili kad jedansused ,trpi prolaz
drugog suseda kroz svoje dvorište. Negativna ide uz pozitivnu npr. kod prava na otkup -
kad se kupac obavezuje da u određenom roku ne proda kupljenu stvar, da bi'je prodavac.
mogao otkupiti. . *
Značaj ove- podele j e u. tome što ona dolazi. do izražaja. kod primene propisa. o zastarelosti:.
kao i kod pitanja povrede obligacija. Kod pozitivnih obligacija. rok zastarelosti počinje teći
od dospelosti (istekom roka sa kojim nastaje obaveza). To znači prvog dana posle dana
kada je poverilac stekao pravo da tužbom zahteva ostvarivanje svog potraživanja, a. kod
negativniii obligacija, zastarelost poćrnje teći prvog dana kada je dužnik postupio suprotno
obavezi. Povreda pozitivne obligacije se vrši nečinjenjem, a povreda negativne činjenjem.

21. OBLIGACIJE REZULTATA I OBLIGACIJE SREDSTAVA

Obligacije rezultata (ciljaj su takve obligacije čijim se izvršenjem postice rezultat, radi koga
je obligacija, i nastala. Cilj mora, biti tačno određen. i mora se postići.. Ako se:.. ciljv ne
ostvari, . smatra se da obligacija nije ispunjena. Takve obligacije su npr. obaveza. iz.
kupoprodaje, prevoza stvari, ugovora o delu itd. Ako cilj ne bude postignut, obaveza nije- ■
izvršena i ako su preduzete radnje da se cilj ostvari. Obliigacije sredstava su takve
obligacije kod kojih se izvršenjem obaveze-ne mora postići rezultat-koji poverilac. očekuje.
Dužtuk se obavezuje da preuzme određenu radnju, koja vodiciljukao ida.izvrši tu.radnju.
sa dužnom pažnjom i svojinr najboljim znanjem i sposobnostima..' Ako,je,,tako,postupao,.
dužnik je izvršio obavezu i-kad .nije bilo krajnjeg cilja. Takve obligacije.:su.npr. obaveza. iz:
•.,:.% .-,.'; ugovora,;a.lečenju./ugovorao puriomoćstvu, ugovora o posredovanju ili obaveze uticanjana
članstvo kod kolektivnog ugovora.
Značaj podele je u tome što ona dolazi do izražaja kod odg'ovomosti za štetu,, pretpostavke,
krivice kod ugovorne odgovornosti i kod bračnog posredovanja Odgovornost. za šteta kod;
obligacije cilja se vezuje za odsustvo cilja. a kod obligacije sredstava za nepreduzimanje
potrebnih radriji sa dužnorn pažnjom bez obzira da li je cilj nastupio ili mje- KrMea:kod..
ugovorne odgovornosti za štetu se pretpostavlja kod obligacije cilja,. a. dokazuje: kod.
obligacija sredstava. Bračno posredovanje se nekada smatraio suprotnirn. javnom poretku. i.,,,.
dobrim običajiina, Danas se ne smatra takvirn, ukoiiko se obaveze sastoje s a m o m u,
dovođenju .zamteresovanih lica u vezu. Ali ako posrednik garantuje uspeh, onda.se bracno.
posredovanje smatra ništavim (tj. ovo će bitlobligacija sredstava a ne obligacija cilja).. ;sg:-}:^.;'-

22. NOVČANE I NENOVČANE OBLIGACIJE

Novčane su one obligacije koje za svoj predmet imaju predaju sume novca, koja je. u.
zakonitora opticaju. Takve obligacije su npr. obaveza kupca da isplati cenu, zakupca da. ,
 12
isplati zakupninu, zajmoprimca da vrati pozajmljenu svotu. Novčane obligacije mogu ići
samostalno. iii zajedno (kumulativno sa nenovčanim). Npr. samostalna novčana obaveza je
obaveza zakupca da isplati zakupninu, dok se kumulacija novčane i nenovčane obaveze
javlja kada se traži isplata zakupnine i vraćanje zakupljenog dobra. Novčane obligacije
podrazumevaju samo onaj novac koji se nalazi u opticaju. Po pravilu to je nacionaini
novac, a ako je propisima dozvoljeno, to može biti i strani novac (zarada radnka ostvarena
u inostranstvu se može ostvarifi u stranoj valuti). Nenovčane su one obligacije koje za
pedmet imaju predaju nekih drugih stvari, a ne novca (činjenje iii uzdržavanje od činjenja),
što nema neposredni novčani interes. Takve su obligacije uspostavljanja pređašnjeg stanja
u naturi, obaveza prodavca da preda kupljenu stvar kupcu, obaveza zakupca da vrati
zakupljenu stvar zakupodavcu. Nenovčana obaveza može biti samostalna, a može se i
kumulirati sa novčanom. Samostalna je kad se traži predaja zakupljene stvari posle isteka
roka zakupa, Značaj podele je_u tpme što novčane obligacije prate određena pravila koja
nisu svojstvena nenovčanim. Ta pravila se tiču kamate.~ Kod novčanih obaveza važi opšte
pravilo da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem obaveze duguje pored giavnice i kamatu.
Kamata može biti zatezna i ugovorna. •,,
_Zatezna kamata se određuje zakonom. Prerna čl. 277. stav I. ZOO, dužnik koji zadocni sa
ispunjenjem novčane obaveze, duguje pored glavnice i zateznu kamatu,. po stopi utvrdenoj
saveznim-fakonom. A prema saveznom zakonu o visini stope zatezne kamate iz 1989.
zatezna kamata se određuje u visini eskontne stope koju mesečno utvrđuje NBJ, uvećane
za 20%, I- tim što se obračun te kamate vrši mesečno primenom konforne metode.
Zatezna kamata je po svojoj pravnoj prirodi naknada štete koju vlasnik novca trpi zbog
toga što je dužnik zapao u docnju i on nije. bio u mogućnosti da se koristi novcem i oplodi
ga na odgovarajućl način, *a poznato je da je novac roba koja stvara veću vrednost no što
sama vredi (profit,..ukamaeenje). Prema objektivnom shvatanju docnje; kamata sleduje-bez
obzira na krivicu dužnika zbog docnje. Prema subjektivnom shvatanju, vodi se-računa o
krMci, pa se- dužnik može braniti da je zapao u docnju usled više sile ili drugog spoljnog
uticaja. Kod* nas se zatezna kamata duguje kod. svakog zadocnjenja u isplati novčane
obaveze (objektivno shvatanje). Moguće je da se zateznom. kamatom ne pokrije sva šteta
nastaia zbog dužnikovog zadocnjenja. U tom slučaju poverilac po čl.. 278. stav 2. ZOO
može tražiti razllku do- potpune: naknade-štete: Poverilacje dužan, da>tu. štetu.konkretno-
opredeli i da. njenu vtsinfcr/ dokaže. Za razliku od potpune visine štete koja se- dokazuje,
zatezna kamata se određuje nezavisno od toga da li poverilac zbog docnje trpi kakvu štetu
ili ne. Pretpostavlja se: da je uvek trpi. -
Ugpvprria .kamata (za razliku od zatezne koja'se duguje- automatski, za slučaj docnje
dužnika, kao sankcija za neblagovremeno ispunjenje obaveze) predstavlja naknadu koja se
duguje na osnovu saglasnosti stranaka. Ona se ugovara, obično kod ugovora o zajmu. ZOO
dozvoijava'ugovaranje kamate. Pri tome on pravi razliku između pojedinaca i drugih lica.
Pojedinci -^ visina stope ugovorene kamate ne može biti veća od kamatne- stope. koja se
piaća u mestu ispunjenja na štedne- uloge po viđenju. Druga lica - ugovorena kamata ne
može bti veća od kamate koju plaća banka, odnosno ugovara je za takvu ili sličnu. vrstu
posia. Ako je kamata ugovorena, ali nije određena, njena visina je^-6%,. a -iz ugovora u-
privredi je 8% godišnje, s tim što dospeva po isteku godihe, ako nije drugačije određeno.
Još jednu pojavu u vezi sa prethodnim predstavlja tzv. Jcamata. na kamatu. ZOO prihvata.-
staro pravUo da se u principu ne može naplaćivati kamata na kamatu. Ovo pravilo je
ustanovljeno u interesu dužnika, jer ga štiti od zioupotrebe poverioca. Ali, postoje izuzeci
od ovog pravila kada je kamata na kamatu dopuštena- Oni moraju biti zakonom
predviđeni. Dakle, kamata na kamatu je moguća; a) kada je dužnik u docnji isplatib šamo
glavni dug, pa poverilac podnosi tužbu i traži Isplatu dospelih kamata - tada su. kamate
predmet tužbenog zahteva, a na njih se može đosuditi i kamata; b) kod lo-editnih posiova
banaka u vezi sa štednjom iii kreditima (Dafina); c) kod ugovorne kamate se može
ugovoriti povećanje kamatne stope, ako dužnik ne ispiati dospele kamate na vreme.
Što se tiče vremena ispunjenja, opšte je pravilo da se obaveze izvršavaju o roku, ako je
rok određen. Ako pak rok "nije određen, obaveza dospeva odmah. Medutim, ako je rok
ugovoren isključivo u interesu dužnika on ima pravo da svoju obavezu izvrši i pre
nastupanja roka. UkoJiko je, pak, rok ugovoren isključivo u interesu poverioca i on može
 13
traiiti ispunjenje obaveze pre roka. Van ovih situacija obaveze se izvršavaju o roku. Kod
novčanih obaveza, za razliku od nenovčanih, prihvaćeno je pravilo da se one mogu ispuniti
i pre roka. Smatra se da je ništava odredba ugovora kojom bi se dužnik odrekao ovog
prava. Ako se novac vrati pre roka, dužnik ima pravo na kamatu zbog prevrernenog
izvršenja obaveze. On tu kamatu može dobiti od iznosa duga, a ako je tako ugovoreno ili
tako proizilazi iz običaja. Što se tiče mesta iuspunjenja, opšte je pravilo da se obaveze
ispunjavaju u rnestu _koje je određeno pravnim poslom ili zakonom. Kod nenovčanih
obligacija, ako' mesto nije određeno iii se ne može odrediti uz pomoć svrhe posla ili
prirode obaveze, ispunjenje obaveza se vrši u mestu prebivališta dužnika, a ako ga nema,
onda u mestu boravišta dužnika. Nbvčane obaveze se ispunjavaju u mestu prebivališta
poverioca, a ako ga nema, onda u mestu boravišta poverioca, ako zakonom iii ugovorom
nije drugacije određeno.
Monetarni nominizam i valorizam - Novac je specifičan i po tome što mu vrednost može
rasti ili opadati. Kod nas je bio "aktuelan problam opadanja vrednosti novca zbog inilacije,
ekondmske krize, ratnog stanja, ekonomske blokade i. dr. Izlaz iz probiema opadanja
•' ••. vrednosti novca ima dve opcije: 1) monetarni nominalizam - koji polazi od toga da na
ispunjenje novčane obaveze opadanje-vrednosti novca ne treba da utiče,. zato.se i vraća isti
broj novčanih jedinica i 2) monetarni valorizam - po kome kod obavezai.koje .su u.stranoj
valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu po ■kursu u trenutku -
nastanka "obligacije ili pak u trenutku ispunjenja obaveze.. Kod nas je prihvaćeno načelo
monetarnog nominalizma. Prema čl. 394. ZOO kad obaveza. ima za predmet svotu novca
dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad
zakon određuje nešto drugo. Ovaj princip važi i kod povećanja i kod smanjenja vrednosti
novca. Od ovog pravila posteje i izuzeci, koji moraju biti utvrđeni zakonom. Ta odstupanja
• su izazvana primenom klauzule rebus sic stautibus, a tiču se: a) klizne skale, koja dopušta.
da se cena proizvoda uskladuje sa promenama cena repromaterijala u toku odredenog
vrernena; b) promena cena kod ugovora o gradenju, zavisno od promene. cena pojedinih
elemenata: c) ako zajarn nije dat u novcu, ( a ugovoreno je da se može vratiti i u novcu),
zajmoprimac može vratiti novac koji odgovara vrednosti tih stvari prema vremenu i mestu
vraćanja; d) naknada rnaterijalne štete se određuje prema vremenu donošenja sudske
odluke a ne nastanka štete, Načelo monetarnog nominalizma ne dopušta ugovaranje tzv.
ziatne klauzule, valutne klauzule I indeksne klauzule. Zlatna klauzula - ništava je odredba
ugovora kojom se visina novčane obaveze u domaćem novcu vezuje za promenu vrednosti
zlata. Valutna klauzula - ništava je odredba ugovora kojim se visina novčane obaveze u
domaćem novcu vezuje za promenu vrednosti nekog stranog novca. Indeksna klauzula -
ništava je odredba ugovora kojom se visina novčane obaveze u domaćem novcu vezuje za
promene vrednosti dobara i usluga, izražene indeksom cena kod statističkih organa.
Izuzeci od zlatne i vaiutne klauzule se mogu zakonom utvrditi. Van ovih.izuzetaka, ako je
novčana obaveza protivno zakonu vezana za zlato iii stranu. valutu, njeno. ispunjenje se
može zahtevati u domaćem noveu prema kursu u.vreme nastanka-obaveze...-. ,,

-?..v-:=23:. TRENUTNE I TRAJNE -OBLIGACIJE

Trenutne su one obligacije čije se ispunjenje' sastoji iz jednog akta davanja, činjenja i
• nečinjenja, koji se realizuje odjednom,. a ne u produženom, neprekidnom delovanju. Takve
obligacije se odnose na predaju dugovane stvari, isplatu dugovane cene ih. jednokratni
prolaz preko tuđeg zemljišta. Trajne su one obligacije čije se ispunjenje sastoji iz više
akata" davanja, činjenja iii uzdržavanja koji se reaiizuju kontinuirano u. vremenu. ...Takve-
obligacije se odnose na predaju stvari u pojedinim obrocima ili delovima, isplatu ;;čene u.
ratama, prolaz preko tuđeg zemijišta u vreme setve ili žetve. Trajne obligacije- se
ispunjavaju:1 1) preduzimanjem kontinuiranog akta činjenja ill nećinjenja (obaveza čuvanja
.poverene stvari ili obaveza kupca da ne otucti kupljenu stvar kod prava prekupa); 2)
ponavljanjem dugovane radnje (plaćanje zakupnine svakog meseca iii otplata anuiteta).
Ovakve obiigacije se zovu i sukcesivne obligacije (npr. obaveza izdržavanja, plaćanja rente
itd.)
Značaj ove podele Je u sledećem: ista radnja može biti iii trenutna ili traj'na obligacija.
zavisno od karaktera obaveze, odnosno od toga da li se vrši jednokratnim ili višekratnim
 14
aktom. Pozitivne obligacije rnogu biti i trajne i trenutne, a negativne mogu biti samo'
trenutne. Značaj ove podele dolazi do izražaja kod klauzule rebus sic stantibus
(prirnenjuje se sarno kod trajnih obligacija). Kod trenutnih se primenjuje izuzetno kad je
izvršenje vezano za odredeni rok. Ova klauzula se primenjuje kad nastupe promenjene
okolnosti u odnosu na vreme nastanka obaveze (izmena izdržavanja, rente). Zastarelost se
računa kod trenutnih od dospelosti, a kod trajnih obligacija, razlikujemo zastarelost
obroka (rente) - . 3 god i zastarelost celog prava (na rentu) - 5 god. U pogiedu dokaza o
isplati treba naglasiti da priznanice o poslednjoj isplati sukcesivne obaveze stvaraju
oborivu pretpostavku da su isplaćeni i prethodni obroci.

24. INDrVTDUALNE I GENERIČNE OBLIGACIJE

Individualne su takve obligacije kod kojih je akt davanja, činjenja i uzdržavanja od činjenja
taeno i potpuno određen. Tu se tažno zna, šta se daje, šta se ćinl i od čega se uzdržava.
Predmet je određen i kad je odrediv tj. kada se može naknadno, prema relevantaim
okolnostima odredidti. 'Kod njih između predmeta obaveze {M obligatione] i predmeta
ispunjenj'a -{in solutlone) nema razlike. Predmet' obaveze: je. samo -..ono^rtčinies se- ona
ispunjava. Generične su takveobligacijekod^kojih Je predaja stvarl, činjene■ ili uzdržavanje
od činjenja određeno samo prema rodu ili vrsti, tako da se obligacija ispunjava predajom
određene kolteine stvari, činjenjem ili uzdržavanjem iz okvira odgovarajućeg roda ili--vrste,
prema izboni dužnika, akp nešto drugo nije predviđeno. Ovde se ne vrši tačno preciziranje
dugovane stvari, radnje, čmjenja ili nečinjenja već se samo određuje rod stvari. Predmet
obaveze je mhogo širi od 'predmeta ispunjenja.. Rod se može odrediti uže ili šire. Npr. rod
pšenlce je uži od roda žitarica.
Značaj podele - Ova pođela<Iolazi do izražaja kod propasti stvari, koja može uslediti. usled
više sile ili krivicom dužnika obaveze. Ako je stvar propala usled više sile, a individualno
je određena, obligacija se gasi, i dužnik se oslobada odgovofnosti.. Ako stvar propadne
usled više sile, a generično je odredena, obligacija se ne gasi jer rod ne propada. Tu vlada
pravilo res perit domino - rizik slučajne propasti stvari snosi vlasnik. Dužnik se ne
osiobađa obaveze ni kad je stvar generično, ni kada je indMduakio određena. Neki ugovori
uvek rađaju generične obligacije (ugovor o zajmu), a neki, pak, uvek rađaju individuakie
obligacije (ugovor o ostavi,. zakupu^posluzi). :

25. KUMULATTVNE. ALTERNATIVNE I FAKULTATrVNE' OBLIGACIJE

Kurrrujativiia je takva. obligacija koja ima dva ili više različita predmeta, koja se duguju
tako da ih sve treba predati ili izvršiti. Kumulativne obligacije se mogu izvršiti odjednom
ili u raziičito vreme. U oba slučaja, obligacija je izvršena tek kad su ispunjeni svi
predmeti. Ako jedan od dugovanih predmeta propadne usled više sile, dužnik duguje
ostatak ako'^'poverilac za to ima interes. Ako propadnu usled više sile. svi dugovani
predmeti, obligacija se gasi i dužnik se oslobađa obaveze. Ali, ako jedan ili svi predmeti
propadnu krivicom dužnika, ovaj duguje naknadu štete poveriocu. Kumulativnu obligaciju
treba razhkovati od kumulativnog dugovanja dva iii više obligacija.-Kumulad.vna obligacija
je jedna obligacija, a kumulativno dugovanje je više-. obligacija,..■ štof.-podrazumeva: .više ■
različitih obligacija iz jednog pravnog osnova npr. iz jednog ugovora proizilazi više'
obligacija - obaveza predaje stvari, obaveza zaštite od pravnih i iizičkih nedostataka stvari,
obaveza prijema cene itd.
Alternativne su takve obligacije koje imaju dva ili više predmeta koji se tako duguju. da
se'isplatom jednog od njih obligacija gasi. Kod ovih'obligacija predmet obaveza su. dve ili
više stvari ili radnji, dok je predmet ispunjenja obligacije samo jedna od njih. Izbor fadnji
kojima se ispunjava obligacija pripada dužniku. ako nešto drugo nije predviđeno.
Ispunjenjem'jedne obaveze gasi sž. alternativna obligacija u celini. Moguće je da se pravo
izbora prepusti poveriocu ili trećem licu. Ako pravo izbora pripada dužniku, pa ga on ne-
iskoristi u odrectenom roku, to pravo, prema nekim građanskim zakonicima prelazi na
poverioca (Italija, Madarska). Po našem ZOO, dužnik ima pravo izbora sve dok u
postupku prinudnog izvršenja odredena stvar ne bude predata poveriocu po njegovom
izboru. Izborom, alternativna obligacija postaje jedna obligacija. Izbor je zapravo
jednostrana izjava volje, kojom se alterntativna obligacija svodi na jednostavnu obligaciju.
 15
Izbor je izvršen kad lice kome pripada to pravo saopšti drugoj - strani svoju odluku. Posle
davanja te izjave, izbor se ne može opozvafi. Alternativne obligacije se mogu zasnovati
ugovorom, testamentom, javnim obećanjem nagrade ili zakonom. U slučaju propasti
dugovanih predmeta važe sledeća pravila (zavisno od toga da li je uzrok propasti viša sila
ili krivica jedne strane). U slučaj propasti predmeta usled više sile alternativna obligacija
se svodi na jednostavnu, a ako su propali svi predmeti, ona se gasi. U slučaju propasti
predrneta krivicom jedne strane vodi se računa o tome ko je imao pravo izbora. Ako je
'pravo izbora pripadalo poveriocu, on može zahtevati ili preostali predmet ili naknadu štete
za propaii predmet (ako je njega hteo). Ako je krivica na poveriocu, a njemu pripada pravo
izbora, obligacija se gasi, ali poverilac može tražiti i preostaii predmet pod uslovom da
dužniku naknadi štetu za propalu stvar. Ako je pravo izbora pripadalo dužniku obligacija
se gasi, ali dužnik može dati preostalu stvar i tražiti naknadu štete od poverioca za
propalu stvar.
Fakultativne su takve obligacije kod kojih se duguje samo jedan predmet, ali dužnik može
izvršiti obavezu dajući neki drugi predmet umesto dugovanog. Ovde se duguje samo jedan
i fc'-.i-.j'ivpredmet;. >alii..d-užnik. je ovlašćen da ispuni obavezu bilo tim predmetom, bilo drugim
' " predmetom. Poverilac, ■ za razliku od dužnika, može tražiti samo dugovani predmet, ali ne i
drugi. Da li će dužnik ispuniti obavezu dugovanim ili drug'im, predmetpm. zavisi samo od
njega. On-rima - pravo izbora,. dok poverilac nema. Izjava. dužnika. u, pogledu. zamene
predmeta nije neopoziva, jer drugi predmet i nije predmet obaveze, već njegova facultas
alternativa, JJ shičaju propasti predmeta važe sledeća praviia;-a). ako je.predmet propao
usled više sile _,obligacija se gasi bez obzira na fakultativnu mogućnost predaje drugog
predmeta, jer on nije in obligatione; b) ako je predmet propao krivicom. jedne strane,
pravila zavise od toga ko*snosi krivicu propasti predmeta (1). ako je krivica na dužniku
poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnLik može osloboditi naknade
predajom druge stvari; 2) ako je krivica na poveriocu, obligacija se gasi Jer on nema pravo
izbora).

26. FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA

Fakultativna potraživanja postoje kad se zakonom ili ugovorom predvidi da poverilac može
umesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet i to. tako
da je dužnik duian predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva. Ako poverilac ne
zahteva drugl predmet dužnik je dužan da preda dugovani predmet.. Pravo izbora pripada
isključivo poveriocu. Ovde se shodno prirnenjuju pravila o fakuitativnom i. altemadvnim.
obligacijama, što zavisi od namera ugovarača i konkretnih prilika posla.

27. DELJTVE I NEDELJIVE OBLIGACIJE

Deljive obligacije su takve obligacije čiji se predmet rnože podeliti.. i, ispunitl.u. delovima^
koji imaju isto svojstvo kao i ceo predmet, s tim da dugovanipredmet .zbog-toga ne menja
svoju suštinu, niti gubi od svoje vrednosti. Npr. obaveza-predaje,određene,,količine žita,
peska, cementa. Deljive obligacije.. mogu postojati i.kad.,je;.poveruac..acmosno,,,dužnik. jedno
i-r.i .;;*i,'.; rlice;. .Ali, .sedes-niateriae ovih obligacija. se vezuje za rmiožinu poverilaca ili dužnika. Kod
đeljivih obligacija, svaki od poverilaca može tražiti ispunjenje sam'o svog dela, .a svaM od
dužnika dužan je da ispuni samo svoj deo.. Množina' poverilaca;' čine aktivmi.. deljivu
obligaciju, a množina dužnika pasivnu deljivu obligaciju. Kod aktivne svaki poverilac. može
da zahteva samo svoj deo tražbine. Kod pasivne, svaki dužnik je dužan da ispuni samo
svoj deo obaveze. Ovako shvaćene, deljive obligacije se nazivaju i zajealmčkim obligacijama,
i njih treba razlikovati od solidarnih obligacija ko.d kojih. jedan poverilac može zahtevati.
celo potraživanje (odnosno jedan dužnik je„ dužan da. ispuni celu obavezu). Kod deljivih.
obligacija, 'Svaki pojedini deo tražbine ili duga ima svoju pumi samostalnost. Onadolazido
izražaja kod rizika insolventnosti dužnika. prekida zastarelostL dužničke docnjer novacije,
propasti predmeta, obaveze i sl. Sve ovo niti koristi niti škodi poveriocu. odnosno dužhiku.
Nastanak deljlvih obligacija može imati različite pravne osnove. Najčešće je to ugovor ili
zakon (ugovor o ustupanju tražbine na više iica, odnosno zakon o nasledivanju, kojim više
nasledLnika nasleduju potraživanje ostavioca). Kad postoji više dužnika, a ne postoji
 16
pretpostavka o njihovoj solidarnoj obavezi, dužnici se nalaze u pasivnoj zajedničkoj
obligaciji. Pretpostavka pasivne obligacije se nalazi kod ugovora u privredi.
Nedeljive su takve obligacije čiji se predmet ne može podeliti i ispuniti u više istovrsnih
delova, a da se time ne izmeni njegova suština ili ne smanji njegova srazmema vrednost
(npr. obaveza predaje nedeljive stvari (trkaČkog konja, prstena, knjige)). I kod ovih
obligacija sedes materie se vezuje za množinu poveriiaca odnosno dužnika. Svaki poverilac
može zahtevati samo celu tražbinu, a svaki dužnik je dužan da ispuni celokupan dug. Kad
poverilac naplati ceo dug, odnosno kad dužnik ispuni ceo dug, aktiviraju se regresna prava
ostalih poverilaca, odnosno dužnika, kao i kod solidarnih obligacija. Na svakog poverioca
tj. dužnika otpada određena velič.ina vrednosti. delova, a ako se ti delovi ne mogu utvrditi,
obaveza se deli na ravne delove. U stvari, to su pravila solidarnih obligacija. Nedeljiva
obligacija može biti: 1) apsolutno nedeljiva - kad je predmet po svojoj prirodi nedeljiv
(predaja trkačkog konja); 2) relativno nedeljiva - kad je predmet deljiv, aii ga stranke
smatraju nedeljivim pošto su se ugovorom tako sporazumele (ugovor o gradnji zgrade "pod
ključ").
Znaćaj podele Je u tome što dolazi do izražaja kod!ispunJenja išzastarelostt ftbligacija: 1)'
delimieno ispunjenje (sukcesivne isporuke) mogućno-je kod deljive, a nije kbd nedeljive
obligacije.;:iIedan poverilac kod nedeljive obligacije ne može tražiti deo tražbine, a kod
deljive mqž.e": 2) zastarelost se kod deljivih obligacija računa po delovirna tj. obrocima kod
sukcesivneiisporuke, a kod nedeljivih se raćuna prema celini potraživanja tj. dugovanja

^28. SOLIDARNE OBLIGACIJE

Solidarne obligacije su obligacije kod kojih postoji više dužnika, ili više poveriiaca, kod
kojih je svaM dužnik obavezan da isplati ceo dug, odnosno svaki poverilac je ovlašćen da
zahteva isplatu celog duga, u kom slučaju se obligacija gasi, ali ne i unutrašnji • odnos
medu dužnicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa. Kada ima više dužnka postoji
pasivna solidarna obligacija, a kada postoji više poverilaca postoji aktivna solidarna
obligacija.. Međutim, moguće je da. na obe strane postoji više lica. u kom slučaju je jedna
solidarna obligacija istovremeno i pasivna i aktivna. Kod svake solidarne obHgacije treba
razlikovati dve vrste odnosa - međusobni odnos izmdeđu dužnika i poverilaca i unutrasnji
odnos- između:. samih' dužnika tj. poverilaca,. koji se aktivirai.kad.jedan poveriiac.naplatt.
celu tražbinu,. odnosno kad jedan dužnik ispuni celu obavezu (regresni odnos). Postoje dva
teorijska objašnjenja solidarnosa' (kod nas je prihvaćeno prvo): 1) Solidarna obligacija je
jedinstvena, tako da svaki dužnik' duguije isto dugovanje,. odnosno svaki. poverilac može.
zahtevati jednu istu trazbinu; 2) Kod solidarnih obligacija postoji onoliki broj odnosa
koliki je broj subjekata na strani dužnikar odnosno poverilaca - pošto svaki dužnik duguje
celu • dbavezu tj. svaki poverilac može tražiti celu tražbinu. Teorija deii solidarne obligacije
na : ' l ) Prave (savršene) koje nastaju saglasnošću volja odnosno ugovornom klauzulom u
duhu praviia,."svi za jednog, jedan za sve " 2) Neprave (nesavršene) sohdarne obhgacije
koje nastajuv.zakonskom normom, a ne saglasnošću volja. Čl. 82. stav 4. Zakona o;Tadnim
odnosima 'ipredviđa da više radnika koji prouzrokuju štetu umišljajnim delovanjem
odgovaraju solidamo. To su obligacije in solidum. Ova podela nema^-praktičanznačaj jer
građanski zakoni ne prave razliku na prave i neprave solidarne obligacije. Oni usvajaju
jedinstven pojam solidarne obligacije bez obzira na porekio.

29. PASIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE

Pasivne sohdame obligacije su obligacije sa više dužnika, kod kojih svaki dužnik odgovara
poveriocu za celu obavezu, pa kad obaveza bude ispunjena od strane jednoga dužnika,
obligacija prestaje i svi se dužnici oslobađaju dbaveze prema poveriocu. Međutim, tada se
aktivira unutrašnji odnos u kome dužmk, koji je ispunio celu obavezu ima pravo da se
regresira od- ostalih dužnika srazmemo' njihovim obavezama. Za pojedine dužnike su
mogući modaiiteti - rok, uslov, nalog. Foveriiae sam vrši i2bor dužnika od koga će
naplatiti celo potraživanje, međutim izbor nije neopoziv, pa se može izmeniti sve do
ispunjenja obaveze. Poveriiac može tražiti izvršenje obaveze od svih solidarnih dužnika, od
nekih, ili samo od jednog. Dužnici odgovaraju po "pravilu svi za jednog, jedan za sve".
 17
Značaj ovih obligacija je u siedećem. Pasivna solidarnost je sredstvo ličnog obezbeđenja
obligacija. Ovde se opasnost od insolventnosti svodi na manju meru, jer poverilac može
zahtevati tražbinu od jednog dužnika, a to je obično onaj koji je solventan 1 dostupan.
Pasivnu solidarnost kao sredstvo ličnog obezbeđenja treba raziikovati od jemstva i
ugovorne ka^ne. J e m a c je supsidijami dužnik. Supsidijarni dužnik je dužnik od koga se
potraživanje može naplatiti tek ako ne može od glavnog, prvorednog dužnika, Dužnik po
pasivnoj soiidarnoj obligaciji nije supsidijerni dužnik, pa može odgovarati. Ugovorna kazna
obave2uje dužnika koji nije obuhvačen pasivnom solidarnošću^,. nego je sam dužnik
obaveze. Što se tiče nastanka ove vrste obligacija, u uporednom pravu postoje dva pristupa
: 1) solidarnost se pretpostavija, a ako se ne želi, onda se iskijučuje. Ovaj pristup
odgovara zakonodavstvima Nemačke i Italije; 2) soiidarnost se izričito mora predvideti
zakonom, testamentom ili ugovorom. Bez toga nema solidamosti jer se ona ne
pretpostavlja. Zakonom se solidarnost određuje pojedinim propisima. Tako ZOO predviđa
sohdarnost kod odgovornosti više iica za štetu kod solidarnosti jemca, kod prekoračenja
granica ovlašćenja u zastupanju, kod ugovora o građenju "ključ u ruke", kod sudara
':t;-mbtorhih*-vb!zila 'itd: Propise o solidarnoj obavezi sadrže i Zakon o radnim odnosima
(odgovovrnost više radnika za štetu kod umišljajnog krivičnog deia), Zakon o braku i
porodičnim odnosima (odgovornost za dugove zbog tekućih potreba.,bračne, zajedniceK
Zakon o nasleđivanju (odgovornost sanaslednika do visine naslednog dela). Testamentom
se solidarnost određuje aiko to odredi zaveštalac. a ugovorom se solidarnost određuje
klauzulama (o.bavezujemo se soiidarno, svi za jednog jedan za sve, nerazdeljeno...)
Dejstva i prestanak solidarnosti - Solidarni dužnici odgovaraju po principu "svi za jednog,
jedan za sve".- Poverilac jnože naplatiti ceio potraživanje od jednog dužnika. Kad taj dužnik
ispuni obavezu, obligacija se gasi prema svtma, Ovo znači da se dužnici uzajamno
zastupaju. Ispunjenje preuzeto od strane jednog dužnika,, dejstvuje, I prema ostaiim
dužmcirna, Zbog ovog uzajamnog zastupanja načini prestanka obligacija, koji su usledili
radnjom jednog dužnika u principu dejstvuju i na ostaie dužnike, s tim što za pojedine
načine važe. posebna pravila: 1) ispunjenje obligacije preduzeto .od jednog. dužnika deluje
prema svlm dužnicima; isto kod- zamene ispunjenja - datio m solutum 2) prebijanje
(kompenzacija) p r e m a jednom dužniku gasi njegov deo obaveze, \z aspekta. unutrasnjeg
odnosa i smanjuje ukupnu obavezu svih za iznos. kompenzacije- (npr: .ako~je. ukupna....
obaveza iznosiia 90.000, a ima tri dužnika, svaki duguje po 30,000; ako se- jedan
kompenzira za 30.000 njegova obaveza se gasi, a ukupan dug preostaiih se smanjuje n a
60.000) 3) otpust duga - ako se dug oprašta m personam^ tj. samo jednoni dužniku F ..onda. .
se smanjuje i obaveza ostalih za vrednost dela tog. dužnika u njihovonr medusobnom.
odnosu; ako se dug oprašta In rem tj. za sve, obligacija s e gasi za sve 4) prenov - novacija
- deiuje kao i oproštaj duga 5) zastareiost, kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti;
moguči s u p r e m a pojedinim dužnicima, tako da ne deluju nauostaie;,:.zbog-.toga što-su
dopušteni modaiiteti u pogledu roka. Odricanje od zastarelosti n e deluje prema ostalima.
Onaj ko se odrekao nema pravo regresa 8) poravnanje - deluje samo. prema.onome ko ga
zaključi, a n e i n a ostale dužnike koji mu, s e mogu pridruiitt: 7) presuda-nemadejstvoma
ostaie,"pc)što";.njena pravosnažnost deluje samo prema učesnicima postupka 8). sjedinjenje'
(konfuzija) gasi njegov deo obaveze i smanjuje za toliko obaveze ostaiih,.. odnosno
celokupnu obavezu u njihovom unutrašnjem odnosu 9) docnja jednog n e mora uticatl na-
drugog jer s u dopušterti modaliteti u vidu r o k a 10) nemogućnost izvršenja zbog. propasti
stvari, ako je nastaio usled više sile, oslobada sve, a ako je kriv jedan dužnik ostali s e n e
oslobadaju obaveze, aii ne odgovaraju za štetu.

Pravni odnos posle ispunjenja (regres) - Kada jedan dužrtik ispuni obavezu prema.
poveriocu, gasi se obaveza svih. Medutim tada nastupa personalna subrogacija,. p a dužnik. .. ,:...-
koji je ispunio obavezu stupa u poziciju poverioca, kako bi od preostalih.* solidamiiL,
dužnika napiatio ono što je z a n j i h d a o . Deiovi solidarnih dužnika se određuju ugovorom
ili na drugi s h o d a n način. Ako se ti delovi ne mogu utvrditi primenjuje se praviio "da-sev u * ■;
podela vrši na jednake delove. Ako se od nekog sadužnika ne može dobiti naknada (zbog.
insoiventnostt iii drugih razloga), njegov deo se srazmemo deii n a ostaie dužnike.
 18
30. AKTIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE
Aktivne solidarne obligacije su obligacije sa više poverilaca, u kojima svaki poverilac ima
pravo da zahteva od dužnika ispunjenje ceie obaveze, pa kad potraživanje bude naplaćeno
od strane jednog poverioca, obligacija se gasi i prema ostalim poveriocima . Aii, u tom
slučaju ostali poverioci imaju pravo da naplate svoj deo potraživanja od poverioca kome je
dužnik platio ceiu obavezu (pravo regresa). Aktivna solidarnost nema veliki praktični
značaj. Pasivna solidarnost je značajna zbog toga što je sredstvo ličnog obezbeđenja
obligacije. Aktivna solidarnost nije takvo sredstvo. Ona nosi čak i izvesan rizik naplate
celog potraživanja od strane insolventnog poverioca. Aktivna solidarnost nastaje najčešće
ugovorom, upotrebom izraza kao što su "potražujemo skupno", "potražujemo solidarno" iii
"nerazdeljeno". Ona se ne pretpostavlja već se u svakom konkretnom slučaju ima
predvideti. Testamentom se određuje aktivna solidarnost kad se npr. više legatara
ovlašćuje da svako od njih može zahtervati .ispunjenje cele obaveze od univerzalnog
sukcesora. Zakonom je aktivna solidarnost predviđena u meničnom pravu. Svaki solidami
poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ispunjenje cele tražbine. Ispunjenjem tražbine
se gasi dug prema svim poveriocima što je posledica. uzajamnpgt zastupanja.,poverioca.
Uzajanmo zastupanje poverioca dolazi do izražaja u vezi sa- raznimV oblicima prestanka
obhgaeija,»,,,Tajko 1) ispunjenje obligacije, odnosno zamena ispunjenja od strane jednog
deluje prema svim poveriocima; 2) kompenzacija jednog poverioca gasi deo njegovog
potraživanja. i smanjuje ukupno potraživanje ostalih poverilaca u visini tog dela; 3)
sjedinjenje.„~- isto kao i kompenzacija; 4) oproštaj duga - in personam - samo za jednog
poverioca, a in rem - za sve poverioce; 5) novacija - isto kao i kod oproštaja duga; 6)
zastarelost - prekid i zastoj, samo prema Jednom, zbog mogućnosti modaliteta u pogledu
roka; 7)poravnanje■ - safho prema učesniku poravnanja; 8) presuda - samo prema..
učesnicima sudskog. postupka ; 9)docnja dužnika - jednog ne. mora. uticati i na ostale, jer
su dopušteni modaliteti u pogiedu roka; 10) priznanje diiga jednom poveriocu može bitl
od koristi i ostalim poveriocima zbog prekida zastarelosti. Kad jedan od poverilaca primi
ispunjenje-obligacije. ona se, gasi prema svim solidarnim poveriocima. Oni, međutim, .imaju
pravo da od poverioca koji je primio ispunjenje cele obaveze od dužnika, zahtevaju svoj
deo tražbine. Taj deo je određen ili ugovorom Ui na neki drugi shodan načim Medutim,
ako ti,. delovi.- nisu. određeni ugovorom. ili. na. drugi. način onda se; po. našent pravuji
potraživanje deh na jednake delove.

31. SAMOSTALNE.I AKCESORNE OBLIGACIJE .

Samostalne su one. obligacije čiji nastanak i prestanak ne zavisi od drugog pravnog
odnosa. Akcesorne su one obligacije čiji nastanak i prestanak zavisi od nastanka i
prestanka drugog pravnog odnosa. One nastaju tj. g'ase se nastankom odnosno prestankom
tog drugog,5pravnog odnosa.

32. IZVORJjpBLIGACIJA
Pod izrvorirna obligacija podrazumevaju se skupovi pravnih Činjenica iz kojih izviru
obligacije.. U opštoj teoriji prava,. pod pravnim činjenicama se. pođrazumevaju događaj iH.
Ijudske radnje za koje zakon vezuje promenu, nastanak Ui prestanak' hekog' pravnog
odnosa, a na području obligacija izvori su pravne činjenice za koje zakon vezuje nastanak,
promenu ili prestanak obligacionih odnosa. Te činjenice su različite. pa su otuda i različlti
izvori obligacija.
Gaj je u Lastitucijama izveo prvu podelu. On je sve obiigacije podelio na ugovore i,delikte.
To mu je bila glavna podela {summa divisio). Ona se zadržala sve do današnjih daha. Toj
glavnoj podeli rimsko pravo je dodalo i treći izvor. On je obuhvatio različite pravne
činjenice kbje se nisu mogle svrstati ni u ugovore niti u delikte. One su podvođene pod
variae causarum ligurae. Justinijan u svojim Institucijama pravi još jednu podelu sa četiri
elementa; ugovor, delikt, kvazidelikt i kvaziugovor. Teorija izvora obligacija, posle-
stagnacfje u srednjem veku počinje ponovo da se razvija uporedo sa razvojem
robnonovčanih odnosa, koji su podstakii i razvoj obligacionog .prava. To se naročito može
reći za francusku pravnu misao 17. i 18. veka. Doma je izvore obligacija podelio u dve
grupe: prvu čine voljne obligacije, koje nastaju sagiasnošću volja (ugovorom) ili izjavom
 19
volje dužnika (jednostrana izjava volje), a drugu čine obligacije koje nastaju nezavisno od
naše volje (nezvano vršenje tuđih poslova, obaveze staratelja itd.J. Potje je sledio
Justinijana tako da je svrstao obligacije na ugovore, deiikte, kvaziugovore i kvazidelikte,
dodajući ovoj podeli i zakon, a nekad i samu pravičnost. Teorija podeie obiigacija se
veoma razvila u prošlom ve.ku i moguće je uočiti sledeće osnovne tendencije:
1. Prihvatanje Justinijanove podeie na ugovore, delikte. kvaziugovore i kvazidelikte. Ovoj
podeli se često dodaje i zakon, kao izvor obiigacija. U okviru ove tendencije se
uočavaju mnoge rasprave o značenju kvaziugovora i kvazidelikata, pri čemu su obično
ovi svrstavani u nevoljne obligacije.
2. Zakon kao izvor obligacija - Ova tendencija se ogleda u tome što se zakon tretira kao
posredni izvor svih obligacija, odnosno neposredhi izvor izvesnih obligacija. Posredni
izvor znači da svaka obligacija u krajnjoj liniji ima izvorište u zakonu, u smislu da je
svaka obligacija utremeljena u zakonu . aii neke obligacije imaju neposredni izvor u
zakonu (obaveza izdržavanja bračnih drugova iii srodnika). Ove obligacije se nazivaju
zakonskim obligacijama.
•' 3'X P6delah'izvora 'bbligaclja ila ugovor i zakon - Ugovorom obligacije nastaju nezavisno od
zakona, jer volja stranaka ima snagu zakona. Svi ostali izvori imaju poreklo u zakonu i
zasnivaju se na volji zakonodavca. Ova tendencija je inspirisana* teorijom autonomije
volje i individualizmom.
4. Podela* izvora obligacija na pravne poslove i pravne činjenice - Pravni poslovi
"obuhvataju sve izjave volja (i jednostrane i dvostrane), koje po objektivnom pravu
- ' proizvode određene 'pravne posledice. Pravne činjenice obuhvataju sve ostale
" najrazličitije- događaje-i Ijudske' radnje iz kojih mogu nastati obligacije nezavisno od
individuaine voije (rodenje, smrt, maloletstvo, promena okoinosti, viša-sila).
5. Podela izvora obligacija na ugovore i druge pravne- osnove predviđene-.u- zakomr — Po-
ovoj tendenciji izvori obligacionog prava su: ugovor, jednostrani pravni. poslovi,
prouzrokovanje štete, nezvano vršenje tuđih poslova, obogaćenje bez osnova,
administrativni akt i druge radnje i događaji iz kojih izviru... obiigacije..
Razna zakonodavstva dele obligacije na razne načine . Neka samo" nabrajaju -izvore, dok ih
druga i određuju. Redovno se kao izvori obligacij'a pojavljuju. ugovor, prouzrokovanje štete,
a što se.astalih tiče,. oni sejavljaju u.širent iii. u užem.-smislut'zavisnaod'pojedme:zemljei
Naš ZOO ne predviđa na opšti način izvore obligacija, ali se iz\ njegove. sistematike,
odnosno konkretnih odredbi vidi da su izvori obiigacija ugovor, prouzrokovanje štete,
sticanje. bez.osnova,. poslovodstvo bez nalogai jednostrana izjava volje. •

33. POJAM UGOVORA

Ugovor je saglasnost voija dva iii više lica kojim se postiže neko pravno dejstvo. To pravno
dejstvo se može ticati nastanka, promene iii prestanka obligacija.- Ugovor je. izvor
obligacionog prava. Zajedno sa prouzrokovanjem štete spada u klasične izvore koji se kao
summa divisio javljaju još u' Gajevim Institucijama. •TJgovori "imaju-prvenstveno -imovinski
karakter. Ugovor se u obilgacionom pravu može definisati kao- saglasnost voljadva ili.'više-
Tiča koj'im'se postiže neko obligaciono pravno dejstvo. Ugovor je pravni posao . Pošto j e
produkt saglasnosti volja, on je uvek dvostrani.pravni posao.. Postoje i jednostrani pravnr
poslovi kod kojih nema saglasnosti volje (jednostrana izjava volje). Suština svakog ugovora
jeste saglasnost izjavljenih volja, Ova suština je prisutna kod svakog ugovora bez obzira'-na> -
vrstu, a broj ugovora razlićite vrste j e veoma veliki. Postoje imenovani ugovorir
kupoprodaja, zakup, osiguranje, posluga, ostava, aii i neograničeni. broj neimenć'vanih.
Svim ovim ugovorima zajedmčko je-da nastaju saglasnošću volja. Naziv ugovor pd'tiče od
rimskog naziva contractusH francuskom pravu, genusni pojam j e konvencija, doks j e ^ - s
ugovor specijalni pojam. Konvencija je svaka saglasnost volja,- a Ugovor je ona saglasnost
'volja, kojom se zasniva pravni odnos. U obligacionom pravu redovno se koristL naziv:
"ugovor". Konvencija, pakt, sporazum se koriste u međunarodnom pravu. -:<:'■ .-■

34. SLOBODA UGOVARANJA I AUTONOMIJA VOLJE

Sloboda ugovaranja i konsensualizam sn osnovna načeia ugovornog prava. Sloboda
'ugovaranja je jedan od najzanačajnijih oblika ispoljavanja hčnosti ćoveka kao pravnog
 20
subjekta. Ona je tesno vezana za slobodu inicijative ličnosti čoveka kojom. on stupa u
različite pravne odnose. Ta inicijativa nije uvek imala isti pravni kapacitet. U starim
pravima je bila skrornna, zattm je jačala i postigla vrhunac u eri ekonomskog i političkog
liberalizma krajem 18. i početkom 19. veka. Ipak, ova sloboda nikad nije bila apsoiutiia.
Ona se uvek ispoljavala u okviru opštih normi zajednice, odnosno objektivnog prava, samo
su ograničenja bila veća ili manja. Poreklo slobode ugovaranja je veoma staro. Počeci
rirnskog prava vezuju se za ambijent snažnog fonaalizma i magičnog dejstva određenili
reči što je značilo. krupno ograničenje slobode ugovaranja. Ipak i u tiin uslovima, sloboda
ugovaranja nije bila isključena, Ona se javlja u -vidu opcije: ugovoriti ili ne ugovoriti. U
kasnijem periodu razvoja rimskog prava (doba republike) formalizam opada, a sloboda.
ugovaranja jača. Rimsko pravo je počelo da priznaje punovažnost i nefoiroalnim
ugovorima, ukoliko su oni biii u skladu sa dobrim običajima (mores) i moralnim
principima {boai mores). Već u Justinijanovom vremenu, veliki broj ugovora je oslobođen
svake forme. U feuđalizmu, sloboda ugovaranja je bila skučena pod pritiskom formalizma
i naturalne privrede. Ona je bila ogranićena i verskim dogmama kanonskog -prava. U
kasnijem.feudalizmu, ograničenja se umanjuju. Moć.-kanonskog prava ,ppada,.fa::Svetovnost:t
jača. To je bilo izazvano jačanjem robnonovčanih odnosa koji su feudalizam sve- više
prib ližavali, kr aj u.
Autonomija!volje - U daljem razvoju ljudske civilizacije, došlo je do pojave kapitalizma.
Ideje Francuske buržoaske revolucije su snažno uticale na pojavu koncepcije po kojoj je
individuaina.' volja autonomna i bezgranična. Ova koncepcija je nazvana teorijom
autonomije volje. Ona je izvršila snažan uticaj na mnoge kodifikacije, od Code Civiie - a,
pa nadalje. U konceptu autonomije volje, sloboda ugovaranja dobija najšire moguće okvire.
Ona je direktna poslediea*političkog. i ekonomskog liberalizma s kraja 18. i početka 19.
veka, a označava trijumf pojedinca nad društvom.. IndividuaLna volja pbjedinca je-iznad
zakona. Izvor obligacije je volja čoveka, a ne zakon kao spoljni autoritet. Čovek Je
slobodan i stoga obaveze preuzima odlukom svoje slobodne volje. Njegova volja je
autonomna i suverena. Ona je. i akt. pravičnosti. Iz svega ovoga. proizilazi da je učenje o
autonomiji volje izraz individualističke filozofije političkog i ekonomskog liberalizma i
direktna posledica ideja Francuske revolucije. Toj filozofiji je odgovaralo učenje o
prirodnom pravu. Stvoren je.postulatda je.sloboda pojedinaca. aposolutna:4:.da-;se-prostire
do granice slobode drugog, a da je opšti interesi ne mogu ograničavati. Autonomija volje je
najveći domet slobode ugovaranja. Primena teorije autonomije volje se može posmatrati sa
trl aspekta : 1) sa aspekta sadržine-,. autonomija volje. dolazi do izražaja. kako.u momentu
zaključenja, tako i u toku izvršenja ugovora.. On podrazumeva opciju ugovaratr ili ne
ugovarati, izbor subjekata sa kojim će se ugovarati, kakva će sadržina ugovora biti, ali
podrazumeva i nepromenljivost jednom zaključenog ugovora, tako da se on mora izvršiti
onako kakd je ugovoreno ipacta suiit servanda); 2} \z ugla forme, ugovora, autonomija volje
znači da su'' stranke slobodne i u pogledu načina zakjueenja. ugovora, odnosno ispoljavanja
svoje volje»f.;:fJgovor ne treba da bude {za forrnu) zaključen u plsmenoj, svečanoj ili nekoj
drugoj forifii, već je dovoljna prosta saglasnost {solo consensus) . Prema torne, autonomija
voje snažno podstiče princip konsensualizma; 3) iz ugla tumačenja.,ugovor,a, autonomija
volje -znači otkrivanje zajedničke volje stranaka. Ugovor treba da bude ono- što su stranke
htele. Ideja o autonomiji vofje nije nikad ni u jednom zakonodavstvu bila apsolutno
prihvaćena. To govori da je ona nerealna i da se javlja samo kao neostvareni ideal.
Medutim, može se govoriti o tome da je buržoaska liberalistička država krajem 19. veka
bila najbliža tom idealu. Ona se javlja u vidu pravila kao što su : dopušteno je sve sto nije
zabranjeno (Code Civiie), ugovori se mogu zaključivati o svemu što se u prometu": nalazi,
ako nije nemoguće iii nedopušteno (AGZ), volja' i naredba čovečija, zastupa zakon, a zakon
naknađa volju i naredbu ćovečiju (OIZ).
Kritika autonomije volje - Učenje o autonomiji volje izazvalo je krajem 19. i početkom 20.
veka oštre reakcije. One su išle u tri pravcar.l) isticanje diništveiiili ciljeva u prvi plan j c
tipično za sociološku koncepciju ugovora, koja se javlja u okviru ideje da se socijalnim.
funkcijama negira subjektivno pravo. U osnovi te ideje j'e bio zahtev da se individualna
volja potčini zajedručkim interesima ,Tu je zakon iznad individualne volje 2) pravičnost se
ne može izjednaćiti sa ugovorom. Onaj ko ima jaču ekonomsku moć, nameće svoju volju
 21
• drugoj strani, a nametnuta volja ne može btti pravična. Zato je načelo pravičnosti nešto što
se razlikuje od ugovora 3) teorija izjave volje ukazuje da nije bitna unutrašnja volja vee
ona koja je izjavljena, odnosno manifestovana u spoljnom svetu. Po toj teoriji volja stvara
obaveze, ako je praćena odredenom izjavom, jer tek kad je volja izjavljena, mogu nastupiti
određene pravne poslediee. Prema tome, ne može se govoriti o autonomiji volje ako je
bitna izjava volje, a ne sama volja.
Autonomija volje kao nadgradnja robnih odnosa - Autonomija volje je produkt
robnonovčaniii odnosa u kojima ueestvuju slobodni subjekti razmenjujući svoje proizvode i
usluge, Robnonovčani odnosi imaju svoju osnovu u privatnoj svojini. Na tržištu su upravo
vlasnici roba, s tim što se pod robom podrazumeva i radna snaga, a ne samo. proizvodi
rada. Vlasnici ovih roba su pravno jednaki i zato oni imaju slobodu da na tržištu roba,
odnosno radne snage, slobodno ugovaraju uslove rada i razmene rada. Zato se i može reći
• da je autonomija -volje,' kao najviši stepen slobode ugovaranja nadgradnja robnonovčanih
odnosa,. Sloboda tržišne razmene i sloboda ugovaranja. su u pravoj razmeri - ukoliko je
sloboda tržišta veća,, veća je -i sloboda ugovaranja i obrnuto. Ipak, nema apsolutne slobode ■
■-. •■?'«-.?iugovaranja bdnosno autonomije volje. Ona je uvek ograničera i može se govoriti o užim i
-;-'-"- širirn okvirima tih dgraničenja, /

35. OGRANIČENJA SLOBODE UGOVARANJA

Ograničenja.-slobode ugovaranja su brojna i raznovrsna -sa.; tendencijom.-porasta. U
savremenonv a i našem p r a m ova ograničenj'a se mogu grupisati na.:-ograničenja putem
ustanove Javnog poretka, ograničenja u pogledu zaključenja ugovora (obavezno zakijučenje
ugovorai saglasnost trećeg i ograničenje izbora ugovornika), ograničenja u pogledu sadržrne
ugovora (zakonsko reguiisanje sadržine, ugovori po pristupu), ograničenje u pogiedu
. nepovredivošti ugovora (raskid ili revizija ugovora zbog. promenjenih okolnosti,., raskid -
ugovora žbog neizvršenja) i ogr.aničenja u pogledu forme ugovora.

36. OGRANIČENJE PUTEM USTANOVE. JAVNOG PORETKA.

Javni poredak je najopštije ograničenje slobode ugovaranja, ali je zato i najkompleksnije. ■
Stranke ne mogu svojom voljom izazivati nikakva pravna. dejstva koja. bi bila u suprotnosti
sa javriim. poretkom., Naš. ZOO u.čl. 10. predviđa da učesnici u prometu.sobocmo..ureduju.
obligacione odnose, s tim što ih ne mogu uređivati suprotno Ustavom uhrrđenim načelima
društvenog uređenja,-- prinudnim propisima i moralu društva. Iz ove odredbe proizilazi da
ustanovu,javnog poretka kod-nas. obrazuju.. : 1) ustavna načela. - tiču. se ekonomskog
uređenja, društveno političkog sistema, sloboda i prava. građana, ustavnosti, zakonitostl
itd. 2) prinudni propisi - u obligacionom pravu su izuzetak od pravila da se ti. odnosi
uspostavljaju voljom stranaka . Ali u prisustvu takve- norme, volja .suprotna.propisu,. ne
može da dovede do određenog pravnog učfnka. Takvi. su -npr. ^propisi ,o jedinstvenom;
tržištu, zabrani zloupotrebe prava, zabrani monopolskog;položaja itd. .3)..moralne. norme
društva - upotpunjuju sistem ograničenja slobode ugovaranja,. Jer ona,ne, .može -narušavati
moral jednog;,.društva,. koji je neodvojiT deo javnog- poretka_.-Ustanovajavnog.poretka.je.
^'-%*/:;^-iirianenetna.. svakorh- društvu- Ona nije samo ustanova sadašnjosti, nego i prošlosti. Zato i
postoje različita teorijska shvatanja pojma javnog poretka. Prema jednom, ova ustanova se.
ne da definisati, pa njenu. primenu treba prepustiti pragmatici sudova. Po drugom,. treba
odrediti samo osnovne odlike 'ove ustanove bez precizne. definicije. Prema. trećima treba
navesti zakone koji ulaze u javni poredak, a ne treba insistirati na njegovom pojmu. Prema.
ćetvrtima javni poredak treba definisati opštim kriterijumima, s tim što ti kriterijumi
mogu biti i pravni i nepravni., Ovi teorijski stavovi ukazuju da ustanova javnog poretka.
nije samo pravna ustanova, nego i društvena: Pravno određenje. ovog pojma. je. samo. _.., _-M
segment sadržine Janog poretka,. U njega još ulaze i ekonomski, filozofski,. etički, političkU-
.sociološki i drugi principi na kojima počiva. jedna' društveiia zajednica- Ti principi skupai. , ..
u medusobnoj interakciji nisu jednom: zauvek. dati, čak ni u istom. društvu. Oni- nisu'- '.-.,.
okončani u večnosti, već su promenljivi u vremenu i u prostoru. Ova ustanova nije- dakle.
numerus dausus, i podložna je promenama. Ipak ttme nije ugrožena pravna sigurnost
jedne društvene zajednice, jer se javni poredak menja tek sa promenom suštine društvenih
odnosa u zajednici, a one nisu tako česte. Imajući u vidu ove elemente, mogio bi se reći da
je javni poredak skup principa na kojima je zasnovano postojanje i trajanje jedne pravno
organizovane zajednice, koji se uspostavljaju preko određenih društvenih normi, a koje
subjekti pravnih odnosa moraju poštovati,

37. OGRANIČENJA U POGLEDU ZAKLJUČENJA UGOVORA

Sloboda ugovaranja podrazumeva pre svega slobodu izbora. Međutim u savremenom
pravu, postoje brojni slučajevi kojima se ova sloboda ograničava. Oni se mogu svrstafi u
tri gtrupe:
1. Obavezno zaključenje ugovora jeste retko ograničenje ali ipak postoji. Ono u najvećoj
meri sputava slobodu ugovaranja, jer dira u opciju ugovaratl ili ne ugovarati, koja je
zametak i osnovni kvalitet te slobode. Neki zakoni stvaraju obavezu zaključivanja
ugovora kao što su ugovor o obaveznom osiguranju motornih vozila, putnika u javnom
saobraćaju, korisnika iii sopstvenika vazduhopiova ili ugovor o obaveznom osiguranju
za slučaj nesreće na poslu vatrogasca, lica u obezbeđenju itd. Ovde spada i obaveza
trgovinskih preduzeća i radnji da prodaju izloženu robu iii obaveza preduzeea koja se
bave prevozom putnika da prevezu svakog ko-.'>ima->potrebu zajkpriššeenjem., prevoza.-v
Najzad, tu spadaju i obaveze isporuke el. energije, vode itd,
2. Saglasnost trećeg za zaključenje ugovora - Sloboda ugovaranja je ponekad ograničena
zahtevpm-da se neko treći sa tim saglasi. Po ZOO, ta saglasnost može biti data^pre ili
posle zaključenja ugovora. Ako se daje pre, reč je o dozvoli, a ako se daje posle onda.
je reč o.-odobrenju. Treće lice može biti neki državni organ i tada se saglasnost daje
administrativnim aktom, npr. u vezi sa spoljno trgovinskim posiovima, prometom
poslovruh i stambenih prostorija, poljoprivrednog zemljišta. Saglasnost može dati i
određeno fizičko lice npr. staralae delimično poslovno sposobnog lica, roditelj starijeg
maloletnika, zakupodavac kod podzakupa itd.
3. Izbor ugovornika - Ograničenja slobode' izbora ugovornika vezana su. za imperativne
propise o personalnoj mogućnosti sticanja svojine na određenim stvarima. Npr.
prodavci određenih stvari u susvojini moraju ponuditi-prodaju titularu: prava* preče-
kupovine - drugom suvlasniku; davaoci stana na korišeenje prodaju stanove- nosiocima
stanarskog prava, koji imaju pravo otkupa itd.

38. OGRANIČENJA U POGLEDU SADRŽINE UGOVORA

Sloboda ugovaranja podrazumeva da. stranke same određuju sadržinu ugovora kojeg
zakjučuju. Ali, i tu. postoje ograničenja. Njih nameću :
1. Zakonom., regulisana sadržina ugovora - U izvesnim slučajevima zakon predviđa šta
jedan ugovor treba da sadrži, npr. zakon o stambenim odnosima određuje sadržinu
ugovora o korišćenju stana, zakon o nasleđivanju određuje sadržinu ugovora o
raispode||gtaovine za života. i ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakoni i podzakonski
akti češjb^-određuju i cene određenih strateških proizvoda oclnosno inputa (benzina,
ulja, brgšna, mleka, šećera, hleba). Njima se određuju i otkupne eene. poljopriwediiih
proizvod'a.
2. Ugovori po pristupu - Ograničenje slobode ugovaranja u pogledu* sadržhm. ugovora,.
naročito je ■izraženo kod ugovora o pristupu. Kod ovih ugovora, jedna.ugovorna strana
zbog svoje ekonomske nadmoći ili iz praktičnih razloga unapred određuje elemente
ugovora (opšti uslovi), a druga ugovorna strana samo pristupa. tako određenoj sadržhii
ugovora. Ovi ugovori se nazivaju i formularni ugovori, po formularu opštih uslova pod
kojima se ugovor može zakijučiti. Opšti uslovi se moraju objaviti na uobičajen-.način
(npr. cene avionskog, železničkog ili drurnskog prevoza), a bitne elemente sadrži i
formuiar ugovora o pristupu. Ovakvi ugovori se zaključuju u oblasti saobraćaja (prevoz
Ijudi i robe - konosman), obaveznog osiguranja ili kolektivnog ugovaranja.
3. Samoupravni sporazumni su ugovori kojima su samoupravne organizacijc i zajednice
uskladivale svoje interese u društvenoj podeli rada. Udruženi rad kao produkcioni
odnos više ne postolji, pa ni ovi ugovori. -
 23
39. OGRANIČENJA U POGLEDU NEPOVREDIVOSTI UGOVORA
U starom pravu je važilo pravilo pacta sunt servanda - jednom zaključen ugovor se mora
izvršiti onako kako je bio stipulisan. Ugovor su mogle izmeniti samo stranke i to
obostranom saglasnošću. Ukoiiko jedna strana nije ispunila ugovor, druga strana nije
mogla raskinuti ugovor, već je mogla samo da traži prinudno izvršenje i naknadu štete.
Međutlm u savremenom pavu pod uticajem sociološke koncepcije, mogućno je tražiti i
raskid ugovora zbog neizvršenja obaveze druge strane i raskid ili reviziju ugovora - zbog
promenjenih okolnosti. Ove mogućnosti su ujedno i ograničenja u pogledu praviia o
nepovredivosti ugovora.

40. OGRANIČENJA U POGLEDU FORME UGOVORA

U početku razvoja ugovornog prava, formalizam je imao izuzetan znacaj - počeci rimskog
prava. Sa razvojem robnonovčanih odnosa, 'formalizam gubi na značaju, a jača
. konsensualizam, zaključenje ugovora prostom saglasnošću volja. Konsensualizam odgovara
• slobodi ugovaranja. Početkom ovog veka formalizam ponovo ozivljava vezujući se za
^/^>i''?p6jedMe*-ugovore?-"kbji imaju poseban značaj. Zaključenje takvth ugovora, zakon vezuje za
pismenu ili svečanu formu. Kod nas su to npr. ugovor o prometir nepokretnosti, ugovor o
radu (pismena forma), ugovor o doživotnom izdržavanju, -ugovor -o raspodell imovine za
života (svečaha forma). Kod ovih ugovora forma je usiov punovažnosti 'ugovora - forma ad
solemnitatem.

41. KONSENSUALIZAM
Konsensualizam':-je zajedno sa slobodom ugovaranja, osnovno načelo ugovornog prava..
Konsensualizam znači da s l ugovor može zakljućiti prostom saglasnošću volja,. bez ikakvog
formaiizma.* On je suprotan formalizmu.. Ali razvoj ugovornog prava;-je otpoeeo. sa
formalizmom, koji je ustuknuo pred konsensualizmom tek u 16. i 17. veku. Stara prava
su zasnivala ugovaranje na formalizmu, što je bilo produkt nerazvijenih društveno
ekonomskih. odnosa i. uticaja religije. Odredene. radnje,. znaci i reči su. imaie magijski. .
značaj, jer su biie povoljne za nastanak ugovora kao religijskog akta,. koji je nastajao u
sakralnoj formi molitve,. prinošenja žrtve ili neke druge kultne forme. Forma se shvatala
. kao sveta.formula. bez.koje. nije* bilo..ni prava. Rimsko,.pravo je.takođe.bilo.,formalis.tičko.r
Ono se nikad nije oslobodilo formalizma na jedan opšti naein, iako su se pred kraj
perioda republike javili i prvi konsenualni ugovori: emptio - venditio (kupoprodaja),
locatio - conductio,{na.}axn), societas-[ortakhxk),.mandatum (zastupanje)..Svtostali ugovori..
su i dalje bili formalni, a forma je biia literarna, verbalna i reaina (predaja). Propašću
rimskog carstva rani sredni vek je otpočeo vraćanjem formalizmu i napuštanjem prvih .
oblika konsensualizma,. što je bila posledica zatvorene naturalne privrede, što je odlika
srednjeg veka. Simbolika i ritual ponovo dobijaju na. značaju.'Početkom'lSi.veka u okviru.
kanonskog 'prava, pojavile su se dve doktrine : 1) prostu' saglasnosfc voljaje trebalo
sankcionisa1!i'-'tužbom-i'''23;'prostu saglasnost volja -nije *1reb-aioi'>pravno¥-s'ankcioMsaU već
isključivo duhovno - anatemom. Ove-dve doktrine-su. se- uporedo favijale" do. 16. veka, a.
■"•v •?••""••p6t6rn--p'rva:"jača•a-'driiga doktrina polako nestaje. U 16. i 17. veku :pva doktrina prelazi iz
kanonskog u svetovno pravo. Za nastanak konsensualizma u srednjem. veku istorijski
značaj je imala promisorna zakletva. Ona je bila. fonnalaa' ugovor'religijskog- karaktera,.-
sičan stipulaciji. Glavna obaveza po ovoj zakletvi je bila obaveza prema božanstvru a*
sporedna prema drugoj ugovoraoj strani. Sporedna obaveza je bila akcesorna, tj. zavisila
je od giavne i bila je apstraktna tj. nezavisna od kauze, pošto je nastajala samora "
zakletvom božanstvu. U kasnijem razvoju se sve više gubi razHka između prostog obećanja-
i obećanja datom božanstvu, pod zakletvom.:'Prosto obećanje-tj. prosta- sagiasnosfcrse. .v
uzimala kao biaža formula zakletve. Na taj način je knsensuaJizam. nastajao baš preko-'"
■formalizma promisorne zakletve. Ona je navikavala lica da poštuju date-. reči i kadUnisu.'....
bila upućena božanstvu, već dfugom licu. Odatle do konsensiializma nije bio dug pufc Kraj -
feudalizma i početak kapitalizma. a naročito francuska reTolucija označili su nov zamah
razvoja robnonovćanih odnosa. Tržišnim odnosima nije odgovarao nikakav formaiizam.
Zato sloboda ugovaranja dobija snažan podsticaj u konsensualizmu. Ugovori su se
zakljueivali prostom saglasnošću volja, bez ikakve forme. To je epoha liberalima. Po
 24
principu konsensualizma su nastale i savremene kodifikacije - AGZ, Code Civile; OIZ. U
svtma njima dominirao je konsensualizam, a formalni ugovori su bili izuzetak. Savremeno
pravo od kraja 19. i početkom 20. veka, pridaje veći značaj formi pošto je to bilo u
klasičnom buržoaskom pravu. Neki autori to nazivaju renesansom formalizma. Taj
formalizam medutim nije bio isti kao onaj ranije. On se javlja kao racionaino sredstvo
pravne tehnike kojim se postiže veća pravna sigurnost u obligacionim odnosima koji to
iziskuju. ZOO predvida princip konsensualizma ali on mnoge ugovore proglašava
formainim: ugovor o prodaji nepokretnosti društvenih i pravnih lica, ugovor o građenju,
ugovor o Hcenci, ugovor o osiguranju, ugovor o jemstvu, ugovor o bankarskom tekućem
računu itd. Eorrnu pojedinih ugovora predviđaju i drugi zakoni npr. zakon o pomorskoj i
unutrašnjoj plovidbi (ugovor o gradnji broda, zakupu broda itd.).

42. PODELA UGOVORA

Sloboda ugovaranja i konsensualizam omogućuju zaključivanje brojnih i raznovrsnih
ugovora. Ti se ugovori klasifikuju po određenim kriterijumima. Svakom od kriterijuma
odgovara .odredena podela ugovora, kao i . kod,, .podela :- obligacij.au \,Tpeba^međutim,
razlikovati podelu obligacija od podele ugovora. Obligacija je pravni odnos koji nastaje iz ,
ugovora i drugih izvora obligacija. Ugovor je dakle jedan od izvora obligacija. Doduše jedan
od od dva gfavna izvora [summa divisio). Prema zakonskom regulisanju, ugovori se dele
na imenovane i neimenovane. Prema nužriim uslovima za nastanak ugovora, ugovori se
dele na- foEmalne i neformaine. Prema odnosu prava i obaveza, ugovori se dele na
jednostrano obavezne i dvostrano obavezne, teretne i dobročine, aleatorne i komutativne.
Prema dužini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa tenutnim izvršenjem i
ugovore sa trajnim izvršenjem. Prema karakteru prestacije ugovori se dele najednostavne i
mešovite. Prema. tehnici i načinu izvršenja ugovori ■■ se dele- na ugovore sa sporazumno
određenom sadržinom i ugovore po pristupu, kolektivne i rndividualiie ugovore, generalne i
posebne ugovore. Prema zavisnosti j'ednlh od drugih, ugovori se dele na samostaJne i
akcesorne. Prema ličnosti ugovornika,- ugovori se dele- na ugovore* zaključene intuitu
personae i ugovore zakijučene bez obzira na svojstvo lienostL Prema ugovornoj obavezi
zakljueivanja drugog ugovora, ugovori se dele na prethodne i giavne. Prema vidljivosti
kaauze-ugovori.se^dde na.kauzaMe-i apstraktne..

43. IMENOVANI I NEIMENOVANI UGOVORI .

Imenovani. ugovori su. oni. ugovori. kojL su zbog svoje-:važnosti. i ueestalosti. u pravnom
prometu zakonom posebno predvideni i regulisani,. i čiji je naziv zakonom određen. Takvi
su ugovori kupoprodaja, zakup, poklona, punomoćstva, zajma itd. Svaki takav ugovor ima
svoj naziv u zakonu koji odreduje njegove elemente.
Neimenovanivugovori su oni ugovori koji nisu posebno zakonom regulisani, niti im zakon
određuje naziv.. Ovi ugovori se ne javljaju tako često, ali i za njih važe opšta pravila
ugovornog p.f.ava kao i za imenovane. Mnogi ugovori koji su u prošlosti bili neimenpvani,
sada su imenovani npr. izdavački ugovor, ugovor o sefu, ugovor o izložbi- itd. U ovom.
trenutku najčešći neimenovani ugovori su vezaniza prikupljanje- i udruživanje- novčanih: «
sredstava radi nabavke automobila i drugih roba,. oni obično kombihuju elemente raznih
ugovora, ali su uvek atipični.
Poreklo ove podele seže još od rimskog prava. Osim 4 konsensualna ugovora (
kupoprodaja, najam, ortakluk, punomoćstvo), svi ostali ugovori su bili formakrL Međutim,
vremenom su tl formalni ugovori postepeno popušt'ali u strogosil forme, pa ako je-neki
ugovor zaklj.učen bez forme, a jedna strana je svoju obavezu izvršila racunajući na'* bona.
Udae druge strarie, mogla je da zahteva i izvršćnje obaveze druge- strane. Tako su pakti
postrajali kontrakti — ugovori, i onda su su se zvali neimenovani ugovori. Njih je Justinijan
svrstao u 4 kategorije : l) do ut des; 2) do ut facies, 3) facio ut des.A) facio utfacias.
Značaj podele - Podela na neimenovane i imenovane ugovore je zanačajna po tome što
ukazuje da se mogu zaključivati ne samo ugovori regulisani zakonom već i drugi ugovori
koje zakon niti određuje, niti naziva određenim imenom. Stranke mo.gu zaključiti sve
ugovore osim onih koji su zabranjeni. Pri zaključivanju imenovanih ugovora, odnos ne
 25
mora biti detaljno regulisan. jer to čini zakon . Neimenovani ugovori se detaljnije regulišu
pošto ih zakon ne reguliše.

44. FORMALNI I NEFORMALNI UGOVORI

Formalni su ugovori za čije se zaključenje zakonom ili voljom stranaka zahteva određena
forma. Oni su istorijski nastali pre neformalnih. U rimskorn su svi ugovori bili formalni
osim 4 konsensualna. I danas postoje formalni ugovori, s tim što razlog njihovog
postojanja nije sakralne naravi, već praktične (da bi.se podvukla važnost pojedinih ugovora
u pravnom prometu). Forma može biti zakonska, ako je propisuje zakon i ugovorna, ako
je propisuje ugovor. U prvom slučaju, forma je.obavezna kod svih. ugovora odredene vrste,
a u drugom'slučaju, forma je obavezna samo ako je ugovorom predviđena. inače nije. Kod
formalnih ugovora, bez obzira da li je zahtev u pogledu forme nametnut zakonom ili
ugovorom, propisana forma je uslov važnosti ugovora [forma sd solemnitatem). Ta forma
ima konstitutivno dejstvo i ugovor koji ne ispunjava uslov u .vidu foraie je ništav. Ovu
• formu treba razlikovti od forme ad probationem, koja je dokazna forma i kojom se jedino
^''•|s--i„-mož.e-'*-'dGkazivati. postojanje nekog ugovora kod koga inače forma nije bitan uslov
•■'v- :• ;"postojanja. - Ovde je -ree samo o dokaznom sredstvu. -Formalni ugovori mogu biti
jednostrano.:iii dvostrano formalni. U prvom slučaju, forma...obavezuje;samo. jednu, a u
drugom obe" stranke. Jednostrani formalni ugovor je ugovor o ' poklonu •.•..nepokretnosti
(dovoljno j e d a poklonodavac poštuje pismenu formu, a ne i poklonoprimac ). Ugovor će
važiti i bezpotpisa poklonoprimca, ako je potpisao poklonodavac .Dvostrano. formalni.je
ugovor o kupoprodaji kod koga forma mora biti. ispunjena kod obe stranke. Pismena
forma zahteva da se ugovor napiše i potpiše (kupoprodaja, nepokretnosti). Svečana forma
je pismena • forma kojoj se*dodaju i drugi zahtevi: ucešće sudije u zaključivanju iH overa
ugovora (ugovor o doživotnom izdržavanju). Realna- fdrma-je posebna vrsta. forme...
zaključenja ugovora. Forma je ispunjena kada dođe do predaje stvari. Otuda se realni
ugovori zaključuju tek predajom stvari. Bez predaje nema ugovora. Realni ugovori su se
javili u rimskom pravu. kao. znak popuštanja stroge forme neksuma. i. apstraktne
stipulacije. Oni su biii korak ka konsensulalnim ugovorima jer su formu svodiii na
predaju stvari. Ovo tradiciohalno shvatanje realnih ugovora je trajalo vekovima. Novo
shvatanje._.realnih ugovora. počiva na ideji da..se. predaja. ne. tretira. kao. znak. zaključenja.
ugovora, već kao radnja ispunjenja ugovora. Ta ideja znači i negaciju realnih ugovora koji
postaju konsensualni. Njihova konsensualnost bi se ogledala u prostoj sagiasnostl o
predaji neke- stvari, kako bi akt predaje. bio.radnja ispunjenja.ugovora.. Realnim ugovorjma
se smairaju ostava/posluga, zajam i zaloga..
Neformalni su oni ugovori za čije je zaključenje dovoljna prosta saglasnost volja [solo
consensus). Frvi konsensualni ugovori su se javili u rimskom pravu u. kome je inače
vladao formalizam. To su biU emptio-venditio, locatio-conductio, .mandatum.L societas,
Savremeno pravo počiva na konsensualizmu-ugovaranja. Konsensualizam;,je..nastao u 13. i
14. veku - a'svoju punuafirmaciju'.je doživeo u vreme.UberaJbaogskapitaiizma^-Orrodgovara
.slobodriim tržišnim odnosima. • - '• ' ■■ .
^T>.it-?.i?:'Z.naeaj.,:podele - Neformalni i formalni ugovori razlikuju... se po mogućnosti poništavanja
. ugovorazbog odsustva forme. Odsustvo forme'čini mštavina samo 'formalne ugovore.. jer .
neformalni nastaju prostom saglasnoćšću volja. Kod foiraalnih ugovpra se poatavljaju neka
pravna pitanja kao što su : pravna dejstva. usmenih klauzuia, forma u slučaju-novacije
ugovora. značaj priznanice, forma predugovora itd.
Forma ima dve funkcije. Prva je zastitna. koja se ogleda.. u tome što forma predstavlja
prepreku za lakomislenost, brzinu, prenagljenost u zaključivanju važnog pravnog posla .
Ona doprinosi da se prava i obaveze jasnije ,'formulišu. Tom formom se štite i javnl.
interesi, jer'se fiskalne obaveze stranaka mogu iakše namiriti. Dokazna forma omogućuje
lakše dokazivanje pojedinih ugovora ukoliko su'ohi zakljuČeni u pismenoj ili nekoj drugoj
formi. Forma je materijalizovana. u raznim ispravama, a one su pbgodno dokazno sredstvor,
. Formu kao dokaz [ad probationem) treba razlikovati od forme kao bitnog konstitutivnog
elementa ugovora. Kod forme ad solemnitatem, ugovor se može dokazivati sviiir
sredstvima, a ne samo odredenim {ad probanonem) STedstvima- Kod forme ad
 26
probatioaem, postojanje ugovora se može dokazati samo odredenorn formom. dokaza, bez
obzira što ta forma nije uslov punovainosti ugovora.

45, JEDNOSTRANI I DVOSTRANI UGOVORI

Jednostrani su oni ugovori koji stvaraju jednu ili više obaveza, ali samo za jednu ugovornu
stranu . Tu ne postoje uzajamne obaveze stranaka, već samo pravo na jednoj a obaveza na
drugoj strani. Zbog toga jedna strana ima uiogu poverioca a- druga ulogu dužnika . Takvi
su ugovori o poklonu, jemstvu„ prodajni nalog itd. Takvi bi bili i ugovori o zajmu, posluzi i
zalozi, ako bi se shvatili kao realni ugovori. Dvostrani su oni ugovori koji stvaraju
uzajamne obaveze za obe ugovorne strane . Kod njih ob.e strane imaju istovremeno i ulogu'
poverioca i ulogu dužnika. Takvi ugovori su kupoprodaja, razmena, zakup, ortakluk,
ugovor o delu, o osiguranju. Kod njih je svaka stranka i dužnuk i poverilac, što zbog svog
potraživanja, što zbog svoje obaveze. Postoje tri koncepcije ove podele : Rigidna koncepcija
- kruta, stroga i restriktivna. Polazi od neprornenljivosti podele: "ako je jedan ugovor u
momentu zaključenja jednostran ili dvostran, ostaje do kraja takav/bez obzira na kasniju
pojavu obaveze druge straiie." Npr. ako je u momentu, zaključenja.-4..ugovor,.,,.0:,..;ostavi,bio.
jednostran zato što je besplatan,: on će ostati takav i ako se kasnije na straiii ostavoprimca
jave troškovifkoje snosi ostavodavac. Koncepcija dvostrano nesvršenih ugovora - određuje
ovu podeltf!5' ; širem smislu. Ona dopušta i uzima u obzir promene koje se rnogu-desiti u
toku izvršenja ugovora, tako da izvesni Jednostrani ugovori mogu, tokom vremena da
stvore obavežu i drugoj strani (poveriocu) i da na taj način postanu dvostrani.. U primeru
besplatne ostave, ostavodavac, kao primarni poverilac bi bio u obavezi da naknadi
ostavoprimcu troškove koji su. se tokom ostave pojaviii. Raziika izrneđu dvostranib. i
dvostrano nesvršenih ugovsra je u tome što su kod prvih obaveze obe strane nastale još u
momentu zaključenja ugovora, a kod drugih u različito vreme- - kod dužnika u momentu.
zaključenja ugovora (predajom stvari), a kod poverioca naknadno' (kad se pojave troškovi
koje mora da snosi). Tvorac ovog kocepta je francuski pravnik Potje, a njegov koren je u
rimskom. pravu. Code Civile- nije.' prihvatio ovo shvatanje, a odbija. ga i većinavfrancuskih
teoretičara. Fleksibilna koncepcija - shvata ovu podelu veoma elastično. Ona polazi od. toga
da između jednostranih i dvostranih ugovora nema čvrste granice, i da li će ugovor biti
jednostran:'.,ili dvostran. zavisi-, isključivo-- od volje stranaka- Jednan" ugovor u- momentu..
zaključenja može biti jednostran da bi docnije postao dvostran ili obrnuto, sve* zavisi od
volje stranaka, a ta volja može biti i naknadna. Zaključujemo da rigidna koncepcija- ne
vodi dovoljno računa. o volji stranaka;. konepcija. o dvostrano neswšemnx ugovorima nije
široko prihvaćena jer naknadna obaveza po pravilu nije uzajamna tj. recipročna drugoj,
čime se ne ostvaruje- osnovni zahtev dvostranih ugovora o uzajamnosti prestacije. Ovaj
koncept se uglavnom vezuje za realne ugovore shvaćene u tradicionainom smislu, a to
shvatanje sS'rsve više napušta zbog ideje o konsensualnosti. ovih ugovora. Ostaje, dakle
osnovni' kriterijum - volja. Što se tiče značaja podele, niz instituta primenjuje.bse kod
dvosfranmiSffc ne kod jednostranih ugovora, što proizilazi iz uzajamnosti obaveza .stranaka
iz dvostraaUlugovora. Tako za dvostrano obavezne ugovore-važe odredbe- o ekvivalentnosti
prestacije, 'odredbe o raskidu ugovora zbog ..neispunjenja,- odredbe '.fcO,,,prigovĐru,
neispunjenja, odredbe o riziku zbog propastl stvari, odredbe o prekomernom oštećenju u
slučaju očigledne nesrazmere uzajamnih davanja, odredbe o zelenaškim ugovorima,
odredbe o ustupanju ugovora itd. Za jednostrane i dvostrane ugovore važe i različita
pravila u vezi sa tumačenjem ugovora. Kod jecmostranih ugovora nejasne odredbe se
tumače tako da budu povoljnije za onog ko ima obavezu, a kod dvostranih se tumače u
c
duhu uzajamnosti obaveza. -

46. TERETNI I DOBROČINI UGOVORI

Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju
uglavnom. dobija od druge strane. Takvi ugovori su kupoprodaja, zakup, ugovor o
doživotnom iždržavanju, ortakluk, zajam sa.kamatom. Dobročini ugovori su oni kod kojih
jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju ugovorom dobija od drugih. Takvi
ugovori su poklon, posluga, besplatna ostava, beskamatni zajam. Češće se zaključuju
teretni od dobročinih ugovora. Ova podela je bliska podeli na jednostrane i dvostrane
 27
. -. .. ugovore, Svi dvostram' ugovori su ujedno i teretni. Ali teretni ugovori mogu biti i
jednostrani npr. ugovor o zajmu bez kamate. Zato je podela na teretne i dobročine šira od
podele na jednostrane i dvostrane ugovore. Postoje tri kriterijuma za ovu podelu i sva tri
se odnose na identuifikovanje dobroćinih ugovora, tako da bi teretni bili oni koji nisu
dobročini.
Po subjektivnom kriterijumu kod svakog dobročinog ugovora mora postojati namera
darežijivosti [animus donmdi). Po objektivnom kriterijumu kod svakog dobročinog
ugovora jedno lice smanjuje svoju imovinu, a da bi se povećala imovina drugog liea bez
ikakvog ekvivalenta. Po subjektivno - objektivnom kriterijumu potrebni su i namera
darežljivosti i smanjenje imovine jednog na račun drugog liea. Ovaj kriterijum je
dominantan. Ovi kriterijumi' ne važe samo za ugovore nego i za druge dobročine pravne
poslove. Postoje dve vrste dobročinih ugovora: 1) dobročini ugovori koji su pravni osnov
[iustus titulus) prenosa stvari i prava iz imovine Jednog u imovinu drugog liea - -takav je
ugovor o poklonu 2) dobroeini ugovori koji predstavljaju samo neku besplatnu korist za
jednu stranii (a nisu osnov prenosa stvari ili prava) - takvi su ugovori o besplatnom
,i)./',, punomo.estvu, ; beskamatnom zajmu.
Značaj .podele - Ova. podela ima značaja u vezi sa zakljueenjem ugovora - uslovi za
zaključenje dobroeinih ugovora su strožiji od uslova za zaključenje teretnih ugovora, U
gotovo svim;.:zakonodavstvirna, poklon je formalni ugovor, s tim što. se. ponekad traži
pismena,'nekad materijalna. a nekad realna forma - predaja stvari. Teretni.ugovori su
obično konsensualni . Dobročini ugovori se u principu zaključuju kao ,ugovori .intuitu
personae. Teretni * ugovori se u principu zaključuju bez obzira na ličnost, mada ne mora
uvek biti tako. .,
Kad je reč o ugovornoj. odgovornosti, kod teretnih ugovora, stranke odgovaraju za
materijalne • i pravne. nedostatke stvari koje prenose, što Je posledica ekvivaientnosti
prestacije, a kod dobročinih ugovora, ne odgovara se za materijalne i pravne nedostatke
jer tu ne važi princip ekvivaiencije prestacije. Kod tumačenja ugovora, dobroeine.ugovore
treba tumačiti u smislu da je manje težak za dužnika,. a teretne u duhu uzaj'aniruh
davanja. Kod prestanka ugovora, ..mogućnost za raskid ili poništaj dobročiiiih ugovora je
veća nego kod teretnih najmanje iz dva razloga: 1) kod dobročinih ugovora, motivi ulaze u
polje kauze ugovora, pa utiču na punovažnost ugovora 2) dobročini ugovori se zaključuju
intultu personae pa se- mogu pobijati i zbog zablude o ličnosti 3) dobroeini ugovori se
mogu raskinuti i jednostranom izjavom volje 4) dobročini ugovori se mogu lakše pobijati
pauiijanskom tužbom od teretnih.

47. KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORI

Komutativni je takav ugovor kod koga je u trenutku njegovog zaključenja poznata visina i
uzajamni odnos prestacija tako da se tačno zna šta ko prima,- a š t a k a duguje. ;Takvi su.
kupoprodaja,.zakup ; razmena,.ostava, posluga i dr. Oni mogu-biti Jednostr.ani,ili dvostrani.
Aleatorni su itakvi ugovori kod'kojh u mometntu njihovog.-zakljuGenja.niJe...ppznato koja će
strana nešto'dobitiili izgubiti,. niti se zna za koju će od njih nastati.,.pravo, .a za koju
.'•. -•:»,::•-. obaveza,'.;ili ..kolika-.:će, biH obaveza, odnosno kakav će biti odnos uzajamnih obaveza
stranaka, vee sve to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Neki ugovori su aleatorni po
svojoj prirodi - igre na sreeu, opklade, osiguranje, ugovor o doživotnom izdržavanju. Drugi
ugovori su aleatorm' po uslovima zakijučenja - prodaja budućih plodova, prodaja prinosa.
sa livade "na zeleno" (ovo su komutafiviii ugovori koji postaju aleatorni zbog uslova
zaključenja). Osnovna osobina aleatornih ugovora je neizvesnost događaja od kog.,zavisi _.
gubitak ili dobitak za Jednu ili drugu stranu. Taj događaj može biti budući r sadasnjt ili'
prošli, aii je neophodno da uvek bude neizvesan. Prema tome, ugovor je aleatoran i kad ser^.
vezuje za događaj koji se desio i'kad se vezuje za dogadaj koji tek'treba da s e dogodit'Akdf";';--
se događaj desio, postavlja se pitanje da li ne.izvesnost mora da postoji kod obe ili samo ,
jedne'Strane. O tome postoje razna shvatanja, ali prirodi aieatornih ugovoraviseodgavara|.|-. ; ;:
da neizvesnost postoji kod obe strane. Suština deatornih ugovora je u uzajamnoj-
mogućnosti gubitka ili dobitka zavisno od nekog neizvesnog događaja. Te ugovore mogu da .
zaključe ■ dva, ali i više lica. Ova druga mogućnost je karakteristična za kolektivne igre na
.sreću - loto, lutrija, sportska prognoza... Treba raziikovati aleatorne ugovore i ugovore pod
 28
uslovom, jer se i jedni i drugi vezuju za neizvesnu okolnost Ugovori pod uslovom su uvek
vezani za budući neizvesni dogadaj. Ugovori pod uslovom su takvi, da od uslova zavisi
egzisteneija - nastanak ili prestanak ugovora. Kod aleatornih, neizvesni događaj ne deluje
na egzistenciju ugovora jer ugovor defmitivno postoji, već deluje samo na visinu i
međusobni odnos uzajamnih prestacija.
Značaj podele - Kod aleatornih ugovora ne prrmenjuju se pravila o prekomernom
oštećenju, zbog narušavanja principa ekvivalencije. Tu vlada pravilo alea isključuje leziju
(prekomerno oštećenje - Jesio enormis). Kod komutativnih ugovora, primenjuju se pravila
o leziji. Neki aleatorni ugovori pripadaju području naturalnih obligacija npr. kocka.

48. UGOVORI SA TRENUTNIM I UGOVORI SA TRAJNPM IZVRŠENJEM

Ugovori sa trenutnim izvršenjem su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji od jednog
akta činjenja ili propuštanja, koji se izvršavaju u jednom momentu. Takvi su ugovori
prodaja stvari u kešu sa jednokrataim plaćanjem, razmena roba koje se odmah
preuzirnaju, ugovor o punomoćstvu za jedan posao koji se obavlja odmah itd. Ugovori sa
trajnim izvršenjem su oni kod kojih se izvršeiije,.,obaveza prostire u r yremenu .tako.da se ,
obaveze sastoje iz više akata Činjenja ili propuštanja. Neki" ligovori šu 'sa trajnim
izwšenjem t po svojoj prirodi kao npr. ugovor o doživotaom izdržavanju, zakup, ortakluk,
ugovor o'fradu, osiguranje. Trajanje ugovora može biti određeno voljom. stranaka, ali može
biti i neodredeno. Trajne obaveze se mogu izvršavati ili u određenim periodima (mesečno
plaćanje' zalmprihie) ili periodičrhm sukcesivnom isporukom roba (svakih 15 dana) ili
svakodnevnirn izvršenjem obaveze (kod ugovora o radu). Značaj podele dolazi do izražaja
"na području izvršenja i prestanka ugovora. Kad je reč o izvršenju ugovora, promenjene
okolnosti utiču samo kod^ugovora sa trajnim izvršenjem obaveze. Samo se u njimajavlja
klauzula rebus sic stantibus,- Kod trenutaih ugovora toga. nema. Kad je- reč o prestanku
ugiovora, treba uočiti sledeću razliku : kod ugovora sa trenutaim izvršenjem. raskid i
poništaj ugovora deluju retroaktivno [ex tunc), kod ugovora sa taajnim izvršenjem, poništaj
deluje retroaktivno, a. raskid — samo u budućnosti [ex nunc.pro futuro). Kod ugovora sa
trajnim izvršenjem, zaključenim na određeno vreme ugovor se obnavlja, ako posle vremena
za koje je zaključen stranke nastave da postupaju u skladu sa ugovorom.

49. JEDNOSTAVNT I MEŠOVITI UGOVORI

Jerinostevni- su takvi ugovori čija. se sadržina sastoji samo od onih elemenata koji su
karakteristični. samo-za. jedan određeni. tip ugovora. To.-su uglavnom.-. imenovani ugovori
kao što su kupoprpodaja, zajam, zakup, ostava, poklon itd. Mešoviti su takvi ugovorr čija
se sadržina sastoji od elemenata dva ili više jednostavnih ugovora koji su. tako sjedinjeni
da predstavljaju jedan jedlnstveni ugovor. Takav je ugovor o pansionu (koji sjedinjuje
elemente ugovora o zakupu, kupoprodaji, delu i ostavi), ugovor o organizovanju putovanja,.
ugovor o'delu, prevozu, punomoćstvu). Mešovite ugovore treba razlikovati od spajanja dva
ili više ^ugpvbra i međusobno uslovljenih ugovora. Kod spajanja ugovora, svaki ugovor
zadržavk'švoju individualnost., ali su i jedan i drugi zahvaćeni istim ciljem kojem, stranke
teže, npr. kad se spoje ugovor o prodaji auta sa ugovorom o zakupu. garaže-.u kojoj.je taj
auto smešten.. Kod međusobno usiovljenih ugovora. kupoprodaja jedne stvari je uslovljena.
kupoprodajom druge stvari izmedu istih lica, I ovde postoje- dva samostalna" ugovora koji
stoje u nekoj međusobnoj vezi.
Značaj podele - Ova podela je značajna zbog. pitanja primene pravila kojima se regulišu.
ugovorni odnosi, /.
1. Kod jednostavnih ugovora, primenjuju se isključivo pravila određenog imehovanog.
ugovora.
2. Kod mešovitih ugovora, stvar je složenija. U vezi sa primenom pravila postoje više
teorija: po teoriji apsorpcije, jedan bitan element ugovora. apsorbuje druge elemente,.. tako .
da praviia tog elementa dominrraju - primenuje se u ZOO. Po teoriji kauze, prirođm- ;J_
mešovitog ugovora treba odrediti po karakteru njegove kauze. Po teoriji kombinacije, treba
uzeti u obzir sve bitne elemente i njihovom kombinacijom doći do zajedničkih pravila.
ugovora. Po teoriji kreacije, prirodu ugovora treba prepustiti oceni suda koji bi krakter
ugovora iznalazio u svakom konkretnom slučaju uz pomoć načela pravičnosti. Po teoriji
 analogije, karakter konkretnog mešovitog ugovora treba odrediti putem analogije tj. po
pravilima nekog drugog ugovora koji je zakonorn regulisan.Izgleda da ovo pitanje treba
rešiti pronalaženjem prave volje stranaka u jednom rnešovitom ugovoru. To bi se moglo
postići primenom opštih pravila ugovornog prava kao i kombinovanjem navedenih teorija
koje se međusobno isključuju.

50. UGOVORI SA SPORAZUMNO ODREĐENOM SADRŽINOM I UGOVORJ PO PRISTUPU

Ugovori sa sporazumno određenom sadržinom su takvi ugovori kod kojih obe strane
sporazumno određuju elemente i uslove ugovora i to saglasnošću volja koja je rezultat
pogađanja. Ovo je tradicionalni tip ugovora koji se potpuno uklapa u slobodu ugovaranja.
Svaki ugovor, pa i onaj imenovani, razlikuje se od drugog iste vrste, baš kao što se
razlikuju i stranke koje ga zakljueuju. Ovi ugovori predstavljaju redovnu pojavu.
OUgovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred određuje elemente
i uslove ugovora, putem jedne opšte i stalne ponude, a ciruga strana samo pristupa tako
iV_ ^uanjenoj ponudi.. Sporazum kod ovih ugovora nije rezultat. pogađanja, već pristanka na
!, ;*,.>.','unapfed' oaređene. 'elemente i uslove ugovora od kojih se u, principu ne može odstupati.
Specifičnost ovih ugovora se tiče tehnike njihovog zakijučivahja: ponuda je'opšta i stalna,
a tu ponudu može prihvatiti svako kohoće da zaključi ugovor pod uslovima.iz.ponude.
Ponuda im'a' dva osnovna obeležja: opštost, koja' se ogleda u tome Što je upućena
neodređenom i neograničenom broju lica. Ona se obično štampa ha' formularima, koji
služe kao isprave na ugovoru. Zbog toga se ovi ugovori nazivaju i formularni ugovori.. Oni
sadr'že opšte uslove u vidu pravila, cenovnika, kataloga i slično. Ti opšti uslovi su.
dostupni javnosti jer se o njima šira javnost unapred obaveštava, npr.. cene vazdušnog,.
železničkog, autobuskog saobračaja itd. Stalnost ponude, znači da se elementi i usiovi
.ponude stalno ponavljaju. jer oni. proiziiaze iz redovne i trajne delatnosti stranke koja
određuje opšte uslove. Stranka koja određuje ekonomske uslove je obično neka moćna
organizacija sa velikim potencijaiom, npr. avioprevoznik, železnica, elektrodistribucija itd.
Druga strana je. obično pojedinackoji koristi uslove ekonomski. jačesrraneu
Ugovor po pristupu treba razlikovati od tipskih i formalnih ugovora. Tipski ugovori su
ugovori čiju sadržinu ne nameće jedna strana ugovornica već država ili neka profesionalna
organizacija..- ugovor o-.otkupu,stana pozakonu o stambemnx odnosima.r Formalni ugovori
su ugovori kod kojih je određena foraia uslov punovažnosti ugovora. Ugovori po pristupu
su konsesualni,. a he formalni ugovori. Međutim, zbog opštih uslova, koji se' moraju
unaprecL.odrediti,. ugovorLpo pristupu. obično su izraženi u. pisanoj ispravi,, aii ona. nije-
usiov važnosti ugovora, već dokaz o postojanju i sadržini ugovora. [ad probađonem).
Domen primene - Ovi ugovori su novijeg datuma. Javili su. se u 19. i 2o. veku. Preteča
ovog ugovora je bio ugovor o kupoprodaji stvari na javnoj dražbi, jer su. tu pravila prodaje
biia unapred' određena. U savremenom pravu, ugovori o;pristupu. se-upotrebljavaju: u
oblasti javnlh službi ■- vazdušni, pomorski," drumski, Železnički,. poštanski saobraćaj,
. komunahje I"u oblasti .promefa stvari čija je cena unapred o.dredena'-*'. životne narnirnice,
, vknjige;,.hqtelski^pansioniitd..
-'.. , Pravna. priroda ugovora - Postoje brojna i. različita shvatanja o ...pravnoj prirodi ovih
ugovora. Ona se kreću od teze da ovo i nije ugovor, do teze. da je ovo ugovor kao i svaM
drugi:
1. Shvatanje da ugovori o pristupu.nisu ugovori, polazi qd toga da su oni instirutJ javnog
prava. Po njemu, ovde je više reč o opštem. aktu (statutu, pravilniku] kojirrr: se
određuju opšti uslovi za vršenje određenih javnih usiuga. <J ... -
2. Shvatanje da su ugovori po pristupu javno pravne i građanskopravne- ustanove,.
istovremeno, s tim što jedni daju primaf javno pravnim.: a drugi- građansko-pravniins.-•-'•» .
elementima. ' ' ?~: • '
■3. Shvatanje koje polazi od toga .da su. ugovori po pristupu ugovori kod kojib. trebas.'V---:
razlikovati bitne elemente (koji stanci moraju biti poznati) i sporedne elemente (koji'nee7 ^s. ; '
moraju biti poznati su-anci). •••'•.
4. Neki teoretićari smatraju da su ugovori po pristupu ugovori građanskog prava,',. sa;
osobenostima koje proizilaze iz ekonomske nejednakosti subjekata,. koja se može • ■
ublažiti pravilima o tumačenju (u korist slabije srranej.
 30
5, Shvatanje da se ovi ugovori ni po čemu ne razlikuju od bilo kog drugog klasičnog
obligacionog ugovora.
Imajući sve ovo u vidu, ne može se osporiU ugovorni karakter ugovora po pristupu. Oni
su speclfični - po opštim uslovima koji se unapred odreduju, po posebnoj tehnici
zaključenja ugovora - i zato su i dobili mesto posebne grupe u opštoj klasifikaciji ugovora.
Značaj podele - Zbog posebnih uslova i tehnike zaključenja, značaj ove podele dolazi do
izražaja kod tumačenja ugovora i sadržtne ugovora. Ugovori po pristupu, ukoliko imaju
nejasne norme, tumače se u principu u korist stranke koja je pristupila ugovoru. Ovo
pravilo je izraz nadmoći stranke koja nameže uslove ugovora. Uzima se da je sadržina
ugovora bila poznata stranci koja pristupa ugovoru, zato što se ti uslovi unapred
objavljuju i zato što su staini.

51. KOLEKTIVNI I INDIVIDUALNI UGOVORI

Kolektivni ugovori su takvi ugovori koje zaključuju kolektiviteti, odnosno asocijacije
određenih grupa, a koji deluju i na kolektMtete i na njihove članove. Ovi ugovori su
novijeg datuma. Pojavili su se krajem 19. veka, kao5pdstupanja,od^principa,:udarfUgovori>
deluju samo prema onima koji su ih zaključili ili s u ' i m pristupili.' Takvi' ugovori su
kolektivni ugovori o radu, kolektivno osiguranje lica koja se na radu izlažu opasnosti
(vatrogasci^piloti), prinudno poravnanje poverilaca povodom stečaja itd. KolektivnLugovri
deluju ne sarno na članove kolektiviteta odnosno asocijacija koji su to bili u momentu
zaključivanji. ugovora, nego i na članove koji su to postali naknadno. Njihovo dejstvo je
tako što se na osnovu njih zaključuju individualni ugovori između članova različitih
kolektiviteta npr: radnika i poslodavca koji moraju biti u skladu sa kolektivnim
ugovororfl. .*
Individualni ugovori su ugovori koje zaMjučuju pojedini pripadnici jednog' kolektiviteta,
asoeijaeije sa pojedinim pripadnicima drugog kolektiviteta na osnovu kolektivnog ugovora i
u skladu sa njim. Usklađenost individualnog ugovora sa kolektivnim, ogleda se u tome što
individuaini može da bude jednak' ili povoljniji za radnika od kolektivnog.
Domen primene - Kolektivni ugovori se naročito često javljaju u radnom pravu. Kolektivni
ugovori su sada univerzalni izvori radnog prava. Postoje ,-opšti (na nivou Republike),
posebnt'. (na^: nivou-r grane. delatnosti] i pojedinačni' (na. nivou preduzeća;.. odnosno--
poslodavca),.
Znaeaj podeler- Najveći značaj ove podele ostvaruje se u radnom pravu. Kolektivni ugovori
su okvir: .za: zaključenje individualnih'. ugovora. IndMdualni ugovori ne mogu da sadrže
nepovoijnije uslove rada, za radnike, od onih kbji su predviđeni kolektivnim ugovorom, ali
mogu sadržati iste ili povoljnije uslove. Ako je neka odredba indMdualnog ugovora,
suprotna. kolektivnom ugovoru, neposredno se primenjuje odredba kolektivnog ugovora.

52. GENERALNI I POSEBNI UGOVORI

Generalrii ugovor je ugovor eije se' izvršenje prestacija prostire na jedan duži vremenski
period, obieno više kalendarskih godina, kojim stranke u principu određuju opšte
elemente ugovora i opšte uslove njegovog izvršenja. U suštini, taj ugovor. je. pravni okvtr u
kojem će se kretati prava i obaveze ugovornih strana u Jednom dužem vremenskom
periodu.
Poseban ugovor Je ugovor kojim • se preciziraju elementi generalnog ugovora koji se
zaključuje između istih ugovornih strana, aii za kraći period (obično za svaku kalendarsku
godinu). 'J..
Ovi ugovori se najčešće zaključuju povodom izgradnje raznih investicionih objekata ioji se
grade više godina (železnica, stambeni kompleksi). Ugovorni odnos se zasniva generalnim.
ugovorom,'dok se posebnim ugovorom samo izvršavaju prestacije iz tog generalnog
ugovora. Stoga. je generalni .ugovor primarni i osnovni ugovor prava i obaveza, dok se
posebni ugovor javlja kao realizacija, odnosno konkretizacija generalnog ugovora.
Generalne i posebne odredbe treba razlikovati od kolektivnih i mcUvidualnih, prethodnih i
glavnih ugovora. Između kolektivnih i individuainih ugovora, ne mora postojati apsolutna
saglasnost, dok izmedu generalnog i posebnog, ona mora postojati. Stranke kod
koiektivnog i individualnog ugovora nisu iste, dok kod generainog i posebnog jesu.Odnos
 31
između generainog i posebnog ugovora nije isti kao između prethodnog i glavnog.
Generalnim ugovorom uspostavlja se ugovorni odnos, da bi se posebnim ugovorom
razradivao odnosno konkretizovao. Prethodnim ugovorom se stvara samo obaveza da se
zaključi drugL, glavni ugovor, kojim će u stvari i nastati ugovorni ođnos. Generalni ugovor
je akt definitivnog zaključenja ugovora, a ne akt stvaranja obaveze da se ugovor zakljuČI.
Generalni ugovor treba razlikovati od punktacije, kod koje su stranke postigle saglasnost
u pogledu bitnih elemenata ugovora, ali nisu bile u mogućnosti da zadovolje određenu
formu, što će naknadno učiniti. To se punktacijom i konstatuje.
Generaini ugovor najzad treba razlikovati i od okvirnog ugovora, kojim stranke utvrđuju
detaije niza budućih, pojedinačnih ugovora (kod generalnog se određuju samo opšti
elementi). Ova podela dolazi do izražaja na planu odnosa generainog i posebnih ugovora.
Posebnim ugovorom se konkretizuju odredbe generalnog ugovora i ; priiagođavaju
okolnostima u okviru kojih se ugovor izvršava. Generalnim ugovorom se npr. daju
elementi za određivanje cene, a posebnim se te cene i određuju.

"'^' ; '^53rŠAMOSf ALNII AKCESORNI UGOVORI

Samostalni je onaj ugovor koji postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog. Većina
ugovora je takva npr. kupoprodaja, zakup, pokion itd. Akcesorni je.onaj ugovor koji ne može
samostalno 'da egzistira već je zavistan od postojanja nekog drugog' ugovora: Takvi ugovori
postoje u oblasti sfrarnih i ličnih obezbeđenja obligacija - ugovor o jemstvu, račnoj zalozi,
bdpoteci itd,' - Zavisnost akcesornih ugovora, poviači posebna pfavila u' pogledu njihovog
prestanka. Sa prestankom osnovnog ugovora, prestaje i dejstvo akcesornog. Npr. ako se
ugasi obaveza giavnog dužnika po osnovnom ugovoru o kreditu, prestaje i obaveza jemca.

54. UGOVORI ZAKLJUČENI INTUITU PMRSONAE I UGOVORI ZAKLJUČENI- BEZ.

OBZIRA NA SVO JSTVO LIČNOSTI
Ugovori zaključeni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lična svojstva jednog ili oba
ugovornika predstavljaju. odlučujući element njihove saglasnosti, tako da je i izvršenje-
ugovora strogo vezano za ličnost ugovormka. Lična svojstva se mogu ticati taienta, veštine,
poverenja i drugih osobina odredenog lica. Takvi su ugovor o punomoćstvu, ugovor o
dehi,: ugovor..o: ortakluku itd.. Ugovori' intuitu.„personae:mogu. bitt. teretni.. ili dobročirii* .
jednostrani ili dvostrani. Lična svojstva se mogu ticati jedne ugovorne strane (ugovor o'
delu) ili pak obe strane (kod ugovora o doživotnom izdržavanju). Upravo stoga su ovi
ugovori neprenosivi na druga liea, jer Je.obaveza strogo> lična (ako se slika. naruči. kod -
jednog slikara, nju ne može uraditi neko drugi).
Ugovori zaključeni bez obzira na svojstvo ličnosti su takvi ugovori kod kojih su lična
svojstva po pravilu irelevantna za ugovornike, tako da izvršenje. ugovora. nije .strogo vezano
za ličnost ugovornika. Većina ugovora pripada ovoj kategoriji.
Značaj podele se ogieda u tome što ugovori zaključeni intuitw-personae~ povlače za sobom
primenu odeređenih,-posebnih pravila. Opšte je pravilo da ugovori nadživljujuvugovornike,
jer obaveze- Iz ugovora ostavoioca obično preuzimaju naslednici. Ali kod. ugovora intuitui.
■
' •■*••-"■ personae nije takva'situacija. Smrću stranke čija su lićna svojstva bila razlog zaključenja.
ugovora, ugovor prestaje i to samo za budućnost - pro futuro. Ugovori intuitu personaer
poništavaju se zbog zablude o ličnosti, tačnije o identitetu i svojstvima ličnosti. Kod ovili; .
ugovora se ne može učiniti ni prinudno izvršenje, već se može tražiti samo naknada štete-
Neki od ovlh ugovora su opozM kao npr. ugovor o punomocstvu (ako se izgubi poverenje)
iii ugovor o pokionu (zbog neblagodarnosti poklonoprimca ili osiromašenja poklonodavca).. .
Ugovor zaključen intuiutu personae se idenfifikuje na osnovu izričite odredbe-,. a ako?nje.
nema, onda se ovo svojstvo utvrđuje tumačenjem volje stranaka ugovora.. .,-;«,,. .v.-. .

.55. PREDUGOVOR I GLAVNI UGOVOR . , v,

Predugovor je takav ugovor kojim-se prenzima obaveza da se u određenom. roka zaključt'^i,,
drugi ugovor čilji su bitni sastojci već određeni. (da bi se pripremilo i olakšalo budtiće
zakjučenje ugovora). Glavni ugovor je ugovor koji je zakijučen na osnovu ranije
zaključenog predugovora. Predugovor je korak dalje od pregovora i korak bliže giavnom
ugovoru. Od prvih pregovora do konačnog zakijučenja ugovora, predugovor je negde na
 32
sredini. Izvršenjem predugovora nastaje glavni ugovor. To izvršenje se može tražiti i
prinudnim putem. Stranka koja ne izvrši predugovor, dužna je da naknadi štetu, Prava iz
predugovora se rnogu prenositi i na druga lica, osim kod ugovora intuitu personae.
Predugovorom se može obavezati samo jedna, a mogu i obe strane u ugovoru. Predugovor
obavezuje stranke, ako su se njime saglasile o bitmm elementima glavnog ugovora.
Zaključenje glavnog ugovora se može tražiti u roku od 6 meseci. Ovaj rok je prekluzivan.
Predugovor se zaključuje sa ciijem da nastane glavni ugovor. Ako posle zaključenja
predugovora dođe do promena okolnosti, onda se po našem pravu može utvrditi da,
predugovor ne obavezuje, ukoliko se oceni da kod tako izmenjenih oklolnosti ne bi bio ni
zaključen.
Predugovor treba razlikovati od:
1. Ponude za zaključenje ugovora koja je jednostrana izjava volje, a predugovor je saglasnost
dveju volja. 2. Ugovora zaključenog pod odložnim uslovom - predugovor je ugovor čijim se
izvršenjem zaključuje glavni ugovor. Ako predugovor obavezuje samo jednu stranu, zaključenje
glavnog ugovora će zavisiti od volje druge strane. U tome je njegova sličnost sa ugovorom
zaključenim pod oeUožnim uslovom s tim što se kpd .glavnog,:. ugovora ne,,, postavlja^pitanje,.
retroaktivnosti, a kod odložnog uslova se postavlja (glavni ugovo'r nastaje ikad bude zaključen, a
kod ugovora^zaključenog pod odložiiim uslovom, kad uslov nastupi - uzima se da ugovor važi
od zaključenja) 3. Kod akcesornih ugovora postoji zavisnost između njih i samostalnih ugovora.
Kod predugovora nije tako. On je samostalan, pa ne zavisi od glavnog ugovora, iako su oni
povezani istirn ciljem. 4. Pregovori ne obavezuju u smislu ugovora i svaka ihstrana može
prekinuti kad hoće ako nije drugačije određeno. Međutim, predugovor obavezuje na zaključenje
glavnog ugovora itd.
Predugovor ima domen primene kod raznih vrsta ugovora - kupoprodaj'e, zakupa, kredita itd-,
On može imati primenu i kod formalnih ugovora, posebno. kod. realnih koji se tetiraju, kao
konsensualnl ugovori, Kod tako shvaćenih realnih ugovora, saglasnost stranaka je predugovor,
a predaja stvari - izvršenje predugovora, odnosno zaključenje glavnog ugovora.. Značaj podele ■
dolazi do izražaja u vezi sa formom i izvršenjem, pređugovora. Kad je. reč. o formi,. prema
jednom shvatanju, forma predugovora mora odgovoarad formi glavnog ugovora, a po drugom
shatanju, tako treba da bude ako je forma predviđena u interesu stranaka, a. ako je predvideiia
u. interesu trećeg liea, ili, države,. predugovor; se može zaključiti,'i. bez, ispunjenja„odgovarajućei
forme. ZOO predviđa da i za predugovor važi forma glavnog ugovora. Kad je reč o izvršenju
ugovora, ekvivalentnost prestacije, prekomemo oštećenje, odgovomost za mane i pitanje rizika
se procenjujeprema vremenu zaključenja.glavnog ugovora, a ne predugovora.

56. KAUZALNI I APSTAKTNI UGOVORI

Kauzalni ugovor je takav ugovor kod koga je vidljivo označen i njegov cilj, tako da se tačno
zna zbog čega se stranke obavezuju. Većina ugovora je kauzaina, jer se iz njih vidi svrha-
obavezivanja'- kupoprodaja je kauzalna jer se tačno zna da se kupac obavezuje da. plati
cenu, jer se. prodavac obavezuje da kupcu preda u svojinu odredenu stvar. Određeni cilj
imaju. i ugovdr o doživotnom izdržavanju,. ugovor o zakupu, zajmu, poklonu, ostavi. kod svih
ovih ugovora sam ugovor objašnjava radanje ugovornih obaveza. Iz„ njih se vidi pravni cilj
koji se ostvaruje izvršenjem ugovomih obaveza.
Apstraktni ugovori su oni ugovori kod kojih nije označen njihov cilj, tako da se ne zna zbog
čega se stranke obavezuju. To međutlm ne znači da tog cilja nema- On postoji i kod. ovih
ugovora, ali nije vidljiv, već je apstrahovan, pa za razliku od kauzalnih njihov cilj ostaje'
nepoznat za treća lica. Ove ugovore najčešće prati neka pismena isprava, obično menica, iz
koje se ne vidi zašto je izdata. Ali ako- bi dužnik istakao prigovor iz. osnovnog posla [npr: da
je obaveza izvršena) onda bi se pitanje osnova obaveze kauze moraio razJasnitL To istd vazi i
za slučaj da je osnovni ugovor ništav. Poreklo'' apso-aktaih ugovora se vezuje. za. rimsko
pravo. U rahoj fazi rirnskog prava svi ugovori su bih strogo fonnalni, a to znači i ar^traktni.
Tipičan način ugovaranja je bio apstraktna stipulacija ('dovoljno je bilo da poverilac izgovori
reč spondesne, a dužnik reč spondeo, u neposrednom kontakta, pa da nastane obaveza —
kao da te reči irnaju magijsko đejstro). Magične reči su delovale bez obzira da li je postojao
osnov (kauza) obavezivanja Međutim u kasnijoj fazi rimskog prava javijaju se 4 komensuaina
ugovora, a što se ostalih ugovora tiče fomializam popušta, tako da je i prosta saglasnost
obavezivala, ukoiiko je jedan od ugovarača izvršio svoju obavezu. Tada je drugi ugovarač
 33
mogao tražiti izvršenje obaveze pozivajući se na neosnovano obogaćenje (conditio in debitio). To
je bio zametak kauze, koja medutim u rimskom pravu nikad nije postaia opšti uslov
zaključejna ugovora.
Domen primene - Apstraktni ugovori postoje i u današnjem pravu, aii je njihov značaj
sasvim drugačiji od onog u rimskom pravu. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1)
Francusko pravo polazi od toga da svaki ugovor mora imati kauzu, tako da ugovor bez
kauze, ili sa neistinitom ili zabranjenom kauzom ne poroizvodi pravno dejstvo; 2)
Nemačko i Švajcarsko pravo.u principu priznaju važnost ugovora i bez naznačenja njihove
kauze, ali ako takav apstraktan ugovor dovede do neosnovanog obogaćenja, lice na eiji je
račun došlo do obogaćenja, može tražiti od onog ko se obogatio vraćanje odgovarajuće
vrednosti. Iako su ova dva shvatanja različita, ona se približavaju u krajnjem rezultatu,
samo što se on u francuskom pravu postiže na ugovornom planu, a u nemačkom na van
ugovornom planu. 'Što se tiče značaja ove podele, važno je naglasiti da je položaj poverioca
u apstraktnom ugovoru mnogo povoljniji nego u kauzalnom pošto ne mora dokazivati
postojanje kauze.
f'''*'^Tu^bu*'mb2e' podrie'u' samo na bsnovu pismena (menice) iz kojeg proizilazi obaveza.
Apstraktjii'ugovori mogu kriti nedozvoljene poslove. Zato je sud dužan da po službenoj
dužnosti pazi na razloge apsoLutne ništavosti, Apstraktni ugbvori su značajni.i.po tome što
'se pomoću rijih ubrzava pravni promet.

57. ZAKLJUČENJE UGOVORA

Ugovor' j'e izvor obligacija koji nastaje saglasnošću volja ugovornih stranaka. Da bi jedan
ugovor nastao potrebno je da se ispune uslovi u pogledu:
1. Sposobnosti ugovaranja; *
2. Saglasnosti volja,
3. Predmeta ugovora,
4. Osnova ugovora, a ponekad i
5. Forme ugovora..

58.,SPOSOBNOST UGOVARANJA
.Sposobnostugovaranja.znači da lice koje zaključuje. ugovor poseduje poslovnu sposobnost
■
• koja se zakonom zahteva za pojedini ugovor, Poslovna sposobnost je sposobnost lica. da
svojim izjavama volje stiče prava i zasniva obaveze. Ta sposobnost se stiče sa 18 godina,
ako zakonom nije određeno da se. stiće ranije (npr. sposobnost zaključenja.ugovora. o radu
se stiče sa 15. godina). Izjava kojom se stiću prava i zasnivaju obaveze je pravna radnja
koja podrazumevasvest i nameru da se ugovor zaključi. Poslovnu sposobnost imaju samo
oni koji su subjekti prava, a to znači oni koji imaju pravnu sposobnost (sposobnost da
budu nosioci; prava i obaveza). Volju da zaključuju ugovore ne. mogu"imati'Tica koja nisu
poslovno sposobna. Ta lica nemaju ni sposobnost ugovaranja.
Vrste nesposobnostj ■ — . Apsolutna nesposobnost ugovaranja.-. ;se:?-,vezujer;za,i.poslovno
... nesposobna.. lica.To, su maloletnici do 11. godina života, kao i nepunoletna liea zbog
'•• duševne bolesti ili fizičke nemoći. Ipak, i ta lica mogu zaključivati izvesne ugovore. To su
uobičajeni svakodnevni ugovori. male vrednosti • - kupovina.. novtna, . namirnica,. itd-. To
zahtevaju- praktične potrebe. Isto tako, ova lica mogu i da prime -poklon (mada se i tu
roditelj Ui staratelj, može naknadno javiti sa odobrenjem odnosno neodobrenjem poklona).
Relativna nesposobnost se vezuje za maloletna lica od 14 do 18 godina kao i za punoletna
lica koja su deiimično lišena poslovne sposobnosđ. Ova lica imaju deiimićnu.
poslovnu sposobnost i mogu svojim izjavamavolje sticatt prava i zasnivati obaveze ali
samo uz odobrenje roditelja odnosno staraoća. Međutim, po zakonu o radnim. ocinosima,.
ova .iica mogu samostalno zaključiti ugovor o radu sa. navršenih 15. godina.. Tu inr.
■ odobrenje nije potrebno. ■ . '
Kad se odobrenje javlja kao uslov punovažnosti ugovora. Ugovor postaje punovažan:
momentom davanja odobrenja. To odobrenje deluje ex tunc, pa se uzima da ugovor
proizvodi dejstva još od samog zaključenja. Ako je ugovor zaključen bez odobrenja
zakonskog zastupnika, delirnično poslovno sposobnog lica. odnosno malolernika od 14 do
18. godina. saugovarac može odustati od ugovora. On može odustati od ugovora i kad je
 34
znao za relativnu nesposobnost ugovorne strane, ali je bio prevaren od nje da ima
odobrenje svog zakonskog zastupnika.
Sposobnost ugovaranja pravnih lica - Pravno lice može zaključivati ugovore samo u okviru
svoje pravne sposobnosti, a njihova pravna sposobnost je ograničena sadržinom delatnosti
kojom se po zakonu iii statutu bavi. Ugovori zaključeni van okvira pravne sposobnosti
pravnih lica, ne proizvode pravna dejstva. Pravna sposobnost pravnih lica upisuje se u
sudski registar, a odredena je statutom ili aktom o osnivanju. Stranka koja pretrpi štetu
usled zaključenja ugovora sa pravnim iicima koja su bez dejstva, može zahtevati naknadu
štete pod uslovom da je savesna. Neki ugovori pravnih lica podležu prethodnoj ili
naknadnoj sagiasnosti odredenog- organa upravljanja. Bez ove saglasnosti nema ugovora, s
tim što savesna stranka može tražiti naknadu štete. Ugovor se može i naknadno odobriti.
Zastupanje - Poslovno nesposobna lica nemaju sposobnost ugovaranja. Medutim, pošto su
ona subjekti prava, mogu se javiti kao stranke u ugovoru, pod usiovom da u njihovo ime i
za njihov račun ugovor zaključi zakonski zastupnik. Zastupanje je pravni odnos u kome
jedno lice obavlja pravne poslove u ime i za račun drugog lica, tako da se pravna dejstva,
pravnog posla ostvaruju prema zastupljenom.- U-mgovorima ;;koje:•■zaMjučuje.^astupnik,'
stranka je zastupljeni, a ne zastupnik. I poslovno sposobno lice 'može biti zastupano, ako
ovlasti punbrnoćjem drugo poslovno sposobno lice da ga zastupa. Ovde zastupanje vrši
punomoćiSfe" i to je voljni zastupnik, a ne zakonski zastupnik. Međutim, i; radnje
punomoćnika se preduzimaju u ime i za račun zastupanog lica, razume se pod uslovom
da se punomoćnik kretao u granicama ovlašćenja. U slučaju prekoračenja oviašćenja,
.zastupanje ne deluje, ali zastupljeni može naknadno odobriti pravne radnje punomoćnika.
Savremeni pravni promet dopušta široku primenu ustanove zastupanja. Praviio Je da se
svi pravni poslovi mogu* zaključiti preko punomoćnika. ako .drugaćije zakonom nije
određeno, kao na primer kod testamenta.
Ugovor sa samim sobom - Pitanje da li Je moguć ugovor sa samim sobom. tesno je vezano
sa ustanovom zastupanja. Ono je van ove veze logičan apsurd, i to iz dva razioga:
1. Prvi je š t o j e ugovor saglasnost voija dva iii više lica, tako da je ugovor sa sarnim
sobom nespojiv sa samim pojmom ugovora i
2. Što nema sraisla da se neko obavezuje prema sebi
Međutim; ■ ako- s e o v o pitanje poveže sa zastupanjem, onda može doer do: problema,.; a o
tome je ovde reč. Ugovor sa samim sobom, može biti aktuelan u sledećim slučajevima:
1. Kad vlastodavac ovlasti punomoćnika da zaključi ugovor sa trećim Ucem, a on zaključi
ugovor za seber~Npr. kad jedno lice- ode kod^ akvokata i ovlasti ga„ da stan proda
nekom licu, a advokat taj stan kupi za sebe.
2. Kad obe ugovorne strane, izaberu za svog punomoćnika isto lice, npr. kad i kupac i
prodavac uzmu istog advokata da im sačini ugovor.
3. Kad jediio lice ima imovinu u raziičitim imovmskim režimima, pa stan hoće- da
preneseriz jednog u drugi režim. Npr. kad isto lice hoće da prenese neku stvar iz
režima^otvorenog nasleđa pre okončanja ostavinskog postupka, u režirnvnjegove
svojine*koja je već definiitivna svojina [separatio). "~:
Iz ovih slučajeva proizilazi da je i naziv - ugovor sa samim sobom - neadekvatan..- -,.,:r ,
U prvom slučaju, kad punomoćnik umesto da proda stvar, tu stvar kupi za sebe, postoje
dve strane, a ne jedna. Prva je vlastodavac u ulozi prodavca, a druga je punomoćnik u
ulozi kupca. U drugom slučaju, kad je reč o separaciji imovinskih dobara koja pripadaju
istom licu, tu uopšte nije reč o ugovoru, jer se njime ne uspostavlja odnos izmedu dve
imovine, već između dva lica povodom imovine. Iz rečenog proizilazi da je- pojam.rUgovor
sa samim sobom više slikovit nego tačan. Drugo pitanje je kakve će posledice nastau' u
prva dva slučaja? Nastala situacija može biti razlog da se raskine ugovor o punomoćstvu,
odnosno poništi ugovor koji je punomoćnik zaključio sa sarnim sobom. Međutim, od ovog
pravila postoje i izuzeci, tako da će ugovor ostati punovazan, ako ga vlastodavac ratifikuje
ili ako je ugovor zaključen pod istim ili povoljnijim uslovima od onih koje je vlastodavac
odredio. Razume se, do održavanja ugovora ne može doći ako je ugovor sakijučen intultu
personae. Rečeno važi samo za punomoćnika, jer kod zakonskog zastupnika, slučajevi
ugovaranja sami sa sobom, ne mogu nastupiti, jer postoje imperativni propisi, koji naiažu
 35
potrebu posebnog staraoca za sve ugovorne odnose između štićenika i zakonskog
zastupnika.

59. SAGLASNOST VOLJA

Saglasnost volja je jedan od bitnih uslova za zakljueenje ugovora. To proiziiazi iz samog
pojma ugovora koji se zasniva na podudarnosti dve volje, koje su se susrele. Saglasnost
volja možemo analizirati razmatranjem sledeeih pitanja: 1. Sadržina saglasnosti - volja i
njeni atributi, unutrašnja i izjavljena volja, naeini izražavanja volje. 2. Nastanak
saglasnosti - pregovori, ponuda, prihvatanje ponude. 3. Nedostaci saglasnosti - zabluda,
prevara, prinuda.

60. SADRŽINA SAGLASNOSTI

Sadržinu saglasnosti ćemo upoznati ako ispitamo:
Volju i njene atribute - Volja kao bitan uslov za nastanak ugovora je psihološka pojava, a
saopštavanje te volje-jeste inteiektuaina radnja. Otuda formiranju i izražavanju volje
^ V ^ , prethodi donošenje svesnei voljne odluke.a tome. U volji da se zaključi određeni ugovor
: postoje, dakle:
1. Svest o zaključenju ugovora znači da je lice sposobno đa shvati ..značaj onoga što želi
postići ugovorom. Tu svest imaju lica koja raspolažu sposobnošću. ugovaranja. Nemaju
je: lice nedovoljnog uzrasta, duševno bolesna lica i iica.pod dejstvom aikohola, drog'a, i
sl.
2. Namera da se zaključi ugovor [anlmus contrahendi) izražava volju lica da zaključi
ugovor određene sadržine.
Pored ova dva elementa,, volja da se zaključi ugovor mora da bude i ozbiljna, stvama.
slobodna i upravljena na ono što je moguće. Ovo su drugi atributi volje.
Volja je dzbiljna ako nije produkt šale ili neke druge okolnosti iz koje proizilazi da je nema
(reči izgovorene pri edukaciji, u. pozorišnom komadu itd.J. Volja je stvarna ako nije prividna
(simulovana) radi prikrivanja nekog drugog ugovora ili ciija. Volja je slobodna ako nije
opterećena nedostacima, kao što su zabluda, prevara, pretnja ili prinuda. Volja je upravijena
na nesto što je moguće u pravnom smislu (da nije zabranjeno ili protivno moraiu) i u
iizičkom srnislu (da se u redovnom toku zbivanja može ostvariti).
Unutrašnja i izjavljena volja - Da bi došlo do saglasnosti volja'potrebno je'da onena neki
način budu izjavljene. Pre no što je izjavljena volja postoji u. ličnosti ugovarača kao njegova
unutrašnja, psihološka pojava. Ona je u domenu psihologije, a ne prava i zato ne proizvodi
pravna dejstva. Ta dejstva mogu da nastanu-tek kad volja'buder izjavljena u. cilju postizanja
saglasnosti. Međutim, tada može doći i do neslaganja između unutrašnje i izjavljene volje,
npr. usied greške, nepažnje ili mane u volji. Tada i nastaje pitanje koja volja stvara pravna
dejstva - unutrasnja ili izjavljena.. Odgovor n a ovo pitanje daju'dve- teorijer. 1) Teorija volje
koja potiče od Savmjija i polazi od toga da da je bitaa unutrašnja volja. Ova'teorija odgovara
individualističkoj doktrini liberalnog kapitalizma i došla je. do. izražaja u određenom stepenu
u Code Civile - u. Po ovoj teoriji, nema punovažnog ugovora ukolikose ; unutrašnja volja ne:
,;: i.;-,vpoklopi sa^ izjavljenom. Mentalne rezerve su reievantne:, mane u volji povlače ništavost,
simuiovane izjave su bez dejstva,. a ugovori se tumače subjektivno. 2).' Teorija izjavljene volje
koja potiče od Saleja polazi. od toga da je bitna izjavijena volja/ Akcenat je na izjavljenoj volji,
što odgovara sigurnosti pravnog prometa» jer je unutrašnju volju teško: dokazivati. Ova teorija:
je u dobroj meri došla do izražaja u Nemačkom građanskom zakoniku. Ako izjavljena volja
ne odgovara unutrašnjoj ugovor ipak nastaje, mentaine rezerve se ne uzimaju u obzir; mane.
u voiji nemaju veći značaj, a ugovori se tumače objektivno. Iako su, ove teorije fcorijski.
antipodi, one su u praksi priiično približene, jer se aijedna od njiu ne primenjuje u čistom
obliku, pa .se tako može i govoriU o pretežnoj, a ne isključivoj primeni. Ove teorije vrše-'
medusobni uticaj tako da i zakoni koji polaze od unutrašnje volje vode računa o izjavljenoj'
volji i obrnuto. To se može reći i za naš ZOO..' *,-..■- .-.
Načini izražavanja volje - Bez obžira da li se ugovori zakljueuju prostom saglasnošćii voljaiilf5-
primenom odredene forme, stranke izražavaju svoju volju na odredeni način.- Načini
izražavanja volje su raznovrsni, aii se svode na aktivno i pasivno ponašanje: 1) Aktivno
ponašanje - Volja se - po pravilu izražava nekim aknvrjim ponašanjem, prouzrokovanjem
' akata koji znaće ispoljavanje te votje. Aktivno ispoljavanje volje može biti : a) izrično, koje se
 36
vrši rečima (izgovoreriim ili napisanim), znacima, gestovima, šifrom ili drugom radnjom koja
ima taj smisao. Najčešće se to čini rečima, usmenim iii pismenirn putem (ispravom,-
pismom, teiegramom itd), aii se izjavljuje i gestovima npr. dizanjem ruke, znacima kojima se
sporsLzumevaju 'giuvonemi itd., b) prećutno, volja se izražava komdudenmim radnjama -
aktima kojima se volja ne izražava direktno, već indirektno, aii tako da se sa sigunošću
može zaključiti kakva je voija izražena. Na ovaj način je volja izražena npr. kad neko ude u
autobus (očigiedno je da hoće prevoz), kad neko uđe u restoran i sedne za sto (očito je da
hoće ugostiteijsku uslugu). U svim ovim postupcima reč je o aktivnom ponašanju kojim se
prećutno izražava volja. Tu dakle nema pasivnog ponašanja. 2) Pasivno ponašanje - Kao
način izražavanja volje podrazumeva apsolutnu uzdržanpst od bilo kakvih postupaka kojima '
se volja izražava, a ipak se uzima da je volja izražena. Pasivno ponašanje treba razlikovati od
konkludentnih radnji, tj. aktivnog ponašanja kojim se preeutno izražava voija. Dok kod
konkludentnih radnji postoji uidirektno aktivno ponašanje, kod pasivnog ponašanja postoji
ćutanje o ponudi druge strane. Prema tome pasivno ponašanje postoji kad jedna strana ćuti o
ponudi da se zaključi ugovor, prispeloj publikaciji koja nije narueena, o nalogu za zastupanje i
siično. U savremenom pravu. ćutanje samo za sebe ne,,znači.-.pristanak. Otuda se.,.pastvnim.!>
ponašanjem po pravilu volja ne može izjavljivati. To pravilo- "sadrži i 'ZOO.-Tim'pravilom seštjfi
pravna sigumost ponuđenog i on se ne dovodi u stanje obaveze da na svaku ponudu mora da
odgovara. Ipak.od ovog pravila postoje izuzeci koje predviđa i ZOO. Ti izuzeci su u stvari i
slučajevi pasivnog ponašanja kojima se i izražava i volja odnosno saglasnost volja. Ti slučajevi. se
odnose na: a-jL-ćutanje ponudenog.ako između njega i ponudioca postoji ranije ustanovljeni stalni
posiovni odribs u pogledu isporuke određene robe u određenim intervalima; b) ćutanje lica. koje
se stalno bavi određenom delatnošeu u slučaju da mu stigne nalog da za određeno lice- iz.
domena te delatnosti obavi određene poslove (posrednici, komisionari, zastupnici); c) ćutanje po
isteku roka ugovora o zakupu, koji se u slučaju sa nastavljanjem. izvršenja obaveza smatra
produženim, ali samo u kombinaciji da zakupodavac ćuti, a z a k u p a c nastavi da,koristi ;
' zakupljeno dobro (aktivno ponašanje zakupca, praćeno pasivnim ponašanjem zakupodavca);
d) ćutanje kad trgovački ili neki drugi profesionalni običaji odnosno uzanse određuju da se
ćutanje smatra prihvatanjem; e) prećutno obnavljanje licence; f) kada stranke same ugovore
da će ubuduće pasivno ponašanje jednog od njih značiti pristanak. U svim ovim. slučajevima,
ako ponudeni ćuti, uzima se da je prihvatio ponudu. Zato ponuđeni. koji žeii. da. ne. prihvati
ponudu mora bitt aktivan. On mora odmah ili'u određenom roku obavestiti pdnudioca da ne-
prihvata ponudu. Ako to ne učini, njegovo ćutanje će značiti prihvatanje ponude.
Posebna pravila vrede za poklon i pristanak putem. šifre. Što se tiče. poklona,. postoji .
shvatanje da j e ćutanje prihvatanje' (francuski kasacionfc sud): Medutim, ovo' shvatanje nije
pravilno, jer iako je poklon dobročin ugovor, poklonoprimac može imati značajne (moralne
iii neke druge) razloge da. ga ne prihvatl. Pošto poMonoprimac ne mora da želi da prrmi
poklon, ne treba njegovo ćutanje prihvatati kao pristanak. Šifra spada u načine izričitog
izražavanja'-volje aktivmm ponašanjem. Zato ako se unaprecl ugovori da je ćutanje u
određenom fbku posle prispeća ponude akt prihvatanja ponude, onda to i spada u slučajeve
izražavanja voije pasivnim ponasanjem.

61. NASTANAK SAGLASNOSTI

Saglasnost nastaje kada se volje strana ugovornica podudare, kad s e susretnu u identdčnoj
sadržini. To se događa kada jedna strana učini ponudu,. a druga je prihvati, Ponudi,. tj.
prihvatanju mogu, ali i moraju prethoditi pregovori. Zato su za nastanak- saglasnosti
relevantni sledeći elementi : pregovori,. ponuda i prihvatanje pomide.
l.Pregovori su fakuitativna mogućnost u postupku nastajanja saglasnosti. Do njih mc^že ali i
ne mora da dođe. U toku pregovora stanke pregovaraju oko niza različitih okolnosti, a
najčešće o predmetu, ceni, načinu, vremenu isporuke, količini, načinu plaćanja itd-
Pregovori, u'principu' ne obavezuju stranke pa ih svaka od njih.može prekinuti kad hoće.
Zato se u narodu kaže "pregovori su pregovori, a ugovor je ugovor". Međutim, sledeći načelo
savesnosti, ZOO je predvideo dva siučaja odgovornosti za štetu u vezi sa pregovorima : 1)
kad je stranka vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor, Takva stranka je dužna da
drugoj stranci naknadi štetu nastalu vođenjem pregovora (ova šteta je deliktna, a ne
ugovorna). Pri tom su potrebna dva kumulativna uslova: a) da nije postojala namera
zakljućenja ugovora; b) da je nastala šteta u vezi sa vođenjem pregovora (putni. troškovi
 37
boravka'); 2) kad je kod stranke postojala namera za zaključenje ugovora ali je ona kasnije
odustala od te namere bez opravdanog razloga i time što je drugoj stranci prouzrokovala
štetu, I ovde postoje dva kumulativna uslova; a) odustanak od namere bez opravdanog
razloga; b) šteta u vezi sa pregovorima. Odsustvo osnovanih razloga je faktičko pitanje koje
se utvrđuje od slučaja do slučaja. Neosnovani razlozi su izvan sfere ekonomskih razloga.
Pregovori su značajni jer upućuju stranke u pregovorima da vode računa o onome o čemu su
već pregovarali, jer se prilikom turnačenja zajedničke namere stranaka često ispituje i tok
pregovora jer je tamo koren rnnogih klauzula itd. Ali pregovori iz praktičnih razloga često
izostaju, što je posledica standardizacije načina zaključenja ugovora, sve većeg broja
automata i formulara raznih ugovora i drugih rekvizita. savremenog načina života.
2.Ponuda je jednostrana izjava volje kojom ponudHac upućuje predlog za zaključenje ugovora
. određenom licu, koja sadrži sve bitne sastojke ugovora. tako da se njenim prihvatanjem
ugovor zaključuje. Lice koje načini ponudu je ponudilac, a lice kome je upućena je ponuđeni.
Ponuda rnože biti ponudena od bilo koje strane - od kupca ili prodavea, od zakupca ili
!l.i..i,zakuppdavca>,7poslugoprimca..ili poslugodavca. Bitno je da predlog za zaključenje ugovora
;
sadrži. svebitne elemente ugovora. Ponudilac ima, u načelu, .slobodu izoora ponuđenog, ali
postoje i izuzecl - kod prava preče kupovine, otkupa stanova, prava prekupa i sl. kada se
ponuda čini tačno određenom licu. Od ponude u. rečenom. smisiu., teba...razlikovati opštu
ponudu, izlaganje robe i slanje kataloga i oglasa. a) Opšta ponuda - Predstavlja predlog za
zaključenje ugovora upućen neograničenom broju lica koji. sadrži bitne.elemente ponuđenog
ugovora. Opšta ponuda predstavlja predlog za zaključenje ugovora ukoliko drugo ne proizilazi iz
okolnosti, slučaja i običaja. Razlika između ponude i opšte ponude je u tome što je kod
ponude ponuđeno određencj lice, a kod opšte ponude,. neodređeni broj liea.. ZOO poznaje
opštu ponudu. Ona postoji i kod ugovora o pristupu. b) Izlaganje robe - Ovo je poseban vid.
opšte ponude. Da bi izlaganje robe bilo ponuda, potrebno je uz robu naznačiti i cenu. robe...
Izlaganje-robe jeponuda ukoliko iz okolnosti, slučaja ili običaja ne proizilazi nešto drugo. Otuda,.
ako se izloženoj robi sa označenjem cene hoće oduzeti odlika ponude potrebno je to posebno
naznačitL raznim..naznakama.kao. što. su npr. izloženo u reklamne svrhe, prodato.LsL Izloženoj
robi sa cenom. odliku ponude.oduzima i obićaj, ukoliko postoji. U vezi sa izlaganjem robe u
uporednom pravu postoje dva oprečna stanovišta. Po jednom to je ponuda (franeusko i
švajearsko, pravo).,. a, po. drugom.. to je; samo poziv na. ponudu.. KocL nas. se: uzima.da je>.izložena, .
roba sa oznakom cene ponuda, a bez oznake cene poziv na ponudu. Oznaka cene, mora biti
jasna i nedvosmislena. Roba se izlaže na razne načine.- Prodavniee na malo to. čine u_ Mozima,
alL mogu postojati i. drugi načini. - na. izložbi,., sajmu itd. Cena; uz izlaganje.. robe mora\ biti..
određena ili odrediva, osim kod ugovora u privredi. gde se uzima da ponuda postoji i bez:toga
pri čemu se cena odreduje prema vremenu zaključenja ugovora. c) Slanje kataloga i oglasa, -
Ono se ne smatra ponudom, već pozivom da se učini ponuda pod objavljenirn uslovima'. Ovo
zakonsko rešenje je usvojeno u rnnogim" građanskim zakonicima.-Opšte; uzanse.su takođe
polazile od tog pravila, ali sudopuštale da slanje kataloga i ogIasa.-predstavija ponudu ako to
proističe iz, njegove sadržine.-ZOO- se razlikuje od opštih uzansi,.jer onvtn^mogućnost.izriato ne-
predviđa. Ipak ako akt slanja kataloga i oglasa sadrži sve elemente- ponude on br to mogao biti.
;
Osim kataloga i oglasa, poziv na ponudu se može činiti i dostavijanjem obaveštenja, cenovnika,.
tarifa, prospekata itd. Katalozi se nude tamo gde je i roba, ali se moguslati i poštom ili putem
akvtzitera-ili na druge načine. Oglasi se objavljuju putem štampe, radija,.TV - a itd. Pošto slanje'
kataloga i oglasa nije ponuda, ukoliko neko lice naruči robu ili usluge iz kataloga ili oglasa, njihov
posiljalac nije dužan da odgovara na to. Međutim, on će odgovarati za štetu koju pretrpi
ponudilac ako bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu. ,:
Sadržina ponude - Ponuda mora da sadrži bitne elemente ponuđenog ugovora {esenOalik- negoiM
npr. kod kupoprodaje stvari - cena. Nije nužno da ponuda sadržL prirodne elemente {mturalia
'negpđi) i šiučajne elemente {acđdentalia. zegotii). O ostalim elementima stranke- se mogu
- naknadno sporazumeti, ako o tome ne postignu saglasnost spor će rešiti sud vodeći računa o
sadržirii pregovora. ranijoj praksi između ugovarača i običajima. Ponuda. sa. rezervom.: nije;
ponuda. Rezerva se može označiH rečima "bez obaveze", "neobavezno" i sl.
Forma ponude - Za ponudu, kao i za sam ugovor važi princip konsensualizma, ako drugačije
nije određeno. Prema tome, u principu ponuda ne podleže nikakvoj formi. Ona se može uaniti
rečima - usmeno ili pismeno, uobičajenim znacima, konMudenmim radnjama itd. Međutim, ako
zakon zahteva za zaključenje ugovora posebnu formu. onda se i ponuda za zaključenje ugovora
mora učiniti u toj ibrmi. To predvida i ZOO. U slučaju kad zakon zahteva pismenu formu, kao
 38
uslov punovažnosti ugovora, pismena mora biti i ponuda, s tim što je kod jednostrano formalnih
ugovora, ovaj uslov vezan samo za stranku koja se obavezuje, a kod dvostrano obaveznih ugovora
- za obe stranke.
Dejstvo ponude - Ugovor čine ponuda i prihvat ponude. Prema tome, glavno dejstvo ponude je u
tome što zajedno sa prihvatom ponude dovodi do nastanka ugovora. Međutim ponuda proizvodi
pravna dejstva i nezavisno od prihvatanja Većina evropskih zakonodavstava. pa i ZOO, poiazi od
toga da je ponuduilac za određeno vreme vezan svojom ponudom u tom srnislu što je dužan da
je održi. ZOO dopušta da se ova vezanost isključi izričito ili kad to proiziiazi iz okolnosti posla.
Van tih izuzetaka, ponudilac je vezan svojom ponudom u određenom roku. Ponudilac ne može
opozvati svoju ponudu, sem ako to ne učini bržim sredstvom, pa opoziv stigne pre ponude. Npr.
ponuda je učinjena pismom, a opoziv telegramom.-
Do kada ponuda obavezuje - Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li je ponuda učinjena
prisutnom ili odsutaom licu. Ako je učinjena prisutnom licu, treba praviti razliku između dve
situacije zavisno od toga da li je Ui nije ostavijen rok za prihvatanje ponude. Kad rok nije
ostavljen, odgovor treba da usiedi bez odlaganja, Kad je odreden rok za prihvatanje ponude, onda
je ponudilac vezan ponudom do isteka tog roka. Ako je ponuda učinjena odsutnom licu, treba
praviti razliku između dve situacije. Kad nije određen rokza prihvatanje ponude, .ponudilae Je •
vezan ponudom za vreme koje je po redovnom toku'potrebno:da. poriuda. stighe^da Je*;ponuđeni.
razmotri, odgovori i da odgovor sttgtie-ponudiocu. Taj rok nije fiJksno određen, već je određen
kao razumi|£ rok koji zavisi od konkretnih okolnosti. Siueaj kada je rok u ponudi određen - U
pismu, on' :p3Cinje da teče od dana koji je u pismu bio označen [dan pisanja pisma, odnosno od
dana kada^Jb telegram predat pošti). Ako pismo nije dattrano, rok počinje da teče od dana kada
je pismo predato pošti.
Pravna priroda ponude - Postoje različita teorijska objašhjenja. pravne prirode ponude. Prvo,
starije shvatanje nju objašnjava idejom predugovora.. Pri tom se. polazi od toga da ponuda sa
rokom za odgovor sadrži, ustvari, dve ponude: glavnu,. čije- prihvatanje treba da dovede do
zaključenja ugovora i sporednu, koja se odnosi na obavezu ponudioca da do: isteka roka odredi
ponudu. Predugovor se i vezuje za neopozivanje glavne ponude do isteka. roka. Ova ideja nije
široko prihvaćena, pogotovu jer ne objašnjava ponudu kad. nije određen rok za njeno prihvatanje.
Drugo, novije shvatanje objašnjava ponudu idejom odgovornosti za štetu ponudioca. Onaji ko se
ne pridržava ponude u određenom, prtaierenom roku, kriv je za štetu koja iz toga proiziđe za
ponuđenog. Ova ideja bi vodila odgovornosti nasleclriika za prouzrokovanu štetu, što kod prvog
objašnjenjarne-bi biio mogućno. Treće: shvatanje, prebacuje- odgovornosfe.ponudioca.i-za«.
neispunjenje ponude na teren zloupotrebe prava.. Međutim pravnu. prirodu; ponude-,. ne: treba
objašnjavati. kategorijama van same- izjave volje ponudioca. Tu izjavu volje treba shvatiti, kao
jednostranu. izjavu volje. koja je kao izvor obligacija., dovoljna^ da- stvorl. obavezu na; strani
ponudioca.. Obaveza se • ogleda u dužnosti ponudioca da održi ponudu,. odnosno u vezanosti
ponudom do isteka određenog ili primerenog roka. Ukoliko ponuda bude prihvaćena javlja se Još
jedna jednosrrana izjava volle koja dolazi od ponuđenog. Te dve podudarne jednostrane izjave
volje predstavijaju i sam ugovor.
Prihvatanjelponude-- To. je jednostrana izjava voije ponuđenog,. upužena ponudiocu,. kojom se..
izražava pristahak na učinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje i stranke
ga više ne'feogu jednostrano opozvatiJ prihvatanje ponude je, kao i ponuda, neopoziv:.akt.. ako
dopre do ponudioca. Može se opozvati jedino bržim sredstvom' od sredstva. kojim je- učinjeno.
prihvatanje. Prihvatanje ponude može biti učinjeno izrično ili prećutnp ^korMudmtimiTaclnjama- ••
npr. ako se odmah pošalje cena ili stvar koja je predmet ugovora. Time se ugovorna obaveza
ujedno i izvršava.
Sadržina izjave o prihvatanju ponude - Prihvatanje ponude je akt kompiementaran
ponudi. Ono saržinski mora da odgovara ponuđi, jer se jedlno tada ponuda. i njeno
prihvatanje mogu podudariti, biti recipročni, što i jedino dovodi do ugovora.. Ona„ dakie
ne mora da obuhvati sve prirodne ili slučajne eiemente. Oni se i naknadno mogu
uskladiti, a to u slučaju spora može- učiniti i sud. Izjava ponuđenog u vezi sa ponudom,
nije njeno prihvatanje ako se sa njom ne podudara. Otuda ZOO i određuje da je ponuda
odbijena ako ponudeni izjavi da je prihvata, ali i predloži da se ona u nečemu izmeni ili
dopuni, s tim što se tada uzima da je ponuđeni učinio drugu ponudu svom. ponudiocu..
Podudarnost ponude i njenog prihvatanja, ne mora automatski da znači i njihovu jezičku
podudarnost. Prihvatanje ponude se može izraziti i sa manjim brojem reči (ponuda
prihvaćena, u svemu sagiasan). Prihvatanje ponude može biti učinjeno i na nekom drugom.
jeziku. Ponuda prihvaćena uz gundanje (mogao sam bolje da prođem i si.) takode znači
 39
prihvatanje, U prihvatanju ponude, mora biti vidljiva i namera ugovaranja [animus
contrahendi\. Najzad, sadržina prihvatanja ponude obavezuje ak'o potiče od ponudioca,
odnosno njegovog zastupnika tj. punomoćnika.
Ukrštanje ponuda - Ova pojava postoji kada jedna strana. ponudilac, traži manju naknadu
za svoju obavezu od druge scrane, a druga strana, ponuđeni, joj nudi više ne znajući da je
to povoljnije od ponude. Npr. ako ponudiiac nudi stvar na prodaju za 9000 din, a
ponuđeni ne znajući za nju nudi 10000 din. U takvom slučaju, treba uzeti da je ugovor
zaključen na srednjem iznosu, a to je u ovom slučaju 9500 din,
Vreme prihvatanja ponude - Ono zavisi od toga da li je ili nije ostavljen rok za prihvatanje
ponude. Ako u ponudi nije ostavljen rok, jer je ponuđeni prisutan, ono mora biti učinjeno
bez odlaganja. Ako je taj rok bio ostavljen ili ako to proizilazi iz okolnosti slučaja,
prihvatanje ponude treba biti učinjeno pre isteka roka, jer samo dotle ponuda obavezuje,
Prihvatanje ponude se može učniti neposredno ili poštom. Korišćenje telefona, teleprintera
ili radio veze.smatra.se. neposrednom ponudom, odnosno prihvatanjem ponude.
Zadocnelo prihvatanje ponude - Prihvatanje ponude mora biti ućinjeno pre isteka roka
,,...;.;..-. kojige .za.to,određen. Ako. izjava o prihvatanju ponude bude učinjena posle isteka roka.
. ' ugovor ne nastaje, jer se ponuda ugasiia istekom roka, pa prihvatanje ponude nije izazvalo
susretanje volja tj, njihovu podudarnost, bez koje nema ugovora. Ali zakasnela .izjava o.
prihvatanju ponude se smatra novom ponudom od strane pnudenog.. Ukoliko se desi da je
prihvatanje ponude učinjeno blagovremeno, ali da je zbog prekida ili greške. u vezama taj
prihvat stigao ponudiocu posle isteka roka, smatra se' da je ..ugovor...zaključen, .ako je
ponudilac znao ili je mogao znati da je izjava otposlata pre isteka roka. Ipak i u tom
slučaju ponudilac može odmah,. a najkasnije idućeg radnog dana, po prijemu prihvata
izvestiti ponuđenog, da se-rie smatra vezan ponudom, u kom slučaju ugovor ne nastaje.
Forrna izjave' o prihvatanju. - Izjava o prihvatanju može biti ućinjena aktivnim ponašanjem,. .
koje može biti izrično (rečima,- izgovorenim iii pisanim znacima) i prećutno,
konkludentnim radnjama, i pasivnim ponašanjem koje podrazumeva ćutanje, koje ima
značaj. pristanka u. pojedinrm-situacijama. Izjava o prihvatanju se po pravilu. čini prostom.
saglasnošću. Ali ako se za zaključenje određenog ugovora traži odredena forma, onda se
izjava mora dati u toj formi.
Dejstva prihvatanja ponude..- Osnovno' dejstvo prihvatanja-ponude se-.ogleda-u nastanku.
ugovora. Zato se i kaže da je ugovor u stvari prihvaćena ponuda. Ponuda i prihvatanje
ponude su dve recipročne, jednostrane izjave volje koje svojim susretom, podudarnošću,
rađaju ugovor iz.. kogvizvire obiigacija.. Prihvatanje ponude mora biU-učinjeno dok ponuda
postoji, a ne kad ona prestane. Kad.je ponuda učinjena prisutnom ponudiocu, on'treba
odmah da se izjasni, a kad je određen rok, pre isteka roka.. Prihvatanje ponude je bez
dejstva, ako je ponuda bržim sredstvom opozvana ili ako je prihvatanje zadocnelo.
Trenutak zakijueenja ugovora - Ugovor mogu zakijučiti prisutne1 ili odsutne stranke. Ako
su prisutne, problem zaključenja ugovora ne postoji. Ugovor je- zaključen onog trenutka
kada ponudilac primi izjavu. ponuđenog da prihvata ponudu.\Tada.'.je; ponuđeni.. dužan da
na ponudu odgovori odmah ill do isteka roka,. ako je rok- ostavljen. Kada. su stranke
"-""•-*.s"; ^odsutnev - pitanje; trenutka zakijučenja ugovora postaje slpžena stvar, zbog razlike u
vremenu kada je učinjena ponuda, odnosno. razlike u vremenu- kada je ponudeni prihvato
ponudu i kada je ponudilac o t'ome bio obavešten. Trenutak nastanka ugovora nije samo
teorijsko pitanje, već ono za sobom poviači i niz praktičnih posledica, od kojib: su
najvažnije: 1) od momenta nastanka ugovora. on počinje da proizvodi pravno dejstvo 2]
prema momentu zaključenja ugovora ceni se sposobnost ugovaranja 3) prema mopaentu.
zakijučenja ugovora računaju se rokovi za izvršenje ugovorae obaveze i rokovi zastafelostt
4) taj momenat je važan. i za primenu pravila' zbog slučajne propasti stvari 5) prema-tom*.
trenutku određuje se sukob zakona u vremenu 6) taj momenat je važan i za primemi
-propisa o stečaju dužnika, u vezi sa formiranjem stečajne ma.se 7) ovaj momenat je važanr
i zbog podizanja pauhjanske tužbe- 8) prema tom momentu se opredeljuje mogućnbst^;j.V-;■■•>'
opozivanja ponude bržim sredstvom. '■"''*
U vezi sa trenutkom zaključenja ugovora, teorijski stavovi su se razišli u tri pravca; ""
1) Teorija izjave ili emisije sa korekeijom u teoriji otposlanja ili ekspedicije. Po njoj" -
ugovor se zaključuje u trenutku kada je ponuđeni prihvatio ponudu. To je trenutak kada
 40
je iz ličnosti ponudenog izašla (emitovana) izjava o prihvatanju ponude. Tu je irelevantno
da li je i kada ponudilac saznao za to. Pošto je teško dokazivati taj momenat i pošto je
čak mogućno da se i pismeno o prihvatanju ponude uništi, ova teorija je popravljena
teorijom otposianja ili ekspedicije. Po ovoj teoriji uzima se da je ugovor zaključen u
trenutku kada je ponuđeni akt o prihvatanju ponude uputio ponudiocu. Međutim i taj
momenat može biti neutralisan, ako ponuđeni bržim sredstvom obavesti ponudioca da ne
prihvata ponudu. 2) Teorija saznanja ili informacije korigovana teorijom prijema. Po
ovoj teoriji, ugovor je zaključen u trenutku kada je ponudilac saznao da jer njegova
ponuda prihvaćena. Pošto je teško dokazati kada je prihvatanje ponude doprlo do svesti
ponudioca, ova teorija je korigovana teorijom prijema. Po ovoj, drugoj, teorijir ugovor je
nastao kada je ponudiiac primio izjavu o prihvatanju ponude {dan prijema pisma ili
telegrama). Ovaj dan se lako dokazuje i zato je ova teorija praktična. 3) Teorija da 'je
odlučna namera stranaka korigovana primenom običaja ili načelom pravičnosti. Po ovoj
teoriji, momenat za zaključenje ugovora treba utvrđivati zavisno od toga kakva je bila
namera stranaka u tom pogledu. Ako se ta namera pravilima o turnačenju ugovora ne
može utvrditi, onda se trenutak zaključenja ugovora određuje prema običajima određene
sredine ili prema načelu pravičnosti. Svaka od dvth, tedfija- ima 'svojih Me'ddstatak'a, ali
zahtevima prakse i dokazivanja najviše odgovara teorija prijema, koju prihvata i naš ZOO.
Mesto zaključenja ugovora - Za isto se uzima mesto gde je zaključen ugovor.Ovo ima
praktičan* žnačaj kod određivanja mesne nadležnosti suda u siučaju spora,"' kod
odredivanja^jnerodavnog prava u medunarodriim sporovima, ukoiiko stranke to nisu u
ugovoru odredile i kod određivanja merodavnog prava s obzirom na formu ugovora u
slučaju međunarodnog spora, gde" se primenjuje pravilo locus regit actura.. Bilo bi logično
da se mesto zaključenja itgovora određuje zavisno od toga koja je teorija u vezt sa
trenutkom zaključenja ugovora prihvaćena u zakonu. Međutim, naš ZOO nije sledio logiku
iz čisto praktičnih razloga. Iako usvaja teoriju prijema, on ne određuje da je; mesto
zaključenja ugovora, mesto u kome je ponudilac primio prihvat ponude, već odreduje da
je to mesto. ono u kom je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište. u trenutku
kada je učinio ponudu. Sedište je relevantno za pravna lica, a prebivalište za. fizička.

62.. NEDOSTACL SAGLASNOSTI

Ugovor Je saglasnost volja onih koji ga zaključuju. Da bi saglasne volje-proizvele ugovor;
one moraju biti reeipročne, ozbiljne, stvarae, slobodne i upućene na nešto što je mogućno.
Nedostatak. bilo kojih od ovih atributa.volje. pokreće pitanjau vezi sa važenjem zakijučenja
ugovora.. Odsustvo neophodnih atributa volje može da bude izazvano raznim razlozima
kao što su zabluda, prevara i prinuda. Ukoliko ovi razlozi nastupe, doiazi. do. primene
sankcije. Sankcija se ogleda u reiativnoj ništavosti (rušljivosti) ugovora.. Poništavanje u.
principu deluje ex tunc. Nedostaci u volji koji dovode do poništavanja moraju se
dokazivanVj'er se ne pretpostavljaju.

63. Z A B L U S A - POJAM I VRSTE

Zabluda je pogrešna predstava o stvarnosti. Ova. pogrešna predstava. u. svesti. nekog lica
izaziva verovanje da je tačno ono što u stvari nije tačno; odnosno da'-'je- netačrio ono što je
u stvari tačno. Reč je o jednom posebnom psihičkom stanju subjekta čija. je slika
stvarnosti pogrešna. Ova opšta defrnieija zablude se može primeniti i na terenu ugovornog
prava. U tom pogledu, zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora, prirodi
ugovora, osnovu, predmetu, licu, supstanci, motivu itd. Za. zabludu je važno nagiasiti da
ona ne podrazumeva nikakvo angažovanje' sugovornika o stvaranju pogrešne preds'tave- o
nekom elementu ugovora. U suprotnom nije ree o zabludi već o prevari. Zabluda se može
odnositi na razne činjenice, pa zato i postoje razne vrste zabluda. Tradicionalne su : 1 ) 0
prirodi ugovora {error in negotio), kad se pogrešna predstava odnosi na- vrstu ugovora
fzaključio si kupoprodaju, a. misloio si da je reč o poklonu) 2) O ličnosti {error in
persorm), znači pogrešnu predstavu o identitetu drugog ugovarača (zaključio si ugovor sa
licem A, a mislio si da je to Iice- B) 3) O predmetu [error in corpore) jeste zabluda o
identitetu predmeta ugovora {kupiš jednu, a misliš da si kupio drugu stvar) 4) O
supstanci (error m .substantia) jeste pogrešna predstava o materiji od koje je stvur
 41
napravljena (kupiš bakarni prsten, a mislio si da je zlato) 5) O motivu [eiror in motivo) -
pogrešna predstava o pobudi ugovora (kupio si novi auto, jer misliš da ti je stari uništen,
a ustvari nije) 6) O kauzi {error in causa) - pogrešna predstava o postojanju kauze -
ugovor o osiguranju, već osigurane stvari,
7) O pravu [error iuris) - pogrešna predstava o sadržini prava - zaključio si zabranjen
ugovor, verujući da je dozvoljen 8) O činjenicama (error facti) - pogrešna predstava o
činjenicama - zakljueio si ugovor sa maloletnikom, verujući da je punoletan 9) zbog
netačnog prenosa volje - pogrešna predstava o sadržini ponude zbog greške u prenosu
(greške sl. lica pošte itd.) 10) O računskom podatku - pogrešna predstava o kollčlni, zbog
greške u pisanju ili prepisivanju.
Zablude iz njihovog mogućeg arsenala, ne uticu' na punovažnost ugovora na jednak način i
istim intezitetom. Neke duboko zasecaju u egzistenciju ugovora, a neke ugovoru uopšte- ne
smetaju. Zato.iz mnoštva zabluda treba izdvojiti samo one bitne zablude. Odredivanje
bitnih zabluda je stvar koncepta. Postoje dva koncepta, kojima se to posttže: kazuistički
put navođenja svih zabluda koje se smatraju bitnim (Švajcarski zakonik o obligacijama,-
: r :;vfeItSijanski.grjađanski,zakonik, Francuski građanski zakonik, ZOO i drugi) ili putem opšte
klauzule ukazati na bitne zablude (Nemački, Austrijski, Poljski gradanski zakonik). Iako
su ova dva koncepta teorijski različiti, ipak imaju zajedničkb to što insistiraju'-na bitnim
zabludarna, a one su uvek uže od mogućih. Kod prvog pristupa'-bitne-zabludeodređuje
zakon unapred, dok kod primene opšte klauzule njih u- svakom konkremom slučaju
identifikuje sud. Međutim, iskustvo govori da su u oba slučaja bitne zablude one koje se
tiču: prirode, osnpva i predmeta ugovora, sa manjim ili većim odstupanjima ii pogledu
proširivanja njihdvog broja. Zbog toga, izgleda da je najbolje ovo mišljenje koje primera
radi navodi određene bitne -zablude, prepuštajući sudu, da u svakom konkretnom slučaju
te zablude p r o š i r i i drugim.. ZOO izričito navodi zablude o prirodi,, predmetu i osnovu
ugovora ne isključujući i druge, kao što su zabluda o licu (kod ugovora intuitu personae),
o motivu (kod dobročinih ugovora), i zbog" netačnog prenosa, ako je do toga došio itd.
Pravna dejstva. zablude - zabluda. izaziva pravna dejstva, koja se odnose na.egzistenciju
samog ugovora, odnosno njegovu punovažnost. Ta dejstva tiču se sankcija, i to kako
karaktera sankcija, tako i uslova za njihovu primenu. Karakter sankcija - osnovna
sankcija zbog, zablude.se..ogleda.u. relativnoj. ništavosti_ (rušljivosti) .ugovora.. Ugovor nije.
ništav sam po sebi. kao kod apsolutne ništavosti, nego se može ali i ne mora tražiti njegov
poništaj u .zakonom predviđenom roku.. Prateća sankcija može, ali i ne mora biti naknada
štete, što će: zavisitt od savesnosti, odnosno nesavesnosti ugovornika. Savestan je poverilac
naknade, a nesavestan je dužnik naknade.
Uslovi za prrrnenu sankcija se tiču: dokazivanja (zabluda se mora dokazati, jer se ne
pretpostavlja. Teret dokazivanja leži na onom ko se poziva na zabludu. To mogu biti obe
ili samo jedan ugovorna strana), rok za pobijanje ugovora ( -pobijanje -ugovora zbog
zablude, mogućno.je samo u određenom roku. U raznim. zakonima, on je različito
određen -. 3o dana NGZ, 3 godine AGZ, SGZ, lo godina FGZ. ZOO .predviđa subjektivni
rok od jedne gooline od saznanja.za. zabludu i objektimi' rok. od .3 godine :od'zaključenja
•--./? ., ugovpra.), konvalidacija.ugovora (zabluda se ne uzima kao razlog za poništavanje ugovora
ukoliko stranka. naknadno izjavi da. će izvršiti ugovor uprkos zabludi. Time ga ona.
konvalidira (osnažuje),

64. ZABLUDA O BITNIM SVOJSTVIMA PREDMETA (SUPSTANCI) UGOVORA

Ova vrsta zablude je istorijski posmatrano imala dva objašnjenja; po prvom,. starijem.
shvatanju koje potiče iz rimskog prava zabluda o supstanci se određuje po^- čisto-
objektivnom kriterijumu, Za zabludu je dovoljno' da postoji zabluda o supstanci. ( das-neko
kupi prsten 'od bakra a misli da je zlatan) pa da nastupi ova zabluda. Po drugom, novrjem."
shvatanju .primenjuje se subjektivni kriterijum, koji polazi od postojanja pogrešne- ■
predstave- o supstanci, ali i insistira'da je određeni kvalitet stvari presudno- uticao*nas'••<■
zaključenje ugovora (npr. ljubiteij starina je hteo antikvitet a Ijubitelj slika original.. ai'he*- ■
kopiju). Izgleda da subjektivni kriterijum više odgovara stvarnosti, jer obuhvata- i
objektivno pogrešnu predstavu i nameru stranke. Ovu zabluđu treba razlikovatL od
skrivenih mana, pogotovo ako.se shvari u subjekiivnom smislu. Osnovna razlika tiće s e
 43
66. PRINUDA
Prinuda je nedozvoljeni akt jednog lica, kojim se drugo lice prisiljava da izjavi volju u
odredenom pravcu. Prinudeno lice daje pristanak na zakljueenje određenog ugovora, mada
to ne bi učimlo po svojoj slobodnoj volji. Ovde nije reč o pogrešnoj predstavi stranke koja
zaključuje ugovor, već o zaključenju ugovora pod pritiskom. Tradicionaino se razlikuju
dve vrste prinude:
1. Fizička prinuda, kod koje je pritistak na volju apsolutan, jer se koristi fizićka sila {vis
absoluta), kao što su mučenje, zlostavljanje, nanošenje telesnih povreda, hipnoza. Tu nije
reč o mani već o potpunom odsustvu volje.
2. Pretnja - pritisak na volju ugovornika se vrši psihičkim nasiljem (yis compulsiva). Ona
je upravljena prema samom ugovorniku, prema njegovoj imovini ili prema njemu bliskim
licima. Psihičko nasiije se ogleda u izazivanju straha od buduće opasnosti po integritet
ugovornika, njegove imovine iii njemu bliskih Iica, Kad je buduća opasnost upravljena na
čast i ugled reč je o uceni. Naš ZOO pređviđa pretnju kao manu volje (prinuda isključuje
volju, pa zato i nije mana). Definiše je kao nedopuštenu pretnju kojom ugovoma strana ili
, ',* v,;. tope ,iice-Jzaziva opravdan strah kod druge strane, tako da ona zbog toga zaključuje
ugovor. Strah' je opravdan ako iz okolnosti proizilazi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen
život, telo ili neko dobro ugovorne strane ili trećeg lica. Da bi prinuda btla uzrok
ništavosti, potrebno je da postoje sledeći uslovi;
Odlučujući uticaj na izjavu voije - Ovaj uslov postoji ako je prinuda presudno uticala na
donošenje odluke o zaključenju ugovora. Izmedu prinude i izjavljene-volje mora postojati
kauzalna veza. Presudno utiče prinuda koja snažno- i prodorno utiče na svest prinuđenog
tako da.se ovaj opredeljuje da izjavi volju koju inače ne bi izjavio.
Ozbiljan utisak na. govornika - Prinuda mora biti takva da izaziva opravdani strah kod
druge stranev zbog pravog. i zamašnog zla. koje se stavlja u izgled. To. se. procenjuje i
;• prema subjektivriim i prema objektivnim kriterijumima, što zavisi od mnogih okolnosti -
snage, pola, prilike, moći itd.
Nedopuštenost akta prinude. - Akt prinude mora. biti nedopušten, protivpravam To treba
shvatiti dosta široko, šire i od krMĆnog dela prinude. Tu spada sve što j'e suprotno od
bona fidae i dobrih običaja. Međutim, nije nedopušteno ako se preti nekim dozvoljeiiim
pravnim. sredstvorm kaa': ako .se. prett tužbonL.jer-, dug nije vraćen. na_ vrerne-, AIi„ ni...tu
zloupotrebe prava nisu dopuštene. Ne uzima se da postoji prinuda ni kada se ugovor
zaključuje sa. drugom strankom koja je u nuždi. AJi time se ne dira u mogućnost zahteva
da se ugovor poništi kao zelenaški.
Prinuda potiče od samog saugovornika ili od trećeg lica. Kad potiče od samog ugovornika, '
prinuda je uvek uzrok ništavosti. Kad je reč o prinudi koja potiče od. trećeg iica, postoje
dva zakonska rešenja; 1) prinuda trećeg utiče samo ako je za nju znala ili morala znati
druga strana 2) prinuda trećeg utiče uvek. Ovo drugo rešenje prihvata:L ZOO, s tim što
savesnost utiče- na ostvarivanje prava na-naknadu štete. Pravna dejstva prinude se tiču
poništavanja.ugovora i naknade štete.
■ Poništavanje - Kod fizičke prinude, nije- stvar mane u volji, već'u ođsustvu'-volj'e, Zato tu.
j-.; ■..-,.,, ,nije reč.o relativnoj, već o apsolutnoj mstavosti, koja se utvrđujućom - presudom samo
konstatuje, Kod pretnje, reč je o relativnoj ništavosti, koja s e može'- iskoristiti samo ako
se tužba podnese u roku od 1, odnosno 3 god. ZOO za sve rušljive ugovore predviđa iste.
prekiuzivne rokove. Naknadu štete može tražiti stranka koj'a je biia izložena prinudi. Ona
taj zahtev može podneti zajedno sa zahtevom za poništavanje ugovora, ali i nezavisnood
njega (madaje to retkost). ;-•-/• "?

67. PREDMET UGOVORA • - ; - :.**v^;-.i*

Predmet ugovora je ono o čemu je ugovor (OIZ). Često se kaže da se ono o čemo. jer
ugovor, odnosi na neku stvar iii radnju. Medutim, predmet ugovora je davanje. bdređene yy.:
stvari-ili vršenje određene radnje. Drugim rečima, akt davanja stvari' {dare},. iii. činjenjerj^f
[facere] iii nečinjenje [nonfacere) iii brpljenje [parti\. Prema tome. predmet ugovora. o-r'
kupoprodaji je predaja stvari i cene, ugovora o zakupu predaja zakupnog dobra.- i-
zakupnine itd. Da bi'jedan ugovor punovažno nastao, tradicionalno se zahteva da njegov
predmet bude moguć, dozvoljen i odreden.
 44
A) Moguć predmet - Predmet ugovora mora biti moguć, jer se nemoguće ne može izvršiti.
Nemogućnost može biti materijalna (faktička nemogućnost koja se tiče razloga koje nisu
pravne naravi; reč je o nemogućnosti koja ima flzičku, a ne pravnu prepreku), objektivna
(apsoiutna nemogućnost je materijalna nemogućnost koja se procenjuje in rem ).
subjektivna (relativna ništavost se procenjuje in personam; obaveza pisanja romana je
objektivno moguća, aii za lice koje nema književnog dara je nemoguća], prvobitna
(inicijalna nemogućnost nastaje u momentu zaključivanja ugovora), naknadna
(subsekventna nemogućnost nastaje kasnije). Češći su slučajevi pravne nemogućnosti od
slučajeva materijalne nemogućnosti. Pravna nemogućnost se tiče dozvoijenosti predmeta
ugovora, a to je već drugi uslov njegove punovažnosti.
B) Dopuštenost predmeta - Predmet je dopušten ako ne postoji kakva zabrana. Ustav
Srbije polazi od toga da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno. Zabrane su moguene i
mogu se svrstati u tri grupe koje sve proiziiaze iz opšte norme sadržane u članu 10. ZOO
da "učesnici u prometu slobodno uređuju obligacione odnose pod uslovom da to ne čine
suprotno Ustavom utvrdenim načelima društvenog uređenja. prlnudiiim propistma i
moralu društva". Zabrane koje proizilaze iz fakta postojanja društvene i privatne svojine -
Ove zabrane proizilaze iz niza propisa koji određuju' da'neka' dobra :mogu biti';'isključivo u
društvenoj svojini (rudno blago, železnica, putna mreža itd.)» a da u privatnoj svojlni
mogu biti. :..;samo stvari određenog karaktera, odnosno vrednoštL Prestankom
samoupravnog socijalističkog društvenog uređenja, odnosno novim ustavima, ova zabrana
gubi na značaju, jer su društvena, državna, privatna,. zadnažna 1 svaka druga vrsta svpjine
ravnopravne. Zabrane koje proizilaze iz prirode pojedMih stvari - zabrane po' ovom
kriterijumu se odnose na stvari van prometa {res extra commercio) koje zapravo i nisu
stvari. To su javna dobra odnosno dobra u opštoj upotrebi kao što su putevi, mostovi,
parkovi, luke,. i za njih ne važi imovinski već administrativni režim.. Ove zabrane se
takođe odnose i na stvari koje su u ograničenom prometu (stvari čiji je promet moguć, ali
pod određenim uslovima - đozvole, saglasnosti itd.). U tu grupu spadaju lekovi, otrovi,
droge, oružje, eksploziv,. devize, zlato itd. Zabrane koje prozilaze iz. prirode. pojedinih.
radnji - Ovde je reč o protivpravnim radnjama kao što su krivično delo, prekršaji i sl. Tu
spadaju i radnje protivne javnom poretku i moralu. Tako se ne mogu ugovoriti duži iil
kraći. rokdvr.zastarelosaV.odricanje.. od„ zakonskog. izdržavanja^.ograriičavati.ili. sprečavati:.
slobodna konkurencija, utvrdlvati obaveza doživotnog rada itd.
C) Određenost predmeta - Predmet ugovora mora biti. određen ili odrediv. Predmet je
određen. ako su. svi elementi. predmeta naznačeni u ugovooi (cena. je. odredena tačiiirn
iznosom). Odrediv je ako su u ugovoru dati elementi ha osnovu kojih se predmet može
naknadno, aii sa izvesnošću odrediti (cena na dan isplate). Predmet saglasno određuju
stranke, ali se one mogu dogovoriti da predmet odredi treće lice ih čak jedan od
ugovormka,.*Predmet se određuje u zavisnosti od vrste stvari, odnosno radnje. Tako je
kod predaje, stvari potrebno odrediti oznake i podatke na osnovn kojih se može
identifikovajtL. Kod predaje nepokretne stvari moraju se pružiti zemljišnoknjižni podaci.
Kod individualno određene stvari se mora datL tačan opis stvart.. Kod stvari određehih. po
rodu mora se tačno naznačiti vrsta roda. itd. Kvaiitet stvari se određuje izričito, ali' se
mogu koristiti i standardi "srednji kvahtet", "kiasa A" itd.
D) Sankcija - Kad je predmet ugovora nemoguć, nedopušten ili neodređen, ugovor je
ništav. Ovde je reč o apsolutnoj ništavosti, a ne o rušljivosti ugovora. To znači da se na
ništavost može pozvati svako zainteresovano lice, da se na nju pazi po službenoj dužnosti
i d a ' s e sudska zaštita može ostvariti nezavisno od prekluzivnog roka. Ništavost se
utvrđuje deklaratornom presudom, koji samo konstatuje da je ugovor ništav. Ta presuda
deluje ex tunc.

68. KAUZA ^ ■
Dok pojam predmeta ugovora daje odgovor na pitanje na šta. se duinik obavezuje, kauza
creba d a d a odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje. Odgovor na ovo pitanje su. daii
ninogi pravni teoretičari i zato o tome postoje mnoga razhčita shvatanja. Ona se,
međutim, mogu svrstati u tri osnovna koncepta.
 45
1. Klasičan koncept kauze - Nastaje u 16. i 17. veku, a rodonačelnik mu je francuski
pravnik Doma. Ovo shvatanje polazi od toga da je kauza pravni cilj zaključenja ugovora.
On je kod različith tipova ugovora različit. ali kod svakog od njih uvek ostaje isti. Tako je
kod dvostrano obaveznih ugovora " obaveza jedne strane, osnov obaveze druge strane "
(Doma). Npr. kod kupoprodaje, osnov obavez'e kupca da plati cenu je obaveza prodavca
da preda stvar. Dakle, obaveza jedne strane je kauza druge strane i obrnuto. Jedan se
obavezuje jer se drugi obavezuje prema njemu i obrnuto, Kod realnih ugovora shvaeenih u
klasičnom smislu, kauza, tj osnov obaveze je u predaji stvari. Kod ugovora o poklonu i
drugth dobročinih ugovora, kauza se sastoji u nameri darežljivosti {animus donandJ).
2, Koneept negacije kauze - Okuplja teporije antikauzalista, kojima se osporava kauza
kao nepotrebna. Ovaj koncept je nastao u belgijskoj pravnoj doktrini. Pristalice ove
koncepcije smatraju da je kod dvostrano obaveznih ugovora logički nemoguće zaključiti
da je obaveza jedne strane osnov obaveze druge strane, zato što se obaveze rađaju
istovremeno i što se ne da objasniti kako nastaje obaveza onog koji će prvi izvršiti
obavezu. Kod'realnih ugovora, predaja stvari nije kauza, već uslov za zaključenje ugovora,
, a ^kpćL' ppklona i drugih' dobročinih ugovora, namera darežljivosti nije kauza vzć motiv.
Imajući 'ovo u vidu, pristalice ovog mišljenja smatraju da je kauza nepotrebna, jer sve što
se tiče kauze, može se objasniti predmetom ugovora (kod dvostrano -obaveznih ugovora ),
odnosno saglasnošću volja (kod dobročinih ugovora).
•3. Noviji 'konćepti kauze - To su shvatanja 20. veka. Ta shvatanja, podupiru kauzu, što
govori da je ona nadživela kritike antikauzaiista. Ta shvatanja su ■ brojna;! ali se mogu
svesti naa tri osnovna; Subjektivno shvatanje kauze svodi se na kauzu kao psihološki
fenomen., Ona igra ulogu pokretača izjave volje i tako se poistovećuje sa motivom, s tim'
da se od više rnotiva uziaia onaj koji je odlučujući. Objektivno shvatanje kauze, svodi
kauzu na ekonomski fenomen,- polazeći od. toga da ona nema ništa- zajedničko sa voljom,.
već se tiče imovinske ravrioteže ili ekonomskih efekata (Gams). Po ovom shvatanju ugovor
o poklonu nema kauzu, jer tu nema imovinske ravnoteže ni ekonomskog efekta. Mešovito
. shvatanje kauze nastoji da izmiri, subjektivno i objektivno shvatanje., Tako - francuski
pravnik Mori definiše kauzu kao željeni ekvivalent, pri čemu je subjektivni element u želji,
a objektivni u. ekvivalentu. Francuski pravnik Kapiten polazeći od cilja obavezivanja.
zaključuje,..da. se.srranka ne obavezuje zbog' postojanja. obaveze druge strane,. nego zbog"
izvršenja obaveze druge strane. To važi za dvostrano obavezne ugovorc Kod njih su
motivi van polja kauze. Međutim, ulaze u to polje ukoliko je motiv zabranjen ili
nemoralan, kao. i, kod.. dobročinih ugovora- Ovo približavanje motiva, kauzi. je teoriju.
Kapitana i uvelo u mešovito shvatanje kauze:
Iz svega reeenog, moglo bi se zaključiti. da kauza nije samo psihološki ni samo
ekonomski, a ni psihološko ekonomski pojam, već pravni pojam koji objašnjava pravni
cilj obavezivanja. Kod dvostrano obaveznih ugovora, jedna strana 'se • obavezuje zbog
izvršenja dbaveze druge strane. To je-neposredni pravni cilj' obaveze.. To-je kauza. Iza tog
pravnog cilja stoje mrioge različite pobude - psihološke, •ekonomske;-- moraine. Sve ove
pobude', po" pravilu' ne. ulaže'-u polje-kauze. Ulaze samo izuzetno'i to'kdd' nedozvoljenih i
nemoralnih motiva koji su obema stranama bili poznati ili morali biti poznati i kod
jednostrano obaveznih dobročinih ugovora - 'poklona,- ostave,' posluge, kod kojih se kauza
ogleda u nameri darežljivosti ili da se drugom učini bespiatna korist {intentio liberahs).

69. KAUZA U PRAKTIČNOJ PRIMENI

Pod praktičnom primenom kauze se podrazumeva sleđećer :,..
1. Primena kauze u zakonodavstvu - Postoje dve vrste-zakonodavstva.. U jednoj jfe kaiiza
izričito predviđena 1 regulisana, a u drugoj grupi nije. ...
A) U prvu grupu spada i ZOO, koji kauzu reguliše u čl. 51 - 53. Kauza je nužan uslov. za
nastanak i postojanje ugovora. Svaki ugovor mora imati dopusten osnov. U ugovorima-u-
kojima nije izražen osnov, pretpostavlja se da on postoji. Ako osnov ne postoji ili, je.
nedopušten - ugovor je ništav. ZOO reguiiše i odnos pobude i kauze u ČL. 53. Pravilo je
da pobude iz kojih je ugovor sačinjen ne utiču na njegovu punovažnost To znači da
pobude po pravilu ne ulaze u poije kauze. Ukoliko je reč o teretnom ugovoru, pobuda
uiazi u polje kauze - ako je nedopuštena, a biino Je uticala na odluku jednog ugovarača
 46
da zaključi ugovor, pod uslovom da je drugi ugovarač znao ili je morao znati za tu
pobudu. Tada nedopuštena pobuda lišava ugovor dejstva. Ukoliko je reč o ugovoru bez
naknade, pobuda lišava ugovor dejstva uvek, dakle i kad drugi ugovarač nije znao da je
nedopuštena pobuda bitno uticala na drugog saugovarača da zaključi ugovor. Prema tome,
uticaj pobude na kauzu je veći kod dobročinih, nego kod teretnih ugovora. .
B) Druga grupa zakonodavstava ne predviđa kauzu, niti je reguliše. U njima ulogu kauze
preduzimaju neke druge ustanove kao što su neosnovano obogaćenje, zabluda, nezakonit
iii nemoralan pravtii posao. U tu grupu spadaju nemački, ruski,. poljski itd. Zakonici.
2. Primena kauze u sudskoj praksi - Kauza je primenjivana u našoj sudskoj praksi i pre
nego što je donet ZOO. Ona je kauzu tretirala kao cilj ugovora, koji obe strane imaju u
vidu i koja je sastavni deo ugovora. Praksa je pravila razliku između teretnih.i dobročinih
pravnih poslova u pogledu pobuda, kao kauze. Kod teretnih, pobuda je ulazila u kauzu i
kad nije bila utvrdena kao usiova važnosti ugovora. Iz ovoga se vidi da je sudska praksa i
pripremila rešenje kauze koje danas postoji u ZOO. Praktična primena kauze u
zakonodavnoj i sudskoj praksi je bila naročito značajna u vezi sa sledećim slučajevima:
A) Nedopuštena kauza je ona kauza koja je prptivna !i:JJstayqm .utrđenim. jnačelima
društvenog uređenja, prinudmm propisima i moralu .'društvav.fNedopuštenost - kauze-nije
samo .njena:;*direktna suprotnost sa pomenufim načelima, propisima i moralom, već i
zIoupotrebai;tih načela i propisa. Praksa je bogata slučajevima nedopuštene kauze. Tu
spadaju zab-Mknjeni ugovori o nasleđivanju, ugovori o naknadi za konkubinat, ugovori o
otudenju zarad osujećenja poverilaca itd.
B) Odsustvo'kauze postoji kad kauza uopšte ne postoji, za razliku od prethodnog slučaja
kada je ona postojeća, ali nedopuštena. Kod dvostrano obaveznih ugovora, kauza ne
postoji kad nema ni.predmeta ili kad. ga je nemoguće izvršiti jer kauza jedne- strane je u
izvršenju obaveze druge, pa ako pr.edmeta nema, ne.može se izvršiti ni. obaveza, što lišava
drugu stranu kauze. Npr. stvar koja treba da se proda je propala, ,a u pitanju je.
individualno odredena stvar. Ako te stvari nema ne može biti ni osnova za isplatu ceneza
tu stvar. Kod jednostrano realnih ugovora koji nastaju predajom stvari,. kauze nema, ako
stvar nije predata. U tom slučaju ne postoji m* osnov za vraćanje stvari..
C) PrMdne kauze odnosno putativne kauze su one koje su prividno naznačene da. bi
prikrile stvamu.- kauzu_ Ista. postoji. ako se. jedan ugovor o pokionu.lažno. zaključuje sa
namerom da se prikrije kupoprodaja ili da bi se prikrilo odsustvo svakog ugovora. U
prvom slučaju prividna kauza je simulovana, a u drugom je fiktivna. Simulovana ne
proizvodi. pravna dejstva jer j e lažna... dpk prikrivena može biti valjana. ukoliko. nije
zabranjena ili nernoralna. Ao je zabranjena ili nemorakia onda je nedopuštena. Fiktivna
kauza nikad ne proizvodi dejstva.
Pravna dejstva kod nedopuštene ili nepostojeće kauze - Kako je kauza jedne obaveze u
izvršenju obaveze druge strane, jedan ugovornik može tražiti ispunjenje obaveze drugog
samo ako j"&.prethodno sam ispunio svoju obavezu. Ako strana koja nije izvršila svoju.
obavezu traži ispunjenje obaveze druge strane, druga strana može istaći prigovor
neizvršenja^bbaveze [ezceptio aonadinpleti contractus). Ako Je jedan ugovomikrizvršio
svoju obavezu, a drugi-odbija da izvrši svoju, prvi ima pravo ; da traži raskid ugovora.
Prema tome pravna sredstva su prigovor neizvršenja i raskid ugovora*
Sankcije - Ako osnov ne postoji iH je nedopušten, ugovor je ništav. Reč j e o apsolutnoj
ništavosti na koju se pazi po službenoj dužnosti, koja ne zastareva i koja se utvrđuje
dekiaratoraom sudskom odlukom sa powatriim dejstvom. Zakonodavstva koja poznaju
nepostojeće ugovore, određuju da je ugovor koji nema kauzu nepostojeći,. tako. da bi
ništav bio samo ugovor sa nedopuštenom kauzom. Ako j e osnov prividan važe sledeća
praviia; fiktivna kauza vodi ništavosti, simulovana kauza - ništav je simulovani ugovor, a
desimulovani ugovor_ nije ništav, ukoliko njegova kauza nije zabranjena ili nemoralna (ako
je takva, onda je i on ništav).

70. FORMA UGOVORA

Forma ugovora je uslov za nastanak formalnih ugovora. Konsensualni nastaju nezavisno
od forme. Kod formalnih ugovora važe i ostali uslovi nastanka: sagiasnost voija,
sposobnost ugovaranja, predmet i kauza. Značaj forrne se, prema tome, vezuje samo za
 47
■formalne ugovore, aii pošto njihov broj u savremenom pravu raste, raste i značaj forme.
Forma obligacionih ugovora je način izražavanja njihove sadržine kroz unapred određene
spoljne oblike kojima se manifestuje volja. Da bi se forma ugovora tačnije odredila,
potrebno je razlikovati formu od sličnih kategorija kao što su:
1. Odobrenje za zaključenje ugovora - U određeriirn slučajevima, zakon zahteva da se
zaklj-ućenje nekog ugovora odobri od strane nadležnog državnog organa ili fizičkog lica,
staraoca. Odobrenje je zahev forme. Tu je reč o ugovoru zakijučenom pod odložnim
uslovom. Odobrenje može biti prethodno (dozvola) ili naknadno (saglasnost). Ako je daje
državni organ odobrenje je službena radnja, a ako ga daje fizičko ■. tice, odobrenje je
jednostrana izjava volje. Postoje dva shvatanja o načinu davanja odobrenja. Po jednom,
odobrenje ne mora odgovarati formi ugovora, a po drugom, odobrenje se daje u istoj
formi u kojoj je zaključen ugovor. Naš ZOO predviđa da se odobrenje daje u obliku
• propisanom za ugovore čije se zaključenje daje. Prema tome on prihvata drugo stanovište.
2. Formalnosti publiciteta - To su oblici kojima se obezbeđuje publicitet izvesnih ugovora,
da bi .se zaštitila savesna treća lica. . Takvi .ugovori su npr. ugovori o kupoprodaji
•-• *•—••nekretHina- kojima se publicitet obezbeđuje upisivanjem u zemljišne'knjige. Formalnosti
:
''' :": publićiteta nisu-- obuhvaćeni pojmom forme ugovora. U navedenom primeru formaini
ugovor je iustus titulus, dok je upis u ZK. modus aguirendi. To je akt izvršenja ugovora
kojim se definitivno stiče svojina.
3. Fiskairie ibrmalnosti - Kod određenih ugovora se zahtevaju i fiskalne. formalnosti kao
što su registrovanje, žigosanje itd. Te formamosti nisu od značaja za- registrovanje ugovora
i zato ne spadaju u formu ugovora. Oni služe naročitim ciljevima fiskalne politike, naplate
pbreza i sl. Foriekad mogu biti korisne i za građansko pravo npr. ako se flskalna
formainost odnosi na deponovanje jednog primerka ugovora kod. fiskainih organa, onda
se mora saČiniti. pismeno o tom ugovoru i kad. se ne radi o formal-nom ugovoru, što može
biti korisno kod dokazivanja obaveza (npr. kolektivni ugovori se registruju u ministarstvu
rada).
4. Prost dokaz o postojanju ugovora - Konsensualni ugovori se zaključuju prostom
saglasnošću. Forma nije uslov važnosti ovih ugovora. Oni nastaju i bez nje. Aii često se o
jednom konsensualnom ugovoru saeuijava pismeno ili se on zaključuje pred svedocima.
To ne utiće na nastanak ugovora, ali se pismeno odnosno svedoci, koriste.. kao dokaz, .o
postojanju ugovora, ukoliko ga neko ospori. Ovde nije reč o formi nego;-o prostom dokazu
o postojanju ugovora.

71. VRS.TE FORMI UGOVORA (KMTERTJUMT RAZLIKOVANJA).

Postoje različite forme zakijučenja ugovora. One se mogu podeliti po tri kriterijuma:
prema načinu ispoljavanja forme (pismena. forma javne isprave (svečana) i realna forma),.
prema pravnom dejstvu forme (bitna forma ugovora (ad. solemnitatemh i._.dokazn&. forma
ugovora (ad.probationem)) i prema načinu nastanka forme,(zakonska.-i ugovornaforma).

72. FISMENA FORMA UGOVORA

• -'""'" Pod* pismenom formom podrazumeva, se pismena redakcija ugovora. na odredenoj ispravi
koja je napisana pisaćom mašinom, rukom-ili drugim sredstvomu-i koja je svojeručno
potpisana od ugovornih strana, koje se. obavezuju. Pismena forma je- najčešća. od svih-.
vrsta forrni. Elementi pismene. forme su:
1. Tekst izjave koji može biti pisan svojeručno, štampan, otkucan, sastavljen od trećeg
lica. Uobičajeno je da se tekst stavlja na hartiju. aii co mogu bitl i druge materije -
pergament, koža. što je ređe u upotrebi. Materija na koju. je tekst stavljen je isprava_
lMeđucim, ona može biti jedinstvena (unitasscripturae), ah i sastavljena iz dve isprave^. s!: _
tim da se uj'ednoj nalazi ponuda (sa potpisom ponudioca), a u'drugoj prihvatanje ponudei;.'
(sa potpisom ponuđenog). U ovom drugom: slučaju„ materija isprave ne mora..bitt
' identična. Tekst ne mora biti datiran'. ali je' korisno.. Forma može bitL- vezana. i, za-7V.
telegram. ako je njegov original snabdeven potpisom. To važi i za teleprinter. Tekst se-
sastavlja u onoliko primeraka koiiko ima stranaka, a ako je ugovor potrebno deponovati
nekom organu, onda se broj primeraka za to uvećava.
 48
2. Potpisi stranaka - Potpisivanjem teksta izjave onih koji se obavezuju nastaje ugovor. S
Um u vezi se postavljaju 4 pitanja:
Ko potpisuje ispravu - za ispunjenje pismene forme, dovoljno je da ispravu potpiše samo
ona strana koja se ugovorom obavezuje. Zbog toga, za zaključenje dvostranog ugovora,
dovoljno je da obe strane potpišu
jednu ispravu, ili da svaka strana potpiše ispravu namenjenu drugoj. Ova pravila sadržr i
ZOO. Imajući u vtdu da se pismena forma zadovoljava i kad potpis stavi samo onaj koji
se obavezuje, sudska praksa je i priznanicu koja nije potpisana od obe strane, ukoliko
sadrži sve bitne elemente i predata je onom ko je izvršio obavezu, pridaje značaj ugovora.
Potpunost potpisa - potpis na ispravi mora da bude-potpun. Potpun je kad se sastoji od
imena i prezimena. Od ovog pravila se može odstupiti pod uslovom da se na osnovu
potpisa može identifikovati potpisnik. Pod tim usiovom potpis se može sastojati ili samo
od imena ili samo od prezimena, pa čak i od pseudonima ili nadimka. Potpis treba da
bude eitak. O nečitkom potpisu postoje dva shvatanja: da ne proizvodi dejstva i da
proizvodi dejstva ako potpis približno odgovara siovima imena. Trebalo bi uzeti da i
nečitak potpis vredi ako se na osnovu takvog potpisa.može ..utvrditi ko j e potpisnik,.. a to je
faktičko pitanje.
Svojeručnosjrpotpisa - potpis po pravilu mora biti svojeručan tj, da ga je stranka svojom
rukom, pisgnim slovima stavila na ispravu. Međutim, moguća su odstupanja (mehanički
potpis (faksimil] priznaje se ako je uobičajen u poslovnom saobraćaju), Nepismena ili
nemoćna liea umesto potpisa stavljaju otisak kažiprsta, obićno pred državnim organom ili'
svedocima. ■■-
Mesto stavljanja potpisa - Potpis se stavlja na kraju ili ispod. tekstaizjave. Uoblčajeno je
da potpisnika obavezuje samo tekst iznad potpisa. Uzima se da obavezuje tekst ispod i sa
strane, ako je iznad. potpisa. Sve što je ispod potpisa treba biti. naknadno potpisano.da.bi.
bilo punovažno. Punovažan je i blanko potpis, ako se iznad njega stavi tekst. Ukoliko taj
tekst nije odgovarajući, našta je blanko potpisnik pristao, ima pravo na naknadu štete.
Elementi ugovora koji moraju biti uneti u pismeno. - Prema starijem shvatanju,. u pismeno
je morala bitl unesena svaka klauzula ugovora, bez obzira da li je bitna ili ne (AGZ).
Novije shvatanje, koje prihvata i naša sudska praksa, polazi od toga da pismenom
.. ,^. formom. moraju biti zahvaćeni samo. bitni elementt ugovora. (esentiaIIa.-negođI}-.Ovo^iiovije
snvatanje usvaja i ZOO. Po njemu sporedni elemetni proizvode dejstva iako. nemaju
ođgovarajućn formu, ukoliko oni nisu protivni sadržini ugovora i cilju zbog koga je forma
propisana_ Stoga su, punovažne i sve usmene. nagodbe. kojima se smanjuju ili olakšavaju
obaveze obe strane, ako je forma propisana samo u njihovom. interesu. .
Forma za izmene i dopune pismenog ugovora - Pismeni ugovor se može menjati. ili.
dopunjavati. Stoga se i postavija pitanje da li i za novele pismenog ugovora važi ista
forma. U sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoje različiti stavovi o ovom pitanju. Ipak
preovladava-*stav da i za noveliranje pismenog ugovora vazi ista forma.- Postoje i mišljenja
da novele ,jrie podležu istoj formi. Izgleda da se ni jedan od ovih stavova ne može
kategoričkljjbraniti. Uvek treba poći od svrhe forme. Ako je forma određena u.,Javnom
interesu ona važi i za novele, a. ako je ustanovljena uinteresu. stranaka onda i .usmener
novele proizvode dejstva, ukoliko su povoljnije za njih. ZOO postavlja' pravilo da forma
utvrđena zakonom za određu vrstu ugovora važi. i za novele tJh ugovora. Od ovog pravila
postoji izuzetak prema kome su i usmene novele moguće ako su ispunjena tri uslova: L
da je reč o sporednim eiementima ugovora, 2. da o tim elementima nije ništa rečeno u
prvobitnom ugovoru, 3, da njihovo dejstvo nije u suprotnosti sa ciljem zbog kog je.forma
ustanovljena. *• - '
Neslaganje izmedu usmene saglasnosti i saglasnosti izražene pismenom formom - Često
se u fonnalnim ugovorima, npr. u kupoprodaji zemljistau ne unosi, o pojedinim
elementima, naročito ono što su se stranke sporazumele, već nešto drugo što ne odgovara.
" njihovoj pravoj volji. S tim u vezi postavija se pitanje da li. važi ono što j e uneto u. ugovoru.
ili ono što odgovara pravoj volji stranaka. Prvo stanovište - važi ono što je uneto u
pismeni ugovor. Drugo stanovište - važi ono što je stvarno dogovoreno. Treće stanoviste -
ugovor je ništav. Izlaz bi trebalo tražiti u skladu sa svrhom forme. Ako je forma uvedena
u javnom interesu, usmeriirn klauzulama ne bi trebalo pridavati važnost. Ah ako je forma
 47
formalne ugovore, ali pošto njihov broj u savremenom pravu raste, raste i značaj forme.
Forma obligacionih ugovora je način izražavanja njihove sadržine kroz unapred određene
spoljne oblike kojima se maniiestuje volja. Da bi se forma ugovora tačnije odredila.
potrebno je razlikovati formu od sličnih kategorija kao što su:
1. Odobrenje za zaključenje ugovora - U određenirn slučajevima, zakon zahteva da se
zaključenje nekog ugovora odobri od strane nadležnog državnog organa ili fizičkog lica,
staraoca. Odobrenje je zahev forme. Tu je reč o ugovoru zaključenom pod odložnim
uslovom. Odobrenje može biti prethodno (dozvola) ili naknadno (saglasnost). Ako je daje
državni organ odobrenje je službena radnj'a, a ako ga daje fizičko •, lice, odobrenje je
jednostrana izjava volje. Postoje dva shvatanja o načinu davanja odobrenja. Po jednom,
odobrenje ne mora odgovarati foraii ugovora, a po drugom, odobrenje se daje u istoj
formi u kojoj je zaključen ugovor. Naš ZOO predviđa da se odobrenje daje u obliku
■ propisanom za ugovore čije se zaključenje daje. Prema tome on prihvata drugo stanovište.
2. Formainosti publiciteta - To su oblici kojima se obezbeđuje publicitet izvesnih ugovora,
da bi .se zaštitila savesna treća lica. . Takvi ugovori su npr. ugovori o kupoprodaji
.,,,....,.,nekre-tnina- kojima se publicitet obezbeđuje upisivanjem u zemljišne'knjige. Formalnosti
:v
' "s '": publićiteta nisu'■■ obuhvaćeni pojmom forme ugovora. U navedenom primeru formalni
ugovor je Justus tituJus, dok je upis u ZK. modus aguirendi. To je akt izvršenja ugovora
kojim se definitivno stiče svojina.
3. Fiskalne .formalnosti - Kod određenih ugovora se zahtevaju i fiskalne. formalnosti kao
što su registrovanje, žigosanje itd. Te formalnosti nisu od značaja zaregistrovanje ugovora
i zato ne spadaju'u formu ugovora. Oni služe naročitim ciljevima fiskalne politike, napiate
pbreza i si. Pohekad mogu biti korisne i za građansko pravo npr. ako se fiskalna
formalnost odnosi na. deponovanje jednog primerka ugovora kod. fiskalnih organa, onda
se mora sačiniti.pismeno o tom ugovoru i kad se ne. radi o formainom ugovoru. što može.
biti korisno kod dokazivanja obaveza (npr. kolektivni ugovori se- registruju u ministarstvu
rada).
4. Prost dokaz o postojanju ugovora - Konsensualni ugovori se zaključuju prostom
saglasnošću. Forma nije uslov važnosti ovih ugovora. Oni nastaju i bez nje. Aii često se o
jednom konsensuainom ugovoru sačinjava pismeno ili se on zakijučuje pred svedocima.
To ne utiče na nastanak ugovora, aii se pismeno odnosno svedoci, koriste. kao dokaz. .o
postojanju ugovora, ukoliko ga neko ospori. Ovde nije reč o formi nego;-o prostom dokazu
o postojanju ugovora.

71. VRSTE FORMI UGOVORA (KMTERrjUMTRAZLIKOVANJA).

Postoje razhčite forme zaključenja ugovora. One se mogu podeliti po tri kriterijuma:
prema načinu ispoljavanja forme (pismena... forma javne isprave (svečana) i realna forma),
prema pravnom dejstvu forme (bitna forma ugovora (ad solemnitatem) _i .dokazna forma
ugovora (ad-probationem)) i prema načinu nastanka forme,(zakonskai ugovorna forma).

72. PISMENA FORMA UGOVORA

•" -^-"•'■■""-- Pod- pismenom formom podraztuneva.se pismena redakcija ugovora na određenoj ispravi
koja je. napisana pisaćom mašinom, rukom--ili drugim sredstvomji koja je svojeručno
potpisana od ugovornih strana. koje se obavezuju. Pismena forma je najčešća. od svih-.
vrsta formi. Elementi pismene. forme su:
1. Tekst izjave koji može biti pisan svojeručno, štampan, otkucan, sastavljen od trećeg
lica. Uobičajeno je da se tekst stavlja na hartiju, ali to. mogu biti. i druge. materije -
pergament, koža, što je ređe u upotrebi. Materija na koju je tekst stavijen Je iaprava-.
Medutim, ona može biti jedinstvena (um'tas' scripturae), ali i sastavljena. iz dve isprave„ s-. _
tim da se ujednoj' nalazi ponuda {sa potpisom ponudioca), a u'drugoj prihvatanje ponude-i;.'
(sa potpisom ponuđenogj. U ovom drugom, slučaju,. materija isprave ne mora..bitl
' identična. Tekst ne mora biti datiran, aii je" korisno. Forma može biti. vezana. L zćfe.,.
teiegram,. ako je njegov original snabdeven potpisom. To važi i za teleprinter. Tekst s e
sastavlja u onoliko primeraka koiiko ima stranaka, a ako je ugovor potrebno deponovati
nekom organu, onda se broj primeraka za to uvećava.
 48
2. Potpisi stranaka - Potpisivanjem teksta izjave onih koji se obavezuju nastaje ugovor. S
tim u vezi se postavljaju 4 pitanja:
Ko potpisuje ispravu - za ispunjenje pismene forme, dovoljno je da ispravu potpiše samo
ona strana koja se ugovorom obavezuje. Zbog toga, za zakijučenje dvostranog ugovora,
dovoljno je da obe strane potpišu
jednu ispravu, ili da svaka strana potpiše ispravu namenjenu drugoj. Ova pravila sadrži i
ZOO. Imajući u vidu da se pismena forma zadovoijava i kad potpis stavi samo onaj koji
se obavezuje, sudska praksa je i priznanicu koja nije potpisana od obe strane, ukoliko
sadrži sve bitne elemente i predata je onom ko je izvršio obavezu, pridaje značaj ugovora.
Potpunost potpisa - potpis na ispravi mora da bude-potpun. Potpun je kad se sastoji od
imena i prezimena. Od ovog pravila se može odstupiti pod uslovom da se na osnovu
potpisa može identifikovati potpisnik. Pod tim uslovom potpis se može sastojati ili samo
od imena ili samo od prezimena, pa čak i od pseudonima ili nadimka. Potpis treba da
bude čitak. O nečitkom potpisu postoje dva shvatanja: da ne proizvodi dejstva i da
proizvodi dejstva ako potpis približno odgovara slovima imena. Trebalo bi uzeti da i
nečitak potpis vredi ako se na osnovu takvog potpisa.možeiitvrditi ko je potpisnik,..a to je
faktičko pitanje.
Svojeručnostpotpisa - potpis po pravilu mora biti svojeručan tj. da ga je stranka svojom
rukom, pisaonlrn slovima stavila na ispravu. Međutim, moguća su odstupanja (mehanički
potpis (faksimil) priznaje se ako je uobičajen u poslovnom saobraćaju). Nepismena ili
nemoćna liga umesto potpisa stavljaju otisak kažiprsta, obično pred državnim organom ili"
svedoctma.'
Mesto stavljanja potpisa - Potpis se stavlja na kraju ili ispod. teksta.izjave.-Uobičajeno je
da potpisnika obavezuje samo tekst iznad potpisa. Uzima se da obavezuje tekst ispod i sa
strane, ako je iznad. potpisa. Sve što je ispod potpisa treba biti. naknadno potpisano.da.bi.
bilo punovažno. Punovažan je i bianko potpis, ako se iznad njega stavi tekst. Ukoliko taj
tekst nije odgovarajući, našta je blanko potpisnik pristao, ima pravo na naknadu štete.
Eiementi ugovora koji moraju biti uneti u pismenc> - Prema starijem shvatanju,. u pismeno
je morala biti unesena svaka klauzula ugovora, bez obzira da li je bitna ili ne (AGZ).
Novije shvatanje, koje prihvata i naša sudska praksa, polazi od' toga da pismenom
■.. *„; formom moraju biti zahvaćent samo.bitni elernenti ugovora. {esentiaJla.negotii]-.Ovo-.-xiom}&
shvatanje usvaja i ZOO. Po njemu sporedni elemetni proizvode dejstva iako. nemaju
odgovarajuću formu, ukoliko oni nisu protivni sadržini. ugovora i cilju. zbog koga je forma
propisana^ Stoga su; punovaine i sve usmene, nagodbe. kojima se smanjuju Jli olakšavaju
obaveze obe strane, ako je forma propisana samo u njihovom. interesu. .
Forma za izmene i dopune pismenog ugovora - Pismeni ugovor se može menjati. iii.
dopunjavati. Stoga se i postavlja pitanje da li i za novele pismenog ugovora važi ista
forma.. U sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoje različiti stavovi o ovom pitanju. Ipak
preovladava;-stav da i za noveiiranje pismenog ugovora vazi ista. forma.- Postoje i mišljenja
da novele ;ne podležu istoj formi. Izgleda da se ni jedan od ovih stavova ne- može
kategoričkt^braniti, Uvek treba poći od svrhe forme. Ako je forma. određena u.-j'avnom
interesu ona važi i za novele, a. ako je ustanovljena u interesu stranaka onda i .usmene .
novele proizvode dejstva, ukoliko su povoijnije za njih.' ZOO postavlja pravilo da forma
utvrđena zakonom za određu vrstu ugovora važi. i za novele tth ugovora. Od ovog pravila
postoji izuzetak prema kome su i usmene noveie moguće ako su ispunjena tri uslova: L
da je reč o sporednim elementima ugovora, 2. da o tlm elementima nije ništa rečeno u
prvobitnom ugovoru, 3. da njihovo dejstvo nije u suprotnosti sa eiljern zbog kog je.ibrma
ustanovljena. V ■■
Neslaganje izmedu usmene saglasnosti i saglasnosti izražene. pismenom formom - Često
se u formalnirn ugovorima, npr. u kupoprodaji zemljišta, ne unosi, o- pojedinim
elementima, naročito ono što su se stranke sporazumele, već nešto drugo što ne odgovara
' njihovoj pravoj volji. S trm u vezi postavija se pitanje da li.važi ono što je-uneto. u ugovonr
iii ono što odgovara pravoj volji stranaka. Prvo stanovište - važi ono što je uneto u
pismeni ugovor. Drugo stanovište - važi ono što je stvarno dogovoreno. Treće stanovište —
ugovor je ništav. Iziaz bi trebalo traiiti u skladu sa svrhom forme. Ako je forma uvedena
u javnom interesu, usmenim kiauzulama ne bi trebalo pridavati važnost AU ako je forma
 49
utvrdena u korist stranaka, usmene klauzule bi trebalo da proizvode dejstva pod uslovom
da je rec o sporednim elementima ugovora. Kod bitnih elemenata ugovora, usmene klazule
ne bi mogie proizvoditi dejstva. Ali ako je ugovor po usmenom sporazumu u potpunosti iii
u pretežnom delu izvršen, onda će on da proizvodi 'pravna dejstva bez obzira na odsustvo
pismene forme, ukoliko iz cilja zbog kojeg je pismena forma propisana ne proizilazi nešto
drugo. Ovo pravilo bi moglo biti primenjeno i u slučaju kolizije između stvarne volje i
onoga što je ižrazeno u pismenom ugovoru.

73. FORMA JAVNE ISPRAVE

Forma javne isprave Je forma koja pored pismene redakcije ugovora zahteva i učešće
određenog organa javne vlasti u nastajanju ugovora. To učešće organa javne viasti može
biti: 1. aktivno - kad organ javne vlasti učestvuje u samom zaključenju ugovora time što ga
sastavlja i rediguje; 2. pasivno - kad organ ne učestvuje u zaključenju ugovora već'ga
samo overava. U oba slučaja, učešće organa javne vlasti daje ugovoru karakter javne
isprave. Zato se ova forrna i naziva formom javne isprave. Ona je složenija i strožija od
■ft*.-"-*'.''';>Tobične^pi-smene-forme. .Ugovori sa ovom formom su ugovor o doživotnom izdržavanju,
ugovor o raspoiaganju imovinom za života, ugovor o odricanju od otvorenog nasledstva. U
njihovom zaključivanju učestvuje sudija koji prilikom overe mora ugovor-da pročita i
upozori ugdvorrrike na posledice ugovora, što je više od'-proste,;overe';ugovora; Ovde sud
ima aktivhu"■ ulogu. Aii kod overe ugovora o prometu nepokretnosti, sud ne učestvuje
aktivno, ali pošt'o se ovi ugovori overavaju i oni imaju forrnu'javne-isprave-pri čemu je
uloga suda pasivna. Postavlja se pitanje, da li se ugovor o doživotnom- izdržavanju može
zaključiti preko'-punomoćnika. Na ovo pitanje se daju različiti odgovori, ali odgovor bi
■ipak trebao da Bude pozitivan. aii pod odredenim uslovima. Ugovori se u principu mogu
zaklj'učivati preko punomoćnika. Odstupanje- od tog pravila mora biti izrično propisano
kao kod'testamenta, kod koga je svaka mogućnost zastupanja isključena. Pošto se izuzeci
usko primenjuju i tumače {lex .exceptionis simt strictissimse interpretandur) oni se ne
mogu prošiiivati na slučajeve koji nisu zakonom izričito propisani. Zato i za zaključenje
ugovora o doživotnom izdržavanju treba da važi pravilo da se može zaključiti i preko
punomoćnika,. ali pod uslovom da je punomoćje izdato u istoj formi u kojoj je zakijučen i
ugovor o-doživotnom izdržavanju..dakle u. formi javne isprave, uz, odgovarajuće učešće-
sudije: Ovo pravilo je sadržano u čl. 9o. ZOO. U nekim pravnim sistemima forma javne
isprave pretpostavlja učešće javnog beiežnika. To su javni službenici zakonom ovlasćeni da
sastavijaju i.overavaju odr.eđene javne ugovore..

74. REALNA FORMA

Realna forma zaključenja ugovora zahteva, pored saglasnosti voij'a i predaju stvari. Predaja
stvari je konstitutivan akt kojim upravo nastaje ugovor.•■■■Prema-.-klasičnom učenju, u
realnoj forrni se zaključuju ugovori o zajmu, ostavi, posluzi'i zalozi. Novije vreme je ovim
ugovortma -dodalo i ugovor o prevozu. Po ovom ■ • učenjU.-;koje; .potičeK-iz:~;rimskog. prava
• sporazum 'stranaka" predstavlja samo'predugovor; "a zaključenje.-ugovoraj-.će-.usleditl sa
-=** ■■' •-*■ momentorn predaje stvari.' Prema savremenom učenju, realna"; forma• Je- nepotrebna.
*' Ugovori o zajmu, ostavi, posluži i prevozu trebalo bi da imaju konsensualni karakter, što
znači da bi trebalo da se zaključuju prostom saglasnošću volja. Postizanje- ove saglasnosti
ne bi bilo zaključenje predugovora, već ugovora a predaja stvari ne bi biia akt zaključenja,
već izvršenj'a ugovora. Ovo saveremeno shvatanje realne forme primenjeno j c u
Švajcarskom zakoniku o obligacijama, Madarskom i Poljskom. zakoniku. Njima.- s e
pridružio i ZOO. On reguliše samo zajam, ostavu i zalogu ali ih reguliše kao konsesualne
ugovore, prekidajući dugu tradiciju realnih ugovora u klasičnom smisiu, u nas. On ne
reguliše ugovor o poklonu i posluzi, što znači da Repubiika može njih regulisati kao
realne- ugovore u klasičnom smisiu. Do sada ona to nije regulisala. Ipak i ZOO poznaje
realni ugovor, jer predviđa da se kapara ugovara predajom stvari odnosno novca.

75. KONKURENCIJA FORMI

Konkurencija formi postoji kad zakon predviđa da se jedan ugovor može zaključiti u
jednoj od više predvidenih formi pri ćemu stranke same vrše izbor forme koju će
 50
koristiti. Konkurencij'a formi postoji i u našem pravu. Tako je ugovor o zakupu
poljoprivrednog zemljišta na kome postoji pravo svojine mogao biti zaključen u pismenoj
formi ili u formi javne isprave (na zapisnik pred nadležnim organom). Ugovor o poklonu
mogao je biti zaključen u pismenoj ili realnoj formi po pravnim pravilima. U slučaju
konkurencije formi, ugovor je punovažan ukoliko je zakljuČen u bilo kojoj od mogueih
formi. Svaka od tih formi je deiotvorna a izbor forme je u rukama stranaka.

76. BITNA I DOKAZNA FORMA

Bitaa i dokazna forma su vrste forme koje se određuju po njihovom pravnom dejstvu.
Bitaa forrna [ad solemnitatem) je forma koja je usiov nastanka i važnosti ugovora. Ona Je
konstitutivni element egzistencije ugovora. Bez nje riema ni ugovora. Bitna forma ugovora
može biti određena zakonom ili voljom stranaka. Kod bitne forme, izjava volje stranaka
može biti data samo u propisanoj formi, drugačije ne može. Ako je ugovor nastao zato što
je ispunjena bitna forma, njegovo postojanje se može dokazivati ne samo odgovarajućom
ispravom nego i svim dokaznim. sredstvima. Otuda ako je ugovor. zaključen, a isprava o
njemu izgubijena iii uništena njegovo poštojanje, se može dokazivati svim drugim
dokaznim sredstvima (saslušanje svedoka stranaka, i -sl.J... Dokazna ,.forma ~{ad
probationem) je forma koja je određena kao jedino sredstvo dokazivanja ugovora, koja
inače ne u.Sče na njegovu punovažnost. Ova forma nije uslov nastaka odnosno važenja
ugovora. Onlvhastaje onako kako je propisano i dokazna forma nema sa tim nikakve'veze.
Ali, ako đod"e. do spora, postojanje ugovora može se dokazivati samo upotrebom te forme
{probatio -- .dokazivanje). Tako, ako se isprava o ugovoru izgubi ili uništi, a 'ona je
zahvaćena formom ad probationem,- postojanje ugovora se..ne\bi moglo. dokazivati drug'im
dokaznim sredstvima, bez. obzira što ta forma.ne.-utiče\.na postojanje. ugovora. Zato ova
forma čini. izuzetak od hačela jednakosti dokaznih, sredstava. Naše pravo ne predviđa
formu ad probationem. U nekim zemljama, dokazna forma znači da je isključeno
dokazivanje putern saslušavanja svedoka ili stranaka, već da se dokazivanje vrši putem
pismenih isprava,, ali one ne moraju biti isprave o ugovoru, već i drugi pismeni
dokumenti - korespondencija, .računi, priznanice itd, na osnovu kojih se može ustanoviti
da jeugovor zaključen. Dokaznu formu treba razlikovati od prostog dokaza o postojanju
ugovora. Tu Je reč o jednoj ispravi koja nije ni bitan uslov za zakljuČenje ugovora,. ni
jeclino dokazno sredstvo o postojanju ugovora, već je reč o običnom pismenu koje je
pogođno da se koristi radi lakšeg dokazivanja ugovora, a čije se postojanje može
dokazivati na bilo koji drugi način.

77. ZAKONSKA I UGOVORNA FORMA

Zakonska i ugovorna forma su vrste formi koje se određuju po načinu nastanka forme.
Zakonska ferma je forma određena zakonom, Zakon može odrediti razne vrste formi, a
isto tako može odrediti da li je neka forma bitna ili dokazna.. Zakonska forma. se uvodi
različitom pjavnom tehnikom, obično izrazhna " ugovor je punovažan, ako je zakljucen u
pismenoj fojmi" ili " ugovor koji nije zaključen u pismenoj forrni ne proizvodi'.•pravno
dejstvo". U svtm ovim slučajevima je jasno da se radi o bitnojjormi. Ali ako mje dovoljno,
jasno određeno o kakvoj se formi radi, onda postoje različita rešenja. Po ŠGZ" - uvtađa še
primenjuje pretpostavka da je reč o bitnoj formi. To rešenje ne bi odgovaralo našem
pravu. Zato treba uzeti da je reč o bitnoj forrni,, samo onda kada je odsustvo forme
sankcionisano ništavošću. Ali kad takva sankcija nije predviđena, treba poći od
pretpostavke da je reč o prostom dokazu. Tako bi trebalo tumačiti reči "sačiniće pismeni
ugovor" ili "ugovor treba da bude sačinjen pismeno". ZOO predviđa da "ugovor koji .nije
zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo, ukoliko iz ciija propisa. ne proizilazi
nešto drugp ". Prema tome, ako je cilj propisa .ništavost„ reč je o bitnoj formi, a ako se
ništavost ne porninje, reč je o običnom propisu. Ugovoraa forma je forma koju stranke
svojom voljom predvide za neki ugovor. Taj ugovor može biH. ih konsensualni ili formaim..
Ako je konsensualni, on će se zaključiti u ugovorenoj formi, a ako je formalni, onda se on
ima zaključiti u zakonskoj formi i. u formi koja je ugovorom biia predviđena. Ugovorom
se rnože predvideti svaka vrsta forme - pisrnena, svečana iii realna. Dakle, svaka forma u
okviru javnog poretka. Ugovorena forma je bitna forma {ad solemnitatem }. To se najčešće
 51
i navodi u ugovoru. Međutim, ako postoji sumnja o kakvoj je formi reč, treba postupiti na
sledeći način. Najpre treba ispitati nameru stranaka u pogledu dejstva forme. Ako se ona
ne može ustanovtti, trebalo bi usvojiti pretpostavku o formi ad solemnitatem. Takvo
rešenje poznaju mnogi zakonici, a uglavnom je prihvaćeno i u ZOO. Njegov čl. 70. stav 2.
kaže "Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukotiko su
stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom". Argumentum a contrario : Ako
stranke punovažnost ugovora nisu uslovile ugovornom formom reč je o prostom dokazu
budući da formu ad probationem naše pravo ne predvida. U slučaju da ta forma nije
primenjena, a nije .bitna ugovor bi ostao aii bi oštećena strana mogla.da traži naknadu
štete. Ako bi stranke ugovorile formu običnog dokaza, koja nije primenjena, svaka
stranka može zahtevati od suda da položi ispunjenje te forme (da se napravi pismeno kao
dokaz). Pošto je ugovorna forma stvar volje stranaka. one saglasno mogu i odustati od
forme kou su i ugovorile. Na taj način mogu i konvalidirati ugovor koga su zaključili
suprotno ugovorenoj formi. Ovo nije mogućno kod zakonske forme, jer se zakon ne može
menjati -voljom.stranaka, ali se volja može menjati novom saglasnošću volja.

78. DEJSTVA UGOVORA

Dejstva ugovora 'se tiču pravnih dejstava koje jedan punovažno zaključen ugovor
proizvodi. Najopš.tije rečeno, dejstva ugovora se sastoje u stvaranjU' prava, obaveza i
odgovornosti izm.edu određenih lica. Zato je ugovor izvor obligacije. Dejstva ugovora
pokreću dva 'osnovna pitanja :
l.'Izrneđu kojih lica ugovor proizvodi dejstva - Ovde treba reći da se osnovno dejstvo
ugovora prostire među ugovornicama. Ugovor je izvor obligacija, a obligaciono pravo je
relativno i tiče se odredenih stranaka. Ali se ponekad dejstva ugovora prostiru i na treća
lica, aii samo onda ako su ugovori zaključeni u njhovu korist.
2. .Kakve su obaveze koje on rađa - Kad je reć o obavezama koje ugovor rađa, treba
razlikovati opšta dejstva ugovora od posebnih dejstava teretnih ugovora.
Neizvršenje ugovornih obaveza može da dovede do raskida ugovora.
Ugovori se izvršavaju onako kako je ugovoreno/ali se kod teretnih ugovora mogu uzeti u
obzir i promenjene okolnosti.
Kod teretnih ugovora postoji i zaštita zbog pravnih i fizičkih nedostataka predmeta
ugovora.

79. TUMAČENJE UGOVORA

Tumaćiti ugovor znači istraživati smisao i domašaj njegovih odredbi. Ako su odredbe
ugovora jasne i nedvosmislene i ako o njima ne poostoji spor medu stranama
ugovornicama. tumačenje ugovora je izlišno. Tada se njegove. odredbe..primenjuju onako
kako glase. Ali, ako su odredbe nejasne, dvosmislene ili ako postoji spor. o njihovom
značenju, pristupa se njihovom tumačenju. Tumačenje je po-pravuu. delo,suda.-Meduilm,
ZOO predviđa i vansudsko tumačenje ugovora, koje prethodi sudskom^<.To;.tumačenj*e daje
-neko trećii--stručni pojedinci ili stručne ustanove. Ako je treći prihvati da tumači ugovor,.
spor se pred sudom ne može pokrenuti, dok se tumačenje ne izvrši, ako nije drugačije
određeno. Ipak sedes materiae tumačenja'ugovora je usko tumačenje ugovora. Njega vrši
nadležni sud, koji rešava konkretan spor. Tumačenje ugovora trebarazlikovati od pravne
kvaiifikacije ugovora, pod kojom se podrazumeva utvrđivanje pravne prirode i vrste
ugovora i ona je uvek pravno pitanje. Tumačenje je istraživanje smisla i domašaja
ugovornih odredbi i u principu je faktičko pitanje. Postoje tri kriterijuma u tumaeenju.
ugovora:
Subjektivni - koji je svojstven mdividualistiČkoj filozofiji 18. veka i autonomiji volje.
Ukoliko je domašaj autonomije volje veći, utoliko je subjektivni kriterijum jači i obrnuto.
Otuda ,je kiasičan metod tumačenja - subjektivni kriterijum. Došao je do izrazaja u. AGZ,
FGZ, odnosno u zakonicima koji su stavljali volju iznad zakona. •"• .
Objekiivni - kriterijum koji izražava filozofiju koja negira ili minimizira volju, podređujući
je zakonu i državi. Ovaj kriterijum je naročito bio izražen u zemijama državnog
socijalizma. Čehoslovački građanski zakonik predviđa da izjavu volje treba tumačiti onako
kako odgovara pravilima socijalističke zajednice.
 52
Subjektivno-objektivni - kriterijurn koji uvažava obe strane. Prvi ga je primenio noveiirani
AGZ. Taj kriterijum usvaja i ZOO. Po njemu, pri tumačenju spornih odredaba, ne treba
se držati doslovriih značenja upotrebljenih izraza, već treba istražiti zajedničku nameru
ugovarača, kako to odgovara načelima obligacionog prava. Ovaj kriterijum najvše odgovara
zahtevima obligacionog prava, jer uvažava i autonomiju volje i njena brojna ograničenja
koja su oduvek postojala.
Pravila tumačenja treba da dovedu do otkrivanja smisla i domašaja ugovornih odredbi. Ta
pravila su brojna i odnose se na vrlo konkretna pitanja tumačenja. Najvažnija od njih su
sledeća:
Pojedine odredbe ugovora treba tumačiti pomoću drugih, imajući u vidu celinu ugovora
(skupno turnačenje)
Odredbe ugovora predstavljaju jednu celinu i smisao odredbi treba izvlačiti iz te celine
Treba težiti ideji da svaka ugovorna obaveza irna izvesno dejstvo, makar ono bilo vezano i
za neki drugi institut, a ne onaj koji se u ugovoru pogrešno navodi (konverzija)
Ako ugovornu kiauzulu odreduje samo jedna strana, kao kod ugovora o pristupu, takve
kiauzule treba tumačiti u korist druge, slabije strare: Ovo pravilo sadrži i ZOO.
Sva ova pravila su povezana istom idejom, a to je pronalaženje pravog-smsla ugovornih
odredbi. Tandeja se ostvaruje i sa gledišta individualne volje i sa giedišta Javnog poretka.
' 'fiSft'

80. DEJSTV* UGOVORA MEĐU UGOVORNICAMA

Ugovor, u proncipu, proizvodi pravna dejstva samo na ugovoraike {inter partes). U-tome
se ogleda i relativni karakter prava i obaveza koje iz njega izvtru. Ugovornici su lica čijom
je saglasnošću volja ugovor nastao, bez obzira da li su volju ■ izjavili direktno ili preko
zakonskog zastupnika tj. punomoćnika. Ugovori, po pravilu deluju i na univerzalne
sukcesore ugvornika jer njihovom smrću prava i obaveze iz ugovora prelaze na. naslednike
ugovora. To se neže. dogoditi jedino ako je reč o ugovoru intuitu personae ili ako su
ugovornici izričito propisali da se ugovor gasi smrću stranke (npr. zakup važi do smrti
zakupca). Ugovori ne deluju na treća lica. Isto pravilo važi i u rimskom pravu.- Res inter
alios acta neque redest Pod trećim licem treba podrazumevati svakog ko nije ugovornik
iii njegov univerzalni sukcesor. Kad ugovor nastane, on deluje na stranke kao zakon.
Ugovor i obavezuje stranku da obavezu izvrši. na način koji je u ugovoru 1 predviđen.-
pacta sund servanda. Međutim, pod ockedenim uslovtma, iz razloga pravičnosti, mogućno
je i da se izvrši revizija ugovora, zbog promenjenih okolnosti - rebus sic stantibus. Šta
više, kod dvostrano obaveznih ugovora, može doći i do raskida zbog neizvršenja. Izuzetno
u odredenim slučajevtma, dejstva ugovora mogu ići i prema trećim licima, odnosno licima
koja ugovor nisu zaključila. Npr. kod ugovora u korist trećih lica ili kod kolektivnih
ugovora koje zaključuju asocijacije radnika i poslodavaca, a čije se odredbe odnose i na
radnike i nar poslodavce. Karakter dejstva ugovora su relativnog karaktera i tču se- u
principu samo stranaka. Medutim, u uporednom pravu postoje tri sistema u pogledu
njihovog dejstva na prenos svojine.
1. Ugovor ima obiigacionopravno dejstvo - zato se svojina stiče kad postoji pravni osnov
[iustus titulus) i odredeni način sticanja (modus aquirendi). Samim' • ugovorora se ne
prenosi svojina, već se- samo stiče tražbeno pravo da se zahteva stvar koja je predmet
ugovora, a svojina se stiče predajom, odnosno upisom u zemljišne knjige. Ovaj sistem je'
bio primenjen u AGZ, SGZ, OIZ, ruskom i mađarskom zakoniku.
2. Ugovor ima stvamopravno dejstvo - za sticanje stvarnih prava dovoljan je sam ugovor.
On ima i transiacivno dejstvo, a to znači da se samim ugovorom prenosi svojina,pod
usiovom da je stvar individuaino odredena - italijanski, francnski i poljski GZ. "r
3. Kod prenosa st^arnih prava se javljaju dva-- ugovora : kauzalan {koji sadrži pravni
osnov ) i apstraktan, koji se sastoji u prenosu stvari putem predaje, u smislu realne
forme, pri čemu se predaja ne uzima kao materijalni akt, već kao poseban pravni posao.
Ovo shvatanje je zastupljeno u nemačkom pravu.

81. POSEBNA DEJSTVA TERETNIH'UGOVORA

Teretni ugovori su oni kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju dobija od
druge. Ove ugovore odlikuje uzajamnost prestacija, tj. koristi. Teretni ugovori su
 53
uglavnom dvostrano obavezni, mada mogu biti i jednostrano obavezni (poklon). Najčešći i
najvažniji dvostrano teretni ugovor je ugovor o.kupoprodaji. Zato je ZOO posebna dejstva
teretnih ugovora regulisao kod ovog ugovora, ali tako da se odredbe o tome shodno
primenjuju i na ostale dvostrano teretne ugovore. Specifičnost teretnih ugovora proizilazi
iz okolnosti da je ovim ugovorima svojstvena imovinska ravnoteža uzajarnnih davanja
(ekvivalentnost prestacije). Reč je o naćelu jednake prednosti uzajamnih davanja.
Narušavanje tog načela povlači, po zakonu, odgovornost za nedostatke i to kako pravne
(evikcija), tako i fizičke nedostatke stvari. Propisi o ovoj odgovornosti imaju za cilj da
pribaviocu obezbede nesmetanu državinu stvari i vršenje prava koj'a su na njega
prenesena, kao i da mu garantuje da se stvaf može normalno upotrebljavati (da nema
fizičke nedostake).

82. OBAVEZA ZAŠTITE U SLUČAJU EVIKCIJE

Obaveza zaštite u slučaju :evikcije se odnosi na zaštitu od pravnih nedostataka stvari.
Evikcijapredstavlja pravno uznemiravanje pribavioca stvari, tj. uznemiravanje na osnovu
..«!.,../ ;- nekog.,prava:,koje je postojalo pre pribaviočevog sticanja stvari, o-kome on prilikom
zaključenja ugovora nije znao. Npr. kad je. prenosilac otu.đio stvar na.kojoj. nije imao
pravo svojine, pa je sada vlasnik stvari traži od pribavioca ili kad .je .prenosiiac otudio
nepokretnost kao da je bez tereta, a potom se titular prava. službenosti.javlja.sa'zahtevom
da preko te.nepokretnosti prolazi. Uznemiravanje je uvek.pravno, a.-.to.znači da se vrši
isticanjem nekog prava u odnosu na pribavljenu stvar. Ovde .ne postoji faktičko
uznemiravanje ( kao npr. oduzimanje stvari ) bez ikakvog pravnog osnova u odnosu na tu
stavar. Uznemiravanje obično vrši treće lice, mada se može desiti i da uznemiravanje vrši
i sam prenosilac. •*
Postoje potpuna i delimićna evikcija. Potpuna je kada pribavilac' zbog prava. trećeg izgubi
državinu na celoj stvari (prodavac proda tuđu stvar, pa vlasnik vindikacionom tužbom tu
stvar oduzme od kupca ). Delimična evikcija postoji kad pribavilac zbog prava trećeg
izgubi državLnu na stvari ili kad mu-se državina na celoj stvari suzi u. pogledu ovlašćenja
koje je imao u vidu prilikom zaključenja ugovora (npr. kad je kupio plac sa dve parcele
pa mu je jedna oduzeta ili kad je kupio plac, pa se ispostavi da neko treći ima pravo
službenostr ).. Ovo razlikovanje ima. značaja, zbog sankcija usled evikcije;, u vezi sa,
raskidom ugovora, povraćajem stvari i naknadom štete.
Sadržina obaveze zaštite se ogleda u tome da prenosilac pruža pomoć pribaviocu u sporu
sa trećim. Kcem,.. isticanjem pravnog osnova. koji sticaocu omogućuje da. stvar koristL. Što ■
će učiniti mešanjem u parnicu na strani tuženog. U slučaju- da pribavilac izgubi spor,
prenosilac je obavezan da sticaocu vrati vrednost koju ju od njega primio, kao i da mu
naknadi štetu koju j e zbog toga pretrpeo. Da bi za prenosioca nastala, abaveza. zaštite od
evikcije, potrebno je da se kumulativno ispune sledeći usio.vi : ., .
Da se uznemiravanje pribavioca zasniva na nekom pravu.. To.,.je,.obično,ipravQ-.trećeg> ali
nije iskljueeno. da, to:.bude. i pravo prenosioca ( mada,ne,možev:da,ieviGira;-.onaj-koji..treba.
, .. :<,-da.. pruži. zaštitu).. Pribavilac rnpže biti uznemiravan na.-d.va. naeina. U sporu. se može
■:,-,,,- ■ • uznemiravati ili. tužbom (ako treće lice tuži). ili prigovorom- (ak.o je treće. lice zbog
uznemiravanja tuženo. pa.se brani prigovorom). Pre-spora/ ako treći na razne načine -
verbaino, faktički i sl. - ističe svoju pravnu. pretenziju, onda pribavilac može podnett
tužbu za utvrđenje kako bi se utvrdilo da njemu pripada pravo na stvari (pozitivna tužba)
ili da trećem licu ne pripada pravo na stvari (negativna tužba).
Pravni nedostatak u prenosiočevom pravu. Obaveza zaštite od evikcije može nastati^sacio
onda. ako je pravni nedostatak postojao još u prenosiočevom pravu tj. ako je nastao.pre
. nego što je pribavilac stekao stvar. Nema zaštite od evikcije u.slučaju. da je pravna mana..
hastala kasnije npr. da sam pribavilac konstituiše neko stvarao pravo u korist trećeg.
■Pravni nedostatak se može ticati ne samo prava prenosioca,. nego i prava prethodnika
prenosioca. npr. ako je prenosiiac preneo stvar koju je sa nedostatkom pribavio od svog'
prethodnika
Savesnost pribavioca. Zaštitu od evikcije može zahtevati samo savesni pribavilac, a to je
onaj koji nije znao ili nije mogao da zna za pravni nedostatak, pa je stvar ipak pribavio.
 54
Međutim i nesavesni pribavilac bi iraao pravo da traži povraćaj date vrednosti u slučaju
potpune evikcije, aii zbog neosnovanog obogaćenja, a ne po osnovu zaštite od evikcije,
Obaveštavanje prenosioca o pravnom uznemiravanju. Čim pribavilac bude uznemiravan od
trećeg, dužan je da o tome obavesti prenosioca. Ukoliko se uznemiravanje vrši putem
tužbe tj. sudskim putem, tuženi će zahtevati da prenosioca obavesti o parnici i da ga
pozove da se umeša u spor, jer ima interesa da on uspe u parnici. Ukoliko se
uznemiravanje vrši vansudsklm putem, pribavilac u strahu od evikcije može podneti
tužbu za utvrđenje (pozitivnu ili negativnu) pri čemu će preko suda opet obavestiti
prenosioca da se umeša u postupak.
Sankcije i- pravne posledice evikcije - One se razlikuju zavisno od toga da U je rec o
potpunoj li deiimičnoj evikciji. Kod potpune evikcije tj. u slučaju da treće lice ostvari
svoju pravnu pretenziju prema pribaviocu 1 liši ga državine stvari, ugovor između
pribavioca i prenosioca se raskida po samom zakonu. Kod delimične, kada dođe do
umanjenja ili ograničenja pribaviočevog prava, pribavilac ima pravo da bira jednu od dve
opcije : da raskine ugovor ili da zahteva srazmerno sniženje naknade. Ovo su sankcije u
odnosu na egzistenciju samog ugovora. Međutim, njih mogu.da prate i sankcije u.pogledu
: a) povračaja datog - u slučaju da je usled evtkcije došlb'do raskida' ugovora ii celihi iii
delimično, ;;gribavilac ima pravo da zahteva od prenosioca povraćaj datog (cene, zakupmne
i sl.) b) naffiiada štete - pre povraćaja datog, pribavilac ima pravo na naknadu štete koja
mu je ušl'lcl' evikcije prouzrokovana. Npr. štetu zbog troškova zaključenja i izvršenja
ugovora. Nakriada štete može obuhvatiti i plodove, ali samo ako je pribavilac bio savestan,
odnosno dok je bio savestan.
Dispozitivnost propisa o zaštiti od evikcije - Propisi o zaštiti od evikcije su dispozitivnog
karaktera. Zato je mogućno da se saglasnošću volja režim odgovornosti pooštri ili ublaži.
Češće se odgovornost ubiažava^ pa i isključuje. ZOO dopušta i ograničenje.- i iskijučenje
ove odgovomosti. Aii ako je u vreme zaključenja ugovora prenosiocu bio poznat ili mu
nije mogao ostati nepoznat neki pravni nedostatak u njegovom pravnom poslu, odredba o
ograničenju ili isključenju odgovornosti je ništava. Ništava je. i odredba.ugovora. kojom. se
prenosilac oslobada obaveze zaštite u slučaju da sam čini pravna iii faktička
uznemiravanja.
Zaštita od, evikeije i ograničenja.javnopravne. prirode. — Z.OO dopušta. zaštitu, od evikcije i
u slučaju kada je na stvari postojao pravni nedostatak, koji se ogleda u nekom
javnopravnom ograničenju ( zabrana gradnje), a prenosilac to nije saopštio pribaviocu.
Gubitak. prava na. zaštitu - ZOO predviđa prekiuzivne rokove kojima-se. gubi pravo^-na.
zaštitu od evikcije. U slučaju vansudske evikcije pravo na zaštitu se gasi istekom. godine
dana od dana saznanja za pravo trećeg, a u slučaju sudske, pravo na zaštitu od evikcije
se gasi istekom 6 meseci od pravnosnažno okončanog postupka. U sudskom sporu je
prenosuae'umešač pribavioca, koga treće lice tuži, tako da se rok od 6 mesect odnosi na
mogućnost*!pribavioca da podnese tužbu protiv prenosioca.

83. OBAVEŽA ZAŠTITE U SLUČAJU FIZIČKIH NEDOSTATAKA

Pored zaštite od evikcije (pravnih nedostataka : ),. pribavilac ima. pravo i- na zaštitu „.pd
fizičkih nedostataka stvari. Otuda je- prenosilac dužan da pribaviocu obezbedi ne samo
mirnu, već i korisnu državinu . Time se obezbeđuje da. se pribavljena stvar koristi onako
kako' je namenjena. Obaveza zaštite zbog fizičkih nedostataka stvari je izraz načela
jednake vrednosti prestacija kod dvostrano obaveznih ugovora. Ona je dakle implikacija
povrede načeia ekvivaiencije.
Prenosilac je dužan da pribaviocu pruži zaštitu od fizičkih nedostataka kada se
kumulativno ispune sledeći uslovi : .<,
Postojanje materijalnog nedostatka - Postojanje ovog nedostatka se utvrđuje zavisno od
ciija koji ugovorom treba da se postigne i namene stvari ( dakle od namere stranaka i
namene stvari). Ako su ugovorom predviđena neka posebna svojstva stvari ( npr. da pas
bude.dresrran), onda odsustvo tih svojstava.predstavlja raziog za zaštitu. Ako ta posebna
svojstva nisu ugovorena, stvar mora da ima' uobičajena svojsrva. Nedostatak mora da
bude zamašiiiji, jer se neznatni ne uzima u obzir.
 55
Skrivenost raaterijainog nedostatka - Nedostatak mora biti skriven, tako da ga pribavilac
nije primetio. Ako je bio vidljiv, ili ako ga je pribaviiac primetio, ne može se ostvariti
zaštita. Zaštita se ne može ostvariti ni kad nedostatak pribaviocu nije mogao ostati
nepoznat. Pri tom se uzima objektivni kriterijum, a to znači da se zaštita ne može ostvariti
i kad pribaviiac nije znao za nedostatak, ali mu je on, prema okoinostima slučaja, morao
biti poznat, što je faktičko pitanje. Tu je reč o nedostacima koji se, po razumnoj oceni,
mogu lako opaziti, a ipak nisu bili opaženi. Aii ako je prenosiiac izjavio da stvar nema
nikakve nedostatke i da ima određena svojstva i odlike, prenosiiac će odgovoarati i za lako
uočijive nedostatke iako ipak nisu bili primećeni.
Postojanje nedostatka u momentu prelaza rizika - Ovaj uslov se procenjuje zavisno od toga
da li ugovor ima stvarnopravno iii obligacionbpravno dejstvo. Ako ima stvarnopravno
dejstvo (francusko pravo), momenat prelaska rizika je zaključenje ugovora, jer se njime i
prenosi svojina, ali ako ima' obligaeionopravno dejstvo, momenat prelaska rizika je
momenat predaje stvari pribaviocu, odnosno uknjižbe nepotrebnih stvari, jer tada prelazi
svojina na pribavioca.
/.,...• Fv.,pejstva--obaveze zaštite - Kad su svi usiovi zaštite ispunjeni, pribavilac stiče određena
!•?, '-"i.pravaprema prenosiocu, u čemu se i ogledaju dejstva zaštite. Ta prava mogu biti razlićita,
aii ih veže ista ideja: odstranjivanje uzroka povrede ekvivalentnosti prestacija. U pogledu
dejstava u svetu postoje tri sistema: 1) Pribaviiac može sasvim ;.slobo,dno.. da optira za
jedno -od 'sledećih prava: da. zahteva raskid ugovora (actio redhibitoria), .ili. da zahteva
umanjenje date naknade (actio qvanti minoris} - ovaj sistem ima. poreklo u rimskom
pravu, a prihvaćen je u francuskom i nemackom građanskom zakoniku; 2) Drugi izbor
mogućnosti ne zavisi od pribavioca, jer su njegova prava odredena. Njih određuje- sam
zakon iii sud. Zakon ih određuje u austrij'skom pravu, a sud to čim' po OIZ i ŠGZ (npr.
ako se mane -rnogu otkioriiti, onda se zahteva umanjenje naknade,. a ako ne- mogu, onda.
raskid); 3) Pribavilac -može zahtevati od prenosioca izvršenje ugovora, izjaviti da raskida
ugovor ili sniziti cenu. Uz svaku od ovih mogućnosti može tražiti i naknada štete.
Pribavilac se. opredeljuje za prvu mogućnost kod "malih mana", za raskid kod "velikih
mana", a za sniženje cene kod "srednjih mana". ZOO ima originalno rešenje. On u čl. 488
predviđa izvesnu gradaciju prava : najpre pribavilac može zahtevati da se nedostatak
otkloni iii da se umesto sa.manom preda. druga stvar,.bez. nedostatka (ispunjenje ugovora).,
Ako želi da zadrži stvar sa manom, pribavilac može zahtevati sniženje cene. Tek ako^ se
nedostaci ne: mogu otkloniti na jedan od navedenih načina, pribavilac može izjaviti da.
raskida ugovor,. ali za.raskid mu je potrebno da prethodno. prenosiocu ostavi naknadni,
primereni rok za ispunjenje ugovora. Reč je o razumnom roku, koji se određuje od sračaja
do slučaja, zavisno od karaktera i veličine obaveze. Bez ovog roka, pribavilac može
zahtevati samo raskid ugovora, i to samo ako ga je prenosiiac posle obaveštenja o
nedostacima obavestio da neće ispuniri ugovornu obavezu. iii ako iz .okolnosti ugovora
proizilazi da to neće moći da učini ni u naknadnom roku.. U. slučaju. da, : naknadni rok
bezuspešno protekne, ugovor se raskida po samom zakonu. Ali pribavilac.ga..rnože održati
•- ako bez odlagaiija to saopšti prenosiocu.. .....,,,,,..,,_,..._.
.*"*■•.*v,a,„-R.ok,.za ostvarivanje prava na zaštitu - Pravo na zaštitu od fizičkih nedostataka; s e može
•" \ ostvariti u određenirn preMuzivnim rokovima„,kpje određuje sam zakon. Postoje dva roka:
1) Rok u kome pribavilac izveštava prenosioca - o~ postojanju mane:, Ovaj rok je kratak i
određuje se rečima "bez odlaganja", "u kratkom roku" itd. 2) Rok za. podnošenje tužbe koji
je duži. aii se odreduje različito. Naš ZOO ga određuje na dva načina: a) Rok. za
obaveštavanje, koji iznosi 8 dana od uočavanja mane, s rim što postoji obaveza da se stvar
pregleda odmah po predaji. Kod ugovora u privredi, ovaj rok j e određen rečima ,"bez-
odiaganja". Ukoliko se pregled vrši u prisustvu obe strane, primedbe se odmah...
saopštavaju, - ovo vredi za nedostatke koji se mogu uočiti obicnim pregledom. Kbd
skrivenih nedostataka koji se uočavaju naknadno, jer nisu. mogli biti uočeni pregledorm.
'rokovi su isti, ah počinju teći od'dana kada je nedostatak otkriveru s tim što. on nemože.
biti duži od 6 meseci, posle predaje stvari, ako stranke nisu odredile duži rok. b) Rok za-
podnošenje cužbe iznosi godinu dana, od dana odašiljanja obaveštenja prenosiocu, osim.
kada je prenosiiac izvršio prevaru. Ali i posie proteka ovog roka, pribaviiac može istaći
zahtev za sniženje cene, ako je nije piatio, kao i naknadu štete - kao prigovor povodom
 56

prenosiočevog zahteva da mu ispiati cenu. Ovo je dakle mogućno, ako je prenosilac podneo
tužbu protiv pribavioca koji je propustio rok. Postoje i rokovi za ostvarivanje prava na
garanciju za ispravno funkcionisanje prodate stvari - garantni rok. Ovi rokovi ne iskljueuju
primenu rokova za zaštitu od fizickih nedostataka. Otuda, ako su garancijski rokovi prošli,
a ovi drugi nisu, prekiudirani korisnik garancije se može koristiti i rokovima za zaštitu od
fizičkih nedostataka.
Dispozitivnost propisa o zaštiti - Propisi o zašUti od fizičkih nedostataka su dispozitivni,
pa stranke rnogu ograničiti ili sasvim isključiti prenosiočevu odgovornost. Ali ako je
nedostatak bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio pribavioca, kao i kad je
prenosilac nametnuo pribaviocu ograničenje iii iskijučenje odgovornosti za mane, klauzula
o tome je ništava. ' ■•
84. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI ■
Pored opštih pravila o odgovornosti za materijauie i fizičke nedostatke, ZOO sadrži i
posebna pravila o garanciji za ispravno funkcionisanje prodate stvari. Ova garancija je
predviđena ' kod prodaje tehničke robe koju prati garantni list u kome je određen i
garantni rok. Ako u garantnom roku stvar.ne bude,fonkcionisala,,pribavnac,/,tj.^korisiiik-
garancije može zahtevati i od prodavca i od proizvođača. da stvar u razumnom roku
popravi, a.ako se to ne učini, da umesto nje preda drugu stvar koja funkcioniše ispravno.
Uz svako' s d ovih prava pribavilac može tražiti i naknadu štete koju je pretrpeo zbog
neispravnog^funkcionisanja stvari. Garantni rok se određuje zavisno od vrste, odnosno
karaktera stvari. Taj rok se određuje u garantnom listu. Ukoliko dođe do popravke stvari
11 garantnom roku, taj se rok produžava: kod manje popravke - za onoliko koliko je
pribavllac bio lišen upotrebe stvari; kod. zamene stvari ili bitne. popravke - garantni rok
poeinje da tece ponovo; *Ako je zamenjen ili bitno popravijen samo deo neke stvari,
garantni-rok počinje ponovo da teče samo za deo te stvarL '
Garantni list - Tehnička roba koja sadrži garanciju za ispravno funkcionisanje se može
stavijati u promet samo ako je snabdevena garantnim listom.. Garantni list izdaje
proizvođač, a za uvezene proizvode - uvoznik tj. Zastupnik strane firme. On sadržir
• Podatke o proizvodu i trajanju garantnog roka
• Izjavu garanta o ispravnom. funkcionisanju stvari, ako seprimenjuju priložena.uputstva.
za rukovanje
• Izjavu garanta. da je. obezbeđeno servisiranje
• Izjavu. garanta da.će o svom trošku. obezbediti otklanjanje kvarpvauz snošenje troškova
prevoza " " ■ '■.
• Izjavu garanta da će zameniti proizvod novim, ako se popravka ne izvrŠi u određenom.
roku
• P o d a t k i o ffrmi i adresi izdavaoca garancije
• Potpis tivlašćenog radnika ' '-■?•.
Ugovor o garanciji je ugovor po pristupu, što znači da se sadržina garancije- javlja kao
opšta ponttaa. Otuda pribaviiac stvari stupa u dvostruki odnos- sa prenosiocem: uiodrios iz
osnovnog posla (kupoprodaja, zakup i si.) i u odnos po osnovu garancije.,.Zbog: toga.se
garantni list prilaže- uz odredeni' industrijski proizvod i predaje ser pribaviocu v- kupeu,.
pošto se prethodno na njemu upišu datum prodaje i drugi neophodni podacL.
Pravna dejstva - Po našem ZOO, kupcu po osnovu garancije odgovara, kako prodavac,.
tako i proizvođač - izdavalac garantnog lista. Korisnik garancije ima primarno pravo da u
garahtnom roku zahteva opravku stvari u razumnom roku... Tek ako se ovom zahtevu ne
udovolji, ima pravo da zahteva umesto neispravne ispravnu stvar. Praktično, ovi se-zahtevi
upućuju ovlašćenom servisu. On je dužan da ,popravi stvar ili da je zameni. ispravnom u
razurnnom roku, koji se određuje zavisno od karaktera nedostatka i vrste stvarL Za,
industrijske ■ proizvode, taj rok ne može biti duži od 45 dana. Ukoiiko u^razumnom roku ■
garant ne popravi ili zameni stvar, Pribavilac stiče pravo da raskine- ugovor, ill da. snizi-
cenu i zahteva naknadu štete. Pravo opcije je u rukama kupca, a pošto njima prethodt
pokušaj popravke tj. Zamene stvari. ta prava su supsidijarna. Ako se kupac odluči za
raskid ugovora, uspostavlja se ranije stanje, a svaka stranka vraća ono što je primiia. Ako
se kupac odluči za sniženje cene, ugovor se ne raskida, već se revidira u pogledu cene,
 57
koja treba da odgovara umanjenoj vrednosti stvari. Ako je u izradi nekog industrijskog
protzvoda učestvovalo više kooperanata, odgovornost po osnovu garancije je upravljena
prema Finalnom proizvođaču. Praviia o g'aranciji ne diraju u primenu pravila o
odgovornosti za materijalne' nedostatke stvari. To znaei da ovde posebni propisi o garanciji
ne isključuju opšte propise o odgovornosti zbog materijalnih nedostataka stvari.
Gubitak prava - Kupac ima pravo da zahteva opravku ili zamenu stvari u garantnom roku.
Ako se u razumnom roku ne usvoje njegovi zahtevi, ima pravo da zahteva raskd ugovora
ili sniženje cene. Po ZOO prava kupca po osnovu garantnog iista se gase po isteku 1 god.
od dana kada je tražio opravku ili zamenu stvari. Taj rok, prema tome, počinje teći od
dana kada je kupac zahtevao popravku ili zamenu stvari (dan reklamacije). U okviru tog
roka, dakie, kupac ima pravo da zahteva raskid ugovora ili sniženje cene, ukoliko se .
opravka ili zamena ne izvrši. Istekom, ovog roka ne gube se prava koja kupac ima po
osnovu odgovornosti za fizičke nedostatke.

85. PREKOMERNO OŠTEĆENJE

, c ^ K o d đvostrano teretnih ugovora, uzajamne prestacije moraju biti ekvivalentne. Odstupanja
",;.^' 'r:'u-ssu''moguća" ali's'amo do zakonom određene granice. Prekomerno oštećenje je upravo takvo
odstupanje. Ono postoji ako se vrednosti međusobnih prestacija nađu u takvoj
disproporciji ■ da prelaze zakonom utvrdene granice odstupanja, -Ta-::Se-granica. različito
određuje"- nekada raziomkom a nekad određenim standardom ("očigledna nesrazmera").
Pojam prekomernog ošteeenja je moguće odrediti na dva, načina -.: -subjektivno - ako se
pojam svede : na hedostatak u voiji (zabludu o vrednosti) i objektivno-- ako se pojam svede.
ria ekon'omske vrednosti prestacija i jedne i druge strane (u oba slučaja nesrazmera se
procenjuje prema vremenu, zaključenja ugovora). Subjektivan ili objektivan način povlači
razlicita pravila. o dokazivanju. Kod. subjektivnog se dokazuje, nedostatak u volji,. a kod;
objektivnog ekonomska neekvivalentnost. Naš ZOO prihvata- subjektivni način utvrđivanja
pojma, u principu. Meduttm, u nekim posebnim slučajevtma predviđa i objektivni nacin.
Prema čl. 139. st. 1. ZOO ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom. ugovoru
postojaia u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera, oštećena strana može
zahtevati poništenje ugovora, ako za pravu vrednost toga nije znala, niti je mogla znati.
Subjektivni. pristup se vidi u- zahtevu da prava vrednost oštećenoJ.:strani. nije- biia poznata.
Objektivni način dolazi do izražaja. u posebnim slučajevima. Postojedva takva slučaja :■ 1)
Ako se osnovno sredstvo u društvenoj svojini otuđuje privatnom iicu po znatno nižoj ceni,
tj. u očigLednoj nesrazmeri sa pravom cenom 1 2) Ako. privatno lice- otuđuje stvar koje
može biti osnovno sredstvo, a sticalac je društveno pravno lice po znatno višoj cem",
odnosno u očiglednoj nesrazmeri sa pravom vrednošću. Tada se- eventualna zabiuda o
vrednosti uopšte ne uzima u obzir.
Sankcija za prekomerno oštećenje Je u svim slučajevima.. .poništavanje. ugovora. Visina
nesrazmere se istorijski giedano raziičito određivala. Klasičarrmačin.je...takav..da..uzima da.
prekomerno,, oštećenje postoji kada vrednost jedne prestacije ..ne;. dostiže.ni. poiovinu
vrednosti drugc, Otuda se tradicionalno ovaj institut. zove oštećenje.prfiko-;polo.vine..,Mada
ii:-.!^:. Aaje^hilo^zakona koji su kao meru uzimali neki drugi razlomak, novije-shvatanje. polazi. od-
; ■•;-<'' ■ ' toga da. nesrazmeru ne treba određivati razlomkom već nekim standardom - pojmom .
"očigledne nesrazmere". U našem -novijenr pravu* ova ustanova se prvo-nazivala oštećenje
preko polovine. Međutim, zakonom- o prometu zemljištem i. zgradama iz. 1954. granica.
očigledne nesrazmere je pomerena na dve trećine. a zakonom o pometu nepokretnosti.
Srbije iz 1974. čak do tržišne cene, ZOO napušta ovu tehniku i uvodi pojam "očigiedne
nesrazmere1'. On je manje precizan, ali je zato fleksibilniji. '-;
Domen primene - Prekomerno oštećenje primenjuje se samo kod dvostrano teretmri
ugovora. To predviđa i ZOO. Postoje, međutim i neki dvostrano teretni ugovori za koje n e
važi'ova ustanova (to su aleatorni ugovorr tj.,ugovori na-sreću - alea isključuje leziju). .
'ugovori čija se vrednost predmeta određuje osobitom emocijom- [pretivm alTecti'ons),.. .
ugovor o javnoj prodaji, ugovor o poravnanju u stečaju. Prekomerno oštećenje treba da
obezbedi primenu načela ekvivalen-tnosti prestacija, koje je svojstveno dvostrano teretaim
ugovorima. Zbog toga se kao sankcija za prekomerno oštećenje javlja poniitavanje
ugovora, a ne raskid, ZOO isključuje mogućnost odricanja od pobijanja ugovora zbog
 58
prekornernog oštećenja odredbom da .odricanje unapred od ovog prava nema pravno
dejstvo.
Vreme ocene nesrazmere - Pri utvrdivanju nesrazmere uzirna se u obzir vrednost
predmeta prestacije u vreme zaključenja ugovora. Obično se to čini uz pomoć veštaka.
Docnije izmene vrednostt nisu od uticaja. Nesrazmera u vreme zaključenja ugovora je
relevantna sve dok je rok za pobijanje otvoren (jedna godina od zaključenja ugovora).
Prava oštećene stranke - Oštećena strana ima pravo da traži poništenje ugovora zbog
prekomernog oštećenja. Druga strana ima pravo da zameni 'svoju obavezu vraćanja
primljenog (u smislu poništaja) dopunom do prave vrednosti predmeta prestacije.
Ovu mogućnost može iskoristiti sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne
dobije potpuno ili delimično dugovanu stvar. - Oštećeni može podneti tužbu za poništaj
ugovora zbog prekomernog ošteeenja u roku od jedne godine od zaključenja ugovora. Ovo
je objektivan rok jer počinje teći od zaključenja ugovora. Rok je prekluzivan-, pa se
njegovirn propuštanjem gubi pravo na tužbu.
Dejstvo poništenja - Poništenje ugovora deluje unazad [ex tunc), pa se uzima da ugovor
nije bio ni zakijučen. Dejstva poništenja zavise od" toga da li je ugovor bio izvršen ili nije,
Ako je-ugovor bio izvršen, dolazi do obostrane restitacije,.,vpa:je,,svaka*strana;;dužna ,da
vrati primljeno, a ako nije izvršen neće se ni izvršavati. Za slučaj da se restitucija ne može
obezbediti'Mrnatura, vraćanje primljenog ee se izvršiti u novčanoj vrednostL

86. ZELENAŠKI UGOVORI

Pod zelenaskim ugovorom podrazumeva se takav ugovor u kome neko, koristeći se
stanjem nužde ili teškim materijalnim/.stanje. drugog, njegovim . nedovoljiiim. iskustvom,
lakomislenožću ili zavisnošću, ug'ovori.za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj
nesrazmeri sa onim što je aao. ili se obavezao da će.dati iii učiniti. Kod zeienaškog ugovora
postoje dva kumulativna uslova: subjektivni (korišćenje tude nevolje) i objektivni.
(postojanje očigledne nesrazmere uzajarnnih prestacija). Po svim uslovima zelenaški ugovor
se i raziikuje od prekomernog oštećenja, kod kojeg se ne iskorišćava tuđa nevolja već
neznanje i neobaveštenost. Zato ova dva instituta mogu i uporedno postojati.
Karakteristični- elementi zelenaških ugovora su : 1) Subjektivni - iskorišćavanje tude
nevolje - koji je sintetizovan pojam za. razne situacije saugovornika koja se iskorišćavaju
da bi se. postigla nesrazmerna korist. To su nužda,. preka potrebai.zar nečim;. teško-
materijalno stanje s obzirom na konkretne okolnosti slučaja, nedovoljno. iskustvo - opšte
ili u određenom domenu, lakomislenost, nesmotrenost, nepromišljenost, zavisnost -
ekonomska, pravna," socijalna.." 2) Objektivni element - očigledna. nesrazmera - postojiako.
je flagrantno naruleno načelo ekvivalentnosti prestacije. Ono može da se ispolji ne samo
kroz ugovaranje predmeta obaveze, već i putem sporedriih obaveza, kao što su ugovorna
kazna, penali, pravo- otkupa 1 sl. Sankcija se ogleda u poništavanju ugovora. Ovako
energična sankcija je posledica okolnosti da se zeienaškim ■ ugovorom povreduju neka
osnovna načela ugovornog prava - savesnost, poštenje, ekvivalentnost, dobri. poslovni
običaji,. kapjii moralna shvatanja. društva. Ako je čitav ugovot zelenaški, poništava se u
celini, a ako su zelenaške samo pojedine klauzule,. onda se poništava. samo delimično.
Zelenaški ugovor je pod određenim uslovima i krivično delo. ,U ovoni'slučaju,-..oštećeni ima
pravOi za razliku od drugih ništavih ugovora da. traži da se ugovor održi, ali da se njegova
obaveza smanji na pravičan iznos.. Ovo je jedna vrsta konvahdacije, koja je inače kod
ništavih ugovora nedozvoljena. Dozvoljena je samo konverzija. Ipak, ova konvalidacija kod
zelenaških ugovora je moguća zbog njegove speeiGčnosti. Zahtev za konvalidaciju se može
podneti u roku od 5 godina od dana zakijučenja ugovora. / .

87. RASKJJDANJE IU PROMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENH OKOLNOSTI

Načelo. ekvivalentnosti prestacije štiti ppred prekomernog oštećenja i zabrane zelenaških
ugovora, još i ustanova raskida ih promene ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ova.
klauzula se tradicionalno naziva klauzulom rebus sic stantibus. Kod prekomernih
oštećenja, nesklad uzajamnih prestacija se procenjuje u momentu zaključenja ugovora,
Kod klauziue rebus sic stantibus, taj nesklad se pravno ocenjuje tokom izvršenja ugovora
sa trajrum presxa.cijama. Ova klauzula stoji nasuprot načelu pacta sunt servanda, koja
 59
insistira na tome da se obaveze izvršavaju onako kako su ugovorene. Klauzulu rebus sic
stantibus su predviđale i opšte uzanse, kao i ZOO. Prema čl. 133. ZOO, ako posle
zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili
ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u oba slučaja je očigledno da ugovor
više ne odgovara oČekivanjima ugovornih stranaka iii da bi ga po opštem mišljenju bilo
nepravieno održau' takvog na snazi, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, tj. koja
zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor
raskine. To ovlašćenje nema ona strana koja je u vreme zaključenja ugovora bila dužna da
promenjene okolnosti uzme u obzir, ili ih je mogla izbeći, odnosno savladati. Promenjene
okolnosti ne mogu biti razlog za raskid ugovora ako su nastupile posle roka za ispunjenje
obaveze. Ugovor se neće raskinuti ako druga ■ strana ponudi ili pristane da se uslovi
ugovora pravično izmene. U slučaju da raskine ugovor, sud će na zahtev druge strane
obavezati stranu koja je tražila, raskid da drugoj strani naknadi pravičan deo~ štete.
Klauzula rebus sic stantibus nije deio rimskog prava, već delo rimskih fiiozofa i moraiista,
koja ■ nikada -nije dobiia snagu pravne norme. Ova ideja oživljava ..počev od XIL veka.
Izražena je-u itaiijanskoj pravnoj misli, a prihvata je i nemačka doktrina XVH i XVIII veka.
^^'^Vellke'KbdiflKaGije 'krajem XVIII veka nisudale prostora ovoj klauzuli. Međutim, moderni
zakonici je sve više uvažavaju. To je posiedica ograničenja svemoei autonomije volje.
Postoje. različita teorijska objašnjenja za primenu klauzule re,5u£....\ IJTeorija.imprevizije
(Francuska) - Ugovori se zaključuju pod normainim rizikom. Zato .nenormalni i
neprevidM rizici deluju kao viša sila iako to nisu, zbog, čega. j.e., rastodanje. ili izmena
ugovora opravdana 2) Teorija zajedničke namere stranaka - Stranke zaključuju. ugovor
imajući u vidu ono što se u momentu zaključenja ugovora po razumnoj oceni može
očekivati. Stoga hepredviđene okolnosti izlaze iz sfere zajedničke namere, pa se zato i
može tražiti raskid iii izrnena ugovora.. U.nemačkoj literaturi, klauzula rebus sic stantibus
je objašnjavana načelom poštenja i savesnosti. U austrijskoj literaturi, pak, je branjena
učenjem o nedostižnosti davanja u čiji pojam ulazi i nemogućnost ispunjenja.
Potrebni usiovi - promenjene okoinosti mogu uticati. na raskid ili izmenu ugovora, kad su
kumulativno ispunjeni uslovi:
• Izvanrednost događaja - Događaj mora biti izvanredan, a to znači da se- nije mogao
očekivati po redovnom toku stvari. Po ZOO, događaj je izvanredan, ako stranka.
prilikom zaključenja ugovora nije bila dužna da ga uzme u- obzir, odnosno da ga nije
mogla izbeći ili savladati. To može da bude neki prirodni događaj (poplava, suša,.
grad), upravrri akt (zabrana. ili ograničenje uvoza), embargo,. ekonomski potresi na
tržištu itd. Ovi događaji mogu biti takvi da otežavaju fspunjenje- obaveze- (ne traži se da
onemogućavaju, što je svojstveno višoj sili).
• Otežano ispunjenje obaveze tj. neostvarivanje svrhe ugovora - Ovaj uslovne znači da je
■ izvršenje ugovora onemogućeno (što- odgovara višoj sili) r .već:je. reč, sama.o. otežanom
ispunjenju obaveza, koje bi jednu stranu dovelo u očigledno. .neravno.pravan: položaj u
odnosu na drugu, pri čemu se- za nju ne bi mogla ostvaxiti,:.ni.. svrha:,:ugovora. To
otežano-išpunjenje" mora .biti takvo da bi po opštem:.:mjfiljenjii:;,bilo;:nepravično bilo
* održati ugovor na snazi takav kakav je.
'"'■■•*" • "' Nastupanje promenjenih okolnosti pre roka za ispunjenje obaveze- - Raskid, odnosno
izmena ugovora je mogućna-samoako promenjene- okolnosti-nastupe- pre isteka roka
za ispunjenje- ugovorae- obaveze, dakle pre docnje. To je i logičn.o - da je dužnik na.
vreme ispunio obavezu, ne bi bio doveden u nepovoljan položaj.
Strana koja zbog promenjenih. okoinosti ne može da ostvari svrhu ugovora zbog otežanog,
ispunjenja obaveze, može zahtevati raskid ugovora. Međutim, ugovor se neće raskin^ti:.ako
druga strana predloži ili pristane da se uslovi, ugovora pravično izmene (otuda i naziv
raskidanje Ui promena ugovora zbog promenjenih okolnosti). Odluku o raskidu: ugovora-
donosi sud. ta odluka ima konstitutivno -dejstvo. Pre nego što oštećena strana podriese
tužbu,, dužna je da svoju nameru. saopšti - drugoj strani i to eim nastupe izmenjene-
okolnosti. Druga strana će imati pravo na pravtčan deo naknade štete koju trpi zbog-
raskida.
Odricanje od klauzule rebus sic stajniibus - ZOO predvida da se stranke ugovorom
unapred mogu odreći; pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim ako je to u
 fi
0
suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. Izuzeci se cene u svakom konkretnom
slučaju.

88. UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA

Ugovor u korist trećeg lica je ugovor kod koga se jedan ugovornik (promitent) obavezuje
prema drugom ugovorniku (stipulantu) da će izvršiti određenu prestaciju u korist nekog
trećeg lica (korisnika). Ovaj ugovor je novijeg datuma. Pojavio se tek krajem XIX veka.
Međutim, njegove tragove nalazimo još u rimskom pravu. Rimsko pravo u principu nij'e
dopuštalo ovakve ugovore. Ono se držalo praviia da ugovor obavezuje samo ugovorae
strane i da se ne može ugovarati ni u korist ni na teret treeih lica {res inter alios acta
predestl. Rimsko pravo je međutim predviđalo neke ugovore u kojima se postiže' korist za
treća lica npr. uz poklon je mogao ići nalog da se posle izvesnog vremena poklonjena stvar
pokioni trećem licu, a kod ostave iii posluge, da se stvar vrati nekom trećem. Ipak, rimsko
pravo je poštovalo princip da se ne može ugovarati u korist trećeg {alteri stipulari nemo
potesft. Odstupanja su samo modifikacije dopuštenih ugovora. Pandektno pravo dopušta
ugovaranje u korist trećeg, ali treem nije priznavalo. pravo da.zahteva korist (nesavršeni -
nepotpuni ugovor u korist trećeg). Najzad, savremeni građanski zakonici .prizriajujugovor u.
korist trećeg, po kome treće lice stiče samostalno pravo da neposredno zahteva izvršenje
ugovora u -Sfoju korist (svršeni - potpun ugovor u korist trećeg). Kod ovih ugovora,
pristanak tretteg nije uslov nastanka ugovora, ali on može da ne prihvati pravo iz ugovora.
S druge str-ane, sve- dok treći. ne prihvati pravo iz ugovora, stipulant može opozvati iU
izmeniti korist iz ugovora. Međutim, i savremena prava dopuštaju zaključivanje nesvršenih
- nepotpumh ugovora u korist trećeg, u kojima treći ne stiče tražbeno pravo.
Ugovor u korist treeeg treba razlikovati. od zastupanja. Zastupnik radi u tuđe ime, a
stipulant u svoje ime. Kod -zastupanja, pravna dejstva se ostvaruju u lmovtni zastupanog. a
kod ugovora u korist trećeg, korist se ostvaruje u imovini trećeg (raste mu imovina)..Kod.
ugovora u korist trećeg se može ugovarati samo korist za trećeg, a kod zastupanja i korist
i teret za zastupanog. Domen primene ugovora u korist trećeg je priiično širok, jer se tim
ugovorima omogućava indirektan prenos imovuie i olakšava pravni promet. Naročito veliki
značaj ovi ugovori imaju u oblasti osiguranja'imovine i lica. Ovi ugovori se mogu koristiti i
kod. kupoprodaje (s tim. da.se cena isplati trećem), poklona sa nalogom prema trećem i
doživotne rente. Uslovi za zaključenje ovog ugovora tiču se stipulanta i promitenta s jedne
i korisnika s druge strane. Što se tiče stipulanta i promitenta, važe opšti uslovi za
zaključenj.e ugovora.(sposobnost za zaključenje ugovora,, saglasnost volja.. predmet ugovora,
kauza, a. kad. je predviđeno i forma). Što s e korisnika tiče,. ti opšti ušlovi nevaže (baš svi)
za njega. Npr. on n c m o r a da ima sposobnost ugovaranja, ali on mora da bude ugovorom
određen ili bar odrediv. Pod. trećim licem se podrazumeva svako ko nije strana
ugovornica, -odnosno njegov univerzalni sukcesor (ako nije nastupila delacija). Što se tiče
strukture odnosa, ugovor u korist trećeg stvara tri vrste- odnosar. 1) odnos stipulanta i
promitenta - osnovni posao ugovornih strana koji se može odnositi i na osiguranje
imovine i lfeja> kupoprodaju, poklon i sL 2) odnos izmeđtL stipulanta i. korisnika -
objašnjava zašto stipulant ugovara sa promitentom da promitent učini uslugu trećem licu;
u ovom slučaju to može biti ispunjenje neke ranije obaveze, isplata. duga. poklon,.otvaranje'
kredita itd. Stipulant je ovlašćen da izvrši opoziv koristi sve dok treći tu korist. ne-
prihvati. 3) odnos između promitenta i korisnika - ukazuje na samostalno pravo trećeg da
neposredno zahteva od promitenta izvršenje obaveze na koju s e on obavezao prema
stipulantu. Zahtev se ostvaruje tužbom. Promitent mpže istaći sve prigovore koje bi mogao
istaći i prema stipuiantu (npr. da stipulant nije izvršio obavezu prema. njemu. - nije uplatio
prerniju. osiguranja), Međutim, promitent ne može prema korisniku. isticati prigovore koje
on ima prema stipulantu iz nekog drugdg' pravnog odnosa, kao što je- prigovor .
kompenzacije ,(treći nije ugovorna strana).
Što se tiče pravne prirode ovog ugovora, postoje njena razMčita objašnjenja. Najstarija.je
teorija ponude. Ona nastoji da princip relativnog dejstva ugovora proširi i na ugovoE' u.-
korist trećeg. Kod tog ugovora, ova teorija vidi dva akta - ugovor između stipulanta i
promitenta koji rada pravo u korist stipulanta i ponudu sttpulanta da korisniku prenese
svoje pravo. U teoriji o nezvanom vršenju tuđih poslova, stipulant dela kao nezvani vršiiae
 61
tudiii poslova u korist trećeg (delovodstvo bez naloga - negotiorum gestio). Po toriji o
jednostranoj izjavi volje, ugovor u korist trećeg se shvata kao ugovor između stipulanta i
promitenta, kome se dodaje jednostrana obaveza promitenta prema korisniku. Nijedna od
ovih teorija nije delotvorna. Svaka od njLh ima svoje mane, jer se sve svodi na
konstrukciju. Zato ugovor u korist trećih lica nije potrebno stavljati u tude okvire, već ga
treba objasniti samim sobom. Drugim rečima, taj ugovor je samostalan i kao takav treba
da zauzme mesto u porodici imenovanih ugovora. Naprosto, ugovor u korist trećih lica je
ugovor sui generis koji odstupa od relativnog karaktera ugovora i obligacije, donoseći
korist brećem licu. Ti ugovori olakšavaju pravni promet i olakšavaju indirektan prenos
imovine.

89. OBEĆANJE RADNJE TREĆEG

Ugovor u korist trećeg lica je dozvoljen, ali ne i ugovor na teret trećeg. Takav ugovor bi
ugrozio pravnu sigurnost i ličnu slobodu pojedinca. Svaki subjekt može samo vlastitom
voljom preuzimati obaveze. One se ne mogu nametati. Obzirom na rečeno, .obećanje
,..• .. učinjeno drugom, da će ■ treće lice nešto učiniti ili propustiti ne obavezuje trećeg. To Je
'*;"'"'"opste'prihva"ćeni stav u svtm zakonodavstvima. Izvesne razlike postoje u pogledu odnosa
između obećavaoca i onoga kome je obećanje upućeno. Prvo rešenje - Obećavalac je dužan
samo da s e zauzme kod trećeg da ovaj izvrši •određenu,<radnju,:rbez:K,ikakvih drugih
obaveza. Drugo rešenje - obećavalac je dužan da se zauzme kod.trećeg,-a ako.treći neće da
izvrši,- odnosno ■ propusti odredenu radnju, obećavaiac odgo.vara.za .štetu koju njegov
saugovarač trpi. Naš ZOO prihvata ovo drugo stanovište, ali predviđa i izuzetak.
Obećavalac neće odgovarati za štetu, ako je obećao da će se samo zauzeti kod trećeg da
ovaj nešto učini ili propusti v bez ikakvih daljih obećanja. Takvo obećanje bi bilo obligacija
sredstva, a ne. "Obligacija cilja - rezuitata.,'Obećanje radnje.trećeg lic&..treba razlikovati od
jernstva, kpd koga se jemac obavezuje da će izvršiti obavezu dužnika, ako je on sam ne
izvrši.

90. PRESTANAK UGOVORA

Prestanak ugovora treba razlikovati od prestanka obligacija. Obligacije izviru iz ugovora, a
prestaju ispunjenjem obaveza,. zamenom obaveza,.. kompenzacijom, konfuzijom,. novacijom.
Ali može prestati i sam ugovor kao izvor obligacija. O tome je ovde reč. Ugovori mogu
prestati zato što nisu u skiadu sa zakonskom Ui rnorauiom normom, odnosno zato što
postoje neke mane u volji ili, pak,. zbog raskida u izvesnim. slučajevima. usled smrti
stranke (intuitu personae). Slučajevi prestanka ugovora se- mogu svesti na tri razloga:
poništenje ugovora, raskid ugovora (sporazumni ili jednostrani) i smrt ugovornika. Ugovor
može prestati i usled slučajne propasti njegovog predmeta- Najznačajniji raziozi za
prestanak ugovora su poništenje i raskid'.. Prestanak ugovora pokreće..i,pi.tanje restitucije.

91. NEVAŽNOST UGOVORA

Ugovor 'važlHj: proizvodi' pravna dejstva, ako su^ispunjeniiopšti.x.uslpva;a.za.iZ3kljućenje
;- X•',' -Pr§,9y.9Ka- .A^° . s e utvrdi da u momentu zaključenja ugovora-nije bio ispunjen. bilo koji'. od
bviri':us'io'va, takav ugovor je'nepunovažan, pa neće proizvoditi pravna:dej.stva. Međutim, svi
raziozi nevažnosti nisu istog •intenziteta, tako da ni sankcija zbog nevažnosti ugovora nije
uvek ista. Sankcija je energična kad je ugovor zaključen protivno-; nekoj zakonskoj ili.
moralnoj normi, a blaža je kada postoje neki nedostaci u volji. Postoji dvojna i trojna
podela nevažećh ugovora. Dvojna podela je tradicionalna. (klasična) i raziikuje ništave i
rušljive ugovore. Prvi se nazivaju i apsolutno ništavi,. a. drugi relativno mštavfmi'.' Ovu
podelu prijhvata i ZOO. U nekim zakonodavstvima, a i kod nekih. teoretičara, nevažeći
ugovori su ..razvrstani trojnom podelom na nepostojeće, ništave i rušljive- ugovore.
Poništavanje ugovora treba razlikovati od raskida. Uzrok poništavanja tiče- se momenta
zaključenja' ugovora, tako da ugovor ne nastaje. Kod raskida, ugovor je- nastao, alt j e
tokom izvršenja ugovora došlo do razloga zbog kojih se raskida (neizvršenje obaveze,
promenjene okolnosti).
 62
92. NEPOSTOJECI UGOVORI
Da bi jedan ugovor nastao, potrebno je da budu ispunjeni opšti uslovi. Ako neki od ovih
uslova u momentu zakJjučenja nije postojao, ugovor nije ni nastao. On je dakle nepostojeći
i ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Ovu situaciju teorijski treba razlikovati od ništavog
ugovora, koji su nastali, ali ne proizvode pravna dejstva jer su protivni zakonskim ili
moralnim normama. Iz rečenog proizilazi da je teorijski opravdano razlikovanje
nepostojećih i ništavih ugovora. Ipak ovo razlikovanje nije opšte prihvaćeno u
zakonodavnoj praksi osim u bračnom pravu. Razlog je u tome što je i kod nepostojećih i
kod ništavih ugovora, sankcija ista - ugovor ne deluje od samog zaključenja (ex tunc}. To
znači da i jedni i drugi ne mogu da proizvode nikakva pravna dejstva. Bez obzira da li se i
nepostojeći ugovori svrstavaju u nevažeće ili ne (trojna ili dvojna podela), treba reći da kod
njih i nije u pravom smislu reč o prestanku ugovora. Tu ugovor nije nastao čak ni.
prividno. ZOO se opredelio za dvojnu podelu. On ne poznaje nepostojeće ugovore. Ipak u
čl. 63. on ih posredno pominje.: "Kad stranke veruju da su saglasne, a u stvari medu njima
postoji nesporazum o prirodi, osnovu ili predmetu ugovora, ugovor ne nastaje." Drugim
rečima, on je nepostojeći, Presuda kojom se konstatuje nepostojanje ugovora je
deklaratorna i deluje unazad, -,,

93. NIŠTA^j-UGOVORI
Ništavi ugovfsri su ugovori koji su protivni prtaudnim propisima i moralnim normama.
ZOO defffiiše--ništave ugovore kao ugovore koji su protivni Ustavom utvrđenim načelima
društvenognredenja, prinudnim propisima i moralu društva, ako ciij povredenog praviia
ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon-.u određenom .slučaju ne propisuje nešto
drugo, Ukoliko je zaključenje ođređenog ugovora zabranjeno samo Jednojstrani, ugovor će
ostati na snazi, ako zakonom nije što drugo predviđeno, a strana pod zabranom snosiće
odgovarajuće posledice.
Osnovne odlike ništavih ugovora su: ne proizvode pravna dejstva od samog zaključivanja;
sud na njih pazi po službenoj dužnosti; na ništavost se može pozivati svako zainteresovano
lice; pravo na isticanje ništavosti ne zastareva. Sudska odluka kojom se konstatuje.
ništavost ima deklarativno dejstvo i deluje unazad - ex tunc. Ta odluka se donosi da bi
nastao trag.o ništavosti, jer i ništav ugovor ima svoj spoljni, izgled koji. daje privid pravog
ugovora. Kad j e ugovor u celini protivan prinudnim. propisima i moralnim. normama,
postoji potpuna ništavost, koja zahvata čitavu sadržinu ugovora. Delimična ništavost je
ništavost pojeciiiiih odredbi ugovora. Tada su samo neke odredbe ugovora protivne
pravnim. i moralnim normama, dok ostaie odredbe ugovora to nišu. Načelno, ništavost
pojediruh odredbi ne povlači i ništavost celog ugovora ako on može opstati bez ništavih
odredbi i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda za njegovo zaključenje.
Pravilo da.«se. korisno štetnim ne kvari opredeljuje, dakie, delimičnu ništavost. Nju u
napred rečenom smislu predvida i ZOO. Pored pravila da ništavost neke odredbe ne
povlači nišlavost celog ugovora, ako on može opstati bez te odredbe i ako ona nij.e biia nl
odlučujućiiftslov ni pobuda ugovora, ZOO predvida da će ugovor ostati na snazi, čak. i kad
se primenjuju izuzeci — u siučaju. kad je ništavost ustanovlj'ena. upravo da, bi. ugovor bio
oslobođen te odredbe i važio bez nje (ustanovljeno na. zahtev stranke). Ako je..moguće'da
ništave odredbe budu zamenjene drugim, to ,bi trebalo dopustiti ukoliko.se time cilj
ugovora ispunjava. Najzad, ako je ugovor ništav samo za neke, a ne za sve ugovarače,
ništavost prema njemu se neće odnositi na sve stranke. Posledice ništavostl su povraćaj
stvart i naknada štete. ,
Konverzija - Ono što je ništavo na početku ne može kasnije postati punovažno. O toine Je i
•OIZ imao odredbu: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". Otuda kod. ništavih ugovora nije
dopuštena konvalidacija, osim u dva izuzetka:. kod formakiog. ugovora, zakIjučenog;,van
propisane forme i kad. je zabrana zaključenja ugovora bila manjeg značaja, a obaveze su u
oba slučaja izvršene. Ali, ako konvalidacija nije dozvoljena, konverzija jeste;. Ako ništav.;
ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, medu ugovaračima ćevažiti:
taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa eiljem koji su želeii postići i ako se može
uzefi da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost onog koga su zaklJučilL.
Konverzija je moguća samo ako se i konvertovani ugovor nađe u domašaju volje ugovornih
 63
stranaka, jer bez nje nema ni ugovora. Do konverzije dolazi npr. ako se zaključi ugovor o
ustupanju irnovine za života, a ne obuhvati sve potomke (tada se uzima da je zaključen
ugovor o poklonu). Konverzija je moguća kod ništavih ugovora, čiji je razlog ništavosti u
protivnosti ugovora prinudnim propisima ili moralnim normama. Konverzija je moguća
kod ugovora koji su zaključeni protivno opštim uslovtaia (postojeći ugovorij. To je razlog
više u prilog razlikovanju nepostojećih ugovora od ništavih. Konverzija je izraz tendencije
očuvanja ugovora, koji je opšti princip ugovornog prava.
Domen primene - Ništavost ugovora je rekvizit kojim se sprečava pravno dejstvo ugovora,
pre svega u sferi nedopuštenosti predmeta i nedopuštenosti kauze. Drugim rečima, u sferi
povreda imperativnih propisa i moralnih norrni. U zakonodavstvima koja ne poznaju
nepostojeće ugovore, ništavost se odnosi i na ostale opšte uslove za zakijučenje ugovora:
• Nedozvoljenost predmeta ima za posledicu ništavost npr. kod ugovora o otuđenju
nasledstva koje se očekuje, kod odricanja od prava na izdržavanje, o ugovaranju
dužih rokova zastarelosti, o zelenaškom ugovoru, o trgovini zlatnim novcem i
stranom valutom.
'• "Nedozvoljenost osnova (kauze) postoji kad je zaključen ugovor o naknadi za
konkubinat, prodaji devojke, lažiranju utakmica, kupovlni glasova na izborima itd.
• Nepostojanje opštih uslova za zakijučenje ugovora se tiee sposobnosti ugovaranja,
saglasnosti volja i forme ( pošto su predmet i osnov već uzeti u obzir).
Iz reeenog proiziiazi da se ništavost ugovora svodi na protivzakonite ugovore i nemoraine
ugovore. Protivzakoniti ugovori su ugovori koji su protivni Ustavonr utvrđenim načelima
društvenog uređenja i prtaudnim propisima, zakonima, podzakonskim aktima itd. Ovde
hema većih problema, jer je razlog ništavosti utvrđen već samim tekstom proptsa. Tu je
reč o zabranjenirh ugovorima, zbog nedozvoljenosti predmeta tj. kauze. Nemoralni ugovori
su ugovori protivni moralnim normama društva. Ovi ugovori nisu.slriktno. odredeni, jer je
moral difuzna kategorija, koja zavisi od stanja svesti određene društvene sredine.
Nemoraini ugovori su najčešće i nezakoniti, ali oni imaju svoje značenje i van sfere
zakonitosti.. OnLpripadaju sferi javnog poretka. Zato i nije moguće nabrojatLsve nemoralne
ugovore. Onl se ocenjuju u svakom konkretnom siučaju. Moralne pobude se kod dvostrano
teretnih ugovora, po pravilu ne uzimaju u obzir. Reievantni su samo ako je druga strana
..znala iii morala znati za nedozvoljeni motiv.. Kod. poklonai. drugta-jednosttano.obaveznih..
ugovora, pobuda je zahvaćena kauzom i utiče na egzistenciju ugovora.
Pozivanje na ništavost - Ništavi ug'ovori- ne proizvode nikakva pravna dejstva. Taj prtacip
potiče još iz rimskog. prava, a izražen. je. u maksimi guod. nuilum est aullum. producit
effectum. Ništavtm tigovororn se vređa javni poredak i zato je krug lica koja mogu tražiti
utvrdivanje ništavosti širi nego kod rušljivih ugovora. Tužbu za utvrđenje ništavostt mogu
podići ugovorne strane i svako drugo zatateresovano lice, a može i javni tužilac. Sud pazi
na nistavost po službenoj dužnosti, što je i posiedica energičnosti sankcija-: Razume se, na
ništavost se mogu pozivati i sami ug'ovornici. S tim u vezr postavlja"se''pitanje,-da li se na
ništavost može pozivati i strarika. koja je za to znala. Drugim.-rečima t atreba 11 pružati
sudskuzaštitu i stranci" koja s e poziva na sopstvenu .brukm'.-Odgovorna/.ovo pitanje- zavisi
od primene maksime nemo auditur propriam- turpitudmem alegans (niko se neće slušati ■
'komavodi sopstvenu sramotu). Neki zakonici predvidaju upotrebu te: maksime (NGZ, AGZ,
SGZ), a neki ne (francuski). ■ Pbstoje argumenti za primemi ove maksime (vaspitni i
preventivni značaj, dostojanstvo suda koji ignoriše sramotu itd.) i argumenti protiv
(neslušanje jedne nesavesne strane može pogodovati drugoj strani, a i ona može biti
nesavesna). Zbog toga je i sudska praksa kolebijiva - nekada se ova maksima primenjuje.
a nekada ne. r' ■ '
Pravne posledice ništavosti - Ništavi ugovpri- ne proizvode pravna dejstva od samog
zasnivanja. .Presuda .koja utvrđuje ništavost deluje ez tunc. Posiedice ništavosti se odnose
na:
a) Povraćaj datog - Ako nijedan od ugovornika nije izvršio svoje obaveze,.' problem.-
povraćaja datog ne postoji. Posledica ništavosu se ogleda u tome Što nijedna od stranaka
ne može zahtevati izvršenje ugovorne obaveze. Problem povraćaja datog postaje složen kad
su sDranke. jedna ili obe (potpuno ili delimićno) izvršile svoje ugovorne obaveze. Tada se
povraćaj dacog vrši po pravilima restitucije, koja može biti: 1} jednosrrana restitucija. -
 64
postoji kad je samo jedna strana u obavezi da izvrši povraćaj primljenog; kod jednostrano
teretnih ugovora - kod kojth je samo jedna strana dužna da vrati ono što je primila; kod
dvostrano teretnih ugovora - ako je samo jedna strana izvršila svoju obavezu ili ako su
obe strane izvršile svoje obaveze, ali je samo jedna savesna (ukoliko se maksima nemo
audltur propriam, turpitudinem alegans primeni). 2) dvostrana restitueija - postoji kad su
obe strane izvršile svoje obaveze (delimično ili u eelini) pa onda svaki ugovoraik vraća ono
što je od drugog primio. Ova restitucija se primenjuje kad su obe stranke savesne tj. kada
nisu znale za razlog ništavosti. 3) nedopuštena restitucija - postoji kad do restitucije ne
može doći zbog nesavesnosti stranke koja je znala za razlog ništavosti.. Ako je samo jedna
strana nesavesna, postoji jednosbrana nedopuštena restitucija (koja je je moguća i kod
jecinostrano i kod dvostrano obaveznih ugovora), a ako su obe strane nesavesne, postoji
dvostrana nedopuštena restitucija, koja je moguća samo kod dvostrano obaveznih ugovora.
Maksima nemo auditur propriam turpitudmem alegans primenjuje se upravo kod
nedozvoljenih restitucija, ali tu nastaje i problem. Ako nesavesna stranka ne može dobiti
svoju stvar natrag, ona će ostati kod druge strane bez osnova, a to neće biti u skiadu sa
načelom pravičnosti, pogotovu ako je i ona nesavesna.. Neki zakonici ovaj problem rešavaju
tako što stvar oduzimaju u korist države (Rusija, Poijska). ..Naš- ZOO. predviđa-vda se u
slučaju nedozvoljene restitucije stvar preda opštini na čijoj teritoriji nesavesna stranka ima
sedište preblvalište ili boravište. Pri odlučivanju o tome, sud će voditi računa o savesnosti
jedne, driige ili obeju stranaka, o značaju društvenog interesa koji se ugrožavaju i o
moraimm -shvatanjima društva. Sama restitucija se vrši tako što je strana' ugovornica
dužna da vrati drugoj sve što je primila na osnovu poništenog ugovora (naturaina
restitucija), a ako to nije moguće ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju,
ima se dati odgovarajuća jiovčana naknada (novčana restitucija), pri čemu se uzimaju u
obzir cene u vreme donošenja sudske odluke, ako zakonom. nije drukčije odredeno..
b) Naknada štete - Pored restitucije, kao pravna posledica porrištavanja ugovora se može
javiti naknada štete, razume se ako je usled toga nastupila šteta. Naknadu može zahtevati
samo. savesna stranka.. Nesavesna je. dužna da štetu naknadi u celini.. Šteta. se. odnosLna
gubitak u miovrni zbog neizvršenja ugovora kao i na izdatke koji su učinjeni u vezi sa
zaključenjem nepunovažnog ugovora.
Pravni, položaj. trećih. lica. - Ako je. sticalac: stvari po nistavom. ugovoru tix stvar otuđio
pravnim posiom trećem licu, stariji vlasnik može i od novog sticaoca reivindikacionom
tužbom tražiti stvar natrag. Ali ako je savesno treće lice steklo svojinu putem održaja iii
po praviJJma. o. sticanju svojine od.nevlasnika, onda to lice tu stvar zadržava. Nije je stekio.
derivativnim, već originernim putem, pa se tu ne može primeniti praviio niko na drugogne
može preneti više prava nego što sam ima,

94. RUŠLJWT UGOVORI

RušljM ugovori, za razliku od ništavih, proizvode pravna dejstva, ali mogu biti poništeni u
predviđenom'roku na zahtev zakonom određenih lica,. čiji se pojedinačni interesLvređaju.
Po ZOO, ugovor je rušljiv kada ga je zakljućila stranka koja je ograničeno poslovno
sposobna, kad j e pri njegovom zaključenju bilo mana u. pogledu volje stranaka i u drugim
slučajevima koji su izričito određenL, Osnovne odlike rušljivih ugovora sus.. proizvode
pravna dejstva dok ih sud ne poništi, njihovo poništavanje mogu zahtevari samo
zainteresovana lica, na rušljivost se ne pazi po službenoj dužnosti i pravo na. isticanje
rušljivosti zastareva. Rušljivost se ne konstatuje, kao kod. ništavosti, već se izriče. Zato
sudska presuda ima konstitutivno dejstvo, a ne deklaratorno, kao kod ništavth ugovora.
Rušljivost se može ocinositi na čitav ugovor, ali se može ticati i samo nekih ugpvormh
odredbi - delimična rušljivost, pri čemu važe ista. pravila kao i kod delimičnih mstavostL,
Posiedice poništavanja zbog rušljivosti su povraćaj u pređašnje' stanje i naknada. štete.
Restitucija je posiedica povratnog dejstva sudske presude.
Domen primene - Rušljivost se tradicionalno odnosi. na tri područjar 1) nedostaci.. u. volji-.
(zabluda je razlog rušljivosti, ako je bitna; prevara je uvek razlog rušljivosti, a pretnja je
razlog, ako je nedopuštena iii ako je izazvala opravdan strah); 2) ograničena poslovna.
sposobnost (imaju • je stariji maioletnici t punoletna lica deiimično lišena poslovne
 65
sposobnosti); 3) ostali slučajevi (prekomerno oštećenje, ugovori zaključem' protivno opštem
aktu pravnog lica)
Pozivanje na rušljivost - Pošto je rušljivost blaži oblik nevažnosti ugovora. krug lica koja
mogu tražiti poništenje ugovora je'mnogo uži nego u slučaju ništavosti. To je i razumljivo,
s obzirom da se ovim ugovorima povređuju pojedinačni interesi, a ne interesi javnog
poretka. U krug lica koja mogu podneti tužbu za poništaj ulaze ugovornik u čijoj su volji
postojali nedostaci ili koji trpi zbog prekomernog oštećenja, njihovi univerzalni sukcesori,
treće lice koje ima neposredni pravni interes (poverilac jednog od ugovornika) i staralac
maioletnika koji je zaključio ugovor bez njegovog odobrenja. U nekim slučajevima to može
učiniti i javni pravobranilac. Rušljivost traži onaj koji je pogoden. razlogom rušljivosti. Ali
izvesnu inicijativu može imati i protivna strana (punoletno lice koje je zaključilo ugovor sa
maloletnikom) koja može traiiti da se stranka ovlašćena da.traži poništavanje ugovora u
roku koji nije krači od 30 danaizjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, s tim da će se, ako
ćuti, ugovor smatrati poništenim.
Posledice, poništavanja - Poništavanje deluje ex ttmc (retroaktivno). Zato su posledice
,.- •.■**. poništenja rušljivog ugovora iste kao i posledice poništenja zbog ništavosti, ali pošto je reč
'•'■" "*o '"'žastiti ■' pojedinačnpg interesa, stranke se mogu sporazumeti da poništeni ugvor ne
proizvodi pravna dejstva samo za ubuduće [ex nimc). a) Povraćaj datog - Pošto presuda o
poništavanjuugovora usled rušljivosti, po pravilu deluje ex tunc, moradočrdo / 'povratka u
pređašnje stanje. vSvaka stranka vraća onoj drugoj ono što je od njeprimila, u naturi, a
ako to nije moguće, ili se priroda onog što je ispunjeno protivr reštituciji;v'onda u. novcu'
ekvivalentno cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke, ako zakonom
'nije drugačije određeno. Restitucija može biti jednostrana iii dvostrana, kao i kod
posledica ništavosti. Međutim, nedopuštena restitucija i pravilo aemo auditur... se -ne
primenjuju ovde, jer rušljM ugovori ne-vređaju javni interes, su samo tada je-mogućno .
oduzirnanje predmeta u korist države. Kod restitucije prema ograničeno poslovno
sposobnom licu, povraćaj se odnosi samo na deo ispunjenja koji se nalazi u imovmi tog
lica, ili jeupotrebljen.u njegovu korist ili. koj'i je namerno uništen ili otuđen..b) Naknada
štete - Pored povraćaja datog, posledica poništenja rušljivog ugovora može biti i naknada
štete. Pravo da zahteva naknadu štete ima savesni ugovornik na čijoj strani je. i bio uzrok
rušljivostL Ograničeno poslovno sposobno-lice odgovara-za štetu, samo ako.je lukavstvom
ubedilo svog saugovarača da je poslovno sposobno.
Položaj trećih lica i prestanak prava - Kao i kod poništaja ugovora zbog ništavosti, treće
lice-.je.dužno da preda.stvar vlasniku, osim- ako ju je-steklo origmarnim putem - održajem
i sticajem od nevlasnika. Mogućnost pobijanja ugovora zbog rušljivosti je vremenski
ograničena. To se može učiniti u roku koji je određen zakonom. Ako taj rok prođe, a
tužba za poništaj ne bude podneta, nastupa konvalidacija rušljivog ugovora. To odgovara
zahtevima pravne sigurnosti. Rok za poništaj ugovora je godinu danaod.saznanja za razlog
rušljivosti, odnosno prestanka prinude (subjektivni rok),- odnosno* tri-godine od dana
zaključenog .ugovora (objektivni rok). Subjektivni rok teče rod".."saznanja:.;za;.-relevantnu
činjenicu, a objektivni teče od. zaMjučenja ugovorai predstavljajnajduže"?:vreme;'''u" okviru
;'■'■ kog'saznanje za razlog može biti relevantno. Saznanje koje usledi posle je bez značaja. Ovi'
lJ :!
""rokovi su prekluzivni i njihovim istekom se gubi pravo na tužbu. ; .

95. KONVALIDACIJA
Konvalidacija je naknadno osnaženje rušljivog ugovora, putem odricanja od prava na
poništaj ugovora od strane lica koja to pravo imaju. Odricanje od prava na poništaj
ugovora može biti učinjeno izričnom izjavom, dobrovoljnim izvršenjem i propuštanjem
roka za tužbu radl poništaja ugovora zbog rušlj'ivosti. Za konvalidaciju su potrebni sledeći.
uslovi: da se radi o rušljivom ugovoru, da konvalidaciju preduzima ■ strana ovlašćenai'na-'
pobijanje ugovora, da to lice zna za razlog rušljivosti i da je u momentu konvalidacije'
stranka biia u stanju da slobodno izjavi svbju volju. Konvalidaciju treba razlikovatf;'odž';f
rariflkacije ugovora (naknadno prihvatanje ugovora koga je zaključio punomoćnik^"
prekoračivši granice ovlašćenja) i konverzij'e ugovora (podvodenje ništavog ugovora. pod
dopušteni ugovor).
 66
Domen primene konvalidacije su rušljivl ugovori. Svi ruŠljivi ugovori se mogu
konvaiidirati, ukoliko se naknadno osnaže izričnom izjavom, dobrovoljnim izvrŠenjem,
propuštanjem roka za tužbu. Ugovori sa ograničeno poslovno sposobnim 'Iicima se
konvalidiraju naknadnirn odobrenjem zakonskog zastupnika, • odnosno staraoca, Izuzetno,
konvalidacija je mogućna i kod ništavm ugovora i to u dva slučaja: 1) Kad se koovalidira
pismena forma (koja je izostala) izvršenjem ugovorniJi obaveza, pod uslovom da formanije
propisana u javnom interesu; 2) Kad se konvalidiraju ugovori kod kojih je zabrana
zaključenja bila manjeg značaja, ukoliko je ugovor već izvršen.
Pravna dejstva konvalidacije se sastoje u tome što rušljiv ugovor postaje definitivno
punovažan. Ono deluje ex tunc i ex nunc. Dejstvo ex tunc osnažava pravna dejstva ugovora
od njegovog zaključivanja do konvalidacije, 'a dejstvo ex nunc se prostire na budućnost -
pro futuro. Neka zakonodavstva vode računa o interesima savesnih trećih lica i ne
dopuštaju da oni zbog toga imaju štetne posledice ukoliko su. računajući na ništavost,
stekla neka prava vezana za taj ugovor.

96. RASKTD UGOVORA

Raskid ugovora je način prestanka punovažnog ugovor.a ...usled. volje>JednogMilr oba
ugovornlka iz uzroka koji su zakonom predviđeni. Uzroci raskida nastaju posle zaključenja
ugovora, za,.,razliku od uzroka poništenja koji su prisutni već u momentu zakljueenja.
Poništava -Sje-Pnepunovažan ugovor, dok se punovažan ugovor raskida. Raskid ugovora može
biti dvojak.-;, Kod sporazumnog raskida, stranke koje su zaključile ugovor, novom
saglasnošćur.volja odustaju od tog ugovora. To je logična posledica samog pojma ugovora.
Ali mogućan je i jednostrani raskid ugovora i to u dva oblika: 1) Kad se obe stranke
saglase da svaka od njih može ugovor jednostrano raskinuti, u kom slučaju je i takav
raskid produkt saglasnostf volja; 2) U slučajevima koji.su izričito zakonom predviđeni: a)
raskid zbog neizvršenja b) raskid zbog promenjenih okolnosti.

97. SPORAZUMNI RASK3D UGOVORA

Sporazumni raskid je novi ugovor kojim stranke odustaju od svog ranije zaključenog
ugovora. Ako stranke mogu saglasnošću volja da zaključe ugovor, mogu ga i na isti način
raskmuti. Saglasnost stranaka o raskidu ugovora je ustvari novi ugovor, koji za predmet
kna ođustajanje od prvobitnog ugovora.- Treba razlikovati dve- situacije; Kad raniji ugovor
. nije potpuno izvršen, onda je reč o raskidu ugovora, u pravom. smislu reči. Međutinr, ako
je raniji ugovor potpuno izvršen, ugovor o raskidu tog ugovora je zapravo novi ugovor u
kom strane: imaju suprotne uloge od'onih iz ranijeg ugovora. Tako je raniji kupac sada
prodavac. i obrnuto. Izvršenjem ranijeg ugovora su prestale i ramje obaveze, tako da se ne
može govoriti o odustajanju od njih, već samo o zasnivanju novih obaveza u suprotnom
pravcu. , ■■_.■.
Pravna dejsjva - Sporazumiii raskid ugovora oslobađa dužnike obaveza koje nisu izvršene
do momen|a-r-raskida. Pri tom treba razlikovati dve situacijer. 1) Da ugovor uopšte nije
izvršen (Tgda se uspostavlja stanje koje je postojalo pre zaključenja ugovora,.,, pa se-
ugovorne obaveze neće ni izvrsavati). 2) Da je ugovor delirnično. izvršen (Tada raskid u
principu deiuje ex aunc (za budućnost), a ono što je izvršeno, uzima s e d a j'e punovažno.
izvršeno, pa ne dolazi do restitucije). Raskid, dakle, po pravilu nema retroaktivno dejstvo,
ali stranke se o tome mogu sporazumeti, s tim što treća savesna Ilca time ne mogu biti
oštećena. Ipak. postoje neki ugovori čiji raskid po prirodi stvari ne može delovati unazad (
ugovor o zakupu zaključen na dve godine, a raskinut posle proteka jedne).
Usiovi za sporazumni raskid - Pošto je sporazumni raskid ugovora takođe ugovor, za
njega važe sva praviia kao i za ostale ugovore. Tu je reč pre svega o opštim uslovima za
zaključenje ugovora. Svaki od ovih uslova se ceni nezavisno- od prvobitnog. ugovora. Npr.
'ako. je stranka bila" poslovno sposobna u vreme zaključenja prvog, može biti. poslovno
nesposobna u trenutku zaključenja drugog ugovora. Poseban značaj ima forma
sporazumnog raskida. Prema jednom shvatanju, forma sporazumnog raskida mora,
odgovarati formi u kojoj je zakijučen ugovor koji se raskida. Stara maksima glasi: "Ništa
nije tako prirodno, kao onim istim načinom nešto razrešiti, kojim je i sklopljeno". Prema
drugorn shvatanju, formalni ugovor se može raskinuti i neformalnim sporazumom. ZOO se
 67
opredelio za drugo shvatanje . On u principu predviđa da se i formalni ugovor može
raskinuti neformainim sporazumom, s tim što predviđa dva izuzetka : da je zakonom
predviđeno što drugo, što će reći da je predviđena određena forma za raskid ugovora i
drugi izuzetak, koji je vezan za cilj propisane forme za zaključenje ugovora, tako da će se
ista forma primeniti ako to zahteva ciij forme, Ovo drugo ceni sud u svakom konkretnom
slučaju. Ovakvo zakonsko rešenje odgovara osnovnom načelu da se ugovori zaključuju
prostim sporazumom (solo consensus), a da se odredena forma koristi samo kad je
izričito propisano, Značaj forme (brana od 'nepromišljenosti, prenagljene odluke itd.) vredi
kod zaključenja ugovora, koji izazivaju promene postojećih prava i obaveza, ali ne i kod
raskida ugovora kojima se ponovo uspostavljaju ranija prava i obaveze. Forma je važna
kod promene stanja, ali ne i kod 'ponovnog uSpostavljanja ranijeg stanja. Što se sudske
prakse tiče, oni su pre stupanja na snagu ZOO imali različitu praksu. Neki sudovi su
insistirali na formi a neki nisu. Kod nepokrernosti uzimaii su, a pismena forma je bila
nepotrebna ukoliko kupac nije uknjižbom stekao pravo svojine. A ako je svojinu stekao,
onda je pismena forma biia potebna i za raskid, jer je zapravo tu ,reč o novom ugovoru.sa.
suprotnim dejstvima, a ne o raskidu. Ovo stanovište u vezi sa nepokretnostima se može
r 1,7 ^'vprimeniti' ; na šve ugovore.

98. JEDNOSTRANI RASKID UGOVORA

Pored sp'orazumnog raskida, ugovor može prestafi i putem jednostranog. raskida. Dok
sporazumni raskid nije posebno ureden, jer je reč o ugovoru za koga važe. opšta pravila,
dotle je jednostrani raskid posebno regulisan. Prema starijem gledištu, ugovor Je
jectnostrano mogao-biti raskinut, samo ako je to ugovorom bilo predviđeno. Ovo gledište je
i danas aktuehio, ali je obogaćeno siučajevima jednostranog raskida ugovora, koji se
nezavisno od voije strariaka utvrđuje zakonom. To su slucajevi jednostranog raskida
ugovora zbog neispunjenja i zbog promenjenih okolnosti.

99. RASKID UGOVORA ZBOG NEISFUNJENJA

Raskid ugovora zbog neispunjenja je način prestanka punovažnog ugovora usled
neispunjenja obaveze jedne strane. Ovaj način prestanka ugovora je predviđen i u ZOO.
Prema njemu, u dvostrariim ugovorima,. kad jedna strana ne izvrši svoju obavezu, druga ■ __
strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza iU.raskinuti ugovor
samom izjavom, ako raskid ugovora. ne nastupa po samom zakonu, s tim što uvek postoji
pravo na.naknadu štete. Ova ustanova je. imala svoju evoluciju.. Starija.prava..su dopuštala
u -slućaju' neispunjenja obaveza samo prinudno izvršenje obaveze"' i • eventualnu naknadu
štete. Ovo shvatanje je odgovaralo principu pacta sunt servanda i ideji svemoći
individuaine volje, koja je bila iznad zakona. Savremena prava dozvoljavaju i raskid.
ugovora zbog neizvršenja pod uticajem modernih ideja kao što su prećutni raskidni uslov, •
kauza, pravičnost i ekvivaientnost. I zakonodavstvo je imalo-različit.odnos,..prema raskidu
ugovora zbog neizvršenja.. Rimsko pravo nije ovu mogućnost predvidalo".kao..opšti princip,
mada Je- kod ugovora' o kupoprodaji dopuštalo sporazum;straiiaka,:ot.tomea.5U?..pandektnom
.. pravu mogućnost sporazuma o'jednostranom raskidu je proširen i na.druge.ugovoreu AGZ.
1
' *'' Je''ikkode dopuštao sporazum o jednostranom raskidu. FGZ.,.je . izričito predvideo'.
mogućnost raskida dvostranog. ugovora, zbog neispunjenja .obaveza. druge .strane. Orr se.
mogao traiiti samo sudskim putem, a sud je mogao drugoj strani odrediti "rok milosti" da
eventualno izvrši ugovor. Siično rešenje ima i italijanski GZ. Raskid. zbog neizvršenja-
predvida i švajcarski zakon o obligacijama. •• , --.. ;..
Postoje različita teorijska objašnjenja. za. raskid ugovora zbog neizvršenja.. Tedrijai o- ■;■
prećutnom raskidnom uslovu je najstarija. Po.njoj se kod dvostrano. obaveznih. ugovora
stranke, zbpg uzajamruh prestacija, prećutno saglašavaju. da : se ugovor može-raskraotiP ^-■•;
ukoiiko druga strana ne- izvrši svoju obavezu- Dakle, ugovor se. zaključuje pod rasMdiiim
'uslovom. Ako jedna strana ugovor ne. izvrši. druga. ga može raskinuti. Potom^^vtf -■•-;,
objašnjenja preneta na teren Teorije kauze, najpre u njenom klasičnom izdanju (obaveza&'
jedne stranke je osnova obaveze druge srranke - Doma), a potom u novijem izdarrju:
(izvršenje obaveze jedne strane je izvršenje obaveze druge strane - Kapiten). Neki autori su
teorijska objasnjenja -traiili i izvan prava, na području pravičnosti i ekvivalentnosti,-
 68
zaključujući da je suprotno ovim principima da jedna strana zahteva izvršenje obaveze
druge strane, a da sama nije izvršila svoju obavezu. Svako od ovih shvatanja ima svoje
vrednosti i svako je u svom vremenu odigralo značajnu ulogu. Ipak, čini se da se raskid
ugovora zbog neizvršenja najbolje može objasniti javnim poretkom koji uključuje i kauzu i
pravičnost i ekvivalentnost. Time se izbegavaju i prigovori upućeni teoriji prećutnog
raskidnog ugovora, koja se zasniva na konstrukciji o pretpostavljenoj volji stranaka u vezi
sa raskidorn zbog neizvršenja. Domen primene raskida zbog neizvršenja se ograničava na
dvostrano obavezne ugovore (kupoprodaja, zakup, doživotno izdržavanje) i to kako na one
svršene (potpune) tako i na dvostrano nesvršene (nepotpune) ugovore kao što su ugovor o
ostavi ili punomoćstvu koji su najpre bili besplatni, a potom su nastale i obaveze druge
strane. Tu spadaju i realni ugovori shvaćeni kao konsensualm' ugovori (zajam).
Uslovi za raskid ugovora zbog neizvršenja - Tiču se neispunjenj'a obaveza:
• Obim neispunjenja može biti potpun ili delimičan. Kod potpunog neispunjenja, dužnik
nije ni u najmanjoj meri ispunio svoju obavezu (ponaša se kao da ugovor nije ni
zaključio). U tom slučaju stvar je jednostavna - druga strana ima pravo na. raskid
ugovora. Kod delimičnog neispunjenja stvar je složenija." Ono. postoji kad je izvršen
samo deo obaveze iii kad se obaveza izvrši, ali ne na način, u vreme* iirna mestu koje
je bilo predviđeno. Tu postoje dva kriterijuma: 1) subjektivni - daje pravo na raskid
ukoliko-Jt druga strana izneverila očekivanja 2) •objektivni - ogranićava se na glavnu
obavezti '-P'princip ekvivalentnosti, bez ikakvih subjektivnih dodataka. U svakom slučaju,
ugovor s # n e može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog deia obaveze.
• Krivica ža neispunjenje obaveze se traži u nekim zakonodavstvima. Mogu postojati
različiti uzroci neispunjenja, ali su relevantni samo oni koji se mogu pripisati krivici
ugovornika. Viša sila i 4rugi neskrivljeni uzroci su izvan domašaja krivice. Naš ZOO ne
pominje krivicu ugovornika, kao uslov raskida ugovora zbog neispunjenja. On. je- ne
pominje ni kod docnje, koju shvata u objektivnom smisiu. Međutim, kako se u materiji
ugovorne odgovornosti krivica za neispunjenje pretpostavlja, pitanje se svodi na
problem tereta dokazivanja. Poverilac ne mora dokazivati krivicu dužnika zbog
zadocnjenja, jer se ona pretpostavlja, a dužnik može obarati pretpostavku krivice
pozivajući se na višu siiu.
Realizacija raskida - Postoje dva načina... Sudski raskid se ostvaruje. podnošenjem tužbe.
sudu. Ugovor se može raskinuti samo odlukom suda,. a pre nego što se izrekne raskid
ugovora.sud.moze odrediti "rok milosti", kao naknadni rok za iapunjenje obaveze. Ovaj
način je predviđen u FGZ i drugim.. zakonicima koji su doneti pod njegovim utieajern.
Vansudski raskid je brži i efikasniji, jer ne zahteva intervenciju. suda i troškove sudskog
postupka. Poznaju ga mnoga prava - NGZ, ruski GZ, ŠGZ. Usvaja ga.i naš ZOO koji
predviđa da se raskid vrši prostom najavom ugovornika, koji je ovlašćen na raskid, s tim
što je dužan/da je učini bez odlaganja, usmeno ili pismeno.
Kad jedna strana ne ispuni svoj^ dospelu obavezu druga strana može da optfra za Jedno
od dva prava.r: 1) Pravo na ispunjenje ugovora 2) Pravo na raskid ugovora. U oba slučaja,.
stranka preftia kojoj nije ispunjena obaveza može. ali i ne mora tražiti i naknadu.
prouzrokovane štete. Ovu opciju predviđa i ZOO. Neki zakonici (ŠGZ. NGZ) predviđaju i
treće pravo - odustanak od ugovora bez naknade štete. Međutim, tu nema'trećeg prava jer
se naknada štete može, ali i ne mora tražiti, pa ako se ne traži, onda se sve svodi na
drugu opciju - raskid ugovora (odustanak od ugovora).
Pravila o raskidu ugovora se razlikuju, zavisno od toga da li se određuje naknadni rok za
ispunjenje ugovora ili se taj rok ne određuje. Raskid' ugovora uz naknadni rok se, pOjZOO,
primenjuje kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni element odr&đenog
ugovora. Tada poverilac, ukoliko žeii raskinuti- ugovor mora ostaviti dužniku primeren:
naknadni rok za ispunjenje, tako da raskid nastupa posle isteka tog roka. Ovaj rok je-
dopunski rok i određuje se zavisno od konkretnog slučaja, odnosno složenosti -i karaktera
obaveze. Zato se i kaže da je i on primeren. prigodan, odmeren, razuman. Ostavljanje ovog
roka, prema nekim zakonodavstvima, mora biti praćeno izjavom o raskidu, tačnije
pretnjom da će doći do raskida ukoliko se u naknadnom roku ne izvrši obaveza. Ali'ZOO
to ne traži. Po njemu je dovoljno da se ostavi naknadni rok, a ako on bezuspešno
"protekne, onda treba uputiti prostu izjavu o raskidu drugoj strani. Ovo zakonsko rešenje
 69
je opravdano jer uprošćava postupak raskida. Raskid ugovora bez ostavljanja naknadnog
roka se, po ZOO, prirnenjuje u tri situacije:
1. Fiksni ugovor postoj'i kad je rok ispunjenja obaveze njegov bitni sastojak. Tada,
nelspunjenjem obaveze u roku, nastupa raskid ugovora po samom zakonu. Nije"
potrebno davati naknadni rok, jer ugovor prestaje da postoji samom činjenicom
neispunjenja obaveze o roku. Eventuaina sudska odluka ima deklaratorno, a ne
konstitutivno dejstvo. Da li je rok bitan element ugovora se ceni u svakom konkretnom
slučaju, a to proizilazi iz prirode samog ugovornog odnosa. Ovi ugovori se zovu fiksni
jer fiksiraju rok ispunjenja. Istekom tog roka, prestaje ugovor ipso iure. Ali poverHac
može održati i takav ugovor, ako bez odlaganja obavesti dužnika da hoće izvršenje
ugovora. Ukoliko dužnik opet ne izvrši obavezu, onda se taj ugovor "'može raskinuU
izjavom poverioca. Naknadni rok nije potreban.
-2. Raskid ugovora ako dužnikovo ponašanje ukazuje da on obavezu neće izvršiti ni u
naknadnom roku - U ovom slučaju, raskid nastupa izjavom, poverioca da raskida
ugovor, s tlm što u ovom siučaju nije potrebno- da se. dužniku ostavi .naknadni rok.
.... , Ovde . ugovor ne prestaje po samom ^akonu, kao kod fiksnog ugovora, već
■ar<!':*.jeđnostranom'.izjavom poverioca." Držanje dužnika. iz k.ojeg proizilazi da. on svoju
obavezu neče izvršiti ni u naknadnom roku,. utvrduje.se u,svakom.konkretnom slučaju.
Nekad to;može biti izrieita izjava dužnika, a nekad konkludentna radnja. ,
3. Raskid.ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveze — Ugovor se može raskinuti i pre
isteka roka za ispunjenje-obaveze, ako je očigledno da .druga'-strana..neće.uzvršiti svoju
obavezu iz ugovora. Tada se ugovor raskida prostom izjavom. Ona se upućuje- pre
" isteka roka za ispunjenje obaveze, što znači da 'nije- potrebno ostavljati nikakav
naknadni rok. Dužnik stavlja do znanja da neće ispuniti svoju obavezu još pre isteka
-, roka. u. kom je to trebal'o da.učini, Očiglednost da. dužnik neće. izvršiti. svoju obavezu je
faktičko pitanje i može se oceniti ili na osnovu izričite izjave,-.ili na osnovu
konkludentne radnje (dužnik prodaje alat. a ima obavezu da popravi stvar).
Raskid ugovora sa. uzastopnim obavezama - Ugovor sa uziastopnirn obavezama stvara
obavezu koja se sastoji u ponavljanju 'dugovane radnje u toku određenog vremena
(plaćanje zakupnine) ili koja se ogleda u nizu sukcesivnih isporuka koje slede u
određenom. ritmu (svakikL 15. dana). Specifičnost raskida_ovih ugovora.je.da.;deiujU' ex.nunc
[pro futuro). Međutim, raskid može imati i povratno dejstvo, ako bez izostalih' ispunjenja .
poverilac nema interesa ni za izvršenje obaveze.
Neopozivost. izvršenogizbora - Poverilac koji raspolaže. razlogom za raskid. ima dvcopcije
- ' d a traži ispunjenje' ugovora ili da traži raskid ugovora. AJko je poverilacizabrao raskid
ugovora i to saopštio dužniku (po proteku naknadnog roka, ako nije drukčije određeno),.
onda više-ne može zahtevati ispunjenje ugovora. Izbor je neopoziv i ne može odustati od
njega. Ako se poverilac opredelio za izvršenje ugovora, njegovo. opr.edeljenje .neć.euvek biti
konačno. U slučaju da dužnik. preduzme radnje izvršenja'i u.ctom.rpravcu-ispoiji-ozbiljnu
nameru, poverilac se ne bi mogao■ naknadno opredeliti,za raskid.. Aiiu.ako,.duinik. izričito ili
konkludentno'.-pokaže. da-'ne namerava da izvrši svoju; 'obavezu.'/'ipover-il-acrmože': izmeniti
Š< -svoj. izbor-1 tražiti ras kid ugovora.
■■■.""Dejstvo Taskida. --Ako dođe do raskida ugovora, a obaveze nisu izvršene;. one se i ne-
izvršavaju. Mčmentom raskida, stranke'se oslobađaju svojiii'-obaveza'"'-izuzev. obaveze na
naknadu štete. Međutim, ako su obaveze delimično izvršene ili je'- jedna. strana izvršila
obavezu, a druga nije, dolazi do restitucije, ukoliko nije reč o ugovoru sa uzastopnim
obavezama. kad raskid može delovati samo na budućnost i ukoliko ispunjene sukcesivne-
obaveze zadovoljava srazmerni interes. Povraćaj datog se može vršiti u naturi, a akolo nije-
moguće, onda u novcu. Pored povraćaja datpg; siranka koja je pretrpela. štetu, a nije
izazvala razlog za raskid, ima pravo na naknadu štete,. koja je- nastala.- zbog neispunjenja" ; "
obaveze. • . ■ ■. , _ .. •
Položaj trećeg lica - Ako je treće lice steklo stvar pribavijenu delinilčnini'"- izvršenjenz.,._..'..-?-
ugovora, pa je posle došlo do raskida tog ugovora i treće lice je dužno da izvrši povraćaj te!
stvari na zahtev njenog vlasnika - prenosioca. Ali ako je treće lice steklo svojinu na'stvari
po pravilima o održaju ili sticanju od nevlasnika, onda ne dolazi do restitucije i treće lice
z.adržava stečenu stvar, •'
 70

100. PRESTANAK UGOVORA USLED NEMOGUĆNOSTMSEUNJENJA **"

Nemogućnost ispunjenja može biti osnov za prestanak ugovora samo;'ako''Je*-Fxaknadna
(subsekventna). Prvobitna (inicijalna) nemogućnost nije osnov za prestanak, već je razlog
koji sprečava nastanak ugovora. Nemogućnost ispunjenja može biti posledica razlieitih
uzroka, koji se mogu svrstati u dve grupe : 1) uzroci nemogućnosti koji nastaju nezavisno
od krivice ugovornih strana (siučaj i viša sila); 2) uzroci koji nastaju krivicom ugovornika.
Samo uzroci iz prve grupe su relevantni za prestanak ugovora. Druga grupa uzroka samo
stvara obavezu naknade prouzrokovane štete. Da bi uzroci iz. prve • grupe uticali na
prestanak ugovora, potrebno je ispunjenje određenih uslova:
• Da se radi o dvostrano obaveznim ugovorima kod- kojih postoje uzajamne obaveze
• Da je razlog nemogućnosti ispunjenja produkt neke objektivne okolnosti koja se može
kvalifikovati kao viša sila
• Da je predmet dugovanja obaveze individualno određena i nezamenljiva .stvar
• Da je nemogućnost isp unjenja nastupila posle zaključenja ugovora, a pre dospelosti
obaveze • •- - ■&•■•'■'
U slučaju nastupanja nemogućnosti pod. rečenim usloviiiia',';'u'govor|pres1taje da poštoji.po
samom zakpnu, a eventualna sudska odluka ima samo deklaratorno dejstvo. U slučaju
delimične nSrhogućnosti ispunjenja, ugovor ne prestaje po samom zakonu, već je potrebno
da druga srflha ugovor raskine izjavom o raskidu. ZOO reguliše i nemogućnost ispunjenja
za koju ne*Bdgovara ni jedna strana. Naime, kad je ispunjenje obaveze- jedne strane u
dvostrano otiaveznom ugovoru postalo potpuno nemoguće, za koje nije odgovorna nijedna
stranka, gasi se obaveza druge strane, a ako Je ova.nešto ispunila od svoj'e obaveze, može
zahtevati vraćanje po pravijiima sticanja bez osnova. U slučaju delimične nemogućnosti,
ispunjenja, druga strana 'može raskinuti ugovor, ako delimično ispunjenje. ne odgovara
njenim potrebama. Ako'odgovara njenim potrebama, ugovor ostaje na snazi, a'druga
strana ima pravo da zahteva srazmerno sniženje svoje obaveze. ZOO reguliše- i
nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana,- Naime, kada je ispunjenje- obavezc
jedne strane u dvostranom ugovoru posialo nemoguće zbog događaja za koji odgovara
druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj
strani, s,.tim što-.se.smanjuje.za. onoliko. koliko je ona:mQgla.irnati. koristt-odroslobađanja*
od sopstvene obaveze. Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani. sva prava- koja je.
imala prema. trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze, čije je- ispunjenje-postalo
nemogućno. .. .- ..

101. PRESTANAK UGOVORA USLED SMRTI

Pravna dejstva obligacionih ugovora prostiru se na ugvoraike (zbog njihovog relativnog
dejstva), ali:,!fpo pravilu prelaze i na univerzalne sukcesore, posle smrti ugovornika.- Zato
"ugovori nađživljuju svoje ugovarače". Prema tome, ugovor, u principu, ne prestaje- usled
smrti ugovdrnika, ali ako je zaključen ugovor iatuitu persoaae- (s obzirom ha lična
svojstva), oifSa smrt takvog ugovarača dovodi do prestanka ugovora. ZOO takode ođređuje
da usled smrti ugovornika prestaju samo ugovori zaključeni intuitu:personae::sa; poznaHm..:
slikarofn, ugovor o zastupanju sa određenim advokatom i 'sl. Prestahak ■ ugovora intuitu
personae usled smrti ugovornika deluje u principu ex aunc fza budućnost).

102. UGOVOR O KUPOPRODAJI

Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se prodavac obavezuje da sfcvar koju prodaje preda
kupcu tako da ovaj.stekne pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati'-cenu.
Prodavac- se obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo-, a kad vršenje tog prava zahteva i
.držanje stvari, da mu stvar i preda. Ovo je deftnicij'a iz ZOO (čl. 454). Ona se odnosi i na
pravo privatne svojine i na pravo raspolaganja kao gradansko pravo segmenta društvene
'svojine. U uporednom pravu postoje dve vrste kupoprodaje:
1. Kuporodaja sa translativnim dejstvom (Francuska, Ifelija, Polj'ska) gde je za prenos
svojine dovoljno samo zaključenje kupoprodajnog ugovora, tako da svojina prelazi na
kupca samim zaključenjem ugovora.
 71
2. Kupoprodaja sa ofaligacionim dejstvom, koje polazi od razlikovanja osnova i načina
prenosa prava. Zaključenje ugovora je samo Justus titulus dok je predaja stvari, odnosno
uknjižba u zemljišne knjige modus aguirendi. Ugovorom se obično prenosi svojina
odnosno pravo raspolaganja, ali to mogu biti i druga prava - autorska prava, pravo
pronalazača i tražbena prava (kod cesije).
Poreklo i značaj - Kupoprodaja vodi poreklo od trampe. U naturalnoj privredi starog veka,
kada nije bilo novca, robe su se razmenjivale. Tek posle pojave novca, koji je preuzeo
ulogu opšteg ekvivalenta, stvari su počele da se razmenjuju posredstvom novca - stvar za
novac, novac za stvar. Ulogu novca su najpre imale razne stvari - školjke, koža zivotinje, a
potom i skupoceni metali. U rimskom pravu, ugovor o kuporpodaji je najpre bio formalan
i ogledao se u aktu mancipacije - ritualno priznanje prodavca da je primio cenu. Kasnije
je kupoprodajni ugovor postao konsensualni ugovor i to sa obligacionim pravnim
dejstvom. U'savremenom pravu kupoprodaja je jedan od najčešćih ugovora jer se javlja
kao sredstvo pravnog prometa u razmeni roba na tržištu. On ima ili translativno ili
obligaciono dejstvo. Pravne osobine - Imenovani ugovpr (izričito predviđen zakonom),
neformalan {solo consensus) ali u principu kod prometa nepckretnosti - formalan
■?'■■■ • ■(pismenj, - dvostrano obavezan - prava i obaveze su uzajarnne- i ima ih svaka strana,
teretan - za korist koju jedna strana ima dužna je da plati naknadu, komutativan - u
trenutku zaključenja, uzajamne prestacije su tačno određene, .izuzetno.. može biti i
aleatoran - prodaja buduće žetve na zeleno, sa teretnim izvršenjem - obaveze.se izvršavaju
jednim aktom, ali može bti i sa trajnim izvršenjem (sukcesivne isporuke), jednostavan
ugovor - ne sadržl mešovite elemente, ugovor sa sporazumno određenom sadržinom - aii
mbžebiti i po pristupu (avio karte), samostalan - proizvodi dejstva nezavisiio o'd drugog
ugovora. ugovor bez obzira, na ličnost - ali može biti i intuitu personae, može mu
prethoditi i. predugovor i kauzalan je.
Bitni. elementi ugovora o kupoprodaji su stvar i cena. To predviđa i naš ZOO, ali on
međutim, dopušta da se kod kupoprodaja u privredi cena ne pojavljuje kao bitan element,.
već. je kupac dužan da.plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme. zaključenja
ugovora, a u nedostatku cene, razumnu cenu.
Stvar je materijami deo prirode koji se može potčiniti Ijudskoj vlasti, a nije izuzeta iz
prometa. i to je. predmet. prodavčeve obaveze. Predmet. ugovora. može- biti. samo. stvar.. u
prometu {res in commercio). Stvari van prometa {res extra commercium) ne mogu: biti
predmet kuporpodaje. Ukoliko se pojavljuju kao predmet kuporpodaje, stiže sankeija -
ništavost ugovora. Stvari van prometa. su najpre javna dobra. - putevi, mor.e,. reke, luke,
kao i druge stvari koje su posebnim zakonom izuzete iz-prometa. U' te druge stvari
spadaju stvari čija.je prodaja zakonom • zabranjena, kao što su zlatan novae,- devize,
plemeniti metali i sL Fostoje i stvari čiji je promet ograničen - lekovi, otrovi, droge i sl. U
prometu su obično telesne stvari ali i takozvane bestelesne stvari pod kojima se
podrazumevaju tražbena prava, autorska i pronaiazačka. prava, prava:..-plodouživanja.
Kupoprodaja se može odnositi i na buduću stvar - prodaja ploda, .vinp.grada„ili.yoćnjaka, s
tim što su u tom slučaju kupoprodajni ugovori aieatorni. :Ako,.,predmet;...ugovora. nije.
i-.,;,„v;.budiića stvar, stvar na koju se ugovor odnosi mora postojati u momentu' zaključenja.
•■-■ugovora. Ako je stvar propala u momentu zaJdjučenja ugovora, ondaugovor ne proizvodi
pravna dejstva. Ako je posle zaključenja ugbvorastvardeiiniično propala; onda-kupac ima
pravo izbora: da raskine ugovor iii da ostane pri ugovoru. uz: srazmerno smženje cene.
Raskid se može tražiti ako je delimična propast stvari osujetila svrhu celog ugovora. Može
li se prodati tuda stvar? Na ovo pitanje je moguće odgovoriti tek ako se odgovor vežerza:
jedno od dva moguća dejstva ugovora. U pravnim sistemima koji kupoprodajr; daju
translativno dejstvo prodaja tuđih stvari nije moguća, jer se prenos svojine vrši samim
zaključenjem ugovora, a onaj koji nije u tom- trenutku vlasmk. stvari ne može pravo'-
svojine preneti na drugog jer ga m' sam nema {nemo plus'iuris ad alium- transferepotest
quam Jpso habered). U pravnim sistemima koji 'kupoprodajl daju obligacioni karakteiv'-
prodaja tuđih stvari je mogućna. Prenos svojine se vrši tek predajom svrari ili upisom ur
zemljišne knjige, a do tog momenta prodavac može da stekne stvar koji u momentu
zaidjučenja ugovora nije imao, da bi je mogao predati. Ako se prodata stvar ne preda
 72

kupac može tražiti raskid ugovora i naknadu štete. Na ovome se zasnivaju i mnoge
transakcije na tržištu.
Cena je predmet kupčeve obaveze i to je novčana naknada koju kupac duguje prodavcu za
kupljenu -stvar. Cena se određuje u novcu, izraženom u nacionalnoj moneti određene
zemlje. Ona se po pravilu obračunava i isplaćuje u domaćem novcu, a kada je saveznim
zakonom dopušteno i u stranoj vaiuti. Dopušteno je da se jednim delom cena isplati u
nekim stvartma, ali i tada se ona mora odrediti pretežno u novcu. U tom slučaju
' kupoprodaja ima elemente razmene. Cena mora biti određena ili odrediva. Cena je
odredena kad se utvrđuje jednim novčanim iznosom ■ i to izričito, a odrediva je ako se
stranke dogovore o njenirn bitnim elementima na osnovu kojih se njen. iznos lako može
utvrditi ili ako se njena visina veže za srednju tržišnu cenu u određeno vreme, odnosno za
tekuću cenu na određenom tržištu. Cenu najčešće određuju stranke izrično ili
korMudentnim radnjama, ali nju mogu odrediti i druga iica - državni organ (kad
određuje cene inputa - hleb, ulje, mleko, nafta), treće lice (kad se ugovorne strana tako
dogovore) ili samo jedna ugovorna strana (ako joj druga to ugovorom prepusti). Cena je
praviena ako je u skladu sa principom ekvivalentnosti kod dvostrano teretnih ugovora.
Ako je beznačajna, dovodi u pitanje kauzu, jer je neozbiljna-(ugovor:i'o\kupoprodaji je
zapravo poklon). Ako nije beznačajna, ali upadljivo narušava princip ekvivalencije, onda
može doei/Ho primene pravUa o prekomeraom oštećenju - poništenje ili izmena ugovora
zbog prekp'mernog. oštećenja.
Obaveze stftanaka - Obaveze prodavca su: I. Obaveza predaje stvari, 2. Obaveza zaštite u
slučaju maierijalruh. i pravnih nedostataka na stvari; Obaveze kupca su: 1. Da isplati
-cenu, 2. Da preuzme stvar.
Obaveza predaje stvari - Kod translativne kupoprodaje kupac stiče pravo svojine samim
zaključenjem ugovora, pa fnu kupijena stvar pripada kao vlasmku. Kod obligaciono. pravne
kupoprodaje prodavac se zaključenjem ugovora obavezuje da preda stvar (odnosno izvrši
uknjižbu) i tako prenese svojinu. Akt predaje stvari se sastoji iz radnje ili skupa radnji
koje je prodavac dužan da preduzme kako bi kupcu omogućio državinu stvari. Ta radnja
iii skup radnji se određuje iii zakonom iii uobičajenrm pravilima ponašanja. Kod
translativne kupoprodaje, predajom se stiče samo državina, jer je pravo stečeno samim
zaključenjem ugovora. Kod obiigaciono pravne kupoprodaje, ,'predajom se stiče i državina i
pravo. Predaja se odnosi na čitavu srvar i to u ispravnom stanju. i sa- svim pripatcima
ukoliko drugačije nije ugovoreno. Kad je reč o piodovima (prirodnim i civilnim) oni. ostaju
kod prodavca, ukoliko su nastali pre roka predaje. Ali ako su. plodovt nastali posle dana
kada je~prodavac bio dužan da ih preda, oni pripadaju. kupeu. Rok'predaje se određuje
ugovorom, a ako njime nije određen, onda odmah posle opomene upućene kupcu. Način
predaje može biti različit zavisno od toga da li je u pitanju pokretna. ili nepokretna,
telesna ili bestelesna stvar. Kođ pokretnih stvari, predaja se obično vrši neposredno - iz
ruke u ruku, ili je moguća i simbolična predaja - predaja kijuča od stana, ili automobila.
Pravo raziikuje još i traditio brevi manu - to je predaja kratkom rukom, kad je kupac već
imao državmu po nekom drugom pravnom poslu (zakupu). Tada se uzima da je predaja
izvršena samim zakijučenjem ugovora. Constitutum possesorium j e obrnuta situacija -
prodavac je.preneo svojinu na kupca, ali je po drugom pravnom posiu. zadržao državinu i
tada se uzima da je izvršena predaja. Kod. nepolaretm ..stvari predaja.se vrši. upisom u
zemljišne knjige, a u tapijskom sistemu predajom tapije. Kod ugovora o prometu
nepokretnosti to je modus aguirendi. Kod bestelesne stvari, odnosno prava kao predmeta
kupoprodajnog ugovora, prenos se vrši samim zakijučenjem ugovora čim se postigne
saglasnost o bitrum elenientima ugovora - o cesiji ili prenosu tražbenog, autorskog/prava,
podzaloge, nadhipoteke. Telesne stvari su pokretne i nepokretne a o njima je već biio reči.
Vreme, odnosno rok predajeje određem* razmak u vremenu u kome kupacmože zahtevati
predaju stvari, odnosno u kom je prodavac dužan da kupcu preda stvar. Stranke saglasno
određuju rok. One se mogu sporazumeti i da rok odredi jedan od njih. Ako on nije
izričito odreden, a rok treba da odredi jedna stranka uzima se da je to prodavac. Ako rok
nije izričito odreden, a predviđen je, uzima se da predaju treba izvršiti u razumnom roku
- od zaključenja ugovora ili neki drugih radnji npr. abezbeđrvanja ambalaže iii prevoza.
Ukoliko prodavac ne izvrši obavezu predaje o roku, pada u dužničku docnju. U
 73
uporednom pravu docnja se reguliše u subjektivnom iii u objektivnom smislu: 1. Docnja u
subjektivnom smislu podrazumeva ne samo neizvršenje obaveze o roku nego i krivicu
prodavca za, to neizvršenje. Njegova krivica se pretpostavlja ali je ova pretpostavka
oboriva. pa je on može obarati protivdokazima. 2. Docnja u objektivnom srnislu postoji
kad obaveza nije izvršena o roku pri čemu krivica prodavca nije reievantna. On je u docnji
i kad je kriv i kad nije kriv. Ipak ako je neispunjenje obaveze o roku izazvano višom
silom, onda nema docnje. Viša sila je osnov za iskljućenje oodgovornosti.
Mesto predaje stvari - Odreduju .ga. stranke ugovorom. To je pravilo, ali ako ono nije
određeno ugovorom onda se određuje zakonom. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1..
Prodavac je dužan da preda stvar u mestu ,u kome je imao sedište ili prebivalište u
momentu zakljueenja ugovora - ovaj pristup usvaja i naš ZOO i 2. Prodavac je dužan da
preda stvar u mestu gde je imao sedište ili prebivalište u momentu izvršenja ugovora.
Rizik siučajne propasti stvari - Prodavac ima obavezu da preda stvar. Zato ima obavezu i
da je čuva do predaje. Ipak može se desiti da ona propadne usled slučaja, uprkos pažnjl
koja je pružena u pogledu čuvanja.. Ko snosi rizik od slučajne propasti stvari? Ovo pitanje
t,-,,-..'K!'ti\se postavlja.samo za individualno određene stvari, jer ako je stvar po rodu određena ima
se predati druga stvar istog roda. Odgovor na ovo pitanje daj'e teorija rizika koja polazi od
pravila res -perit domino - štetu od siučajne propasti stvari snosi vlasnik. Pitanje je samo
ko je vlasnik, Kod translativne prodaje vlasnik je kupac jer svojinu stvari stiče
zaključenjem ugovora, što znači da on snosi rizik od slučajne propasti stvari, a kod
obligacione kupoprodaje vlasnik je prodavac jer svojinu još* nije .preneb nakupca, budući
da predaja stvari još nije izvršena.
Troškovi predaje - Njih snosi onaj koji je ugovorom određen. Ali ako nije ugovorom ništa
predviđeno o. troškovima, <primenjuje- se sledeće pravilo: troškove koji prethode predaji
snosi prodavac, a troškove- posle predaje (odnošenje- stvari) snosi kupac.
Obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka - Prodavac. ima obavezu da
obezbedi kupcu nesmetanu državinu stvari i redovnu upotrebu stvari koja je pribavljena
ugovorom. Zato on;snosi odgovoraost za pravne i materijalne nedostatke stvarL S tim u
vezi, on pruža kupcu dve vrste zaštite: 1. Zaštitu od pravnog uznemiravanja — evikcije -
trećeg lica koje ima neke pravne pretenzije prema prodatoj stvari. U slučaju lišavanja
kupca prava na. stvarr, on- ima. pravo da traži od. prodavca povraćaj. eene- i naknadu štete.
2. Zaštita od materijalnih nedostataka,. kojom obezbeđuje kupcu pravo- da od prodavca
zahteva: da nedostatak otkloni ili d a mu preda drugu ispravnu stvar, da zahteva sniženje
cene ili da raskine ugovor. U svakom od ovih slučajeva.. kupac ima pravo na naknadu
štete. Pored ovog prava kupac tehničke robe koju prati g'arantni list,. ima. pravo na zaštitu
za ispravno funkcionisanje prodate stvari, čime se ne dira u. pravila zaštite zbog
materijalnih nedostataka stvari.
Obaveza kupca da isplati cenu - Ovo jeste osnovna kupčeva obaveza... Cena.se izražava u
novcu, udomaćoj valuti, a kad je dozvoljeno i u stranoj valuti. Delom. (manji) može biti
isplaćena i u predaji neke druge stvari. Stranke mogu ugovoriti naknadno da'će se kupac
osloboditi obaveze, ako umesto eene-preda neku stvar. Tada dolazr dozamene'ispunjenja.
'■"':''. '■''■'■(dać'p;-in solutum), U vezi sa ovim postoje dva mišljenja: 1. Datio in solutum ne-menja-
prvobitni ugovor pa kupoprodaja ostaje to. ; 2. Po drugom, datio in soiutum menja
karakter prvobitnog ugovora jer nastupa novacija, pa se kupoprodaja preobražava u
razmenu. Cena se isplaćuje odjednom ili u ratama, zavisno od toga. kako je ugovoreno.
Isplata cene se može vezati i za odredeni rok. Tada se mora isplatiti pre isteka roka. Cena
se obično isplaćuje u momentu predaje stvari, ali moguća je i prodaja na podćek kodkoje
se.aktom predaje stiče svojina, ali će se cena. Isplatiti kasnije- u ugovorenom rofcu. Pre-
isteka ovog roka prodavac neće moći tražiti cenu, iako je stvar predao. Rok je značajan i
zbog plaćahja kamate. Kupac koji ne isplati cenu o roku, pada u dužničku docnju i dužan
■ je da plati zateznu kamatu, a ako je ugovorena i .ugovornu kamatu. Cena se plaća u mestu
koje je ugovorom predviđeno. Njega stranke. slobodno određuju ugovorom. Ako to mesto 5 ^
nije ugovoreno, plaćanje se vrši u prebivalištu odnosno sedištu prodavca.
Obaveza kupca da preduzme stvar - Ova obaveza odgovara obavezi prodavca da stvar
preda. Obaveza preuzimanja stvari se sastoji u obavljanju potrebnih radnji neophodnih za
predaju stvari, a kad je u pitanju pokretna stvar i u odnošenju same stvari. Te radnje
 mogu biti različite, što zavisi od konkretnog ugovora. Često se ova radnja odnosi i na
potrebnu ambalažu za prijem stvari. Ako je ugovoren rok predaje stvari pa kupac ne
preuzme stvar, pada u poverilačku docnju. Ova docnja utiće na pravilo res perit domino
kod rizika za slučajnu propast stvari. Po ovom pravilu rizik snosi prodavac kao vlasnik do
predaje, aii ako kupac padne u poverilačku docnju nepreuzimanjem stvari, rizik slučajne
propasti prelazi na njega. Pored toga kupac u poverilačkoj docnji je dužan da prodavcu
nadoknadi štetu koji ovaj ima zbog neblagovremenog preuzimanja stvari. Najzad,
nepreuzimanje stvari od strane kupca'je razlog za raskid ugovora zbog neizvršenja.

103. POSEBNE VRSTE KUPOPRODAJE

Izvorni, matični oblik kupoprodaje se svodi ria obavezu prodavca da stvar koju prodaje
preda kupcu, tako da ovaj stekne pravo svojine odnosno raspolaganja, kao i na obavezu
kupca da prodavcu plati cenu. Ova obeležja svojstvena su opštem pojmu kupoprodaje. Aii
postoje i mnoge modiflkacij'e prodaje, kojima se u izvesnoj meri odstupa od uobičajenih
pravila za ovu vrstu ugovora. Ta odstupanja mogu biti različita, a svode se na poboljšanje
ili pogoršanje položaja prodavca odnosno kupca. Modifikacijama kupoprpdaje,,ugovaraju
se izvesna, šira prava u korist prodavca (kupoprodaja -sa' p'ravorn.<otkupa ;i prođaja sa
pravom preče kupovine) iii u korist kupca (pravo preprodaje, kupovina na probu,
kupovlna nafpoček). Modifikovane prodaje mogu biti različite. Neke od njih su imenovane,
a neke nisu-.- Ovde će biti rečl uglavnom o imenovanim Jer su najtičpičnije. To su:
kupoprodaja.:. sa pravom otkupa, kupoprodaja sa zadržavanjem prava svojine odnosno
raspolaganjem, kupoprodaja sa pravom preče kupovine, kupoprodaja sa pravom traženja
povoljnijeg kupca, kupoprodaja na probu, kupoprodaja po uzorku ili modelu,
kupoprodaja sa specifikacijom, kupoprodaja sa pravom preprodaje, kupoprodaja sa
obročnim otpiatama eene i prodajni naiog.

104. KUPOPRODAJA SA PRAVOM OTKUPA.

Kupoprodaja sa pravom otkupa je takav ugovor u kome prodavac zadržava pravo da u
odredenom roku uzme stvar natrag od kupca i vrati mu cenu. Osnovno obeležje ove
modifikacije je u tome što kupac aktom predaje stvari ne stiče konačno i defirutivno pravo
svojine, budući da prodavac ima pravnu moć da u određenom roku uzme stvar natrag i
vrati cenu. Ova odluka je pogodnost na strani prodavca, mada se u izvesnom smisiu može..
govoriti i o pogodnosti kupca. koji stvar koristi do vraćanja, besplatno. ZOO ne predviđa
ovu modifikaciju jer. polazi od toga da ona nije česta,. aii ne zabranjuje je pa se i u nas
može javiti kao neimenovani ugovor. Kupoprodaja sa pravom otkupa zavisi od.volje
prodavca. Od njegove volje zavisi hoće li do otkupa doći ih' ne. Ta njegova pravna moć,
treba da bude vremenski ograničena. Rok se obično određuje samim ugovorom. Ukoliko
nije odreden-;postavlja se pitanje koliko traje pravna moć prodavca: L Po prvom rešenju
traje do smrti prodavca, 2. Po drugom najviše pet godina, 3. Po trećem za nepokretne
stvari traje 3ip godina a za pokretne 3 godine. Treba uzeti jedinstven rok od 3 godine, koji.
bi počeo dz&teče od ugovaranja prava na otkup. Pravo na otkup se utvrđuje samim
ugovorom i to istovremeno sa njegovim zaključenjem.. Naknadno ugovaranje' prava.otkupa
je novacija ugovora, a ne ova modifikacija. U pogledu mogućnosti, nasledivanja prava,
otkupa postoje dva shvatanja: 1. Ovo pravo se ne može' ■ nasleđivati jer je to lično
imovinsko pravo (AGZ+SGZ). Njega prihvataju samo ona zakonodavstva koja pravo na
otkup vezuju za dužinu trajanja života. 2. Prema drugom shvatanju, pravo na otkup se
moženasleđivati i prenositi na drugog pravnim poslovima iater vivos sve-dok ne istekne
rok sa kojim prestaje to pravo. Ako ima više naslednika. oni ga mogu koristiti1*samo
zajedno, jer je pravo na otkup nedeljivo. U poglpdu načina korišćenja pravne moći vršenja
otkupa, postoje dve opcije: vansudski i sudski put. Za vansudski put je dovoljna izjava
volje. prodavca. Neki smatraju da ta izjava treba da bude u formi samog ugovora, dok
■drugi zastupaju gledište da takva forma nije potrebna. Treba poći od principa
konsensualizma i prihvatiti stav da se pravo otkupa može ostvariti neformalnom,
jednostavnom izjavom volje. Ali ta izjava mora blti jasna, neusumnjiva i data na siguran
način. Eventualna sudska odluka ima deklaratoran karkter. Sudski put podrazumeva.
podnošenje tužbe i ostvarivanja prava sudskom odlukom koja ima konsututivni karakter.
 76
106. KUPOPRO'DAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE
Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameri prodaje i
uslovima prodaje, kao i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Osnovna odlika ove
modifikacije je u tome što je kupac ograničen u pravu raspolaganja kupljenom stvari. Ako
želi da je otudi, ponudu mora učiniti najpre njenom ramjem vlasnlku od koga je stvar
kupio. Tek ako prodavac ne prihvati ponudu kupac može kupijenu stvar prodati trećem
licu, ali ne i pod povoljnijim uslovima od onih koje Je saopštio prodavcu. Predmet
kupoprodaje sa pravom preče kupovine može biti kako pokretna tako i nepokretna stvar.
Poreklo prava preče kupovine može biti različito. Najčešće proizilazi iz ugovora o
kupoprodaji. Ono može nastati i iz testamenta a isto tako se može zasnivati i na zakonu.
Obaveza prodavca da kupcu uputi odgovor na ponudu je vremenski ograničena. Neki
zakonici prave razliku između nepofcretnih i pokretnih stvari određujući za prve duže. a
■ za druge kraće rokove. Naš ZOO to ne čini jer određuje u oba slučaja rok od mesec dana
u kome je prodavac dužan da se izjasni da li kupuje ponuđenu stvar. Ako želi da je kupi,
prodavac je dužan da isplati cenu dogovorenu sa trećim licem ili da je položi kod suda.
Ovaj rok je dispozitivne prirode i može se ugovorom produžiti ili skratiti. Pravo preče
kupovine se ostvaruje izjavom volje prodavca, upueene kupcu, ,da prihvata:-pbnudu. Po
Jednom shvatanju, ta izjava mora biti data u formi u kojoj se zaključuje ugovor, tako da
mora biti t u,Tpismenoj formi ako je i ugovor zaključen u toj formi. Po drugom shvatanju
prihvatanje ponude je uvek neformalno dakle i kad ugovor mora biti zaključen u pismenoj
formi. Prvo^shvatanje Je prihvatljivije. Pravo preče kupovine traje određeno vreme. Po
jednom rešenju ono traje do smrti prodavca jer je neotuđivo od njegove ličnosti i ne može
se nasleđivati. Po drugom, ono.je ograničeno određenini rokom, dužim ili kraćim, u
okviru koga se može i nasleđivati. Po ZOO ono traje 5 godina ako nije ugovoreno da traje
kraće. Ukoliko je ugovoren duži rok, onda se on svodi na 5 godina. U okviru ovog roka
stranke su slobodne da ugovaraju krače rokove trajanja prava preče kupovine. Moguaiost
nasleđivanja odnosno otudivanja prava preče kupovine je različito regulisana: po jednom
rešenju ovo pravo je vezano za lićnost i ne može se nasieđivati, odnosno otuđivati (AGZ),
a po drugom rešenju ovo pravo se može nasleđivati odnosno otuđivati dok traje (Nemački
gradanski zakonik). Naš ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, pa se ono
ne može ni nasieđivati ni otuđivati. Doduše, ZOO ovo predviđa za pokretne stvari. što
znači da bi za nepokretne stvari ovo moglo biti i drugačije propisano, Po ZOO prodavac se
ne može pozivati na svoje preče pravo kupovine, u slučaju prinudne javne prodaje. Ali ako
je ovo pravo biio upisano u zemljišne knjige, prodavac - raniji vlasnik, može zahtevati
poništenje javne prddaje ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. položaj trećeg lica
koje pribavi stvar na kojoj postoji pravo preče kupovine zavisi od toga da li je ono
savesno iii nije. Ako je nesavesno, prodavac može zahtevati da se prenos poništi u roku
od 6" meseouod saznanja za prenos odnosno u roku od 5 godina od prenosa svojine na
trećeg. Ali ,ak:o je kupac netačno obavestio prodavca o usiovima prodaje trećem licu koje je
bilo nesavesno, subj'ektivni rok od 6 meseci računa se od dana saznanja za tačne uslove
prodaje. Akp^je treće lice savesno, tituiar prava preče kupovine ne može pobijati pravni
posao otuđenja pa mu nedostaje samo d a od kupca zahteva naknadu štete. Ako je pravo
preče kupovine bilo upisano u javne knjige uzima se da je sticalać uvek nesavestan."

107. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE

Zakonsko pravo preče kupovine Je ono koje izvire iz samog zakona. Tako je zakonom
predviđeno pravo preče kupovine na: građevinskom zemljištu, poljoprivrednom zemljištu,
šumskom zemijištu, stambenim zgradama i stanovima, zajedničkoj imovini bj-ačnih
drugova, suvlasnićkim delovima nepokretnosti, spomenicima kulture, stvarima od značaja
za odbranu zernije itd. U svakom od ovib" slučajeva zakon propisuje u čiju je korist
ustanovljeno, pravo preče kupovine. Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije
vremenski ograničeno. Ono traje dok je propis na snazi. Prema tome, titulari prava preče
kupovine moraju uvek biti obavešteni o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje. U tom
pogiedu nema vremenskih ogranieenja. Ali za tituiare zakonskog prava preče kupovine
važe rokovl u kojima su dužni da odgovore na ponudu. Za njih i inače važe i sva druga
pravila prava preče kupovtne. ako zakon ne predviđa nešto drugo. U tome je i siičnost
 75
U slučaju ostvarivanja prava na otkup prodate stvari, potrebno je razmotriti položaj kupca
i položaj prodavca. Položaj prodavca je takav da je dužan vratiti kupovnu cenu. Mogućno
je ugovoriti višu ili nižu cenu, s tirn da se ne povrede propisi o prekomernom oštećenju i
zelenaškom ugovoru. Uz cenu se ne vraća kamata, osim ako prodavac padne u docnju.
Prodavac je dužan da kupcu naknadi troškove oko zaključenja ugovora ako se drukčije ne
dogovore. Ukoliko stvar dobije na vrednosti, primenjuju se siedeća pravila: Ako je to
posledica kupčeve radnje, prodavac je dužan da mu naknadi nužne i korisne troškove.
Ako su ulaganja veća od povećanja vrednosti stvari, obaveza prodavca ne može biti veća
od povećane vrednosti stvari. Ako je vrednost stvari povećana u većoj meri od vrednosti
ulaganja, treba uze.ti da razlika u vrednosti pripada kupcu jer je on bio vlasnik u vreme
povećanja vrednosti stvari. Položaj kupca je takav, da on ne može otuđiti stvar sve dok
traje pravo otkupa prodavca. Ako on, pak, proda stvar pre isteka roka, prodavac može
pobtjati pravni posao. Nesavestan sticaiac nema izgleda u parnici radi pobijanja pravnog
posla. Utoliko se može i govoriti da jedno obligaciono pravo može delovati ergaonmes
(ako je upisan u zemljišne knjige, onda se uzima da je treći nesavestan). No, ako je
•*■'■'"sticalac .bio-svestan, on ne može trpeti štetne posledice zbog prodavčevog prava otkupa, ali
:
je kupac dužan da mu naknadi svu štetu zbog neostvarivanja prava na otkup.
Pravna priroda kupoprodaje sa pravom otkupa se različito objašnjava. Po 'jednom
shvatanju,, kupac stiee svojinu koja je pod dejstvom raskidnog uslova dokprodavac ostaje
vlasnik, ali pod odložnim uslovom - ako se pravo otkupa realizuje,' smatraće se da nije ni
prestao biti vlasnik. Po drugom, pravo otkupa znači zaključivanje • novog ugovora o:
kupoprodaji o istoj stvari . između istih iica, ali sa promenjenim ulogama. Po trećem
shvatanju ovde je reč o obaveznoj ponudi kupca, da ranijem prodavcu proda kupljemt
stvar. Ali treba poći od t»ga da je kupoprodaja sa pravom otkupa. jedan ugovor sa
rasMcuiim uslovom. Taj uslovje potestativan jer zavisi od volje prodavca.

105. KUPORODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA, ODNOSNO PRAVA

SVOJINE.
Kupoprodaja sa zadržavanjem prava svojine, odnosno raspolaganja je takav vid
modifikacije, u kojoj prodavac zadržava pravo svojine, odnosno raspolaganja sve dok
kupac ne- isplati. cenu. Ovde je reč o institutu pactum reservatum. .domini. Kod..ove.
modiiikacije kupoprodaje, predaja nije akt sticanja svojine odnosno raspolaganja kupea .
što je inače svojstveno opštem režimu kupoprodaje. Prodavac i posle predaje ostaje
vlasnik, a kupac će to postati tek kad cenu isplati u ceiini. Iz ovog proizilazi da. j'e
modifikacija moguća samo kod kupoprodaje sa obročnom isplatom cene.
Predmet kod ove kupoprodaje je po jednom shvatanju samo pokretna stvar a po drugom i
pokretna i nepokretna stvar. Naš ZOO određuje da predmet može biti. pokretna stvar. To
ne znači da se ova modifikacija kupoprodaje ne može odnositi i na nepokretne stvari
(može, aii bl takav ugovor bio neimenovan jer ga zakon ne predviđa ali ni nezabranj'uje).
Pravne posiedice ove kupoprodaje određuju se zavisno od toga da li je isplata cene
izvršena ili nije. Do momenta isplate cene, prodavac ostaje'vlasnik.'dok je kupac samo
'•'"držaiac stvari. Posle isplate poslednje rate cene, kupac postaje ' vlasnik stvari odnosno
titular prava raspolaganja. Ali kako je stvar već predata kupcu, ovde je reč o ■ institutu
traditio brevi manu. Pravila o riziku zbog slučajne propasti stvari su specifičiia. Opšte-
pravilo je da rizik snosi vlasnik [res perit domino). Međutim, po ZOO rizik snosi kupac
od časa kad mu je stvar predata. iako nije postao vlasnik. Dejstvo prema trećim licima je
takvo da ono ne može punovažno steći pravo svojine od kupca, sve dok ovaj ne o.tplati
poslednji obrok cene. Pre toga kupac ne može otuđiti stvar. Ako to ipak učini, prođavac
kao vlasnik rnože reivindikacionom tužbom tražiti stvar od trećeg osim ako je treće lice tu
stvar steklo n a originaran način (sticanjem od nevlasnika iii gdržajem).
Kad je reč', o pravnoj prtrodi treba imati u vidu dva ugla posmatranja._ Sa gledišta kupca
ova raodifikacija kupoprodaje je ugovor sa odložnim uslovom. Taj uslov zavisi od isplate
cene u potpunosti. Sa giedišta cene ugovora, neispiata cene predstavlja raskidni uslov —
ako cena ne bude isplažena, prestaže i ugovor.
 75
U slučaju ostvarivanja prava na otkup prodate stvari, potrebno je razmotriti položaj kupca
i položaj prodavca. Položaj prodavca je takav da je dužan vratiti kupovnu cenu. Mogučno
je ugovoriti višu ili nižu cemi, s tim da se ne povrede propisi o prekomernom oštećenju i
zelenaškom ugovoru. Uz cenu se ne vrača kamata, osim ako prodavac padne u docnju.
Prodavac je dužan da kupcu naknadi troškove oko zaključenja ugovora ako se drukčije ne
dogovore. Ukoliko stvar dobije na vrednosti, primenjuju se sledeča pravila: Ako je to
posledica kupčeve rađnje, prodavac je dužan da mu naknadi nužne i korisne troškove.
Ako s u ulaganja veća od povećanja vrednosti stvari, obaveza prodavca ne može biti veća
od povečane vrednosti stvari. Ako je vrednost stvari povećana u večoj meri od vrednosti
uiaganja, treba uze.ti da razlika u vrednosti pripada kupcu jer je on bio vlasnik u vreme
povećanja vrednosti stvarL Položaj kupca je takav, da on ne može otuđiti stvar sve dok
traje pravo otkupa prodavca. Ako on, pak f proda stvar pre isteka roka t prodavac može
pobijati pravni posao. Nesavestan sticalac nema izgleda u parnici radi pobijanja pravnog
posla. Utoiiko se može i govoriti da jedno obligaciono pravo može delovati erga omnes
(ako je upisan u zemljišne knjige, onda se uzima da je treći nesavestan). No, ako je
!, ._*•*' : sticalac bio ; svestan» on ne može trpeti štetne posledice zbog prodavčevog prava otkupa, ali
* " : je kupac dužan da m u naknadi svu štetu zbog neostvarivanja prava na otkup.
Pravna priroda kupoprodaje sa pravom otkupa se različito objasnjava. Po jednom
shvatanju,, kupac stiče svojinu koja je pod dejstvom raskidnog uslova d o k prodavac ostaje
vlasnik, ali pod odložnim uslovom - ako se pravo otkupa realizuje,' smatraće se da nije ni
prestao biti vlasnik. Po drugom, pravo otkupa znači zaključivanje novog ugovora o :
kupoprodaji o istoj stvari .između istih lica, aii sa promenjenim ulogama.. Po trećem
shvatanju ovde je reč o obaveznoj ponudi kupca, da ranijem prodavcu proda kupljenu.
stvar. Ali treba poći od t©ga da je kupoprodaja sa pravom otkupa. jedan ugovor sa
raskidnim usiovom. Taj uslovje potestativan jer zavisi od voije prodavca.

1 0 5 . KUPORODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA, ODNOSNO PRAVA

SVOJINE.
Kupoprodaja sa zadržavanjem prava svojine, odnosno raspolaganja je takav vid
modifikacije, u kojoj prodavac zadržava pravo svojine, odnosno raspolaganja sve dok
kupac ne* isplati cenu. Ovde je reč o institutu pactum resertratum. .'dominl. Kod_.ove.
modiflkacije kupoprodaje r predaja nije akt sticanja svojine odnosno raspolaganja kupca
što je inače svojstveno opštem režtmu kupoprodaje. Prodavac i posle predaje ostaje
viasntk, a kupac če: to postati tek kad cenu isplati u celini.. Iz ovog proizilazi d a j ' e
modifikacija moguća samo kod kupoprodaje sa obročnom isplatom cene.
Precimet kod ove kupoprodaje je po jednom shvatanju samo pokretna stvar a po drugom i
pokretna i nepokretna stvar. Naš ZOO određuje da predmet može biti pokretna stvar. To
ne znači da se ova modifikacija kupoprodaje ne može odnositi i na nepokretne stvari
(može, ali bi takav ugovor bio neimenovan jer ga zakon ne predviđa ali m nezabranjuje).
Pravne posiedice ove kupoprodaje odreduju se zavisno od toga da li je isplata cene
izvršena ili nije. Do momenta isplate cene, prodavac ostaje'vlasnik.dok je kupac samo
r
*' ' držalac stvari. Posle isplate poslednje rate cene, kupac postaje ■" vlasnik stvari odnosno
titular prava raspolaganja. Ali kako je stvar već predata kupcu, ovde je reč o i n s t i t u t u
traditlo hrevi majau. Pravila o riziku zbog slučajne propasti stvari s u speciiičha. Opšte
pravilo je da rizik snosi vlasnik (res peiit đommo). Međutim, po ZOO rizik snosi kupac
od časa kad m u je stvar predata. iako nije postao viasnik. Dejstvo prema trećim licima j e
takvo da ono ne može punovažno steći pravo svojine od kupca, sve dok ovaj ne otpiati
poslednji obrok cene. Pre toga kupac ne može otuditi stvar. Ako to ipak učini, prgdavac
kao viasnik rnože reivindikacionom tužbom tražiti stvar od trećeg osim ako je treče lice tix
stvar. steklo n a origin-aran način (sticanjem od nevlasnika ili gdržajem).
Kad je reč, o pravnoj prirodi treba imati u vidu dva ugia posmatranja.._ Sa gledišta kupca
ova modifikacija kupoprodaje je ugovor s a odložnim usiovom. Taj uslov zavisi od isplate
cene u potpunosti. Sa gledišta cene ugovora. neisplata cene predstavlja raskidni uslov —
ako cena ne bude isplažena, prestaie i ugovor.
 76
106. KUPOPRO'DAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE
Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameri prodaje i
uslovima prodaje, kao i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Osnovna odlika ove
modifikacije je u tome što je kupac ograničen u pravu raspolaganja kupljenom stvari. Ako
želi da je otudi, ponudu mora učiniti najpre njenom ranijem vlasniku od koga je stvar
kupio. Tek ako prodavac ne prihvati ponudu kupac može kupljenu stvar prodati trećem
iicu, ali ne i pod povoljmjim uslovirna od onih koje je saopštlo prodavcu. Predmet
kupoprodaje sa pravom preče kupovine može bitl kako pokretna tako i nepokretna stvar.
Porekio prava preče kupovine može biti različito. Najčešće proizilazi iz ugovora o
kupoprodaji. Ono može nastati i iz testamenta a isto tako se može zasnivati i na zakonu.
Obaveza prodavca da kupcu uputi odgovor na ponudu je vremenski ograničena. Neki
zakonici prave razliku između nepokretnih i pokretnih stvari određujući za prve duže, a
. za druge kraće rokove. Naš ZOO to ne čini jer određuje u oba slučaja rok od mesec dana
u kome je prodavac dužan da se izjasni da li kupuje ponuđenu stvar. Ako žeii da je kupi,
prodavac je dužan da isplati cenu dogovorenu sa trećim licem ili da je položi kod suda.
Ovaj rok je dispozitivne prirode i može se ugovorom produžiti ili skratiti. Pravo preče
kupovine se ostvaruje izjavom volje prodavca, upućene k u p c u . d a prihvatapbnudu. Po
jednom shvatanju, ta izjava mora biti data u formi u kojoj se zaključuje ugovor, tako da
mora biti. u.pismenoj formi ako je i ugovor zaključen u toj formi. Po drugom shvatanju
prihvatanjeponude je uvek neformalno dakle i kad ugovor mora biti zaključen u pismenoj
formi. PrvQ,¥shvatanje je prihvatijivije. Pravo preče kupovine traje određeno vreme. Po
jednom rešenju ono traje do smrti prodavca jer je neotudivo od njegove iičnosti i ne može
se nasleđivati. Po drugom, ono.je ograničeno oclređenim rokom, dužim ili kraćim, u
okviru koga se može i nasleđivati. Po ZOO ono traje 5 godina ako nije ugovoreno da traje
kraće. Ukoiiko je ugovoren duži rok, onda se on svodi na 5 godina. U okviru ovog roka
stranke su siobodne da ugovaraju kraće rokove trajanja prava preče kupovine. Mogućnost
" nasieđivanja odnosno otuđivanja prava preče kupovine je različito reguiisana: po jednom
rešenju ovo pravo je vezano za ličnost i ne može se nasleđivati, odnosho otuđivati (AGZ),
a po drugom rešenju ovo pravo se može nasleđivati odnosno otuđivati dok traje (Nemački
građanski zakonik). Naš ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, pa se ono
ne raože ni nasledivati ni otuđivati. Doduše, ZOO ovo predviđa za pokretne stvari, što
znači da bi za nepokretne stvari ovo moglo biti i drugačije propisano. Po ZOO prodavac se
ne može pozivati na svoje preče pravo kupovine, u siučaju prinudne javne prodaje. Ali ako
je ovo pravo biio upisano u zemljišne knjige, prodavac - raniji vlasnik, raože zahtevati
pomštenje javne prodaje ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. položaj trećeg lica
koje pribavi stvar na kojoj postoji pravo prece kupovine zavisi od toga da li je ono
savesno iii nije. Ako je nesavesno, prodavac može zahtevati da se prenos poništi u roku
od 6' meseci,od saznanja za prenos odnosno u roku od 5 godina od prenosa svojine na
trećeg. Ali ako je kupac netačno obavestio prodavca o uslovima prodaje treeem iicu koje je
bilo nesaves.no, subjektivni rok od 6 meseci računa se od dana saznanja za tačne uslove
prodaje. Ako.Je treće iice savesno, titular prava preče kupovine ne može pobijatL'pravni
posao otudenja pa mu nedostaje samo da od kupca zahteva naknadu štete. Ako je pravo
preče kupovine bilo upisano u javne knjige uzima se da je su'calac uvek nesavestan. ■ "

107. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE

Zakonsko pravo preče kupovine je ono koje izvire iz samog zakona. Tako je zakonom
predviđeno pravo preče kupovine na: građevrnskom zemljištu, poljoprivrednom zemljištu,
šumskom zemljištu, stambenim zgradama i stanovima, zajedničkoj imovini bjračnih
drugova, suvlasmčkim delovima nepokretnosti, spomenicima kulture, stvarima od žnačaja
za odbranu zemlje itd. U svakom od ovih" slučajeva zakon propisuje u čiju je korist
ustanovljeno. pravo preče kupovine. Trajanje zakonskog prava preče kupovme nije
vremenski ograničeno. Ono traje dok je propis na snazi. Prema tome, titulari prava preče
kupovine moraju uvek biti obavešteni o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje. U tom
pogledu nema vremenskih ograničenja. Ali' za titulare zakonskog prava preče kupovine
važe rokovi u kojima su dužni da odgovore na ponudu. Za njih i inače važe i sva druga
pravila prava preče kupovine, ako zakon ne predviđa nešto drugo. U tome je i siičnost
 77
izrneđu zakonskog i ugovornog prava preče kupovine. Razlike između ugovornog i
zakonskog prava preče kupovine su sledeee: ugovorno pravo preče kupovine je ograničeno
u pogiedu trajanja a zakonsko nije, ugovorno pravo preče kupovine deluje inter partes a
zakonsko erga omnes, ugovomo pravo se ne može isticati u slučaju prinudne javne
prodaje (osim izuzetaka) a zakonsko može. Ostala pravila su im zajednieka -
nemogućnost nasieđivanja ili otudenja,

108, KUPOPRODAJA SA PRAVOM TRAŽNJE POVOLJNIJEG KUPCA

Ova modiflkacija je takav ugovor o kupoprodaji u kome "prodavac zadržava pravo da
odustane od ueovora ako u određenom roku pronade povoljnijeg kupca. Osnovna odlika
ove modifikacife se ogleda u ovlašćenju, pravnoj moći prodavca! da jednostavnom izjavom
raskine ugovor, ako u određenom roku od prodaje pronađe kupca sa povoljnijom
ponudom. Za razliku od kupoprodaje sa pravom otkupa ovde nema odustanka bez pojave
povoljnijeg kupca. To je pogodnost za prodavca, a koja podrazumeva ograničenje prava
kupca da raspolaže kupijenom stvari. Naš ZGO ne predviđa ovu modiflkaciju jer je ona
| -jreiativno-retka. .U.slučaju pojave povoljnijeg kupca, prodavac Je dužan da o tome izvesti
f kupca čija je dužnost da se odmah izjasni hoće li zadržati- stvar pod uslovima koje
povoljniji kupac nudi. Tek ako izjavi da to ne želi, prodavac može raskinutiugovor i stvar
može prodati povoljnijem kupcu. Raskid se vrši jednostranom ■ izjavom "prodavca
upućenom kupcu. na siguran način. Pravo traženja povoljnijeg kupca traje - odredeno
vreme. Ono se utvrđuje ugovorom, a ako to ne bude učinjeno primenjuju se zakonom
utyrđeni rokovi. Trebalo bi da rok bude izjednačen za pokretne i za nepokretne stvari a
najduže trajanje .He bi trebalo da bude duže od 6 nieseci. Kad nastupi raskid ugovora
prodavac ima pravo da traži*povraćaj stvari aii je dužan da vrati kupcu iznos.cene. Kupac
nije dužan da piati naknadu za korišćenje stvari, niti je. prodavac: dužan.- da_ kupcu plati.
' kamatu. Rizik slučajne propasti stvari snosi kupac jer je predajom stvari postao vlasnik
{res peržt domlno). Pravna priroda ove moriifikacije zavisi od toga da li je prodata stvar
predata kupcu ili nije. Ako je.prodata stvar predata-kupcu ondaje reč o kupoprodaji pod'
raskidnim usiovom, a ako stvar nije predata kupcu prodaja Je zakijučena pod odložnim.
uslovorn (reaiizovaće se ako se u određenom roku ne pojavi povoljniji kupac). U tom
slučaju svojina.nije prešla na kupca pa rizik slučajne propasti stvar-i.snosiprodavac.

109. KUPOPRODAJA NA PROBU

Kupovina na prohu je-takav ugovor o prodaji kod koga. kupac. uzirna stvar dacje- isproba.
da bi utvrdio da li odgovara njegovim željarna s tim što je dužan da u određenom roku
obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Ovaj rok se određuje ugovorom. ili običajem, a
ako tako nije određen, određuje ga prodavac. Ako rok istekne a kupac se ne izjasni da
ostaje pri ugovoru smatra se da je odustao od ugovora, Medutim ako'je-.stvar predata.
kupcu da bt je on isprobao u određenom roku pa je on ne vratf po^ istekxrroka a ne izjavi
da odustaje od ugovora smatra se da je ostao pri ugovoru. Ova modhikacija kupoprodaje
dovodi kupca. u povoljniji položaj. jer ga ovlašćuje, daje mxi: pravnu. moć da.'.odustane od
■,' ,*-ugovora. zavisno od ishoda obavljene probe. Kupoprodaju na probu treba razlikovati. od
kupovine po pregledu odnosno sa rezervom probanja {ad'gustum) 'koja je modalitet'
kupoprodaje na probu. Kod kupovine na probu ugovor je zakijučen sa pravom kupca da u.
određenom roku odustane od ugovora. Kod kupovine po pregledu ugovor još- nije
zakijučen, a da li će biti zavisi od ishoda probanja odnosno ukusa kupca. Mnogi zakonici ■
ne prave razliku izmedu ove dve modifilcacije ~ Nemački, Itaiijanski gradanski zakonik.
Naš ZOO je kupovinu po pregledu izdvojio od kupovine na probu, ali je odredio sHodn'u.
primenu pravila o kupovini na probu. Kod. kupovine na probu. opstanak ugovora zavisi...-
isključivo od volje kupca odnosno od njegovog subjektivnog odnosa prema stvari i njenim'.
svojstvima. Ali postoji i objektivna proba.. U slučaju ove probe opstanak. ugovora ne zavisi
od kupčevog nahođenja već od toga da li srvar prema određenim standardima zaista. ims^..
odgovarajuća svojstva odnosno da li je pogodna za odgovarajuću upotrebu. Standardt su
.stvar objektivnog a ne subjektivnog kriterijuma. Pravna dejstva kupovine na probu zavise
od toga da li je stvar predata kupcu ili nije:
 78
1. Ako je stvar predata kupcu u svrhu probe, a on je ne vrati u određenom roku niti izjavi
da odustaje od ugovora smatra se da ugovor o kupoprodaji proizvodi pravno dejstvo. Iste
pravne posledice i kad kupac pre isteka roka isplati prodavcu cenu. Rok se utvrđuje
ugovorora ili običajem ali i prodavac može odrediti primeren rok za izjašnjenje kupca.
Ukoliko je prodavac trebao da odredi rok a to nije učinio, kupac je dužan da se izjasni
odmah posle opomene prodavca.
2. Ako stvar nije predata kupcu primenjuju se sledeća praviia: kupac ne preuzima obaveze
iz ugovora pre nego što izjavi da stvar prima (odložni. uslov) i prodavac prestaje biti u
obavezi ako se kupac pre isteka roka ne izjasni da stvar prima (raskidni uslov).
Pitanje rižika za slučajnu propast stvari se rešava po pravilu (res perit domino). Ako je
došlo do predaje stvari u cilju rešavanja ugovorne obaveze rizik snosi kupac. A ako se
stvar našla kod kupca samo radi probe nezavisno od predaje u smislu izvršavanja
ugovorne obaveze, rizik snosi prodavac.

110. KUPOPRODAJA PREMA UZORKU ILI MODELU.

Ovo je takav ugovor o kupoprodaji u kame kupac .-određuje predmet;.-ugqyora 1- njegova
svojstva prema uzorku (mustri) ili modelu kako bi ■■- isporučene' stvari' njima bile
odgovarajuće. Osnovna odlika ove modiiikacije je da je prodavac pokazao kupcu samo
uzorak ili model uz obavezu da će mu predati stvar istih svojstava. Međutim; mogućno je i
izvesno odstupanje od uzorka ili modela,. ali samo od. ugovorenih granica. Nas ZOO
predviđa :, prodaju po uzorku iii modelu s t i m što kod ugovora u privredi određuje da
prodavac u slučaju isporuke koja nije saobrazna uzorku ili modelu odgovara kupcu po
'propisima o odgovornosti za materijalne nedostatke. stvari r .a u drugim slučajevima po
propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze .( raskid. ugovora i naknada štete).
Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti robe sa uzorkom ili modelom ukoliko je
uzorak ili model poslužio kao obaveštenje o približnim osobinama stvari, bez obećanja
saobraznosti. Kupoprodaja po ovoj modiiikaciji zaključuje se u momentu postizanja
saglasnosti o bitnim elementima. Ali pošto predaja kupljenih stvari. tek treba- da usledL.
rizik slučajne propasti stvari po principu res perit domino snosi prodavac. Uzorak ili
model će biti neznatni deo stvari koji čini predmet ugovora. Međutim,. mogueno je da on
predstavlja i veću vrednost (dijamanti). Tada se. uzorak uračunava. u izvršenje-, obaveze
ukoliko je ostao kod kupca. U tom slučaju on postaje vlasnik stvari koja predstavija
uzorak ili modei i snosi rizik zbog njene slučajne propasti. Autentični uzorak je zapečaćen
i snabdeven pečatom. Kad ima.više.uzoraka. i modela.relevantan je onaj kojem. su,stranke
namenile tu funkciju.

111. KUPOPRODAJA SA SPECIFIKACIJOM.

Kupoprodaja sa speciikacijom je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac zadržava
pravo da.đocnije bliže odredi svojstva stvari koje su predmet ugovora (dimenzije, boju„
čvrstinuJ.v^Kako to ne učini u određenom roku, prodavac može raskMuti ugovor/'ili sam
obaviti spe'd'ifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama. Ako dođe. do;
raskida ugovora prodavac ima pravo i, na naknadu štete. Ako .prodavac. sam .obavi
specifikacijudužan je da obavesti kupca o njenim pojedinostima i odredi mu razuman rok
da eventualno izmeni specifikaciju. Ukoliko kupac ne iskoristi ovu rnogućnost, obavezuje.
ga specifikacija koju je izvršio prodavac. ZOO predviđa ovu specifikaciju. Kod. ove
modifikacije ugovorne stranke se sporazumevaju samo o generično određenoj stvari i
njenoj koliČini, dok će ostala svojstva biti određena speciiikacijom. Pošto specijpkacija
bude izvršena prodavac je dužan da preda stvari koje odgovaraju svojstvima određerrirn u
specifikaciji. Ako specifikacija ne bude izvršena od strane kupca, a prodavac optira za
.raskid ugovora dovoljno je da prodavac uputi'jednostranu izjavu o raskidu. I ovde se
primenjuje vansudski raskid. Što se tiče pravne prirode, postoje dva ugla posrnatranja.. Sa.
gledišta kupća specifikacija ima karakter odložnog. potestativnog uslova. A sa. gledišta,
ugovora kao celine specifikacija ima obeležja raskidnog uslova. Rizik slučajne propasti
stvari do docnje u pogledu specifikacije određuje se u skladu sa principom res perit
domino tako da ga snosi prodavac. Posle docnje kupca, u pogledu speciftkacije rizik
prelazi na njega.
 79
112. KUPOPRODAJA SA PRAVOM PREPRODAJE
Ovo je takav ugovor o kupoprodaji u korae kupac zadržava pravo da u odredenom roku
vrati prodavcu scvar i da od njega zahteva povraćaj cene. Ono što prodavac stiče kod
kupoprodaje sa pravom otkupa, kupac stiče kod kupoprodaje sa pravom preprodaje. ZOO
ne predviđa ovu modifikaciju, što ne znači da ona nije moguća kao neimenovani ugovor.
Osnovna odlika ove modifikacije je u tome što ona ovlašćuje kupca da kupljenu stvar vrati
prodavcu-. uz zahtev za povraćaj, cene„ Time, se odstupa od pravila da se predajom stvari
definitivno prenosi svojina na pribavioca. Kupac može vršiti ovo ovlašćenje. samo u
odredenom roku. Rok se određuje .u ugovoru, a ako tamo nije odreden određuje se
zakonom pri čemu se različito postupa - kao i kod kupoprodaje sa pravom'otkupa. Treba
prihvatiti rok koji ne bi bto duži od 3 godine od dana ugovaranja. Ovu modifikaciju treba
proveravati i sa stanovišta propisa o zelenaškim i drugih zabranjenim ugovorima jer može
sadržati i njihove elemente. Ovu modifikaciju valja razlikovati od kupovine na probu jer
kod nje odluka o vraćanju ne zavisi od ishoda probe, već isključivo od volje kupca. Za
"•vrerhe/trajanja prava preprodaje ono se može uasledivati i otuđivati. Forma izjave kojom
"se realizuje pravo preprodaje mora odgovarati formi u kojoj se zaključuje ugovor. Na ovu
modifikaciju se shodno primenjuju pravila o kupoprodaji sa pravom otkupa.

113. KUPOPRODAJA SA OBROČNOM OTPLATOM CENE

Ovo je takav ugovor u kome kupac stiče pravo da ne izvrši isplatu cene istovremeno sa
prijemom stvarir već da to učini kasnije ali ne odjednom. već u pojedinim delovima.
ratama ih obrbcima u određenim vremenskim razmacima. Osnovna odlika ove
modifikacije je da se cena plaća uobrocima, a ne istovremeno sa predajom stvari, a da za
celo vreme predaje otplate, stvar bude kod kupca koji predajom postaje i vlasnik.. Ovde je
reč o obliku kreditiranja kupca - zato se još i zove i kreditna kupoprodaja. Razlikuje se
od kupovine na poček jer se cena isplaćuje sukcesivno a na poček odjednom, kasnije. Naš
ZOO predviđa ovu modifikaciju kupoprodaje- ali je on vezuje samo za pokretne stvari.
Međutim, to ne znači da predmet prodaje sa obročnim otplatama ne bi mogle biti i
nepokreme stvari. Tada bi samo bilo reči o neimenovanom ugovoru. Kod prodaje sa
obročnim otplatama cene, forma ugovora uvek mora biti.pismena- Reč je o formi -usiovu
punovažnosti (ad solemnitatem). Bitni elementi ugovora pored stvari i cene moraju
obuhvatiti i ukupan iznos svih obročnih otplata, računajući i onu izvršenu u času
zakljućenja ugovora, iznos pojedinih otplata, broj otplata i rokove za ispiatu pojedinih
otplata. Odsustvo ovih sastojaka vodi ništavosti. Ugovor mora saclržati i odredbu da kupac
može odustati od ugovora ako to pismeno saopšti prodavcu u roku od 3 dana od njegovog
potpisivanja. Odsustvo ove odredbe takođe vodi ništavosti. Kupac se ne može unapred
odreći ovog prava. Ova modifikacija kupoprodaje je izvesna pogodnost za,.kupca.. Ali baš
zato se on može odreći te pogodnosti, pa ostatak cene isplatiti odjednom i to tako što
isplati čist 'iznos bez ugovome kamate i troškova. Odredba kojato .onemogućuje kupcu je
ništava. Za' raskidanje ove modifikacije ugovora važe/siedeća pravua^-Prodavac. može
raskintiti- ugovor ako kupac dođe u docnju sa poeetnom. otplatom. Posle isplate početne
otplate prodavac može" raskinuti ugovor ako kupac dođe u dočnju s najmanje dve
uzastopne otplate '-koje predstavljaju najmanje • osminu cene. Izuzetno, prodavac može
raskinuti ugovor f kad kupac dode u docnju sa isplatom samo jedne 'otplate ako za ispiatu
cene nije predviđeno više od jedne otplate. U navedeniiri siučajevima prodavac mesto
raskida ugovora može zahtevati od kupca isplaru ceiog iznosa cene, s tim daT'mu
prethodno ostavi naknadni rok od 13 dana za tu isplatu. Ova modiiikacija dopuštaj-sudsko
produženje rokova otplate. Na traženje kupca sud može kad okokiosti slučaja to
opravdavaju produžiti rokove za isplatu zadocneiih otplata ako kupac da obezbeđenje. da
će izvršiti svoje obaveze fnpr. jemstvom iii zalogom) i ako usled toga prodavac ne trpi
štetu. Međutim, kupac kome sud produži rokove ne oslobađa se obaveze piaćanja zatezne
kamate. Ali ZOO predviđa ništavost odredbe o ugovornoj kazni za slučaj raskida ugovora
zbog docnje u pogiedu isplace nekoliko obroka. (J slučaju raskida u napred rečeriim
slučajevima, prodavac je dužan da vrati kupcu primljene orplate sa zakonskom kamatom
od dana kada ih je primio i naknaditi mu nužne troškove koje je ućinio za stvar. Sa svoje
 so
strane, kupac je- dužan vratiti prodavcu stvar u stanju u kom je bila kad je predata i datl
mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora. Ništave su odredbe ugovora o
prodaji sa obročnim otplatama koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredaba zakona
kojima je reguiisana ova modiilkovana kupoprodaja. Najzad, pravila o ovoj modiflkaciji
shodno se primenjuju i na neke slične modiiikacije kupoprodaje sa obročnirri otplatama
cene - kod ugovora o lizingu.

114. PRODAJNI NALOG

Ovo je ugovor kojim se jedna strana (nalogoprimac) obavezuje da određenu pokretnu stvar
koju joj je predala druga strana (nalogodavac) proda za određenu cenu u'određenom roku
ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ako to ne učini smatra se da je on tu stvar
kupio. Naš ZOO prodajni nalog predviđa kao poseban ugovor a ne kao modiflkaciju
kupoprodaje, iako on to jeste. Osnovna odlika prodajnog naloga je da je između
nalogoprimca i nalogodavca postignuta saglasnost o cenl stvari kao i o roku za njenu
prodaju trećem licu s tim što se ima uzeti da je nalogporimac kupac ako u određenom
roku stvar ne proda ili je ne vrati prodavcu. Stvar koja je predmet prodajnog naloga se
predaje nalogoprimcu odmah pošto se postigne ■•saglasnost o-cenli roku za/'prodaju trećem
licu. Ali tom predajom se ne prenosi svojlna. Nalogoprimac se nalazi'samo u državirii
stvari. Ako.je on u određenom roku ne proda trećem licu ili ne vrati nalogodavcu, postaje
vlasnlk putem tradltlo brevi manu i to bez obira da li je isplatio cenu nalogodavcu kao
prodavcu. Ako cenu ne isplati, nalogodavac (prodavac) može tražiti raskid ugovora,
povraćaj stvari i naknadu štete. Dok stvar drži radi prodaje, nalogoprimac nije vlasnik već
držalae. Stoga shodno pravilu res perit domino naiogodavac snosi rizik slučajne propasti
stvari. Tek po prelasku prava svojine na njega, rizik slučajne propasti stvari snosi
naiogoprimac kao kupacf Zato bi morao da plati cenu i kad bi stvar propala.
Nalogoprimac se rnora odnositi prema stvari s pažnjom dobrog domaćina. U suprotnom
snosi odgovornost za štetu na stvari. Prodajni nalog sadfži elemente punomoćja, ali se od
njega i razlikuje: 1. Punomoćstvo je- opozivo, a prodajni naiog nije. 2. Punomoćnik ne
postaje vlasnik poverene stvari ako je u ođređenom roktr ne proda, a nalogoprirnac
postaje viasnik. Doduše i punomoćnik u određenim slučajevima može da kupi poverenu
stvar (ugovor sa samim sobom) ali u principu to nije dopušteno (sankcija je ništavost),

115. UGOVOR O RAZMENI

Ugovor o razmeni je takav ugovor u kome se- svaki ugovornik obavezuje prema svom
saugovorniku da mu. preda stvar koja se razmenjuje-tako- da on • stekne pravo svojine
odnosno raspolaganja. Ovaj ugovor reguliše i ZOO s tim što dopušta da predmet razmene
budu i druga prenosiva prava. Ugovor o razmeni kao i o kupoprodaji može imati
translatorno ili obligaciono dejstvo. Transiatorno - da se sarnim ugovorom prenosi pravo
(francusko pravo) a obligaciono - da je ugovor iustus titulus, a da s e svojina prenosi
predajom odnosno uknjižbom (modus agureziđi), Ugovor o razmeni je sličan kupoprodaji.
Razlika je :u torae što se kod kupoprodaje željena stvar stiče posredstvom novca, a kod
razmene bei posredstva novca. Razmenu ne treba shvatiti kao dvostruku kupoprodaju. To
je poseban ugovor koji je stariti od kupoprodaje.
Porekio i značaj - Razmena je istorijski prethodnik kupoprodaje. Ona je starija od
kupoporodaje jer je postojala još pre nastanka novca. Korišćena je u naturalnim
privredama nerazvijenih oblika društva. Sa pojavom novca došio je do kupoprodaje koja
je samo jedan oblik razmene - razmene posredstvom novca. Međutim, razmena postoji i u
razvijenim robnim privredama. Ona naročito dolazi do izražaja u periodima monejarnih
kriza i inilaeija i siičnih poremećaja na trzištu. U našem pravu ona dolazi do izražaja kod
razmene stvari u društvenoj svojini, komasacije, zamene građevinskog zemijišta, zamene
stanarskih prava itd;
Pravne osobine - ugovor o razmeni je: 1. Imenovani - jer ga zakon reguiiše,
2. Neformalan - mada postoje siučajevi kada se traži pismena forma (razmena •
nepokretnosti), 3. Dvostrano obavezan - jer- svaka strana ima obaveze koje su uzajamne,
4. Teretan - svaka strana pruža drugoj odgovarajuću protivvrednost koja nije izražena u
novcu, 5. Komutativan - određene su prestacije, ali može biti i aleatoran, 8. Ugovor sa
 Sl
trenumlm prestacijama - ali može biti i sa trajnim, 7. Jednostavan ugovor - j e r n e sadrži
elemente drugih ugovora, 8. Ugovor sa sporazumno odredenom sadržinom - mada može
biti i po pristupu, 9. Samostalan - jer nije zavistan od drugog, lo. Ugovor koji se ne
zaključuje s obzirom na iičnost - ali može biti i intuitu personae, 11. Može mu prethodia' i
predugovor i 12. Kauzalan - jer mu je osnov vidljiv.
Bitni elementi - Bitni elementi se tiču predmeta razmene. To su stvari ili određena
prenosiva prava. Stvari mogu biti pokretne i nepokretne, telesne i bestelesne, Bitno je da
nisu Izvan prometa {extra commercium) ili u ograničenom prometu. To mogu biti
postojeće iii buduće 'stvari. Najzad, predmet razmene može biti 1 novac ali samo ako nije
u opticaju (numizmatički). Kad je reč o prenosivim pravima, predmet razmene može biti;
neko drugo stvarno pravo (plodouživanje), neka radnja ili uzdržavanje od radnje [facere,
nonfacere), obaveza iz ugovora o delu (jedno lice sašije odelo drugom koje mu okreči
stan). Predmet ramene može biti i neko oviašćenje iz autorskog prava imovinske prirode
(ustupanje autorskog honorara za određenu usiugu). Najzad, predmet razmene može biti i
stanarsko pravo.- Ta. razmena je regulisana posebnim propisima (zakon o,stambenim
^■^''^9^oslmA)'..: Predmet razmene bez obzira našta se odnosi mora. biti moguć. dozvoljen i
J:T
' ^' odrecieri'ui-odrediv. -
Obaveže stranaka - Svaka stranka ima obaveze prema drugoj. One su uzajamne. One su i
istovetne jer to odgovara suštini ramene. Stranke u razmeni imaju'.sledećc'obaveze:-
1, Obaveza predaje stvari - sastoji se u preduzimanju određenog marterijamog.akta kojim
se omogueuje drugoj strani sticanje državine na stvari. Tu:.vrede ista;.pravila kao i kod
kupoprodaje {predaja pokretnih stvari - neposredna i simbolična,/ predaja' nepokrektnih ■
sjtvari -'upis u zemljišne knjige, vreme, mesto predaje). Kad Je reč o bestelesnim stvarrma,
odnosno tražbenim pravima, predaja se vrši momentom zakljućivanja ugovora. Uz stvar se
predaju. i.'plodovi nastali posle roka. za predaju.. Momenat predaje je-značajan i zbog.
primene .pravila o riziku za slučajnu propast stvari koji se zasnivaju na principu res perit
domino.
2, Obaveza . zaštite- u slučaju materijalnih i pravnih. nedostataka - pošto je razmena.
dvostrand teretan ugovor, svaki ugovarač odgovaja drugom za slučaj materijalnih i pravnih
nedostataka. Pravila su ista kao i kod kupoprodaje,. samo što kod tog"ugovora
odgovornost snosi samo prodavac. '
3, Obaveza preuzimanja stvari - svaka strana ima obavezu da preuzima. stvar od strane
koja ima obavezu da je preda. Preuzimanje stvari je niz odgovarajućih materijalnih radnji
kojima. se- obezbeđuje?izvršenje predaje- npr. obezbeđivanje- ambalaže,. smeštajnog prostora
i sl. Neizvršenje obaveze preuzimanja stvari o roku dovodi stranku u poverilačku docnju
zbog koje rizik slučajne propasti stvari prelazi. na nju. ,•

116. UGOVOR O POKLONU

Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik (poklonodavac) prenosi ili.se obavezuje-
da prenese na drugog ugovornika (poklonoprimca) pravo svojine određene, stvarr odnosno
drugo određeno pravo ili da, mu na račun svoje imovine, učim',neku:kqrist';i;.to sve bez-
: ■-. odgovarajuće naknade. Ovde je reč o dvostranom pravnom poslu 'in'ter iđvos, za.razliku.od
testamenta koji je jednostrani pravni posao mortis causa. Poklonom se prenosi svojina ili-
drugo pravo kao' i kupoprodajom iM razmenomali ono'štogačiru,,pose.bnim. u .odnosu na
te ugovore je njegova besplatnost odnosno dobročinstvo. Poklonom dominira. namera-
darežljivosti poklonodavca (animus donandi] koja je bitni sastojak ugovora.. Ova pobuda
ulazi i u polje kauze poklona. ZOO nije regulisao ovaj ugovor zato što je FederaciJaipa.čU. ., .
281 stav 1. tačka 4. Ustava 1974. godine uredivala samo ugovorne odnose iz^bblasti'r'f":
prometa roba iusluga, a ocenjeno je da,_on ne spada u tu oblast Tačnije.je re&da^K^^.^
poklon spada u tu oblast, ali da nije tipičan ugovor za promet roba i usluga. ..•,.......-.:^r'..-
Preciziranje pojma i vrste - Osnovno obeležje pokiona se ogleda u odsustvu naknade-za; ," __
koristi koje se dobijaju. Poklonoprimac naime ne daje nikakvu naknadu poWonodavctn|I:4^;
Ovo međutim, zahteva određeno preciziranje pošto Lzvesne vrste poklona pretpostavljaju.Tf-^"?
odredene radnje pokionoprimca. Da bt se to bolje uočilo potrebno je ukazati na neke "-"
modifikacije poklona, kao što su: .. i'
,1. Poklon sa nalogom ili teretom
 82
2. Mešoviti poklon
3. Uzajamni poklon
4. Naknadni poklon
5. Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti
6. Poklon u opšte korisne svrhe
7. Poklon za slučaj smrti

1. Poklon sa nalogom ili teretom - je takav ugovor o poklonu kojim poklonodavac stiče
. pravo da rasktne ugovor ukoliko poklonoprimac ne-izvrši određenu ,-radnju u korist
poklonodavca iil trećeg lica, odnosno ukoliko ne poštuje pravo koje je poklonodavac
zadržao za sebe ilr trećeg. Naiog ili teret se može odnositi na neko činjenje iii nečinjenje u
korist poklonodavca ili nekon trećeg. Nalog ili teret se može odnositi i na način upotrebe
jpoklonjene stvari što nrože biti u interesu i samog poklonoprimca. Ipak nalog ili teret, bez
obzira kakav bio predstavlja .tegobu ili dužnost za poklonoprimca koji nisu svojstveni
opštem režimu poklona. Ako bi nalog odnosno teret predstavljao ekvivalent odnosno
protivvrednbst za prestaciju poklonodavca .onda.se. ne ,b.i. r.adiloo pokiqnu.,iZatp,;i..kod
poklona sa nalogom ili teretom mora postojati namera4dare'žljivOstti::(-ani^.u*^c)jS^d/]' jer ■
bez nje nema ni poklona. Prema tome, nalog ili teret ne sme ugušiti dobrocinstvo '
poWonapfim-|a, Ako poklonoprimac ne izvrši nalog ili teret, poklonodavacmože- raskinuti
ugovor jedncfŠrranom izjavom volje (vansudski put), osim ako je treće lice. steklo pravo da
zahteva ispujjjerije naloga. U slučaju raskida poMonodavac ima pravp na povraćaj datog, a
ako stvar.jos.nije predata. neće se ni predavati. Po svojoj pravnoj prirodi poklon sa
nalogom ili teretom je ugovor sa raskidnim uslovom - ako se uslov ne ispuni ugovor se
raskida. U siučaju nedopuštenog iii nemorauiog naloga odnosno tereta, uzima se: 1_ da
ugovor nije ni nastao'(da je ništav) iii 2- da proizvodi pravna-dejstva,, ali bez, naloga, ako -
nije drugačije ugovoreno.
2. Mešovit poklon je takav ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju,
ali tako da prestacija veže vrednosti predstavlja poklon. za drugog^ugovomika.. Ovde.se-
poklon javlja zajedno sanekim drugim ugovorom a najčešće razmenorrr ili kupoprodajom.
Poklon predstavlja samo ono što j e izvaii vrednosti prestacije drugog ugovornika^ Samo je.
utoliko reč o.poklonu, a u pogledu. preostale vrednosti.prestacijea. pitonju.Je.nekl drugi.
ugovor. Takva je npr. prijateljska prodaja,. rodbinska. kupoprodaja i sl. ti kojoj je cena
upadljivo niska.. Razlika izmedu prestaeija. je- posledica namere darežljivosti i zato se
mešovitl pokloni ne- mogu pobijati zbog. prekomernog oštećenja. ili nekogvdrugog razloga
oslonjenog na ekvivalentnost prestacija.. " ~ .
3. Uzajamni poklon je takav ugovor o poklonu kojim stranke uslovljavaju njegovo pravno
dejstvo, zaključivanjem. drugog ugovora o poklonu sa obrnutirn ulogama: stranaka. Ovde
svaka stranka čini poklon onoj drugoj ali je kod svake od njih: prisutna. namera
darežIjivosti-ifBez te namere ne bi bilo poklona već. nekog drugog teretnog • ugovora
(razmene:iii'*|:ijpoprodaje). Ukoliko bi vrednost prestacija bila ista radilo b i se o nekom
teretnom ugo^pru (razmeni ili kupoprodaji). Ali ako vrednost prestacija nije ista uzajamni
; poklon bi postojao samo u prisustvu namere darežljivosti. Bez.gtoga..j-op,et...bi-se'.radilp,!..p. ^
■ nekom teretnom ugovoru. Tamo gde ima namere darežljivosti^ iiema mogućnpsti pobijanja ;
• ugovora zbog prekomernog oštećenja_ Tamo gde nema ove" namere, takva mogućnost.
•'postoji. Uzajanirii poklon treba razlikovati od dva poklona između ištih lica. sa obrnutim'
; uiogama koja nisu medusobno uslovljena. Tada dva ugovora o poklonu predstavljaju
potpuno zasebne- ugovore. Posebni pokloni se najčešće javljaju u različitlm: vremenimaj,'..pri
čemu je drugi revanš za prvi. '■' •■
"4. .Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga.je namera darežljivosti zasnovana, .
na određenoj, radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca,. pri čemu. se poklon javlja- kao-
priznanje ili nagrada. Motivi za ovaj poklon mogu biti veoma različiaV npr: poklon.
nalazaču stvari.- poklon spasiocu, poklon pobedniku trke, najboljem pismenom zadatktt:.;.:-
itd. Ima mišljenja da kod ovog poklona poklonodavac treba da odgovara za pravne i ' .
fizičke nedostatke stvari i da ne može braniti shvatanje da j e isključena odgovomost a.
. dopušten opoziv kao i kod poklona učinjenog po opštem režiratu Dar'treba da ostane dair -
j i kad je ućinjen \z zahvalnosti i kad je učinjen kao nagrada. UTcoIiko bi se zbog mana na
 83
stvari dogodiia šteta poklonoprimeu na drugim njegovim stvarima, on bt mogao tražiti
naknadu po opštim pravilima odgovornosti za štetu.
5. Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti je takav ugovor kod koga j'e namera darežljivosti
proizišla iz određene moralne dužnosti. Ta moralna dužnost može biti vezana za
srodnieki, bračni, prijateljski ili neki drugi odnos. Moralna dužnost ne sme biti produkt
neke pravne obaveze makar ona biia vezana i za naturalne obligacije. I nagradni poklon je
zasnovan na morainoj dužnosti ali je on ipak poseban jer je kod te vrste poklona
određena radnja zasluga iii držanje ' poklonoprimca poslužila kao neposredni motiv
poklona. Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti nije zasnovan na konkretnoj pobudi već
na dubljoj vezi poklonodavca ili poklonoprimca
6. Poklon u opšte korisne svrhe je takav ugovor o poklonu kod kogaje namera
darežljlvosti zasnovana na motivu postizanja opšte korisne svrhe. Tu je poklonoprimac
najčešće neka društvena, kulturna ili humanitarna ustanova. Takvi su npr. pokloni
učinjeni bolnicama, ranjenicima, dečijim ustanovama, bibliotekama, pozorištima itd. Ovi
pokioni su najčešće uslovljeni određenorn namenom korišćenja sredstava. Za sve te
■ poklone je zajedničko da se postiže neka opšte korisna svrha.
'' '7'. 'Poklon 'za '■ shičaj smrti je takav. ugovor o poklonu kod koga se predaja predmeta
poklona odlaže do momenta smrti poklonodavca. Ovaj poklon je preteča testamenta ali se
koristi' i u savremenim pravima. Reč je o pravnom poslu inter vivos sa dejstvom mortis
causa - hjegovo dejstvo nastupa tek momentom smrti poklonodavca. Ovaj. poklon treba
razlikovati od ugovora o nasleđu a razlika je u tome što: 1. pokion za siučaj smrti nije
osnov za nasledivanje, a ugovor jeste, 2. pokionoprimae se ne tretira kao naslednik već
kao poverilac. 'Po jednom shvatanju ovaj poklon se ne može opozvati, ali je ispravnije
shvatanje da je to mogućno kao kod poklona u opštem režimu. Ipak razlozi opoziva treba
da budu zakonom određeni da ne bi sve zavisilo od slobodne volje^ poklonodavca..
Poreklo i značaj - Poklon je jedan od najstarijih ugovora. NjegovL "tragovi sežu "'do
Hamurabijevog zakonika. Njime se čini besteretna korist za drugoga uglavnom da bi se
izrazila neka afekcija. Aii on je uvek krio i mogućnost ostvarivanja nedozvoljenog cilja.
Poznavalo ga je i rimsko pravo i to u više vidova - mancipacija, tradicija,. cesija,
prenošenje tražbine, oproštaj duga i dr. U Justinijanovo doba se mogao i' opozvati zbog
nezahvalnosti. Srednjl vek ga poznaje kao. sredstvo besplatnog uvećanja.imovine crkava,
vlastele i vladara. Klasične kodifikacije 19. veka ga poznaju kao poseban imenovanLugovor.
Poklon je čest pravni posao ali ne tako čest kao kupoprodaja i drugi teretni ugovori.
Njegova kauza. obuhvata i motive - pobude. One su uglavnom' altruistične ali kad kad
mogu biti i nemoralne,
Pravne osobine -" Ugovor o poklonu je: 1. Imenovani - jer ga zakon reguliše, '
2. Formalan - pri čemu se zahteva ili pismena ili realna forma (predaja stvari). Forma je
važna da bi se izbegla lakomislenost pri davanju poklona i da bi se pobude učiniie
vidljivim. 3. Jednostrano obavezan - jer se- njime obavezuje samo poklonodavac, 4.
Dobročin - s tim što kod nekih modifikacija može biti praćen nekim.. nalogom,. 5.
Komutativah - a izuzetno aleatoran (poklon buduće-žetve),,'6..- Ugovor-sa.. trenutnim
izvršenjem - ali može i sa' rrajnim, 7. Jednostavan — jer ne sadržr elemente* drugih' •-
' ugovora mada ni to 'nije isključeno, 8. Sa sporazurnno određenom sadržinom, 9.
Samostalan- -■ mada može biti i'-akcesoran;-io: ■Intititu>persojaae----~aJA*može.biti i bez obzira
na svojstva ličnosti,. 11. Kauzalan - s tim što u njeno polje uiazi i pobuda.
Za poklon važe opšta pravila o sposobnosti ugovaranja, ali važe i neke osobenostL Kad je-
reč o poklonodavcu on mora biti poslovno sposoban. Izuzetno, kod poklona sredstava- ■.
ostvarenih zaradom dovoljan je i uzrast od 15 godina sa kojim se može zaključiti ugpvor o.
radu. Kad je rec o poklonoprimcu ne zahteva se njegova poslovna sposobnost jer on
dobija korist bez protivnaknade. Ako bi se poklonom nametao i neki razlog,.. potrebna-tje-i.-
saglasnost roditelja odnosno staraoca.
Bitni elementi: - L Predmet poklona može* biti stvar, određeno imovinsko pravo- ili,neka.Vj.j#,.'..
druga korisL Stvar može biti pokretna ili nepokretna, postojeća ili buduća,. teiesim. Uxke:.
bestelesna. Ona ima prometnu vrednost ali nekad može imati i afekcionu vrednosL. LT.
svakom slučaju scvar mora biti takva da zadovoljava zahteva u pogledu mogućnosti.
dozvoljenosd i određenosti predmeta. Vlasnik stvari je poklonodavac. Ako on proda. tudu
 84
stvar vlasnik je može dobiti reivindikacionom tuibom osim ako je njen držalac savestan ili
je svojinu stekao na originaran način (održaj, sticanje od nevlasnikaj. Imovinsko pravo
može biti predmet poklona ako se odnosi na imovinska prava pronalazača, autora, vršenja
prava plodouživanja itd. Ono može biti predmet poklona i kod oproštaja duga. Druga
imovinska korist može biti predmet poklona kad se odnosi na vrednost rada koji je
poklonodavac besplatno izvršio u korist poklonoprimca. To ne treba mešati sa nekim
drugtm pravnim poslovima, kao što su besplatna ostava, besplatna posluga, beskamatni
zajam.
2. Namera darežljivosti {ammus donandi) jeste .drugi bitan element ugovora o poklonu.
Ona ukazuje na to da je poklon akt dobročinstva kojim poklonodavac hoće da uveća
imovinu poklonoprimca bez protivnakiiade. Ovaj element mora da postoji kod svakog
poklona čak i kod mešovitog koji u sebi sadrži elemente teretnog ugovora. Animus
donandi se ne pretpostavlja, već mora nedvosmisleno da proiziiazi iz sadržine ugovora.
Ona mora biti zasnovana na različitim motivtma - zahvalnosti, prijateljstvu, ljubavi itd. Iz
tih razloga je pobuda (motiv) zahvaćena kauzom kod ugovora o pokionu i drugih
dobročinih ugovora.
Obaveze poklonodavca - Poklon je- jednostrano •obavezanrugdvor^.Zato-'seikod.njega i
javijaju šamo obaveze poklonodavca. Poklonoprimac nema obaveze jer je reč o
dobročinorn|ugovoru. Ipak kod poklona sa nalogom iii teretom postoje izvesne tegobe iii
dužnosti-poMonoprimca ali one ovaj poklon ne čine dvostrano obaveznim i terernim
ugovorom. jPoklonoprimac u skladu sa javnim poretkom i moralnim normama ispoljava
zahvalnost poklonodavcu ali se ni to ne. uzima kao ugovorna obaveza. Poklon prema tome
ostaje ugovor u kome postoje samo obaveze.poklonodavea,.Te obaveze su:
a) Obaveza prenosa prava jpredajom stvari ili obećanjem predaje stvari - Ako se ugovor o
poklonu posmatra kao realrh. ugovor onda se on: zaključuje tek predajom. stvarL Tim
aktom se ujedno 'i izvršava obaveza poklonoprimca. Ako se posmatra kao pismeni ugovor
onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar
poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao. Predaja može biti različita zavisno od toga-da li
je reč o pokretnoj' ili nepokretnoj stvari. Pokretna stvar se predaje iz ruke u ruku iii
simboličnom predajom iii predajom kratke ruke. Nepokretne stvari se predaju uknjižbom.
Stvar se predaje u stanju u kom se nalazi u momentu. zakljueenja- ugovora^. Sa predajom.
preiazi i rizik slučajne propasti stvari koja je individualno određena - rod. ne propada. I
ovde važe pravila o vremenu načinu i mestu predaje kao i kod kupoprodaje.
b) Obaveza naknade. štete - Pošto Je poklon dobročin. ugovor poklonodavac. ne odgovara za
pravne. i flzičke nedostatke na stvari. Ali ako su pravni ili fizički nedostaci na. stvari
prouzrokovali takvu'štetu poklonoprimcu u vidu izdataka. troškova i sl. poklonodavac je
dužan da pokionoprimcu naknadi tu štetu. Medutim, u osnov te odgovornosti ulazi samo
namera ili krajnja nepažnja. Drugim rečima on će odgovarati za štetu ako je bio
nesavestan'.'Ui ako je znao Ui morao znati za pravne ili fizicke nedostatke,. pa je poklon
ipak učinior,
Raskid ugovbra - Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor. Ali on je i
dvostrani pravni posao. Zato se on može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom
od strane poklonodavca. PoMon je~ speciflčan po slučajevima jeđnostranog raskida., Razlozi
takvog raskida se dele u dve grupe. Prva, koja se tiče, samih ugovornika.. i <cu spadaju
nezahvalnost (neblagodarnost) poklonoprimca, osiromašenje: poklonodavca, razvod,
poništaj braka i druga, koja se tiče trećih lica: nužnih nasledriika, izdržavanih lica i
poverilaca koji mogu podići paulijansku tužbu. Klauzula o odricanju od raskida. zbog
neblagodarnosti i osiromašenja su ništavne. t'
Raskid ugovora o poklonu zbog nezahvainosti jneblagodarnosti) poklonoprimca -Poklon
je dobročin pravni posao jer se čini besteretno* Zato poklonoprimac duguje zahvalnost za
naklonost poklonodavca. Ali on može izneveriti očekivanja poklonodavca ispoljavanjem
nezahvalnosti. Novi zakoni tu nezahvalnost uzimaju kao razlog za raskid. ugovora.* o
poklonu. Nezahvalnost mora biU izrazitija- Neki zakoni je vezuju za krivićno deio, neki za
očiglednu ili veliku nezahvainost itd. Izgleda da je najprihvatljivija opšta klauzula o gruboj
nezahvalnosti koja svojim pokretnim okvirima može primiti razne vrste nezahvalnosti, što
se utvrduje u svakom konrektnom slučaju. Nezahvalnost se može ticati poklonoprimca ali
 85
i njemu biiskih srodnika - supružnik, deca, roditelji. Kada nastane ovaj razlog
poklonodavac može raskinuti ugovor jednostranorn izjavom. Reč je o vansudskom raskidu
a ne sudskom. Dovoljno je da izjava bude upužena na siguran način u ptsmenoj formi.
Ako se sudska odluka ipak donese ona ima samo deklarativno dejstvo. Pravo na raskid se
gasi po proteku jedne godine od dana saznanja za raziog, odnosno po isteku lo godina bez
obzira na saznanje. Pošto ugovor bude raskinut, poklonodavac stlče pravo na povraćaj
datog. Pri tom savesni poklonoprimac neće odgovarati za eventualnu smanjenu vrednost
stvari, a imaće pravo na troškove uvećanja vrednosti stvari i na plodove. Naprotiv,
■ nesavesni poklonoprimac odgovara i za smanjenu vrednost, a vraea i plodove koje je
pribavio ili propustio da pribavi. Raskidom ugovora-o poklonu poklonodavac .ne.stiče
pravo prema trećem licu, kome je poklonoprimac stvar otuđio. Savesno treće lice ostaje
vlasnik, a poklonodavac stiče pravo da od poklonoprimca zahteva povraćaj vrednosti
stvari koja je poklonjena.
Raskid zbog osiromašenja poklonodavca - Osiromašenje je nedostatak nužnih, sredstava
za život. Osiromašenje poklonodavca se uzima kao čisto objektivna okoinost, nezavisna od
^•'*;-i?;'»,;ponašanja;,poklonoprim.ca. Ali ono mora biti znatno tj. da dovodi u pitaje materijalnu
egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava. O tome postoje dva pristupa; a)
Reč je o potpunom osiromašenju poklonodavca i. tu dolazi do potpunog opozivanja
poklona i.b) Reč je o nemanju sredstava za izdržavanje gde dolazi do delimičnog
opozivanja tj.. opozivanja u meri koja je potrebna da se obezbedi izdržavanje. Kad nastane
ovaj razlog dolazi do raskida ugovora jednostranom izjavom poklonodavca upuženom
poklonoprimcu (vansudski način). Tada dolazi do vraćanja datog ako je stvar predata, a
ako stvar nije predata jer je poklon samo obećan, onda neće ni doći do njegove predaje.
Raskid deluje samo pro*futuro, pa se može vratiti samo ono što je preostalo.
Poklonoprimac se može osloboditi obaveze vraćanja prirnljene stvari ako: prihvati obavezu
da poklonodavcu obezbedi sredstva za izdržavanje [facultas alternativa).
Povraćaj predmeta pokiona u slučaju razvoda i poništaja braka - U slučaju razvoda, pravi
se raziika izmedu običnih i ostalih poklona. Obični pokioni se ne vraeaju. Reč je o
manjim, uobičajenim poklonima. Za ostale poklone, pokione veće vrednosti, važe pravLia:
1. Supružnik koji nije kriv za razvod zadržava sve poklone od supružnika čijom krMcom
je brak razveden, a ima i pravo da traži povraćaj poklona. koje je on učinio. 2. Ako je
brak razveden bez krivice, svaki supružnik. zadržava prirnljene poklone 3. Ako su oba
supružnika kriva, ni jedan od njih nema pravo da zahteva povraćaj datih poklona. Pokioni.
se vraćaju^u. stanju u kom su se; naiazili u. trenutku nastankai'uzroka za razvod. Umesto
otuđenih poklona vraća se njihova vrednost. Vraćanje poklona se različito objašnjava.. Po
jednom shvatanju zbog • neosnovanog obogaćenja, po drugom zbog negativnog raskidnog
uslova, a po trećem zbog nezahvalnosti. Izgieda da se ovo najbolje može objasniti uz
pomoć kauze u koju ulaze i motivi. Postojanje braka je- odlučujući motiv poklona a bez
njega narušena je sama asiimus donandi. U slučaju poništenja braka,. pokloni se vraćaju
zavisno od savesnosti odnosno od nesavesnosti supružnika. . Savestan supružnik.
, supružnik koji nije znao za razlog ništavosti, zadržava. poklone; a ima'' pfavo da. traži
■!•*'< 4 -natrag'. 'učinjene poklpne-nesavesnom supružniku, Ako su oba supružnika savesna ili
nesavesna, zadržavaju.. priirjijene..poklone.i.nemaju pravo_.da traže povraćaj. datih poklona.
od drugog supružnika. Savestan nije dužan da vrati poklone ni trećem licu, a nesavestart
jeste. Proglašavanje poklona bez važnosti u odnosu na nužne naslednike, izdržavanalica.i
poverioce po paulijanskoj tužbi - Ugovor o poklonu deluje inter partes ali on može. da
iritira i prava nekih trećih lica: nužnih naslednika, izclržavaiiih lica i poverilaca?. po'
paulijanskoj tužbi. Nužni naslednici kojima je poklonom povreden nužni deo, mogu'tražiti
vraćanje poklona u meri u kojoj se podroiruje'' njihov nužni deo. Vraćanje se traži počev
od poslednjeg poklona pre.smrti ostavioca. ;pa u obrnutom redu. Lica koja imaju pravo' nat-
'izdržavanje mogu pobijari poklon koji učini dužnik izdržavanja ako s c tim poklonom:
ugrožava njihovo pravo. Obim pobijanja treba biti. srazmeran zadovoljanju potreba:. uiž..
pogledu izdržavanja. Poklonoprimcu stoji na r.aspolaganju facuitas aiternativa da obezbedi.
sredsiva za izdržavanje i očuva poklon. Poverioci po Pauiijanskoj tužbi mogu tražiti da s e
poklon ogiasi bez dejstva prema njima ako su njime osujećeni u naplati njihovog dospelog
 86
potraživanja. Ovome se pribegava ako je dužnik insolventan i nema druge imovine iz koje
bi se potraživanje naplatilo. Ovde poklon ostaje, ali se lišava dejstva perma poveriocima.

117. UGOVOR O ZAJMU

Ugovor o zajmu je ugovor kojim se jedan ugovornik (zajmodavac) obavezuje da drugom
ugovorriiku preda određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, dok se drugi
ugovornik (zajmoprimac) obavezuje da mu posle određenog vremena vrati istu količinu
novca ili istu količinu stvari, iste vrste i kvaJiteta. Na primijenim. stvarima zajmoprimac
stiče pravo svojine odnosno raspolaganja. Ovu definiciju je usvojio i ZOO. To znači da je
on prihvatio ideju o zajmu kao konsensualnom ugovoru koji nastaje saglasnošću volja i
stvara obavezu na obe strane - zajmodavca, da preda novac ili zamenljivu' stvar, a
zajmoprimca - da vrati isti iznos novca odnosno vrstu stvari. Ove obaveze nisu
istovremene i to ih čini različitim od ostalih dvostrano obaveznih ugovora. Naš ZOO je
napustio klasičan koncept o ovom ugovoru kao realnom ugovoru koji nastaje predajom
stvari, kome prethodi predugovor o zajmu. Prema tome po konsesualnom konceptu zajma
predaja nije akt zaključenja, već izvršenja ugovora- o zajmu. Ovaj ugovor. je osnov za
sticanje prava svojine odnosno prava raspolaganja na određenoj- kollčini žamemjivih stvari.
Po tome zajam odgovara ra2meni, kupoprodaji ili poklonu (kojima se takođe stiče to
pravo). Ali">za razliku od ovih ugovora, sticalac (zajmoprimac) preuzima obavezu da
prenosiocu :(zajmodavcu) vrati istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta. Obaveza vračanja
postoji i kod posluge, ostave ili zakupa, ali tada ne dolazi do sticanja prava svojine
odnosno raspolaganja. Ugovor o zajmu ima i svoje modifikacije, pa tako postoji:
1. Namenski zajam, koji ograničava zajmoprimca tako što mu određuje šta ima da radi sa
predmetom zajma. Npr. k©d zajma za .izgradnju kuće da ga upotrebi za tu svrhu, kod
uvoznog. zajma - za uvoz robe itd.. Nepridržavanje namene zajma je razlog za raskid
ugovora a mogu uslediti i administrativne sanckije.
2. Lombardni zajam je takav zajam kod koga se dužnik obavezuje da banci preda
određene stvari na kojima. banka stiče založno pravo. .Te stvari mogu biti dragocenosti..
hartije od vrednosti i sl. Ovaj zajam je kombinacija zajma i zaloge.
3. Emisioni zajam postoji kad dužnik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac
kupuje za_novac.(kombinacija zajma.i kupoprodaje).
4. Ulog na štednju Je takav ugovor o zajmu u korne ulagač predaje banci na čuvanje
odredenu kollčinu novca, a banka se obavezuje da mu na osnovu štedne knjižice.na njegov
zahtev isplati taj novac.
. 5. Javni zajam je zajam koga na osnovu određenog propisa daju građani ih pravna Iica
državi ili nekoj drugoj javnoj ustanovi s tim da im u određenom roku predmet zajma
bude vraćen. U svim ovim slučajevima, zajam Je po pravilu uz kamatu ali su mogući i
bezkamatnii'Zajmovi.
Porekio i zhačaj - Zajam je jedan od najstarijih ugovora. Porninju ga i zakon. 12 tablica i
Hamurabijev zakonik. Od najranijih vremena razlikuju se- dve vrste zajma: sa kamatom 1
beskamatrji'lprijateljski zajam).. Prvi je teretni a drugi Je dobročin.. Ove dve- vrste zajma
poznaje i rimsko pravo. Ono uvodi i izvesna ograničenja u pogledu_visine,kamate. Zajam
sa kamatom naziva se fenus a beskamatni mutuum. U srednjern veku pod uticajem.
kanonskog prava zajam sa kamatom ne uživa podršku. Medutim, u praktičriom životu
kamata se ipak naplaćivala, pod uslovom da je ugovor zakijučen u formi promisorne
zakletve. Velike kodifikacije 19. i 2o. veka ponovo daju puni značaj zajmu sa kamatom ali
regulišu i beskamatni zajam. Zajam sa kamatom postaje važan instrument tržišnih.
odnosa, naročito u bankarskim poslovima i to kako aktivnim (davanjem kredita) fiako- i
pasivnim (izdavanje obveznica, ulog na štednju). Zajam postaje i instrument
međunarodnog prometa. ,
Pravne osobine ugovora o zajmu su: 1. Imenbvani - jer je zakonom regulisan;
2. Neformalan - po savremenom konceptu o konsensualnosti, odnosno realan (formalniJ.;:i::;.
po ranijem konceptu da on nastaje predajom stvari. Naš ZOO prihvata konsensualni
koncept tako da zajam nastaje saglasnošću volja, a predaja je izvršenje ugovora kojim
nastaje obaveza vraćanja. 3. Dvostrano obavezan - s tim što obaveze ne nastaju
istovremeno. Prva je obaveza predaje a tek potom obaveza vraćanja.4. Teretan - ako je sa
 87
kamatom odnosno besteretan ako je bez kamate, 5, Komutatlvan - jer su prestacije
unapred poznate, 6. Sa trajnim izvršenjem obaveze - jer uvek postoji rok vraćanja, 7.
Jednostavan - mada kod nekih modifikacija (lombardni i emisioni) mogu postojati i
elementi drugih ugovora, 8. Sa sporazumno odredenom sadržinom - ali može biti i po
pristupu s tim što se ovi drugi javljaju kao zajam sa kamatorn, 9. Samostalan - jer ne
zavisi od drugog ugovora, lo. Ne zakijučuje se s obzirom na ličnost ali može biti i Intuitu
persouae (naročito beskamatni), 11. Može mu prethoditi i predugovor, naročito u
konceptu zajma kao realnog ngovora. Ova osobina gubi značaj kod konsesualnog zajma. i
12. Kauzaian - jer je ona vidno označena.
Bitni'elementi - 1. Predmet zajma su zamenljive stvari. To su stvari određene po rodu.
Treba učiniti jedno preciziranje: neki stariji zakoni - AGZ, SGZ - su određivali da'su '
predmet. zajma samo potrošne stvari. Međutim. potrošne stvari se troše jednom
upotreborn, a ovde je reč o zamenijivim stvarima to jest stvarima po rodu određenim koje
se mogu zamenjivati u okviru svog roda bezbroj puta, kao što su žito, benzin, ulje, šećer,
itd. Mnoge od tih stvari su i potrošne ali je ta odlika ovde irelevantna. Najčešći predmet
v^č« M zajma 'je jiovac: Ali to mogu biti i druge zamenljive stvari. Br.duće stvari ne mogu biti
predmet 'zajnia ^ako se on shvati kao .realni ugovor, ali ako.se shvati kao konsensualni
onda je to moguće jer se može ugovoriti predaja budućeg dela žetve. Predmet zajma je
stvar čiji je viasnik zajmodavac. Ako se zajam shvati kao realni ugovor to" uvek mora biti
tako ali ako se shvati kao konsensualni ne mora jer se i nevlasnik mora obavezati da u
određenom roku preda stvar na zajam s tim da do tog roka postane vlasnik.
Zajmoprimac neće postati vlasnik ako mu stvar preda nevlasnik. Međutrm. .on će i tada
postati Vlasnik'ako je bio savestan a postoje uslovi za održaj ili sticanje od nevlasnika.
Poštd zajmoprimac postaje ^lasnik, on snosi rizik slučajno propale stvari prema praviiu
res perit domlno.
2, Rok je svojstven i zajmoprimcu i zajmodavcu ako se zajam shvati kao konsensualni
ugovor, Tada je zajmodavac u određenom roku od zaključenja ugovora dužan da preda
novac ili zamenljivu stvar- zajmoprimcu. Kad je ovaj priinu on. (zajmoprimac) dužan je da
vrati istu količinu, vrstu i kvalitet stvari. Ako se zajam shvati kao reaian ugovor onda se
za rok vezuju samo obaveze zajmoprimca. Rok je određen protek vremena ili momenat u
vremenu za čije se* nastupanje vesuje dospelost obaveze: Taj se rok određuje. u ugovora ili.
za celu ili za obroke obaveza, zavisno od ugovorenog načina vraćanja.. Ako rok nije
ugovoren, a ne može se ustanoviti tumačenjem zajedničke namere. primenjuje se sledeće
pravilor a)-.Kod zajmodavčeve- obaveze- čim to zajmoprimac zatraži f ..samo.ne u. nevreme s
tim što -taj rok zastareva' za 3 meseca od nastupanja. docnje zajmodavca i b) Kod
zajmoprimeeve obaveze - obaveza vraćanja se obavezuje za primeren rok koji ne može biti
kraći od 2. rneseca od dana zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
3. Kamata se javlja kao bitan element samo ako j c zajam teretam Tada se dužnik
obavezuje da pored glavnice vrati i izvesnu naknadu za koristi- koje.je; imao koriščenjem
zajma odnosno za štetu koju je zajmodavac imao zbog nekorišćenja. svog novca.ili druge
zamenljive- stvari. Ta naknada. se zove kamata iii interes. Postoji ugovorna kamata. i
H"■;." 'zakonski kamata; Ugovorena se ugovara, a zakonska određuje zakonom i zove se zatezna-
kamata. . Kamata se javlja u još* najstarijim oblicima ovog ugovora. Vremenom. j e
ograničavana ali se uglavnom reguiiše imperativim propfšima. Zatezna~kamata-se.određuje
zakonom o visini stope zatezne kamate prema iznosu duga u momentu isplate. u visini
eskontne stope koju mesečno utvrđuje NBJ uvećana za 2o%. Zatezna kamata se plaća bez
obzira da li je nastupila kakva šteta zbog docnje zajmoprimca. Ali ako je zatezna kamata
manja od štete koju zajmodavac trpif on ima pravo da zahteva razhku do-potpune : ..-
naknade štete. Ugovorna kamata između pojedžnaca ne može biti veća od kamatne stope
koja.se u mestu ispunjenja plaća na štedne uioge po viđenju. Ugovorna kamata izmeđtc'-"'-'^
- drugih lica određuje se posebnim zakonom. Ako je ugovorena kamata veća od dozvoljene
primenjuje se najveća dozvoljena stopa kamate. Kamata na kamatu (ugovornu ili, zatemu)£v>r|.->
se po pravilu ne može određivati izuzev kad je to zakonom određeno. Ništava j e odredba:'* -«
kojom se unapred ugovara kamata na kamatu, osim kod kreditnih poslova banaka. i
drugih bankarskih organizacija. Međutrm, kamata na kamatu se može ugovoriti naknadno
pošto istekne rok za naplatu kamate. Time se štiti dužnik. Prema tome ako kamata nije
 88
isplaćena a prošao je rok za njenu isplatu, na iznos neisplaćene kamate se može zahtevati
zatezna kamata i to od dana kad je sudu podnet zahtev za isplatu neisplaćene kamate.
Obaveze zajmodavca - 1. Obaveza predaje obećanih stvari - kod zajrna shvaćenog kao
konsensualnog ugovora zajmodavac je dužan da preda obećane stvari zajmoprinicu kako
bi ovaj stekao pravo svojine ili raspolaganja. Predaja se najčešće vrši praktičnom
predajom iz ruke u ruku. Moguća je i skraćena predaja traditio breri rnanu ako
zajmoprimac već drži stvar a moguća je i simbolična predaja - predaja konosmana.
Predajom predmeta zajma prelazi rizik slučajne propastl stvari na zajmoprimca tako da
će morati da vrarj predmet zajma i ako je primijena stvar propala. Predaja se vrši na
ugovprenom mestu i na ugovoren nacin i u ugovoreno vreme kao i kod predaje kod drugih
ugovora kojima se stiče svojina (kupoprodaja, razmena, poklon). Ako rok mje određen,
predaje se čim zajmoprimac zatraži. Specifičnost obaveze zajmodavca je u tome što on
može odbitl da on izvrši svoj'u obavezu ako se u meduvremenu od zaključenja ugovora,
pogoršaju zajmoprimčeve materijalne prilike do te mere da se ne zna da li će on biti u
stanju da zajam vrati.
2. Obaveza zaštite i naknade štete - rečeno je da ugovor o zajmu može biti, teretan ili
dobročin. Ako je teretan, primenjuju ,se pravila ,o zaštiti :odpravnhV.i; fizlekih^ttedostataka-
na stvar, kao i kod svakog drugog teretnog ugovora. Tu važi princip ekvivalencije. Pored
prava koje^jiroizilaze iz zaštite zbog fizičkih ili pravnih nedostataka. zajmodavac je dužan
da naknadi štetu zajmoprimeu koju je usled tih nedostataka imao. Ako je bez naknade, tj.
dobročin, ohda načelo ekvivalencije prestacije ne važi pa ne- postoji ni obaveza zastite zbog
pravnih i fižičkih nedostataka na stvari. No ako je usled toga zajmoprimac pretrpeo kakvu
štetu na svojim stvarima zajmodavac Je dužan-da mu je. nadoknadi.
Obaveze zajmoprimca - Oljaveza vraćanja predmeta zajma je svojstvena svakom ugovoru o
zajrnu bez. obzira da li je sa kamatom ili ne. Zajmoprimac postaje vlasnik. pozajmljenih
stvari i može sa njima činiti što mu je volja ali ima obavezu da zajmodavcu vrati istu
koiičinu stvari iste vrste i kvaiiteta. Pravila vraćanja se tiču predmeta, naeina, vremena,
mesta i pravnih posledica neizvršenja obaveze. Predmet obaveze vraćanja je. ista koiičina
stvari iste vrste i kvaiiteta. To je pravilo ali su mogućna izvesna odstupanja - vraćanje
manje količine stvari, vraćanje stvari lošijeg kvaliteta. Tada je zajam kombinovan sa
poklonom.uz.; animus donandl Ako se ugovori da..se umesto'. prirnljene. stvari vrati novac,
onda je zajam kombinovan sa kupoprodajom. Zajmoprimac vraća stvar iste količine, vrste
i kvaliteta bez obzira što se vrednost tih stvari u međuvremenu popela ili spustila. U tom
pogledu. postoje dva važna pravila:
1.. Kad obaveza ima za: predmet svotu novca, dužnik je dužan isplatiti onaj broj novčanih
jedimca na koju obaveza glasi izuzev kad zakon određuje šta drugo (načelo monetarnog
nominalizma)
2. Ako novćana obaveza prorivno posebnom saveznom zakonu glasi n a plaćanje u zlatu ili
stranoj valtiti, njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu,. prema kursu. u.
trenutJcu'.nastanka obaveze.
Način ispurfifenja obaveze se odreduje samim ugovorom. Vraćanje-može biti odjednom. ili u
obrocuna.. Ako je ugovoreno odjednomv on nije dužan da.primi, demnično, ispunjenje: (ali.
može). Ako je ugovoreno vraćanje u obrocima,. onda je poverilac-diižan..:da.priirii izvršenje:
i odjednom. Ukoliko ništa nije ugovoreno u. pogledu načina uzima s e d a se-predmet zajma
vraea odjednom, u celini. Vreme vraćanja se odreduje ugovorom. utvrdivanjem roka. Ako
rok nije određen izričito u uporednom pravu se primenjuju dva rešenja:
1. Potrebno je da zajmodavac opomene zajmoprimca i dospelost odmah nastupa i
2. Potrebno je odrediti naknadni rok. Njega prihvata i naš ZOO, predviđajući odreptivanje
primerenog roka koji ne može biti kraći od. 2 meseca. Po našem ZOO zajmoprirnac može
vratiti zajam i pre rpka ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o tome i naknaditi, mu
eventualnu štetu. Mesto ispunjenja obaveze određjaje se samim ugovorom,. a ako to n e
' bude uČinjeno, a ne mbže se odrediti ni pomoću svrhe i prirode zajmar. uzima se dajetctt ....;•
mesto u kome je dužnik u trenutku nastanka obaveze imao prebivahste, ukoliko nije reecr- V
zajmu novca. Kod zajma novca uzima se da je to mesto u kome poverilac ima prebivaMte.
Posledice neizvršenja - zajmoprimac pada u dužničku docnju od koje počinje obaveza^
plaćanja zatezne kamate čak i kad je zajam dobročin. On duguje i naknadu štete
 89
zajmodavcu. S tim u vezi je i kasatorna klauzula - odredba kojom se ugovara gubitak
određenog prava iz ugovora, ukoliko se ne ispuni neka ugovorna obaveza npr. gubi se
pravo na vraćanje zajma u ratama ako se ne isplati jedna rata. Obaveza plaćarija kamate
je obaveza svojstvena samo teretnom zajmu. Kamata čini zajam teretnim ugovorom.
Postoji ugovorna kamata koja se ugovara, i zatezna kamata koja se određuje zakonom.
Pod određenim uslovima, je moguća i kamata na kamatu.

118. UGOVOR O ZAKUPU

Ugovor o zakupu je ugovor kojim se jedan ugovornik (zakupodavac) obavezuje da preda
određenu nepotrošnu stvar na upotrebu drugom ugovorniku (zakupcu), a ovaj se
obavezuje da mu za to plaća određenu naknadu'(zakupninu) i da mu po isteku određenog'
vremena stvar vrati. Upotreba obuhvata i uživanje stvari (upotreba piodova) ako nije
drugačije ugovoreno iii uobičajeno. Ovim ugovorom se, za razliku od kupoprodaje,
razmene, poklona i zajma ne prenosi svojina.već se prodaje upotreba. Postoji više oblika
zakupa, ali za sve oblike je karakteristično da se ovim ugovorom ne prenosi svojina. Ipak,
* " " ima nekih oblika zakupa sa elementima prodaje npr. Zakup kamenoloma, koji se
"""'"' '"''upotreBfjaVa tako što se vadi i prodaje kamen. Zakupom se stiču relativna, a ne apsolutna
prava. Stiče se pravo upotrebe, ali ne i pravo raspolaganja. Ipak, u izvesnoni smislu,
zakupac može raspolagati zakupnim dobrom izdajući da u podzakup, čime,se ispoljavaju i
neki elementi erga omnes odnosa,
Odnos prema drugim ugovorima - Ova dva slučaja (zakup "kamenoloma J podzakup)
ukazuju samo na neke minimalne sličnosti sa kuporodajom. Ova dva ugovora razdvajaju
kapitalne razlike:'-zakup nije osnova sticaja svojine, a kupoprodaja jeste, zakupac-je uvek
dužan da vrati 'predmet ?akupa a. kupac nije dužan da vrati predmei kupoprodaje,
zakupac daje zakupninu u novcu ili drugim stvarima a cena se.uvek.plaća u. novcu, zakup
se odnosi na nepotrošnu stvar a kupoprodaja i na potrošnu i. nepotrošnu. Obaveza
vraćanja postoji i kod nekih drugih ugovora npr. Zajmu, posluzi, ostavi, što te ugovore
čirti sličnim zakupu. Ali, razlike između ovih ugovora.su očigledne. Tako 'se zakup i zajam,
razlikuju po tome što je zajam osnova sticanja prava svojine, a zakup nije, što je predmet
zajma- zamenljiva stvar, a zakupa nepotrošna,, što zajam može biti zaključen i kao
dobročin ugovor, a zakup ne. može-. Zakup 'i posluga se razlikuja. po tome što se kod
ostave ne stiče upotreba a kod zajma stiee, što kod ostave može biti i bez naknade, a
zakup je sarno sa naknadom.
Podzakup - To je ugovor kojim zakupac predaje zakupljenu stvar. na upotrebu.
podzakupcu, a ovaj se obavezuje. da mu piaća podzakupninu i- da mu. po isteku odredenog-
vremena stvar vrati. Podzakup predviđa i ZOO aii samo ako se time ne nanosi šteta
zakupodavcu, pri čemu zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar
u skladu saugovorom o zakupu. Podzakup reguiišu dve grupe pravila;
1. Prva grupa reguliše uslove podzakupa. Potrebno je da.se on zaključuje, u skladu sa
zakonom, ugovorom o zakupu i da ne izaziva štetne posledice-,pp zakupodavca..
2. Druga reguiiše odnose izmedu zakupodavca, zakupca. i .podzakupca... Što..se.. ovih.odnosa
"s ;';" tieev postoje različita shvatanja: a) zakupac uspostavlja odnos. samo sa. zakupcem, a. ne i
sa podzakupcem,' kome se ne može obraćati b) zakupodavac se može obraćati i zakupcu i
podzakupcu, c) podzakupac i" zakupac su"zajedno"odgovorni zakupodavcu- za-upotrebu
stvari. Naš ZOO predvida da se zakupodavac može radi naplate svojih -potraživanja. od.
zakupca nastalih iz zakupa obraćati i podzakupcu, ukoliko ovaj duguje zakupcu. po
osnovu podzakupa. Prema tome, odnos između zakupodavca, zakupca ,1 podzakupca: se
zasniva na principu Juter partes, a princip erga omnes dolazi do izražaja sarno izuzetno
kad zakupodavac treba da naplati zakupninu lz podzakupnine od.podzakupca;. Podzakup
se ustanovljava po pravilu bez dozvole-zakupodavca. Dozvola je potrebna-ako je izriSto -
propisana xx zakonu ili je određena u ugovoru o zajmu. U tom -slučaju, izdavanje u.
podzakup je razlog za otkaz zakupa. Podzakup je akcesoran ugovor, jer zavisLod zakn-pmižpjj::
može trajati samo dok traje zakup, ': -*-i'*"■--,.-";ffe;,
Otuđenje zakupijene stvari - Zakupodavac Je vlasnik stvari koja -je izdata u zakup^- Za. ' :'..
vreme zakupa, njegovo pravo svojine ne prestaje, pa zato može činiti i akte raspolaganja..
. U tom pogledu, postoje dva shvatanja:
 90
1. Pribavilac, odnosno novi vlasnik zakupljene stvari, stupa na mesto zakupodavca
(ranijeg vlasnika) tako da se uspostavlja odnos između njega (kao zakupodavca) i
zakupca, pri čemu je on dužan da poštuje ranije zaključen ugovor o zakupu. Po tom
shvataju raniji ugovor o zakupu deluje i na prvog vlasnika, što znači da sadrži i
dejstva erga omnes.
2. Ugovor zakupu deiuje isključivo inter partes. Otuda, ako raniji vlasnik otuđi stvar koju
je izdao u zakup, ugovor o zakupu ne deluje na novog vlasnika, pa zakupac nema
pravo da zahteva produženje zakupa.
Drugim rečima, pribavilac (novi vlasnik) može otkazati ugovor o zakupu, osim u dva
izuzetka; 1) ako je ugovor o zakupu zabeležen u ZK, b) ako je ugovorom između ranijeg i
novog ' vlasnlka izrićito predvideno da zakup ostaje. ZOO prihvata prvo mišljenje -
pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca pa prava i obaveze iz zakupa nastaju
između njega i zakupca. Otuda, pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda
stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako to vreme nije odredeno pre
isteka otkaznog roka. Za pribaviočeve obaveze iz zakupa. prema zakupcu odgovara
prenosilac (raniji zakupodavac).
Posebne vrste zakupa - Opšii režim zakupa regulisan je:" ZOO, ■-'ali pbstoje-i*posebiu režimi
zakupa, koji su regulisani posebnim propisima. Oni isključuju primenu odredaba ZOO.
Posebnim.propisima se reguliše:
1. Zakup siana je regulisan zakonom o stambenim odnosima. Ugovor o korišćenju stana
je bio Jedan od tri konstitutivna elementa za sticanje stanarskog prava, *pored akta
davaoca stana i akta uselenja. Ovaj ugovor se zaključivao između nosioca stanarskog
prava i organizacije za gazdovanje stambenim zgradama, kasnije SlZ-ovima stanovanja.
Elemente tog ugovora jpdređivao je zakon - stan, opis i veličina, zakupnina, članovi
domaćinstva, obaveze u vezi sa korišćenjem. stana i drugo. Ovaj ugovor je imao, pored
elemenata zakupa i stvarno pravna dejstva: nosilac stanarskog prava je imao .zaštitu
prema svim trećim licima, a posle njegove smrti stanarsko pravo je prelazilo na
članove, domaćinstva. Članovi. domaćinstva su takođe sticali određena. prava kao.
korisnici stana, i ako nisu bili stranke u ugovoru. Stanarsko pravo sticalo se trajno, s
tim, što je moglo prestati samo iz razloga određenih zakonom. Ali, zakon o stambenim
odnosima. je izmenjem i više: se ne. zaključuju. ugovori o, korišćenju: .stana,. već ugo.vori o
zakupu, ali opet po posebnom režimu iz novog zakona o stambenim odnosima. I ti se
ugovori zakijučuju na neodređeno vreme, a njima se određuju i predmet i zakupnina.
Raniji .ugovori o korisćenju stana, posle odredenog roka^ preobraziće se u ugovore o
zakupu, ukoliko se-ne iskoristi pravo na otkup stana. .
2.. Ugovor o zakupu poslovnih prostorija je regulisan zakonom o poslovnim. zakupima i
prostorijama. Predmet ovog ugovora je poslovna prostorija u kojoj se vrši odredena
poslovna delatnost. Ugovor je sadržao odredbe o zakupnini, naknadi za korišćenje
zajedničkih uređaja, otkazu i otkaznim rokovima, Otkazni rok iznosi 6 meseaL ako
drugačije. nije određeno. Materiju zakupa. poslovnih. prostorija su reguiisaii i dopunski
propisi ~ odluke opštine, odnosno grada.
3. Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta regulisan. je zakonom o korišćenju.
poljoprivrednog zemljišta u svojini građana. Društvena • pravna -llca- koja se bave
poljoprivrednom proizvodnjom, imaju preče pravo zakupa u odnosu na zemijoradnike.
Kod ovog zakupa se ne može konstituisatipodzakup. Ovaj ugovor treba da sadrži i:
katastarske oznake zemljišta, vreme trajanja zakupa, visinu, vrstu i način plaćanja
zakupnine. Mogućno je da se propisima odredi i najviši iznos zakupnine. •
Poreklo i znaeaj - Ugovor o zakupu je veoma star ugovor. Poznavao ga je još zakon XII
tablica. U rimskom pravu je uiazio u. korpus 3 ugovora, koja su u svom nazmt. imali
. odrednicu. locatio conductict. 1. Zakup - locatio conductio ■ rei, 2. Ugovor o radu - loca.Ho-
conducdo operamm, 3. Ugovor o deiu - iocatio conductio^ operis. Kasnije su s e ova. tri.
ugovora samostalno razvijala u srednjem veku. Ugovor o zakupu j e dobio javnopravner
elemente, jer je kmet bio vezan za zemlju feudalca koju mu je ovaj iznajmljivao. Veliker
kodifikacije posle buržoaskih revolucija su davaie značajno mesto ugovoru o zakupu.
naročito kod zakupa stana, zemlje i drugih stvari. U modernom pravu, zakup takođe ima.
 91
značajno raesto, što važi i za naše pravo, koje određuje opšti režim ovog ugovora u ZOO. i
posebne režime u posebnirn zakonima.
Pravne osobtne - Ugovor. o zakupu je: 1. Imenovani - jer je regulisan zakonom,
2. Neformalan - jer se zaključuje solo coasensus, ali može biti i formalan npr. o
korišćenju stana, zakupu posiovnih prostorija, poljoprivrednog zemljišta itd. 3. Teretan -
jer druga strana daje naknadu za ono što uzima tako da postoji ekvivalentnost prestacija,
4. Dvostrano obavezan - jer svaka strana ima obaveze prema drugoj, a one su uzajamne,
5. Komutativan— jer su prestacije unapred odredene, 6. Sa trajnim prestacijama - s'tim
što je kod nekih ugovora, vreme trajanja određeno posebnim propisima, a obaveze u
pogiedu zakupnine se određuju uglavnom obročno, 7. Jednostavan - jer ne sadrži
elemente drugih mada može (ugovor o pansionu), 8. Ugovor sa sporazumno određenom
sadržinom - aii može biti i ugovor po pristupu, 9. Samostalan - jer je nezavisan od
drugih ugovora, lo. Zaključuje se nezavisno od svojstva ličnosti , ali može biti i intuitu
persoaae, 11. Ne mora mu prethoditi predugovor ali može i 12. Kauzalan - osnov mu je
vidljiv ' Bitni elementi zakupa - Predmet zakupa je određena■•
j.» ; .^-jPQkreta^^i,ne.po.kre.tna stvar, za koju se vezuju tri uobičajena zahteva: da je moguća,
dozvbljeha' 1 bdređehaV Dolaze u obzif samo nepotrošne stvari' (mogu i potrošne ako se
zakupljuju radi izlaganja a ne trošenja). Stvar se mora predati u ispravnom stanju, da
može poslužiti za upotrebu zbog koje je ugovor i zaključen. Uz stvar idu •! pripatci. Stvar
treba biti postojana, ali je moguće da bude i buduća. Može 'biti telesna ali i bestelesna.
Predmet može biti i neko imovinsko pravo - licenca. Stvar, obično predaje-vlasnik," ali ne
mora biti tako....'Predrnet posebnih ugovora su: stan, poslovne prostorije, poljoprivredno
zemljište i dr.
Zakupnina - za upotrebu *iznajmljene stvari, zakupac plaća zakupinu, jer je ugovor o
zakupu dvostrano obavezan teretnf ugovor. Ona se. obično određuje-u novcu-iliu drugim
srvarirna po čemu se razlikuje od cene. Zakupninu određuju samo stranke. Međutim,
postoje slučajevi kada je ona određena od organa vlasi - kod zakupa poslovnih prostorija
Ui stanova. Zakupnina mora' biti određena„ ak' može biti i odrediva; Njeno određivanje se-
može prepustiti i trećem licu..
Vreme trajanja zakupa — određeno je nekim vremenskim periodom. Samo svojina nema
' takva'" ograničenja,. a zakup-: nije* svojimko-većobligaciona: pravov. Zakupirmogur-bitf. i--
kratkoročni, ali i dugoročni.. Oni se. mogu zakljueivati i naneodređeno vreme, ak\ uz
mogućnost otkaza, pri čemu se određuje i otkazni rok. Dugogodišnji zakupi su ređi,. ali ■5»
mogući. Postojali. su-.-u.feudalnonrpravu-,; zbogvezanosti kmete-za^'zemlju,.. alt'su-mogućni'i
danas - kod zakupa 'stana. Istekom roka zakup prestajer ah ako stranke nastave da s e
ponašaju kao i ranije, dolazi do produženja zakupa na_ neodređeno vreme. Ugovor o
zakupu na neodre'đeno vreme ne vezuje se unapred za određeni rok,.'ali se može otkazati
uz otkazni rpk. Kod nekih'posebnih ugovora (zakup stana r poslovnih? prostorija) -razlozi za
otkaz su utvrđeni zakonom. " "" ; :'v ;•-.-.:■- <\ \r;-;.
Obaveze zakupodavca — Obaveza predaje stvari ^'vrši--se..•:na*'r.azUčitev;načMer;:iiz-ruke. u
s .. a i 4 , f _ruku, simbolično. Stvar'' sevmora'predati.- u. ispra'moiit^stanju'^:--a^itošv!znači'rt]cako.'.je.
;j«.A:;y^govQT^ da.može poslužiti za. upotrebu: radi koje je-ugovor i
zaMjučen...'Uz~s.h^.~idu.*"'i.'pripat^^ Stvar se prodaje: u vreme i u mestu. kako Je'
ugovoreno. Ako mesto nije ugovoreno, izričito pokretna stvar s e predaje u mestu u kontje
dužnik imao prebivalište-u vreme nastaka obaveze; odnosno u mestu gde-se- nalazi;
nepokretnost Predaja se mora tako obaviti da zakupodavac- omogući zakupcu državinu
na stvari. ■*' y' v
- Obaveza održavanja stvari - zakupac je dužan da održava stvar u ispravnom stanju I da^
vrši popravke na njoj. Ako je troškover ocii^avanja snosio zakupac^ zakupodavac će mui^ilr.., r...-
naknadiU,, ukoliko je on bio dužan da ih snosL Troškovi redovnog održavanja (sitnef ^'
popravke) padaju na teret zakupca. Sve ostale snosi zakupodavac. O potrebi preduzimaiija^ .'_,"-
radnji u cilju održavanjastvari, njene popravke i slično, zakupac Je dužan da ga obavesiKtg^:-^
o troškovima koje je sam preduzeo zbog hitnosti, a koje padaju na teret zakupodavca£**''?;
- Obaveza zaštite - pošto je ovde reč o dvostrano teretnom ugovoru, zakupodavac je dužan: - "
da pruži zakupcu zaštitu od evikcije i za materijalne nedostatke. Kad je reč o zaštit±'od> '[;-:-
evikcije, treba razlikovati dve situacije: u slučaju potpune evikcije ugovor o zakmm
 92
prestaje po sarnom zakonu, a zakupodavac je dužan naknaditi štetu- zakupcu, dok u
slućaju delimične evikcije, zakupac ima pravo opcije da raskine ugovor, ili da zahteva
sniženje zakupnine.
Kad je reč o zaštiti za rnaterijalne nedostatke zakupljene stvari, treba reći da se odgovara
za skriveni nedostatak. O tom nedostatku zakupac je dužan da odmah obavesti
zakupodavca. Zakupcu su na raspolaganju sledeće opcije: 1. Raskid ugovora, 2, Sniženje
zakupnine, 3. Otklanjanje nedostataka i 4. Naknada štete. Izbor ovde zavisi od toga da li
je nedostatak otklonjiv ili nije.
Obaveze zakupca - Obaveza plaćanja zakupnine -r zakupac je dužan da plaća zakupninu u
novcu ili u drugim st^arima. Zakupnina se plaća u rokovtma određenim ugovorom ili
zakonorn. Ako to nije odfeđeno onda se piaea onako kako je uobičajeno u mestu gde je
stvar predata zakupcu. Ako nije drugačije određeno ili uobičajeno zakupnina se plaća
polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina a ako je data za kraće
vreme po isteku tog vremena. Neplaćanje zakupnine je razlog za otkaz s tim što se
prethodno ostavlja još jedan rok od 15 dana. Obaveza upotrebe stvari prema ugovoru -
zakupac je dužan da upotrebljava stvar sa pažnjom dobrog domaćina. Pošto zakupljenu
stvar mora da vrati neoštećenu dužan je da je čuva..: Bez'-toga se takva*obavezai-vraćanja ne.
može ispuniti. Stvar se upotrebljava onako kako je ugovoreno-Ako ništa nije ugovoreno
onda u 'skladu sa karakterom i namenom stvari. Prema tome on se prema stvari mora
odnositi.rifižno. Ako se tako ne odnosi zakupodavac može otkazati ugovor i bez davanja
otkaznogijrpka. Obaveza vraćanja zakupljene stvari - po isteku roka zakupa zakupac je
dužan da-vfati stvar zakupodavcu neoštećenu. Ona se vraća u stanju u kojem je primljena
s tim što se uzima u obzir istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom
kao i oštećenja koja pojiču od njene dotrajalosti. Pri vraćanju stvari zakupae može
zadržaO. dodatke stvari koje. je sam ugradio ali ih može i. predati. zakupodaveu s tim da
mu on naknadi njihovu vrednost. Stvar se vraća u mestu u. kom je bila predata. Rizik
siučajne propasti stvari snosi viasnik - zakupodavac po pravilu res perit domino aii ako je
stvar propala. krivicom. zakupca. orx će snositi rizik.
Prestanak zakupa - Trajanje- zakupa određuju same strane saglasnošću. volja. One to čine.
izričito određivanjem roka uz pomoć kalendara ili prećutno s obzirom na prirodu, cilj iii
.druger relevantiie, okolnosti. U oba- slučaja. određenog, trajanja zakupai.ugovor, prestaje .
istekom roka ipso iure, a eventualna presuda o tomeima samo deklaratorno dejstvo. Kod
ugovora o zakupu zaključenog na određeno vreme može doći i do prećutnog.. obnavljanja
zakupa_ukoliko svaka- stranka nastavi d a se. ponaša kao Lranije posle isteka. roka~ IX tom
slučaju se uzima da je zaključen novi ugovor o zakupu rieodređenog trajanja pod isthn
usiovimaL kao i prethodni. Medutim, obezbeđenja koja. su treća lica dala za prvi zakup
prestaju da važe. Za prestanak. zakupa važno je razmotriti još i otkaz,. propast stvartusled
više sile: i srnrt stranke. Otkaz ugovora je način prestanka ugovora o zakupu zaključenom
na neodre^eao vreme. Svaka stranka može otkazati ugovor o zakupu u svako doba samo
ne u nevrerhe. Pri tom mora poštovati, pravila o otkaznom. roku.. Otkaz. predstavlja pravnu
moć: zakupek, ili. zakupodavca da jednostranom izjavom volje učini kraj ugovora o zakupu.
ZOO sadrži praviio da se otkazni rok određuje ugovorom, zakonom ili mesnim običajem.
Ukoliko nije određen ni jedan od ovih* načina, onda iznosi 8:dana s«iirii: da ne-možeiDiti
dat u nevreme. Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje zakupac može otkazati ugovor
bez davanja otkaznog roka čak i kad. je znao za tu. opasnost s tim što se. ovog prava ne
može odreći.. Ako zakupljena stvar bude uništena usled:više sile ugovor o zakupu prestaje,
pa ni jedna strana drugoj za to nij'e odgovorna.. Ako zakupljena stvar bude samo delimice
uništena iii samo oštećena zakupac ima pravo izbora. On može raskinuti ugovor iljj-dstati I
dalje u zakupu i zahtevati ođgovarafuee sniženje zakupnine. Ako stvar propadne krivicom.
jedne stranke ona je dužna da drugoj nadoknadi šteta. Smrt stranke ne dovodi do
prekida ugovora. Zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drugaćije
ugovoreno ili iz prirode ugovora ne proizilazi što drugo; Ovdeje došao do izražaja princip*. •.
da ugpvori nadživljuju ugovornike ali strake: mogu. same ugovoriti da smrću prestaje."
ugovor. On će prstati smrću i kad to nije izričito ugovoreno, kad je ugovor zaključen
inimtu personae.
 93
119. UGOVOR O POSLUZI
Ovaj ugovor je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslugodavac) obavezuje da preda
određenu nepotrošnu stvar na besplatnu upotrebu drugom ugovorniku (poslugoprimcu), a
ovaj se obavezuje da mu po isteku odredenog vremena tu stvar neoštećenu vrati. Ovakva
definicija posluge ukazuje na njen konsensuaini karakter, čime se napušta klasićno
shvatanje posluge kao realnog ugovora koji nastaje predajom stvari poslugoprirncu, pri
čemu sporazum o posluzi ima značaj predugovora. Konsensualnost posluge znači da se
ugovor zaključuje. samom. saglasnošću .volja. pri čemu se predaja uzima samo kao akt
izvrsenja obaveze poslugodavca posle koje nastaje obaveza vraćanja. Naš ZOO nije
regulisao ugovor o posluzi pošto on nije tipičan za promet roba i usluga, a i ta oblast je
bila u zakonodavnoj nadležnosti federacije. Ugovor o posluzi sadrži obavezu jednog
ugovornika da drugome preda stvar. Takva obaveza postoji i kod kupoprodaje razmene
poklona i zajma, ali se ovaj ugovor razlikuje od pomenutih po tome što ne predstavlja
osnov za. sticanje prava svojine odnosno raspolaganjaPosluga se razlikuje od kupoprodaje
jer nije teretan već dobročin ugovor što isto važi i za razmenu. Kod ovih. ugovora nema
,.V ^•obaveze.'vraqanja .stvari koja kod posluge postoji. Posluga je besplataa kao i poklon ali se
■ poslugom' ne stiče'svojina, već s a m o pravo na besplatnu upotrebu. Posluga se razlikuje od
zajma jer se zajmom prenosi svojina a poslugom stiče saino pravo upotrebe. Predmet
zajma je ^amenljiva stvar, a posluge nepotrošna stvar. Pošluga je uvek besplatna a zajam
može biti i teretan. Sličnost posluge i zakupa je u tome što s e stvar predaje na upotrebu
ali se za to kod posluge ne plaća naknada a kod zakupa se plaća s"tim'što se kod oba
ugovora javlja obaveza vraćanja stvari. Posluga i ostava su slični po predaji i vraćanju
stvari ali se razlikuju po tome što poslugoprimac upotrebljava stvar dok je ostavoprimac
samo čuva. *
Poreklo i značaj - Poslugu je poznavalo rimsko p r a v a i . t o kao. dobročui. ugovor.. Odlike
posluge iz rimskog prava su preuzete od velikih kodifikacija 19. i 2o. veka s tim što je
posluga shvaćena kao realni ugovor. U modernom pravu, posluga dobija karakter
konsensualnog ugovora.
Pravne osobine: 1. Imenovani - jer je regulisan zakonom, 2. Konsensualni - u savremenim
pravima dok je u starijim shvatan kao realni ugovor, 3. Dvostrano obavezan - po nekim
savremenim- pravima,. a. jednostrano obavezan po starijim- pravima- koja ga.- tr.etiraju. kao-
realan ugovor (obaveze stranaka međutim nisu istovremene), 4. Dobročin - jer
poslugoprimac ne plaća naknadu poslugodavcu, 5. Komutativan - j e r su prestacije
unapred: određene,. 6. Sa trajnim izvršenjem. - jer- prestaeija- traje određeno vreme, 7.
Jednostavan - jer ne sadrži'mešovite elemente, aii i može da ih sadrži,. 8. Sa sporazumno
određenom sadržinom - ali može biti i po pristupu, 9.. Samostalan — jer nije akcesoran,
lo. In'tuita personae - mada može biti i bez obzira na ličnost 11. Moguć. je i predugovor ali
može 1 bez njega i 12. Kauzalan - jer je osnov vidljiv.
Bitni elementi - Predmet posluge je nepotrošna stvar. Predmet morabiti.'moguć, dozvoljen
i odredenr..Nepotrošna Je ona stvar koja se prvom redovnom.'-upotrebom-.ne.utroši. Stvar
može biti pokretna.. ili nepokretna, ali uvek individualno oclređena.:"Gakvi;kad.je.zamenljiva
• ona se.individualizira jer se m o r a vratiti ista stvar. Stvar j e obično postojeća,. ali može biti
i buduća ako se pOsluga uzme kao konsensualni ugovor. Po>nekim autorima stvar može.
biti i bestelesna. ' ' '• ■
' "'' --■-•.
Vreme trajanja posluge- - Posluga j e ugovor sa rrajnim izvršenjemm; a t o značl da ugovor
traje određeno vreme. Vreme trajanja se određuje ugovorom izrično-ili preeutno.. Rok se
određuje kalendarski ili vezuje za određenu budu'cu okohiost (završetak školske. godine).
Ako vreme trajanja nije odredeno, a ne može se odrediti iz svrhe ugovora trajanje'hposluge-
prestaje čim poslugodavac zatraži da m u se.-stvar vrati. Po isteku roka stvar uzeta- na>
■ poslugu se vraća. -'• '--'""■*: '"
. Prekarijum■- Ovo je. vrsta posluge čije trajanje nije unapred određeno. Reč j e o besplatnoj fc ^
upotrebi stvari koja se u svako doba može opozvad s tim što- opoziv deluje samčpprdg^
futuro. Prekarist ima državinu na stvari i može je štititi clržavinskim tužbama.' Ovo-' : jer:f :
rimsko shvatanje prekarijuma koje se odlikuje većom samostalnošću u odnosu narr
f poslugu. Drugo shvacanje prekarijuma je tešnje povezano sa poslugom tako da se uzima- '.;
da on postoji kad je ugovorena posluga ali nije odredeno vreme njenog trajanja. U svakorrt
 94
slučaju prekarijum odlikuje osobina da upotreba stvari nije unapred vremenski ođređena,
iako se podrazumeva. Otuda se prekarijum može opozvati čim to poslugodavac zatraži.
Postojanje prekarijuma ne moze biti izvedeno kao zakonska pretpostavka u slučaju da
vreme posluge nije odredeno - odredivo, već jedino saglasnošću voija može biti predviđeno
i to pod usiovom da nema elemenata nedozvoljenog posla.
Obaveze stranaka - Posluga shvaćena kao konsensualni ugovor porazumeva obaveze obe
strane u ugovoru. One međutim, nisu istovremene u potpunosti.
1. Obaveze poslugodavca- su: a) obaveza predaje stvari - ova obaveza se javlja samo kod'
posluge kao konsensuamog ugovora. Kod realne posluge predaja je akt zaključenja
ugovora. Predaja se vrši na razne načine: faktičkim uručenjem, simboličnom predajom iii
kratkom rukom. Predajom posiugodavac treba da omogući poslugoprimeu upotrebu stvari
prema njenoj nameni. Mesto predaje se odreduje ugovorom. Isto tako je i za troškove
predaje. b) obaveza naknade štete usled materijalniii nedostataka - posluga je dobročin
pravni posao, pa tu nema odgovornosti za evikciju i materijalne nedostatke na stvari. Ali
ako je zbog materijalnih nedostataka na stvari nastupila kakva šteta za poslugoprimca, za
nju odgovara poslugodavac ako je znao za te nedosta*'ke pa je nameraom ili grubom
nepažnjom propustio da ukaže na.,,to. Za običnu n^pažriju:ne':Odgovara.ft?e),'obaveza
snošenja vanrednih troškova - poslugodavac snosi troškove koji nisu vezani za uobičajenu
upotrebu stvari npr.. ako je predmet posluge automobil, poslugodavac će snositi troškove
redovnog 'servisa ukoliko on padne u vreme trajanja posluge, dok će troškove za benzin
snositi poslugoprimac. Prema tome, redovne (obične) torškove snosi poslugoprimac, a
vanredne poslugodavac. Ukoliko poslugoprimae zbog hitnosti učini izdatke koji padaju na
teret posiugodavca ima pravo da ih. od njega. zahteva po praviiima o nezvanom vršenju
tuđih poslova. «,
2. Obaveze poslugoprimca su: a) obaveza upotrebe stvari prema njenoj. nameni i čuvanje
stvari - poslugoprimac ima pravo da upotrebljava stvar uzetu na poslugu onako kako je
ugovoreno, a ako ništa nije ugovoreno prema prrrodi stvari i njenoj nameni. On ima pravo
na upotrebu stvari ali ne i na obavezu pa je ne mora upotrebljavati osim ako karakter
stvari to zahteva. Ali bez obzrra da li on stvar upotrebljava iii ne mora je čuvati sa
pažnjom brižljivog i urednog čoveka što je viši standard od pažnje dobrog domaćina.
Stoga on. ne. može dati stvar drugome na. upotrebu bez saglasnosti. poslugodavca..
Poslugoprimac koji prekrši ovu obavezu čuvanja, odgovara i za slučajnu propast stvari
(ima pooštrenu odgovoraost). b) obaveza snošenja redovnih troškova - redovne troškove u
vezi sa upotrebom stvari uzete. na posiugu snosi. poslugoprimac. Vanredne snosi
poslugodavac. To proizilazi iz đobročinog karaktera posluge. c) obaveza vraćanja posuđene
stvari - po isteku trajanja posiuge poslugoprimac ima obavezu da vrati posudenu stvar
poslugodavcu neoštećenu. Posluga nije osnov sticanja svojine i stvar se- mora vratiti
njenom vlasniku makar se našla i kod trećeg lica. Stvar se ima vratiti neoštećena uz
tolerisanje'hormalnog habanja od redovne i dozvoljene upotrebe. Stoga posiugoprimac ne
odgovara zarumanjenje vrednosti stvari usled takve upotrebe.. On može skrnuti dodatke
koje je priMjučio stvari ali stvar može biti vraćena i sa dodacima ako poslugodavac
naknadi njihovu vrednost. Stvar se vraća posle isteka roka trajanja posluge. U slučajevima
prekarijuma taj rok nije odreden pa se stvar vraća čim je poslugodavac zatraži.
Poslugoprimac može vratiti stvar i pre roka ako je rok bio ugovoren u njegovu korist a to
ne bi biio na štetu poslugodavca. Stvar se vraća u mestu koje je ugovorom određeno. Ako
ono nije ugovoreno, a ne može se odrediti prema okoinostima slučaja, vraća se
poslugodavcu u mestu njegovog prebivališta. Troškove vraćanja snosi poslugoprimac ako
nije drugaeije određeno. Rizik slučajne propasti stvari snosi viasnik po praviiu r& perit
domino. To je poslugodavac ali ako je poslugoprimac stvar dao drugom licu bez. znanja
poslugodavca iii je nije vratio u roku, rizik prelazi na njega.

12Č.UGOVORO DELU
Ugovor o deiu je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslenik) obavezuje da izvrši odredeni'
posao za drugog ugovornika (naručioca), a ovaj se obavezuje da mu za to plati odredenu
naknadu i da primi izvršeni posao. Pod poslom u smislu ovog ugovora porazumeva se
materijalni, a ne pravni posao. npr. izrada portreta, popravka neke scvari itd. Iz ovog
 95
genusnog pojma proizašli su neki posebni ugovori: ugovor o izdavanju autorskog dela.
ugovor o građenju, ugovor o prevozu itd. Definisanje ovog ugovora zahteva izvesno
preciziranje - predmet ugovora je posao i to materijaini a ne pravni, Suština ovog posla je
da se on obavi kako bi nastaio neko delo, kreacija. Najčešće, obavijanje ovog posla daje i
određeni rezultat Zato ovaj ugovor sadrži obligaciju rezultata (ciija), ali nije isključeno da
posao bude i obligacija sredstva (angazovanje lekara da leči bolesnika kako najboije ume)
tada postoji ugovor o delu a bez rezultata (boiesnik boluje od neizlečive bolesti). Osobine
ugovora o delu se mogu najbgije uočiti ako se on uporedi sa kupoprodajom, ugovorom o
punomoćstvu, ugovorom o radu, ugovorom o zakupu i ugovorom o . ostavi. Kod
kupoprodaje suština je u prenošenju svojine na određenoj stvari za određenu cenu. Toga
rnože biti i kod ugovora o delu - ako se naruči izrada određene stvari od poslenikovog
materijaia. Ali tu ipak nema kupoprodaje jer sušina je u poslenikovoj obavezi da stvori
određeno delo, a to čini ovaj ugovor posebnim bez obzira što se njime dešava i prenos
svojtne, Kod ugovora o punomoćstvu predmet ugovora je pravna radnja dok je kod
ugovora o delu ; predmet materijalna radnja. Kod punomoćstva, punomoćnik stupa u
i:t7$*-: ^odnpse 4a ,txe,ćim u'.ime i za račun poslodavca, dok kod ugovora o delu toga nema. Kod
ugovora'b radu' pf-edrriet ugovora je -sam rad bez obzira da li će taj rad dovesti do
određenog rezuitata ili ne pri čemu se uspostavlja i odnos subordinacije i zavisnosti u
radu. Kod ugovora o delu bitno je da se postigne određeno delo -,-<kreacija koja popravilu
daje određeni reztiltat Kraće - kod ugovora o radu, angažuje se radna sposobnost radnika
da radi ono što mu naloži poslodavac dok se kod ugovbra o delu poslenik.obavezuje da
obavi određeni posao i stvori određenu kreaciju. Kod ugovora o zakupu, stvar se uzima
radi upotrebe kdd zakupodavca. Kod ugovora 0 delu nema nikakve upotrebe već se
posienik obavezuje da izvrsi* određeni posao. Oba ugovora su intuitu personae s tim što je
to mnogo izrazitije- kod" ugovora 0 delu. Kod ugovora o ostavi bitno j e da. se stvar čuva, a
kod ugovora o delu da se izvrši određeni posao. Prvi ugovor*može biti i dobročin a drugi
je uvek teretan. Nas ZOO ga predviđa (ugovor o delu).
Poreklo i značaj - Ovaj ugovor vodi poreklo iz rimskog prava. Pripadaoje porodici
ugovora locatio - conductio. Ugovor o delu je nastavio da se razvija samostaino i ušao je u
klasične i savremene kodifikacije građanskog prava kao konsensualni ugovor. Ima široko
polje primene jer za predmet ima posao kojim se kreira u svim oblastima, rada;., od,
manueinih do naučnih radova. Naročito je raštren u oblasti privrede, zanatstva itd.
Pravne osobine ugovora o delu - 1. Imenovani - jer je zakonom regulisan,
2.'Neformaian - jer se u principu zakljucuje solo consensus- mada može biti i formalan
kao ugovor o građenju, 3.' Dvostrano obavezan - jer stvara. uzajamne obaveze na obe
strane, 4. Teretan - jer druga strana daje naknadu za korist koju dobija* 5.
Komutativan - jer su prestacije poznate, 8; Sa trajnim izvršenjem obaveze 7. Jednostavan
- jer najčešće ne sadrži elemente-drugih ugovora mada može.da bude i.mešovit ~ ugovor o
pansionu, 8. Sa sporazumno određenom sadržinom - mada može-biti.i-po pristupu, 9.
Samostalan jer nije akcesoran, lo. Intuitu personae - j e r . se. računa. na kreativnu
sposobnost' posienika. 1L Može mu prethoditi predugovor i ;12;;.-I&uzalan\r,Jer je osnov
..:.-t?y _ vidljiv. , . '
Bitni elementi - Posao poslenika je predmet ugovora. Reč je:o materijalnom poslu. Sastoji
se u određenoj kreaciji - izradi ili' popravci stvarL stvaranju- umetničkih; književnih
naučnih dela, gradnji objekata. Predmet posla može biti pokretna i nepokretna stvar.
Kreacija se uvek vrši po određenim zahtevima - dimenzijama, formatu, obimu i sL Bitan
je rezultat posla, mađa on ponekad može izostati. Naručilac ima pravo ,da vrši nadzor u.
obavljanju posla, Nagrada je vrednost koju naručilac duguje posleniku za naručeimposao.
Sastoji se u novcu ali može biti i u drugoj -vrednosti. Utvrđuje se voljom stranaka^.u;
ugovoru mada nekad može biti određen i tarifom - prevoz putnika ili robe. Vreme ffiajarija:'"
• određuju stranke ugovorom, izrično.-iii prečutno. Ispunjenjem ugovora u određenoni-roku
ugovor prestaje. Po ZOO naručilac može, dofc se posao ne okonča, raskinuti ugovor aličje^
dužan ispiatiti posleniku ugovorenu naknadu umanjenu za iznos troškova koje. ovaj-^nlje-"
učinio kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno
propustio da ostvari. Ova mogućnost raskida se prostire ne samo unutar roka za izradu
 96
dela nego i posle roka (Unutar roka - ako je rok odmakao a posao nije ni započet. Posle
isteka roka - ako je rok prošao, a posao nije obavio).
Zaključenje ugovora sa nadmetanjem - ZOO predvida i ugovor o delu sa nadmetanjem.
Naručilac može uputiti poziv određenom ili neodređenom broju lica na nadmetanje za
izvršenje određenih poslova pod odredenim uslovhna i uz određene garancije s tim da se
ugovor zaključi sa onim koji da najpovoljniju ponudu. U oglasu se može isključiti obaveza
zaključenja ugovora sa najpovoljnijim učesnikom nadmetanja. Tada se može zaključiti
ugovor sa bilo kojim učesnikom nadmetanja. Npr. nadmetanje za najbolje idejno rešenje
nekog objekta. Nadmetanje se objavljuje oglasom i ima kakrakter jednostrane izjave volje
koja.obavezuje da se postupi u skladu sa uslovima nadmetanja.
Prava i obaveze stranaka:
1. Obaveze poslenika su: a) obaveza izvršenja posla - poslenik ima obavezu da posao izvrši
blagovremeno i uredno. Blagovremeno znači da bude izvršen u roku. Istekom roka
poslenik pada u docnju koja pogoršava njegov pravni položaj. Poslenik može tražiti raskid
ugovora i naknadu štete. Uredno znači izvršenje posla u skladu . sa narudžbinom što
podrazumeva odgovarajući oblik, kvalitet, boju i druge -elemente. Pri tom se koriste i
odgovarajući standardi ako elementi nisu, bliže. ■ugovorom-'-'odr.eđemAiNeišpunJenje'ovog'
uslova vodi..r,askidu ugovora po zahtevu naručioca i pravu da mu poslenik naknadi štetu.
Posao moraftposlenik obaviti lično jer je. ugovor. intuitu personae. Zbog ove odlike smrću
poslenika "prestaje ugovor. Naručilac, ako ima.interesa, može preuzeti nedovršem posao,
ali je dužantsda isplati srazmernl deo ugovorene naknade.. Dopušteno je da. se ugovori da
poslenik poveri posao nekom trećem licu. U tom slučaju on.i.dalje odgovora naručiocu za
blagovremeno i uredno izvršenje posla. Bez obe klauzule to nije mogućno jer je -ovaj
ugovor Intuitu personae. p) obaveza naknade štete usled nekog nedostatka posla -
poslenik je dužan da posao obavi saglasno ugovoru. i pravilima poslenika odnosno
zahtevima posla. Ipak može doći do određenog nedostatka u poslu. To mogu biti
nedostaci u materijalu koji mogu postojatt i kad je materijal obezbedio naručilac. O tim
nedostacima poslenik je dužan da obavesti naručioca čim ih primeti. Ako to ne učini ili.ih.
ne primeti, a morao ih je primetiti odgovaraće za štetu. Ako je naručilac obezbedio
materijal, a bio je upozoren na. nedostatke pa izda nalog da se stvar napravi bez obzira na
nedostatke, poslenik. neće odgovarati za štetu.. Poslenik će. odgovarati za sve. nedostatke
koje on učini. To ukljucuje sve nedostatke u materijalu koga on obezbeđuje-. Naručilac je
dužan da odmah obavesti poslenika o nedostacima čim ili otkrije. U slučaju osporavanja
nedostatka o tome se. izjašnjava stručno lice. Za ove nedostatke^ odgovara. poslenik osim u.
slučaju kad su nedostaci bili skriveni a nisu se mogli otkriti u momentu prijema posla. c)
obaveza predaje predmeta - poslenik je dužan da predmet posla preda naručiocu u vreme
i na.način kako je to ugovorom predviđeno. Vreme se ugovara zavisno od posla. Način
predaje može biti različit - faktičko uručenje, simbolična. predaja kratke ruke. Predaja
izostaje ako^stvar propadne usled više sile ili slučajno. Rizik snosi vlasnik. Otuda. ako Je.
materijai. dao narueilac on .snosi rizik propasti materijala a poslenik rizik propasti
vrednosti rada ugrađenog u delo.
2. Obaveze naručioca posla su: a) obaveza isplate nagrade - naručilac je dužan. da, isplatl.
posleniku nagradu po obavljenom poslu i to u vreme, mestu i na nđčin kako je.ugovorom
predviđeno. Način ugovaraju stranke slobodno. Ako ne ugovore, isplata se vrši pošto-
naručilac pregieda. obavljeni posao i izvrši prijem.. Nagrada se plaća odjednom ili u
obrocima ako je i izrada dela bila sukcesivna. Ako Je naručilac u toku obavljanja posla
postavljao dodatne zahteve, naknada se povećava za vrednost novih poslova. Mesto isplate
naknade se određuje ugovorom a ako to nije učinjeno, a ne može se utvrditi m' nabsnovu
svrhe. prirode posla iii mesnog običaja piaćanje.se vrši u mestu prebivališta poslenika. b)
obaveza saradnje pri izvršavanju posla - kod nekih ugovora o delu zbog prirode iii vrste
posla mora -se uspostaviti odnos saradnje poslenika i naručioca. Npr. u vezi predaje
materijala od strane naručioca, odazivanje naručioca na probu, davanje uputstva posleniku.
itd. Neizvršavanje ovih obaveza daje pravo drugoj strani na raskid ugovora i naknadu
štete. c) obaveza prijema posla - naručilac ima obavezu da izvrši prijem posla pošto ga
je poslenik obavezao. Naručilac je dužan da prijem obavljenog posla učini blagovremeno.
On to može učiniti izrično iii prećumo i to u vreme, mestu i na način predviđen
 97
ugovorom, Ako posao ne primi na vreme, naručilac pada u poverilačku đocnju, Tada se
njegov položaj otežava jer snosi rizik slučajne propasti naručene stvari, a dužan je i da
naknadi štetu posleniku. Tada poslenik stvar može držati kod sebe ili je dati na čuvanje
trečem licu na trošak i rizik naručioca. Izbor trećeg vrši poslenik s pažnjom, urednog i
brižljivog čoveka. Prijem posla podrazumeva niz radnji kojima se obavezuje prijem
predmeta ugovora, Nekad je to obezbeđivanje ambalaže, prevoza, a nekad osiguranja
prenosa predmeta. Najzad aktom prijema posla.od strane naručioca, poslenik se oslobada
svake odgovomosti izuzev za nedostatke zbog skrivenih mana posla koje se nisu mogle
uočiti iii koje je poslenik namerno prikrio.

121. UGOVOR O PUNOMOĆSTVU

Ugovor o punomoćstvu je ugovor kojim se jedan ugovornik (punomoćnik) obavezuje da
besplatno ili uz naknadu preduzme određene pravne poslove u ime i za račun drugog
ugovornika, (vlastodavca) koji mu za to daje ovlašćenje. Predmet ovog ugovora je pravni
posao, a ne materijaini kao kod-ugovora o delu. Pimomoćnik taj pravni posao preduzima
^.u'lme i ra raćun viastodavca. U ime znači da se pravna dejstva pravnog posla ostvaruju
"prema vltstbdavcua ne punomočniku. Za račun znači da se imovinski efekti pravnog
posla ostvaruju u'imovini viastodavca. Okvir pravnih poslova koji se ovim ugovorom mogu
preduzimati je' veoma širok. On uglavnom zavisi od volje ugovornih'strana ali-nekad na to
utiče i zakon; statut iii neki drugi opšti akt ZOO sadrži odredbe o .zastupanju uopšte, a
ugovorno zastupanje naziva ugovor o nalogu. Po ZOO, nalog je termin zajednički za
razlieite vrste zastupanja. Ugovor o punomoćstvu treba razlikovati od ugovora o deluf
prodajnog naldgaž ugovora o ostavi i ugovora o komisionu. Kod ugovora o delu poslenik
preduzirna materijalne radnje dok kod punomoćstva punomoćnik preduzima pravne
poslove. Poslenik radi za sebe; a punomoćnik.u imcri za račun vlastodavcac Prodajni nalog , •
ovlašćuje nalogoprimca da stvar proda, a ako to ne učini smatra se da. je'on stvar kupio.
Punomočnik preduzima pravne poslove samo u ime* i za račun poslodavca. Prodajni nalog
se ne može opozvati, a punomoćje može. Ugovor o ostavi ima za predmet čuvanje
poverenih stvari, a ugovor o punomočstvu preduzimanje pravnib poslova u ime i za račun
poslodavca. Kod ugovora o komisionu komisiouar postupa u svoje ime, a za račun
komitenta, dok/punomoćnik postupa u- ime i za račtur viastodavca; Komision; je uvek
teretni posao a punomočje može biti i teretni i dobročini. posao.
Punomoestvo - Obzirom na ovlaščenja koja punomoćnik dobija od vlastodavca, punomoćje
može biti opšte i posebno. Opšte - generaino - punomoćje ovlasćuje- punomoćnika da
preuzima širi obim poslova u ime i za račun poslodavca. Npr. sve poslove u vezi sa
održavanjem stambenezgrade - naplata stanarine, isplata raznih obaveza, vršenje raznih*
popravki itd. Posebno iii specijalno punomoćje ovlašćuje punomoćnika da preuzima užu
vrstu pravnih poslova, odnosno konkretne pravne posiove tako da punomoćnik.van toga
ne može vršiti druge pravne poslove. Ako je užeg domasaja;- specijaino!;punomočstvo i
obično ima fadikalnije dejstvo jer se najčešče odnosi na -raspblaganjeovlastodavčevom
imovinom. Obzirom na to, takvo punomoćje je preciznije/'od^/opštegivjer konkretizuje,
, pravne. poslove koji se imaju preduzeti. Posebno punomočje s e odlikuje i striktmm-
ovlasćenjemV Ono je ispunjeno uputstvima kojih je punomočnik dužan da se pridržava-
Takva ovlasćenja su obično ograničena 'ali pundmdćje'može. bitt i neograničeno - bez
posebnih uputstava. Takva punomoćja su obično opšta punomočja kod kojih. j e
punomoenik, u okviru oviasčenja, slobodan da obavlja razne pravne poslove rukovoden.
samo inieresom vlastodavca.
Poreklo i značaj - Ovaj ugovor vodi poreklo tz rimskog prava.. Prvi znaci ovog ugovora .
nosili su obeležje komisiona, jer je punomočnik preuzimao pravne poslove u svoje ime a
za racun vlastodavca- i to uvek besplatno, s tim što je viastodavac bio dužan da nataiadi
troškove oko'' izvršenja poslova. U savremenom pravu, punomoćje ima široku primenu.
kako među fizičkim licima tako između pravnih i fizičkih lica. U principu svi pravnir -■
poslovi se mogu obavljati preko punomočnika i to kako uz naknadu tako i bez nje-.'*
Isključenje punomoćsrva se mora izričito predvideti npr. kao kod sastavijanja testamenta,
ugovora o doživotnom izdržavanju itd.
 98
Pravne osoblne - 1. Imenovani - jer ga zakon predvida, 2. Neformalan (konsensualanj - u
načelu mada može biti i formalan - kada se daje punomoćstvo za zakijučenje formalnog
ugovora o prometu nepokretnosti, 3. Jednostrano obavezan - ako se zakijučuje bez
naknade - a dvostrano obavezan ako je sa naknadom. 4. Teretan - ako je sa naknadom, a
dobročin ako je bez nje, 5. Komutativan - jer su u trenutku zaključenja poznate
prestacije, 6. Sa trajnim izvršenjem - izuzetno sa trenutnim, 7. Jednostavan - aii se
njegovi tragovi nekad mogu javiti u drugim ugovorima (kod prodajnog naloga), 8. Ugovor
sa sporazumno određenom sadržinom - ali može biti i po pristupu, 9. Samostalan - jer
nije zavistan od drugih, lo. Obično je intuitu personae, 11. Moguć je predugovor i 12.
Kauzalan - jer je osnov vidljiv.
Sposobnost ugovaranja - Za ovaj ugovor važe praviia o sposobnosti ugovaranja uopšte. To
znači da i vlastodavac i punomoćnik moraju biti poslovno sposobni. Ako nisu, ugovor o
punomoćju može zaključiti samo zakonski zastupnik u ime nesposobnog lica. Međutim,
posebna praviia vrede za vlastodavca. Ukoliko je on poslovnu sposobnost za obavljanje
određenih poslova stekao pre punoletstva onda on može zaključiti i ugovor o punomoćstvu
pre punoletstva. Lice može zasnovati radni odnos sa 15 godina, kada stiče i poslovnu
sposobnost za raspolaganje zaradom. Otuda on može i zaMjučiti.ugovorj-O'punomoćstvu u
vezi sa raspolaganjem tom zaradom. Lica sposobna da zaključe ugovor o punomoćstvu
zaklj'učuju .-|aj ugovor saglasnosću volja koja mora biti izričita. Međutim, za lica koja se
profesionalnp bave zastupanjem važi pravilo da ugovor zaključuju i prećutno, ukoliko
izričito ne odgovore da ne prihvataju nalog za zastupanje,
Bitni elementi - 1. Posao punomoćnika - mora biti pravni posao a ne materijalna radnja
kao kod ueovora o delu. Taj posao morabitl uokviren opžtirn, iii specijainim.punomoćjeni..
U principu svi pravni posioS se mogu obavljati preko punomoćnika. Zakon isMjučuJe
mogućnost da se: preko'. punomoćnika zaključuje testament ili ugovor o doživotnom
izdržavanju ili ugovor o raspodeii imovine za života. Posao mora biti dozvoijen i
objektivno mogućan. On se može preduzimati u okviru obligacije cilja i obligacije sredstva.
Češće se vezuje za obligacije sredstva. 2. Nagrada punomoćnika - se javlja samo- kod
teretnih ugovora o punomoćstvu. Nagrada je naknada. koju vlastodavac duguje
punomoćniku za njegov trud u obavljanju pravnog posla. Odreduje se u novcu ali može i u
nekoj drugoj imovinskoj vrednostL -.predaja slike:.har.uje.od-.vrednostL.i. sL. Nagrada.se
ugovara ali je za
advokate propisana tarifom. Stranke njeno određivanje mogu prepustifi. i trećem licu. I
nagrada. mora. biti. mogućna i dopuštena. 3. Vreme trajanja- - Određuje- se., kalendarskim.
računanjem ili nastupanjem neke okolnosti. Ovo naročito važi za opšta punomoćja.. Neka
posebna, specijalna punomoćja mogu biti i trenutna. Ugovor traje do isteka roka ali
moguće je i jednostrano ga raskinutL Ako to čtni vlastodavac. onda je to opoziv,. a ako to
čini punompćnik onda je to otkaz. U slučaju opoziva kod teretnih ugovora o punomoćstvu,
punomoeniku pripada deo naknade srazmeran delu obavljenog posia. U slučaju otkaza,
vlastodavac1(!'.može zahtevati naknadu štete koju: je u tom slučaju pretrpeo. Ukoliko je
punomoćnik-po prestanku punomoćja izvršio posao, on ne proizvodi. pravna dejstva. osim.
prema trećem, savesnom licu koje nije znalo da je punomoćje prestalo, pa je zaključiio
ugovor sa vlastodavcem preko dotadašnjeg punomoćnika... Punom'qćje prestaje i usled-
srnrti punomoćnika jer je ovaj' ugovor uglavnom intuitu. personae: Ako nije takav, oa
nadživijuje punomoćnika. Punomoćje prestaje i Menjem poslovne. sposobnosti odnosno
stečajem vlastodavca - pravnog lica..
Obaveze stranaka - Funomoćje je dvostrano obavezan ugovor pa svaka stranka.-. ima.
obaveze koje su uzajamne: i
1. Obaveze punomoćnika - a) obaveza da izvrši .pravni posao - punomoćnik.je dužan da u.
ime i za račun vlastodavca obavi pravni posao kako je ugovoreno i kako nalažu pravni
standardL Pri tom mora da postupa sa pažnjom dobrog domaćiua bez obzira da li j e
ugovor teretan ili dobročin. U suprotnom odgovara za naknadu štete. Punomoćnik je.
dužan da pravni posao obavi u granicarna ovlašćenja. Ako ovlašćenja prekorači,..
vlastodavac ih može naknadno odobriti (ratifikovati). Ako to ne učini vlastodavac se može
pozivati na nezvano vršenje tuđih posiova. Pošto je ovaj ugovor po pravilu intiiitu
personae, punomoćnik je dužan da ga lično obavi, a ne može ga poveriti drugom licu
 97
■ ugovorom. Ako posao ne primi na vreme, narueilae pada u poverilačku docnju. Tada se
njegov položaj otežava jer snosi rizik slučajne propasti naručene stvari, a dužan je i da
naknadi štetu posleniku. Tada poslenik stvar može držati kod sebe ili je dati na čuvanje
trećem licu na trošak i rizik naručioca. Izbor trećeg vrši poslenik s pažnjom, urednog i
brižljivog čoveka. Prijem posla podrazumeva niz radnji kojima se obavezuje prijem
predmeta ugovora. Nekad je to obezbeđivanje ambaiaže, prevoza, a nekad osiguranja
prenosa predmeta. Najzad aktom prijema posla .od strane naručioca, poslenik se oslobada
svake odgovornosti izuzev za nedostatke zbog skrivenih mana posla koje se nisu mogle
u'očiti iii koje je poslenik namerno prikrio.

121. UGOVOR O PUNOMOĆSTVU

Ugovor o punomoćstvu je ugovor kojim se jedan ugovornik (punomoćnik) obavezuje da
besplatno ili uz naknadu preduzme određene pravne poslove u ime i za račun drugog
ugovomika, (vlastodavca) koji mu za to daje ovlašćenje. Predmet ovog ugovora je pravni
posao, a ne materijalni kao kod-ugovora o delu. Punomoćnik taj pravni posao preduzima
u/irrie i ra racun vlastodavca. U ime znači' da se pravna dejstva pravnog posla ostvaruju
"prema vlastddavcu' a ne punomoćniku. Za račun'znači da se imovinski efekti pravnog
posla ostvaruju" u' imovini vlastodavca.- Okvir pravnih poslova koji se ovim ugovorom mogu
preduzimati 'je veoma širok. On uglavnom zavisi od volje ugovornih'stranaalimekad na to
utiče i zakon," statut ili neki drugi opšti 'akt ZOO sadrži odredbe o'.'zastupanju uopšte, a
ugovorno zaštupaiije naziva ugovor o nalogu. Po ZOO, nalog je termin' zajednički za
raziičite vrste zastupanja. Ugovor o punomoćstvu treba razllkovati od ugovora o delu,
prodajnog naldga/ ugovora o ostavi i ugovora o komisionu. Kdd ugovora o delu poslenik
preduzima materijalne radsje dok kod punomoćstva punomoćnik preduzima pravne
poslove. Poslenik radi za sebe, a punomoćnik. u imeT za račun vlastodavcac.Prodajni.nalog ...
ovlašćuje nalogoprimca da stvar proda, a ako to ne učini smatra se da.je on stvar kupio.
Punomoćnik preduzima pravne poslove samo u ime i za račun poslodavca. Prodajni nalog
se ne može opozvati, a punomoćje može; Ugovor o ostavi ima za predmet čuvanje-
poverenih stvari, a ugovor o punomoćstvu preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun
poslodavca. Kod ugovora o komisionu komisionar postupa u svoje ime, a za račun
komitenta, dok.pruiomoćnik postupa u--ime i za račun vlastodavca; Komision: je uvek
teretni posao a punomoćje može biti i teretni i dobročini. posao.
Punomoćstvo - Obzirom na ovlašćenja koja punomoćnik dobija od vlastodavca, punomočje
može biti opšte i posebno. Opšte - generalno - punomoćje ovlašeuje- punomoćnika da
preuzima širi obim poslova u ime i za račun poslodavca. Npr. sve posiove u vezi sa
održavanjem stambenezgrade - naplata stanarine, isplata raznih obaveza, vršenje raznih
popravki itd. Posebno ili specijamo punomoćje ovlašćuje punomoćnika da preuzima užu
vrstu pravnih poslova, odnosno konkretne pravne posiove tako da. punomoćmk.van toga
ne može vršiti druge pravne poslove. Ako je užeg đomašaja,- specijalno-punomoćstvo i
obično ima'fadikalnije dejstvo Jer se najčešće odnosi na •••■raspolaganje.'.vlastodavčevom
imovrnom. Obzirom na to, takvo punomoćje je preciznije^od'^-opstegrg'er::koiikretizuje.
pravne;,posloy'e koji se imaju preduzeti. Posebno punomoćje se odlikuje i stiiktaim-
ovlasćenjem. Ono je ispunjeno uputstvima kojih je punomoćnik dužan da se pridržava..
Takva ovlaŠćenja su obično ograničena 'ali punomdćje" može bitf i neograničeno - bez.
posebnih uputstava. Takva punomoćja ! su obično opšta punonioćja kod kojih. j e
punomoćnik, u okviru ovlašćenja, slobodan da obavlja razne pravne poslove rukovođen:
samo interesom vlastodavca.
Poreklo i znaćaj - Ovaj ugovor vodi porekio iz rimskog prava.. Prvi. znaci ovog ugovora .
nosili su obeležje komisiona, jer je punomoćnik preuzimao pravne poslove u svoje ime a
za račun vlastddavca- i td uvek besplatno, s tim što je vlastodavac bio dužan da naknadi
.troškove oko-" izvršenja poslova. U savremenom pravu, punomoćje ima široku primenu.
kako među fizićkim licima tako između pravnih i fizičkiii lica. U principu. svi. pravntr. .-
poslovi se mogu obavijati preko punomoćnika i to kako uz naknadu tako i bez nje.""
Isključenje punomoćsrva se mora ižričito predvideti npr. kao kod sastavljanja testamenta,
ugovora o doživotnom izdržavanju itd.
 99
(supstitutu) bez saglasnosti vlastodavca. Ako to, pak, učini odgovaraće vlastodavcu za
štetu. b) obaveza polaganja računa i podnošenja izveštaja - u toku obavljanja poslova
punomoćnik je dužan da podnosi izveštaje o stanju poslova vlastodavcu na njegov zahtev
ili u određenim ugovorenim rokovirna ili kako to priroda posla zahteva. c) obaveza
naknade štete - ako punomoćnik ne izvrši povereni posao onako kako je ugovoreno ili po
određenim standardima, odnosno ako ne postupa sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka
ili se ne rukovodi interesima vlastodavca dužan je da mu prouzrokovanu štetu naknadi.
On je to dužan... da učini. i kad. prekorači ovlašćenja ili obavi posao po prestanku
punomoćstva ukoliko vlastodavac pretrpi zbog toga štetu.
2. Obaveze vlastodavca - a) obaveza naknade troškova i predujmljivanje novca - pošto
punomoćnik obavlja poslove u ime i za račun vlastodavca, sve troškove za obavljanje tih
poslova snosi vlastodavac. On te troškove može preduzeti uplaćivanjem određenih
novčanih iznosa punomoćniku. Ako to ne učini, dužan je da naknadi punomoćniku.
troškove koje je dvaj' iz svojih sredstava podmirio. Obavezu snošenja troškova ne treba
mešati sa obavezom isplate naknade. Isplata naknade postoji kod. teretnog ugovora, a
io-^V'sr-.-'.naknada. .troškova i kod .dobročinug, Pod troškovima se podrazumevaju putni troškovi,
isplata 'tak'si" Itd. b) bbaveza isplate naknade - vlastodavac je dužan da isplati naknadu
punomoćniku, ako je ugovor bio teretan. Naknada se može isplatiti u fiksnom iznosu iii u
ratama. Ako punbmoćnik bez svoje krMce samo delimično obavi posao; onda-mu pripada
samo srazmerni deo naknade. Naknada se isplaćuje u mestu g d e ' j e t o ugovoreno a ako
nij'e ugovoreno onda u mestu gde poveriiac ima prebivalište. Ako se- naknada-plaća kao
nenovčana obavez'a, ona se plaća u mestu u kome dužnik ima svoje prebivalište. c)
obaveza naknade "štete - ako punomoćnik pretrpi štetu za vreme obavljanja posla za ime' i
za račun vlastodavca, viastđdavac je dužan da mu štetu naknadi, ako je ona nastala bez. -
krivice punomoćnika. Jer ako punomoćnik radi u korist vlastodavca pa-pretrpi štetu. za-.
koju 'nije kriv treba da se obrati vlastodavcu za naknadu bez obzira da 11 je ugovor o
punomoćstvu teretni ili dobročin posao. Tako je i po ZOO.

122. UGOVOR O OSTAVI

Ugovor' o ostavi j e ugovor kojim se jedan ugovoraik (ostavoprimac) obavezuje da uz
nagradu ili. bez.-nje primi pokretmr-stvar drugog ugovornika*(ostavodavca)i-da je. čuva* i
vrati kad je ovaj bude zatražio. Ovako ostavu definiše i naš ZOO iz čega proiziiazi da on . .
napušta klasično shvatanje ostave kao reainog ugovora, koji nastaje predajom stvari kojoj
prethodi predugovor a- ostavi.. Savremeno shvatanje ostave- polazi-.od toga; da je ree o
konsensualnom ugovoru, kod koga je predaja izvršenje. obaveze' ostavodavca iz koje-
nastaje obaveza čuvanja i vraćanja. Ugovor o stavi ne spada u red ugovora kojima sestiče
pravo svojine. Po tome se razlikuje od ugovora o kupoprodaji, razmerh, pokionu i zajmu.
Osim toga kupoprodaja i razmena su teretni ugovori, a ostava- može ■.•biti' i teretni i
dobročini.. Dobročini su ugovori i poklon i posluga aii se ipak ražlikuju'bd' ostave. Kod
poMona.se.prenosi svojina, a kod ostave ne. Kodposluge se'Stvar-- upotrebljava,. a kod
ostave ne. Međutim, i kod ostave i kod posluge'postoji 'obaveza ;vraeanjai-stvari, a kod
,-.-.«:>. poklona ne.. Poklon; je popravilu formalan a ostava nije.
Posebni. slučajevi ostave -'Kod svake ostave, osnovna odlika'Je čuvanje tuđe pokretne'
stvari uz obavezu njenog vraćanja. Ipak moguće su i birojne modifikacije ostave. Posebne
vrste ostave su; '
1. Neprava ostava - je ostava sa elementima zajma. Ona oviašćuje ostavoprimca da stvarr
datu na čuvanje potroši uz obavezu da vrati istu količinu stvari iste-vrste i kvaliteta..
Naš ZOO predviđa da element mešovitog ugovora apsorbuje eiement matičnog ligovdra
tako da se kod neprave ostave imaju primeniti pravila ugovora o zajmu, izuzev pravila, ^ _
u pogiedu vremena i mesta vraćanja (teorija apsorpcije). '".' '
■ 2. Ostava u nuždi. - Postoji kad se ostava uspostavlja u nekoj izvanrednoj situaciji.; kojai._.;
stvara nuždu čuvanja ugroženib. stvari. Nužda je posledica požara, zemijotresa: poplave&j^;
-iii druge elementarne nepogode. Ona nastaje prećutno. samim aktom predaje stvari"
koja je spasena. Ona je uvek besplatna jer predstavlja neku vrstu javne dužnostL.
Ostavoprimcu pripada naknada broškova čuvanja koju treba razlikovati od nagrade.
Ova ostava nije uriapred vremenski ograničena ali traje dok opasnost ne prođe. Čuvar
 100
mora da postupa sa povećanom pažnjom. Ta pažnja je veća nego pažnja koju poklanja
svojim stvarima.
3. Skupna ostava - Postoji kad više ostavodavaca predaju na čuvanje određene količine
zamenijivth stvari, aii tako da ih ostavoprimae može smešati i tako smešane čuvati.
Npr. čuvanje žita različitih lica u silosu. Ovde je ree o javniin skladištima u kojima se
stvari čuvaju izmešane. Za to je potreban pristanak ostavodavca. Pri vraćanju,
smešane stvari se vraćaju prema alikvotnim delovtaia stvari koje su čuvane. Reč je o
stvarima istog roda. Kod ove ostave se javlja susvojina na izmešanim stvarima.
4. Ugostiteijska ostava - Kod ove ostave ostavoprimac je ugostitelj. On čuva stvari koje je
gost doneo sa sobom, odnosno predao na čuvanje. Ovu modifikaeiju predviđa i ZOO.
Ugostiteij odgovara za nestanak ili ošteeenje stvari. Ugostitelj ne odgovara ako su stvari
propale ili oštećene usled više sile iii ponašanjem samog gosta ili lica koje je on doveo
sa sobom. Ugostitelj odgovara za štetu usled vlastite kriviee ili krivice lica za koje
odgovara (zaposleno osoblje). Ugostitelj je dužan da prkni na čuvanje stvari koje gosti
donesu i hoće da predaju na čuvanje izuzev ako ne raspolaže podesnim prostorom ili
mogućnostima za čuvanje odredenih stvari. Za odbijanje čuvanja kad postoje uslovi,
ugostitelj odgovara za štetu (ako stvar-nestane). ! Gost-je-:dužan^da^prtjavi.'-hestanak ^
stvari IfL.pštećenje, čim dozna za to. Ugostitelj ne može isključiti svoju odgovornost i
kad o togtie istakne objavu u prostorijama. Na predmetu ostave ugostitelj ima pravo
retencrje.:f'{2adržavanja stvari sve dok gost ne plati), Odredbe o ugostiteljskoj ostavi
shodno se*primenjuju i na bolnice, garaže, kola za.spavanje, kamione i sl.
5. Ugovorni'sekvestar - je takav ugovor o čuvanju u kome su ostavioci lica koja se spore
oko neke stvari, a kod koga se ostavoprimac obavezuje da primi stvar sve dok spor ne
bude rešen. Njemu pripada i pravo na nagradu. Ovde mogu postojati i elementi
ugovora o. punomoćstvu, ako čuvar treba i da upravlja odnosno redovno. održava stvar
jer ona može biti i nepokretna.
6. Kvanritativna ostava - Postoji kad je ostavoprimcu dozvoljeno da stvar datu na čuvanje
zameni, vraćajući ostavodavcu drugu stvar iste vrste, obima i kvaliteta. Razlikuje se od .
skupne ostave po tome što ovde ne dolazi do mešanja stvari.
7. Trezorna ostava (sei) - Postoji kad banka u svojim prostorijama stavlja na
raspolaganje. komitentu odgovarajuće sigurnosne pregrade-u. kojima. ovaj. čuva 'stvart
veće vrednosti. Pregrada se zatvara sa dva različita ključa od kojih- je jedan. kod banke,
a drugi kod komitenta. Za ovu ostavu komitent plaća naknadu. banci. ZOO poznaje ovu
ostavu i naziva je ugovor o sefu. Pristup sefu s e može. dozvoliti, samo njegovom.
korisniku i njegovim punomoćnicima. Banka ne sme držati duplikate ključeva ni onog
kod nje niti onog koji je kod komitenta/ U sef se ne smeju stavljati. stvari kojima se
ugrozava sigumost banke i drugih sefova. Povreda ove zabrane vodi raskidu ugovora.
On se može raskinuti i kad koristnik ne plati rnakar jedan obrok po dospelosti, ali
pošto istekne mesec dana od pismene opomene upućene preporučenim pismom. .
Poreklo i značaj - Ostava je bila poznata još u vreme zakona. XII. tablica, iako je tretirana
kao delikt fis^slucaju nevraćanja). Tek u Gajevo vreme javlja se kao ugovor. Klasično
rimsko pravo, poznavalo je samo besplatnu ostavu. Teretna ostava tretirana. je kao ugovor
o delu. U savremenom pravu poznajemo i besplatnu i teretnu ostavu.. Ona. je dobila.i
rnnoge modifikacije.
Pravne osobine ostave su - 1. Imenovan ugovor •— jer je zakonom regulisan,
2. Neformalan - ali su neke modifikaeije formalni ugovori, 3. Jednostrano obavezan - ako
je bez' naknade, a ako je sa naknadom onda je dvostrano obavezan, 4. Dobročin - ako je
bez naknade, a teretan ako je ugovorena nagrada, 5. Komutativan - jer su' prestacije i
njihov medusobni odnos unapred određeni, 6, 5a trajnim izvršenjem 7. Jednostavan - ali
neke modiflkacije mogu biti i mešovite (neprava ostava' - zajam) 8. Sa sporazumno
određenom sadržinom ali može biti i po pristupu, 9. Samostalan, a ne akcesoran, lo. Bez
obzira na ličnost ali može biti i intuitu personae, 11. Predugovor je moguć, ali raože i bez
njega i 12. Kauzalan.
Bitni elementi - Predmet ostave je telesna stvar. Pri tome ona može biti zamenijiva iii
nezamenljiva, potrošna ili nepotrošna. Nepokretna stvar ne može biti predmet ostave osim
kod ugovomog sekvestra. Bestelesne stvari odnosno prava ne mogu biti predmet ostave.
 101
Buduee stvari mogu ako se ostava shvati kao konsensualrii ugovor, a ne mogu ako se
shvaU kao realni ugovor. Vreme trajanja ostave je bitan eiement ovog ugovora jer je ostava
trajni ugovor. Njega određuju stranke samim ugovorom putem računanja vremena
kalendarom ili s obzirom na neku okolnost. Ali pošto se rok ugovara u korist ostavodavca
on može tražiti stvar i pre isteka tog roka, To je pravilo kod besplatne ostave. Kod teretne
ostave rok može biti ustanovljen i u korist čuvara. U tom slučaju ostavodavac je dužan da
mu naknadi štetu zbog prevremenog vraćanja. Nagrada se određuje samo kod teretne
ostave. Ona mora biti. o.dređena ili odrediva, Njena visina se obično određuje ugovorom.
ali može biti odredena i nekom tarifom - • kad depozitar obavlja javnu službu (javna
garaža). Po ZOO ostavoprimac nema.pravo na nagradu osim ako je ugovorena, ako se
ostavoprimac bavi čuvanjem stvari ili ako- se nagrada mogla očekivati s obzirom na
okolnosti slučaja.
Obaveze stranaka - Obaveze obe stranke postoje kad se ostava tretira kao dvostrano
obavezni kauzalni ugovor.
1. Obaveze ostavoprimca su: a) Obaveza prijema stvari - kad se ostava shvati kao
,.-• koiisenšualni ugovor ostavoprimac ima obavezu da primi stvar na čavanje. Kod realne
ostave' prijem" je momenat zakijučenja ugovora. Prijem se sastoji u nizu radnji kojima se'
omogućuje da ostavodavac izvrši akt predaje. To je faktičko pitanje i zavisi od načina
predaje. b)"Obaveza čuvanja stvari - ova obaveza je sedes materiaeovogrugovora, jer
dominira tirne što je to glavni cilj ugovora. Čuvanje se sastoji u redovndm održavanju
supstancije 'stvari bez upotrebe stvari. Redovno održavanje supstance stvari je faktičko
pitanje što zaviši od prirode stvari (provetravanje, podmazivanje, pretakanje, hranjenje
itd.). Ostavoprimac je dužan da prijavi svaku promenu na supstanci stvari. Pri čuvanju,
ostavoprimac je dužan da^ispolji pažnju koju ispoljava i prema svojim stvarima, prema
jednom g'ledištu. Prema drugom gledištu kod besplatne ostave ispoljava. pažnju kao i
prema svojim stvarima, a kod teretne pažnju dobrog domaćina. Ovo drugo giedište usvaja
i ZOO. c) Obaveza vraćanja stvari - ostavoprimac ima obavezu da vrati stvar i to
sačuvanu, na traženje' ostavodavca odnosno po isteku određenog roka_ Zajedno. sa stvari
vraća i pripatke i priraštaje stvari. Vraća se ista stvar osim kcd skupne ili kvantitatine
ostave. Ako nije drugačije odredeno iii ne proizilazi iz prirode stvari vraćanje se ima
izvršiti u mestu predaje stvari, Stvar se vraća ostavodavcu. ili njegovim naslednicima.. Stvar
se može vratiti i pre isteka roka ako joj preti neka opasnost (od propasti ili kvarenja). >.
2. Oba'veze ostavodavca su: a) Obaveze naknade troškova - troškove čuvanja definitivno
snosi ostavodavac. To su oni.izdaci koje ostavoprimac čini..da.bl.sačuvao supstancu stvari.
Ti troškovi se mogu' predujmiti, a' ako se to ne ućini plaćaju se naknadno po računima
koje mu ispostavi ostavoprimac. Ostavodavac snosi troškove i kod teretne i kod dobročine
ostave. b) Obaveza isplate nagrade - ostavodavac je dužan da isplati nagradu ostavoprimcu
samo kod teretne ostave. Kod dobročine takvu obavezu. nema~,...Nagrada...se. .plaća. u
ugovoreno vreme, a ako ono nije ugovoreno niti se može.'-odrediti'premarprirodi posia
nagrada se isplaćuje posle- obavljenog posla. Način plaćanja se^određuje .-.ugovorom.
Ugovorom še određuje.i mesto plaćanja a ako se nije odrediloniti -se--može*-odrediti onda
se plaea u mestu u kdme Je ostavoprimac imao prebivaiište. U slučaju nenovčane nagrade,
mesto se' bdređuje prema prebivalištu ostavioca. c) Obaveza naknade štete - ostavodavac
je dužan da naknadi štetu ostavoprimcu ako jeovaj tu štetu pretrpeo čuvajuei poverene-
stvari osim ako je sam kriv što je do štete došlo. Kod ostave sa naknadom ostavodavae
neće odgovarati za štetu ni kad je ona nastaia bez krivice cffitovoprimea. Pošto je ovde reč
o teretnoj ostavi ocmosno profesionalnom bavljenju ćuvanjem tudih stvari ne važipraviio
res perit domiiio pa rizik propasti stvari snosi ostavoprimac.

• 123. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE KAO IZVOR OBLIGACIJA

Jednostrana izjava volje je izbor obligacija novijeg datuma. Najstariji izvori su ugovor r
prouzrokovanje štete. Oni su summa divisio (glavni izvori) obligacija još od vremena Gajai
Kasnije su im se pridružili 1 neosnovano obogaćenje i nezvano vršenje mđih poslova.. kao
variae causarum figurae (Justinijanove institucije). Jednostrana izjava volje stiče svojstvo
izvora obligacija tek u 19. veku sa nagiim razvojem robnonovčanih odnosa koji je zahtevao
instrumente za ubrzani promet. Doduše. ima autora koji tvrde da je i rimsko pravo
 102
poznavalo Jednostranu izjavu volje, ali samo u korist bogova, odnosno države. Međutim,
pošto je ovde reč o bogovima, odnosno državi, ova ideja je više zanimljiva nego tačna,
budući da spada u domen javnog prava. Ipak, ako se država tretira kao domenium,
odnosno građansko pravno lice, a ako se bogovi uzmu kao fikcija za korist koju dobijaju
hramovi, odnosno sveštenici, ovo tvrđenje može imati značaj i u domenu privatnog prava
kakvo je i obligaciono. Suština jednostrane izjave volje kao izvora obligacija je u tome što
obligacioni odnos nastaje voljom jednog lica. Ona spada u jednostrane pravne poslove
kojom jedno lice svojom izjavom volje utiče na nastanak, prestanak. ili izmenu nekog
pravnog odnosa.
Ovaj izvor obligacija još nije opšte prihvaćen. Postoje argumenti za i argumenti protiv
uvođenja ovog izvora obligacija. Argumenti u priLog - Jednostranom izjavom volje se ne
stvaraju obaveze za druga lica. Obaveza se sivara na strani onog ko daje izjavu, a svako
drugi može ali i ne mora stupiti s njim u neki pravni odnos, razume se, ako je drugo lice
prihvatilo uslove iz jednostrane izjave volje. Ako su mogućni ugovori, odnosno dvostrani
pravni poslovi u korist trećeg, treba da budu moguće i jednostrane izjave volje u korist
trećeg. Argumenti protiv - Tiču se tvrđenja d a . s e . ovaj izvor teško uklapa,.u pojam.
obligaciono pravnog odnosa, koji podrazumeva , dva: određena ,?.subjekta~,1 <■-pbverioca i
dužnika. Ovde je dužnik odmah poznat, ali ne i poverilac. Otuda je mogućno da posle
jednostrane;,f:izjave volje, pravo poverioca i ne nastupi, npr. ako se niko ne odazove,
odnosno iie:prihvati jednostranu izjavu volje.
Iako jednosfcrana izjava volje u izvesnom smislu odstupa od obligacionopravnog odnosa u
klasičnom 'smislu, ona se ipak uzima kao izvor obligacija. Suština obligacije je u obavezi,
a ona nastaje i davanjem jednostrane izjave volje. Pravo poverioca može; ali i ne mora
nastati, Ako nastane, dobija se i konkretni poverilac, a sa njim i kompletni obligacioni.
odnos. To što prava i obaveze ne nastaju. istovremeno, ne treba da bude odlučujuće za
postojanje. obligacionog odnosa, jer .prava i obaveze ne nastaju istovremeno ni kod ugovora
o zajmu,. posluzi ili ostavi, shvaćenih kao konsesualnih ugovora. Čak i kad se niko ne
odazove jednostranoj izjavi. volje, ona obavezuje do isteka roka. u kome se. mogao. javiti
poveriiac (ako je rok određen), odnosno sve dok jednostrano data izjava volje ne bude
opozvana (što je moguće samo do pojave poverioca), a takvo dejstvo jednostrane izjave
volje i čini da je ona izvor obligacija. Doduše, uz uslov da neko lice. prihvati. uslove; iz
jednostrane izjave volje i na taj način predstavi kompletan obligacionopravni. odnos..
U uporednom pravu, neka zakonodavstva daju-jednostranoj izjavi volje značajsamostalnog.
izvora obligacija, dok ga druga zakonodavstva, zajedno sa ugovorom svrstavaju u.pravne
poslove, Naš ZOO ne sadrži opšte pravilo o jednostranoj izjavr voljei'kao izvoru' obligacije.
On međutim, u odeijku o jednostranoj izjavi volje, reguiiše dva slučaja: 1 Javno obeeanje
nagrade i 2. Hartije od vrednosti. Međutim, u odeljku o ugovoru, ZOO reguliše i privatna.
dejstva ponude za zaključenje ugovora iz čega proizilazi da je i ona poseban slučaj
jednostranesizjave volje. Zato se: i može reći da u nas postoje tri slučaja jednostrane izjave
volje. ;;::,

124. NASTANAK OBAVEZE U SLUČAJU PONUDE- ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

Ponuda za zaključenje ugovora je prvi korak u nastajanju ugovora, Ponudaje predlog za
zaključenje ugovora učinjen određenom licu koji sadrži sve- bitne sastojke ugovora, tako
da bi se njegovim prihvatanjem ugovor mogao zaključiti. Ponuda se čini konkreuiom. licur
aii Je moguća i opšta ponuda koja se čini. neodređenom broju lica. Prihvatanjem ponude
nastaje ugovor. Otuda, ponuda za zaključenje ugovora deiuje pre zaključenja ugpvora..
Dejstvo ponude za zaključenje ugovora se raziičito objašnjava: }.
1. Idejom predugovora - ponuda za zaključenje ugovora se objašnjava tvrđenjem da ona.
sadrži u stvari dve p.onude: jedna je glavna i odnosi se na zaključenje određenog pravnog
ppsla (kupoprodaje, zakupa, zajma), a druga je sporedna I odnosi se na obavezu
ponudioca da do isteka roka održi ponudu. Druga sporedna. ponuda. je zaprava-
predugovor, koji nastaje prećutnim pristankom obe stranke, da se glavna ponuda ne može*
opozvati do isteka određenog roka. Ova ideja nije široko prihvaćena, jer mnoge ponude
nisu vezane za rok. Sem toga, postojanje prećurnog pristanka je u stvari fikcija, što se
javlja i kao mana ove ideje.
 103
2. Ideja odgovornosti za štetu - počiva na opštem pravliu o krivici, kao osnovu
odgovornosd za štetu: onaj ko se ne pridržava ponude u određenom, odnosno
primerenom roku, kriv je za štetu koj'a za ponuđenog iz toga proizade. Mana je u tome što
se polazi od toga da je ponuda apsolutno neopoziva. Međutim, ponuda se nekad može i
opozvati (bržim sredstvom).
3. Ideja o zloupobrebi prava - samo varijanta pretfaodne ideje, jer zloupotreba prava ima
iste implikaeije kao i kršenje prava, a povreda prava učinjena krivicom (dakie i
zloupotrebom) je osnov odgovornosti za štetu.
4. Ideja o jednostranoj izjavi volje - danas preovladava u mnogim pravima i ponudu
svrstava u slučajeve jednostrane izjave volje. Ona obavezuje ponudioca da ostane kod
ponude u odredenom roku, a ako on nije određen, onda u primerenom roku.
Da bi ponuda obavezivala, potrebno je da stigne do
ponudioca i zato se ona i može opozvati bržim sredstvom, dakle pre no što stigne
ponudiocu.
Naša pravna teorija, ponudu objašnjava kao jednostranu izjavu volje. To objašnjenje
;odgovara i sadržini odredaba članova 36. i 37. ZOO, koje regulišu dejstvo ponude i vreme
njenog'đejstva; Po ZOO ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi
ponudu isključib, ili ako to iskijučenje proizilazi iz okolnosti posla. Ponuda. se može
opozvati, akd opoziv ponuđenome stigne pre ponude ili istovremeno-sa njam.-Ponuda u
kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka rog roka. Ako
rok za prihvatanje nije određen, ponuda odstupnom licu vezuje.'ponudioea.za .vreme koje
je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenom, da nju razmotri,. da o njoj' odluči i da
odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. Ovakva dejstva ponude, odnosno vezanosti
ponudioca ponudom u određenom odnosno primerenom roku i čini • ponudu za
zakijučenje ugovora - jednostranom izjavom volje. Takva njena pravna- priroda doprinosi.
sigurnosti pravnog prometa. Dejstva ponude treba da dovedu do zaključenja ugovora u
slučaju prihvatanja ponude. Ali obaveza iz ponude može prestati i pre određenog, odnosno
primerenog roka. Do toga će doći u dva slučaja: kad ponudeni. pre isteka. roka. izvesti.
ponudioca da odbija ponudu, -i kad ponuđeni pre isteka roka obavesti ponudioca da.
prihvati ponudu. U prvom slučaju ne dolazi, a u drugom dolazi do zaključenja ugovora..

125. JAVNO OBEĆANJE NAGRADE

Javno obećanje.nagrade je slučaj jednostrane izjave voije koji nisu poznavali stari zakoni.
ali kogapriznaju sva savremena zakonodavstva pa i ZOO. Po-članu. 22o. ZOO pod.javnim
obećanjem nagrade podrazumeva javnim ogiasom učinjeno obećanje- nagrade onom ko
izvrši neku radnju: postigne neki uspeh, nade se u određenoj situaciji ili ispuni neke
druge uslove. Ovako ućinjeno obećanje nagrade, obavezuje obećaoca da ispuni obećanje.
Kad je reč o ngradi u nekom takmičenju, obećalac je dužan da.odredi.odgovarajući rok. Iz
rečenog prbizilazi- da javno obećanje nagrade postoji kad - neko -lice - javno obeća
neodređenom broju lica da će dati određenu nagradu onom ko izvrši ono što je označeno
u obećanju npr. da vrati izgubljenu stvar, da izradi nacrt amblema preduzeća itd. Obaveza.
za'obećavaoca nastaje- u trenutku kad jeobećanje javno učinjeno - objavljivanjeimoglasa,.
ali' obaveza se' realizuje kad se javi lice koje je ispunilo usiove-iz obećanja. Ovaj "trenutak
nastanJka obaveze govori da naše pravo prihvata javno obećanje nagrade kao jednostranu
izjavu volje. Postoji i drugo sfavatanje po kome obaveza nastaje tek kad neko Iice prihvati
obećanje izvršenjem radnje. Ovo, ugovorno objašnjenje javnog obećanja nagrade.'. nije-
prihvaćeno u našem zakonodavstvu. .;;
Da bi obaveza nastala u trenutku kad je obećanje učinjeno, potrebno je da su ispunjerii
sledeći uslovi:
L Da je obećanje učinjeno'javno, a to znači putem sredstava javnog informisanja,.
, 2. Da je obećanje nagrade upućeno neodredenom broju lica,
3. Da je u javnom obećanju odredena radnja ili nešto drugo, što treba da se izvrši, -C;'
4. Da je odredena nagrada, vrstom i visinom.
Javnom obećanju se određuje i rok za izvršenje radnje, iii druge činidbe iz obećanja, ali
obaveza nastaje i kad rok nije odreden, s tim što to tad određuje sud na zahtev učesnika
tamićenja (iako j'e radnja vezana za takmičenje). Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši
 104
radnju za koju je nagrada obećana, Ako je više lica izvršilo radnju istovremeno, • svakom
pripada jedan deo nagrade, ukoliko pravičnost ne zahteva drugačiju podeiu. Pravo na
naknadu nastaje tek kad se ispuni radnja ili druga činidba iz obećanja. Iz ovog proizilazi
da najpre nastaje obaveza, a potom pravo onog ko ispuni obećanje. Onaj ko ispuni radnju
iz obećanja je poveriiac. Njernu pripada nagrada bez obzira da li je znao ili ne za javno
obećanje nagrade.
Opozivanje obećanja nagrade je mogućno pod uslovom da se izvrši na način kako je
izvršeno i javno obećanje. Ono se može učiniti i ličnim saopštenjem. Ali, onaj ko je izvršio
radnju, a nije znao niti je morao znati za opoziv obećanja nagrade ima pravo zahtevati
obećanu nagradu. Obećanje nagrade se ne može opozvati ako je oglasom određen rok za
izvršenje radnje, odnosno druge činidbe. U slučaju opozivanja, obećavalac je dužan da
naknadi troškove licu koje ih je imaio radi izvršenja radnje, odnosno činidbe iz oglasa,
osim ako obećavalac dokaže-da su oni uzaludni. Prestanak obaveze nastupa zavisno od
toga da li je u oglasu određen rok ili nije. Ako je određen rok za izvršenje radnje,
odnosno druge činidbe, obaveza nagrade prestaje ako u tom roku niko ne saopšti da je
izvršio radnju, postigao odredeni uspeh ili uopšte ispunio uslove iz javnog oglasa. Ako rok
nije određen, onda obaveza prestaje godinu dana od.oglasa, :ukoIiko.'neko;m-tom vremenu
ne saopšti da je izvršio određenu radnju, postigao određeni uspeh ili ispunio druge uslove
iz javnog oglasa.

126. KONKURS KAO JAVNO OBEĆANJE NAGRADE

- Javno obećanje nagrade se može učiniti i j'avnim konkursom. Za njega važe opšta pravila
o obećanju nagrade, ali i posebna pravila za slučaj konkursa. Prema tome, sve što je
rečeno o javnom. obećanju nagrade (nastanak obaveze, uslovi, dejstva i prestanak). važi i
ovde, ali važe i sledeća posebna pravila:
1. O dodeljivanju nagrade u slučaju konkursa odlučuje Organizator konkursa ili jedno ili
više Uca koje on odredi (žiri). Da li će neko dobiti nagradu ili ne, zavisi ne samo od
ispunjenja radnje, već i odluke organizatora, žirija, a ona se donosi prema odredenini
kriterijurnima u odnosu nakvaiitet radnje, odnosno činidbe. Npr. konkurs zanajbolju
radio drarnu,. ili muzičko delo, ne mora da. bude okončaii nagradom, ako organizator,
odnosno žiri oceni da nijedno delo ne ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta.. Pri tom se
može odrediti i više nagrada. Tada je moguće da se, dodeli 1. a i da se. dodeii 2 ili ■ 3
nagrađe., Prema. tome, nagrada se ne- dodeijuje automatski,. već zavisi od-. odluke
organizatora, odnosno žirija. -
2. Na nagrađenom delu, svojinu ili koje- drugo pravo zadržava lice koje je delo stvorilo, a
organizator konkursa samo ako j.e- to izričito navedeno u konkursu. Ako su uslovtma
konkursa ili u nekim opštim propisima, određena pravila. po kojima nagrada- treba. da
bude dodeljena, svaki ucesnik konkursa ima pravo zahtevati da, se poništi odluka o
dodeljivanju nagrade, ako ona nije dodeljena saglasno tim pravilima.
3. Nagradas'se može odrediti. u novcu,, drugim. stvarima (pokretne i nepokretne) ill u
drugpj^ imovinskoj vrednosti (besplatno, putovanje). Mogućno j e određivati i više
nagrada'T različite vrednosti. Određivanje' nagrade • zavisi • od\ odluke ■ ,organizatora
konkursa, odnosno njegovog žirija.

127. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI NA DONOSIOCA

Hartija od vrednosti na donosioca je takva hartija, od vrednosti u kojoj je imalac hartije,
istovremeno i nosilac prava iz hartije. To je dakle- samo jedna vrsta hartija od vrednosti..
Kod svake hartije od vrednosti treba razlikovari dva prava: 1. Prava na. hartiji i 2.. Prava 'm
hartije. Pravo na hartiji je uvek stvarno pravo,. dok pravo iz hartije može- biti. i stvarno i
obligaciono i lično pravo, Hartije od vrednosti uopšte se dele po dva kriterijuma:
1. Prema prirodi prava iz hartije, postoje; Stvamopravne' hartije (Konosman ili Teretnica,
Skladišnica), Obligaciono pravne hartije (menica, ček obveznice), Korporacione hartije
(akcije).
 105
2. Prema načinu određivanje titulara, postoje: hartije od vrednosti na ime (štedna
knjižicah hartije po naredbi (menica, ček konosman, skladišnica), hartije od vrednosti
na donosioca (blagajnički zapis).
Hartije od vrednosti na donosioca - U ovoj hartiji nije upisano ničije ime, več je imalac
hartije istovremeno i nosiiac prava iz hartije. Izdavalac hartije m o r a izvršiti obavezu
prema svakom donosiocu. Hartija se prenosi s jednog na drugo lice prostom predajom.
Ove hartije su od Izuzetnog značaja u platnom prometu, jer ga one krajnje
pojednostavijuju. Takve-.hartije su: blagajnlčki zapisi, obveznice narodnog zajma. Postoji
više teorija kojima se objašnjava nastanak obaveze kod hartija od vrednosti na donosioca.
Po teoriji kreacije, obaveza izdavaoca hartije nastaje u trenutku izdavanja hartije, To je
trenutnak kad je hartija nastala kao perfektan pravni akt, nezavisno od toga da li je
hartija emitovana iii nije. Po ugovornoj teorijl, obaveza nastaje tek kada njen izdavaiac tu
hartiju preda imaocu. Po emisionoj teoriji. za nastanak obaveze važan je momenat
emitovanja hartije. To je momenat kad je hartija puštena u promet, bez obzira da li je
legitimno dospela do imaoca ili nije, Teorija kreacije je naprihvatljivaja jer ona odgovara
objašnjenju da je hartija od vrednosti na donosioca jednostrana izjava volje. Po ZOO, kao
N3/^v^-2^ vrednosti.na donosioca se smatra njen donosiiac. Savesni
pribavilae ove hartije od vrednosti stiče pravo na hartiju i iz hartije i kada je hartija izasla
iz r u k u njenog izdavaoca odnosno ranijeg imaoca i bez njegove volje.
Poverilac po ovoj hartiji tj. njen donosilac može tražiti Ispunjenje obaveze od izdavaoca u
svako doba ali uz podnošenje hartije. Izdavalac je dužan da svakom imaocu hartije izvrši ,
obavezu na koju ovaj ima pravo. Izdavalac ne može proveravati kako je imalac stekao
svojinu na hartijL Pretpostavlja se da je svaki donosilac, zakoniti držaiac hartije, AIir ako
izdavaiac zna da donosiiac nije vlasnik hartije, tj. da je do nje došao na nesavestan način,
m o r a odbiti izvršenje obaveze. Ukoliko to ne učini. odgovara pravom viasniku hartije. Van
ovog slučaja, izdavalac hartije može isticati samo prigovore koji se~tiču same hartije ili
same obaveze koja je naznačena na hartiji kao npr. da je hartija falsifikovana ili da je
pravo iz hartije zastarelo. Kod hartije na donosioca postoji opausnost da pravo iz hartije
realizuje i neko ko je hartlju stekao nesavesno (krađom ili slično). Da se* ukradena iii
nađena -'hartija od vrednosti na donosioca ne bi reailzovaia, zakon predviđa postupak
amortizacije hartije od. vrednosti. Ovaj postupak sprovodi Opštinski sud-u vanparničnom
postupku. Kad s u d primi predlog, on zabranjuje realizaciju hartije i o tome obaveštava
svakog ko može doći u tu priliku (ZOPt Banke). Zabrana traje dok se postupak ne
okonča, a sa okončanjem postupka donosi se i odluka o poništenju hartije. Tom odlukom
hartija gubi svaki pravni značaj I tada se od izdavaoca može zahtevati nova h a r t i j ^ ^ L '
prestanak obaveze po hartijl na donosioca važi posebno praviio - Dok se. kod osta.1ih.
hartija obaveza gast ispunjenjem, ovde se i posle ispunjenja obaveze može: dogoditi da
dođe do nove realizacije ukoliko imalac ponovo dođe do hartije (krađom iz banke). Zato
će do prestajhka obaveze doći tek uništenjem hartije na.donosioca.
Hartiju od - vrednosti n a donosioca treba razlikovati. od: legitimacionog papira i
- legitimacioilih znakova. Legitimacioni. papiri su npr. Železničkev;karte r ppzorišne uiaznice,
bonovi i d r u g e . siične. isprave koje sadrže određenu obavezn za. njihovog, izdavaoca,. a u
,; r
- *' ^kojima^nija naznačen. -poverilac. To nisu hartije od vrednosti, ali.se.. i na njih shodno
primenjuju odgovarajuće odredbe p hartijama od vrednostL. Legitimacioni znaci su
garderobni ili slični znaci koji se sastoje iz komada hartije, metala ilidrugog materijaia n a
kojima je obično utisnut neki broj, odnosno broj predatih predmeta, a koji obično n e ■
sadrže nešto određeno o obavezi njihovog izdavaoca. Na osnovu ovih znakova. se poverilac
u određenom obligacionom odnosu legitimiše. Izdavalac legitimacionih znakom.. s e ,
osiobada obaveze kada u dobroj meri ispuni ,obavezu prema donosiocu znaka.. AIL z a
donosioca ne vazi pretpostavka da je on pravi poverilac. Zato u slučaju sunmjer odnosno^?
spora, on je dužan da dokaie to svojstvo. Pravi poverilac može zahtevati ispunjenje "'
obaveze iako je izgubio legitimacioni znak, razume se, ako dokaže d a je'poverilac. ^ A ^
%-Jrfri, r'*i
- '***' -'?"■

128. PROUZROKOVANJE ŠTETE -

Prouzrokovanje štete. je zajedno sa ugovorom, osnovni izvor obligacija. Po Gajevim
institucijama, ugovor i delikt su suimna divisio svih izvora obaveza, Ugovor je akt voljm. a
 106
delikt je akt nevoljni. Ugovor je čin dozvoijen, a deiikt je čin nedozvoljen. U najstarijim
pisanim izvorima prava, prouzrokovanje štete nije imaio atribute reparacione
odgovornosti. Zakon XII tablica dopuštao je fizičku osvetu, nanošenjem istog teškog zla
licu koje je štetu prouzrokovalo. To je sistem taliona koji se zasnivao na načelu isto za
isto. Kasnije je odredivana i odredena kazna za prouzrokovanje štete, ali ona nije značila
naknadu štete, već otkup za odustajanje od osvete. Tek je Akvilijev zakon, sredinom 3.
veka pre nove ere, uspostavio temelje reparaeione odgovornosti za štetu. Ovaj značajan akt
rimskog prava je prvi' odredio da plaćena suma novca za prouzrokovanu štetu nije kazna,.
već naknada štete.
Osnovi odgovornosti - Istorijski posmatrano, najstariji osnov odgovoraosti za
prouzrokovanu štetu je krivica. Krivica se vezuje za reparacioni karakter odgovornosti za
štetu (u sistemu taliona, a kasnije i kazne, na krivici se nije insistiralo). U vreme
Justinijana, krivica je već biia razvijen odnos odgovornosti. Ona je imala i hronologiju
pojedinih stepena: Obična nepažnja {culpa levis), krajnja nepažnja {culpa lata\ i namera
{dolus). Sa propašću rimskpg carstva u 5. veku nove ere, dolazi do velikog zastoja u
razvoju prava što se odrazilo i na prouzrokovanje štete kao izvora obiigacije. Varvarski
zakoni ponovo tretiraju naknadu kao osvetu ni .kaznu.,.Međutirn'fc,sa pojavomsikapitalizma,
u Masičnim .kodifikacijama građanskog prava, krivica ponovo postaje osnov odgovornosti,
Zato će Jering i reći: Ne obavezuje na naknadu sama šteta već krivica. Na krivici se
zasniva subjektivna odgovornost. Sa razvojem tehničke civilizacije, od kraja prošlog veka
pa nadalje^lerivica je izgubila svoj prvobitni kapacitet, jer nije bila u stanju da zadovolji
potrebe novog vremena. Nova tehnička sredstva su uvećavala produkciju dobara, aii su
uzimala i danak. Samo u saobraćaju svake godine u svetu. strada više od miiion ljudi.
Radnici su dnevno izloženj riziku povređivanja od raznih mašina, postrojenja i drugih
sredstava rada. U tim novim uslovima nastajanja štete, njihovi vinovnici ostaju anonimni.i
zato su najpre sudska praksa a potom i teorija, potražile novi.osnov odgovomosti -
odgovornost bez krivice, zasnovan na riziku poslovanja i logici ubi emoultum iblonus -
rizik štete treba da.pogođi onog ko izvlači ekonomsku korist iz delatnosti u kojoj Je šteta
nastala. Rizik poslovanja postao je osnov odgovornosti za štetu koja nastaje usled opasnih
stvari iii opasnih delatnosti. Odgovornost zasnovana na riziku je objektivna odgovornost
Tu. za štetu odgovara imalaa.opasne stvari,. odnosno organizatbr opasne delatnosti.
U današnje vreme, uglavnom. se koriste ova dva osnova odgovornosti - krivica i rizikr,.
odnosno subjektivna i objektivna. odgovornost. Međutim, razvoj tehničke civilizacije,
naroeita^rizici od. atomske i. kosmičke. energije, zahtevaju, da se. ovim osnovima.
odgovorflsfsti pridruži i novi osnov za naknadu štete - socijaiizacija odgovornosti- Štete,
kao što f je ona od havarije atomske centrale u Čemobilju, ne može da. otkioni imalac
opasne stvari, već čitavo društvo, odnosno država. Začeci takve odgovoraosti se javljaju u.
teoriji (projekat Andre Tenka) ali i u nekim zakonodavstvima (N. Zeland, Švedska,
Kvebek), K§d, prva dva osnova reč je o osnovu odgovornosti,. a kod trećeg o osnovu za.
naknadu-, štete. Objektivna pdgovornost odvaja odgovornost od krivice, a socijalizacija
odgpvoraoipodvaja odgovoraost od naknade štete. .;.,
Istorijat prouzrokovanja štete kao izvora obiigacije i osnova odgovornosti, ukazuje da se'
odgovornost za štetu kretala od komutativne prema disMbutivnoj pravdLi-Još je Aristofcel,
a pre njega i Platon, razlikovao dva obiika pravde: komutativnu pravdu, koja se izražavala
aritmetičkom proporcijom - oštećeni ima da dobije od štetnika onoliko koliko iznosi
šteta, bez obzira na sve druge okolnosti i distributivmi pravdu, koja uvažava i neke
posebne okolnosti (zasluge, društverji značaj i drugo). Obe ove pravde vode AristotelovoJ
savršenoj i potpunoj vrlini, nekoj vrsti apsolutne pravde. *? ,

129. POJAM I VRSTE ŠTETE

U najširem srnislu reči, pod štetom se podrazumeva uštrb {narušavanje, ili povreda)
nekog pravno zaštićenog dobra Ui interesa. To dobro može biti" imovinsko, odnosna.
materijalno aii i neimovinsko, odnosno nematerijalno. U prvom slučaju, šteta nastaje na.
stvarima odnosno imovmskim pravima, a u drugom u ličnosti, odnosno u njegovom.
psihičkom iii emocionalnom životu. Ovo je šteta u pravom smislu koju treba razlikovati
od pojma štete u svakodnevnom životu. Šteta u svakodnevnom životu je širi pojam, jer
 107
pored štete u pravom smislu obuhvata i razne 'druge neprijatnosti, neprilike i druga
negativna iskustva. U životu se kaže šteta je što sam se razboieo, što je izgubio klub za
koji navijam itd.
Vrste štete - Šteta u pravom smislu, rnože se razlikovati po različitim kriterijumima:
1. Prema poreklu nastanka, šteta može biti: delikataa i ugovorna. Delikatna je posledica
protivpravne radnje, odnosno postupaka koji su suprotni zakonu ili drugom propisu.
Ugovorna nastaje povredom neke ugovome obaveze. U vezi sa ovom podelom postoji
dualističko i monističko shvatanje. Dualističko (dopušta) odvaja deliktnu od ugovorne
odgovornosti, a monističko polazi od toga da je odgovornost za štetu jedinstvena i da
se vezuje za povredu neke ranije obaveze, s tim što je =kod deliktne, reč o povredi
obaveze predviđene zakonom,' a-' kod ugovorne je reč o povredi obaveze predviđene
ugovorom.
2. Prema karakteru šteta može biti materijalna ili nematerijalna. Materijalna se ogleda- u
umanjenju nečije imovine (obična šteta) ili u sprečavanju njenog uvećanja (izmakia
dobit). Ona nastaje objektivno. Nematerijalna se sastoji u nanošenju drugome fizičkog
_ ili psmićkog bola ili straha. Ona ne nastaje objektivno već-subjektivno, u ličnosti
V,<;Š^;
"'-* "'''"'oštećehbg kao poremeeaj njegove psihičke i emocionalne ravnoteže. Zato se ta šteta ne
događa, vee doživljava. Doživljaj je neprijatan, i uvek se sastoji u nekoj negativnoj
afekeiji. -
3. Prema-mogućnosti utvrđivanja i dokazivanja, šteta može biti konkretna ili apstraktna.
Konkretna je meriva i može se utvrđivati odnosno dokazivati. tako da, se otklanja
potpunom haknadom (npr. kad se ošteti odelo, polomi prozor, ■ automobii 'itd).
Apstraktna -šteta je- šteta koja nastane» ali. koja se ne može ili teško može meritt, tako
da bi njeno dokazivanje bilo davolsko [probatio diabolica). Otuda se ta šteta ne
dokazuje vee se njeria visina pretpostavija, na osnovu unapred određene tarife, kao--.
npr. ako radnik zakasni na posao 1. sat, šteta je nastaia. jer nije radio, ali je nemoguće-
utvrditi tačan iznos Štete, pa se naknada određuje prema unapred određenoj vrednosti .
za svaki sat odsustva sa posla. Otuda je ovde naknada globalna, paušalna.
4. Prema' tome da li je nastaia ili će. tek nastati, šteta može biti:.. postojeća, buduea i
eventualna. Postojeća je već nastala šteta. Buduća je. šteta koja još nije nastaia, ali će
sigurno nastupiti u budućnosti, a javija se kod sukcesivnih šteta. koje se otklanjaju...
rentom. Eventuaina je šteta. koja nije nastupila, ali je njeno nastupanje mogućno-iako
nije sasvim izvesno, npr. šteta. zbog onemogućavanja napredovanja u službi (u našem
pravu se ne dosuđuje). _ •
5. Prema' mogućnosti predvtdanja štetnih posledica, šteta rriože- biil predviđillr i
nepredvidiva. Predvidiva je ako je njeno nastupanje moglo biti predviđeno unapred,
kao npr. ugovorna šteta u prometu kvarljive robe.. Nepredvidiva šteta je šteta koja se
ne može unapred predvideti.
6. Prema tome da li'je nastala direktno ili indirektno,:-,.šteta-..može-biti- posredna iii
neposredna. Neposredna nastaje' kao direktna posledica štetaev : radnje n .npr. radnik
vozeći automobil preduzeća nanese. štetu treeenEiicu..-,Posxectaa:štetai:nastaje .Mdirektno
■ npr. kad u.- pomenutom primeru, pređuzeće- isplati naknadu treeem- licu, onda ono
"■'"'•■"'poštaje<oštećeno pa se regresira od radnika.

130. ZAHTEV DA SE UKLONI OPASNOST ŠTETE (EKOLOŠKE. ŠTETE)

Prema čl. 156. ZOO, svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od' koga
preti znatna šteta njemu i neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti iz,
koje proizilazi uznemiravanje iii opasnost od štete, pod uslovonr da se- ta pretnja pcinosno
opasnost nije mogla sprečiti odgovarajućim merama. Ovde je reč o štetama usled imisija -
difuznog širenja štetnih gasova, prasine, i' sličnih materijala. Imaoci fabrika, rudnika..
kamenoloma, cementara su dužni da primenjuju propisane zaštitne mere, kako bi spreeili
zagađenje životne sredine (ugradivanje. filtera i sL). Ali, ako se uprkos ovim merama-.
opastnost od štete ne može otkloniti ili svesti na razuninu meru, svako ko je- ugrožem.
ovtm imisijama, može tražiti od onog ko se bavi štetnom delatnostšću: 1. Da ukloni izvor
opasnosti od kog preti znatnija šteta, i 2. Da se uzdrži od delarnosti koje izazivaju. rizik..
odnosno opasnost štete. Odlučujući o ovakvom zahtevu, sud može narediti preduzimanje
 108
odgovarajućih mera da se spreči nastanak štete, ili otkloni opasnost od njenog-aastanka
na trošak držaoca izvora opasnosti, Ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne
delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada
štete koja prelazi normaine granice, dakle ne i obustava delatnosti. Ali i u tom slučaju
može se zahtevati preduzimanje odgovarajućih mera za sprečavanja nastupanja štete ili
njeno smanjenje.

131. ZAHTEV DA SE PRESTANE SA POVREDOM PRAVA LIČNOSTI

Prema članu 157. ZOO svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da
naredi prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog
života i drugih prava njegove ličnosti. Prava ličnosti su apsolutna građanska subjektivna
prava, koja ulaze u korpus ustavnih sloboda i prava građana. Ta prava imaju i
m e đ u n a r o d n u konotaciju, j e r s u predmet mnogih međunarodmh akata. Takva prava'su
prava na život, ugled, čast, psihički i telesni integritet, pravo na privatni život, pravo na
identitet, pravo na ime itd. Ova lična prava su višestruko zaštićena. Ona uživaju i
krivičnopravnu zaštitu, ali je ovde reč o njihovoj građanskopravnoj zaštiti.
Građanskopravna zaštita može biti preventivna i Tepafaeioha.>Reparaeiona je v predviđeha u
o d r e d b a m a članova 199-2o5. ZOO o nematerijalnoj šteti. Član 157. ima više preventivnu a
manje repateacionu funkciju. Jer, čim dođe do povrede prava ličnosti sa izgledima da
povreda btfde trajnijeg karaktera, svako ko je tom povredom ugrožen ima pravo da
zahteva o d s s u d a ili drugog organa da naredi pestanak radnji kojom se ta povreda čini.
Pošto je reč o urgentnoj potrebi, nalaganje prestanka radnje vrši se- određivanjem
privremene m e r e , . p o odredbama zakona o izvršnom postupku.. Tu privremenu meru sud
može usvojiti tek pošto oarnični postupak bude pokrenut.. On se pokreće tužbom, a
nadležni s u d Je opštinski sud. Drugi nadležni organ može biti prekršajni organ.. Sud,
odnosno drugi nadležni organ, može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja
izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena (na svaki dan stanja
trajanja povrede). Ova novčana svota se. ima plaćati sve dok ne prestane radnja povrede.
Ovo sredstvo je eflkasnije ako je novčana svota veća.

132. ODGOVORNOST ZA PROUZROKOVANU ŠTETU

S a m a šteta nije dovoljna da se odredi obaveza. naknade štete-. Postojanje štete je objektivni
uslov za odredivanje naknade. Odgovornost za štetu. j e subjektivni uslov za odredivanje
n a k n a d e . Pošto šteta može biti deliktna iii ugovorna i odgovornost za žtetu može biti
ugovoiip: ili deliktna.. Deliktna odgovoraost j e odgovornost za štetu - prouzrokovanu
protivpravnom radnjom. Postoje dve vrste deliktne odgovornosti: subjektivna i objektivna.
Subjektivna odgovornost se zasniva n a krMci, a taj se osnov angažuje kad šteta nastane
nezavisno o d . o p a s n e stvari ili opasne delatnosti. Objektivna odgovovoraost se zasniva na
riziku, a taj -se osnov angažuje kod šteta nastalih usled opasne stvari ili opasne delatnosti.
Ova dva psnova odgovornosti.se pojavljuju u svim slučajevima deliktne-odgovornostr, a oni
se mogu-'.^vfstati u nekoliko. grupa. ZOO reguliše sledeće slučajeve odgovornosti: 1.
Odgovornost po osnovu krivice; 2. Odgovoraost za drugog, 3 . Odgovornost preduzeća i
drugih poslodavaca za štetu koju njihov r a d n i k pričini trećem licuv, 4.' Odgovoraost" za-
štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, 5. Posebni slučajevi odgovornosti: od
terorističkih akata, javnih demonstracija, ili. manifestacija, organizatora priredbi, zbog'
uskraćivanja neophodne pomoći, u vezi sa obavezom zaključivanja ugovora, u vezi sa
vršenjem poslova od opšteg interesa. Pored krivice i rizika, izuzehio se kao .osnov
odgovornosti javlja i pravlcnost V: -

133. ODGpVORNOST PO OSNOVU KRTVICE

Odgovornost po osnovu krivice je subjektivna odgovoraost Osnov te odgovoraosti j e
krivica. Prema članu 158. ZOO krivica postoji kad je štetnik prouzrokovao štetu namerno
ili nepažnjorn. Zla namera [dolus) postoji kad je štetnik bio svestan svog postupka i kad
je hteo da nastupi štetna poslediea (direktna namera) ili kad je bio svestan da usled
njegovog ponašanja može nastupiti štetna posledica pa je na nju pristao (eventualna
namera). Nepažnja (culpa] se ne definiše pozitivno, već u odnosu na neke standarde
 109
ponašanja kao što su: pažnja običnog čoveka, pažnja dobrog domaćina, pažnja stručnjaka.
Ovi standardi su očekivana ponašanja, Otuda nepažnja postoji ako se neko lice u
određenoj situaciji nije ponašalo u skladu sa potrebnim standardom. Stoga se može reći
da je nepažnja odnos između konkretnog i očekivanog ponašanja. Postoje dva oblika '
nepažnje: 1. Krajnja nepažnja lculpa Iata) postoji kad se štetnik u određenoj situaciji nije
ponašao ni kao iole pažljiv čovek što se ceni u svakom konkretnom slučaju. 2. Obična
nepažnja {culpa levis) postoji kad se štetnik u određenoj situaciji nije ponašao prema
potrebnom standardu {kad nije ispoljio pažnju običnog čoveka ili dobrog domaćina,
dobrog privrednika itd.].
Prema čl. 154 s t 1. ZOO kriviea štetnika se pretpostavlja,. ali je on može obarati dokazima
da je šteta nastala bez njegove krivice. Ova odredba zahteva izvesna'' preeiziranja.
Pretpostavka krivice ne može se po prirodi stvari ticati namere ili krajnje nepažnje. Ovo
su teži oblici krivice i zahtevaju posebno utvrđivanje. Ti oblici krivice. se utvrđuju samo
onda 'kad se zakonom propisuje da štetnik odgovara samo ako je štetu prouzrokovao
namerno iii iz krajnje nepažnje; U svm drugim slučajevima krivica se odnosi na običnu
. nepažnju (ciđpa levis), a to Je stepen krivice knji se pretpostavlja.. Kriv jtnože biti samo
#-'*-'•'<?' onaj:"štetnik'koji-je-,'U-'Stanju da shvati značaj svoje štetne radnje i da upravlja svojim
postupcima. Drugim rečima samo lice sposobno za rasuđivanje.
Sposobnost.:Za deliktnu odgovornost po osnovu krivice- (odgovornost,.m.aloletnika} - za
štetu mćže. odgovarati po osnovu krivice samo lice..sposobno. za . rasudivanje. Ova
sposobnost:-se često naziva i deliktna sposobnost. Deliktna.sposobnosi.se s'tiče- pre-
poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost se stiče sa 18 godina a deliktna sa navršenih .
14. Prema. tome,- i maloletnik od 14 godina odgovara. za- štetu prema opštim pravilima
odgovornosti. Maloletnik od navršene- 7 do navršene 14 godine ne .odgovara za štetu osim
ako se dokaže. da je- sposoban. za rasuđivanje.. Teret dokazivanja snosi .oštećeni - ovde je
reč o oborivoj pretpostavei nepostojanja deliktne sposobnosti. Maloletnik do navršene 7
godine ne odgovara za prouzrokovanu štetu (za nju odgovaraju roditelji odnosno staralac
deteta).
Neodgovorna lica - 1. Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja. ih drugih
razloga nije sposobno za rasuđivanje, ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. Za
takvo. lice. odgovara. lice koje. je bilo dužno. da.. vodi. nadzor nad- njim,. alL sud. može- po
osnovu;pravičnosti ako to nalažu materijalne prilike štetnika i oštećenog osuditi i štetnika
nesposdbnog za rasuđivanje da štetu naknadi potpuno ili delimično. 2.. Lice koje drugom
prouzrokuje-štetu. u. stanju. prolazne nesposobnosti za rasuđivanje (pijanstvo,. drogiranost).
odgovorno-je: za štetu: izuzev ako. dokaže da nijesvojom' krMeom d'ospeo u. to stanje. Ako
je u to stanje dospeo tuđom krivicom, za štetu će odgovarati onaj ko ga je u to stanje
doveo.
Uslovi. odgovornosti - Ako postoji osnov odgovornosti. (krivica),.. štetnikse.može. obavezati
na naknadu..štete kad su ispunjeni sledeći uslovi:
1. Postojanje štete - šteta je. preduslov svake odgovornostL ..za. š.tetu.:., Štetav može biti
■ izraženai-'kao'-'mate'rijalna.V'kojau se može ispoljltt;rkao.v;običsa;v#e.tai.;mf.;,izmakla. dobit. a.
-. -'. '• nematerijahia, se može. izraziti kao nanošenje drugom fizičkog. ili. psihičkog bola ili
fv T ,-.-«.. , štraha:"--Ona. može- -biti -i konkretna, apstraknta,. postojeća ili- buduća, direktna. ih
mdirektna..
2. Postojanje uzročne veze - štetnik odgovara za štetu samo ako između njegove radnje ili
drugog postupka i štetne posledice postoji uzročna veza. Uzroci štete se uglavnom lako-
identifikuju. Ali postoje i slučajevi kada j e šteta- posledica. više uzroka koji izviru-.jedaii. __._
iz drugog. Tada se i javlja problem uzročnosti. Problem se ogleda u iznalaženj^.onih,. ^ft^'
uzroka koji u konrektnom siučaju objašnjavaju. nastanak štete (npr.. laka povreda,-.
smrt od delirijum tremensa usled. alkoholne apstinencije). Postoji više. teorijas kojimaf?'-.rfr
se rešava ovaj problem. Po teoriji. ekvivalenrnih uzroka svi uzroci štete,. bez obzira: na, - •
kvalitet i snagu imaju jednako značenje za njen n a s t a n a t Po teoriji najbližeg uzroka^.m^^,
nizu uzroka relevantni su samo oni koji su neposredno izazvaU: štetu. Pov* tedrfjfi'^---'
adekvatne uzročnosti relevantni su samo uzroci tipični za nastajanje određene štetne-., _
posledice tako da je uzročno ono što je tipično, a ne uzročno ono što Je atipičrio. U -
našem pravu dominira teorija adekvatne uzročnosti. Kod subjektivne odo.gvornosti.
 uzročnost se dokazuje a teret dokazivanja je na oštećenom (kod objektivne se
pretpostavija).
3, Nepostojanje razloga za Lsključenje odgovornosti - štetnik će odgovarati za štetu ako ne
postoje razlozi za isključenje njegove odgovornosti. Po ZOO razlozi za isključenje
subjektivne odgovornosti su:
• nužna odbrana - ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan
nadoknaditi je osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane. Nužna odbrana je ona
odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac štete od sebe ili drugog odbije
istovremeni protivpravni napad.
• stanje nužde - kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, oštećeni može zahtevati
naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete iii od liea od kojih je šteta
otklonjena aJi od ovih poslednjih ne više od koristi koju su imala od toga.
• dozvoljena samopomoć - ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu
koje je izazvalo upotrebu samopomoći, nije dužno naknaditi je. Pod dozvoljenom
samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad mu
neposredno preti opasnost ako je takv^ zaštita.nužna i ako način otklanjanja povrede
prava odgovara prtlikama u kojima nastaje .opasnost. ■■■■...•■...•
100 f.
• pristartlk oštećenog - ko na svoju štetu dozvoli dfugome preduzimanje neke radnje, ne
može ©ct njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Ništavna je izjava
oštećeiiika kojom je pristao da mu se učini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena.

' 134. ODGOVORNOST ZA DRUGOG

Odgovornost za drugog postoji u zakonom određenim slučajevima koji predviđaju da
naknadu oštećenom licu ne plati. štetnik već lice koje za njega. odgovara. U ZOO
predviđeni su sledeći slučajevi odgovornosti za drugog:
1. Odgovornost lica koje vodi nadzor za štetu koju prouzrokuju duševno bolesna lica iU
lica koja zaostaju u. umnom razvoju - za štetu koju prouzrokuje. lice: koje usled
duševne bolesti, zaostalog urrmog razvoja ili drugih razloga nrje sposobno za
rasudivarije, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili
ugovora-dužan-:.da; vodl. nadzor nad njim. Ovde je reč o. odgovornosti.,.za.štetu.koju
prouzrokuju lica nesposobna za rasuđivanje zbog duševne bolesti, zaostalog umnog
razvoja:, ili fizičke nemoći (giuvonema, nepokretna lica). Za njih odgovara lice koje po
zakonu^ odluci..nadležnog organa iii ugovoni vpdt nadzor nad njima. To je- obično
staralac ali može biti i drugo lice, npr. roditelj nad punoletnim neuračunljivim detetom.
ili ustanova koja se stara o takvim licima, Osnov odgovornosti lica koje. vodi nadzor je
krivica (zbog nevršenja odgovarajućeg nadzora), s tim što se ona pretpostavlja.
Pretpostavka je oboriva pa se odgovorno lice može osoboditi odgovornosti ako dokaže
da bPSteta nastala i pri brižljivom vođenju nadzora. U ovom slučaju-je- reč o
subjektivnoj odgovornosti.
2. Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete - Već je rečeno
da se deliktna sposobnost stiče sa 14 godina. Tada.se ne postavlja. pitanje odgovprnosti.
roditelja. Ovo pitanje se postavija kada' štetu prouzrokuje maloitetno lice 'do navršene 7
godine ocmosno maloletno lice od navršene 7 do 14 godine.
• za štetu koju prouzrokuje maloletnik do navršene 7 godine: roditelji odgovaraju bez
obzira na svoju krivlcu. Njihova odgovornost je objektivna i isključuje se u slučajevima
postojanja razloga za isključenje objektivne odgovornosti (viša sila, radnja oštećenog i
radnja trećeg lica). Osim ovih razloga, roditelji neće odgovarati ni u slučaju?;kada je
njihovp dete bilo povereno drugom licu,-a ono j e odgovorno za štetu.. Kad su oba
roditelja živa onda odgovaraju solidarno. Kad je živ samo jedan ili se samo jedaa stara
o detetur, odgovara samo roditelj koji vrši nadzor.
• za štetu koju prouzrokuje maloletno dete, koje je navršilo 7 a nije 14- godinaž> roditeljr.
odgovaraju po osnovu krivice koja se pretpostavlja. Pretpostavka je oboriva da roditelji
mogu dokazivati da je šteta nastala bez njihove krivice. U ovom slučaju može
odgovarati i sam maloletnik ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje. U" tom
slučaju. roditelji i dete odgovaraju sohdarno. Solidarno odgovaraju i oba roditelja ako
 111
"su živi i ako se oba staraju o detetu. U ovom slučaju odgovornost roditelja je
subjektivna.
3. Odgovornost drugog lica za štetu koje prouzrokuje maloletnik - za štetu koju drugom
prouzrokuje maloletnlk dok je pod nadzorom staratelja škole ili druge ustanove,
odgovaraju isti osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su se obavezali i
. da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ovde je reč o odgovornosti za
štetu koju prouzrokuju maloletna lica pod starateljstvom iii koja borave u školi
internatskog tipa ili u ustanovama za vaspitanje odnosno primenu vaspitnih mera i
krivlčnih sankcija za maioletnike. -Za ova lica odgovaraju staratelj,..škola.ili druga
ustanova.. Njihova odgovornost.se zasniva na krivici koja se pretpostavlja s tim što je
pretpostavka oboriva pa se može dokazivati da je nadzor vršen kako treba ili da bi
šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora (u kom slučaju se odgovornost za štetu
isključuje).' Ovde je reč o subjektivnoj odgovornosti. Ako za štetu odgovara i maloletnik
onda je~ odgovornost staratelja škole i drugih ustanova solidarna.. Treba naglasiti da će
škola odgovarati i za đake ■ na ekskurzijama. Odredba o ovoj ■ odgovornosti će se
~ *"•••_' ' analogno primeniti i na druge subjekte-koji vrše nadzor nad maloletnicima..
^'''"^".-"'"Posebna"' odgovornost. roditelja- u slučajevima odgovornostL drugih lica za štetu koju
prouzrokuje maloletmk - Ako dužnost nadzora -nad malolemim licem ne leži na
rooUtelju,.''i:već'-.staraocu,-;-škoU.-iU'-'drugoj ustanovi,. • •oštećerii.«.Jma.v,:pEavo..J;da., .zahteva.
naknadu'ištete. od roditelja-kad je šteta nastala usled;lošeg.•vaspitanja:.malolemika,
rđavih primera-ili■ porodičnih navika koje sn mu-roditdjir,dahn;.ili.ako,v.se:;.inače šteta
.može upisati u krivicu roditelja. Ovo je izuzetak od pravila*-da -•za- •stetu - lica pod
nadzorom staratelja, škole ill drugog lica odgovara. onaj ko vrši nadzor. Zar- štetu koju
pod tim nadzorom prouzrokuju maloletnici, odgovaraće roditelji ako je- do štete došlo
usled-lošeg vaspitanja,. rđavog primera^. poromčnih. navika ili..akose:.šteta..i inače može.
upisati u krivicu',.roditelja. 'Ova'šteta "može'-biti direktna. — ako ostećeno iice zahteva,'' .
štetu od roditelja ili mdirektna. - ako s e zahteva od onog ko vrši nadzor pa taj, pošto ^ifr,,^

plati .naknadu,. zatraži od. roditelja regres- Ovo j e subjektivna . odgovoniost roditelja.
(krivicaj-
5. Odgovornost po osnovu pravičnostr — Postoje dva slučaja ove odgovornosti:
•- Tiče„se.štete..koje je,-prouzrokovalo-. neodgovorno lice:- lice. koje. netmože odgovarati.
(duševno. bolesno,, lice zaostalog umnog. razvoja ili koje nije iz drugih: razloga sposobno
za rasuđivanje, maloletnik. do navršene 7 godine). Ako. se naknada. ne: može- dobiti od
lica kojejeb'ila-.dužno.• da.-.vodi nadzor nad.njim,. sudmože,.kad.to pravičnost zahteva„
a naročito- s obzirom. na materijalno. stanje- štetnika-. i ošteeenog",. osuditi štetnika na. .
naknadu štete, potpuno ili delirnično..
•* Tiče se-štete koju prouzrokuje odgovorno maloletno lice-(14 - 1 8 godina) - ukoliko to
lice nije u.stanju da. štetu naknadu sud može, kad pravičriost;to.'Zahteva, 'naročito s
obzirom na materijaino stanje roditelja i oštećenika_ obavezatiir.oditeije.'đa. naknade
štetu, potpuno .111 delimično, iako za nju. nisu krivi.

■ 135.. ODGOVORNOST' PREDUZEĆA, POSLODAVCA I DRUGIH'. PRAVNIH LICA PREMA

"TRfiĆlM ■' -' ' •'< •■•■■".:'.■■■. . . .
Ovde je reč o naročitim.slučajevima odgovornosti za drugoga:
1. O odgovornosti preduzeća za štetu koju njegovi radnici pričine trećem. licu
2. O odgovornosti poslodavca za štetu koju njegovi radnici prouzrokuju trećem licu
3.. O odgovornosti pravnih liea za štetu. koju njeni organi pričme trećem licu. t
U svim ovim slučajevima uspostavljaju se dva odnosa:
a) Odnos između treć.eg lica i odgovoniog lica (preduzeće, poslodavac, pravno lice) • _•
b) Odnos između odgovoraog lica i štetnika (radnik preduzeća iii poslodavca, odnosno-'..
organ) . ___ _._.
1, Odgovoraost preduzeća za štetu koju radnik u radu ili u. vezi sa. radomr prou2xoknje^f'-fa--
trećem licu - Ovde odgovara preduzeće u kome je radnik radio u trenutku prouzrokovanJaj:- '-• :"
štete. osim ako preduzeće dokaže da je radnik u datim okolnostima postupao onako kaka-. •. r ...
je.trebalo. Uslovi odgovornosti preduzeća su:
a) Da je štetu prouzrokovao radnik preduzeća
 112
b) Da je štetu pričinio na radu ili u vezi sa radom
c) Da radnik u datim okolnostima nije postupao onako kako je trebalo, što znači da je
kriv za nastalu štefcu ali se uzimaju u obzir svi stepeni krivice - namera, krajnja nepažnja,
obična nepažnja.
Kad su -ispunjeni svi ovi uslovi, treće lice ima pravo direktne tužbe prema preduzeću. Ono
međutim može tužiti i radmka neposredno ako je on štetu prouzrokovao namerno.
Odgovornost preduzeća za štetu koju njen radnik pričini trećem licu, zasniva se na krivici
koja se pretpostavlja. Krivica se objašnjava na različite načine. Preduzeće odgovara:
a) Fii zbog preduzimanja radnje koja je morala izostati {culpa in comitendo)
b) ili zbog propuštanja radnje koja je morala da se preduzme [culpa in omitendo)
c) iii zbog propuštanja duzne paznje u nadgledanju radnika [cuipa in custodiendo)
d) ili zbog propuštanja duzne paznje pri izboru radnika (cuipa m eligendo)
e) iii zbog toga što je na bilo koji drugi način izostalo ponašanje koje je trebalo da usiedi.
Ovim osnovom se ne dira u pravila o odgovornosti za štetu usled opasne stvari iii opasne
delatnosti. Zato ako šteta naštane na ovaj način, preduzeće će odgovaratipo objektivnoj
odgovompsti kao imalac opasne stvari i organizator, opasne. dela.tr),ostJ.fyPitanjle;ilregresnog
zahteva preduzeća prema radniku nije uređeno odredbama>Z0d;lveć ^ođredbama-'zakona-o"-
. radnim odngpima. Preduzeće koje isplati naknadu ima. pravo da se regresira od radnika,
ako j e ovaj^fetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje. Ako ju je prouzrokovao
običnom'nepažnjom, radnik nije dužan da štetu naknadi preduzeću, pa ono m': štetu
deftotivnojsritisL Pravo na regres zastareva za 6 meseci od dana isplaćene naknade;štete.
Ovde je rec'o indirektnoj šteti za preduzeće.
2. Odgovomost poslodavca - Pod poslodavcem se podrazumeva svako drugo fizičko ili.
pravno lice, koje nije preduzeće, a zapošljava. radnike.. Za odnos između trećeg lica i
poslodavca važi. sve kao. i kod odnosa. trećeg lica i preduzeća. Poslodavac. odgovara za.
svaku štetu -koju njegov radnik na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu i to
'" "• _b£z obzira na stepen krivice. Odgovornost poslodavca je subjektJvna. j e r se zasniva. na
krivici.-I.. ovde. s e ne. dira u. pravila o. primeni objektivne. odgovornosti. Odnos između
poslodavca i radnika je regulisan odredbama ZOO za razliku- od prethodnog slučaja.
Poslodavac koji isplati naknadu ima pravo regresa, ako je : radmk prouzrokovao štetu
., namemo.. lii-. jz...krajnje nepažnje.. To pravo. zastareva za 6 mesect od dana, ispiaćene-.
naknade.
3. Odgovomost pravnih lica -Pravno lice odgovara za šteturkoju njegov organ prouzrokuje
. ... trećern..lictu u. vršenju. ili u.vezi. s a vršenjem. svojih-.funkcrja.. Pravno- lice.- koje; isplatL
naknadu, ima pravo regresa od lica koje-je štetu skriviior namemo ili i z krajnje nepažnje,
ako za'određeni slučaj nije što drugo određeno. Pravo regresa zastareva- za 6 meseci od "
dana isplate^.naknade. Pod pravnim licem se podrazumeva svako pravno lice, osim
preduzećaj, ^drugik.pravnih. Lica koje su. izjednačena sa preduzećem - država - lokalna
- samouprava.,|td. Pravno lice. odgovara za štetu koju pričine- njegovi organi u vršenju ili u
vezi sa vršenjem svojih funkcija, pri čemu dolazi u obzir svaki oblik krivice, organa.
Odgovomos't. pravnih lica s e raziičito. objašnjava. Jedni smatraju d a je reč o subjektivnoj
odgovomosti po krivici koja se- pretpostavlja,. a drugi' smafraju da>-jer- reč o objektivnoj
odgovomosti. ZOO je prihvatio.ideju objektivne odgovomosti.--.Regresni-zahtev-pravnog:"lica
prema organu. odnosno licu koje je skrivilo štetu, regulisan je tako da su moguća
odstupanja: Ako za određeni slučaj nije što drugo određeno, onda se pravo na regres
ostvaruje samo kad je šteta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje. Ovo pravo
zastareva u roku od 6 meseci od dana isplaćene. naknade.

136. OBJEKTTVNA ODGOVORNOST (ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARL ILI

OPASNE DELATNOSTI)
Odgovomost. za štetu d opasne stvari ili opasne delatnosti j e objektivna odgovornost Za
štetu. se odgovara bez obzira na krivicu. Odgovorno lice. j e imalac. opasne: stvari^ odnosno-
organizator opasne deiatnosti. ZOO ne deflmse opasnu stvar, odnosno opasnu delatnost On-
to prerpušta teoriji. Objektivna odgovornost se vezuje za opasne stvari i opasne delatnostt
ali i za druge slučajeve određene zakonom.
 Opasna stvar je ona pokretna ili nepokretna stvar koja svojim položajem, upotrebom,
unutrašnjim osobinama ili samim postojanjem, povećava opasnost za okolinu, pa mora biti
nadgledana i upotrebljavana sa posebnom pažnjom. Ovako odreden pojam opasne stvari nije
aumerus claasus već je jedan pokretljiv okvir, koji se stalno menja i rasteže, tao da u
promenjenim priiikama može dobiti i drugu sadržinu. Po položaju opasne stvari su dotrajala
fasada. saksija na prozoru, naslagani džakovi. Po upotrebi opasne stvari su automobil,
dizalice, vršilice, lokomotive i sl., ali samo dok su u pogonu, a ne i u stanju mirovanja. Po
osobinama, opasna stvar je 2apaljiva materija, kiselina, exploziv. Po postojanju, opasne stvari
su fabrički dimnjaci, TV tornjevi, nezaštićeni šahtovi. Jedna stvar može biti opasna na više
načina : auto je opasna stvar po upotrebi [dok je u pogonu), ali može biti i po položaju (ako
je ostavljen na sred puta neosvetljen noću).
Opasna delatnost je delatnost koja svojom prirodom iii uslovima u kojima se vrši stvara
povećanu opasnost za okolinu, nezavisno od opasnih stvari, pa mora biti organizovana uz
primenu posebnih mera opreza i nadzora. U takve delataosti spada organizovanje masovnih
skupova, snimanje masovnih scena u fiknovima, lečenje agresivnih duševno oboielih lica.
Odgovorno lice je imaiac opasne stvari iii organizator opasne delatnosti. Imaocem se smatra
«•■
:■ i.'";';'v/-s6pstve'nik-5tvari, kao i držalac stvari kome je stvar poverena na privremeno korišćenje. Ako
je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravni način, za štetu od te oduzete stvari odgovara
onaj koji je stvar oduzeo, ako imalac za to nije odgovoran. Ao je imalacpoverio drugom Ucu
opasnu stvar ne bi li se on njome poslužio, onda će to drugo lice' odgovarati za štetu od
opasne stvari, ukoliko poslugoprimac ili zakupac nije kod imaoca.na radu. Ako je imalac
poverio opasnu stvar drugom lieu zarad popravke, ili neke druge činidbe na stvari, onda je
-to lice odgovorno jer je dužno da nadgleda stvar. U oba ova slučaja, odgovaraee i imalac
stvari, ako je šteta proizišla iz neke skrivene mane iii svojstva. na koje on nije obratio
pažnju. Tada će odgovorilo lice imati pravo regresa prema imaocu. Najzad,. imaiac će"
odgovarati i kad je stvar poverio nekom licu koje- nije sposobno da njom rukuje, pa usled
toga dođe do štete. Organizator opasne delatnosti je ono itzičko ili pravno lice koje
organizuje, vrši ili kontroliše opasnu delatnost. Npr. politička partija koja organizuje mifing,
klub koji organizuje utakmicu itd.
Osnov odgovornosti za štetu od opasne stvari odnosno opasne delatnosti je rizik. Teoretičari
različito objašnjavaju rizik. Jedni pozivaju na Justinijanovo pravilo, zaključujući da rizik
.štete treba dapogodi onog ko izvlači ekonomsku korist iz. delatnosti u koj'oj-je' šteta-i nastala--
- "čija korist, toga i šteta". Drugi smatraju da rizik treba vezivati za svako vršenje aktivnosti
kojima se ugrožava javni red, sigurnost, pravni red I mir (Salej, Konstantinović). Ovo drugo
shvatanje j e ispravnije, jer štete od opasnih stvari ili delatnosti nastaju i u vanprivrednim
deiatnostima - sportu, poiitičkim org. Ovo shvatanje je prihvačeno i u našem ZOO. Prema
Članu 154. stav 2. " za štetu od stvari ili deiatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete
za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu".
Uslovi odgovornosti - Ako postoji osnov odgovomosti, štetnik se može obavezati za naknadu
štete ako su ispunjeni sledeći uslovi :
Postojanje štete - Šteta je preduslov svake odgovornorsti. za-štetu.'. Šteta- može biti izražena
kao materijalna i nematerijalna. Materijalna se može ispoljiti kao:"izmakia-dobit ili obična
šteta. Nematerijalna - kao nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili' straha. Ona može
*'" *• biti-'i konkretna i" apstraktna, postojeća Ui buduća. direktna ili indirektna.
Postojanje uzročne veze - Uzročnost kod objektivne odgovornosti u svom pojmovnom smislu
je ista kao i uzročnost kod subjektivne odgovomosti. Međutim. ona's'e kao uslov objektivne'
odgovornosti bitno razlikuje od uzročnosti kod subjektivne odgovornosti. Razlika je u tome
što se kod objektivne odgovornosti uzročnosc pretpoštavlja. Prema odredbi 173. štetanastala
u vezi sa opasnom stvari, odnosno delabaošću se smatra da potiče od te stvaru odnosno
delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu- bile uzrok štete. Iz ovog proizilazi da je
pretpostavka uzročnpsti oboriva i može se obarati dokazivanjem da opasna stvar iii opasna
delatnost nije uzrok štete. Ova pretpostavka govori da je za štetu od opasne stvari. odnosno
' opasne delatnosti odgovoran imalac odnosno organizator opasne delatnosti^ ali: om tu,-.. ,
pretpostavku može obarati. Teret dokazivanja, dakle, pada na njega. Treba prtmetiti da kod^ '
subjektivne odgovomosti teret dokazivanja uzročnosti (kao usiova odgovornosti) pada. na.
oštećenog.
 H4
Nepostojanje razloga za iskijučenje odgovomosti - Prema čl. 177. ZOO tmalac opasne stvari
tj. organizator opasne delatnosti, oslobađa se odgovornosti, ako dokaže da je šteta nastala na
sledeći način:
Isključiva radnja oštećenog - Ako oštećeni sam sebi nanese štetu, onda će on sam snosia'
posledice, pri čemu je nevažno da li je za radnju koja je dovela do štete on kriv iii nije. Zato
je pogrešno ovaj razlog vezivati za isključivu krivicu oštećenog. Imalac opasne stvari,
odnosno organizator opasne delatnosti, neće odgovarati ni kad oštećeni nije kriv što je sebi
prouzrokovao štetu. Dovoljan je njegov objektivan doprinos nastanku štete. Npr. ako neki
radnik, uprkos upozorenju uJdjuči cirkular i pretrpi štetu od mašine.
Isključiva radnja trećeg lica - Ovaj slučaj postoji kad je štetu prouzrokovalo treće lice, prl
čemu radnja trećeg lica može biti skrivljena ili neskrivljena. Npr. ako jedno Iice radi pored
vršilice i neko rreće lice ga gurne medu noževe mašine i prvo lice zbog toga pretrpi štetu, za
štetu neće odgovarati imalac stvari, već lice koje. ga je gumulo. U'ovom slučaju treće lice je
prekimuo uzročnu vezu između opasne stvari i štete i stvorilo svojim ponašanjem osnov
vlastite odgovornosti (krivicu), Uzročna veza će biti prekinuta i ako treće lice nije bilo
sposobno za rasuđivanje, jer je bitan objektivni doprinos Šteti.
J/iša sila - Pod višom silom se podrazumevaju prfradni .dogadaji .ili ljudsket.radnje koji
doiaze spolja i nezavisno od volje subjekata, a utiču na nastanak, promeriu 'ili prestanak
nekog pravnpg odnosa, bez mogućnosti da se njeno dejstvo predvidi, izbegne ili otkloni.
Prirodni dogadaji su viša siia samo ako se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti. Takvi
događaji sUj^emljiotres, poplava, požar itd. Prirodni dogadaji koji su se mogli predvidetL
izbeći ili otSloniti nisu viša sila.. Takvi su kiša, sneg, plima, oseka itd, Čak i grom nije viša
sila ako je mogao da se otkloni (postavljanjem gromobrana) iii predvidi (u slučaju
ponavljanja nevremena nekoliko dana uzastopce). U svakom slučaju. da bi priradni događaji
bili nepredvidljivi, neotkloBjivi ili neizbežni, moraju biti izvanredni, atipični, neobični za
odredenu. sredinu, odnosno ambijent. Ljudske radnje su viša ■ sila,. ako su takođe
nepredvidive, neizbežne ili neotkionjive. To su rat ekonomska blokada, međunarodne
sankcije, zatvor. U oba slučaja uzrok mora da dođe spolja i da je nezavisan od volje
subjekta. Ako je uzrok u samoj oštećenoj stvari ili nekom đrugom oštećenom dobru, onda.-
šteta nije izazvana višom silom, već slučajem. Za slučaj odgovara imaiac stvart (vlasnik ili
držalac). Otuda i pravilo res perit domino. Slučaj postoji kad do štete dođe npr. usied
pucanja-poluosovine..automobila-. zbog ■ premora. materijala^. znači zbog. ličnih:,uzroka koji se.._
nalaže u samoj stvari tj. koji nisu došli spolja. Viša sila isključuje odgovornost imaoca.
opasne- stvari, odnosno organizatora opasne delatnosti, a slučaj ne isključuje. Odgovornost za
slučaj je upravo svojstvena objektivnoj odgovomosti.
Podeljena odgovomost - Oštećeni ne mora svojom radnjom biti isključM uzročnik. štete..
Može se dogoditi da je njegova radnja samo delimično uticala na nastanak štete, U tom
slučaju njegova radnja prekida uzročni lanac između opasne delatnosti, odnosno radnje i
štete, samq.;|delirriično. Tada postoji podeljena odgovomost, npr. radnik je povređen na poslu
svojom nepaznjom, ali je ona bila posledica umora od rada dužeg od punog radnog vremena.
U ovom siu.čaju će radriik odgovarati zbog svoje nepažnje, a preduzeće zbog toga što je teralo
radnika daigadi duže- od punog radnog vremena i time izazvalo umor. Udeli u nastanku štete
kod podeljene odgovornosti mogu biti različiri - 50% : 50%; 70% : 30% i obmuto što se ceni
prema konkretnom slučaju. '. .

137. ODGOVORNOST ZA SLUČAJ UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZTLIMA U

POKRETU (SUDAR VOZDLA)
ZOO' u čl. 178. sadrži posebna pravila o odgovomosti za štetu u slučaju udesa izazvanog
motomim vozilima u pokretu. Do toga najčešće dolazi u slučaju sudara dva ii više vozUa. pri
čemu šteru mogu pretrpeti kako imaoci vozila, tako i treća lica (putnici u vozilima,.'pešaci,
biciklisti). Pravila su sledeća :
Ako je do udesa došlo Isključivom krivicom jednog imaoca vozila, primenjuju se pravila o
subjektivnoj odgovomosti, pa on odgovara po osnovu krivice. Sam snosi svoju štetu. i duguje
naknadu drugom imaocu.
Ako je do udesa došlo obostranom krivicom oba imaoca, svaM imalac odgovara za ukupnu
štetu koju su oni pretrpeli, srazmerno stepenu svoje krivice. To znači da se najpre utvrđuje
 115
ukupna šteta oba imaoca, pa se onda tako utvrđena visina štete deli na svakog imaoca,
srazrnerno stepenu njegove krivice.
Ako nema krivice ni kod jednog imaoca, imaoci odgovaraju na ravne delove, ukoliko razlozi
pravičnosti ne zahtevaju nešto drugo, a to drugo se' može ttcati sudara automobiia i
motocikla koji stvaraju raziičite stepene opasnosti. Odgovornost se odnosi na ukupnu štetu,
kao i kod prethodnog pravila.
Za štetu koju pretrpe treća Iica, imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno, Svaki od njih
duguje naknadu cele štete i na njihov odnos prema trećem licu ne utiče pitanje krMce za
. udes, tako da se može desiti da štetu plati i imalae koji nije kriv. Prema trećim licirna se
primenjuju praviia objektivne odgovornosti.' Ali kad jedan imalac plati svu štetu, on ima
pravo regresa prema drugom, srazmernd njegovoj krivici. Otuda, ako on uopšte nije kriv, on
će se regresirati u celiru' isplaćene štete prema trećem licu, dok će se kod obostrane krivice
regresirati srazrnerno krivici drugog imaoca.

138. ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA ZA STVARI SA NEDOSTATKOM-

, Ova odgovornost je reguiisana u članu 179. ZOO. Prema ovoj odredbi, lice koje stavi u
:" pfomet neku stvar koju je proizvelo, a koja zbog nekog nedostatka za koji ono nije znalo
predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastaia usled
nedodstataka. Ovde dakle nije reč o šteti u samoj stvari koja ima neki.nedostatak, već u šteti
koju stvar s'a nedostatkom može izazvati za lica i stvari u njenom-okruženj.u,..odnosno koja
dođu u koritakt sa njom. Nije dakle reč o "šteti na samoj stvari zbog njene mane", već o
"šteti od mane", Npr. ako flaša napunjena pod pritiskom sa soda vodom,-pivom iii drugim
gaziranim pićem explodira i nanese štetu licima ili srvarima oko nje, za tu štetar neće
odgovaf'ati imalac flaŠe, već onaj koji je flašu napunio pod pritiskom i stavio je u promet.
Ovde je reč o deliktnoj odgovornosti,. a ne o ugovornoj odgovornosti za štetu zbog fizičkih
nedostataka na kupljenoj stvari. Ovde je u pitanju sekundarna; posredna, prateća iii .
refleksna šteta. Ova odgovornost je specifična po tome što za štetu ne odgovara imalac stvari,
već proizvodač stvari od koga je imaiac stvari nju nabavio. Međutim, odgovornost
proizvođača- za opasna svojstva stvari' je- uslovljena- time- da on nije preduzeo sve što jc bilo
potrebno da štetu, ukoliko ju je mogao predvideti spreči putem odgovarajućeg upozorenja,
bezbedne ambalaže ili'drugom odgovarajućom merom. Sudska praksa uzima da za uvezenu
robu odgovara -uvoznik robe.

139. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJA •-

Životinje su. naročite- opasne stvari (naročite zbog toga. što su. živa biča koja se smatraju
opasnim stvarima). One su opasne stvari pre svega po unutrašnjinr. svojstvuna (mogu da
ogrebu, ugrizu). Već iz okolnosti da je- životinja opasna stvar, proizilazi da se štete koje one
prouzrokuju otkianjaju po pravilima o objektivnoj odgovornosti. To znači da za štetu od
životinje odgovara njen držalac iii imalac. U vezi sa pitanjem ko j c imalac-.živorinje, treba
praviti razliku izmedu domaćih i divljih životinja. Domaće životinje- (psi;, mačke; konji) imaju
svoje vlasnik'e iii držaoce. To su njihovi imaoci koji'odgovaraju'za.-^tem.^Divlje-'životinje žive
slobodno u'prirodi i nisu u vlasti čoveka. Te životinje* mogu biti ■■ zastićene-ili nezastićene.
Odgovornost za štetu od tih. životinja je regulisana propisima o iovu. Za štetu od njih
odgovara lovno gazdinstvo ili iovačko društvo. Njihova se odgovornost zasniva na činjenici da
•oni ostvaruju prihode od lova, da za vreme sezone love te živofinje, a da se za vreme
lovostaja brinu o njima. Za zaštićene životinje (orao, medved) važi praviio da odgovara, ona
lovačka organizacija na čijoj teritoriji se nalazi brlog odnosno gnezdo. Za nezaštićenu divljač
odgovara lovačka organizacija na čijoj je teritoriji nastala steta. -.,

140. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRAĐEVBME

Pod. građevinama se podrazumevaju zgrade, tornjevi, mostovi, metroi i druge konstrukcije.
To su nepokretne stvari. One mogu predstavljari i opasnu strar i to po položaju (toranj), po
potrebi (metroi), po svojstvima (tuneli) i po samom postojanjti, (nezaštićeni šaht). Za.štetii-OoU..;;•-...
gradevina (pad crepa, odron fasade, pad saksije ) odgovara iinalac ili držalac građe'vme;x''poi-';v '.
pravilima objektivne odgovornosci od opasne stvari. AlL ako je šteta nastala. usled.
konsrrukcione greške nastale pri izgradnji građevine, odgovara onaj ko je zgradu sagradio,
po praviiima odgovornosti proir/odaća stvari sa manom. Za štetu koju pretrpe rreća Eca u
 116
vezi sa izvođenjem radova na nepokretnosti, solidarno odgovaraju naručilac i izvođač radova,
i to kako u toku gradnje tako i posle izvedenih radova.

141. POSEBNI SLUČAJEVl ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU

U posebne siučajeve odgovornosti za štetu spadaju :
Odgovornost usied terorističkih akata, javriih demonstracija iii manifestacija
Odgovornost organizatora priređbe
Odgovornost zbog uskraćiv'anja neophodne pomoći
Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora
Odgovoniost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa

1. Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem iii uništenjem imovine fiz. lica,
usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara
društveno - poiitička zajeđnica, čiji su organi po važećim propisirna bili dužni da spreče
takvu štetu. Pošto javnu bezbednost, po novom Ustavu i propisima donetim na osnovu njega
obezbeduje'Repubiika, ona je i dužna da naknadi tu štetu.
Ova odgovornost je objektivna. Pravo na naknadu.-štete./,mogu .pst^raritt.svaifizieka-.lica
oštećena u ovim prHikama, izuzev organizatora, učesnika, podstrekača" i pomagača u
aktima nasilja iii terora u javnim manifestacijama iii demonstracijama, a ukoliko su one
usmerene,Jia podrivanje Ustavom utvrđenog društvenog uredenja. Pomenuta lica nemaju
prava na/;jaaknadu štete po ovom osnovu. Kad odgovnorna DPZ isplati naknadu štete
oštećenom" licu, ona ima pravo i obavezu da se regresira od lica koje je štetu
"pr.ouzrokovalo. Pravo na regres zastareva po opštim rokovima o zastarelosti (3 godine), a
ne po posebnim rokovima o regresnom zahtevu kod indirektne štete, koju trećim licima
pričine radnici preduzeća ili poslodavca, odnosno organa pravnog lica (6 mesecij. Šteta
može biti kako materijalna tako i nematerijalna.
2. Odgovornost organizatora priredbi - Organizator okupljanja veeeg broja ljudi u
zatvorenom ili otvorenom prostoru, odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom
povredom koju' neko pretrpi usled izvaiuxdnih okolnosti koje u takvrm prilikama mogu
nastati. Ovde je reč o štetama usled smrti ili telesne povrede koje nastaju na velikim
fudbalskim utakmicama, na masoviiim javriim priredbama' rok i folk muzike, kao i na
druginr priredbama, na otvorenom ilr zatvorenom prostoru. Na ovakvrnr okupljanjima- su
moguće neke izvanredne okolnosti (stampedo, gibanje, metež]. Rizik za štetuod ovakvih
okomosti snosi organizator okupljanja (fudbalski klub, estrada, koncertna organizacija,.
disko.klubovi); Oni pdgovaraj-u za štetu nastalu usledsmrti ili telesne povrede a to znači
da šteta može biti materijaina i nematerijalna. U stučaju da se neredi iz određenog'
zatvorenog ili otvorenog prostora koj.i kontroliše organizator okupljanja,. prošire na grad,
uiice ,i trgpve, štete od toga će se reparirati po odredbama za odgovornost usled javnih
maiufestačija. Ovde je reč o objektivnoj odgovornosti, pa organizator odgovara i bez svoje
krivice,. kab prganizator opasne delatnosti.
3. Odgovomost zbog uskraćivanja neophodne pomoći - Ko, bez opasnosti po sebe,-.uskrati
pomoć licu čiji su život i zdravlje- oeigledno ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda
nastala ako je on tu štetu, prema okolnostima slučaja moraopredvideti.'Ako, pravičnost to,
zahteva, sud može oslobodiri takvo lice obaveze da naknadi štetu. UŠktaćivanje neophodne
pomoći je krivičnopravno sankcionisano. Odredbom čl. 182. ZOO uvodi se i imovinska-
sankcija za isto ponašarrje. Ova odredba postavlja 3 uslova odgovornosti:
a) da je pomoć mogla biti pružena bez opasnosti po onog ko je trebao da je pruži
b) da pomoć nije pružena licu čiji su život ili zdravlje biii očigledno ugroženi j'
c) da je nastupanje štete moglo biti predvideno od strane onog ko pomoć nije pnižio
Svi ovi uslovi, procenjuju se prema objektivnim kriterijiiiiiima, s obzirom na prosečne
standarde ponašanja u odredenoj, životnoj situacijl. Ove situacije najčešće nastaju posle
saobraćajnih nezgoda, bez obzira da li je reč o licu koje je izazvalo nesreću ili se tu
slučajno zadesiio, I kad postoje pomenua* uslovi, sud može llce koje je uskratilo pomoć
osloboditi obaveze da naknadi štetu, ako praviaiost to zahteva. Zahtevi pravičnosti se
procenjuju u svakom konkretnom siučaju i to prema subjektivnim svojstvima onog ko je
uskracio pomoć (koji su uticaii da on pogrešno proceni upotrebu ukazivanja pomoći) npr.
 117
posle udesa došlo je do unutrašnjeg krvarenja koje nije biio vidljivo, pa žrtvi nije biia
ukazana blagovremena pomoć, a nije pružena zbog odsustva iskustva.
4. Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora - Lice koje je po zakonu obavezno
da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez
odlaganja ne zaključi taj ugovor. Obaveza zaključenja ugovora postoji npr. kod obaveznog
osiguranja automobila, kod stavljanja u promet prehrambenih proizvoda, kod javnog
prevoza i sl. Ako se ovi ugovori ne zaključe bez odlaganja na zahtev zainteresovanog lica.
subjekt koji ugovor nije zakljućio odgovara za štetu koja iz toga nastane.
5. Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa - Organizacije koje vrše
komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa, odgovaraju za štetu ako bez
opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Ovde je reč o shabdevanju
vodorn, gasom, odnošenjem smeća, korišćenju javnog prevoza itd. Svaka od ovih
komirnalnih ili drugih javnih službi, poverena je određenoj organizaciji [elektrodistribuciji,
gradskoj čistoći itd,). Ako ove organlzacije bez opravdanog razloga neredovno vrše iii
uopšte ne vrše svoje usluge, dužne su da naknade štetu koja iz toga proizađe. To mogu
^ :h ;:./4 ^Jpiti ,š.tete \zbog.kvara u zamrzivačima, nabavke vode na drugoj strani, korišeenja taksija
J
' umesto javnog prevoza i sl.

142. UGOVORNA ODGOVORNOST ZA ŠTETU

Ugovorna odgovornost za štetu proizilazi iz ugovora, odnosno iz voljnog akta, za razliku
od deliktne odgovornosti, koja proizilazi iz delikta - nedozvOljenog akta. Ove dve
odgovornosti proizilaze iz dva osnovna izvora obligacija koji čine summa dinsio svth
obaveza ljudi. Ugovorna odgovornost je odgovornost za štetu zbog povrede neke ugovorne
obaveze. Ovde treba svrstati i povredu obaveza iz jednostrane izjave volje odnosno svih
drugih obaveza koje proizilaze iz. voljne radnje.
• Monističko shvatanje
Izvestan broj autora brani shvatanje da je odgovornost za štetu jedinstvena i kod ugovorne
i kod deliktne štete. Ovi smatraju da se odgovornost uvek zasniva na povredi neke
obaveze bez obzira da li je njen izvor u ugovoru ili zakonu. Tako je Planiol (francuski
pravnik) sastavio listu obaveza zajedničkih za sve štete. To su sledeće :
1. Uzdržavati. se od. nasilja
2. Uzdržavati se od prevare
3. Uzdržavati se od postupaka koji zahtevaju određenu snagu ili umešnost, ako se to nema
4. Nadgledati. opasne. stvari u državini. i paziti. na lica koja su nam .poverena^na čuvanje.
Ovo shvatanje je monističko, koje se zasniva na teoriji jedinstvene: krivice. Ona briše
razlike između ugovome i deliktne odgovornosti
• Dualističko shvatanje
Ovo suprotno shvatanje odvaja ugovornu od deliktne odgovornostL- Po • tom shvatanju
ugovorna odgovornost je samo vid obaveze stvorene ugovorom (kod svih obaveza dužnika
javlja se i t ,naknada štete). S obzirom na to postoje autorr koji smatraju da se ova
odgovornost treba drugačlje i nazvati - garancijom. Deliktna' odgovornost. je vezana.
^-'^^''.rf^iskijučivp za deliktne radnje,.postupke suprotne zakonu.
Fostojanje monističkog- i dualističkog shvatanja ukazuje na zajedmcke odlike i razlike
ugovorne 1 deliktne odgovoraosti :
1. Kod obe odgovornosti postoji osnov* odgovornosti. On se ogleda u krivici koja se
pretpostavlja, s tim što se kod objektivne odgovornosti javlja i rizik kao osnov
2. Kod obe odgovornosti traži se da postoji šteta i uzroćna veza, s tim što se kod.
objektivne i ugovorae odgovornosti uzročnost pretpostavija
3. Obe odgovornosti proizilaze iz povreda obaveze (samo je kod prve obaveza. iz ugovora,
a.kod druge zakonska obaveza)
. . 4. Obe odgovornosti daju pravo na naknadu
Razlike između ugovorne i deliktne odgovornosti su. brojner
1. Ugovorna odgovornost spada u domen privatne- volje jer proizilazi iz povrede ugovorae
obaveze, dok deliktna odgovornost spada u domen javne viasti jer predstavlja povredu
zakonske obaveze. Zato se prva reguiiše cuspozitivnim, a druga odgovornost
imperativtiirn normama.
 118
2. Kod ugovorae odgovornosti u mnogim slučajevima su relevantni samo teži stepeni
krivice. Kod deliktne odgovoraosti najčešće je dovoljna obična nepažnja, a ima
slučajeva kada se odgovara i bez krivice (opasne stvari, delatnosti i sl.}
3. Uopšte govoreći, kod ugovorne odgovornosti krivica dužnika obaveze se pretpostavlja
(kad se ne odnosi na teže oblike) čim padne u docnju, dok se kod deiiktne
odgovornosti krivicu treba da dokazuje štetnik.. Međutim, u našem pravu ta raziika je
ublažena time što je i kod deliktne odgovornosti ustanovljena pretpostavka krivice.
4. Kod ugovorne odgovornosti, sposobnost za odgovornosf se po pravilu vezuje za
punoletstvo (osim kod ugovora o radu i raspoiaganju zaradom) dok se kod deliktne
odgovornosti, ta sposobnost stiče sa 14 godina.
5. Ugovoraa odgovornost se uvek zasniva na kriviei, a deliktna i na krivici i na riziku
.6. Kod ugovorne odgovornosti po praviiu odgovara štetnifc - ugovornik (a izuzetno drugo
lice - jemac npr.), dok je kod deliktne odgovornosti mogućna i, u principu,
odgovornost za drugoga, kada se ugovorno lice razlifcuje od štetnika.
7. Kod ugovorae odgovornosti je moguće i ugovaranje isključenja odgovornosti za štetu, a
kod deliktne odgovornosti tafcvo ugovaranje nije mogućno jer je reč o imperativnim
propisima
8. Kod ugovorne odgovoraosti, kad prouzrokuje štetu više lica nema solidarne obaveze u
pogledug|iaknade štete, već svafci ugovornifc odgovara za svoj deo neizvršene obaveze,
dok kod'jdeliktne odgovornosti više štetnika odgovaraju solidarao
9. U pogleđu. nadležnosti suda, razlika je u tome što kod ugovorne štete sudi sud na
čijem podrueju štetnik ima prebivalište tj. boravište, a. kod delifctne sud na čijem j e
području šteta učinjena
10. Kod ugovorne štete, zastarelost počinje od dospelosti obaveze (docnje), a kod delifctne
štete od saznanja za šteru
% l l . K o d ugovorae odgovornosti, odgovara se samo za predvidivu štetu,. a kod deliktne i za
predvidivu i za nepredvidivu.

143. PROŠIRENJE ODGOVORNOSTI 2A ŠTETU

Proširenje odgovornosti za štetu je, ustvari, pooštravanje odgovornosti za štetu. Drugim
rečima, njeno prostiranje i na slučajeve kada se inače i : ne odgovara.. Do proširenja
odgovornosti može doći na osnovu zakona ili ugovora. Slučajevi zakonskog proširenja
odgovornosti se snose na odgovornost za štetu nastaiu višom silom za koju se inače ne
odgovara. Ovo proširivanje odgovornosti je. predvideno u ZOO u vazdušnom saobraćaju ili
u slučajevima odgovoraosti preduzeća za štetu koju radnlk na radu', iili u^vezi sa radom,
pričini trećem licu, obično nepažnjom (ovde se proširenje ogleda u odsustvu .prava na
regres koje se može ostvariti kad postoji namera ili krajnja nepažnja). Slučajevi ugovornog
proširenja.-.pdgovomosti se utvrđuju klauzulama ugovora o obavezi naknade štete u
svakom slučaju, a to znači i u slučaju više sile odnosno drugog slučaja.

144. OGR4MČENJE I ISLJUČENJE ODGOVORNOSTI

Ograničenje odgovoraosti - Do ograničenja odgovoraosti može doći kod Helifctne
odgovornosti na osnovu zakona, a kod ugovorne 'odgovornostina>.osnovu .ugovora.. -
Zakonsko ograničenje odgovoraosti je predviđeno npr. čl. 182 sL L ZOR-a po kome je
radnik fcoji na radu ill u vezi sa radom prouzrokuje štetu preduzeću, odgovara samo za
nameru. a ne i za običnu nepažnju. Ugovorao ograničenje se određuje ugovornim
klauzulama, da se za štetu odgovara samo ako. se prouzrokuje namermo ili grubom
nepažnjom, pri čemu se ne odgovara za obićnu nepažnju. • ,/
Isključenje odgovornosti - može biti: •
a) Potpunp isključenje odgovornosti određuje se zavisno od toga da li je reč o
subjektivnoj ili objefctivnoj odgovomosii. Subjektivnu odgovornost štetnika isljučuje
nužna odbrana, stanje nužde, dozvoljena samopomoć, pristanak oštećenog. Objefctivnu.
odgovornost isključuje isključiva radnja oštećenog, isključiva radnja trećeg lica i viša
sila. U nekim pravima, odnosno propisima predviđeno je da se odgovornost za štetu
isključuje vršenjem prava. Ovo zapravo ne može biti razlog za isključenje odgovomosti
zato što tu odgovoraost i ne nastaje. Onaj ko vrši pravo, postupa u skladu sa njim a
 119
ne protivpravno. On ne krši nlkakvu obavezu (zakonsku ili ugovornu) i zato se tu
pitanje odgovornosti za štetu i ne može postaviti. Odgovomost koja nije nastala, ne
može se ni isključiti, Vršenje prava treba međutim razlikovati od zloupotrebe prava.
Zloupotreba prava je vršenje prava protivno ciiju, odnosno svrsi tog prava.
Zloupotreba prava nije vršenje prava i zato je to osnov odgovornosti za štetu.
Odgovornost za štetu se zasniva na krivici, a ona se ogleda upravo u zloupotrebi.
b) Delimieno isključenje odgovomosti dovodi do podeljene odgovornosti štetnika i
oštećenog u slučajevima kad je oštećeni svojom radnjom u Izvesnoj meri (koja se
određuje procentom) doprineo nastanku štete. Tada oštećeni odgovara za štetu
srazmerno svom udelu.

145. OBAVEZA NAKNADE ŠTETE (UOPŠTEJ

Obaveza naknade' štete je sankcija za prouzrokovanu štetu. Njome se štetniku nameće da
otkloni štetu koju je naneo oštećenom. Ova sankcija se može odrediti kad postoji osnov i
kad su ispunjeni uslovi odgovornosti. Osnov odgovornosti može biti krivica i rizik, a
izuzetno i pravičnost. Uslovi odgovomosti su kod objektivne i kod subjektivne
odgovornosti postojanje štete, postojanje uzročne veze, nepostojanje razloga za isključenje
odgovornosti.
Obaveza naknade štete nastaje- momentom prouzrokovanja štete. Tada nastaje i pravo na
tužbu oštećenog {actio nata est). Neki smatraju da obaveza nastaje momentom donošenja
pravosnažne presude, a to je pogrešno shvatanje. Presudom se samo . ostvaruje pravo,
pdnosno realizuje obaveza koja je već nastala. Ali u momentu presuđenja ima značaja, jer
ako štetnik neće da plati naknadu, bez presude se njegova obaveza ne može realizovati.
Osim toga, prilikom određavanja naknade uzima se u obzir stanje u momentu štete i cene
u momentu presuđenja. Naknada štete odgovara vrsti i obliku. štete. Materijalna. š teta.se
otklanja naknadom materijalne štete, a nematerijaina šteta se otklanja naknadom
nematerijalne štete. Naknada štete se može odnositi na naturalnu restituciju (uspostavi
ranijeg stanja)...i na naknadu u novcu. Moguća je i kombinacij'a - delimično jednoi drugo.
Kod naturalne štete, novčana naknada ima karakter reparacije, a kod nematerijalne štete,
novčana naknada ima karakter satisfakcije. Pravo na naknadu materijalne štete prelazi na
naslednike.jer.je. tc.šteta u. imovtni,..a pravo.na.naknadu.nematerijalne. štete. ne~ prelazi. na
naslednike, jer šteta nastaje u ličnosti oštećenog u kojoj se može jedino i ostvariti
naknada. Ali ako je novčana naknada nematerijalne štete određena u. pravosnažnoj
.presudi. ili.sudskom poravnanju, onda pravo na tu. naknadu. prelazi na-riaslednike (tu. se.
novac nasleđuje u njegovoj opštoj funkciji a ne u funkciji naknade- nematerijalne štete).

146, NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE

Naknada materijalne štete odnosi se na reparaciju štete u raioviiii oštećenog lica. Zato se
ta šteta naziva i imovinskom štetom. Materijalna šteta se otklanjavna"'dva načina:
1. Uspostava ramjeg stanja ima prioritet ukoliko je mogućna. Tada se vrši naturalna
restitucija popravka oštećene stvari - nabavka nove'stvarinste'vrste;-.; kvaliteta i količine
f-~..-:v,. f ^včirne. se oš.tećena stvar, odnosno imovina dovodi u stanjekakvo je bilo pre nastanka štetei
2. Novčana naknada se određuje kad upostavljanje ranijeg stanja. nije moguće. ili kad sud
smatra da to nije nužno. Tada će sud obavezati štetnika- da oštećenom isplati
odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. Sud će dosuditi naknadu u novcu kad.
ožtećeni to zahteva osim ako okolnosti slučaja opravdavaju uspostavijanje ranijeg stanja.
Novčana naknada će se dosuditi i kad je oduzeta srvar propala usled više sile. Razume se,.
reč je o protivpravnom oduzimanju stvari, jer ako to mje u pitanju važi princip r.esperit
domino. Novčana naknada se dosuđuje u dva oblika:
a) jednGkrataa naknada se dosuduje za postojeću štetu koja. je- u celini vee nastalar (za'.
. uništen automobil, srušenu kuću, oštećeno odelo). Isplatora. te naknade, šteta se reparira
u potpunosti. '■:• ■ ... '-'Cf* -:
b) mesečna renta se dosuđuje za buduću štetu tj'. štetu koja će izvesno' nasttipitif u ;
budućnosti i to sukcesivno iz meseca u rnesec. Takva šteta je šteta zbog manje zarade
usled telesne povrede oštećenog ili zbog izgubljenog izdržavanja deteta pogtnulog lica..
• Novčana renta se isplaćuje sukcesivno u mtervalima u kojima sukcesivno nastaje i buduća
 120
šteta. Ali ako postoji opravdan razlog rizik od insolventnosti štetnika i sl. sud može
ukoiiko štetnik ne pruži određeno obezbeđenje jemstvo ili garancije, kapttalizirati rentu
odredivanjem jedne ukupne svote koja bi se na ime svih budućih obroka rente isplatila
odjednom. Ovo kapitaliziranje se vrši uz pomoć veštaka - aktuara, koji imajući u vidu
verovatno trajanje poveriočevog života izračunava sadašnju vrednost budućiii davanja uz
primenu odgovarajućih međukamata. Mesečna renta se dosuduje pod klauzulom rebus sic
stantibus. Otuda ako se šteta u budućnosti poveća ili smanji, oštećeni, odnosno štetnik
može tražiti povećanje, odnosno smanjenje rente da bi se naknada uskladila sa promendm
visirie štete. Novom odlukom o visini rente, prestaje dejstvo ranije donete presude. Renta
se može i ukinuti ako je u budućnosti šteta prestala - npr. kada dete završi školovanje i
zaposii se, ono bi izgubilo pravo na izdržavanje i od pokojnog oca pa i od štetnika/

147. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE

Obim naknade materijalne štete zavisi od toga da li je reč o običnoj šteti ili izmakloj
dobiti. Obična šteta sastoji se u umanjenju imovine oštećenog. U tom slučaju visina
naknade mora da odgovara visini umanjenja imovine. Naknada mora odgovarati šteti 1 ne
može biti ni veća ni manja. Tu dolazi da .izražaja prmGip,,mtegralnos.ti >-naknade ;,-'■ ona..
mora biti potpuna. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja
sudske odluke, ako zakonom nije što drugo određeno. Kod novčane reparacije, naknada
se isplaćujeaa novcu, a kod uspostave ranijeg stanja u naturi s obzirom na vrstu, količinu
i kvalitet.
Izmakla dobit se sastoji u sprečavanju povećanja imovine. Pri oceni vislne izmakle koristi
uzima se u obzir dobitak - korist - koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom
toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarivanje sprečeno štetnikovom
radnjom ili propuštanjem. Prema tome dolazi u obzir samo dobitak koji bi se osnovano
. mogao ostvariti s obzirom na konkreme okolnosti slučaja. Takav izvestan dobitak se
odnosi npr. na izostalu zaradu radnika koji je povređen na poslu, na tzostala primanja-
taksiste kome je oštećeno vozilo, pa do popravke nije mogao da ga koristL na izostanak
piodova zbog uništenog voćnjaka itd. Eventualna šteta ne dolazi u obzir. Vrednost
oštećene srvari, odnosno tmovine određuje* se prema objektivnim merilima, odnosno
prema tržišnoj vrednosti. Ali kad je stvar uništena ili dštećena krivičniin delom sa
umišljajem, sud može odrediti visinu naknade prema vrednostl koju je stvar imala za
oštećenog (pretium affectionis). Ovo ovlašćenje suda Je fakultativno, tako da se afekciona
vrednost može ali i ne mora primeniti, To zavisi od karaktera oštećene stvari i drugih
okoinosti slučaja. Princip potpune naknade, odnosno princip integralne naknade znači da
će sud„ uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile. posle- prouzrokovanja štete, -
dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijaina situacija
dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radiije ili propuštanja.. Ovo
praviio institira da naknada odgovara šteti, da nije ni manja. ni veća. Pri tom na visinu
naknade';ne:,./:utiču materijalne prilike oštećenog ni druge okolnosti subjektivne prirode. Ali
na potpunu^.naknadu utiču okolnosti koje su nastupile- posle- prouzrokovanja štete npr.
pojačana havarija zbog oštećenja, izmakla korist, troškovi u vezi sa otklanjanjem štete,
kamate, opadanje vrednosti srvari itd.. Sniženje naknade —, sud može, .vodeei računao
materijalnom stanju oštećenog, osuditi odgovorno lice da isplati manj'u naknadu nego što
iznosi šteta ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom ukoliko je
odgovorno iice slabog materijalnog imovinskog stanja, te bi ga isplata potpune naknade
dovela u oskudicu. Do sniženja naknade može doći izuzetno (jer pravilo Je potpuna
naknada), a izuzetak se može primeniti kada su kumulatlvno ispunj'ena 3 uslova: / '
1. Da Je materijaino stanje oštećenog relativno dpbro
2. Da je materijalno stanje štetnika relativno slabo
3. Da štetnik nije štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje
Sud može odrediti manju naknadu štete ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto u
korist oštećenog pri čemu će vodiH račima o brižljivosti koju štetnik pokazuje u
sopstvenim poslovima. Pri tom moraju biti kumulativno ispunjena 2 uslova:
I. Da je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto u korisc oštećenog
 121
2. Da štetnik nije pokazao manju brižljivost u toku rada za oštećenog od brižljivosti koju
pokazuje u sopstvenim poslovima.
Princip integralne naknade je pravilo i zasniva se na komutativnoj pravdi. Sniženje
naknade je izuzetak i zasniva se na distributivnoj pravdi. Podeljena odgovornost -
Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane iii da bude veća nego što bi inače bila,
ostvaruje pravo na srazmerno smanjenu naknadu. Naknada se smanjuje srazmerno
njegovom doprinosu. U nastanku, odnosno uvećanju štete. Ali ako se taj doprinos ne može
utvrditi. sud ee smanjiti naknadu po slobodnoj oceni vodeći računa o okolnostima- slučaja.
Prema tome podeljena odgovornost u oba slučaja vodi sniženju naknade s tim što je u
prvom slučaju smanjenje određeno prema udelu oštećenog u šteti, a prema drugom po
slobodrioj oceni, s obzirom na sve okolnosti slucaja.
148. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI, TELESNE POVREDE ILI
NARUŠENJA ZDRAVLJA
ZOO posebno reguliše naknadu materijalne štete zbog smrti, telesne povrede i oštećenja
zdravija:
, _. ^ .L Naknada u slučaju smrti - U slučaju smrti štetnik je dužan da nadoknadi:
r
^''''**'far?%"običajerii'troškovi sahrane - obuhvatajutroškove u vezi sa kovčegom, prenosom leša,
grobriim mestom i sahranjivanjem, obredom i dr. kao i troškove- u vezi sa nadgrobnim
spomenikom. Uobičajeni troškovi se ođređujuod zavisnosti,.:od .shvatanja .-sredine iz
koje usmrćeni potiče s tim što bi se imali eiiminisati troškovi, .makar biii i uobičajeni,
koji odstupaju od razumnih troškova npr. troškovi za učinjene darove učesnicima
sahrane iii za izdatke koji ne priiiče sahrani već su bliski veseljima.
b) Troškovi lečenja - obuhvataju izdatke za leČenje do momenta smrti, preglede,. boravak
u bolnici, operacije lekqye i dr.
c) Drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem - odnose se: na. troškove prevoza do bolnice.
odnosno do druge zdravstvene organizacije, troškove poseta biiskih srodnika žrtve do
njegove smrti, izgubljena zarada pratilaca žrtve do bolnice itd.
d) Zarada izgubljena zbog nesposobnosh za rad - pbuhvata izostale prihode. iz radnog
odnosaili drugih oblika rada koje žrtva riije ostvarila od momenta povrede do smrti
e) Izostanak izdržavanja - lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao kao i lice
koje je po zakonu. imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog,. ima pravo na
naknadu štete koju trpi zbog gubitka izdržavanja, odnosno pomaganja. Izdržavano-lice
je ono lice koje ima zakonsko pravo izdržavanja ukoliko je to pravo i ostvarivalo.
Pomagano lice je lice koje je uživalb stakm pomoć od. poginulog,.. iako u. tom. pogledu
nije. postojala neka zakonska obaveza. Pored ovih lica, naknadu može zahtevati. i lice
koje je po zakonu imalo pravo od poginulog ali ga nije efektivno ostvarivalo. Naknada
za izostalo izdržavanje se dodeljuje u obliku mesečne rente, jer je ovde reč o
sukeesivnoj šteti koja nastaje iz meseca u mesec. Iznos rente se- određuje prema visini
izostalog izdržavanja. Presuda se donosi pod klauzuiom rebus: sic-stmtibus,.pa. se ako
se promene okolnosti može tražiti povećanje odnosno smanjenje: rente; Dospeli iznosi
se dosuduju odjednom, a budući u obliku mesečne rente..
2. Naknada u slučaju telesne povrede lli narušenja zdravlja - U slučajunanošenja telesne
iv
' ' povredeili narušavanja zdravlja, oštećeniima pravo na naknadu štete:
a) Troškovi lečenja - kao i u prethodnom slučaju ■ • .
b) Troskovi u vezi sa lečenjem - isto
c) Izgubljena zarada za vreme lečenja - isto
d) Smanjena ili izgubljena buduća zarada zbog potpune- ili delimične nesposobnosti za rad
- ako lice zbog delimične ili potpune nesposobnosti za. rad nije u stanju. da obavija; ranije-
poslove. već je prinudeno da ne radi Ui radi na drugim, slabije plaćenim poslovima ima.
pravo na-naknadu štete u visini negahvne razlike izmedu zarade ili penzije koju ostvaruje
posle okončanog lečenja i zarade koju bi ostvarivao da nije došlo do povrede odnosno
deiirničnog ili potpunog gubitka radne sposbonosti. Ova naknada se dosuđuje u, obliku._
mesečne rente koja je podložna promenama jer se presuda donosi pod klauzuiom. rebvs.-.
sic stantibus. U zavisnosti od promenjenih okolnosti, mesečna renta se može povećati ali i
smanjiti ili ukinuti na zahtev štetnika. Pravo na rentu u slučaju srnrti bliskog lica iii
 122
povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti na drugo lice osim ako je reč o
dospelim iznosima utvrdenim pismenim sporazumom ili pravosnažnom presudom.

149. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA

NEISTINITffl NAVODA
Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti o znanju
i sposobnosti drugih lica ili o čemu drugom, a zna ili bi morao znati da su neistiniti,
dužan je da naknadi materijalnu štetu koju je time prouzrokovao. Obično se povreda časti
otklanja naknadom nematerijalne štete ali povreda časti i širenje neistinitih navoda može
izazvati materijalnu štetu. Ako materijainu štetu prouzrokuje onda je štetnik dužan da je
naknadi. Povreda časti može biti izvršena na različite načine - realno, verbalno, mimikom,
šamarom ili drugim postupkom kojim se omalovažava drugo lice ili izražava nepoštovanje
njegove ličnosti. Iznošenje ili prenošenje neistinitih navoda se tiče prošlosti, zvanja,
sposobnosti ili nečeg drugog što je vezano za oštećenog, pod uslovom da štetnlk zna ili
mora znati da je reč o neistini. Napred navedene radnje predstavljaju odnos za naknadu
štete samo ako je zbog njih nastala materijalna šteta npr. oklevetano lice je izgubilo posao
i s tim u vezi i zaradu, oklevetano lice je rasktoulo.svadbu,,aaimalo. Jeuzdatkerzajnjeno
pripremanje- itd.
"%.:
150. NAKMADA NEMATERIJALNE ŠTETE (UOPŠTE)
Naknada nematerijalne štete se odreduje radi otklanjanja štete koja nastaje u. Iičnosti
oštećenog "zbog izazvanog poremećaja psihičke ili emocionalne ravnoteže. Nematerijalna
'šteta ne nastaje u imovini pa se, zato naziva i neimovinska. Ona zapravo ne nastaje
objektivno već je oštećem' doživljava kao neprijatnu afekciju - fizički bol, strah ili duševni
boi zbog naruženosti iii umanjenja životne aktivnosti. Ako se nematerijalna šteta doživljava
onda se naknada te štete doživljava. Zato se i može govoriti o doživljaju štete i doživljajti
naknade. Nematerijalna šteta se otklanja na dva načina;
1. Uspostava ranijeg stanja se ostvaruje objavljivanjem presude ili ispravke, ali samo u
slučaju kad je šteta nastala povredom prava iičnosti (povreda časti, širenje neistinitih
navoda i dr). U tom slučaju sud može narediti, na trošak štetnika objavljivanje presude
odnosno ispravke ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ih učini
što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom. Sredstva za uspostavu
ranijeg stanja su objavljivanje presude i objavljivanje ispravke. Presuda, kojom je utvrdena
povreda prava ličnosti osuđenog se objavljuje i to kako krMčna, tako i građanska
presuda. Presuda se objavljuje u javnim-sredstvima informisanja. Ispravka.se objavijuje u
onom sredstvu javnog informisanja u kojem je učinjena povreda prava ličnosti i to kao
demanti oštećenog. Ako sud naloži da štetnik povuče izjavu kojom je povreda naneta, pa
on to i učini onda ta izjava o povlačenju treba da bude objavljena na isti način na koji je i
data. <w
2. Noveana, naknada nematerijalne štete određuje se u novcu- tj. u jedno.kratnom
novčanomMznosu koju štetnik ima da plati oštećenom. Ta. novčana naknada mje
protivrednost za povređena lična dobra, niti novčana kazna za. štetruka. Svrha ove
naknade je u tome da oštećeni njenim: podsredstvom pribavi sebi.-neku, prijatnost•, iii
radost, neko duhovno, čulno ili intelektualno zadovoljstvo, kako bi na taj način uspostavio
ranijTi psihičku ili emocionalnu ravnotežu. Prema tome, sav novac nije naknada. Njegova
uloga je čisto tehnička. On treba da posluži da oštećeni njegovim ulaganjem obezbedi
određena zadovoljstva i prijatne emocije ne bi U ublažio ili otklonio poremećaj duhovne
ravnoteže kojoj je izložen. Novčana naknada nematerijalne štete se dosuđuje za: />'
a) pretrpljeni fizički bol,
b) pretrpljeni strah
c) -pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede
ugle.da, časti, slobode ili prava ličnosti' i smrti bliskog lica.
U svtm ovim slučajevtma, novčana naknada se određuje ako sud nađe da okolnosti
slučaja, a naročito jačina faolova i straha i njihovo trajanja to opravdava. Ova rezerva je
brana od zloupotrebe prava na nematerijalnu štetu. Novćana naknada nematerijalne štete
se dosuđuje nezavisno od toga da li postoji ili ne materijalna šteta. Prilikom odlučivanja o
 122
povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti na drugo lice osim ako je reč o
dospelirn iznosima utvrđenim pismenim sporazumom ili pravosnažnom presudom.

149. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA

NEISTINITIH NAVODA
Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti o znanju
i sposobnosti drugih lica ili o čemu drugom, a zna iii bi morao znati da su neistiniti,
dužan je da naknadi materijalnu štetu koju je time prouzrokovao. Obično se povreda časti
otklanja naknadom nematerijalne štete ali povreda časti i širenje neistinitih navoda može
izazvati materijamu.štetu. Ako materijakru štetu prouzrokuje onda je štetnik dužan da je
naknadi. Povreda časti može biti izvršena na različite načine - realno, verbalno, mimikom,
š a m a r o m ili drugim postupkom kojim se omalovažava drugo lice ili izražava nepoštovanje
njegove ličnosti. Iznošenje ili prenošenje neistinitih navoda se tiče prošlosti, zvanja,
sposobnosti ili nečeg drugog što je vezano za oštećenog, pod uslovom da štetnik zna ili
m o r a znati da je reč o neistini. Napred navedene radnje predstavljaju odnos za naknadu
štete s a m o ako je zbog njih nastala materijama šteta npr. oklevetano lice je izgubilo posao
i s tim u vezi i zaradu, oklevetano lice je raskinulo>syadbu-,„a-?irnalo. Je^izdatke:za>njeno,
pripremanje- itd.

150. NAKMffDA NEMATERIJALNE ŠTETE (UOPŠTEJ

Naknada nematerijalne štete se odreduje radi otklanjanja štete koja nastaje u . Iičnosti
oštećenog "■'zbog izazvanog poremećaja psihičke ili emocionalne ravnoteže. Nematerijalna
'šteta ne nastaje u imovim pa se- zato naziva i neimovmska. Ona zapravo ne nastaje
objektivno već je oštećeni doživljava kao neprijatnu afekciju - fizički bol, strah ili duševni
bol zbog naruženosti ili umanjenja životne aktivnosti. Ako se nematerijalna šteta doživljava
onda se n a k n a d a te štete doživljava. Zato se i može govoriti o doživljaju štete i doživljaju
naknade. Nematerijalna šteta se otklanja na dva načina:
1. Uspostava ranijeg stanja se ostvaruje objavljivanjem presude ili ispravke, ali samo u
slučaju kad je šteta nastala povredom prava ličnosti (povreda časti, širenje neistinitih
navoda i dr). U tom slučaju sud može narediti, na trošak štetnika objavljivanje presude
odnosno ispravke ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili učini
što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom. Sredstva za uspostavu
ranijeg stanja su objavljivanje presude i objavljivanje ispravke. Presuda, kojom je utvrđena
povreda prava ličnosti osudenog se objavljuje i to kako k r M č n a , tako i gradanska
presuda. Presuda se objavljuje u javnim-sredstvima informisanja. Ispravka.se objavljuje. u
onom sredstvu javnog informisanja u kojem je učinjena povreda prava ličnosti i to kao
demanti oštećenog. Ako sud naloži da štetnik povuče izjavu kojom je povreda naneta, pa
on to i učini o n d a ta izjava o povlačenju treba da bude objavljena n a isti način na koji je i
data. a£J
2. NovčanSb naknada nematerijalne štete odreduje se u novcu- tj.- u jedno.kratnom
novčanomftiznosu koju štetnik ima da plati oštećenom.. Ta. novčana naknada nije
protivrednost za povređena lična dobra, niti novčana kazna za. štetnika. Svrha ove
naknade je u tome da oštećeni njenim: podsredstvom pribavi s.ebi ,-neku.. prijamost. ili
radost, neko duhovno, ćulno ili intelektualno zadovoljstvo, kako bi n a taj način uspostavio
raniju psihičku ili emocionalnu ravnotežu. Prema tome, sav novac nije naknada. Njegova
uloga je čisto tehnička. On treba da posluži da oštećeni njegovim ulaganjem obezbedi
odredena zadovoljstva i prijatne emocije ne bi li ublažio ili otklonio poremećaj duhovne
ravnoteže kojoj je izložen. Novčana naknada nematerijalne štete se dosuduje za: ć ' ,
a) pretrpljeni fizički boi,
b) pretrpljeni strah
c) pretrpljene duševne bolove zbog rananjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede
ugieda, časti, slobode ili prava ličnosti" i smrti bliskog lica.
U svim ovirn slueajevima. novčana naknada se određuje ako sud nađe da okolnosti
slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanja to opravdava. Ova rezerva je
b r a n a od zloupotrebe prava na nematerijalnu štetu. Novčana naknada nematerijalne štete
se dosuduje nezavisno od toga da li postoji Ui ne materijalna šteta. Prilikom odlučivanja o
 123
visini nemaf.erijalne štete i njene novčane naknade, sud vodi računa o značaju povredenog
dobra i cilju kome ta naknada siuži ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje
nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Novčana naknada,se dosuđuje u jednom
paušalnom iznosu koji obuhvata dospelu i buduću' štetu. Ona ima sve atribute pravične
novčane naknade, a odmerava se po slobodnoj oceni s obzirom na sve konkretne
okolnosti slučaja. Pošco je novčana naknada nematerijaina šteta strogo ličnog karaktera,
pravo na naknadu nematerijalne štete se ne nasleđuje. Novčana naknada nematerijaine
štete prelazi na nasledriike samo ako je priznata pravosnažnom presudom ili pismenim
sporazumom. Pod istim uslovtma ova naknada može biti premet istupanja, prebijanja ili
prinudnog izvršenja. Na nematerijalnu štetu i njenu naknadu se shodno primenjuju
pravila podeljene odgovornosti.

151. VIDOVT NAKNADE NEMATERIJALNE ŠTETE

Prem'a čl. 2oo ZOO novčana naknada nematerijalne štete se dosuđuje za:
1. Naknada štete za pretrpljeni fizički boi - Fizički bol je nenormalan i težak osećaj koji
; trpi orgmizam, a zapaža nervni sistem. On ima spoljne i unutrašnje uzroke. Spoljni imaju
s>: ■■■■>■■, Hi -f^^f u . fc^tvoj mehaničkoj, hemijskoj ili drugoj vrsti siia. .Unutrašnji su posiedice bolesti.
Izostajanje bolova u prisustvu uzroka je redak slučaj. Bolovi mogu biti primarni ili
sekundarni, zavisno da ii su vezani za povredu ill lečenje (hirurške intervencije. i sl.). Bol
se meri frajanjem i intenzitetom. Bolovi mogu biti jaki, srediiji i slabi-a svaki stepen traje
određeno vreme. To se utvrđuje uz pomoć veštaka - rraumatologa,.
2. Naknada štete za pretrpljeni s t r a h - Strah je neprijatna reSrtivna afekcija koju prate
organske promene u vegetauvrum funkcijama i mirnične reakcije u motorici - drhtanje,
znojenje, pojačan rad srca^proširene zenice itd. I strah može biti primarari i sekundaran.
Primaran.'nastaje uoči sudara koji je.- neizbežan,. a.sekundaran.. posle sudara. On se: meri
trajanjem'i intenzitetom. Postoji Jak, srednji i slab strah i svaki od njih traje određeno
vreme. To se utvrđuje uz pomoć veštaka - neuropsihijatra.
3. Naknada štete za duševne bolove zbog;
a) Umanjenja životath aktivnosti — koje postoji kad usled telesne povrede iii oštećenja
zdravlja nastupi mogućnost ili smanjena mogućnost funkcionisanja organizma zbog
koje oštećenl ne. može. vršiti. iii može vršiti. tek uz< pojačane: napore-. L. tegobe; opšte.-
životne funkcije i aktivnosti kaošto su. kretanje, rađanje,.obavljanje- fizioloških funkcija
i sl. Ovo umanjenje se utvrđuje uz pomoć veštaka. a izražava se u procentima. Zavisno
od procenta umanjenja, doba starostr utvrđuje se i. naknada.. Naknada-se- nedaje za
org'an već za patnje-zbog odsustva-organa..
b) Naruženje - telesna deformacija kojom se narušava. telesni izgleđ, oštećenog od blagih
stepena do unakaženja. Takvi deformiteri su: ožiljci, opekofcine, deformiteti udova ili
organa itd.. Stepen naruženosti se: utvrđuje . putem veštaka, Stepenuje; se na jaku,
sredrrju i slabu. Naknada se daje zbog naruženosti, a.nezbog odsustva..organa..
c) Povrede ugieda, časti, slobode i prava Učnosti. postoji-kad;...se.-,vređa...east ili iznosi i
prenose 1 neistiniti navodi o prošlosti, znanju,. sppsobnosti:.;ill,,0:: čemu^.,drugom što
.;• narušava rntegritet ličnosti, njegovu prvataost, ustavna prava. 1 slobode. -
' '"''' : d) ZOO' predviđa' i posebno pravo na novčanu naknadu — satisfakciju zbog duševnih
bolova zbog kažnjive obljube-'iii bludrie radnje ■ odnosno drugogs krivičnog dela protiv
dostojanstva ili morala..
e) Smrt - u slučaju srnrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice
(bračni drug, deca i roditelji) pravićnu novčanu oaknadu za. njihove duševne bolove-.
Takva se naknada može dosuditi i braći i sestrama i vanbračnom drugu ako Je ■•između
njih i umrlog postojala trajna zajednica života.
f) Teškog. invaliditeta - u slučajevima naročito teškog invaJiditeta (paraplegija, gubitak
vida) sud može dosuditi njegovom bračnorn drugu, deci, roditeljima kao i vanbračnom
drugu koji živi u. trajnoj zajedmci sa ošteeenim, pravičrru novčanu. naknadu za njihove
duševne bolove.
 124
152. ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ŠTETU
Odgovornost više lica za štetu je po pravilu solidaraa. Izuzeci od tog p r a v i l a s u izričito
određeni zakonom. Takav izuzetak postoji kad više radnika prouzrokuje štetu preduzeću
radnjom koja nije umišljajno krivično deio jer tada svaki radnik odgovara za svoju štetu
po zajedničkoj deljivoj obligaciji. Van izuzetka, ukoliko su propisani, vlada pravilo o
solidarnoj odgovornosti. Solidarna odgovornost postoji i kad naručilac (investitor i izvođač
radova) prouzrokuju štetu trećem licu u vezi sa izvođenjem tih radova. Solidarna
odgovornost se tiče ne samo više lica koji su izvršili deliktnu radnju, već i podstrekača i
pomagača izvršilaca tih radnji. Svi oni odgovaraju solidarno. Solidarno odgovaraju i lica
koja s u prouzrokovaia štetu radeći nezavisno jedan od drugog ako se ne mogu utvrditi
njihovi udeii u prouzrokovanoj šteti. Solidama odgovornost postoji i kad je nesumnjivo da
je štecu prouzrokovalo neko od dva ili više lica koja su međusobno povezana nekim
odnosom a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, Kod solidaraosti,
svaki dužnik odgovara za celu štetu. Kad naknadu plati, nastupa personalna subrogacija,
pa on stiće pravo ■ regresa prema ostalim šternicima i to za višak iznosa naknade preko
njegovog udela u nastanku štete. Te udele utvrđuje sud s obzirom na ,.težinii, krivice i
težinu posledica proisteklih iz delovanja svih. Ako se -ti udeli ne1 mogu utvrditi,"onda se
dele n a j e d n a k e delove osim ako pravičnost zahteva da u konkretnom slučaju bude
drugačije.1!!^""

153. OSTVARTVANJE PRAVA NA NAKNADU ŠTETE

Pravo na riaknadu štete ostvaruje se tužbom koja se podnosi nadležnom sudu (kod nas
d p š t i n s k o m sudu). Zakonom o pamičnom postupku.predviđena je izabrana nadležnost za
suđenje u sporovima o .deliktnoj šteti. Za suđenje je nadležan. ili sud opšte mesne
nadležnosti (koji se određuje po prebivalištu štetnika} ili s u d n a čijem j e području štetna
radnja izvršena ili sud na čijem je području nastupila štetna posledica. U sporovima za
n a k n a d u štete usled smrti iii teške telesne povrede nadležan je pored već pomenutih
sudova i.-sud n a čijem području oštećeni ima prebivalište. Izbor mesne. nadležnosti je u
r u k a m a oštećenog. On izbor vrši podnošenjem tužbe, a može je podneti biio kom od
navedenih sudova. Potraživanje naknade štete zastareva za .3 godine od kad je oštećeni
saznao za,štetu. i lice koje je šteto učinilo.. Kod. štete.u' obliku mesečne rentetreba:
razlikovatl zastarelost samog prava i zastarelost pojedinih obroka. Obroci zastarevaju za 3
godine od dospelosti, a samo pravo zastareva za 5 godina od dospelosti najstarijeg
obroka. Posle nastupanja, zastarelosti prava da se zahteva- naknada štetev oštećeni može'
zahtevati od odgovornog lica da mu po pravilima o sticanju bez, osnova ustupi ono što je
dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta.. Npr. ako štetnik obije kiosk i nanese mu
štetu lomljenjem prozora da bi izneo robu onda Je rok zastarelosti za prouzrokovanu. štetu
na prozoru%'<3 godine, a za odnetu robu 5 godina koliko iznosi rok zastarelosri za sticanje
bez osnova. Otuda ako prođe rok za naknadu štete zbog oštećenja prozora. ostaje još 2
godine da'lstećeni zahteva povraćaj robe od lica koje je obilo kiosk. Ovo pravo obuhvata i
zahtev za #aćanje plodova od odnetih stvatri (npr, ako se- ukrade trudna. krava).

154. GRAĐANSKO PRAVNA I KRTVIČNOPRAVNA ODGOVORNOST •'■

Građanskopravna odgovornost je odgovornost za štetu, a krivičnopravna odgovornost Je
odgovornost za izvršenje krivičnog dela. Obe ove odgovornosti su pravne i samostalne.
One mogu biti i paraielne, jer isto iice za isti životni događaj može odgovarati i
krivičnopravno i građanskopravno, ukoliko u istoj radnji ima i krivičnog dela i deliktne
radnje. Međutim, izmedu krMčnopravne i građanskopravne odgovornosti postoje raziike:
1.' Krivičnopravna odgovornost j e odgovoraost za krivično delo kao društveno opasno delo
utvrđeno zakonom. Opšti zaštitni objekat Krivićnopravne odgovornosti je društveno
iiređenje, odnosno poredak Jedne zemlje, uključujući i zaštitu građana, ali u konotaciji
zastite društva kao celine. Građanskopravna odgovoraost je odgovornost za štetu koja
se prouzrokuje povredom zakona iii ugovora. Njome se štite pravni subjekti i njihovi
interesi pri černu se to ne čiti u konotaciji zaštite poretka.
 125
2. KrMčnopravna odgovornost redovno poviači i građanskopravnu odgovomost. Ukoliko
je došlo do štete a građanskopravna odgovornost može, aii i ne mora biti paralelna sa
krivičnom odgovornošću.
3. Građanskopravna odgovornost se reguliše opštom normom - ko drugome prouzrokuje
štetu, dužan je da je naknadi. Krivičnopravna odgovomost se normira pojedinaenim
inkriminacijama za svako krivično deio, bez čega nema ni odgovornosti.
4. Postupak utvrdivanja građanskopravne odgovornosti se pokreće po tužbi (privatnoj), a
krivični postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a postoje i krivična dela za koja
se gonjenje preuzima po privatnoj tužbi.
5. Ako je u krMčnom postupku utvrđena krivična odgovomost sud koji rešava spor u
vezi naknade štete vezan je tora presudom u pogledu odluke o kfivici pa se
pretpostavka krivice ne može obarati. KrMčni sud međutim nije vezan odlukom
- građanskopravnog suda o krivici.
6. U krivičnom postupku se može odlučivati o imovinsko-pravnom zahtevu u vezi sa
naknadom štete (adhezioni postupak). U parničnom postupku nije moguće utvrđivati-,
..i - ... odgovornost za krivična dela.
■''■^. ' •'■■7;; ' KrMčnopravne sankcije su kazne, mere bezbednosti i vaspitne mere. Građanskopravne
sankcije su uspostava ranijeg stanja i novčana naknada štete.
8. Svrha krivičnopravne odgovornosti je represija i prevencija (opšta -r psoebna), a svrha
gradariskopravne sankcije je reparacija - popravka štete.
9. Kod krMčne odgovornosti odgovara učinilac protivpravne.radnje.vKod/odgovornosti za
štetu odgovara takođe učinilac, ali u slučaju odgovornosti za drugog i neko drugo lice.
10. KrMčnopravna odgovornost se ostvaruje u krivičnom postupku, a građanskopravna u-
parničnom postupku. *
155. GRAĐANSKO PRAVO I PREKRŠAJNA ODGOVORNOST (UPRAVNO PRAVO)
Građanskopravna odgovornost je odgovornost zaštetu. Prekršajnopravna odgovornost je
odgovornost za prekršaj. Ove odgovornosti su samostalne ali i ne zavisne. Mogu biti i
paraleine ako je jedan isti životni događaj i deiiktna. radnja i prekršaj. .Međutlm.-,izmedu
građanske i prekršajne odgovornosti ima i razlika:
1. Prefcršaj je povreda javnog poretka utvrđena zakonom iii uredbom i odlukom
nadležnog-organa.. Gradanskopravna odgovornost je odgovornost za. štetu-.koja. se
prouzrokuje povredom zakona iii ugovora.
2. Prekršaj povlači i odgovomost za štetu ukoliko je do nje došlo. Prouzrokovanje štete
može, ali Lne mora predstavljati prekršaj.
3. Prekršajna- odgovornost se normira pojedinačnim utvrđivanjem radnji i prekrašaja.
Građanskopravna odg'ovornost se- normira opštom klauzulom.
4. Prekrašajna odgovornost se pokreće po službenoj dužnosti na zahtev nadležnog organa
(unutrašnji poslovi i inspekcije). Gradansko pravna odgovornost/se, pokreće po. tužbi
oštećenog.
5. Prekršajne sankcije su - kazne (novčane i zatvor): i zaštiitnfr.,,.mere.. .Sankcije za
:
prouzrokovanu štetu su uspostava ranijeg stanjai novčana-naknadai-štete; •.:--. -
6. Svrha prekršajne sankcije je represija i prevencija (opšta i specijalna). Svrha naknade-
"- ■ ' štete je ; reparacija - popravka..
• 7. Sud koji odlučuje o naknadi štete nije vezan odlukom: prekršajnog organa i obmuto,
8. I kod prekršajne odgovomosti odgovara učiniiac aii može biti odgovomo i pravno lice
u kome je učinilac u radnom odnosu. Za štetu odgovara učinHac aii može i drugo lice.
9. Prekršajnu odgovornost urvrđuje prekršajni organ, a građanskopravnu odgovornost
nadležni sud. t

156. GRAĐANSKA ODGOVORNOST I ODGOVORNOST ZA POVREDU RADNTH OBAVEZA ''

Građanskopravna odgovomost je odgovomost za štetu. Odgovomost za povredu radnih
obaveza je disciplinska odgovomost u- radu. Obe ove odgovomosti su nezavisne: i-
samostaine, ali mogu biti i paraleine kada. isti životni dogadaji predstavljaju razlog za,
utvrđivanje gradanskopravne i disciplinske odgovomosti. Izmedu ove dve odgovomosti
postoje i raziike:
 126
1. Odgovornost za povredu radne obaveze je disciplinska odgovornost - za učinjene Iakše
ili teže povrede radnih obaveza, Gradanska odgovornost je odgovornost za štetu
prouzrokovanu povredom obaveze iz ugovora odnosno zakona.
2. Disciplinska odgovornost povlači i odgovornost za štetu' ako je ta šteta prouzrokovana.
Odgovornost za štetu na radu (materijalna odgovornost radnika) može ali i ne mora da
dovede do disciplinske odgovornosti.
3. Disciplinska odgovornost se normira pojedinačnim utvrđivanjem povreda radnih
obaveza. Gradanskopravna odgovornost se normira opštom klauzulom.
4.. Disciplinska odgovornost se pokreće po zahtevu ovlašćenih organa u preduzeću,
odnosno drugoj radnoj sredini. Gradanskopravna odgovornost se pokreće tužbom
oš'tećenog opštinskom sudu.
5. U disciplinskom postupku moguće je utvrđivati materijalnu odgovornost radnika. U
postupku utvrđivanja materijaine odgovornosti nije dopušteno utvrdivanje disciplinske
odgovornosti.
6. Disciplinske sankcije su javna opomena, novčana kazna, mera prestanka radnog
odnosa. Sankcija za prouzrokovanu štetu je uspostava ranijeg stanja i novčana
naknada. , .'
7. Svrha disciplinske sankcije je represija (opšta i specijalna). Svrha sankcije za
gradanski'pravnu odgovornost je reparacija - popravka štete.
8. Ako je utvrdena disciplinska odgovornost ta odluka ne vezuje onog ko odlučuje o šteti
i obrnuto*
9. Kod disciplinske odgovornosti odgovara učinilac povrede. Tako je i kod. odgovornosti
za štetu s tim što tu može odgovarati i drugo lice u slučaju odgovornosti za drugog.
lO.Disciplinsku odgovornost utvrđuju discipIMski organi u preduzeću ih drugoj radnoj
sredini (disciplinska komisija organ upravljanja odnosno drugostepena diisciplinska
komisija), O odgovornosti za štetu odlučuje nadležni sud.

157. OSIGURANJE OD ŠTETE (POJAM I PREDMET, LICA I OSNOVNI POJMOVI)

Pod osiguranjem od štete se podrazumeva obligacionopravni odnos koji nastaje na osnovu
ugovora ili zakona u kojem jedno lice Eosiguranik) ima obavezu da plati premiju
osiguranja, drugom licu (osiguraču), a to lice,, osigurač,.ima obavezu da. plati. naknadu iz
osiguranja najviše do osigurane. sume, ukoliko se dogodi osigurani slučaj. Osiguranje od
štete treba razlikovati od socijalnog osiguranja. (zdravstveno, penzijsko, invalidsko) koje se
vezuje za radni odnos,. kao i od odgovornosti štetnika za prouzrokovanu štetu
(osiguranjem se pokriva ova odgovomost u principu ali ne- u potpunosti). Osiguranje od
štete je relativno novija pravna ustanova. Iako su njeni zameci bili prisutni i ranije, tek u
drugoj polovini 19. veka ova ustanova dobija svoj pravi, smisao. Osiguranje se javlja
istovremenO;kad i ideja o objektivnoj odgovornosti za štetu od opasnih.stvari i delatnosti..
Kada j e razvoj tehničke civilizacije dobio svoje negativne pratioce u žrtvama od raznih
rizika koji -su se javili, imaoci opasnih stvari, odnosno organizatori opasnih delatnosti
postali su ribsioci interesa d a s e osiguraju od objektivne- odgovornosti. Taj svoj interes su
zadovoljiLi osiguranjem za slučaj nastanka štete u. ličnim dobrima ili imovini trećih lica.
Osiguranje počiva na načelu uzajamnosti i solidarnosti onih koji lmdju.;-zajedničke interese-
u pogledu obezbedivanja od rizika prouzrokovaja štete na jednoj- strani i na računu
verovatnoće- da se svi ti rizici neće realizovati. Nosioci rizika uplaćuju premije osiguranja
osiguraču, a osigurač iz sredstava pribavljenih na taj način obezbeđuje isplatu naknade iz
osiguranja, ako se dogodi osigurani slučaj. Pošto se po računu verovatnoće nikad ne
dogodi da se svakom osiguraniku dogodi osigurani slučaj, premije osiguranja su «bleno
dovoljne da se zadovolje sve potrebe u pogledu isplata naknada. U tome je. i obostrani
interes obe'Stranke u osiguranju.
. Predmet - Predmet osiguranja mogu biti Lična i imovinska dobra kao i odgovornost za.
Štetu prema trećim licima. U lično dobro spadaju život, telesni integritet, zdravlje;, estetskt..
iz.gled itd. U imovinska dobra spadaju pokretne i nepokreme stvari, materijaina prava
(pacenti i licente ) itd. U novije vreme sve se više kao predmet osiguranja javlja i
odgovornost za štetu prema trećim licima. Reč je o osiguranju od ocigovornosti. U mnogim
pravima je ova odgovornost obavezna.
 127
Lica - Lica kod osiguranja od štete se mogu podeliti u dve kategorije:
1. Lica u odnosu osiguranja su osiguranik i osigurač. Osiguranik je lice koje se osigurava
od štete stupajući u tu svrhu u odnos osiguranja sa osiguračem. Ono plaća premiju
osiguranja osiguraču da bi on, ukoliko dođe do osiguranog slučaja, isplatio naknadu za
osigurajije njemu ili drugom korisniku. Osigurač je lice kod kojeg se osiguranik osigurava
od štete. To je obično osiguravajuća organizaeija. Njoj se uplaćuje premija osigruanja, a
ona je dužna da kad dođe do osiguranog slučaja isplati naknadu osiguraniku ili drugom
korisniku. U nas to može biti samo pravno lice.
2. Lica u vezi sa odnosom osiguranja su osigurano lice i korisnik osiguranja. Osigurano
lice je lice u čijem životu treba-da se dogodi. osigurani siučaj da bi osigurač trebao da
plati naknadu za osiguranje. Redovno se kao osigurano lice pojavljuje sam osiguranik ali
osigurano lice može biti i neko drugo lice izvan odnosa osiguranja. U prvom slučaju
osiguranik je istovremeno i osigurano lice (kad sam sebe osigura}. U drugom slučaju
osiguranik se razlikuje od osiguranog lica (kad jedno lice osigura drugo). Korisnik
osiguranja- je lice kome osigurač treba da isplati naknadu iz osiguranja ukoliko se dogodi
osigurani slučaj. Ukoliko naknada iz osiguranj'a treba da se isplati osiguraniku onda se
korisnik osiguranja podudara sa osiguranikom i taj pojam tada rrij'e u upotrebi. Ali ako
naknada iz osiguranja treba da bude isplaćena licu izvan odnosa osiguranja, onda je to
lice korisnik osiguranja. To može biti kako osigurano lice; tako i drugo lice. ■.••
Osnovni pojmovi u vezi sa sadržinom osiguranja su:
• Premija osiguranja je novčani iznos koji je osiguranik dužan da platr osiguraču da bi
ovaj, kad se dogodi osigurani slućaj isplatio naknadu iz osiguranja.
• Osigurani slučaj je onaj životni događaj koji treba da nastupi i da izazove nastanak
štete, da bi osigurač, bio dužan da plati naknadu štete iz osiguranja. To mora biti
budući neizvestan. životni događaj' npr. poplava, provala i krada, oštećenje- automobila
itd.
• Naknada iz osiguranja je novčani iznos koj'i je osigurač dužan da plati ukoliko se
dogodl osigurani slučaj i iz.njega nastane šteta.
• Osigurana suma je najveći novčani iznos do kog se osigurač obavezuje da će platiti
naknadu iz osiguranja, ako se dogodi osigurani slučaj. To je limit do kojeg može ići
visina.'.naknade iz, osiguranja.. Ako je-.šteta manja od. limita-,. naknada-,iz'.osiguranja Je
manja od sume osiguranja. Ona može biti i jednaka sumi osiguranja i biće tolika ako
visina štete odgovara visini limita, ili ako je visina štete veća od limita. U ovom
drugom. slučaju. naknada. iz. osiguranja- pokriva samo- deo štete:. Ovde je reč o
• ograničenom osiguranju. Osiguranje je uglavnom takvo ali postoji i neograničeno.
osiguranje - kad nije ustanovljen limit do kojeg osiguranje pokriva štetu. Neograničeno
osiguranje nije uobičajeno, ali u savremenim pravima postoji tendencija proširenja
domašaja neograničenog osiguranja.

158. VRSTE OSIGURANJA OD ŠTETE

Postoji više vrsta osiguranja-jer se- osiguranje od ■ odgovornosti-'razvija:'paralelno sa
* . .,.povećanjem broja i karaktera rizika. Osiguranje se može razvrstati po više kriterijuma:
1. Prema predmetu osiguranja se deli na:
a) Lično osiguranje - osiguranje koje ima za predmet osiguranje ličniii dobara kao što su
živoi telesni integritet i si.
b) Imovinsko osiguranje - ima za predmet osiguranje imovinskih dobara kao što su stan,
kuća, automobil, dragocenosti i sL.
c) Osiguranje od odgovoraosti - je osiguranje od odgovornosti za štetu koju osiguranik
pričini .trećim licima odnosno njiiiovim • imovinskrm ili Učnim dobrrma. Po jednom
shvatariju ovo je posebna vrsta osiguranja, a po drugom samo podvrsta imovtnskog
osiguranja. Preovladava prvo shvatanje.
2. Pfema mestu nastanka osiguranog slučaja;
a) Vazdušno osiguranje - osigurani slučaj nastaje u vazdušnom prevozu
b) Rečno osiguranje - osigurani slučaj nastaje u prevozu na rekama i jezerima
c) Pomorsko osiguranje - osig»jrani siučaj nastaje u pomorskom saobraćaju
d) Drumsko osigurarije - osigurani siučaj nastaje u drumskom saobraćaju.
 128
3, Prema načinu zasnivanja, osiguranje se deli na:
a) Obavezno osiguranje nastaje na temelju imperativnih zakonskih propisa i to na osnovu
samog zakona ili na osnovu ugovora, čije je zaključenje po zakonu obavezno. U prvu
vrstu spadaju osiguranje za štetu od motornog vozila, prema trećem licu, a u drugu
spadaju osiguranje vatrogasaca, pilota i drugih radnika koji rade pod otežanim
uslovima rada.
b) Ugovorno osiguranje je ono osiguranje koje nastaje na osnovu ugovora koga
dobrovoljno zaključuje osiguranik i osigurač. To je voljno ili dobrovoljno osiguranje za
razliku od obaveznog. Ovo osiguranje se zaključuje ugovorom o osiguranju. Taj ugovor
se naziva polisa osiguranja.
Ugovor je zaključen kad ugovarači potpišu polisu. Poiisa sadrži sve bitne sastojke ugovora:
ugovorne strane, osiguranu stvar, osigurano lice, rizik osiguranja, trajanje osiguranja,
sumu osiguranja, da li je ■ • .ograničeno ili neograničeno, premiju osiguranja, način
određivanja naknade, datum izdavanja polise, korisnike osiguranja i potpise. Ugovor o
osiguranju je aleatoran.

159. REOSIGURANJE
Reosiguranje je obligacioni odnos koga uspostavljaju osigurač i reosigurač.. U tom odnosu
koji nastafe' ugovorom osigurač uplaćuje deo premije koju je primio od osiguranika
reosiguračtt' da bi on, ukoliko se dogodi osigurani slučaj sa odgovarajućim pr.oceritom
• učestvovaees u isplati naknade iz osiguranja. Reosiguravajuće organizacije mogu biti
nacionalnelli iz drugih zemalja, npr. osigurač ZOEL Dunav uplati deo premije britanskom
' Lojdu da bi i on učestvovao u isplati naknade osiguraniku.

160. ODNOS IZMEĐU OSIGURANJA ZA ŠTETU I ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU.

Odgovornost za štetu je građanskopravna odgovornost štetnika za prouzrokovanu štetu
oštećenom. Osiguranje od štete može biti jako značajno za sigurnost u uslovima delovanja
određenih. rizika. Zato je osiguranje pre svega vrsta obezbedenja od moguće štete. Slićnost
izmedu osiguranja i odgovoraosti za štetu je njihova zajednička svrha - otklanjanje
posledica nekog štetnog" dogadaja. Treba reći da je osiguranje po praviiu ograničeno i da
ne pokriva svu štetu, Utoliko se i.ova svrha. ne ostvaruje kod obe ustanove u potpunostL
Ostvaruje se samo kod neograničenog osiguranja ali su ti slučajevi retki. Razlike izmedu
osiguranja i odgovornosti za štetu. su brojne:
1. Obe ove ustanove se pojmovno. razlikuju.. Odogovornost za.štetu. obavezuje štetnika na
naknadu. Osiguranjem od štete se obezbeđuje za slučaj nastanka štete time što
osigurač isplaćuje naknadu štete zato što je primio premiju osiguranja.
2. Odgovornost za štetu je vremenski nastala mnogo pre osiguranja (odgovornost još u
rirnskom pravu, a osiguranje u 19. veku).
3. Odgovornost za štetu regulišu propisi o reparacij'i štete, a osiguranje propisi o
osiguranju.
4. Naknala štete sleduje kod svakog prouzrokovanja štete. Naknada iz. osiguranja..sleduje
samo kod onog nastanka štete koji je pokriven. osigurarjjenu
5. Šteta se reparira po pravuima građanske odgovornosti na osnovu :krivice (subjektivne
odgovoraosti) ili rizika (objektivna odgovornost). Naknada iz osiguranja se ne ostvaruje-
po tom osnovu, već po osnovu osiguranja.
6. Obaveza naknade štete po osnovu gradanske odgovornosti proizilazi iz samog delikta
odnosno iz povrede kakve ugovorne obaveze. Naknada iz osiguranja proiziiazi iz
odnosa osiguranja koji nastaje na osnovu ugovora ili na osnovu samog zakona.s:
7. Naknada štete se ostvaruje prema štetniku, a naknada iz. osiguranja prema osiguraču.
Ostvarivanje prava. na naknadu štete, kad sva šteta nije pokrivena osiguranjem — Vee je
rećeno da Je osiguranje po pravilu ogranićeno, a to znači da suma osiguranja ne pokriva
svu šteta. Otuda. ako oštećeni kao korisnik osiguranja ne dobije naknadu, iz osiguranja.u.
punoj visini štete, ima pravo da se obrati štetniku i da od njega naplati razliku do punog
iznosa štete. Ako je tužbu odmah podneo protiv štetnika za ceo iznos štete, pa mu je
osiguranik isplatio naknadu osiguranja, taj iznos se ima uračunati u naknadu štete koju
traži , pa će ta naknada obuhvatiti samo razliku do punog iznosa štete. Ovo pravilo se
 129
primenjuje i kod drugih vidova osiguranja, npr zdravstvenog, penzijskog i invalidskog.
Otuda ako ošteeeni zbog teške telesne povrede traži rentu zbog gubitka zarade, u tu
naknadu će se uračunati iznos penzije koju ostvaruje zbg potpune nemogućnosti za rad.
Isto tako, u naknadu štete za izostaiu zaradu za vreme lečenja uračunava se naknada koju
je radnik primao po osnovu zdravstvenog osiguranja za vreme bolesti. Iz navedenih
razloga kod ograničenog osiguranja oštećeni obično ostvaruje naknadu iz osiguranja koja
je manja od pune štete, pa zato razliku od punog iznosa štete dobija tek po tužbi za
naknadu štete protiv oštećenog.. Tako vodi dva postupka - jedan po osnovu osiguranja, a
drugi po osnovu odgovornosti za štetu. Da bi se ovo izbeglo, postoji tendencija da se
domasaj osiguranja proširi i postane neograničen, da bi se već po. osnovu osiguranja
reparirala puna šteta.

16 L STICANJE BEZ OSNOVA - PRAVNO NEOSNOVANO OBOGAĆENJE

Stieanje bez osnova {condictio sine causa), odnosno neosnovano obogaćenje je poseban
izvor obligacija koji izlazi iz okvira summa divisio. Sticanje bez osnova obavezuje sticaoca
da vrat* ono što je stekao jer to drži bez osnova. Ovaj osnov se pojavio još u rimskom
pravu. a pravo na vraćanje stvari od sticaoca bez osnova se ostvarivalo ili tužbom ili
kondikcijama. Ovaj izvor obligacija dobio je mesto i u velikim kodiiikacijama, a i u
savremenom pravu. Poznaje ga 1 ZOO. On određuje da je, kadje.neki.deo. imovine jednog
lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz .nema.svoj osnov u
nekom pravnom-poslu iii.u zakonu sticaiac je dužan vratiti ga, a kad to.nije mogućno -
naknaditi vrednost tih koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti postignutih
koristi postoji i -kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se kasnije ne ostvari ili
kasnije otpadne. Iz ovog prpizilazi da postoje dva obiika sticanja bez osnova:.
1. Kad je neki deo imovine prešao u imovinu drugog lica bez pravnog osnova
2. Kad.je prešao po nekom pravnom osnovu, ali se taj osnov nije ostvario Ui'je otpao. .
U prvom slučaju osnov nikada nije postojao, a u drugom je nastao ali je kasnije.prestao.
U oba ova slučaja postoji obaveza da se vrati ono što je stečeno, odnosno što se drži bez
osnova. Kod sticanja bez osnova postoje dva lica. Lice koje se obogaćuje. i lice koje se
osiromašuje. Obogaćenje sticaoca, odnosno osiromašenje drugog lica mora biti bez
osnova,. a njega..nema ako preiaz dela imovlne nema svoj osnov u. nekom pravnom poslu
ili zakonu.
Odnos obogaćenja i osiromašenja - Obogaćenje se sastoji u uvećanju imovine obogaćenog
lica, povećanjem aktive Ui smanjenjem pasive. Osiromašenje. se sastoji u umanjenju
imovine osiromašenog lica. smanjenjem aktive ili povećanjem pasive. Između obogaćenja i
osiromašenja mora postojati međusobna uslovljenost - jedno lice se obogaćuje za onoliko
kollko.'je drugo osiromašeno i obrnuto. Obogaćenje je, dakle, posledica osiromašenja i to
u obrnutoj srazmeri jednakih velieina.. ,

162. NAČINI STICANJA BEZ OSNOVA

Sticanje bez.osnova može nastati na različite načine. (u.različiiim,slučajevima) ali se svi
oni mogu. svrstati u 4 grupe: L Radnjom osiromašenog lica, 2. Radnjom obogaeenog lica,
''',■*"-,'"':3.'*Radnjom=trećeg lica-i 4. Događajem
1. Obogaćenje radnjonr osiromašenog. lica — Najćešći.slučajevi sticanja bez. osnova nastaju
radnjom osiromašenog lica. Ti siučajevi se odnose na:
a) Isplatu nedugovanog {condictio indebiti] koje postoji kad je osiromašeno lice- isplarilo
obogaćenom nešto što uopšte nije bilo dužno da plau' verujući u zabludi da je plaćalodug.
Ovde postoje dva elementa: .■ -J ,
• Plaćanje nedugovanog koje postoji: ako se plaća dug koji uopšte nije postojao, ako j e
isplaćen tuđi dug u uverenju da se plaća svoj, ako se svoj dug plati drugom poveriocu.
a' ne pravom, ako se preda druga stvar u uverenju. da se predaje dugovana,, ako se-
izvršavaju dve-.obaveze.kunmlativno a trebaju biti izvršene alternativno, ako.se diigj.
isplaćuje pre odložnog uslova koji nije nastupio u uverenju da je nastupio... aka* sei
izvršava obaveza u eeiini i ako je došlo do zakonske kompenzacije za deo duga, ako je.
ponovo isplaćen dug koji je jednom već bio isplaćen i u drugim sličnim slučajevima-
 130
• Zabluda - u svim ovim slučajevima postoji stJcanje bez osnova ako je kod isplatioca
prisutna zabluda da plaća nešto što duguje, Ako je isplata izvršena bez zablude, ne
radi se o ispiati nedugovanog u smislu sticanja bez osnova. Ta isplata se procenjuje
prema nekom drugom osnovu - nezvanom vršenju tudih poslova, poklonu, namemom
plaćanju tuđeg duga itd.
Smatra se da nema isplate nedugovanog u sledećim slučajevtaia: kad se dug isplaa' pre
roka u uverenju da je nastupio, kad se dug platl iako je dužnik mogao da upotrebt
prigovor neizvršenja obaveze druge strane, izvršenje prirodne obligacije (pomoć u nevolji i
sl,, poklon), izvršenje duga savesti (davanje milostinje), izvršenje simulovane obaveze,
izvršenje tudeg duga ako se znalo da je tuđi, ali u uverenju da je postojala takva dužnost,
izvršenje društvene obaveze u vezi sa solidarnošću.
b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario. Ovo je slučaj kad osiromašeno lice
izvrši kakvu isplatu, odnosno drugu prestaciju s obzirom na očekivani osnov koji se
kasnije nije ostvario. Npr. ako neko lice isplati unapred zakupninu za stan licu koje mu je
obećalo da će zaključiti ugovor o zakupu, a do toga ne dode iii ako verenik učini poklon
verenici u očekivanju venčanja, a do toga ne dode. Ovaj slučaj je condictio ad causam non
secutam. . ■ • :
c) Isplata s obzirom na osnov koji je kasnije otpao. Ovaj slučaj postoji kad je osiromašeni
izvršio nek^-isplatu s obzirom na osnov koji je nastao ali je kasnije otpao. Npr. ako je
izvršena bbaveza po zaključenom ugovoru koji je kasnije raskinut. Tu je u stvari reč o
restituciji pjGjsle prestanka pravnog osnova. Postoje Jednostrana i dvostrana restitucija. Ali
postoji i nedopuštena restitucija kada se stvar ne vraea onom koji ju je dao već ide u
crkvenu kasu ili u fondove države. Reč je o primeni maksime condictio ad causam
fmitam.
2. Sticanje radnjom: obogaćenog lica - Do sticanja bez osnova može doći i radnjom
obogaćenog lica, najčešće u sledećim slučajevima:
a) kad nedozvoljenom radnjom pribavi tuđu stvar
b) kad neovlašćeno upotrebi iii potroši tuđu stvar
c) nad neovlašćeno preradi tudu stvar iii smeša svoju sa. tuđom stvari (gradnjom tudim
cementom na svome zemljištu).
U ovim slučajevirna, a naročito u prva dvar osiromašeno lice može tražiti i naknadu štete.
Ako ne postoje uslovi da ostvari naknadu štete, onda se koristi sticanje bez osnova.
3. Sticanje radnjom trećeg lica - Ovaj način postoji u istim situacijama kao i u
prethodnom; slučaju. samo radnju ne vrši obogaćeno lice već treće lice...
4. Događajern - Događaj- može- da hude razlog sticanja bez osnova kad neki prirodni
događaj izazove obogaćenje jednog lica na račun drugog, npr. kad mu bujica donese u
dvorište tuđu stvar, kad vetar obori'neki predmet sa susedne zgrade i tako dođe u ruke
drugog, m

163. S A D R J I N A O B A V E Z E S T I C A N J A B E Z OSNOVA
Ako dode do stleanja bez osnova, sticalac je- dužan da imovinu stečenu bez osnova vrati a
kad 'to nije moguće, da naknadi vrednost .postignutih koristi. •Iz'- ovog- proiziiazi da
osiromašeno lice i ima pravo da zahteva, a obogaćeno lice ima obavezu da vrati sve što je
steklo bez osnova. Ako vraćanje nije moguee,. mora naknaditL vrednost postignutih koristL
U prvom slućaju reč je o restituciji, a u drugom o isplari protivvrednosti..
1. Restitucija u naturi - Obogaćeno lice je dužno da vrati sve stvari, odnosno imovtau koju
drži bez osnova, osiromašenom licu. On mora vratiti sve plodove - prirodne i eivuiie.i io
od.dana sticanja - ako je nesavestan, a od dana podnošenja zahteva za vraćanje ako je
savestan. Sticalac ima. pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova koje je učinio za stvar
koju vraća. Međutim, ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada
samo. do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja. Kad su u pitanju
individualno odredene i nepotrošne stvari, vraćaju se te stvari, ali kad su u pitanju
potrošne stvari odnosno zamenljive^ vraćaju sedruge stvari istog roda, količine i kvaiiteta.
2. Restitucija u protivvrednosti - Vrši se u novcu ako nije mogućna naturaina.
 131
164. OSTVARIVANJE PRAVA IZ STICANJA BEZ OSNOVA (TUŽBE)
Pravo na vračanje stvari iz sticanja bez osnova ostvaruje se tužbom nadležnom sudu. Ova
tužba je obligacionopravne, a ne stvarnopravne prirode, Zato tužbu može podneti samo
osiromašeno liee, a tuženi može biti samo obogačeno lice. U rimskom pravu, ove tužbe su
nazivane kondikcijskim tužbama - condictio mdebiti (kod isplate nedugovanog), coudictio
ad causam secutam (kad se osnov nije ostvario) 1 condictio ad CBusaiu Hnitam (kad je
osnov postojao pa prestaoj. Kondikcijska tužba se razlikuje od.vindikacione tužbe, tužbe
za naknadu štete, tužbe za izvršenje ugovora i tužbe iz nezvanog vršenja tudih poslova;
a) Odnos prema vindikacionoj tužbi - kondikcijska i vindikaciona tužba se isključuju. Ko
može da vindicira, ne može da kondicira i obrnuto. To znači da se kondikcijska tužba
ne može podneti protiv vlasnika stvari.
b) Odnos prema tužbi za naknađu štete - ove tužbe mogu biti paralelne ali se ne mogu
koristiti kumulativno (i jedna i druga, već samo jedna od njih). Izbor je u rukama
osiromašenog lica. Razume se, paralelnost tužbi je moguća samo kad postoje I uslovi
odgovornosti za štetu, a oni mogu postojati .samo kad je do sticanja došlo radnjom
-. obogaćenog lica. U tom slučaju mogučno je da se podnese kondicijska tužba, a ako se
njome ne može ostvariti puna restitucija, onda da se podnese tužba za nafcnadu štete
do punog iznosa.
c) Odnos kondikcijske tužbe i tužbe za'izvršenje ugovora - ove dve-tužbe. se isključuju.
Ako se hoće izvršenje ugovora, onda se hoče očuvanje osnova, pa ne može biti
kondikcijske tužbe. Ali ako se traži raskid ili poništaj ugovora; pa/se u. tome uspe
- onda se može tražiti samo kondikcijska tužba, jer je osnov otpao.
d) Odnos kondikcijske tužbe i tužbe iz nezvanog vršenja tuđih poslova - odnos izmedu
ove dve tužbe je po pratnlu isključujući. Može se podneti ili jedna ili druga, ali ako je
sticalac ulagao u stvar koju je- držao, on može- odgovoriti:- protivtužbom ■ na. tužbu
osiromašenog lica tražeći da mu osiromašeno lice naknadi troškove koji su bili nužni i
korisni za stvar,

185, NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA

Nezvano vršenje tuđih poslova (negotiorum gestio) je stara ustanova. Biia je poznata u
rimskom pravu« Ova ustanova se svrstavala u kvaziugovore.. Nezvano vršenjertuđih poslova
postoji kad. neko lice obavlja pravne ili materijalne poslove. drugog lica bez njegovog
ovlašeenja ako je to nužno ili korisno. Prema klasičnim kodifikacijama, ova korist se,
ogleda u otklanjanju.većerštete. za drugo-lice tako da se u;.drugim situacijama poslodovstvo
bez naloga ne može primeniti. Ovu ustanovu poznaje i ZOO. On se razlikuje od đmgih
zakona po tome što ne insistira na uslovu u pogledu otklanjanja veće štete. Za njega
poslodovstvo bez naloga može uslediti ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji šteta iii
propuštanje očigledne koristi. Prema tome, uslovi po ZOO za poslodovđstvo bez. naloga
su;
1. Da se-posao obavlja za drugog - posao mora biti tucL On.: se ne pređuzima za sebe i
svoj račun već za drugog i'za njegov račun, Po- toriie je paslovodstvo-bez. naloga. slično
, , --ugovoru, o- deiu i punomoćstvu ali se od njih razlikuje po tome jer se poslovi vrše bez
ugovora odnosno ovlaščenja. Ti poslovi mogu biti pravni ili materijalni,
2. Da se vrši nezvano - tuđi posao se vrši nezvano ako onaj ko ga vrši (poslovoda) nema
ovlažčenje več to čini na svoju ruku, ali verujući da postupa u .skladu sa interesima
gospodara posla (dominusa).
3. Da posao ne trpi odlaganje - posao mora biti hitan* jer ukoliko se ne preduzme,.
uslediće odredene posledice.
4. Da se posledice nepreduzimanja posla tičii štete koja predstoji ili očigledne koristt
koja se'propušta - pod štetom se ne podrazumeva samo materijalna šteta nego I svaka
druga šteta - po život zdravlje, telesni integritet. Pod propuštanjem očiglednev koristi
podrazumeva se svaka korist, kako Imovinska tako i neimovinska. -;.'-
Da bi ovi uslovi doveli do nastanka obaveze, iz poslovodstva bez naloga, potrebna/suL'i
sledeća dva zahteva:
1, Da je poslovođa obavio posao u nameri zasnivanja poslovodstva bez naloga
2. Da gospodar posla nije izričito zabranio vršenje tudih poslova za njega
 132
Instltut poslovodstva bez naloga je sličan ugovoru o punomoćstvu, ugovoru o delu, a
ponekad i ugovoru u korist trećeg, ali se od svih ugovora i bitno razlikuje zbog odsustva
saglasnosti volje. Zato je negotiorum gestio samostalan izvor obligacija. Zbog siičnosti sa
ugovorom mnogi ga svrstavaju u kvaziugovore.
Dejstva poslovodstva bez naloga čine obaveze poslovođe i gospodara poslova.
Obaveze poslovode:
1. Obaveštavanje gospodara posla - poslovođa je dužan da obavesti o svom postupku, što
je moguće pre gospodara posla, kako bi ovaj preuzeo na njega započeti posao.
2. Polaganje računa - po svršenom poslu posiovođa je dužan da položi račun o poslu koji
je obavio, gospodaru posla.
3. Dužna pažnja - pri vršenju poslova, poslovođa je dužan da ispolji pažnju dobrog
dornaćina. Ako to ne učini, odgovara za štetu po pravilima o ugovomoj ili deliktnoj
odgovornosti.
Obaveze gospodara posla - Obaveze gospodara posla su ujedno i prava poslovođe:
1. Oslobađanje svih obaveza - čim bude obavešten o poslovodstvu, gospodar posla je
dužan da posiovođu oslobodi daljih obaveza, s tim što je poslovođa dužan da do
faktičkog preuzimanja -posla, nastavi da.ga obavlja. -! .-• - ■
-■ ■..,•■
2. Preuzimanje obaveza poslovođe koji je on zaključio u njegovo ime - oslobađanje od
daljih đijaveza poslovode, znači i preuzimanje obaveze koje je poslenik zaklj.učio u
njegovo 'irne. Ako je neki ugovor zaključio, gospodar posla ga mora preuzeti.
3. Nafcnada1? nužnih i korisnih izdataka - gospodar posla ima obavezu da naknadi
poslovoai sve nužne i korisne izdatke, što se ceni u svakom, konkretnom slučaju.
Naknada štete - Gospodar posla je dužan da poslovođi naknadi svu štetu koju je pretrpeo
obavljajući poslove za gospcdara posla, čak i kad nije došlo do očekivanog rezultata.. .
Primerena nakanda pripada poslovođi. ako je uspeo da otkloni stetu od. gospodara posla
ili ako mu je pribavio korist koja u svemu odgovara njegovim namerama i potrebama.
Poslovoda ima pravo da odnese dodatke (pripatke) stvari kojima je povećao tuđu imovinu,
ako mu se učinjeni, izdaci ne nadoknade, ukoliko se oni mogu odvojiti bez oštećenja stvari
kojima su dodati. U tom slučaju gospodar posla može zadržati dodatke ako isplati
protivvrednost. Poslovoda ne može ostvarivati prava koja mu pripadaju, ako je
poslovodstvo- bez; naloga obavio,supromo..izričitoj zabrani. Tada. će on. odgovarati i za.štetu
koju je prouzrokovao mešanjem u tuđe poslove čak i ako je- do nje došlo bez. njegove
krivice. Ali ako je zabrana poslovođe protivna zakonu i moralu, ona neće- delovati tako da
će važiti opšte. pravilo o poslovodstvu.. Samim tim će poslovođa. ostvariti svoja prava.
Razlika od'sličnih instituta: ■
1. Vršenje tuđih poslova u nameri da se pomogne - Ko vrši tuđ posao u nameri da
drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga pripada mu
pravo 'iria naknadu učinjenih troškova. ali najviše do visine koristi koju je drugi
postigaB? Ako nema korsiti nema ni naknade.
2. Nepravo^poslvodstvo - Ko vrši tuđi posao u nameri da za sebe postigne koristi,. iako
zna da'fć posao tud, dužan je da na zahtev gospodara posla položi račun i preda mu
sve postignute koristi. Gospodar posla može- zahtevati vraćanje stvari u pređašnje
stanje, kao i naknadu štete.
3. Naknadno odobrenje - Ako gospodar posla naknadno odobri ovo što je za njega
izvršeno, poslovođa bez naloga smatraće se nalogoprimcem kao da je od početka radio
po naiogu gospodara posla. U ovom slučaju se ne primenjuju pravila o poslovodstvu
bez naioga, već praviia koja važe za. ugovor o punomoćstvu. Ovo se naziva i ratiftkacija.

166. ZAKON KAO IZVOR OBLIGACIJA .. ,

Kao imenovani izvori obligacija, javljaju se ugovor, jednostrana izjava volje,
prouzrokovanje štete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga. Medutim, postoje neke
druge obaveze koje se ne mogu svrstati ni u jedan od ovih izvora. Te. raziičite obaveze koje
nemaju svoj genusni izvor nazivamo zakonskim obiigacijama {obligatioaes ex lege).
Zakonske obiigacije u ovom smistu reči poznaje AGZ, Ruski i Čehoslovački GZ. U nauci
postoje različita shvatanja o zakonu kao izvoru obligacija;
 133
1. Zakon ne treba tretirati kao poseban izvor obligacija jer svi imenovani i neimenovani
izvori obligacija proizilaze iz zakona, pa je on iznad svih tih izvora.
2. Zakon treba tretirati i kao poseban izvor jednak svtrn drugim izvorima obligacija. On
jeste iznad svih izvora obligacija jer svi oni proizilaze u krajnjoj liniji iz njega pošto ih
on reguliše. Aii postoje činjenice za koje različiti propisi vezuju različite obaveze koje
se ne mogu podvesti ni pod jedan imenovani izvor obligacija jer su različite i nemaju
zajedničke osobine osim što ih reguliše zakon. Pošto im je zakon zajednički sadržalac,
te različite obaveze se nazivaju i zakonskim obligaeijama. Prema tome, smisao zakona
kao izvora obligacije je da okupi sve druge činjenice iz kojih proiilazi kakva obaveza.
Rimsko pravo Gajevog vremena razlikovalo je tri izvora obligacija - ugovor, delikt i jedan
skupni izvor - variae causarum figurae. Ono što je svrstavano u variae causarum figurae
rimskog prava danas se svrstava u zakonske obligacije. Postoje brojne i raziičite pravne
činjenice za koje neki zakonski propis vezuje nastanak neke obaveze. Te obaveze se mogu
ticati: zakonske obaveze izdržavanja, obaveze vanbračnog oca prema majci za vreme
trudnoće, obaveze zasejavanja oranica, obaveza obezbeđivanja sigurnosnog pojasa duž
železničke pruge, obaveza naknade parničkih troškova.
1: Obaveza zakonskog izdržavanja postoji između supružnika;! srodnika u' pravoj liniji,
roditelja i dece usvojenika i usvojioca, očuha (maćehe) i pastorka, razvedenih
supružnika, braće i sestara. Uslovi za obavezu izdržavanja regulisarii.su ,zakonom o
braku i ".porodičnim odnosima.
2. Obaveze/vanbračnog oca.'prema majci za vreme trudnoće i porođaja --ova obaveza
vanbračnog oca da učestvuje u troškovima izazvanih trudnoćom i porodajem kao i u
izdržavanju majke određeno- vreme, regulisana je zakonom o braku i porodičnim
odnosima, *
3. Obaveza zasejavanja. oranice. ustanovijena je zakonom o iskorišćavanju' privrednog
zemljišta.
4. Obaveza obezbeđivanja sigurnosnog' pojasa duž železničke pruge je propisana zakonom
o železnici.
5. Obaveza naknade parničnih troškova Je ustanovljena zakonom o parničnom postupku.

167. DEJSTVA OBLIGACIJA

Obligacioni odnos je pravni odnos između dve odredene strane, na osnovu koga je jedna
strana ovlašćena da zahteva od druge strane-određeno davanje, činjenje ili uzdržavanje od
.činjenja što bi. inače. imala pravo da.čini, a druga srrana..je.dužna da to ispuni. Iz. pojma
obligacionog odnosa proizilazi da svaka obligacija proizvodi određena pravna dejstva i to
kako prema dužniku tako i prema poveriocu.
Dejstvo obligacija prema dužniku - Obligacija deluje prema dužniku u dva smisla:
1. Dužnost.ispunjenja obaveze - dužnik je dužan da ispuni■ .svoju.,..obavezu sasveno i u
svemu kako ona glasi. Razume se, svaka obaveza zavisi od vrste obligacije i uslova koji
su pred'viđeni za njeno ispunjenje. Neke obaveze su trajne-, neke.,su. trenutne, neke se
odnose'na davanje ili činjenje a neke na nečinjenje., 2načajna:j.e. tražiti. razliku. izmedu
obaveze kod obiigacije cilja i obligacije sredstva. U' prvom • slučaju, obaveza se-
ispunjava ako se postigne rezultat a u drugom se- obaveza. ispunjava ako dužnik
postupi po svom najboijem znanju bez obzira da liće-rezultatnastupiti ili ne;
2. Odgovomost zbog povrede dužnosti - Ako se dužnik ogluši o svoju obavezu, povredi j e
ili je ne ispuni snosiće odgovoraost tako što će biti izložen različitim sankcijama. Te
sankcije se mogu odnositi na raskid ugovora zbog neizvršenja i naknadu štete zbog
neizvršenja obaveze. Pored ovih osnovnih sankcija postoje i druge koje zafise 'od
kakraktera ugovora. Tako će prenosiiac u.siučaju evikcije biti dužan da vrati. cenu, a u.
siučaju .fizičkih nedostataka da otkloni te nedostatke ilf da preda drugu stvar. bez.
nedostataka. Kod teretnih ugovora koji predviđaju. ugovomu kaznu zbog zadocnjenja,,-.
sankcija će biti isplata ove kazne. ". ■,4~\r^;ip
Dužnička docnja - Ovo je poseban oblik odgovornosti za povredu obaveze iz ugovora*tzvl""""
odgovomost dužnika zbog zakašnjenja u izvršenju obaveze. Drugim rečima, odgovomost-
zbog docnje. Docnja je zakašnjenje dužnika u ispunjenju obaveze. U uporednom. pravu
docnja se trerira na dva načina: kao subjektivna docnja - koja podrazumeva krMcu
 134
dužnika zbog zakašnjenja izvršenja obaveze i kao objektivna docnja - ne podrazumeva
krivicu dužnika za zakašnjenje. Objektivan pojam je prihvaćen u našeni ZOO. Po njemu
dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odredenom za ispunjenje bez obzira
da li je ili nije kriv za zadocnjenje. Objektivno shvatanje docnje predviđeno Je u
jednoobraznom zakonu o međunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari. Ipak iako se u
nas docnja shvata u objektivnom smislu izvesni subjektivni činioci se ne mogu zanemariti.
Tako se ne može uzeti da je reč o docnji, ako do zakašnjenja ne dođe krivicom dužnika
već višom silom ili nekom drugbm okolnošeu za koju on ne snosi odgovornosti. Viša siia
odnosno ovakva okolnost isključuje svaku odgovornost pa i odgovornost za slučaj docnje.
Docnja nastupa ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u određe.nom roku. Taj rok može biti
predviden u ugovoru ali ugovor može biti i bez klauzuie o roku. U slučaju da je rok
određen dužnik tada u docnju pada kad taj rok istekne a on ne izvrši svoju obavezu. U
slučaju neodredenosti, roka dužnik pada u docnju kada ga poveriiac pozove da ispuni
svoju obavezu. On to može. učiniti usmeno iii pismeno, vansudskorn opomenom iii.
pokretanjem nekog postupka čija je. svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Ovim
pozivanjem se jedna neoročena obaveza oročava. Prema jednom shvatanju, akt preobražaja
neoročene u oročenu obavezu se objašnjava kao jednostranivpravni' po;sad.p Po;.-đrugom
shvatanju. koje Je prihvatljMje reč je o pravnoj moći kojom poverilac utiče na promenu
određenog.fi'.avnog odnosa,
Posledice doenje - posledice dužničke docnje se tiču:
1. Prava na.naknadu štete - kad dužnik zadocni sa ispunjenjem obaveze, poverilac ima
pravo zahtevatl naknadu štete koju .je usled toga pretrpeo. Poverilac ima pravo na
naknadu obične štete i izmakle koristi. Dužnik se osiobađa odgovornosti za štetu ako
dokaže da nije mogag ispuniti obavezu u roku zbog okolnosti posle zaključenja
ugovora, zbog okokiosti koje nije mogao predvideti. otklonlti. ili izbeći (ovo su
subjektivni elementi u objektivnom pojmu docnje). Ako je za nastalu štetu. kriv u
izvesnoj meri i poverilac, odgovornost za štetu se deli pa se naknada štete koju dužmk
duguje srazmerno smanjuje. U svemu ostalom shodno se primenjuju pravila o naknadi
štete iz ZOO.
2. Pooštrenje dužnikove odgovornosti - docnja pooštrava odgovornost dužnika. To
pooštravanje se ogleda. u tome što će dužnik u docnjt snošiti rizik propasti stvari i kad
do toga dođe bez njegove krivice - usied slučaja iii više sile. Tada se on može
osloboditi pooštrene odgovornosti samo ako dokaže da bi ona propala i kad bi se
našla kod poverioca, da je on izvršio svoju obavezu.
3. Druge pravne posledice - mogu se odnositi na raskid ugovora žbog neizvršenja pošto
se prethoćuio odredi primereni naknadni rok iJi na obavezu da se uz dugovanu stvar
vrate plodovi odnosno koristi koje su dobijene ili su mogle biti dobijene od stvari u
. toku docnje.
4. Docnja jednog solidarnog dužnika se odnosi i na ostale solidarne dužnike.
Prestanak docnje — dochja m.ože prestati:
1. Ako strake- u obligacionom odnosu naknadno produže- rok .za. izvršenje obaveze
dužnika. Ako do tog produženja ne dođe, stanje docnje prestaje.
2. Kad dužnik naknadno izvrši ugovornu obavezu zajedno sa obavezarna. koje- mu .je
. nametnula docnja (naknada štete, predaja. plodova).
U ova dva slučaja razlozi koji su doveli do prestanka docnje deluju samo na. budučnost
[ex nunc) a ne i na prošlost (ex tunc). Stranke se mogu sporazumeti da dužnik izvrši
samo svoju ugovornu obavezu povodom docnje. Ovo se smatra kao delimični oproštaj
duga. jf'...
Dejstvo obligacija prema poveriocu - Iz depniicije obligacionih odnosa proiziiazi da
poverilac u obligacionom odnosu ima određena ovlašćenja. Ona se odnose- na ostvarivanje
potraživanja; koje poverilac irna prema dužniku, ali i na izvesne dužnosti koje poverilac
ima u odnosu na prijem onoga, na šta se njegovo potraživanje odnosi.
Ovlašćenja poverioca se tiču:
1. Ovlašćenje da traži ispunjenje obaveza dužnika - ovo je osnovno oviašćenje poverioca
kao. titulara subjektivnog prava. Subjektivno pravo čine dva elementa - ovlašeenje i
zahtev. Ovlašćenje da zahteva ispunjenje obaveze je vezano za prvi element
 135
subjektivnog prava poverioca. Poverilac je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje
obaveze onako kako obligacija glasi. Zato i dolazi u obzir naturalno ispunjenje
obaveze - da se preda određena stvar, da se učini odredena radnja itd. U siučaju da je
naturano ispunjenje postalo nemoguće, poverilac je oviašćen da traži ispunjenje u
novcu odnosno novčanom ekvivalentu, pošto je novac zamenljiva stvar za svaku drugu
stvar odnosno radnju. Mogućno je da poverilac u sporazumu sa dužnikom primi drugu
stvar odnosno radnju umesto dugovane kada postoji zamena ispunjenja {datio in
sotutum).
2. Ovlašćenje da zahteva prtnudno ispunjenje obaveze - ovo ovlašćenje odgovara drugom
elementu subjektivnog prava poverioca - zahtevu. Poverilac ima pravo na tužbu u
materijalnom smislu. Sam akt - podnesak, kojim se reaiizuje pravo na tužbu u
materijalnom smislu je tužba u formalnom smislu. Na osnovu te tužbe, sud donosi
presudu i usvaja zahtev ostavljajući rok (paricioni rok) da se izvrši obaveza pod
pretnjom prinudnog izvršenja. Ako- dužnik ne ispuni svoju obavezu u ovom roku,
poverilac pokreće izvršni postupak u kom se prinudno izvršava presuda i ne rniruje
■ ^..poveriočevo potraživanje.
" 3 . ' Ovlašćenje"'da' traži preventivne; mere obezbeđenja potraživanja - ovO se tiče
privremenih mera uperenih prema dužniku kako bi se sprečili akti otudenja ili
umanjenj'a imovine iz koje on treba da izvrši obavezu.: "Nprv'privremene naredbe
zabrane .otuđenja imovine do okončanja spora po tužbi za ostvarenje potraživanja. Na
nepoketnosti' se može tražiti zabeiežba o zabrani otuđenja.
4. Ovlašćenje na vršenje dužnikovih prava - dolaze u obzir kad dužnik zanemaruje' svoja
prava ne vršeći ih i tako dovede u opasnost svoju imovinu iz koje se njegov poverilac
može naplatiti. U tom slučaju poveriiac može vršiti njegova. prava što ga čini
legitimisanim da podnese tužbu.protiv trećeg lica koje. duguje- njegovom. dužniku, kako
bi se iz' naplaćenih sredstava mogao namiriti npr. ako je dužnik poverilac svojih
dužnika, pa od njih ne traži ispunjenje obaveza onda to može učiniti u vršenju
dužnikovih prava, njegov poverilac podnošenjem tužbe da dužnici njegovog. dužnika
ispune svoje obaveze, kako bi obezbedio sredstva za ostvarivanje njeg'ovog potraživanja.
Pravo 'se ne vrši za sebe nego za dužnika.
5. Ovlašćenje pobijanja. dužnikovih pravnih dela - tiče se pobijanja pravnih poslova- i
drugih' pravnih dela dužnika i trećih lica 'kojima se želi osujetiti prinudna. naplata
potraživanja.
Dužnosti poverioca - Da. bi poverilac ostvario svoje. ovlašćenje u pogledu potraživanja,
nameću mu se i neke dužnosti, a : pre svega dužnost đa primi izvršenje - obaveze; S tim u
vezi on ima dužnost da sarađuje sa dužnikom u ispunjenju njegove obaveze, npr. da
nabavi ambalažu, obezbedi prevoz- itd. što sve zavisi od ugovora. Ako poveriiac ne prirni
obavezu čije je ispunjenje dospelo, pada u poverilačku docnju.

168. VRŠENJE' DUŽNIKOVH PRAVA

Poverilac ima' interesa da njegov dužnik sačuva svoju imovimr jer/ona služi kao' vrsta opšte
zaioge iz koje- će se i on naplatiti ukoliko dođe do prinudnog ispunjenja -obaveze po
njegovom' zahtevu. Zato poverilac brine o imovini dužnika. U slučaju da- dužnik. ne vrši
svoja prava zbog kojih se njegova imovina umanjuje poveriiac može vršiti prava dužnika
koja on zanemaruje kako < bi sačuvao. njegovu imovinu u svom interesu. U francuskom
pravu poveriiac pod određenim uslovima može da podnosi tužbe u ime i za račun dužnika
ako on to sam ne čini. Reč je o tužbama koje se potinose protiv lica koja duguju njegovom
dužniku. To mogu biti obligacionopravne i stvarnopravne tužbe. Prva je npr: razba po
osnovu naknade štete ili isplate cene, a druga je tužba za predaju stvari po osnovu
svojine. U tom pogledu postoji jedno ograničenje. Poverilac može vršiti samo imovinska
prava. Ne može vršiti lična prava. dužnika Ne može vršiti čak ni imovinska prava vezana
za ličnost (pravo na izdržavanje). . . . . . . . . -;V-.v,
Da bi poverilac mogao vršiti prava dužnika, potrebno je da su ispunjeni sledeei uslovi:
- da dokaže svoje svojstvo poverioca, pri čemu mu stoje na raspoiaganju svi dokazi, a n c
samo izvršna presuda (ugovor i sl.).
 136
- da je dužnik' postao insolventan (tj. da se poveriiac iz njegove imovine ne može
naplatiti).
- da dužnik zanemaruje vršenje svojih obaveza, da ih ne vrši
Pravna dejstva vršenja dužnikovih prava. ogiedaju se u tome -što poverilac podiže tužbu
protiv dužnika, njegovih dužnika, u ime i za račun svog dužnika, a ne u svoje ime i za
svoj račun. Ako uspe u sporu, potraživanja idu na račun dužnika,. ali ako izgubi spor.
donesena presuda ne deluje prema dužniku, pa ta odluka neće biti procesna smetnja {res
iudicata) da dužnik sam podnese tužbu protiv istih lica. Ako naplati potraživanja svog
dužnika, pa ona uđu u njegovu imovinu. poverilac koji je. vršio njegova. prava, ne stiče
nikakvu prednost u odnosu na ostale poverioce njegovog dužnika. Zato se ova ustanova
retko koristi.

169. POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH DELA {ACTIO PAULIANA)

Poveriiac ima interesa da njegov dužnik sačuva svoju imovinu, jer ona slttzi kao vrsta
opšte zaloge iz koje će se on naplatiti, ukoliko dođe do prinudnog ispunjenja obaveze po
njegovom zahtevu. Zato poverilac bririe o imovini dužnika. Često se r međutim. dogada da
dužnici raspolažu svojom imovinom da bi.onemogučili".poverioce::da-se iz,nje,naplate. ,Da
bi to sprečio,. poverilac može pobijati dužnikove pravne radnje. Ova mogunost ima dugu
istoriju koj%«.seže do rirnskog. prava. Justinijaiiove institucije p02navale-.su Paulijansku
tužbu. Pobrjanje dužnikovih pravnih radnji poznaje i ZOO..,To pobijanje se.može vršiti uz
pomoć dva,^ekvizita:
1. Paulijanska tužba koju podnosi poverilac pobijajući pravno delo dužnika kojim se
otuđuje imovma. Tu je poverilac - tužilac.
2. Paulijanski prigovor ističe poverilac kod koga se nalazi stvar dužnika koju je on
otuđio trećem licu pa' sada treće lice tuži poverioea tražeći predaju. stvari. Braneći se
od ove tužbe, poverilac ističe Paulijaiiski prigovor. Tu je poverilac - tuženi.
Predmet pobijanja su pravna dela kojima dužnik otuđuje svoju imovinu trećem. Iicu.
Pobijaju se i pravna dela koja na drugi način štete poveriocu. Npr. novo dužnikovo
zaduženje prema trećem licu, novo davanje zaloge, oproštaj duga i sl. Ipak, ne mogu se
pobijati sva pravna dela. Izuzetak su ona koja se odnose na plaćanje izdržavanja, prigoclne
poklone,. pokloni zahvainosti, poklone učinjene u humanitarne svrhe i sL, ukoliko. su
srazmerni materijaJiiirn mogućnostrma tuženog. Stranke, u sporu pobijanja su:
1. Tušilac je- poverilac jer on pobija pravna dela svog dužnika, budući da se fcime
ugrožava naplata tražbine.
2. Tuženi 'je treće lice, sa kojim je dužnik stupio u određeni p'ravni odnos, kojim se
otuduje dužnikova imovina. Ako je treće lice i samo otuđilo pribavljenu. stvar, onda se
kao tuženi javlja pribavilac, ukoliko je znao da se pravno delo njegovog prethodnika
moglo pjsbijati, a kod dobročinih pravnih poslova i kad to nije znao.
Uspeh Paulijanske tužbe zavisi od tri uslova:
1. da je rjGverilac pobijanim pravnim delom oštećen - ovaj ,je uslov.ispunjen ako
poverilac r dokaže da je dužnikova imovina u toj mert. umanjena..da, je ...naplata njegove
tražbine dovedena u pitanje-, tj. onemogueena,
2. da je dužnik preduzeo pobijano pravno delo sa.namerom .da onemogući naplatu..
poveriočeve tražbine - za šta je dovoljno da je dužnik bio svestan da će-njegova radnja
izazvati takve posledice.
3. da je treće lice nesavesno, tj. da je znalo ili je moralo znati za dužnikovu nameru da
izigra poverioca.
Po našem ZOO, treba razlikovati tri situacije utvrdivanja nesavesnosti: <
1. Kod teretnih raspolaganja, potrebno je da su nesavesni i dužnik i treće lice, a to znači
da su znali ili morah znati da se preduzetom radnjom nanosi šteta poveriocu.
2. Kad je treće lice dužnikov suprug ih srodnik, po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji
do 1 stepena, iii tazbini do 4 stepena - nesavesnost trećeg se pretpostavlja.
3. Kod besplatnih raspolaganja uzima se da su dužnik i treće lice nesavesni (pravna
fikcija). Sa besplatnim raspolaganjem izjednačeno je i odricanje od nasledstva.
Rok za podnošenje Pauhjanske tužbe - Prema ZOO, PauMjanska tužba se može podneti u
roku od 1 godine od preduzetog akta raspolaganja, ukoliko je ono vršeno teretnim
 137
pravnim poslom. U ostala dva slučaja (raspolaganje u korist bliskih srodnika i besplatno
raspolaganje) rok za pobijanje je 3 godine od preduzetog akta raspolaganja. Ako se
pobijanje odnosi na nečinjenje, onda se rok računa od dana, kad je radnja trebala biti
preduzeta.
Posebni slučajevi pobijanja - Pre stupanja na snagu ZOO, posebni slučajevi pobijanja su
biii predviđeni zakonom o pobijanju pravnlh dela van stečaja (1931). U tim slueajevirna.
poveriočev položaj je bio olakšan time što se uzimaio da je u njima dužnik oštetio svog
poverioca i da je zajedno sa trećim licem bio nesavestan. Ti slučajevi su:
1. Otuđenje imovtne u bescenje, npr. prodaja stvari daieko ispod njene vrednosti,
2. Otudenje imovine bez naknade, npr. poklon,
3. Sticanje dužnikove imovine od trećeg, sredstvima dužnika npr. dužnik da novac svom
prijatelju da otkupi njegovu raniju stvar koja je prodata na javnoj dražbi.
Pravna dejstva pobijanja - Ukoliko zahtev iz Pauiijanske tužbe' bude usvojen, ne poništava
se pravni posao" tzmeđu dužnika i trećeg lica. Pravni posao i dalje postoji i proizvodi
pravna dejstva, osim što pobijano pravno delo ne deiuje prema tužiocu. Prema tome,
_ v ^ preduzeti pravni posao deluje prema svima, osim prema tužiocu. Ovakvo pravno dejstvo
?.+ -,',.. i'p'ogijanja utice na nastanak dva odnosa;
Odnos poverioca i trećeg - treće lice obavezno je da ustupi poveriocu, ono što je dužnik
pobijanim pravnlm delom preneo na njega, ali samo u onoj~merrkoja"je-potrebna da se
namiri poveriočevo potraživanje,
Odnos dužnika i trećeg - zavisi od karaktera pravnog posla. Npr; kod dvostrano
obaveznog ugovora, treće lice ostvaruje prema dužniku ona prava. koja irna.u slučaju
evikcije (predaja' druge stvari, ili nadomeštanje vrednosti vraćenog dela imovine). Tada
nastupa personalna subrogacija, pa treći stupa na mesto poverioca. Dužnik sada duguje
trećem ono što je treći izgubio zbog Paulijanske tužbe.

170. PRAVO ZADRŽAVANJA (IUS RETENTIONIS)

Pod. pravom zadržavanja se podrazumeva pravo poverioca da pokretnu stvar dužnika koju
ima u državini zadrži do naplate svog dospelog potraživanja prema dužniku bez obzira iz
kojeg je pravnog odnosa nastalo to potraživanje. Sa naplatom potraživanja prestaje pravo
. zadržavanja. Naš.ZOO poznaje pravo zadržavanja.. On. to pravo reguliše jedinstveno tako
da ne razlikuje građanskopravne od trgovačke retencije. Za građanskopravnu reteneiju
svojstveno je da se zadržana stvar ne može prodati radi realizacije tražbine dok j e za
trgovačku retenciju ta mogućnost svojstvena. ZOO predvida. da pravo. zadržavanja. daje
poveriocu pravo da se naplati iz zadržane stvari na isti način. kao i založni poverilac. Po
ZOO za vršenje prava zadržavanja potrebno je da je potraživanje- dospelo. Čim do toga
dode moguće je i pravo zadržavanja. Međutim, ako je dužnik postao insolventan pravo
zadržavanja ■ može nastati i pre dospelosti potraživanja.. Za pravo ■ zadržavanja■ uslov sine
qaa non je da poverilac ima državinu na stvari koja pripada dužniku.-Topravo međutim,.
izuzetno neee moći da vrši kad je stvar izašla iz državinedužnika protiv-njegove voije ili
kad. je pređa'ta poveriocu na čuvanje ili naposlugui Predmečpravazadržavanja-je'svaka.
pokretna stvar koja može biti u državini uzuzev.-- punomoćja, isprava,. iegitimacija^
prepiske I ostale slične stvari kao ni 'druge stvari koje se ne mogu' izložiti prodaji. ZOO-
upotrebljava pojam stvar aii se po prirodi stvari ima uzeti da je reč o pokremim stvarima.
i to onim pokretnim scvarima koje su roba. Ako dužnik pruži poveriocu odgovarajuće:
obe^beđenje njegovog potraživanja poverilac je dužan da mu vrati stvar koju držL
Odgovarajuće obezbeđenje može biti stvarno (zaloga) i iično (jemstvo). Poverilac koji drži
dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti
kao i založni poverilac To znači da stvar proda i da iz dobijene vrednosti namiri svoje
potraživanje i ostatak vrati poveriocu. Međutim, pre no što pristupi ostvarivanju naplate«
dužan je da:o svojoj nameri blagovremeno obavesti duinika. Pravo .zadržavanja; j e vrlo
približno zaiožnom pravu. Ipak izm'eđu njih postoje i razlike: " : "• •;
1. Založno pravo se zasniva na osnovu ugovora a pravo zadržavanja na osnovu zakona.. ■
2. Poveriiac je duzan vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeđenje
njegovog potraživanja, a kod založnog prava to nije slučaj
 138
3. Pravo retencije prestaje izlaskom zadržanih stvari Iz državine poverioca a kod založnog
prava u takvom slučaju pripada mu sledovana stvar. Zaiožno pravo time ne prestaje.
4. Pravo retencije se ne može prenositi na drugoga. Zaiožno pravo se može prenositi.

171. POSEBNA POVERIOČEVA PRAVA U ODREĐENIM SLUČAJEVIMA

Poveriočeva prava u posebnim slučajevtma se tiću slučajeva:
1. Kad se obaveza sastoji u davanju stvari određene po rodu, a dužnik padne u docnju,
poverilac može da bira jednu od dve opcije - da sam nabavi stvar istog roda o trošku
dužnika (koji je dužan da mu naknadi cenu i naknadu štete), ili da od dužnika zahteva
vrednost dugovanih stvari. Uslov da poverilac pristupi izboru jedne od ovih opcija je
da prethodno obavesti dužnika da će iskoristiti svoje pravo da bira jednu od ovih
opcija.
2. Kad se obaveza sastoji u činjenju, a dužnik je pao u docnju poverilac može sam o
trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio dužan uraditi i od dužnika zahtevati
naknadu štete zbog zadocnjenja kao i druge štete koju .je imao zbog ovakvog načtna
ispunjenja. Uslov da poverilac ovo učini je da prethodno>aužnika-o,.tonifi;'obave3ti;: .
3. Kad se obaveza sastoji u nečinjenju, poverilac ima pravo da zahteva naknadu štete
sarnirn'Jtirn. što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi.
4. Kad se,'t>baveza sastoji u uklanjanju nečeg što je sagrađeno protivno obavezi da se ne
gradi -^Ovaj slučaj je posebna situacija prethodnog.slučaja.. ReČ.je o.građenju protivno
obaveži "iiečinjenja. Tada poveriiac može zahtevati da.se sagrađeno ukloni o trošku
đužnika i da mu dužnik naknadi štetu koju je pretrpeo u vezi sa građenjem i
uklanjanjem. All tada §ud može, kad nađe, da je to očigledno korisnije, uzimajući u
obzir društveni interes i opravdani interes poverioca, odlučiti da se ne ruši ono što je"
sagrađeno već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.
5. Kad se zaJiteva naknada umesto dosuđenog - Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u
roku koji mu je određen pravosnažnom presudom, poverilac ga može pozvati da je
ispuni u naknadno primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće prihvatiti
ispunjenje već da će tražiti naknadu štete u novcu žbog neispunjenja. Po isteku
naknadnog roka poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog. neispunjenja. Ne
može tražiti ispunjenje. Ovde je- reč o postojanju obaveze- iz pravosnažne- odluke koja
može biti sudska ali i drugog organa (npr. organa urpave). Sa odiukom je izjednačeno
i sudsko odnosno, upravno poravnanje. Opcije koje- poveriocu ovaj propis. daje
ovlašćuje. ga da~postupi drugačije, a ne da traži izvršenje odl'uke' u odgovarajućem
izvršnom postupku. Pravo na naknadu štete u slučaju primene propisa' poverilac
ostvaruje.u novom sporu,
Sudski penali - Kad dužnik ne izvrši u roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu
pravosnažiipm odlukom sud može na traženje poverioca odrediti. dužniku naknadni.
primeren rpk i izreći da će. dužnik ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku biti dužan
isplatiti poveriocu izvesnu sumu novca na svaki dan zadocnjenja. ili koju„. drugu jedinicu
vremena (nedelja, mesec) poeev od isteka tog roka. Sudski penali određuju se nezavisno
od toga da li postoji ili ne postoji šteta a njihov cilj je da utiču.:na dužnika da Izvrši. svoju
obavezu. Uslovi za primenu sudskih penala su:
1. Docnja dužnika u pogledu nenovčane obaveze
2. Postojanje pravosnažne odluke (sudske, upravne, poravnanja)
3. Postojanje zahteva za odredivanje penaia
4. Prethodno određivanje naknadno primerenog roka f
Sudske penale treba razlikovati od ugovorne kazne. Ugovornu kaznu odreduju ugovorom.
same stranke, a sudske penale određuje sud. Ugovorna kazrta se plaća zbog skrivljenog
zadocnjenja dok se sudski penali isplaćuju bez obzira na krivicu. Penali se razUkuju i od
naknade štete jer se isplaćuju bez obzira da II šteta postoji dok se naknada štete plaća
samo kad štete ima.
 139
172. POVERIOČEVE DUŽNOSTI NA OSNOVU OBLIGACIJA '
Poveriočevo pravo da traži ispunjenje obligacije je subjektivno pravo. Ono ima dva
elementa: ovlašćenje da traži izvršenje obaveze i zahtev za prinudno izvršenje obaveze.
Pravo poverioca da traži ispunjenje obligacije nije istovremeno i njegova obaveza. Zato on
to pravo može vršiti ali i ne mora. Zbog toga što nema obavezu da traži ispunjenje ona
može i zastariri u odredenom roku. Za razliku od poverioca, dužnik ima i pravo i obavezu
da ispuni obligaciju. Ali on poverioca ne može naterati da primi ispunjenje. Medutim,
pravo i dužnost dužnika da izvrši svoju obavezu imaju za posledicu odredene poveriočeve
dužnosti povodom ispunjenja, Poverilac treba da saraduje u ispunjenju obaveze. On najpre
treba da primi ono što je predmet obaveze, a ako taj prijem zahteva i preduzimanje nekih
radnji, on treba i da ih preduzme - da obezbedi ambalažu. prevoz i sl. Ukoliko poverilac
ne ispuni ove svoje obaveze pa odbije prijem ispunjenja, onda mu sleduju siedeće mere
odnosno sankcije:
1. Dužnik može dugovanu činidbu izvrširJ deponovanjem stvari ili novca kod suda, u kom
slučaju se smatra da je obavezu izvršio '
., ,;2.. :.PpyeriIae pada u poverilačku docnju.

173. POVERILAČKA DOCNJA

Odgovorpost poverioca zbog odbijanja da primi ispunjenje obaveze regulišu pravila o
poverilačkoj docnji. Poverilac dolazi'u docnju ako bez osnovanog razloga. odbije da primi
ispunjenje obaveza dužnika ili da to svojim ponašanjem spreči. Poverilac dolazi u docnju i
kad, je spreman da primi ispunjenje dužnikove dospele obaveze ali ne nudi ispunjenje
svoje dospele obaveze. Poverilačka docnja zahteva da se ispitaju sledeća pitanja:
1. Uslovi poverilačke docnje*jesu sledeći uslovi:
a) postojanje dospele tražbine- - poveriočevo potraživanje* mora biti dospelo, a. to znaei da
je prošao rok za ispunjenje obaveze
b) dužnikova ponuda ispunjenja - ona postoji kad dužnik dođe do poverioca i donese mu
dugovanu stvar, odnosno kad pozove poverioca da primi ispunjenje neke-, druge njegove
obaveze. U oba siučaja dužnik treba da izrazi spremnost da ispuni svoju obavezu.
c) pov.eriočevo neosnovano odbijanje ispunjenja - reč je o subjektivnoj docnji jer je
relevantno; sarno.. neosnovano* ođbijanje, dakle. odbijanje; uz-.poveriočevu; krivicu:. Tb, je
ključni uslov .poverilačke docnje. On može uslediti na dva načina - izričitim
odbijanjem prijema ili ponašanjem koje sprečava izvršenje obaveze. Postoji i jedan
poseban slučaj odbijanja - kad je- poverilac spreman. da primi ispunjenje dužnikove-
dospele obaveze ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.
2. Posledice poverilačke docnje - manifestuju se dvojako:
a) otežavanje položaja poverioca se ogleda u: obavezi naknadi štete dužniku koju pretrpl
zbog odbijanja prijema ispunjenja, obaveze naknade. ■ troškova dužniku koje je- imao
povodom odbijanja prijema ispunjenja, prelaz. rizika slueajne pr'opasti stvari sa
dužnika na poverioca, Ove posledice nastupaju nezavisno od krMce'poverioca osirn
kod naknade štete jer je tamo krivica osnov odgovornosti.
, b) plakšanje položaja dužnika koje se ogieda u: prelasku rizika slučajne propasti stvari sa
dužnika na poverioca, ovlašćenje dužnika da deponuje dugovanu. stvar kod suda -
prestanku dužničke docnje (ukoliko je postojaia) 1 prestanJku^ toka.. kamate. Kod
solidarnih obligacija docnja jednog poverioca proizvodi dejstva i prema ostalim
poveriocima.
3. Prestanak poverilaĆke docnje: j'
a) ako poveriiac nakandno primi ispunjenje obiigacija odnosno ako naknadno učiiii šve
što je bilo potrebno da se ispuni dugovana č'inidba.
b) ako se 'dužnik i poverilac sporazumeju da poverilačka docnja prestane (novacijom
ugovora kojom se produžuje- rok). 'U ovom slučaju prestanak docnje može delovatL _
samo na budućnost iii na prošlost i na budućnost (sporazum).

174. PROMENE SUBJEKTA U OBLIGACIONOM ODNOSU

Promena subjekta u obligacionom odnosu postoji kad na mesto jednog subjekta u
obligaciji dođe neko 'drugo lice pri čemu se promena subjekta može odnositi ili na
 140
poverioca ili na dužnika ili na poverioca i dužnika zajecmo. Do promene subjekta dolazi iz
različitih uzroka. Otuda je i osnov promene subjekta različit. To može biti:
L Univerzala sukcesija - javlja se u nekoliko vidova, a svi proizilaze iz praviia da
ugovorni odnosi obligacije nadživljuju stranke osim kod ugovora intuitu personae.
Najčešći vid univerzalne sukcesije Je nasledivanje u slučaju smrti ugovome strane.
Tada nastupa promena subjekta utoliko što na mestu stranke- u obligacionom odnosu
stupa njegov nasiednik odnosno naslednici. Univerzalna sukcesija dolazi i u
slučajevima odlređenim zakonom npr. kod nacionalizacije, konfiskacije, prekoračenja
zemljišnog maksimuma. Tada subjekti kojima je pripao predmet nacionalizacije,
koniiskacije iii oduzimanja stupaju na mesto ranljeg vlasnika u obligacionim odnosima
koje je on zaključio. Ona postoji i kod statušnih promena preduzeća u slučaju njihovog
spajanja. pripajanja ili podele odnosno izdvajanja.
2. Sudska odluka može'biti osnov za promenu subjekta u obligacionom odnosu u sluČaju
deobe zajedničke imovine, flzičke deobe stvari više suvlasnika i dr. Značaj sudske
odluke ima i sudsko poravnanje.
3. Jednostrana izjava volje može biti osnov samo za promenu poverioca npr. k?d testator
testamentom ustupi svoju tražbinu nasledniku Ui legataru. ...,.,,,;,.. -.
4. Sporazum zainteresovaniii strana je naječšći osnov za promenu subjekata obligacionog
odnosa^jjer pruža najšire. mogućnosti. Sporazum se može odnositi na cesiju,"
preuzimanje duga, asignaciju, personalnu subrogaciju itd.
Istorijski.razjvoj ustanove - Stara prava nisu poznavala promenu subjekata u obligacionom
odnosu. To se može reći i za rimsko pravo. Ono je medutim, ipak dopuštalo promenu
subjekata, ali zaobilaznim putem. Doduše rimsko pravo je poznavalo ustanovu
nasleđivanja ali je nju objašnjavalo kao produžetak ličnosti umrlog a ne kao prenošenje
njegove imovine za slueaj' smrti. Prvi oblik promene subjekata se ticao promene poverioca
putem novacije. Dužnik je uz saglasnost starog poverioca. zaključivao novi ugovor sa novtm
poveriocem. Kasnije će se iz ovoga izroditi cesija - prenošenje potraživanja na novog
poverioca bez saglasnosti dužnika.. Kao što su postojalL zaobilazni. načini promene
poverioca tako su postojali i zaobilazni načini promene dužnika i to putem novaeije ili
putem nastupanja u parnici koju vodi novt dužnik. U svim tim zaobUaznim siučajevima
promene.. subjekata. sa, promenom, subjekta.menjaa.se i. sam:oblieacioni odnos. To je- bilo
k l u t t n o shvatanje promene subjeto u obHgacionom odnos?. Savremeno shitanje
promene subjekta je promovisano u kasnom srednjem veku-a zasniva se na tome da. do
promene. subjekta u. obligacionom- odnosu dolazi bez istovremene promene- same
obligacije. To shvatanje dolazi od toga da obligacija ima određenu objektivnu sadržinu. Ta
objektivna sadržina obligacije ima određenu imovinsku. vrednost (supstanca koja može biti
premet prenosa kao i svaka druga unovinska vrednost). Kao što se stvar može prodati
tako se i^pravo može prodatL Pravo potraživanja iz neke obligacije sa njegovom
imovinskom vrednošću se može prenositi na drugo lice (novog poverioca) i to bez
saglasnosti^dužnika zato što tu nije reč o novoj obligaciji već o istoj obiigaciji koja se
prenosi nadrugog subjekta.

175. CESIJA
Cesija je ustupanje potraživanja ugovorom. Tim ugovorom ustupiiac (cedent) ustupa svoje
potraživanje koje ima prema dužniku (eenzusu) - prijemniku (novom. poveriocu,
cesionaru). U ovom ugovoru ne učestvuje dužnik niti Je potrebno da se on sa njim saglasL
Dovoljno je da o cesiji bude obavešten. Svaka cesija deluje prema dužniku. (cezusu). Ona
će biti bez dejstva prema dužniku samo ako su on i poveriiac ugovorih da se porraživanje
ne može preneti na drugog odnosno da se ne može preneti bez saglasnosti. dužnika ako Je
ovaj nije dao.
Predmet cesije - je potraživanje, odnosno tražbeno pravo poverioca. Potraživanje može biti
dospelo ili neodspeio i može se ticati svih potraživanja kako civimih tako i naturalnih.
Cesijom se prenosi obligaciono pravo, a ne stvarno pravo kao kod kupovtae, poklona,
razmene i sl. Ipak postoje izvesna ograničenja u pogledu predmeta cesije - ne mogu se
cedirati. (ustupati) potraživanja vezana za ličnost, potraživanja iz zabranjenih ugovora,
potraživanja koja se ne mogu zapleniti. Cesijom potraiivanje ustupioca (cedenta) prelazi
 141
na prijemnika (cesionara). Sa potraživanjem prelaze na prijemnika i sporedna prava kao
npr. prava prvenstva naplate hipoteke, zaloga, kamata, ugovorna kazna i dr. Založena
stvar može preći u ruke prijemnika samo ako zalogodavac na to pristaje.
Potrebni uslovi - Uslovi cesije zavise od vrste ugovora kojim se cesija ostvaruje. To može
biti kupoprodaja (najčešće), poklon, zajarn, razmena, i svaki drugi ugovor podoban da se
njime prenese tražbina. Zavisno od vrste ugovora određuju se i potrebni uslovi. Osim tih
uslova potrebno je da se o cesiji obavesti đužnik. To obaveštavanje nije uslov nastanka
cesije ali može imati značaja na dejstva cesije prema dužniku.
Dejstva cesije - Cesija deiuje u tri pravca:
1. Odnos ustupioca i dužnika - Kad se zaključi ugovor između ustupioca i prijemnika
prestaje odnos izmedu ustupioca i dužnika. Od tog trenutka dužnik duguje prijemriiku
jer je potraživanje ustupioca prešlo na njega, jer je promena poverioca i glavno dejstvo.
Ali ako dužnik nije bio obavešten o cesiji pa je svoj dug isplatio ustupiocu on se time
oslobađa svoje obaveze. U tome je i smisao da se dužnik obavesti o cesiji.
2. Ocuios prijemnika i dužnika - Na osnovu cesije prijemnik stupa na mesto ustupioca i
prema dužniku ima ista ona prava koje je ranije imao ustupilac. Sadržina obligacija se
■ cesijom niukoiiko ne menja.
3. Odnos prijemnika i ustupioca - Taj odnos se uspostavlj'a zavisno od vrste i karaktera
ugovorakojim je cesija obavljena. Kod teretnili, dvostrano .obaveznih" ugovora ustupUac
odgovara od evikcije i za fizičke nedostatke stvari. On odgovara nesamo za postojanje
već i za naplativost potraživanja. Kod dobročinih ugovora'nenia-ovih -odgovornosti.
Osim toga ustupilac je dužan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu.
Višestruka ustupanja - Ova cesija postoji kad poverilac isto potraživanje ustupi raznim
licima odnosno kad poverMac svoje isto potraživanje prenese na dva ili više lica. U tom
slučaju prijemnik će postati onaj o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika odnosno koji'
se prvi'javio dužniku (za slučaj kad o cesiji dužnik uopšte nije obavešten).
Posebni slučajevi cesije - ZOO predviđa dva posebna slučaja:
1. Cesija radi ispunjenja. 'ili naplaćivanja - Cesija radi ispunjenja, postoji kad dužnik
umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje prema trećem. Tada
se još •samim zaključenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza gasi do iznosa
ustupljenog potraživanja. Cesija. radi. naplaćivanja postoji kad dužnik ustupi svom
poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja. Tada se njegova obaveza gasi
odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati. ustupljena potraživanja. U oba ova slučaja
prijemnik je dužan da preda svom .ustupiocu sve što. j.e. naplatio preko- iznosa. svog
potraživanja a prema ustupiocu.'
2. Cesija radi obezbeđenja - Postoji kad je izvršena samo radi obezbe'đenja prijemnikovog
potraživanja-'Tada je prijemnik dužan da se stara o naplati ustupljenog potraživanja (kao
dobar domaćin), a da po. izvršenoj naplati pošto zadrži svoju. -.proviziju,. ovome preda
višak.
3. Cesija tražbine iz hartija od vrednosti je posebna utoliko.što se na.hartiji;-ukoliko nije
na ime, upisuje ime novog prijemnika što se čini indosamentom.

176. PREUZIMANJE DUGA

Preuzimanje duga je promena dužnika u obligacionom odnosu- Preuzimanje duga se vrši
ugovorom dužnika i preuzimaoca na koji Je pristao poveriiac. Ugovor zaključuju samo
dužnik i preuzimaoc. Ne i poverilac. Ali ugovor ostaje bez dejstva ako na njega ne pristane
poveriiac. O zakijučenom ugovoru poverioca može izvestiti i dužnik i preuzimaoc.
Poverilac svoj pristanak može saopštiti svakome od njihu Pristaiiak se može dati ižričito
(davanjem izjave) ili prećutno (prijemom ispunjenja od preuzimaoca koje ovaj učini u
svoje ime).' Ako je. poveriocu ostavljen rok da se izjasni o prihvatanju ugovora o
preuzimanju. duga (to mogu činiti i dužnik i preuzimatelj), pa se on u tom roku ne izjasni; -
smatra se da nije dao svoj pristanak.
Pravna dejstva - Osnovno pravno dejstvo je.promena dužnika. Ali ovde dejstva idu u tri
pravca:
1. Odnos izmedu dužnika i poverioca - dužnik prestaje da bude subjekt obaveze i na
njegovo mesto dolazi preuzimatelj.
 142
2. Odnos izmedu preuzimatelja i poverioca - preuzimatelj postaje dužnik. On stupa u
položaj ranijeg dužnika i može prema njemu isticati iste prigovore kao i stari dužnik.
3. Odnos između preuzimatelja i dužnika - uređuje se ugovorom kojim je izvršeno
konkretno preuzimanje duga. To može biti ugovor o kupoprodajl ili razmeni, poklonu.
Osim ovih dejstava potrebno je ukazati i na sledeća dva momenta:
1. Ako je poverilac pristao na preuzimanje duga a nije znao niti je mogao znati da je
preuzimatelj prezadužen, pređašnji dužnik se ne oslobađa obaveze a ugovor o
preuzirnanju ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.
2, Ako je došlo do preuzimanja duga a pređašnji dužnik je imao jemca, jemstvo prestaje
jer je Intmtu personae osim ako jemac tzjavi da če jemčiti i za novog dužnika.

177. PRISTUPANJE DUGU

Pristupanje dugu je ugovor kojim se treče lice obavezuje poveriocu da će ispuniti
dužnikovu obavezu u celini "ili delimično tako da poveriiac može svoje potraživanje
naplatiti i od dužnika i od njega. Ovde dužnik i lice koje je pristupilo dugu solidarno
odgovaraju poveriocu. Pristupanje dugu se razlikuje od preuzimanja duga.,poJ..tome što
raniji dužnik to ostaje i dalje s tim što mu se samo.pridružuje još Jedan : dužnik.'Kod
preuzimaja„duga raniji dužnik prestaje da bude subjekt obaveze a na njegovo mesto dolazi
novi dužniksi. Poseban oblik pristupanja dugu nastaje kad neka imovinska celina (npr.
zanatska*radnja) prede na osnovu ugovora na drugo liee. Tada novi imalac odgovara
poveirocu rđiiijeg imaoca zajedno sa ranijim imaocem ali samo do vrednosti- aktive te
imovinske celine.

178. PREUZIMANJE ISFUNJENJA

Preuzimanje ispunjenja je ugovor dužnika i trećeg lica na osnovu kog se treće Iice
obavezuje prema dužniku da ispuni njgovu obavezu prema njegovom poveriocu. Ovim
ugovorom poverilac ne stiče nikakvo pravo prema trećem licu jer ono ne preuzima dug
niti pristupa dugu. Ono samo izvršava obavezu dužnika. koju on ima prema poveriocu.
Npr. lice A je subjekt obaveze isplate mesečnih obroka izdržavanja prema licu B, a
preduzeće u kome radi lice A je ugovorom preuzelo obavezu da iz zarade lica A svakog
meseca izdvaja potreban iznos i šalje ga licu B. Ako ne ispunjava ovu obavezu preduzeće
je obavezno licu A a ne svom poveriocu a lice A je neposredno odgovorao svom poveriocu.
Ovaj siučaj najčešće nastaje kod prinudnog izvršenja pravosnažne sudske odluke o
izdržavanju.

179. ASIGNACIJA (UPUĆIVANJE)

Asignacija odnosno upućivanje postoji kad jedno lice (uputilac - asignant) oviašćuje drugo
lice (upueenik - asignat) da za njegov račun izvrši određenu činidbu trećem Ucu -
primaocu ušluga (asignator), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime. Ovaj
odnos odnosno način opštenja izmedu tri različita subjekta može biti smešten u različite
pravne poslbve i zato ima vrlo široku primenu. Naročito se primenjuje u platnom prometu
jer je pogodno sredstvo da se novčane obaveze izvršavaju bez efektivnpg novca .putem
žiralnog novca.
Dejstva - dejstva asignacije idu u tri pravca:
1. Odnos uputioca i upućenika - Ovo je odnos pokrića, Ovaj odnos se uspostavlja u dve
različite situacije:
a) kad uputiiac kod upućenika ima pokriće u obiiku nekog duga /.
b) kad uputilac kod upućenika nema pokriće. ?■
Kad pokriće postoji upućenik je dužan da izvrši uput u korist primaoca uputa a kad
pokriće ncpostoji upućenik nije dužan prihvatiti uput (čak iako je dužnik uputioca) izuzev
. ako mu je to obećao. Izvršenjem uputa izdatog na osnovu pokrića upućenik se osiobada
obaveze u istoj meri svoga duga prema uputiocu. Uput se može i opozvati sve dok
upućenik ne izjavi primaocu uputa da ga je prihvatio.
2. Odnos primaoea uputa i uputioca - Ovo je valubii odnos. Ovaj odnos se uspostavija u
dve različite situacije:
. a) kad je uputilac dužnik primaocu uputa
 b] kad uputilac nije dužnik primaoca uputa
Kada je uputiiac dutnik primaoca upuca, dug uputioca se gasi kada upućivač izvrši
isplatu. Kada upucilac nije dužnik primaoca uputa dug uputioca će prestati u trenutku
kad se zakijuči ugovor o asignaciji.
3. Odnos primaoca uputa i upućenika - Taj ocinos zavisi od toga da li je upućenik dužnik
primaoca uputa iii nije. Kad je upućenik dužnik primaoca uputa on je obavezan da primi
uput od uputioca i da izvrši isplatu. Kad upućenik nije dužnik primaoca uputa primaiac
uputa stiče pravo da zahteva od njega ispunjenje uputa tek kad ovaj izjavi da priiivata
uput. Prihvatanje uputa je neopozivo.

180. PERSONALNA SUBROGACIJA ' '

Personaina subrogacija postoji kad treće lice plad dug pa usled toga stupi na mesto
poverioca tako da dužnik umesto ranijem poveriocu duguje njemu. Ovde dugovanu
činidbu nije izvršio dužnik već neko rreće iice. Zbog toga obligacija ispiatom duga ne
prestaje aii doiazi do promene poverioca tako da umesto ranijeg stupa novi i to. treće lice
/it -■/..« koje je<ispiatilo dug. U- slučaju personaine subrogacije na no,rog poverioca preiazi giavno
'*■'■■ >>1'"""potraživanje-"i,'sva 'iii samo neka sporedna porraživanja što zavisi od toga kako je
personainom subrogacijom odredeno. Postoje dva oblika personaine subrogacije:
i. Ugovorna personaina subrogacija nastaje na odnosu ugovora. rrećeg" iica sa poveriocem
ili na osnovu ugovora trećeg lica sa dužnikom. Personaina subrogacija na osnovu ugovora
trećeg lica sa poveriocem nastaje kad su ispunjeni siedeći uslovi:
a) da treće iice zakiiuči ugovor sa ooveriocem (npr. ugovor o Dristurjanju dugu)
b) da taj ugovor bude zakijučen pre isplate a najkasnije u samom trenutku isplate
c) da treće lice ispiati dug*poveriocu.
Personaina subfogacija na osnovu ugovora. trećeg iica sa dužnikora postoji. kad ugovor
zakijučuje ireće iice i dužnik. Slučaj je neobićan zato što poverilac ostaje van ugovora.
Medutim, i pored toga ovaj oblik subrogacije se koristi pre svega iz prailićnih. razlpga.
2. ..Zakonska personaina subrogacija nastaje na. osnovu..samog zakona.. Ovaj.obiik' nastaje
npr; kad jernac plad dužnikov dug, kad treće iice u vršenju svog pravnog interesa piati
dug poveriocu, kad preduzeće isoiati naknadu štete koju je prouzrokovao niegov radnik
itd.
I u slučaju ugovorne kao i u slučaju zakonske. subrogacija može biti pocpuna iii
deiimična. Potpuna je kad treće iice isplati dug u celini. Tada na njega prelaze sva prava
poverioca. Deiimična postoji kad treće. lice. deiimićno. isplati dug u, kom, slučaju na njega
prelaze poverioćeva prava ali samo do tog iznosa. Kod personalne subrogacije treće iice
stupa . na mesto poverioca u istom obligacionom odnosu. Raniji poverilac njemu ne
odgovar.a ni za postojaje ni za naplativost prenete tražbine. On ne odgovara po osnovu
personalne subrogacije ali može odgovarati po pravilima o sticanju bez' osnova:
Razlika izmecu personaine subrogacije i cesije - Mnogi personainu.' subrogaciju nazivaju
zakonskom'eesijom, jer kod obe ustanove dolazi do'promene*poveriocav,,'Meau-tim, izmeau
njih postoje" bitne razliker
....,,.., ',... 1, <-Personaina subrogacija može nastati i na osnovu zakona i na osnovu ugovora a cesija
samo na osnovu ugovora.
2. Personalna subrogacija po osnovu ugovora nastaje ugovorOm ,između trećeg lica sa
poveriocem iii sa dužnikom a cesija. samo sporazumom poverioca i trećeg lica.
3. Personaina subrogacija je uvek konsensuaina dok se za cesiju traži ona forma koja je
predviđena za ovaj ugovor kojim se cesija vrši. «;' .
4. Kod personaine subrogacije tražbina prelazi na treće lice tek isplatom duga poveriocu
dok kod cesije zaključenjem ugovora.
5. Kod personalne 'subrogacije poverilac ne .odgovara ispiatiocu (novom poveriocu) za
postojanje odnosno naplativost tražbine, a kod cesije odgovara.
6. Kod oersonalne subrogacije novi Doveriiac se ne može obraćati starom u vezi sa
zastitom u pogiedu postojanja iii naplativosti tražbine aii može po osnovu sticanja bez
osnova. dok kod cesije novi poveriiac može rražiti tu zaštitu od raijeg po samom
ugovoru.
 144
181. USTUPANJE UGOVORA
Ustupanje ugovora predstavlja ustupanje ugovornog statusa trećem iicu kod dvostranog
ugovora ako na to pristane druga strana. u kom slućaju treče iice postaje nosilac svih
prava i obaveza stranke koja mu je uscupila ugovor. To se može odnositi na ustupanje
stacusa poverioca ili ustupanje statusa dužnika. U prvom slučaju se dogada cesija a u
drugom preuzimanje duga. Uslovi za usmpanje ugovora su:
1. Da je reč o dvostrano obaveznom ugovoru kao što je kupoprodaja. zafcup, razmena jer
se jednostrano obavezni ugovori ne mogu ustupiti.
2. Da prava odnosno obaveze iz ugovora koji se ustupa još nisu ispunjena (u suprotnom
ustupanje nema svrhu).
3. Da ugovor nije vezan za ličnost
4. Da je druga strana pristala na ustupanje
Predmet ustupanja je ugovorni status. odnosno prava i obaveze stranke u ugovoru koja
svoj status ustupa. Ustupanjem ugovora. ugovor prelazi na prijemnika u času kad je druga
srrana pristala na to. a ako ga je dao unapred onda u času kada je o tome obaveštena.
F A rma pristanka na ustupanje ugovora mora odgovarati fbrmi u. kojoj je.zaklj.učen ugovor
koji se usarpa. Kad dode do usrupanja 'ugovora : druga' 'stfana' rnože 'istaći- prijeniniku
ugovora .^ye prigovore koje je mogla istaći i prema ranijoj strani iz tog ugovora, kao i
prigovore-'-koje ima prema ustupiocu. U pogiedu odgovornosti ustupioca. 'ustupilac
odgovara*Đrljemniku samo za ounovažnost ustuDlienog ugovora. On ne ođgovara'za to da
li će druga strana ispuniti svoje obaveze osim ako se na to naročito obavezao. On ne
odgovara ni drugoj strani da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ugovora osim ako se
na to naročito obavezao.

182. OBEZBEĐENJE OBLIGACIJA

Obezbedenje obligacija ima za ciij da se ojača poveriočev položaj i na taj način poveća
sigumost da će njegovo porraživanje biti ispiaćeno. Obezbecenje ima preventivnu funkciju
jer se stavljanjem u izgied odredenih sankcija za siučaj zakašnjenja ili neizvršenja obaveza
vrši psihiloški pritisak na dužnika da u svemu postupi po obavezi koju ima. Obezbedenje
nastaje:
1. Ugovorom između dužnika i poverioca
2. Ugovorom između poverioca i rrećeg iica. Izuzetno u nekinr slučajevirna obezbedenje
obligacija nastaje i
3. Na osnovu samog zakona
4. Na osnovu sudske odiuke
Sredstva>,obezbedenja su brojna i različita. Ona se mogu svrstati u dve grupe:
1. Lična.tsredstva obezbeđenja u koja spadaju jemstvo, ugovorna kazna, odustanica,
pasivna solidarnost
2. Stvarna.sredstva obezbeđenja u koja spadaju kapara. kaucija, avans.

183. JEMSTVO
Jemstvo je lično obezbeđenje obiigacija. Jemstvo predstavija odnos izrneđu poverioca i
rrećeg lica (jemca), koji nastaje ugovorom iii zakonom, u kome se jemac obavezuje
poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu .obavezu dužnika ako ovaj to ne učini.
Jemstvo nastaje ugovorom iii zakonom. Ugovorno jemstvo nastaje sporazumom..poverioca
i jemca. Najćešee je to dobročin ali može biti i teretan pravni posao. U većini'slučajeva
jemstvo ,nastaje ugovorom. Ugovor o jemstvu može zakijučiti samo jemac koj'i ima
potpunu poslovnu sposobnost Ugovor o jemstvu obavezuje samo ako je izjava o jemstvu
učinjena pismeno. Zakonsko jemstvo nastaje na osnovu samog zakona. Npr. jemstvo
države za štedne uloge građana u banci. Jemsrvo se može dati za svaku punovažnu
obavezu bez obzira na njenu sadržinu. Ranije se smatraio da iične obaveze ne mogu biti
predmet jemstva. To shvatanje je sada napušteno s tim što se kod Učriih obaveza uzima
da jemac ne može, preuzeti da sam učini ono što je mogao učiniti dužnik kod ugovora
.intulni personae. Obično se jemči za bezuslovne tražbme i za postojeće tražbine, aii
 145
mogućno j'e jemstvo i za uslovne kao i za buduće obaveze. Kod uslovne obaveze i Jemstvo
je uslovno, Jemstvo za buduee obaveze se može opozvati pre no što obaveza nastane, ako
nije predviđen rok u kom ona treba da nastane. Naturalna obligacije ne može biti predmet
jemstva je je to protivno njenoj suštini.
Osnovne odlike jemsta su:
1. Akcesornost jemstva - znači da je jemstvo zavisno od dužnikove glavne obaveze. Ono u
svemu deli pravnu sudbinu te obaveze. Otuda akeesornost dovodi do sledećih posledica:
a) obaveza jemca traje dok postoji obaveza glavnog dužnika
b) obaveza jemca ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika ali može biti manja
c) jemac može isticatJ poveriocu sve prigovore koje može isticati i glavni dužnik
d) ako je glavna obaveza nepunovažna, nepunovažna je i obaveza jemca.
e) sa prestankom glavne obaveze prestaje i obaveza jemca.
2. Supsidijamost jemstva se ogleda u tome što je jemac dužan da izvrši obavezu glavnog
dužnika tek ako sam glavni dužnik svoju obavezu prema poveriocu ne miri. Jemac je
dužnik drugoga reda. Zato poverilac najpre ostvaruje svoje potraživanje prema glavnom
: . f . ,,_« dužniku, a ako ga ne može ostvariti (usled insolventnosti ili drugih razioga) tek se onda
■ '• ■■;"' može obratiti jemcu. Ova odlika nije svoj'stvena jemcu.
Pravna dejstva jemstva se kreću u dva pravca:
1. Odnos poverioca i jemea proizilazi iz supsidijarnog karaktera jemstva,i..akcesornosti
jemstva. Supsidijarnost jemstva traži da se poverilac najpre .obrati glavnom. dužniku pa
tek ako potraživanje ne može naplatiti od njega - jemeu. .-Akcesornostjemstva ukazuje
da poverilac od jemca može naplatiti samo ono što može i od glavnog.dužnika,. ukoliko ■
jemac nije jemčio za manji iznos. Poverilac prema jemcu ima one dužnosti koje irna i
prema glavnom dužniku. Stoga ako mu jemac isplati dug, dužan je da mu preda*
priznaoicu o isplati, isprave o dugu, da mu ustupi pravo zaloge, zato što je nastupila
personalna subrogacija i jemac postao poverilac dužnika. Jemac može istaći sve
prigovore protiv poverioca koje može i glavni dužnik, uključujući i prigovor prebijanja
ali ne i.čisto lične dužnikove prigovore.
2. Odnos jemca i dužnika se može posmatrati pre i posle ispunjenja obaveze. Pre nego
što je obaveza ispunjena, odnos između jemca i dužnika zasnovan je na principu
supsidijarnosti. Jemac je dužnik drugog reda pa. se poverilac ne može naplatiti od
njega pre nego što pokuša da se- naplati od glavnog dužnika. Posle- ispunjenja obave2a
poveriocu od strane jemca, odnos između jemca i dužnika zasniva se na personalnoj
subrogaciji:. jemac stupa na mesto- poverioca i može zahtevati odglavnog dužnika da
m u naknadi sve-što je isplatio poveriocu kao i kamatu t.troškove eventualnog spora sa ■
poveriocem. Ali ako je jemac bez znanja glavnog dužnika isplatio dug poveriocu,. glavni
duž.nik može prema jemcu isticati sve prigovore koje- je mogao i prerna poveriocu.
Ukoliko se ustanovi da je taj dug prestao ili da je potraživanje.-,bilo...ništavo, jemac
može zahtevati od poverioca povraćaj ispiaćenog (sticanje,bez..osnova).
Prestanak jemstva - Jemstvo prestaje sa prestankom glavnog.-duga. ali. može .prestati i pre
toga:
a) ako se ugovor o jemsrvu raskine
h) ako poverUac oprosti dug jemeu
c) ako dođe do konfuzije, pa jemac nasledi poverioca tli poverilac-jemca
d) ako istekne rok do koga je jemstvo bilo ugovoreno • •
e) ako je poverilac bez opravdanog razloga odbio da primi jemčevu ponudu ispiate- duga..

134.POSEBNE VRSTE JEMSTVA / . \;.."-...

Posebne vrste jemstva su atipični oblici jemstva: > :-.
1. Solidarno jemstvo postoji kad jemčeva obaveza nije supsidijarna-, već. solidarna;-. Eocl;-^- -
ovog oblika jemsrva, jemac je i platac što znači da odgovara soUdarno sa. glavnim- ;
dužnikom. Poveriiac se ne -mora najpre obraćati glavnom dužniku, već„ može po.-svom^-^.;.
izboru tražiti naplatu dospelog duga od jednog ili drugog. Kbd ugovora VL- privredi#""'
jemac odgovara kao platac ako što drugo nije ugovoreno. . .-..-..
2. Sajemstvo postoji kad za jedan dug jemče više jemaca. Tada je obaveza svih. jemaca
medusobno solidarna bez obzira na to da li su jemčili zajedno ili odvojeno ukoliko
 146
ugovorom nije određeno drugačije. Medutim, njihova solidarna obaveza prema
poveriocu ostaje supsidijarna u odnosu na primarnu obavezu glavnog dužnika. To
znači da se poverilac i kod ovog oblika jemstva mora najpre obratiti glavnom dužniku
pa tek ako se od njega ne naplati onda se može koristiti solidarnom obavezom svih
jemaea.
3. Jemstvo za jemca - Kod ovog oblika javlja se jemčev jernac. To je lice koje jemči
poveriocu da će ispiatiti obavezu jemca ako ovaj to ne učini. I ovde postoji
supsidijarnost i to kako između jemca i glavnog dužnika tako' i izmedu jemca i
jemčevog jemca. Jemčev Jemac je dužan da plati dug tek ako to ne može jemac (a
prethodno nije mogao ni glavni dužnik).
4. Jernstvo za naknadu štete jemcu - To je' lice koje se obavezuje jemcu da će mu
naknaditi štetu koju pretrpi ako ne dobije od glavnog dužnika ono što je ovaj platio da
isplati njegov dug poveriocu.-

185. UGOVORNA KAZNA

Ugovorna kazna je vrsta iičnog obezbedenja obligacija. Ugovoma kazna je kazna koju
poveriiac i dužnik ugovaraju tako što se .dužnik- obavezuje 'đa^poveripcu/f'piati^određeni/
novčani iznos ili da mu pribavi neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju
obavezu ill^adocni sa njenim ispunjenjem. Ugovorna kazna ima dvostruku funkciju:
a) javija'serskao sredstvo ličnog obezbeđenja ali i
b)- u izvesuem smislu ostvaruje i funkciju naknade štete.
Na taj načm ona utvrduje ugovornu disciplinu i doprinosi.ugovornoj sigurnosti. Medutim,
hagiasenija je njena funkcija sredstva ličnog obezbedenja obligacija. Ugovorna kazna se
ugovara sporazumom povgrioca i dužnika. Taj sporazum je sastavni deo ugovora čijem
obezbeđenju ona služi. Obično je reč o jeclnoj klauzuli ugovora kojom se utvrduje i
reguiiše plaćanje ugovorne kazne. Tom klauzulom se precizira da li se ugovorna kazna
utvrduje za slučaj neispunjenja ili za slučaj zadocnjenja. Ako se ona predvidi, a ne odredi
se da li se odnosi na zadocnjenje iii ispunjenje, uzima se da je ugovorena za slučaj
zadocnjenja. Ugovoma kazna je akcesomo potraživanje - zavisno -Je od glavne obaveze.
Zato i deii sudbinu te obaveze. Ako Je ta obaveza nepunovažna, nepunovažna je i ugovorna
kazna.
Domen primene - Ugovoma kazna se javlja kao sredstvo ličnog obezbedenja svih
obligacija. Jedini izuzetak se odnosi na novčana potraživanja odnosno obaveze. Ugovoma
kazna ne ide uz novčane obaveze zato što uz njih ide kamata, pa je to sredstvo njihovog
obezbeđenja. Ugovoma kazna-ima širu primenu u privrednom pravu.
Predmet i način određivanja ugovorne kazne - Predmet ugovome kazne je odredeni
novčani iznos ili druga materijaina korist - imovinska vrednost. U praksi se ugovorna
kazna najeešće određuje u novcu. Visinu ugovome kazne srrane mogu odrediti:
a) po svormnahođenju
b) u jednonr ukupnom iznosu
c) u procentu za svaki dan zadocnjenja
d) na koji drugi način
Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je-nastala'obayeza,koja se
obezbeđuje.
Oblici ugovome kazne - Ugovorna kazna se može javiti u dva oblika
1. Ugovoma kazna za slučaj neispunjenja - kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja
obaveza poverilac može zahtevati iii ispunjenje- ugovome obaveze ili ugovomu kaznu.
Pravo izbora je u njegovim rukama. On ne može ostvariti i ispunjenje ugovome
obaveze i ugovorau kaznu. Ako se opredeiio za isplatu ugovome kazne poverilac gubi
pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Dužnik nema pravo da isplati ugovomu kaznu i
'odustane od ugovora izuzev ako je to bila namera ugovarača kad su kaznu ugovarali.
2. Ugovoma kazna za slučaj zadocnjenja - kad je kazna ugovorena za siučaj zadocnjenja
poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje ugovome obaveze i ugovome kazne, dakle i
jedno i drugo - kumuiativno. Po tome se ovaj oblik raziikuje od prethodnog kod koga
se zahtevi mogu postaviti samo altemativno. Poveriiac ne može zahtevati ugovomti
kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunenje obaveze, a nijebez odlaganja saopštio
 147
dužniku da zadržava i svoje pravo na ugovornu kaznu. To je i izuzetak od
kumulativnosti zahteva kod ovog oblika ugovorne kazne.
Smanjenje iznosa ugovorne kazne - Prilikom ugovaranja visine ugovorne kazne ugovornici
uzimaju u obzir sve okolnosti a pre svega očekivanu štetu usled neizvršenja odnosno
zadocnjenja. Pri tom je mogućno da iznos ugovorne kazne bude adekvatan, prenizak iii
previsok u odnosu na vrednost štete. ZOO propisuje da će sud na zahtev dužnika smanjiti
iznos ugovorne kazne ako nade da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i
značaj predmeta obaveze, što se ceni u svakom konkretnom slučaju.
Ugovorna kazna i naknada štete - Mogućnost smanjivanja ugovorne kazne ukazuje da
između nje i štete usled neizvršenja ili zadocnjenja postoji određeni odnos, Ugovorna
kazna treba' da prati visinu štete ali ne striktno jer se ona ne može izjednačiti sa
naknadom štete. Stoga poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos
premašuje visinu štete koju je pretrpeo kao i kad nije pretrpeo'nikakvu štetu. Razume se
time se ne dira u primenu odredbe o smanjenju iznosa ugovorne kazne. Ai ako je šteta
koju je poverilac pretrpeo veća od ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati raziiku do
. dopune naknade štete. U tom slučaju ugovorna kazna se uračunava u naknadu štete. U
3 :;
- r' " ■• "' 'ovim p^avillrna'ogledase i druga manje značajna odštetna funkcija ugovorne kazne.
Odnos ugovorne kazne i sličnih ustanova - Ako je za. neispunjenje obaveze ili za slučaj
zadocnjenja sa ispunjenjem, zakonom određena visine, naknade.:,-podv:nazivom penala,
ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom, a ugovornestrane.su pored toga
ugovoriie kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno' ugovorenu ■ kaznu i naknadu
određenu zakonom izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

186. ODUSTANICA.
Odustanica je sporazum^ugovornih. strana. kojim se ovlašćuje jedna. ili. svaka strana. da
odustane od ugovora davanjem određene sume novca ili druge imovinske koristi. U
pogledu pravne prirode osutanice postoje dva gledišta. Prema jednom ovo je lično sredstvo
obezbedenja obligacija, a. prema_ drugom ona. to nije jer ona ne jača ugovor .već ga- slabi
davanjem mogućnosti odustajanja od ugovora. Treba prihvatiti prvo shvatanje jer
odustanak nije bezuslovan. To je mogućno t e k a k o se piati odredena novčana suraa iii
...druga.. imovinska vrednost, a taj. uslov je upravo sr.edstvo psthološkog pririska. da se.
ostane pri ugovoru. Odustanica se- ugovara obično jednom klauzulom glavnog ugovora kao
što se ugovara i ugovoma kazna. Pravna dejstva odustanice se ogledaju u tome što
ovlašćuju onog u čij.u..korist j e odustanica ugovorena da. izabere jednu od. dve mogućnosti
- ili da ispuni ugovornu obavezu ili da odustane od ugovora. Ovaj izbor j e u rukamasamo
onog koji se može koristiti odustanicom. Ako je ona ugovorena .u korist jedne strane
druga se strana ovom mogućnošću ne može koristiti tako da ta strana ne može tražiti
odustanicu umesto izvršenja. Ako je ona ugovorena u korist..obe:,strane.:.onda.:obe strane
imaju pravo izbora između ovih mogućnosti. Ako je ovlašćena ugovorna strana. izvršila
izbor tako što je optiralaza. odustanicu, ona više'ne može::zahtevati":-izvršenje ugovora.
Izbor odustanice je neopoziv. Na osnovu izjave kojom:=se:vdrngojT*stram',v:daje- .odustanica,.
_ ovlašćena strana je dužna istovremeno isplatiti određenu novčanu sumu ili dati neku
■
' •■■
' '''*"'drugu"' imovmš'ku' vfednost' Izjava o davanju odustanice i plaćanje odustanice moraju-biti
istovremeni. Davanje odustanice se može učiniti sve- dok ne protekne rok određen za
ispunjenje obaveze onog ko ima/ovlašženje da odustane od ugovora. Ali ako je odustanica
ugovorena tako da se može dati u nekom kraćem roku, onda važi taj kraći rok. Pravo
davanja odustamce prestaje i kad strana u čiju je korist ugovorena, počne sa ispunjavajem
obaveza iz ugovora ili počne sa primanjem obaveza druge strane. Plaćanje odustaniee nije
uslovljeno krivicom■ strane oviašćene na odustanak. Ona s e plaća. kad se odustane od.
ugovora bez obzira na razlog odustanka. Razume se ne i u slučaju- sporazumnog rasMda
ugovora, obostrane krivice ugovornih. strana ili više siie. Tada dolazi do prestanka ugovora
iz drugih razioga pa i do prestanka klauzule oodustanici koja je sastavni deo ugovoras« -.. _-'•
Kapara kao odustanica - Kad je uz kaparu ugovorena i odustanica, kapara se smatrakao
odustanica i svaka strana može odiistati od ugovora pod sledećim pravil ima: ako odustane
. strana koja je dala kaparu ona je gubi, ako odustane strana koja je kaparu primila ona je
vraća ali u dvosrrukom iznosu vrednosti. Sa ovim u vezi postavlja se pitanje da li-se
 148
odustanica može smanjivati. Odgovor bi trebao da bude pozitivan jer ako se kapara rnože
smanjiti onda bi takva raogućnost trebalo da postoji i kod odustanice. Razume se ako je
preterano visoka. Odustanicu treba razlikovati od ugovorne kazne. Ugovorna kazna
predstavlja u izvesnom smislu i naknadu štete (jer se u nju uračunava ako je manja od
štete) dok odustanica nikada nema značenje naknade štete. Ove dve ustanove su siične jer
obe spadaju u sredstva ličnog obezbeđenja i ugovaraju se obećanjem davanja a ne samira
davanjem određene novčane svote odnosno druge imovinske vrednosti (kakav Je slučaj sa
kaparom).

187. PASIVNA SOLIDARNA OBLIGACIJA

Pasivna solidarna obligacija Je ona u kojoj više đužnika odgovaraju za ceo dug tako 'da se
poverilac u celiru' može naplatiti i od svih i od nekih i od jednog dužnika. Ona je takode i
jedno od sredstava ličnog obezbeđenja obligacije (o ovom sredstvu je bilo reči u pitanju
br.29).

188. KAPARA
Kapara spada u sredstva stvarnog obezbeđenja. abligaeija..-;PoćL, kaparom :se/podrazumeva -
suma novca. ili neka druga imovinska vrednost koju dužnik predaje poveriocu u cilju
obezbeđenjaVispunjenja obaveza kao znak da je ugovor zaključen kao i na ime delimičnog
ispunjenja ohaveze. Pošto se kapara daje unapred odnosno pošto se predaje drugoj strani
ona i spada-.ru sredstva-stvarnog, a ne ličnog .obezbeđenja obligacija. Po pravnoj prirodi,
ugovor o kapari je realni ugovor jer nastaje predajom predmeta kapare. Kapara je i
akcesorni ugovor jer zavisi od postojanja, odnosno punovažnosti osnovnog ugovora.
Funkcije kapare su trojake^
1. Kapara je najpre sredstvo stvarnog obezbedenja obligacija jer se njom ne vrši
psiholoski pritisak na obe strane da izvrše ugovor.
2. Kapara je znak da je ugovor zaključen jer strana koja je primila kaparu može na
osnovu toga dokazivati postojanje ugovora. Ona je dakle i dokaz o zaključenju ugovora.
3. Kapara je ujedno i predujarn jer ako dođe do ispunjenja obaveze ona se uračunava u
ispunjenje obaveze pa je dužnik u obavezi da isplati samo razliku do pune vrednosti
obaveze.
Dejstva kapare - Kaparu daje samo jedna strana. To je pravilo ali nije isključeno da je
daju obe strane. Medutim, dejstva kapare su podeljena prema pravilu da kaparu daje
samo jedna ugovorna strana. Dejstva kapare se mogu odrediti u tri situacije:
1. Kad obe strane izvrše svoje obaveze - u ovoj situaciji kapara se uračunava u ispunjenje
obaveze tako da predstavlja avans. Mogućno je međutim. i da se kapara vrati uz
ispunjenje čitave obaveze. Do toga će doći ako je predmet kapare bila neka vrednost koja
po svom karakteru ne odgovara vrsti obaveze.
2. Kada obe strane ne izvrše svoje obaveze - ova situacija može nastupiti zbog
sporazumnog raskida ugovora ili zbog nemogućnosti ispunjenja ugovora usled vise sile ili
drugih razloga za koje ni jedna strana ne odgovara. U tom slučaju prestaje osnovni ugovor
a sa njim i kapara kao sporedni .ugovor.
3. Kada je za neispunjenje obaveze kriva jedna strana u ugovoru:..-..u ovoj.situaciji. treba
razlikovati dva slučaja:
a) kad je kriva strana koja je dala kaparu, druga strana po svom izboru može tražiti ili
izvršenje ugovora, ako je moguće zajedno sa naknadom štete zbog zadocnjenja iii
zadržati primljenu kapara uz raskid ugovora. U* prvom slučaju kapara se uračunava u
izvršenje obaveze krive strane, a u drugom 'toj strani kapara propada. v ■.
b) kad je kriva strana koja je primila kaparu.^druga strana po svom izboru može tražiti
ili izvršenje ugovora, ako je moguće ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare iii tražiti
vraćanje dvostruke kapare.
Smanjenje kapare - Sud može na-zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veHku
kaparu.. Rečeno je koje su funkcije kapare. Ako sud oceni da je kapara određena
preterano visoko u odnosu na funkcije koje ima, tako da može pogodovati težnjama za
bogaćenjem, špekulacijama i drugim zloupotrebama sud može na zahtev zainteresovane
strane kaparu smanjiti i učiniti da ona bude primerena njenim funkcijama.
 149
Kapara u siučajevtma delimičnog ispunjenja obaveze - U ovim slučajevima, poverilac ne
može zadržati kaparu. Tada on može birati između sledeeih opcija:
a) tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja
b) tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja.
U oba siučaja kapara se uračunava u naknadu. Ako poveriiac raskine ugovor i vrati ono
što je primio na ime deiimičnog ispunjenja, on može birati između ostalih opcija koje
pripadaju jednoj strani kad ugovor ostane neizvršen krivicom druge strane - naknada
štete, zadržavanje kapare ili potraživanje dvosrruke kapare,

189. KAUCIJA
Kaucija je suma novca koju dužnik predaje poveriocu u cilju obezbeđenja ispunjenja svoje
obaveze, Pošto doiazi do predaje sume novca, ovo je sredstvo stvarnog obezbeđenja
• obligacija. Kaucija je realni ugovor jer nastaje predajom sume novca, ali ona je i akcesorrh
ugovor jer zavisi od punovažnosti osnovnog ugovora. Osnovna odlika kaucije je da
. - . poverilac postaje vlasik sume novca koja mu je predata. Ovo sredstvo obezbeđenja nema
%<< ___,,_ široku primenu. Srećc se kod ugovora na osnovu javnog nadmetanja u oblasti privrednog
i4 i;i¥
' ■'"*'■ 'pravav'UgoVofdni:''o kauciji dužnik pristaje da se predajom sume novca ona ■ definitivno
pripada poveriocu u slučaju neispunjenja obaveze iz glavnog ugovora. Glavna dejstvo
kaucije su siedeća:
a) u slučaju neispunjenja obaveze iz glavnog ugovora kaucijadefmitivno ostaje poveriocu
koji je svojinu na njoj stekao još predajom.
b] u slučaju ispunjenja obaveze iz glavnog ugovora. kaucija se vraća dužniku.
Sudbina kaucije zavisi od fakta' ispunjenja odnosno neispmijenja obaveze. Pitanje krivice
rhje reievantno. Kaucija nema odštetni karakter.

190. PREDUJAM (AVANS)

Avans je suma novca koju jedna strana predaje drugoj u trenutku zaključenja ugovora kao
anticip'irano..delimično ispunjenje.obaveze. Anticipirano znači da.se.delimično ispunjenje-
vrši unapred, pre dospelosti. Ovo sredstvo rhje u pravom smislu sredstvo stvarnog
obezbeđenja obligacija jer se predujam daje na ime budućeg izvršenja obaveze. Otuda ako
ugovor prestane iz. bilo kog-razloga... avans.-ne. propada. nego-se. vraća, stranci koja.ga-je
dala. Međutim, avans se ipak ubraja u sredstva obezbedenja jer ako je- dat avans,. ima više
' sigurnosti da će stranka koja ga.je dala biti verna. ug'ovoru. Time ona ispoijava veću
zainteresovanost. za ugovor.. U praksi. se avans ■ najčešće. daje kodL ugovora o delu da.-bi
poslenik iz njega obebedio početne troškove izvršenja posla (materijal za- krečenje).

191. PRESTANAK OBLIGACIJA

Obligacioni odnosi služe kao mstrumenti pravnog prometa; Onhnisursami-sebi- eilj, već su.
sredstva da se postigne određeni cilj - stekne- svojina,' sagradi' stvar -ili zadovolje neki
drugi interesi, Pošto je vek obligacija relativno kratak,-.one!..proizvoder;dejstva-brzo i. interes
stranakaje-da-se obaveze iz obligacijašto pre ostvare da.-bivse?pbstigao--ickrajnji cilj.. Ova
odlika svojstvena je pre svega trenumim' obligacijarna, aii se- Hme odlikuju. i trajne
"'•''-' '' bbligacije. Tz: ovog'proizilazi da se smisao i sama suština. obhgacijei'ogledaju u tome da se
obaveza što pre ispuni i to upravo onako kako glash Time se- ostvaruje i chj obhgacije.
- Drugim rečima, cilj obligacije se ispunjava ako ona prestane : ispunjenjem - obaveza.
Ispunjenje obaveze je i normalan način prestanka obligacije. Ali ona može prestati i n a
druge načina bez obzira što se tada svrfaa obligacije ne ostvaruje- (što~ ne doiazi do
ispunjenja obaveze). Otuda u modernim pravima,' a i u našem pravu obligacije rnogu-
prestati na sledeće načine: ispunjenjem 'obaveze, prebijanjem, (kompenzacijom)^ vj.r;
oproštajem' duga, novacijom, sjedinjenjem (konfuzijom), nemogućnošću ispunjenja^.
, zastarelošćuV ih posefarhm načinima prestanka - smrt, protek vremena i otkaz. Treba;' -_.
razlikovah prestanak obligacije od prestanka ugovora. Ugovor prestaje samo poništenjeni4.i?::";
ugovora raskidom ugovora ili srnrću (kodugovora intuitu personae). Smrću prestaje. i"'"'
obligacija i ugovor, ah samo kad su u pitanju obaveze odnosno ugovori iiituitu persome.
 150
192. ISPUNJENJE OBLIGACIJE
Ispunjenje obligacije je najvažniji način prestanka obligacije. To je i normalan način jer
obligacija i nastaje da bi bila ispunjena. Obligacija nije sama sebi cilj. Ona je sredstvo da
se dode do određenog cilja .odnosno zadovolje odredeni interesi (da se dođe do svojine,
da se stekne određena stvar, da se upotrebljava određeno dobro).
Ispuniti obligaciju znači izvršiti ono što je predmet obligacije: dati odredenu stvar, izvršiti
neku činidbu ili se uzdržavati od nekog činjenja. 2a ispunjenje obligacija koriste se i drugi
termini: izvršenje, namirenje, isplata (kod novčanih obaveza). Obligacija se ispunjava
onako kako glasi a to zavisi od njenog predmeta. Pri tom se misli na način, vreme, mesto
ispunjenja itd. Troškove ispunjenja snosi dužnik, ako ih nije prouzrokovao poveriiae. U
nauci postoje različita objašnjenja pravne prirode ispunjenja obligacija. Pristalice ugovorne
teorije smatraju da i ispunjenje predstavlja ugovor koji nastaje kad poverilac prihvati
dužnikovu ponudu ispunjenja obligacija. Protivnici ugovorne teorije smatraju da ispunjenje
predstavlja jednu faktičku radnju kojom se ugovorna obaveza operacionalizuje. Pristalice
modifikovane ugovorne teorije polaze od toga da je ispunjenje obaveza novi ugovor
poverioca i dužnika koji nastaje prihvatanjem obaveza ispunjenjem. ali dppu,šta da ,se
ugovori mogu izvršiti i faktičkom radnjom (npr, kod bbaveze"'iz' ugovora o delii iii obaveze
nečinjenjaj.^pa bi se upoznao onaj najvažniji i normalan način ispunjenja obligacije,
potrebno .je-da se razmotre sledeća pitanja: ko može da ispuni obligaciju, kome treba
ispuniti obligaeiju, predmet ispunjenja, zamena ispunjenja i davanje radi ispunjenja,
ispunjenje novčane obaveze, imputacija, vreme i mesto ispunjenja, potvrda o ustupanju,
dejstvo ispunjenja, posebni načini ispunjenja itd.

193. KO MOŽE ISPUNITI &BLIGACIJU ?

Dužnik - On je nosiiac obaveze u obligacionom odnosu, pa je on po prirodi stvari pre
svega dužan da ispuni obavezu. On je dužnik obaveze ali i titular prava da zahteva od
poverioca da primi izvršenje. Ukoiiko ovaj to odbije, pogodiće ga sankcije poverilačke
docnje; Podrazumeva se da je reč o poslovno sposobnom licu ali i poslovno nesposobni
dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je njeno postojanje nesumnljivo i ako je
dospeo rok za njeno ispunjenje. Međutim, ako je poslovno nesposobni dužnik isplatio
zastareli dug ili dug iz igre ili-opklade, ispunjenje obaveze.se može osporiti.. Dužnik može
ispuniti obavezu lično iii preko punomoćnika. Štaviše on može ispuniti obavezu i
posredstvom drugih lica koja bi umesto njega izvršili obavezu pod uslovom da se ne radi
o obavezi intuitu personae (npr. popravku automobila po ugovoru o delu ne mora
popraviti vlasnik radnje, već neko od radnika].
Treće lice - Obavezu dužnika može ispuniti i treće lice. Poverilac je dužan primiti
ispunjenje_ođ trećeg lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena čak i kad se
dužnik prptivi tom ispunjenju. Tu je reč o jemcu, vlasniku založene stvari za dužnikov
dug, tuženLjDO Paulijanskoj tuibi. Poverilac je dužan primiti ispunjenje i od trećeg lica
koje nemagjOdređeni pravni interes, ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev ako je reč o
obavezi intuitu personae koju može da ispuni samo dužnik lično. Poverilac mož'e primiti
ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja pa i u slučaju k a d g a j e dužnik. obavestio
da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu. Ali ako mu je 'dužruk ponudio da sam
odmah ispuni svoju obavezu, poverilac ne može primiti ispunjenje od trećeg.

194. KOME TREBA ISPUNTTI OBAVEZU?

Obavezu treba ispuniti poveriocu, jer je on nosilac prava potraživanja. U tom svpjštvu on
je ovlašćen da primi ispunjenje. To njegovo ovlašćenje nije medutim i njegova obaveza pa
ga niko ne može naterati prinudno da primi o'bavezu. Ali ako obavezu ne primi, a ona je
dospela, izlaže se sankcijama poverilačke docnje. Punovažan prijem ispunjenja zahteva da
poverilac ima poslovnu sposobnost. Ipak staralac poslovno nesposobnog poverioca neće
moći osporavati ispunjenje obaveze ako dužnik dokaže da se predmet ispunjenja nalazi u
imovini poslovno nesposobnog ppverioca. Inače kad je poverilac poslovno nesposoban
obaveza se ispunjava prema poveriočevom zakonskom zastupniku (roditeij iii staralac).
Obaveza se može ispuniti i prema prividnom poveriocu tj. ranijem poveriocu u slučaju
cesije o kojoj dužnik nije bio obavešten.
 151

195. PREDMET ISPUNJENJA

Dužnik duguje poveriocu onu prestaciju koja čini sadržinu obligacije. Ta prestacija
predstavlja i predmet ispunjenja obaveze. U ZOO je stoga i određeno da se ispunjenje
sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze. To je neko davanje činjenje, nečinjenje
iii trpljenje. S obzirom na rečeno poverilac ne može zahtevati nešto što nije predmet
obaveze niti dužnik može ispuniti obavezu nekim drugim predmetom, a ne onim koji čini
sadržinu konkretne situacije. Otud nema punovažnog ispunjenja ako je dužnik predao kao
dugovanu stvar nešto što ne.duguje, odnosno ako je poverilac primio neku drugu stvar, a
ne dugovanu. T a d a poverilac ima pravo da vrati ono što je primio i da zahteva dugovanu
stvar. Ispunjenje obligacije odgovarajućim predmetom predstacije podrazumeva i sledeće:
1. Dužnik se mora pridržavati načina ispunjenja što zavisi od toga da li se obaveza
izvršava odjednom ili sukcesivno.
2. Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje osim ako prtroda obaveze drugačije
naiaže s tim što j e ' kod novčanih obaveza obrnuto - dužan je da primi i delimično
. . ispunjenje osim ako ima poseban interes da ga odibje.
".3.. Akb: š e ' p r e d a j u po rodu određene stvari onda se predaju stvari srednjeg kvaliteta, a
ako je poznata namena stvari, onda odgovarajućeg kvaliteta.
Ova pravila su dispozitivnog karaktera. Zato se stranke 'mogu.sporazmetr da se obaveza
ispuni na drugi način. Taj način može se odnositi na zamenu ispunjenja.ili davanje radi
ispunjenja.

" 196. ZAMENA ISPUNJENJA ILI DAVANJE RADI ISPUNJENJA

Zamena ispunjenja i davanje. radi ispunjenja su dve mod.ifikacije ispunjenja obligacije-koje
. nastaju sporazumom poverioca i dužnika. Takav sporazum isključuje primenu opštiir
dispozitivniii pravila o predmetu ispunjenja. Zamena radi ispunjenja [datio tii solutum)
jeste sporazum poverioca i dužnika na osnovu koga se dužnik može osloboditi svoje
obaveze tako što će umesto dugovane, izvršiti neku drugu prestaciju. U tom slučaju
poveriiac je dužan da primi nešto drugo umesto onog što m u se duguje. Ovde se daje
solucija. Otuda ime datio in solutum.
Pravna p r i r o d a datio in soiutum se objašnjava na raziičite. načine. Prema„ starijeni.
shvatanju, datio in solutum- je uslovni sporazum - zamena prestacije će dovesti do
prestanka obaveze samo pod uslovom da drugi predmet ne bude eviciran (oduzet) o d
poverioca. U slučaju evikcije važi ranija obaveza, jer j e uslov raskidan... Po. novijem
shvatanju, datio in solutum se tretira. kao potpuno nov teretni. ugovor. Stoga ako dođe- do
evikcije iii fizičkih nedostataka,. primenjuju se pravila o teretnom ugovoru pa se
odgovornost dužnika ostvaruje po njemu. Stoga se ranija obaveza ne- aktivira. Po trećem
shvatanju, datio in soiutum je istovremeno uslovna isplata i teretni ugovor. ZOO prihvata
ovo treće stanovište - dužnik. odgovara, kao i prodavac, za materijalne-i'pravne nedostatke
stvari koja j e data umesto dugovane. Ali poverilacrumesto.zahteva po - osnovu ..odgovornosti.
dužnika .za materijalne i pravne nedostatke zamenjener srvari r : ! .'možefzahtevati od .dužnika
. (ali.ne više i od jemca) ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu. štete.
Davanje radl ispunjenja [datio pro solveda) postoji kad s e poverilac i dužnik sporazumeju
da dužnik preda poveriocu svoju stvar ili koje drugo tražbeno pravo - da ih proda i da iz.
postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a da mu ostatak preda. Ovde obaveza-;
prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa. Naš ZOO ovu ustanovu poznaje-
pod imenom predaja radi prodaje. Ova modifikacija ispunjenja se razlikuje od prethodne.
po tome što se kod obligacija gasi predajom drugih stvari umesto dugovane d o K s e k o d
davanja radi ispunjenja odnosno predaje radi.prodaje obligacija gasi tek k a d se poverilac
naplati iz postignute cene. Raziika između datio in soiutum i-novacije j e u tome što: koct
prva dva -instituta dolazi do gašenja obligacije, ispunjenjem obaveze, dok kodnovacije toga.
nema jer dolazi samo do promeneobiigacije.

197. ISPUNJENJE NOVČANIH OBAVEZA

Novčane obaveze se ispunjavaju po posebnim pravilima. Ta praviia se tiču:
 152
1. Princip monetarnog nominalizma - dužnik je dužan isplatiti onaj broj noveanih
jedinica na koji obaveza glasi. izuzev kad zakon određuje što drugo.
2. Monetarni vaiorizam - po sada važećoj odredbi ZOO ako novčana obaveza protivno
saveznom zakonu glasi na vraćanje u zlatu ili nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se
može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka
obaveze. Ova odredba je skoro promenjena i giasi - ako novčana obaveza gtasi na
plaćanje u nekoj stranoj valuti Ui zlatu, nj'eno ispunjenje se može zahtevati u domaćem
novcu prema kursu koji važi u trenutku izvršenja obaveze.
3. Zlatna klauzula - proizilazi iz monetarnog valorizma. Ona zabranjuje da se visina
novčane obaveze u domaćem novcu vezuj'e za promenu vrednosti zlata. Sa
predstojećom izmenom ova klauzula gubi raniji značaj jer se Iznos domaćeg novca
vezuje za kurs zlata u trenutku ispunjenja obaveze.
4. Valutna klauzuia zabranjuje da se visina novčanih obaveza u domaćem novcu vezuju za
promenu vrednosti strane valute. Sa predstojećom Izmenom i ova klazuia gubi raniji
značaj jer se iznos domaćeg novca vezuje za kurs u trenutku ispunjenja obaveze.
5. Indeksna klauzula zabranjuje da se visina vrednosti, novčane ' obaveze • u... domaćem
novcu. vezuje za promenu vrednosti dobara i ; usluga'• izražeiiih ••mdeksom;',čena kod
statističkih organa. Predlaže se brisanje ove klauzule.
6. KaTO.ata**tekod novčanih obaveza dužnik vraća pored glavnog duga i kamatu. Ona može
biti zatezna i ugovorna. Prva se određuje zakonom, a druga sporazumom.
7. Vreme ispunjenja - specifičnost je u tome što dužnik može vratiti dug i pre roka ako
je on ugčvoren isključivo u njegovom interesu.
8. Mesto ispunjenja - specifičnost je u tome što se kod novčanih obaveza ispunjenje
obaveze vrši u mestu#prebivališta odnosno boravišta poverioca ako nije drugačrje
određeno.
9. Kod nenovčanih obiigacija uzima se mesto prebivališta ili boravišta dužnika ako nije
drugačije odrđeno.
10. Klizna skala - strane mogu ugovoriti da će kod ug'ovora o izgradnji, izradi određenih
predmeta cena zavisiti od cene materijaia rada i drugih elemenata koji utiču na
troškove proizvodnje na tržištu tako da se cena proizvedenih predmeta može menjati u
zavisnosti.od cena na tržištu.

198. URAČUNAVANJE ISPUNJENJA (INPUTACIJA)

Ustanova. uračunavanja. ispunjenja primenjuje se. kad jedan dužnik dugujeastom poveriocu
više raznorodnih obaveza. Ukoliko dužnik u'toj situaciji izvrši neku isplatu, odnosno izvrši
neko ispunjenje, a to nije dovoljno da se narnire sve obaveze onda se poverHac i dužnik
sporazumevaju na ime kojih obaveza će se ova isplata odnosno ovo ispunjenje
uračunavati'; Ukoliko takav sporazum ne bude zaključen odnosno postignut, uračunavanje
se vrši ovtarredom koji odredi dužnik (najkasnije prilikom ispunjenja). Ako dužnik ne
odredi svojomizjavom redosled, obaveze se namiruju redom kako. je koja obaveza dospela
za ispunjenje. Ako je više obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su
najmanje obezbeđene a kad su sve obaveze podjednako obezbeđene, prvo semamiruju one
koje su dužniku na najvećem teretu. Ako su u svemu napred rečenom sve obaveze
jednake, one se namiruju redom kojim su nastaie, a ako su istovremeno nastale, ono što
je dato na ime ispunjenja, raspoređuje se na sve obaveze srazrnerao njihovim iznosima.
Ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši sledećim
redosledom - prvo troškovi, pa kamate, pa tek onda glavnica.

199. VREME I MESTO ISPUNJENJA .<

Vreme ispunjenja obaveze - Određuje se zavisno od toga da li je rok određen iii nije
određen: ' '
1. Ako rok nije određen onda se on određuje zavisno od svrhe posla, priroda obaveze i
ostalih okolnosti. Aii ako ove okolnosri ne zahtevaju odredivanje izvesnog roka za
ispunjenje, poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze odmah, a dužnik može zahtevati
od poverioca da odmah primi ispunjenje.
 153
2. Ako je rok odreden onda se po pravilu ispunjenje obaveze ne može zahtevati pre isteka
roka niti dužnik može zahtevati prijem tog ispunjenja. Od ovog' pravila postoje i izuzeci:
a) dužnik ispunjenje može izvršiti i pre isteka roka, ako je rok ugovoren u interesu
dužnika ali on mora o svojoj nameri obavestiti pvoerioca i paziti da to ne bude u
nevreme, Ovo je naročito čest slučaj kod novčanih obaveza. U ostalim slučajevima kad
dužnik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac može to odbiti, a može ga i primiti uz
zadržavanje prava na naknadu štete ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika.
b) zahtev poverioca za ispunjenje obaveze pre roka, Poverilac ima pravo zahtevati
ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao obećano obezbeđenje iii ako na njegov
zahtev nije dopunio obezbeđenje, smanjeno bez njegove krivice kao. i kad je rok
ugovoren u interesu poverioca,
c) kad je odredivanje roka ostavljeno jednoj strani (iii poveriocu ili dužniku) pa ona ne
odredi rok ni posle opomene, druga strana može zahtevati od suda da odredi
primereni rok za ispunjenje.
Kod novčanih obaveza postoje posebna pravila:
. .,„, ,,,,• .,.1.:, Ako-.se plaćanje vrši preko Banke, smatra se da je dug izmiren kad novč?na doznaka u
T:«V-■••<>■'>-korist poverioca stigne do. banke u' kojoj on ima račun ako stranke nisu drugačije
odredile.
2. Ako je ugovoreno plaćanje preko Pošte smatra se daje-dug izmiren uplatom dugovanog
iznosa pošti. Ukoliko takav način plaćanja nije ugovoren,-dug je izmiren-kad poveriiac
primi doznaku..-
3.. Ako je ugovoreno iii predviđeno plaćanje čekovnom uplatnicom, obaveza je izvršena kad
dužnik uplati dugovan iznos tom uplatnicom.
Mesto ispunjenja - Postoje opšta praviia o mestu ispunjenja i posebna, pravila o mestu
:
ispunjenja novčanih obaveza: ..
a) opšta pravila - dužnik je dužan ispuniti obavezu a poveriiac primiti ispunjenje u mestu
određenom pravnim poslom ili zakonom:
• Kad mesto ispunjenja nije određeno na ovaj način, a. ne može se odrediti. ni- prema
svrsi posla, prirodi posla ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u
kome je dužnik u vreme nastaka obaveze imao svoje sedište odnosno prebivalište. a u
nedostatku. prebivališta boravište..
• Ako je dužnik preduzeće koje ima više jedinica po raznim mestima, kao mesto
ispunjenja smatra se sedište one jedinice koja treba da izvrši radnje- neophodne za
ispunjenje. obaveze.
b) posebna pravila za.novčane obaveze - novčane obaveze se ispunjavaju u mestu u. korne
poveriiac ima sedište, odnosno prebivalište a u nedostatku prebivališta, boravište:
• Ako se plaćanje vrši virmanom, novčane obaveze se plaćaju u sedištu organizacije kod
koje se.vode poveričeva novčana sredstva
• Ako je • poverilac pormenio svoje sedište, odnosno prebivallšte-'u"vremenu kad je
obaveza nastala te se usled toga troškovi povećaju, topovećarij*e;pada':riateret poverioca

l:— J 200, PRIZNANICA

'--"'' Prinanica je isprava da je obavezau potpunosti ili delimično ispunjena. a izdaje je
poveriiac. Ko ispuni obavezu potpuno ili delimično ima pravo zahtevati da mu. poveriiac o
tome izda priznanicu o svom trošku. Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke
ili pošte, može zahtevatl da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan
razlog (npr. ako je izgubio uplatnicu). Ako je izdata priznanica da je u potpunosti
isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene kamate, sudski i drugi troškovi;ako ih
je biio. Kod sukcesivnih (obročnih) obaveza postojanje priznanice o isplaH docnijeg obroka.
znači da j e namirena obaveza i u pogiedu ranijeg obroka Ako poverilac odbije- da izda
.priznanicu, dužnik mpže položiti u sudski depozit predmet svoje obaveze; Kad' izmiri
svoju' obavezu, dužnik pored priznanice može zahtevati i vraćanje obveznice- iii druge*
isprave o dugu.

201. DEJSTVA ISPUNJENJA I PRAVNA PRIRODA

 154
Ispunjenjem obaveze kako ona glasi, obligacija prestaje. To znači da se gasi poveriočevo
potraživanje i dužnikova obaveza. Presstankorn glavne obaveze prestaju i sporedne.
Izuzetno sporedna obaveza ne prestaje npr. obaveza u pogiedu ugovorne kazne.
Ispunjenjem obaveze neće doći do prestanka obligaeionog odnosa u slučaju personaine
subrogacije. Tada umesto ranijeg, stupa novi poverilac pa sada dužnik duguje njemu.
Posebna dejstva ispunjenja postoje i u slučaju inputacije.

202. POSEBNI NAČINI ISPUNJENJA

Posebni načini ispunjenja se tiču:
1. Polaganja (depozit) kod suda - Dužnik može položiti (deponovati) dugovanu stvar kod
suda za poverioca:
a) kad je poverilac u docnji
b) kad je nepoznat
c) kad je neizvesno ko je poverilac
d) kad je poverilac poslovno neposoban a nema zastupnika
U ovim slučajevima, polaganje stvari kod suda može. izvršiti i treće lice koje ispunjava
obavezu. Po izvršenom polaganju dužnik .. obaveštava-,-poverioea vako; zna'-'gde je.
Depon.ovanj.ese vrši kod prvostepenog suda u mestu ispunjenja. Deponovanu stvar čuva'
sud, a akog&tvar nije podesna za takvo čuvanje, sud određuje čuvara o trošku i za račun
poverioca: .gplaganjem dugovane stvari dužnik se oslobađa obaveze u času kad je izvršio
polaganje. Tada prestaje i njegova docnja ako je bio u njoj a i kamata prestaje teći od
tada. Rizik siučajne propasti stvari. prelazi od.tada na poverioca.. Dužnik može i opozvati
depozit uzimanjem natrag deponovane stvari, o čemu- Je dužan obavestiti poverioca.
Troškove depozita snosi dužnik do visine uobičajenih troškova ispunjenja, a preko tog
iznosa troškove snosi poverilac.
2.Prodaja umesto polaganja stvari sudu - Do prodaje umesto polaganja stvari sudu dolazi:
a) kad je stvar nepodesna za čuvanje
b) ako su za njeno čuvanje i održavanje potrebni nesrazmerni troškovi
Tada dužnik može prodati na javnoj prodaji (dražbi), stvar koju nije mogao predati
poveriocu. Do te prodaje dolazi u mestu određenom za ispunjenje ili nekom drugom
mestu, ako je to u interesu poverioca. Postignuti iznos po odbitku. troškova prodaje,
polaže se kod suda iz tog mesta. Dužnik može prodati stvar i iz slobodne ruke ako ona
ima tekuću vrednost ili ako je male vrednosti u poređenju sa troškovima javne prodaje.
Ako je stvar takva da može brzo propasti ili pokvariti se, dužnik je. dužan prodati je. bez.
odlaganja i na najpogodniji način. O svemu prednjem dužnik je dužan obavestiti poverioca
kad god je to moguće. Sud predaje poveriocu položenu stvar pod uslovtma koje je dužnik
postavio. I sud može naplatiti troškove čuvanja prodajom stvari ako troškovi ne budu
naknađeni u. razurrmorn roku.

203. K O M P J N Z A C I J A (PREBIJANJE)
Prebijanje fifompenzacija) je način prestanka obligacije do kojeg može doći:
1. Kad dužnik postane poverilac svog poverioca, odnosno kad. poverilac postane dužnik
svog dužnika..
2. Ukoliko međusobna potraživanja glase na novac ili druge zamenijive stvari istog roda.
3. Ako su oba potraživanja dospela
4. Ako su istog kvaliteta
5. Ako jeclna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje*.
Kompenzacija je korisna ustanova jer se njome gase dve obligacije tako da je u lirokoj
primeni, pogotovo kad dode do poremećaja na.,tržištu zbog smanjenja novčane mase i dr.
Ova ustanova se primenjuje kako u obligacionom tako i u privrednom pravu. Ako su
međusobna potraživanja jednake vrednosrj onda se gase u celini, a ako su potraživanja
raziičite vrednosti onda se gase do visine vrednosti manjeg potraživanja tako da dužnik
veće obaveze ostaje dužan za razliku vrednosti međusobnog potraživanja. Postoje tri vrste
kompenzacije:
A, Zakonska kompenzacija - Do nje dolazi kad su ispunjeni određeni uslovi:
. a) uslovi u pogiedu karaktera potraživanja:
 155
« Uzajamnost potraživanja je osnovni uslov tj. pretpostavka svake kompenzacije. Bez
njega nema prebijanja. Uzajamnost uključuje samo poverioca i dužnika. Zato dužnik
ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poveriiac duguje
jemcu. Aii jemac može izvršiti prebijanje, ne svoje, već dužnikove obaveze prema
poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.
• Jednorodnost potraživanja znači da se mogu prebijati samo potraživanja iste vrste -
novac za novac, zamenljive stvari istog roda, odnosno zamenljive stvari za novac - zato
što je novac zamenljiva stvar za svaku drugu i on pripada svakom rodu.
• Dospelost potraživanja znači da je kod oba potraživanja isteklo vreme u kome je
obiigacija trebala da -bude ispunjena. To je logična posledica pravila da se može
ispuniti samo dospela obaveza.
• Likvidnost potraživanja u našem ZOO nije usiov zakonske kompenzacije. Tako je u
većini savremenih kodifikacija. Ovaj stav se zasniva na shvatanju da likvidnost može
imati samo procesnopravni značaj, a da ne može biti materijalni usiov kompenzacije.
Međutim, starije kodifikacije predviđaju ovaj usiov, a on znači da su potraživanja čista
, , , , ... i jasna što će reći da su nesporna.
,r'*>':;';b-) uslovi u pogiedu izjave o prebijanju: ■
U uporednom pravu postoje dva shvatanja o tome kako nastupa kompenzacija:
• Po francuskom pravu, kompenzacija nastupaautomatski čirnse ispune uslovi
• Po nemačkom i švajcarskom pravu, kompenzacija ne ■ nastupa. automatski već kad
jedna strana-izjavi drugoj da vrši prebijanje.
Naš ZOO usvaj'a ovo drugo shvatanje- i po njemu prebijanje ne nastaje kad se steknu
uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Aii ako je
takva izjava data, smatra, se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za
- to.. .. __ . . . . . .
Slučajevi kad je prebijanje isključeno - ZOO određuje da neka •potraživanja ne mogu
prestati kompenzacijom a to su:
1. Potraživanja. koja se ne mogu zapleniti
2. Potraživanja stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje, poslugu ih"
Lh je bespravno uzeo iii bespravno zadržao.
3. Potraživanje. nasMo.mamerriim prouzrokovanjem štete
4. Potraživanja naknade štete koja je nastala oštećenjem zdravlj'a- ili usled smrti
5. Potraživanja zakonskog izdržavanja
. .Kompenzacija. zastarelih potraživanja - Dug. se može prebiti sa.- zastareiim potraživanjem
ako ono još nije bilo zastarelo u momentu kad su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su"
uslovi nastali pošto je jedno od potraživanja već zastarelo, do prebijanja neće doći ako je
dužnik zastareiog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. Ukoiiko ga nije istakao
prebijanje će nastati.
Posebna praviia o kompenzaciji u slučaju cesije - U slučaju cesije. ZOO sadrzi neka.
posebna pravila o kompenzaciji.. Osnovno pravilo- je ■da--duznik.-ispunjenja--potraživanja
može prebiti prijemniku ona. svoja potraživanja/koja-je'do'-obaveštenja'o-cesiji mogao
..... . ,,.prebiri i ustupiocu, Ali ako je-dužnik bez rezerve izjavio prijemniku. da' pristaje- na
ustupanje, ne može mu više prebijati nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.
B. Sudska kompenzacija - Kad se ispune uslovi za zakonsku kompenzaciju. može nastupiti
i sudska kompezacija, ukoliko između poverioca. i dužnika već postoji parnica po tužbi
poverioca u kojoj dužnik istakne prigovor kompenzacije ili podnese kompenzacionu tužbu..
Podnošenje kompenzacionog prigovora,. odnosnp kompenzacione tužbe je usrvari iziava.o
kompenzaciji (prebijanju). Razlika izmedu kompenzacionog prigovora i kompenzacione
tužbe je u siedećem: . •■ y
.a.) ako dužnik odnosno tuženi ima veće potraživanje prema poveriocu, odnosno tužiocu, a
: is'takne samo kompenzacioni prigovor, dpći će do prebijanja samo do visine- tužbenog.
zahteva tj. do manjeg iznosa.
b) aiiako je dužnik, odnosno tuženi podneo kompenzacionu protivtužbu on će moći da
pored kompenzacije ostvari i raziiku do njegovog punog potraživanja. Ovo je posledica
pravila da sud može odlučivati samo u granicama istaknutih zahteva.
 156
C, Ugovorna kompenzacija - Do ugovome kompenzacije dolazi kad se dva lica (poveriiac i
dužnik) sporazumeju da njihova uzajamna potraživanja prestaju prebijanjem. Jedini uslov
za ovu kompenzaciju Je postojanje međusobnih potraživanja. Ostali usiovi se ue
postavljaju. Ovo je zbog toga što dva lica sporazumno regulišu svoje međusobne odnose
pa dolazi do izražaja autonomija volje i princip da stranke mogu zakijučivati sve ugovore
osim onih koji su zabranjeni. Zato mogu zaključivati i neimenovani ugovor o
kompenzaciji. Tim ugovorom se mogu kompenzirati i raznorodne, nedospele, uslovne,
buduće pa čak i naturalne tražbine.
Dejstva kompenzacije - Kompenzacija izaziva prestanak dvaju uzajarnnih potraživanja do
visine manjih potraživanja. Sa prestankom tražbine prestaju i akcesorna prava - jemstvo,
kamate i sl. Kod zakonske kompenzacije do prebijanja dolazi u trenutku ispunjenja
potrebnih uslova, aii ako je data izjava o prebijanju (jer bez nje nema prebijanja). Kod
pasivne solidarne obligacije, ako jedan od solidarnih dužnika prebije svoje potraživanje
prema poveriocu, dejstva kompenzacije nastupaju prema svim solidarnim dužnierma,
razume se do visine manje tražbine koja je učestvovaia u kompenzaciji. I kod aktivne
soiidarne obligacije, kornpenzaeija prema jednom poveriocu deluje i na': ostale po istoj
logici. ■ - • . . - < ■■.-. - . - , . ■ . . • -

204. OPROŠTAJ DUGA (OTPUŠTANJE DUGA)

Oproštaj duga je način gašenja obligacije koji nastaje kad poverilac izjavi dužniku da neće
'tražiti ispuftjenje obaveze, a dužnik se sa tim saglasi. U pravu su postojala dva pristupa
ovom institutu. Prema jednom, otpuštanje duga je jednostrana izjava volje poverioca, a po
drugom do otpuštanja duga dolazi na osndvu sporazuma poverioca i dužnika. Naš ZOO
prihvata ugovorni koncept otpuštanja duga do koga dolazi sporazumom poverioca i
dužnika. Taj koncept vodi računa o obostranim interesima strana u jednoj obligaciji.
Naime, oproštaj duga može da bude motivisan i malicionim razlozima - da se dužnik.
omalovaži da se povredi njegova čast i ugled, Ti motivi bi mogli doći do izražaja kad bi
oproštaj. bio jednostrana izjava poverioca. Kod sporazurrmog oproštaja. duga to. nije
moguće. Oproštaj duga je najčešće motivisan nekim dobročinstvom. Zato je sporazum o
oproštaju duga obično- ugovor o poklonu, ali nije iskijučeno da do oproštaja dođe uz
izvesnu naknadu-od-dužnika...Oproštaj.. duga može biti.potpun -.ako se-.opr.osti ceo dug„ i
delimičan - ako se oprosti samo deo duga. U prvom slučaju obligacija se gasi u eelini, a u
drugom delirmcho, Ugovor o oproštaju duga je neformalan konsensuaian ugovor. Stoga za
njegovu. punovažnost nije potrebno da bude zaključen u formi pravnog posla iz kojeg je
obaveza nastala. Kad se oprosti dug glavnom dužniku, prestaju i obaveze jemca, što je
posledica akcesornosti ovog oblika ličnog obezbedenja obligacija. Aii otpuštanje duga
jemcu ne oslobađa glavnog dužnika. Kad ima više jemaca, pa poverilac oslobodi obaveze
jednog od njih, ostali jemci ostaju u obavezi, aii se njihova obaveza smanjuje za deo koji
otpada na "Sslobođeng jemca. Kod pasivne solidarne obligacije oproštaj duga zavisi od
namere: ' '""'■
1. Ako je 'dug oprošten samo prema jednom solidamom dužniku (In persanam) onda su
pravila ista kao i kod oproštaja duga jednom jemcu. Obaveza ostalih ostaje, ali se
smanjuje za deo koji otpada na onog jednog.
2. Ako je oproštaj prema svima, obaveza je prestala prema svima.
Kod aktivne solidarne obligacije, otpust duga od strane jednog solidarnog poverioca ne
deluje na druge solidarne poverioce, aii smanjuje dužnikove obaveze za deo koji pripada
tom poveriocu. U slučaju opšteg otpuštanja dugova tj. otpuštanja svih dugova;.prema
jednom dužniku gase se sva potraživanja poverilaca prema dužniku, izuzev onih ža'koje
poverilac nije znao da postoje u momentu kad j'e otpuštanje izvršeno.

. 205. NOVACIJA (PRENOV)

Novaćija je način prestanka obligacija na osnovu sporazuma poverioca i dužnika prema
kome' obligacija koja je među njima prestaje, a istovremeno sa njenim prestankom medu
istim stranama nastaje nova obligacija. Ovde je zapravo reč o zameni postojeće obligacije
novom dbligacijom između istih iica. Novacija je stara ustanova. Potiče iz rimskog prava.
Tamo je služila i kao sredstvo kojim se postižu ciijevi cesije ili preuzimanja duga. Postoje
 157
različita mišljenja o pravnoj prirodi novacije. Prema Jednom shvatanju, novacija nije način
prestanka obligacionog odnosa već samo način gašenja određene dužnikove obaveze. Po
drugom novacija nije način prestanka, već preinačenja obligacije. Ima i mišljenja da je
novacija u stvari zamena ispunjenja, aii većina autora smatra da ovo mišljenje nije tačno.
U svari, novacija je simultano gašenje stare i nastajanje nove obligacije među istim
stranama.
Uslovi za novaciju - Novacija nastaje sporazumom poverioca i dužnika. To je dakle njihov
novi ugovor. Zato je osnovna pretpostavka za postojanje novacije' sposobnost ugovaranja,
odnosno puna poslovna sposobnost ugovornih strana. Što se samih uslova novacije tiče
oni se odnose na:
1. Postojanje stare obiigacije - ovaj uslov je ispunjeri •ako je stara obligacija bila
punovažna. Ako je stara obligacija bila ništava, ništava će biti i nova. Rušljiva obligacija
može biti novirana ako su prošli rokovi za njeno pobijanje ili ako se lice koje je to moglo
učiniti odreklo prava pobijanja. Stara obligacija mora biti civUna a ne naturalna
(zastarela).
.. 2. Ugovaranje nove obligacije - sve što je rečeno za staru, važi i za novu obligaciju. I ona
* 'rhora biti punovažna i civilna, a ne naturakia.
3. Razlika između stare i nove obligacije - nova obligacija se mora raziikovati od stare i
to:
a) u pogledu osnova, postoji npr. ako je ranija obligacija nastaia po osnovu kupoprodaje,
a nova obaveza će biti zasnovana na zajmu. Ovde se pojam osnovne uporebljava u smislu
kauze već u smislu titulusa dugovanja -'ista svota novca ostaje predmet obaveze, ali ta
"obaveza više nije kupoprodajna cena, već dug po osnovu zajma.
b) u pogledu predmeta,. pgstoji npr. kad se obaveza plaćanja određene sume novca zameni
obavezom predaje neke stvari ili kad se obaveza davanja preobrazi u. obavezu činjenja ili.
nečinjenja", pri čemu osnov može ostati i isti.
c) Novacija postoji kad se nova obligacija razlikuje od stare i po osnovu i po pređmetu.
4. Namera da se izvrši novacija - uz sve rečene uslove potrebno je da postoji i volja
ugovornih strana, odnosno njihova namera da svojim sporazumom (ugovorom) ugase
staru i zasnuju novu obligaciju tj. da postoji animus jiomndi. Ova namera proizilazi iz
same suštine novacije kao ugovora- Zato je tu i reč. o zajedničkoj nameri .obeju. ugovornih.
-strana. Ova-namera-se-obično- izražava'klauzulom - ovim ugovororn: prestaje. raniji ugovor.
Dejstva novacija - Ugovorom o novaciji, ranija obaveza prestaje a nova nastaje. To je
osnovno dejstvo novacije koje proizilazi lz samog njenog. pojma.. Sa..pr.estankom. stare
obligacije prestaje i docnja po toj obligaciji. Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i
jemstvo izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem dragaČije ugovoreno. Isto važi I za ostala
sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu. Dejstva novacije na pasivnu
solidarnost su ista kao i kod oproštaja duga. Ako je novacija in rem,,novacija deluje samo
na onog prema kome je izvršena, ali se smanjuje i obaveza ostalih za deo koji otpada na
njega. Ako je novacija in rem prema svima, onda. deiuje prema svima. .Kod aktivne
solidarnosti, novacija jednog solidarnog poverioca i dužruka..irna,-,,za posiedicu smanjenje
dužničke obaveze prema svtnr soiidarnim- poveriocima za deo koji odgovara novaciji.

206. SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

Sjedinjenje (konfuzija) je način prestanka obligacije'do kojeg dolazi kad u jednoj obligaciji
ista strana postane istovremeno i poverilac i dužnik, drugim rečima kad se u istoj iičnosti
sjedine funkcije poverioca i dužnika. Tada do presranka obligacije doiazi jer je nemoguće-
da jedno lice samo sebi bude poverilac i dužnik. Tada se gasi pravni odnos, jer jedno licer
može biti u pravnom odnosu sa drugim licem, ,a ne sa samim. sobom.
Do sjedinjenja najčešee doiazi usled. nasledivanja ili druglb, vidova univerzalne sukeesije....
Međutim, postoje neke situacije u kojima je došlo do sjedinjenja. funkcij'e poverioca i-
dužnika u kojima ni ne dolazi do prestanka obligacija. ZOO predviđa dva takva slučaja;.;■..&■-ztt
1. Obaveza glavnog dužnika ne prestaje kad jemac postaje poverilac (tada prestaje samos ""
obaveza jemca)
2. Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje tek kad se izvrši upis brisanja pošto
prechodno dode do sjedinjenja, a ne samim sjedinjenjerm
 158
Treba uzeti da do prestanka obligacije usled konfuzije ne dolazi ni kad fai time bila
povredena prava trećih lica koja su oni stekli pre sjedinjenja (zaloge, plodouzivanja). U
slučaju postojanja hartija od vrednosti na donosioca, konfuzija neće izazvati prestanak
obligaeija sve dok postoji hartija na donosioca, Konfuzija neće izazvati prestanak obligacija
ni u slučaju primene pravila naslednog prava koja se odnose na instituciju separatlo
bonorum - odvajanja naslednikove imovine od nasleđene imovine da bi se poverioci
naplatiii samo iz ove druge. Kod solidarnih obligacija, konfuzija u kojoj učestvuje jedan
solidarni dužnik ili poverilac nikada nema za posledicu prestanak cele obligacije. Ono
samo smanjuje obaveze odnosno potraživanja za deo koji je zahvaćen konfuzijom..

207. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Ciij svake obligacije je da bude ispunjena kako bi se zadovoljio neki interes. Međutim, ako
se taj cilj ne može postići zato .što je 'posle nastanka obligacije njeno ispunjenje postalo
nemoguće, obaveza ispunjenja obligacije će prestati. Uslov za to je da je nemogućnost
nastupiia usled okolnosti za koje dužnik ne odgovara. Uobičajeno je da se pravi razlika
izmedu faktičke i pravne nemogućnosti. Prva je fizička nemogućnost. izvršenja obaveze do
koje dolazi usled nekog prirodnog događaja ili ijudske. radnje■ koja-v;nastane-MnezavisnO'Od-
volje ugovornih strana (viša sila - slikar oslepi pa ne može da dovrši sliku), dok se druga
vezuje za f a%ne akte države npr. zabrana uvoza i izvoza eksproprijacija dugovane. stvari i
sl. U stvarf^ne postoje faktička i pravna nemogućnost jer je nemogućnost jedinstvena, a
samo uzroci-tih nemogućnosti mogu biti različiti. Teret dokazivanja da je nemogućnost
nastupila iz'';razloga za koje dužnik ne odgovara, pada na dužnika. Nemogućnost mora biti
takva da ne ostavlja nikakvu moguenost za izvršenje obaveze. Takve su okolnosti koje.
dovode do trajne nemogugiosti ispunjenja obaveze, ali nekad i privremene nemogućnosti
imaju iste posledice npr. kod fiksnih ugovora..
Pravila nemogućnosti ispunjenja se razlikuju zavisno od karaktera predmeta obavezar
1, Ako je predmet obaveze stvar određena po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad
propadne sve što dužnik ima od takvih stvari. Rod ne propada (genersi non pereuntl
pa se mogu nabaviti stvari iz istog roda da bi se ispunila obaveza. Tu dolazi do
izražaja pravilo res perit đommo.
2. Ako je predmet. obaveze. stvar. određena po rodu, koja_.se ima uzeti iz određene
ograničene mere tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela masa.. Ovde je reč o
rodu koji je ograničen obimom mase stvari tako da sesamo iz te mase može pribaviti.
. Iz ova dva. pravila. proiziiazi da se: pravila o nemogućnosti ispunjenja potpuno primenjuju..
samo kod individualno određenih stvari tj. stvari na čije mesto ne mogu doći druge stvari.
Ustupanje prava prema trećem licu koje snosi rizik nemogućnosti ispunjenja - Dužnik
odredene stvari koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja dužan je
ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.

208. ZASTARELOST
ZastarelosPje način prestanka obligacija usled toga što poveriiac u zakonom određenom
vremenu nije tražio od dužnika ispunjenje obaveze. Prema ZOO zastarelošću prestaje
pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze. Ako se pođe od toga da subjektivno pravo
sadrži ovlašćenje i zahtev, onda se zastarelošću gubi samo zahtev, a to znači pravna moć
prinudnog ostvarivanja potraživanja. Pošto se zahtevom ne iscrpljuje subjektivno pravo,
zastarelošću ne prestaje obligaciono pravo u celini. Ono samo prelazi iz sfere civiinih u
sferu natoainih obligacija. Otuda ako dužnik ispuni obavezu dobrovoljno on ne može
tražiti povraćaj datog. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u
kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje .obaveze. Tačnije kad istekne poslednji dan
zakonom određenog vremena. U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je protekio u
korist dužnikovth prethodnika. Ovo se naziva uračunavanje (akcesija), a primenjuje se kod
preuzimanja duga, iii u slučaju nasleđivanja obaveze - slueajevi univerzalne sukcesije.
Nastupanje zastarelosti zahteva izvesno preciziranje. Istekom roka zastarelosri ne nastaju.
automatski dejstva zastareiosti. Prema ZOO sud se ne obazire na zastareiost, ako se
dužnik na nju nije pozvao. On to čini isticanjem prigovora zastarelosri. Ako se i ova
okoinost uvede u pojmovno određivanje zastarelosti onda bi se moglo reći da zastarelost
 159
nastupa kad se posle isteka roka zastarelosti dužnik na nju pozove. Tek tada se zapravo
jedna civilna obligacija pretvara u naturalnu. Bez tog prigovora sud će pružati zaštitu
poveriocu, a to znači da se tek sa prigovorom gubi zahtev za prinudno ostvarivanje
potraživanja.
Opravdanje - Obligacije nastaju da bi se bez velikog okievanja ispunile i na taj nacin
ostvarili određeni interesi poverioca. Poveriiac ima pravo da zahteva ispunjenje obiigacija,
ali on nema obavezu da to čini, Zato se događa da on ne vrši svoje pravo. Ako on to ne
čtni bez opravdanih. razioga, onda to dovodi do sankcije u vidu zastarelosti. Ona'je
irnpLikacija težnje za pravnom sigurnosću. Jer ako neko ne vrši pravo koje mu pripada
onda konačno treba da se reši da li on treba da ostane titular tog prava ili ne treba.
1. Ako pravo ne vrši zato što ga ne interesuje, onda obiigacija gubi svoj smisao pa ne
treba više da postoji.
• 2. Ako se pravo ne vrši zbog' nemarnosti, onda ono treba da prestane jer pravo zahteva
savestan odnos tituiara aii,
3. Ako pravo ne može da se vrši iz određenih objektivnih razloga. onda sve dok oni
- postoje poverilac ne može biti ugrožen sankcijom zastarelosti.
, ;
s^V ^. r\^.Vr'erii'e'?zastarelosti.~. Vreme zastarelosti je ono zakonom određeno vreme za čiji istek je
vezano nastupanje zastarelosti. To vreme se utvrđuje isključivo .zakonom. Reč je o
imperativnom propisu, tako da se. vreme zastarelosti ne.mož.e.-.pravriim.-.poslom. menjati ni
u smislu- produžavanja, niti u smislu skraćivanja. Vreme zastarelosti teče kontinuirano
osim u slučajevima zastoja koji se takođe određuju zakonom. Prekid toka.zastarelosti ne
može se odrediti pravnim poslom. U određenim slučajevima može doći i do prekida
"zastarevanja, ppsle čega rok zastarelosti ponovo počinje teći. iznova. I ovi se utvrđuju
zakonom. Vreme. zastarek)sti nije isto za sve vrste potraživanja.. Ali kod svih vrsta
potraživanja, početak roka zastarelosU je uređen na isti. načtn:
. 1. Kod„obligacija koje se sastoje n davanju. ili činjenju, zastarelost počinje teći prvog dana
posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako za
pojedine slučajeve nije što drugo određeno (npr. zanaknadu štete - od saznanja).
2. Ako se obaveza sastoji u nečinjenju, odnosno propuštanju ili trpljenju, zastarelost
počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi fprvog
dana posle činjenja).
• Istek roka- zastarelosti -se razlikuje- zavisno'od. vrste potraživanja:.
1. Opšti rok zastarelosti je 5 godina ako zakonom nije određen drugi rok.
2. Posebni rok zastarelosti je odreden za pojedine vrste potraživanja.. Između ovog' i opšteg
roka postoji odnos karakterističan za- opšti i poseban: propis. - poseban rok iskijučuje.
primenu opšteg roka. Drugim rečima opšti rok se prirnenjuje kada nema posebnog roka.
Posebni rok je duži od opšteg roka u dva slućaja:
a) potraživanje naknade štete prouzrokovane. krivičnim delom zastareva. istekom roka
zastarelosti krivićnog gonjenja za to krivično deio, akoje taj .rok duži. .od 3 godine, a
najduži rok zastarelosti krivičnog gonjenja je 25 godina.
b) kad je..potraživanje utvrđeno. pravosEuažnom..-sudskom:...odlukom...ill.. odlukom. drugog
! nadležnog organa, odnosno'-poravnanjem pred timv organima. — rok. zastarelosti iznosi
:
'.'". "'"''-"' '■■ "10 godina. . , _ • . .
Posebni rok je kraći u više različitih slučajeva: "
a) 3 godine je rok zastarelosti za isporuku robe, izvršen rad ili uslugu,, za zakupninu. i za
naknadu prouzrokovane štete (od saznanja za štetu i učinioca)
b) 1 godina je rok zastarelosti za potraživanja za išporučenu električnu energiju. toplotau
energiju, plin, vodu, ciirnničarske radove, održavanje čistoće, porraživanje za uptorebu.
radio i TV prijemnika, potražlvanje pošte,..,telegrafa i telefona, za upotrebu telefona. i.
poštanskih fahova, potraživanje pretplate za povremene publikacije. Moguće je- da?
hekim posebnim zakonom bude propisan i neki drugi duži ili kraći rok od. opšteg'
rpka.
Rok ističe istekom poslednjeg dana zakonom odredenog roka. Izuzetno preina:-
maloletnicima i drugim poslovno nesposobnim licima bez zakonskih zastupnika,.
zastarelost ne može nastupiti dok ne proceknu 2 godine od kad su postala poslovno
sposobna ili dobila . zastupnika. Kod povremenih potraživanja kao što su: mesečiio
 160
izdržavanje, renta, i druga sukcesivna davanja, rok zastarelosti je određen na poseban
način - pojedini obroci zastarevaju za 3 godine, a samo pravo za 5 godina.
Tok roka zastareiosti - Rok zastarelosti teče kontinuirano od početka do kraja. To je
pravtlo od koga postoje dva izuzetka;
A. Zastoj zastarelosti do koga dolazi u tri grupe slučajeva;
1. Prva grupa se tiče ličnih odnosa između poverioca i dužnika. Zastarelost ne teče:
a) izrneđu bračnih drugova
b) između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo
c) izmedu štieenika i njegovog staraoca kao i organa starateljstva za vreme trajanja
starateljstva, odnosno
d) dok ne budu položeni računi
e) između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici dok ona postoji.
2. Druga grupa se tiče lica uodređenom statusu. Zastarelost ne teče:
a) kod potraživanja lica na vojnoj dužnosti, za vreme mobilizacije, neposredne ratne
opastnosti i rata. ,
b) kod potraživanja izmedu lica zaposienih u tuđem domaćinstvu s i njihovog-poslodavca,
odnosno članova njegovog domaćinstva sve' dok radni odn'os traje.'; " : '
3. Treća .grupa se tiče slučajeva u kojrma postoje nesaviadive prepreke zbog kojih
poverilać*flije mogao da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze dok su te prepreke
trajale. ftkve prepreke su npr.
a) ratno 'stanje
b) epidemije zbog kojih je određen karantin
c) velike elementarne nepogode
d) prekid saobraćaja, ockiosno komunikacije sa sudom.
Za vreme zastoja, odnosno dok traju razl-ozi zastoja,. rokovi zastarelosti ne teku. Po
prestanku razloga oni nastavljaju da teku i to tamo gde su zaustavljeni. Po tome..se zastoj
i razlikuje od prekida kod koga rok ponovo počinje da teče aii iz početka.
Prekid zastarelosti - Zastarelost.se prekida u dve.grupe slučajeva:
1. Radnjom dužnika se prekida zastarelost kad dužnik prizna svoj dug. Priznanje'može
biti izrično, davanjem izjave poveriocu ili konkludentnom radnjom, npr. davanjem
otplata^ plaćanjem . kamata, davanjem obezbeđenja ili drugom. radnjom iz- koje
nesumnjivo proizuazida-dužnik priznaje dug.
2. Radnja poverioca kojom se izaziva prekid zastareiosti je podizanje tužbe ill
preduzimanje druge radnje protiv dužnika, pred sudom ili nadležnim organom u ciiju
utvrdivanja, obezbeđivanja iii ostvarivanja potraživanja.. Tužba je- podnesak kojim se
poveriiac obraća sudu u ciiju ostvarivanja svog potraživanja, a druge poverilačke
radnje se mogu odnositi na:
a) pozivanje u zaštitu od pravnog uznemiravanj'a
b) istieanje kompenzacionog prigovora
c) podnosenje zahteva za prinudno izvršenje itd.
Obično'' pbzivanje dužnika da ispuni obavezu ne prekida zastarelost. Tužba,. odnosno
druga radnja poverioca neće izazvati prekid ako poverilac odustane od tužbe iii ako sud
odbaci tužbu iii odbije tužbeni zahtev. Prema tome tužba prekida zastareiost jsamo ako je
bila osnovano podneta. Ako je tužba bila odbačena zbog nenadležnosti ili drugih razioga
koji se ne tiču suštine stvari pa poverHac podnese novu tužbu u roku od 3 mešeca,
smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Posie prekida zastarevanja, rok
zastarelosti počinj'e teći iznova, a vreme proteklo pre prekida se ne računa. Novi rok ima
isto trajanje. Raziika zastoja i prekida je u tome što se kod zastoja rok nastavljai."' a kod
prekida počinje iznova.
Dejstvo zastarelostl - Nastupanj'em zastareiosti gubi se zahtev, kao eiement subjektivnog
prava, pa poveriiac gubi pravo da prinudnim putem ostvari svoja potraživanja. Zbog toga
se civilna obligacija preobražava u naturainu. Otada se sva dejstva obligacija ostvaruju u
domenu dejstva naturalnih obligacija. Usled toga, ako dužnik sam ispuni svoju obavezu.
Našta inače nije mogao biti prinuđen, ondane može tražiti povraćaj datog zbog sticanja
bez osnova. Zastarelost kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti prema jednom
 161
soliđarnom dužniku, odnosno poveriocu ne deluje prema ostallina jer se i rokovi mogu
različito ractmati.
Odricanje od zastarelosti - Dužnik se može odreći zastarelosti tek kad ona nastupi.
Odricanje pre nastupanja zastarelostl nije dopušteno. Takve klauzule u ugovoru su ništave.
Odricanje od zastarelosti se vrši izrićitom izjavom dužnika. All znaeaj odricanja imaju i
neke druge radnje - pismeno priznanje zastareie obaveze iii davanje jzaloge ili drugog
obezbeđenja za zastarelo potrazivanje.
Zastarelost i prekiuzivni rok - Zastarelost i prekluzija se bitno razlikuju iako l n v j e
zajedničko da nastupaju posle određenog, zakonom utvrdenog vremena s tim što je to
vreme kod zastarelosti, po praviiu, znatno duže nego kod prekluzije.- Razlike= se ogledaju u
sledećem:
1. Kod zastarelosti ne prestaje obllgacija u potpunosti. Gubl se samo zahtev da se
potraživanje prinudno ostvari. tako da se obligacija^ preobražava iz civilne u naruralnu.
Kod prekluzije gubi se pravo u celini,. dakle i oviašćenje i zahtev (oba elementa
subjektivnog prava), tako da ne postoji čak ni naturaina obligacija.
, 2... Na zastarelost sud ne pazi po službenoj dužnosa, već samo ako se na nju dužnik pozove
- - prigovorom zastarelosti. Na prekluzrju sud pazi po službenoj dužnosti bezobzira da 11 je
istaknut prigovor prekluzije ili ne.
3. Kod zastarelosti sud meritorno odlučuje o predmeru mžbenog;.zahteva. i donosi presudu
kojom se tužbeni zahtev odbija. Kod prekluzije sud bdlućuje nemeritornom odlukom i
đonosi rešenje kojom se tušba odbacuje.

2 0 9 . POSEBNI NAČINI'P&ESTANKA OBLIGACIJE

U posebne načine prestanka obligacija spadaju:
i. Protek w e m e n a - Ovaj način prestanka obligacije se tiče trajnih obligacija (jer trenutne
prestaju.Jednokratnim ispunjenjenLkojim se ostvaruje ciij. obligacije)..-Kocitrajiiih..obligaeija .
prestacije se ispunjavaju trajnim činjenjem. To važi i za sukcesivne obligacije. Zbog toga
trajne i sukcesivne obligacije prestaju protekom vremena odnosno roka do kojeg je
odredeno njihovo. trajanje.. Do-toga neće.doći. ako:
a) r o k trajanja nije odreden
b) kad je ugovoreno. odnosno zakonom odredeno da se posle isceka roka dugovlnski odnos
produžava n a neodredeno vreme.. ako. ne bude blagovremeno otkazan.
Van ovih izuzetaka. do prestanka t r a j n i h i sukcesivnih obligacija dolazi sarnim: protekom
vremena. Eventualno, sudska odluka o tome ima samo deklatorno đejstvo - konstatuje ono
što se. po s a m o m zakonu dogodilo. Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika. ono što je
dospelo, pre- nego- Sto j e obaveza prestala protekom roka.
2. Otkaz - Ovo je način prestanka.. trajne ill sukceslvne obligacije. kad postoje izuzeci u
kajima obligacija ne prestaje protekom vremena po samom zakonu.. To su sledeća dva
siučaja: .
a) trajna ili sukcesivna obligacija čije trajanje nije .ograničeno.određenim.rokom..
b) trajna ili sukcesivna obiigacija kod koje je ugovorom ili zakonom .odredeno, da se posle
isteka roka dugovinski odnos produžava na neodredeno vxemev.ako.ne bude* blagovremeno
otkazan. ,,,. .
.Pravila o otkazu su sadržana u ZOO:
• i\ko vreme trajanja dugovtnskog odnosa nije određeno, svaka stranka ga može prekinuri
otkazom koji mora biti dostavljen drugoj strani.
• Otkaz se rnože daO.. u svako doba samo ne- u nevr.eme.
• U slučaju otkaza. dugovinski odnos prestaje kad istekne otkazni rok odreden ugovorom.
a ako takav rok nije određen ugovorom dugo\'inski odnos prestaje po iateku'- r o k a
odredenog zakonom ili običajem, odnosno istekom prtmerenog roka.
• Stranke mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestatl samim. dostavijanjenr,
otkaza; ako za odredeni slučaj nije zakonom- odredeno nešto drugo.
• Poverilac irna pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego Sto j e obaveza"
prestala otkazom. ■-•'■••"-■,;.';>_-
3. Smrt - Smrću dužnika ili poverioca prestaje obiigacija. samo ako je nastaia s obzirom-
na lićne osobine ugovornih strana. odnosno jedne srrane iii.lične sposobnosti dužnika.
Prema tome, smrću prestaju samo obiigacije mmiru personae. Smrt inače nije uslov za
 Ic>2
prestanak obligacija. One nadživljuju stranke jer prelaze na naslednike, To se ne đogađa
sanao kod obllgaclja mcuiaj personae. One su dakle izuzetak od pravtla. Smrt je ujedno i
jedini zajednički - osnov za prestanak obllgacija i ugovora. Smrću prestaju 1 ugovori
zakljućeni mcuitu personae. Ostali ugovort ne prestaju. I onl, kao 1 obtlgacije. nadživljuju
stranke. Treba praviti razllku izmedu prestanka obligacija t prestanka ugovora.

DODATAK {OBJAŠNJENJA IISPRA VKE)

' POZITTVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE

Kod negativniri obligacija zastarelost počtaje teći prvog dana posle dana kada je dužnik
postupio supr.otno'abavezi. Pošto se ovde obaveza sastoji u tome da se nešto ne učtni, da se
propusti -111 trpi, zastarevanjepo prirodi stvari ne može teći od vremena koje je predvtđeno.
kod pozitivnih obllgaclja, već od dana kada je dužnik prestao da se uzdržava od odredene
radnje tj. od dana kada Je postupio suprotno svojoj obavezi nečinjenja.

ALTERNATIVNE OBLIGACIJE' • ■ • ■ • .■ ■~ - ■
Ako je do jiemogućnosti ispunjenja Jednog od dva dugovana predraeta došlo usled krivice
jedne stratjev onda se vodi računa čijorn krivtcom je đošlo do nemogućnosti ispunjenja.
krivicom'■ dužnika ili krivicom poverioca i kome Je pripadalo pravo izbora. Ako je do
nemogućnosti ispunjenja jednog predmeta došlb krMcoriEs.dužnikai onda, ako je>. njemu
pripadalo pravo izbora,. obligacija postaje jednostavna, što znači da će dužnik biti dužan d a
- ispuni preostali predmet.all ako je pravo izbora pripadalo poveriocu, onda poverilac može
optirati iii za ispunjenje preostalog predmeta ili za naknadu štete koju usled toga trpL
Naprotlv, ako je do nemogućnosti ispunjenja jednog predmeta došlo usledlkrjvice'paverioca!
onda-se: ukoliko ■ Je-njemu pripadakrpravo-'izbora. dužnikova.._obaveza!gasij._ali poverilac"
može ako'hoee da d a n a k n a d u štete i da traži prebstali predmet; ako, pri tome pravo izbora
pripada "'duzniku, njegova obaveza prestaje, ali on moie~^o'~hocertražitrhalmadu~štete i
izvršitr- svoju/; opavezur-preostalimv.predrnetom.,. Ogramčeme^^nar-rnanjk' brc^rpredmeta
(koncentracija), kao što se vidi u prineipu'ne nastupa ako je do nemogućnosti izvršenja
jednog predmeta obligacije doslo usled krivice one straue koja nema pravo izbora..

REALNI UGOVORI
Realni ugovori su jedna vrsta formalnih ugovora. 2a njihovo zaključenje, naime, nije
dovoljnaprosta..saglasnost,voLja,...već se. imperativno.zahteva.L ispunjenje.r.ealne,forme. koja
se ogleda u predaji stvari. Bez predaje nema ugovora. Realni ugovori' s u se-javili u rimskom
pravu kao znak popuštanja stroge forme neksuma i apstraktne stipulacije-. Oni su bili korak
ka konsensualnim ugovorima jer su formu svodili na predaju stvari. Ovo tradlcionalno
shvatanje reaJLnih ugovora je trajalo vekovima. Novo ahvatanje realnih ugovora počiva na
ldeji da se^predaja ne tretlra kao znak zaključenja ugovora, već kao radnja ispunjenja
ugovora. Tca ideja znači i negaciju realnih ugovora koji postaju konsensualnL Njihova
konsensuaJLnost bi se ogiedaia u prostoj saglasnostl o predaji neke stvari, kako,. bi akt
prettaje bio radnja ispunjenja ugovora. Reairum ugovorirna se tracUcionaLno smatraju ostava^
posluga, zajam i zaloga, a u novijem pravu i ugovor o prevozu robe.

KONSENSUALNI UGOVORI
Konsensuaiizam kao princip ugovornog prava znači d a se. ugovori mogu zaključivati
prostom sagtasnošću volja fsolo. consensus) bez lspunjenja zakonom predvlđenih formL
Stranke mogu ispoljavati svoju voiju na razne.načine-- usmeno ili pismeno - kao i svten
postupcima kojlma se posredno ili neposredno pokazuje određena volja. One, dakte nisu
obavezne da se prillkom zakljućenja ugovora pptčine Ispunjenju unapred određenih formL
Prvi kons,emuaIni ugovori su se javili još ' u rimskom pravu u kome je inače viadao
formaiizam. T o ' su bili 'ezuptio - vendltio, Iocatio - condnctio, sodetas, mandatum..
Konsensuaiizam se inače- vezuje za. 13. i 14. vek. a svoju punu afirmaciju. Je doživeo, u
vreme liberalnog kapitahzma. On odgovara slobodmm tržižntrn odnoslma. pa Je stoga. uz;
Izvesne izuzetke, dominantan i u danasnjim pravnim sistemima. Svedoci smo svojevrsne
renesanse formallzma, aii ne onog starog (formalizam reilgije i nerazvijenih društvenih
 163
odnosa), već jedne nove vrste - formalizma pravne sigumostiL Konsensualne ugovore
najbolje objašnjavamo njlhovora razllkom od formalnih. Nepoštovanje odredene forme Ima
za posledicu ništavost formalnog ugovora, zbog čega se pravtla forme kod isuh moraju
dobro poznavati.. što nije slućaj sa konsensualnim (neformalnim) ugovorima. Takođe,
i2vesna pravna pitanja se ne postavljaju u siučaju nelbrmataih ugovora - npr, pitanje
pravnih dejstava usmenih klauzula kod ugovora zaključenlh u pismenoj formi.

UGOVORI SA SPORAZUMNO ODREĐENOM SADRŽINOM I UGOVORI PO PRISTUPU

U teorljl se pravt'razllka između ugovora po pristupu i apskih ugovora. U osnovl ugovora
po pristupu leži' ekonomska nejednakost stranaka- t kod njih jedna ugovoma strana
određuje uslove ugovora, dok kod tlpskih ugovora elemente. i uslove ugovora ne određuju
ugovorne strane- već su oni postavljenl od strane države : ili neke druge profesionalne
•organizaclje. Saglasnost stranaka se tada posmatra s a m o . k a o uslov prlmene unapred
određenlh elernenata ugovora. Medutim terminologija u.ovoj oblasti nije ujednačena tako.da
se 1 Jedni i drugi često nazivaju tipskl ugovori, a naročito zbog toga što se i ovde
organizacija koja sastavlja ugovor može u tom ugovoru pojaviti kao ugovorna strana. Tipski
ugovori su od posebnog značaja za medunarodnu trgovinu gde se kao -sastavijaći ovih.
ugovora javijaju krupne trgovačke organizaeije čijaje delatnost usmerena na'uvoz ili izvoz
odredene robe (npr. uglja. drva. celtka. žita. kafe. svile. pamuka itđ.) --• '

PREDUGOVORTGLAVNI UGOVOR
Kada je za zaključenje giavnog ugovora potrebno i ispunjenje i odredene forme. pitanje je da
'li i predugovor : fnora biti zaključen u toj forrni. Po jednom stanovištu, predugovor je uvek.
ništav- ukoliko riije sačinjen. u istoj fooni koju zakon propisuje za glavni ugovor. Po drugom
sianovištu se pravi razlika prema ciiju koji j e inspirisao zakonodavca da propiše odredenu
formu.-Tako. akoje^ forma propisana*radizaštlteinteresa'samih' ugo.vornih-.'Strana-'(npr. ,da ;
se stranke spreče od trenumog i prenagljenog odlućivanja kao što je često slučaj kod
poklona), onda se i predugovor mora sklopiti u odgovarajućoj formi. Naprotlv. ako je forma
propisanarsav ciljem-^cIav0s%tira?.bQljfc.daka2W^^^
publiciteta (npr. kod konstituisanja hipoteke). predugovor se može zaključitl i bez
ispunjenja odgovarajuće forrne. Naš ZOO prihvata pr/o stanovište.

KAUZALNI I APSTRAKTNI UGOVORI

Apstraktni ugovori takode imaju kauzu, samo što ona nije vtdljiva kao što je to slueaj kod
kauzalnog ugovora... vee je voljoni. stranaka apstrahovana,, tako. da za treća. Iica. po.pravilu '
ostaje nepoznata (npr. ako se neko lice obaveže Jednonr pismenom ispravom da će drugom
licu u odredeno vreme predad određenu sumu novca.. onda se ne vidi kauza te obaveze).
Za treca llca je neizvesno da li ta suma predstavlja kupoprodajnu cenu, zakupninu. povraćaj
duga, pokion ili nešto drugo. Medutim, apstraktni ugovor se uvek može svesti na kauzalan i
to vo'ljom stranaka. prigovorom Jedne strane u slučaju s p o r a i l i po' siužbenoj dužnosti. ako
je u pltanju apsolutno ništav ugovor. To je moguće čak I kod menice, koja je najtlpićniji
primer apstraktnog pravnog posla. Za zaMjučenJe^ovog^-ugovora'Sei-zahteva- i : ispunjenje
odredene forme, najčešće pismene. To znači da su apstrakmi ugovorlujedno i formalni. dok
svi formalni ugovori nisu, normalno, i apstraktni. Apstraktni ugovori; su danas formalni po
racionalnom zahtevu veće pravne sigumosd. Naime.-oni,. prikrivajući.. svoju kauzu. često uz
to kriju i neki' nemoralan lli nedozvoljen posao, tako da se formom donekle to-može i
otkloniti, a pored toga forma utiče i na veću izvesnost u reguiisanju pravnih odnosa koji su
nastali apstraktnim ugovorom.

NASTANAK SAGLASNOSTI -
Kada slanje kataloga i oglasa predstavlja pozive-na ponudu. onda konkretna ponuda, da bi
proizvela željena pravna dejstva. mora biti sačinjena tako d a odgovara objavljenim uslavima«
■Pošiljalac poziva na ponudu ne odgovara kao ponudilac j e r on nema. status ponudloca r
pošto učtajena obaveštenja ne predstavljaju ponudu. već samo pozive. na. ponudu-. Ipak.,
pošiljalac takvih poziva je dužan da prihvati ponudu koja j e ućinjena pod objavijenim
uslovtoia. Ukoliko on bez osnovanog razloga odbije prihvat takve ponude, dužan je da-
naknadl šteru koju je ponudllac zbog toga pretrpeo. šta je onovan. a šta neosnovan razlog
odbijanja ponude, ceniće se u svakom konkremom slućaju s obzirom na odgovarajući
 164
standard, Šteta koju Je ponudilac pretrpeo usled neosnovanog odbijanja prihvata ponude
može se manii'estovati na različlte naćine, a naroćito zbog toga što je ponudilac usled
takvog akta pošiljaoca poziva na ponudu, propustio da pod istim usloviraa pribavi stvar na
drugoj stranL

_ KAUZA (ODNOS KAUZE- PREMA.MOTTVIMA)

' Novrji pravci shvatanja kauze imaju nekoliko težišta: subjekttvno, objektivno 1 mešovfto. U
svom čistom obliku, subjektivno ■shvatanje-. podrazumeva apsorbovanje kauze od strane.
motiva, što je suvlse radikalno. Ublaženo je ..bilo stvavom da od svih motiva treba uzeti
samo onaj koji Je uslovio izjavu volje (tj, onaj koji je bio odlueujući).. Objektlvno shvatanje-
udaljuje kauzu od motiva. prenoseći njeno objašnjenje n a ekonomski teren, dok mešovito
uzima u obzir oba stanovišta. ali u svakoj teorlji ove vrste akcenat je ilJt na subjektivnoj lli ,
na objektivnoj teoriji. Sve u svemu. kauza nije nl ekonomski ni psihološki. vee pravni cilj,
koji stranke ostvaruju izvršavajući svoje ugovorne obaveze. Ali iza tog pravnog, neposrednog'
ciija stoje razne pobude (ekonomske, moralne prtrode). Doduše u pojam kauze ulazi samo
poslednja u' lančanom nizu pobuda (ona koja se ogieda u einjeniei. da se jedno liee
obavezuje prema dragom samo zbog izvršenja obaveze tog drugog prema prvom). Izuzetno u
pojam kauze mogu ući i neki drugt motivi - nedozvoljeni ili nemoraini : -'ukoliko su i jeđnoj
i drugoj strani blli poznatt lii morali bitl poznati, Naša sudska praksa odnos motiva prema
kauzi posi|jatra s obzirom na. podelu ugovora na teretne i dobročine. Kad je ugovorteretan.
onda je pjierua pravnim pravilima imovinskog prava pobuda relevanma. ukoliko je medu
so-arikama.Jitvrdena kao usiov važnosti ugovora. Naprotiv, kada je ugovor-dobroćin, pobuda
je relevarima i onda kada nije medu strankama utvrđena kao uslov, ali je darodavcu
poslužila kao Jedini raziog darovanja. tj. da je volja darodavea jedino na toj pobudi
zasnovana (kod poklona. dakle, kauzu čini animus donandi. dok se kod teretnih ugovora
m o t M u, principu ne uzimaju u obzlr (sem ako su kao nedozvoljeni ili nemoralni' bili u
svesti oba ugovornika, tako da sti ih oni odveli nedozvoljenom cilju)). Znači uttcaj motiva na
kauzu je veći kod dobročinih nego kod teretnih ugovora (mogućnost poništaja).

RASKIDUGOVORAPREISTEKAROKA
Moguće je ugovor raskinuti i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, ako je oćigledno da
jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora. Tada druga strana može raskinuti
"••ugovoE-prastomiizjavom-'r-zahteva^ ..
ispunjenje, odnosno što nije ostavila dužniku npr. naknadni, primereni rok; sveovo važi
ako je oeigleđno cia dužnik neće ispuniti svoju obave2U o roku). Šta bi značilo "ačigledno"
faktićko.je pitanjeJtoje sud cenr.-od;.slučaja.-do:.sIučaja; npr-.ako. se.izvođa&radova'obavezaa:.-
prema 1 naručiocu da o odredenom roku izgradi odredeni objekt, pa se pre isteka ovog roka
uD/rdi da on nije poćeo ai pripremne radnje (kopanje temeija i sL), odnosno ničim ne •
pokazuje spremnost za ispunjenje obaveze, onda je oćigledno da on neće ispuniti svoju
obavezu. U toj situaciji se primenjuje pravilo da druga strana može raskinuti ugovor 1
zahtevati -naknadu štete. Raskidanje ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveze vrši se
vansudskom izjavom koju poverilac mora saopštiti dužniku bez odlaganja. Eventualna
sudska odluka tmaće samo utvrdujuće dejstvo.

USLOVI ZA POSTOJANJE ODGOVORNOSTI (OPŠTI I POSEBNI)

Tačari naziv bi bio uslovi gradanskopravne odgovornosti za prouzrokovanu stetu. Pod njima
treba podrazumevati postojanje određenih činjenica bez kojih ne može da nastane
građanskopravna odgovomost za nastalu štetu.. Podela ovih uslova na opšte i posebne se
vrši prema tome da 11 se postojanje odredenog uslova zahteva kod svth ih samo kod nekih
vrsta gradanskopravne odgovornostL 2a prouzrokovanu štetu.
Bez postojanja činjenica koje imaju karakter • opštih uslova ne može riastupiti
gradanskopravna odgovornost za prouzrokovanu štetu bilo koje vrste. U iste spadaju:
protivpravnost prouzrokovanja štete, sposobnost lica da odgovara za nastalu štetu i uzročna
veza između činjenice od koje Je nastaia šteta-1 nastale stete. Mnogi pravni pisci u ove
uslove svrstavaju 1 postojanje štete, Sto pravnoiogički giedano l nlje- ispravno, jer je- šteta
fakttčki neophodan preduslov rj. pretpostavka gradanskopravne odgovornosti za
prouzrokovanu štetu.. Međutlm, s a praktlčiiopravnog stanovišta. šteta predstavija opštl uslov
odgovornosti (naime, ćesto se dešava u praksi da je šteta sporna ćinjenica i da bi postojala
 165
odgovomosc tuženog lica, mora se se najpre utvrditi postojanje atete kao preduslova: rd
ucvrciivanje daje iscoj karakrer prvog i najvažnijeg usiova za građanskopravnu odgovornost).
Posebni uslovl nisu zajedriički svirn vrstarna gradanskopravne odgovornosti za
prouzrokovanu stetu. oni se traže samo kod pojedlniJb vrsca. Pojavljuju se pored opštih
usiova I to ne svi odjeđnom, nego zavisno oci siučaja tj. od vrste građanskopravne
odgovornosti. U posebne uslove spadaju: kriyica odgovomog lica, pravno - relei'antni odnos
(veza), poticanje štete od opasne stvari iii opasne aktivnosti i svojstvo irnaoca opasne stvart
ill svojstvo nosloca opasne aktivnosti, poticanje štete od povrede postojeće obaveze i
svojstvo dužnika. , t \

PROTF/PRAVNOST ''
' Da bi se za prouzrokovanu štetu ođgovaralo, po'trebno- je da je šteta prouzrokovana
protivpravno. Prerna tome protivpravnost prouzrokovanja šiete predstavlja opštl uslov za
gradanskopravnu odgovornost za prouzrokovanu štetu. Protivpravnost postoji onda kada je
šteta prouzrokovana protivno.objektivnom pravu koje zabranjuje prouzrokovanje■ štete tj.
koje„za prouzrpkovanje štete predviđa kao sankciju obavezu naknade žtete (objektivno
f' p r a v o ? = .zakonske pravne n o r r a e u najširem smisiu -r (moralne + obićajne norrae (koje
uzivaju državnopravnu sankciju)) -f- sve pravne . norme ćija povreda povlaci
građanskopravnu odgovornosr tj.sankciju naknade štete)
Procivpravnost, s e ' nekada niesa sa uzročnošću. što nije' ispravno . scanovište, Svako
ponašanje kojim se prieini šteca nije protivpravno., već saino ono koje predstavlja povredu
objektivnog-prava i poviaći .gradanskopravnu odgovomost. Izmedu svakog: ponašanja kojim
se prouzrokuje šteca i nastale stete postoji uzroćnost ■ aii ne i protivpravnosc jer ima
prouzrokovanja štete koja nisu protivpravria (slučajevl Isključenja gradanskopravne
odgovornostf sza prouzrokovaou štecu).
U pravnoj nauci postoje dva osnovna;shvatanja protivpravnostk
a) objektivno - protivpravnim ■ ponasanjem se smacra ono koje je u suprotnosti sa
odredenom pravnom normom:. ono se ne dovodi ni u kakvu vezu sa subjektivnira
sranjem.liea koje.seponaša:,da-.bfcpostojala : pi:oiivpravnosr.,.davoljna,je..ćinjenica.cia je
ponašanje u supromosti sa objektivnim pravom..
b) subjektivno - procivpravnost postoji ukoliko je lice koje je svojim ponašanjcm
prouzrokovalo-štetu,. krivo tj^ukoliko.muse.povreda tudeg subjektivnog.prava Uipravno
zastičenog interesa može upisati u krivicu,
BITNO: Protivpravnost kao usiov gradanskopravne odgovornostl se raziikuje od
procivpravnosti. uopšte. Za protivpravnost u. gradanskopravnom smislu je potrebno
postojanje 1 povreda objektivnog prava i-prouzrokovanje štete nekome kao posledica Le
povrede. Krivica ne uiazi- u pojam protivpravnosti uopšte,. jer bi u suprocnom do!a2ilo do
protivurećnih situacija (ponasanje protivno pravnim normama od strane neuračunljive
osobe se ne bi mogio smatrati protivpravnim).

UZROČNA VEZA-
Lzinedu ..činjenica iz. kojih se~sastojL.živoc u dmšt>%i,i,zbivanjar^^ odredeni
odnos, odredena veza u smislu: da.se jedne pojavijuju kao uzrok- a drugekao posiedica. Ta
veza se na^iva uzroćnom (kauzainom), Pri utvrdivanju pojma uzročne veze kao
gradanskopravnog pojnia, nagiašavamo đ a j e uzroćna veza odnos izmedu radnje, opasne
stvari ili opasne aktivnosti kojom je prouzrokovana šteta. za koju odgovara odgovomo lice
i štete koja je prouzrokovana. Uzročna veza kao opšti uslov gradanskopravne odgovornostr
za prouzrokovanu štetu poscoji kod svih vrsta ^adanskopravne odgovomosti: i kod delikme"
i kod ugovorne, Sudska praksa definiše uzroćnu 'vezu na osnovu isfcustva. pomažući se
tekscovima pravne nauke. Sama gradanskopravna nauka nastoji da utVTdi izvesne' preniise
n a osnovu kojih će se utvrdivati postojanje ili nepostojanje uzročne veze izmeđtt-
prouzrokovane štete kao posledice L štetne radnje. Razlićtta shvatanja o uzroćnoj vezi u.
građanskopravnoj nauci su poznata pod nazivom teorije o uzročnoj vezi:
a) teorija uslova - štetna radnja se.pojavijuje -kao uslov bez čijeg.postojanja ne bi ni biio. v:
štete, pojavijuje se kao condltlo sine qua non štetnih posledica: svi ctrugi'uslovt kojisur- :
ućestvovali u nastanku ukupne štete vezuju se za štemu radnju kao za počemi uslov i
čine sa njom. kao uzrokom štece. celinu: teorija uslova stavija na pieća odgovomog Iica
suvtse veiiki i često neopravdan teret jer ga čtni građanskopravno odgovomim za svu
 166
šteru koja nastane počev od izvršenja štetne radnje. pa do konacnog Iznosa štete.
srnairajući kasnije nastale uzroke kao neprekldan lanac koji se.nadovezujc na štemu
radnju kao početni uslov (uzrok)
b) teorlja prevalentnog uzroka - uzrokom štete se smatra ona- činjenica čija važnost preteže
za nastanak štete tj. ima veći značaj od drtigih ćinjenica u vezi s nastankom štete; ovoj
teoriji se zamera to što ne daje dovoijno elemenata na osnovu kojih se može 'utvrditi "
koja činjenica u poredenju sa drugim činjenicama u vezi sa nastarikom štete prevaiira. •
da bi se mogla okarakterisati kao uzrok štete ' •
c) teorlja neposrednog uzroka - po istoj postoje dve vrste uzroka: vrem'enski ili prostorno'
bllži prouzrokovanoj šteti i oni koji su vremenski ili prostorno daiji; vremenski ili
prostorno najbiiži uzrok štete j e , neposredni uzrok, a ostaii su posredni uzroci (u,
rimskom-pravu.je još važilo pravilo causa proxima, noa remots, spectatuf]
d) teorija adekvatne. uzročnosti - u nizu činjenica koje> s u vezane za, prouzrokovanje šteie, .
uzrokom se smatra samo ona koja je adekvatna ućinjenoj šteti; šteta koja je nasrala kao
rezuitat specifićnih i neočetovaruh okolnosti u vezi sa'• adekvatnim uzrokom štete. ne-
s m a t r a se posledicom toga uzroka jer ta šteta po redovnom toku stvari nije adekvatna
(ne odgovara) uzroku: ona je posiedica nekog drugog uzrdka koji je .njqj:adekvatan- •
Po mišljenju jednog broja pravnih teoretičara, nečinjenje kao vid Ijudskog ponašanja
predsravljJa- nulu: pa stoga nečinjenje ne može blti uzrok štete. Po drugom shvatanju,
nećinjenj%'>-rnože da se pojavi kao uzrok stete i to ako' postoji obaveza činjenja za neko lice,-
pa ono tu-%bavezu ne izvrši te usieds toga nastane šteta.
U siucaju-;;- kada šleta nastane. "kao posledica ' više "samostainih uzroka. govori. se o
" korLkurenciji uzroka. U prvu grupu spadaju siućajevi u-kojimaj'e Steta nastaia kao posledica
vtse uzroka {tzv. grirpa kumulativnih uzroka - ima ih dva ili više. aii nijedan sam za sebe
nije ciovoljan za nastanak- tikupne štete: šteta u ovotn slučaju obavezno dovocli do podeljene
odgovornosd. ali ako se ne mogu' utvrditi' udeir pojedinih' učesnika u"prouzTokovanoj šteti.
oni za štetu odgovaraju soiidarno); u drugu grupu spadaju siučajevi u kojima Je šteta
nastala kao posiedica jednog uzroka ( tzv. altemativni uzroci - taćniie, šteta'je posiedica dva
- iii više uzroka od kojih je svaki. uzrok'za-sebe b i o u stanju-da- izazove-štenru-celini,. alinije-
izvesno koji je od njiii štetti stvamo izazvao: pravo u ovim slučajevirna propisuje soiidamu
odgovomost za prouzrokovanu štetu), a u treću izv. hipotetićki uzroci — šteta nasrane fcao
posledica.-odgovarajuceg.-.,ozroka„aii,ubrzav posl&.toga.- nasajpi.neka:druga;ćinjenica (uzrok)
koja bi u ceiini tli delimlcno, prouzrokovala istu štetu; ta druga činjenica se naziva i
hipotetički, rezervni iii laientni uzrok (npr. lopov odncse jedan deo pokošenGg sena uveće, s
. ujutru pacine kiša. nascane. bujica. Lodnese ostaio. seno-^taj .uzrok nije izazvao štetu.. ali. bi
je izazvao da štefcu nije prouzrokovao uzrok koji je pre njega dejstvovao).
Problem uzročne veze je bitniji za građansko nego za krivično pravo, jer je u krivici pored
uzroćnasti potrebna i vtnost ućinioca, dok je u ovom siućaju za postojanje odgovornosBL za
štetu: potrebna samo uzročnost (pitanje krivice kao uslova za građanskopravnu odgovornost
se ni- ne p'ostavlja).

KR^v^cAP* ,
Krivica' 'Šp'ada u posebne uslove odgovomosti za prouzrokovanu stetu. Pod krtvicam
podtrazumevamo psihićko - voljni odnos lica sposobnog za rasuđivanje, prema postupku
kojim je prićinilo šteru i prema šteti kao posiedici svoga ponašanja: ■Prema tome ona
predstavija jedno unurrašnje stanje subjekta. Pojam krivice ne određuje zakonodavac, već
pravna nauka i sudska praksa. Krivica se neopravdano meša sa protivpravnom radnjom
(deliktom) - krivica je psihićko stanje, a delikt postupak protivan objektrvnom pravu - a •
često i sa sposobnošću za rasudivanje (to je sposbbnost. čoveka da uopšte shvari znacaj
svojih postupaka, dok se krivica odnosi na rasucUvanje prema konkretnom postupku);
Po jednom shvatanju, krMcu lica koje, je prouzrokovalo štetu treba utvrdivati
uporedivanjem njegpvog ponašanja sa ponašanjem pažljivog ćoveka (podrazumeva standarde'
,dobar domaćin, dobar privrednik, dobar strućnjak i sL). Normalno, postoji više vrsta---
nepažijivog ponasanja i stoga postoji vlše stepena krivice.. Krivica se uopšte deii na;
1. rjraišljaj - postoji kao oblik krivice kada štetnik prouzrokuje šteru namerno (cfo/usj. -
Javija se u dva vida: a) Dtrektan - Postoji ka'da je štetnik svesno preduzeo štetni postupak i
hteo je da nastupi šteta kao posiedica njegovog ponašanja. b) Eventualan - Postoji kada je
štetnik svestan da iz njegovog postupka može da proizide šteta. koju on đođuše ne žeii; aii
 lo7
dopušta da ona eventuakio nastupi i šteta srvarno nastupi, 2. Krivica u užem suiialu -
Postoji, kada se štemik p n prouzrokovanju žtece nlje pcnašao nl umišljajno. ali ni kao
pažljtv ćovek odredenog standarda. nego se ponasao nebrižljivo. Javlja se u dva osnovna
vida: a] Gruba nepažnja - Postoji kada se štetnik u slućaju prouzrokovanja štete ponašao
krajnje nepažljlvo (granići se. a i često izjednaćava sa umiMjajem). b) Obična nepažnja -
- Štetnik se.nije ponašao kao pažljiv ćovek. aii se nije ponašao ni sa grubom nepainjom (ovo-
ae 2ove i običan nehat - culpa Ievis). .Javlja se u više vidova: svesna nepažnja, nesvesna
nepainja, nepažnja manja od pažnje Idealno pažljivog ćoveka 1 kao nepainja manja od
, pažnje koja se potlanja 'svojim stvarima. Ova ideja je.dominirala u XIX veku. ali danas se
' sve vlše pritivata mlšrjenje da naknada štete ireba da bude Jednaka visinl pričinjene štete.
bez obzira na stepen krivice Stetnlka. Po clrugom stivatanju (tzv. teoriji jedinstva kriviee)
šteta uvek poOće ođ'neizvršenja .neke ranije postojeće obaveze-. Llce koje ne izvršt' obavezu
usled Čega nastane šteta smatra se krivlm. Teorlja jedinstva krivice ne pravi razliku izrnedu
ugovorne i vanugovorne odgovoraosti. Ova teorija u principu nije prihvaćena.
Što se tiče polja prtmene krivice, ona Je najlzraženija kod subjektivne odgovornosti. Naime:
da bi .oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete. ono mora dokazati krivicu odgovomog
■■} ■''- r-'?';licar pa se'tako krivicamanifestuje kao .uslov odgovornostl za prouzrokovanu štetu. Kbd nas
' je situacija malo drugačija. jer oštećeno lice ne dokazuje krivieu štetnika. nego se negova
krrvlca pretpostavlja, a. ako. stetnik kao. odgovorao liee smatra' đa mje ..kriV'T..želi da.se^
oslobodi garđanskopravne odgovornosti, .na njemu. leži teret dokazivanja da.do njega nema
krivice za nascalu štetu. U siučaju odgovornosd za drugoga i ugovorne:,odgovornosri. zs
razliku od siueaja subjektivne odgovornosd, krivica se ne dokazuje. ona se .pretpostavlja.
Krivtca se kao pojam vezuje i za l'izieka i za pravna lica. Doduše, samo fizička lica imaju
voiju ali ona se javijaju kao organi pravnog lica pa se .stoga i krivica kao ftisto stibjektivno
stanje ćoveka može javid. l*u slueaju pravnih lica.
U našem pravu • ?e Javija rendenaja-- zaneTnartvanja-- krivice.- r jaea--- stanovlžte- potpunog
obeštečenja. oštećenog, sto znaći da naše pravo u principu ne čini zavismrn visinu naknade
štece od stepena krlvice ođgovomog lica (sem u izuzetmm slućajevima).

I OSMOV ODGOVORNOSTI ZA DRUGOGA

Poci osnovom odgovoraosd rreba podrazumevati razlog poscojanja ove odgovornasd u
pravnonLživotu.. ... ..... . .; .
O Istom postoje raziicita shvatanja. Po jednom. osnov odgovoraosti za drug'oga je krMca
odgovomog lica. Druglm rečima. odgovomo lice je krivo za itefu koju je prouzrokovao
štetnik. ce j e prema tome. krivica..osnov (raziogj„postojanja njegove odgovornosti. Po.ovora
shvatauju. krivica odgovornog lica je i usiov: osnov odgovornosti za drugoga, -kao vrsre
gradanskopravne odgovornosd za prouzrokovanu odšcetu. Po drugom ohvatanju. kao osnov ■
odgovornosti za drugog. pojavijuje se zaštita rnteresa oštećenog. Naime. u velikom broju
siučajeva oštećeni ne bi mogao ostvariti pravo na naknadu štete ako bi obesteeenje mogao
traiiti samo od štemka ištemik je neuračunljiv, nema dovoijno Lmovinej.-Da--bi.-,bili zaštićeni
interesi oštećenog, uvedena je odgovornost drugog lica. tj. onog koje sa štemikom stoji u
odredenom pravnom odnosu i time omogućiio oštećenom da praktlćno ,astvari'..pravo na
naknadu štete. Po trećem shvatanju.. pravnl odnos kojl postojl izmedit, odgovoraog iica 1
"'■•'• . <- •; štetnika opravdava postojanje odgovornosd odgovornog lica za štetu koju prouzrokuje
'-" ' štetnik (ovo' shvatanje još nije prodrio u pravni život).

ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD AUTOMOBILA

' Ovaj slučaj prouzrokovanja stete nastaje udesom 111 najćešee sudarom dva ili više motornih
voziia u pokretu. Tada šteta može nastati na strani imaiacs. motomih vozila ili na.-straru
trećih llca (putnicl u voziiu, viasnicl unlštenih ili oštećenih vozila i sl.k U motoma.voziia u
pokretu spadaju sva voziia koja se kreću pomoću pogona n a motor biio koje vrste, npr.
. automobili, kamioni, tramvaji, buidožerl i to kako oni tako i prikljućci (prikolice. vagoni
itd.%-
ZOQ posebnim odredbama reguliše samc slučajeve-prouzrokovanja štete motornim vozilonr .
u pokretu kada tim voziiom upravlja imalac motornog vozila i kada dode do sudara (udesa)
tog voziia sa motornlm voziiom u pokreru drugog traaoca iti drugih imalaca. Na druge
slučajeve prouzrokovanja štete mocornim voziiom, primenjuju se opšta pravlla o
 168
odgovomostl za štetu od opasne stvari i opasne deiamosri rj. opšta pravila o odgovomosd
lobjektivnoj) za pncinjenu štecu.
Svi imaoci motomog vozila koji su pretrpeli šteru usled sudara voziia u pokretu su u
principu i ošteeeni i štetnici, i paverioci i dužnicL' Ova složena situacija je i namemuia
potrebu donošenja posebnlh pravila o odgovornosd imalaca motornog vozila za šteru koja
nastane od vozila u pokretu. jer je regulisanje njihove medusobne odgovomosti za stecu
sioženije pitanje nego pitanje njihove odgovornosti prerna treeim licinia.
Odgovomost za štetu Je regulisana pravilima subjektivne odgovomosti, što znači da ona
zavisi od krivice imaiaca motomili vozila. Ako je jedan kriv. on naknaduje i svoju i tudu
_ štetu. a ako Je krivica obostrana, onda svaki imalac motomog voziia snosi deo od ukupne
štete koji odgovara njegovoj krivlci. A aJko ne poatojl krivica nijednog imaoca. onda oni
snose štecu.na jednake delove. ukoliko razlozi pravićnosti ne nalažu neko drugo rešenje.
Što se tiče trećih lica. ZOO propisuje da.'imaoci motornih vozila odgovaraju solid'amo I to
po pravilima' o objektivnoj odgovomosti.,
Ne postoje pravila o odgovomosti za štetu od automobiia u tri situacije:
a) u stućaju kada vozilima u pokretu nisu upravijaii imaoci voziia nego lica u njihovoj
SlUŽbi !■ y ;; "• -•••"•• ^
b) u siućaju kada se kao imaoci vozila pojavijuju pravna lica-. a vozilima u pokretu su
upravijala lica koja se nalaze u službi u okviru pravnog lica
c) u, : slučaju kada je nekiraod vozila u pokrem upravljao imalac vozila, a drugini vozilima
u. pokretu lice u službi drugog imaoea motoraog vozila.
Tek'ce praksa pokazati najei'iicas.nija rešenja za ove probleme.

■> IMPUTACIJA '

Fitanje uraćunavanja ispunjenja (tj. ; imputacije) se postavija u siučaju kada dužnik đuguje
povenocm'više istorodnili obaveza - npr. više novčanih obaveza. - pa isplari povenocu Jedan •
iznos koji je nedovoijan za narnirenje svih obaveza. U ovakvom se- siučaju sporazitciom
strana. odreduje koji Je od više dugova datim iznosom isplaćen. Ukoiiko je po namirenju. tog
duga-'stogocl preostaio. taj visak se uračunava - imputira - kao deiimicno piacanje- oniir
" obaveza^'kako to strane urede svojim sporazumom. Ako je- data suma. nedovoijca za
namirenje'"i- jedne od obaveza u celini, dato se uračunava kako se strane sporazumeju.
Ukoiiko--i=e*dužnik i poverilac ne sporazumeju u pomenutim pitanjima, primeniće se sledeća
praviia: '"• • ' •■ •• -:y '-r •'.-"" ,'"'
1. A k o . s ^ p n i m što je dužnik piatio ne mogu.namiriti sva njegova dugovanja:v.itračunavanje-'
se.vTŠiltinim redom koji ađređi dužnik najkasnije priiikom isplate ■''■'"■-'■'
■■ 2„..-„.Akoteca*kve-: dužnikove- izjave*nema,;..obaveze. se narniruju.redom---kako.-Xe-.kpja. dospelaza
išp'unjenje ' ;:'••; . '
^gg/;,3. Ako je" istovremeno dospelo više obaveza. prvo se- narriiruju one' koje su najmanje'-
;,"•'*"* obezbeđene, a ako' su sve podjednako obezbedene. prvo se namiruje- ona-koja je- dužniku..
n a najvećem teretu ' ,
4. Ako s u u svemu navedenom obaveze jednake. namfruju se redom. kako su nastale, a :
ako su sve-nastale istovremeno, ono što Je dato na ime ispunjenja. rasporeduje sena-sve-
•obaveze, srazmemo njiiiovlm iznosima
• 5, Ako dužnlk" pored glavnice duguje i kamate i troškove. uračunavanje se- vrsi takoišto-se '
; prvo otpiaćuju troškovi, zađm kamate i najzad giavnica