DINAMIKA KONSTRUKCIJA

>>PITANJA<<

1. Šta je suštinska karakteristika dinamičkih dejstava?

2. Dati karakteristike dinamičkih dejstava na konstrukcije.
3. Dati objašnjenje i dijagrame za karakteristična dinamička dejstva na konstrukcije.
4. Uporedi karakteristike statičkih i dinamičkih dejstava na konstrukcije.
5. Navesti elemente dinamičkog modela i kriterijume za formulisanje dinamičkog modela
konstrukcije.
6. Definisati stepen slobode dinamičkog modela i dat primere (jedna ili vise masa).
7. Za slučaj konzolnog stuba raspona l sa raspodeljenom masom m formirati dinamički model
sa pet stepeni slobode kretanja.
8. Za slučaj proste grede i konzole štapa raspona l sa raspodeljenom masom m formirati
dinamički model sa dva stepena slobode pomeranja.
9. Odnos broja stepeni slobode „s“ i broja masa „m“ dinamičkih modela.
10. Ukratko objasniti karakteristike slobodnih neprigušenih oscilacija sistema sa jednim
stepenom slobode pomeranja.
11. Dati jednačinu slobodnih oscilacija i izraz za svojstvenu frekvenciju slobodnih neprigušenih
oscilacija modela sa jednim stepenom slobode pomeranja.
12. Ukratko objasniti karakteristike slobodnih prigušenih oscilacija sistema sa jednim
stepenom slobode pomeranja.
13. Analizirati izraz za svojstvenu frekvenciju slobodnih prigušenih oscilacija modela sa jednim
stepenom slobode pomeranja.
14. Ukratko objasniti uzroke prigušenja i način uvođenja u dinamičku analizu konstrukcija.
15. Ukratko objasniti kako se određuje krutost sistema sa jednim stepenom slobode kretanja.
16. Dinamički koeficijent. Navesti postupke za njegovo smanjenje kod realnih konstrukcija.
17. Od kojih veličina zavisi vrednost dinamičkog koeficijenta u slučaju sistema sa jednim
stepenom slobode pomeranja pod dejstvom harmonijske poremećajne sile?
18. Dati objašnjenje dinamičkog koeficijenta i nacrtati zakon njegove promene u funkciji od
količnika kružne frekvencije poremećajne sile p(t)=po*sin(pt) i kružne frekvencije
slobodnih neprigušenih oscilacija p(t)=po*sin(pt) – spoljašnja sila.
19. Objasniti kada se javljaju maksimalne vrednosti pomeranja sistema sa jednim stepenom
slobode pri prinudnim prigušenim oscilacijama usled harmonijske poremećajne sile.
20. Objasniti i nacrtati fizičko značenje elemenata matrice fleksibilnosti dinamičkog modela.
21. Ukratko objasniti elemente frekventne jednačine slobodnih neprigušenih oscilacija sa više
stepeni slobode kada je napisana pomoću matrice krutosti.
22. Ukratko objasniti elemente frekventne jednačine napiane pomoću dinamičke matrice.
23. Ukratko objasniti fizičko značenje elemenata matrice reakcija u frekventnoj jednačini.
24. Napisati frekventnu jednačinu za zadati dinamički sistem.
25. Za sistem na slici napisati diferencijalne jednačine kretanja.
26. Napisati sistem diferencijalnih jednačina svojstvenih oscilacija bez prigušenja i ukratko
objasniti kako se dolazi do svojstvenih frekvencija i formi oscilacija primenom konačnih
elemenata.
27. Dinamički koeficijent – navesti postupke za njegovo smanjenje kod realnih konstrukcija.
28. Objasniti ograničenja primene dinamičkog koeficijenta kod analize prigušenog sistema sa
jednim stepenom slobode pomeranja izlozenog dejstvu harmonijske poremećajne sile.
29. Koje metode mogu da se koriste za određivanje dinamičkog odgovora konstrukcije izložene
dejstvu proizvoljno promenljivog spoljašnjeg dinamičkog opterećenja pri linearnj analizi?
30. Na koji način može da se uvede prigušenje u analizu sistema sa više stepeni slobode
pomeranja?
31. Ukratko objasniti kako prigušenje utiče na amplitudu, kružnu frekvanciju i period slobodnih
prigušenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode kretanja.
32. Kada se pri slučaju prinudnih prigušenih oscilacija sa harmonijskom pobudom sistema sa
jednim stepenom slobode kretanja dobija maksimalna vrednost dinamičkog koeficijenta?
33. Napisati diferencijalnu jednačinu kretanja za sistem sa jednim stepenom slobode
pomeranja koji je izložen dejstvu prinudne harmonijske poremećajne sile (Dalamberov
princip) i ukratko objasniti rešenje diferencijalne jednačine kretanja.
34. Napisati diferencijalnu jednačinu kretanja za sistem na skici koji je izložen prinudnom
pomeranju osnove u horizontalnom pravcu.
35. Objasniti pri kojim uslovima može da dođe do pojave podrhtavanja kod sistema sa jednim
stepenom slobode pomeranja izloženog dejstvu harmonijske poremećajne sile.
36. Objasniti od čega zavisie amplituda, početna faza, kružna frekvencija i period slobodnih
harmonijskih oscilacija.
37. Ukratko objasniti značenje sledećih pojmova. (Inercija; Oscilacije; Svojstvena frekvencija
oscilovanja; Tehnička frekvencija oscilovanja; Krutost dinamičkog modela; Sinhrone i
sinfazne oscilacije)
38. Objasniti pojavu rezonancije.
39. Ukratko objasniti karakteristike Prinudnih prigušenih oscilacija sistema sa jednim stepenom
slobode pod dejstvom harmonijske poremećajne sile.
40. Ukratko objasniti ponašanje prigušenog sistema (malo prigušenje) sa jednim stepenom
slobode pomeranja izloženog dejstvu harmonijske poremećajne sile u slučaju jednakosti
kružne frekvencije poremećajne sile i svojstvene kružne frekvencije.
41. Ukratko objasniti ponašanje neprigušenog sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja
izloženog dejstvu naglo nanete konstantne sile.
42. Ukratko opisati ponašanje sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izloženog
dejstvu impulsa.
43. Ukratko objasniti karakteristike slobodnih prigušenih oscilacija sistema sa jednim
stepenom slobode kretanja pri nadkritičnom prigušenju.
44. Objasniti kada naglo naneta konstantna sila koja deluje na sistem sa jednim stepenom
slobode pomeranja bez prigušenje može smatrati da ima statički, a kada dinamički
karakter.
45. Ukratko objasniti kako se određuje spektar odgovora za naglo nanetu konstantnu silu.
Napomena: razmatrati slučaj sa i bez prigušenja i skicirati oblik spektra odgovora.
46. Ukratko objasniti ograničenja primene metode ekvivalentnog statičkog opterećenja po
domaćim propisima za određivanje seizmičkih sila.
47. Ukratko objasniti prednosti i nedostatke spektralne teorije.
48. Ukratko objasniti pri kojoj pretpostavci je određen dinamički koeficijent za sistem sa
jednim stepenom slobode pomeranja koji je izložen dejstvu prinudne poremećajne sile.
49. Ukratko objasniti način dobijanja i primenu spektra odgovora pri proračunu seizmičkih sila.
50. Ukratko objasniti kako se spektar odgovora određen na sistemu sa jednim stepenom
slobode kretanja može primeniti za određivanje seizmičkih sila kod sistema sa više stepeni
slobode.
51. odrediti spektar odgovora za slučaj harmonijske poremećejne sile. Zanemariti prigušenje.
52. Ukratko objasniti upotrebu spektra odgovora kod određivanja ekstremnih vrednosti
odgovora sistema sa više stepeni slobode pomeranja.
53. Ukratko objasniti algoritam primene spektra odgovora za određivanje maksimalnih uticaja
u konstrukciji.
54. Koje se dinamičke karakteristike konstrukcije određuju analizom svojstvenih vibracija?
55. Na osnovu kojih parametara se moze proceniti udeo nekog tona u odgovoru sistema sa
više stepeni slobode pomeranja?
56. Objasniti pojavu zemljotresa i suštinu seizmičkih skala.
57. Objasniti kako tlo na kome se gradi objekat utiče na veličinu ukupnog seizmičkog
koeficijenta za horizontalni pravac pri određivanju ukupne seizmičke sile koja se određuje u
skladu sa doomaćim propisima.
58. Nabrojati kvantitativne karakteristike vibracija tla pri dejstvu zemljotresa.
59. Ukratko objasniti određivanje spektra pseudoobrzanja za jedan akcelogram.
60. Kako se kod običnih konstrukcija u zgradarstvu može koristiti spektar pseudobrzine i
pseudoubrzanja umesto spektra relativnih brzina i apsolutnuh ubrzanja?
61. Na primerima objasniti principe aseizmičkog projektovanja i građenja.
62. Navesti prednosti i nedostatke metoda za seizmičku analizu konstrukcija.
63. Objasniti cilj seizmičke rejonizacije i kakve ona posledice ima na proračun seizmičkih sila.
64. Šta je modeliranje konstrukcija? Cilj?
65. Primeri rasporeda masa dinamičkih modela.
66. Na primerima sa slike odrediti ekvivalentnu krutost.
67. Navesti metode koje se koriste za dinamičku analizu sistema sa više stepeni slobode.
68. Slobodne neprigušene oscilacije dinamičkog modela sa više stepeni slobode. Diferencijalna
jednačina i osobenosti.
69. Napisati izraze za kružne frekvencije i oblike oscilovanja proste grede za prva tri tona.
70. Na primeru proste grede prikazati superpoziciju oblika oscilovanja.
71. Kružne frekvencije i oblici oscilovanja konzole.
72. Objasniti i dati obrasce za proračun seizmičkih sila metodom statički ekvivalentnog
opterećenja po našim propisima.
73. Za sistem na slici napisati diferencijalne jednačine kretanja.
74. Ukratko objasniti prednosti i mane multimodalne analize sa spektrima odgovora pri
odrađivanju seizmičkih uticaja.
75. Metoda modalne superpozicije.
76. Metoda ekvivalentnog statičkog opterećenja.
77. Ukratko objasniti od čega zavisi ukupni seizmički koeficijent za horizontalni pravac u
metodi ekvivalentnog statičkog opterećenja pri određivanju seizmičkih sila po domaćim
propisima.
78. Kojih principa se treba drzati pri projektovanju?
79. Ukratko objasniti kako se formira dinamički model pri seizmičkoj analizi armiranobetonskih
konstrukcija zgrada.
80. Za sistem na slici ukratko uporediti statički i dinamički model.
81. Metoda direktne dinamičke analiza.
82. Ukratk objasniti uticaj intenziteta viskoznog prigušenja na karakteristike slobodnih
prigušenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja.
83. Objasni frekvenciju slobodnih neprigušenih oscilacija modela sa jednim stepenom slobode
kretanja.
84. Ukratko objasniti ortogonalnost glavnih formi oscilovanja.
85. Kako se u dinamičku analizu konstrukcija uvodi udarno ili impulsno opterećenje?
86. Nabrojati karakteristike zemljotresa i načine na koje se dejstvo zemljotresa može uvesti u
dinamičku analizu.
87. Ukratko objasniti primenu modalne analize za određivanje odgovora sistema sa više
stepeni slobode pomeranja izloženog dejstvu zemljotresa u vidu akcelerograma.
88. Ukratko objasniti primenu direktne numeričke analize za određivanje odgovora sistema sa
više stepeni slobode pomeranja izloženog dejstvu zemljotresa u vidu akcelerograma.
89. Ukratko objasniti karakteristike modalne superpozicije i direktne integracije kao dve
osnovne metode za rešavanje dinamičkog odgovora konstrukcije.
90. Objasniti kako se matrica mase elemenata u metodi konačnih elemenata svodi na
dijagonalu.