ВАПАЈ ПОДВИЖНИЦЕ У ХРИСТУ

Исповести блажене подвижнице Стевке (А. Ђурчевић) (Рукопис

пронашао у ман. Дечанима 1963. год. Ристо Радовић дипл. теолог,
некадашњи банатски владика Амфилохије, садашњи Митрополит
Црногорско-приморски; преузето из: ''Јеванђелски неимар'', бр. 1,
јануар-март 1990.)
 УВОД

Пронашао сам у ман. Дечанима оригинални рукопис ове

подвижнице Христове љубави. То су уствари исповедна
писма, њих 92 на броју, писаних на великим табацима, са
328 страница и неколико из свеске исцепљених листова на
којима се налазе посебне молитве. То је била њена писмена
исповест свештенику у Дечанима. Свако од писама почиње:
"Во имја Оца и Сина и Светога Духа. Амин." Ја ћу
покушати да извадим значајнија места из ових исповести,
чувајући њен начин писања који је пун простоте и
оригиналности. Има места која запањују својом лепотом и
дубином, топлином и истинитошћу религиозног доживљаја.
Језик је простонародни, вероватно онакав какав се
употребљава у њеном месту рођења, без укуса и
некњижевно, али баш стога и истинити одраз ње саме. Сва
су писма преокупирана чудесним ликом Христовим, свешћу
о греху који поседују у толикој мери само људи који су у
себи дубоко осетили тајну препорођаја личности кроз
подвиг, пост и молитву, сазнањем таштине живота у свету,
снаге зла за које каже: "Зло ме скубе по земаљском јаду".
Ово су речи бремените истином и силне по снази - биће
истина ако кажемо да су на достојној висини оних
Његошевих: "О кукавна земљо пропала си, у крв си се мени
претворила"... Не заборавите - то је проста жена, што значи
научила је самоуко у својој осами! Уз помоћ огња
Христовог који се у њој разгорео и благодати која ју је
тајновито оросила!...

ИСПОВЕСТИ
(део први)
Во имја Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Пречасни оче, ево хоће да ми дух говори са Господом пред
вама, и вама да говори за многе невоље, да вам гријех
исповиједа. Но вас покорно молим опростите, немојте да
вам досадно буде. Но (као) што највише знате и волите да
Христу милост и љубав учините, тако и мени учините ради
Христа...
Ја сам досад желела вољом да дођем (у цркву) а сад ме диже
велика невоља од покварености вјере и закона, па ме диже
Христова велика милост и љубав. Јер сам се научила сваке
недјеље и по двапут у недјељу Христовом тајном
оживљавати па не могу ове Благе дане у мртвом животу
остати... Ви Оче, можете знати ако можете вјеровати да ја
осим Христа немам ништа. Само много-грешни живот
носим. Али ми је Христос милост и љубав и цео углед
живота мога. Кад се угледам на Христову велику муку, на
Његово дуго трпљење, и на Његову доброту и мудрост -
више ми не треба ништа. Христос ми је доста. У мучне
тамне ноћи Христос ме греје као сунце. Христос ми не да на
овом свету гледати нити с ким слободно говорити, ни са
чим не даје (ми) задовољна бити... Без велике милости
Христове не могу ништа из никога да примим: да Христову
љубав с ким не изгубим. А заиста је са мном грешном
тешко на земљи живјети, јер се не може оволико вјеровати
да ми Христос нигда почивала не даје, јер није ни сам
почијева. Па нека се чини што год хоће на овом свијету,
нека се обрће и преврће - мене (с) Христом нико раставити
неће! Јер се смиловао те ми је милости своје дао, и сву
биједу од врагова казао, и слободу дао кад лукави дођу да
их вазда празне враћам. Јер бива да ми много врази краду
али га собом не однесу, јер их срам од Господа убије.
Ах опрости ме, Оче, немој да ти овај говор досади, јер ја
имам много да говорим. Но ми немојте замјерити као да ја
нешто говорим (своје). Но као да ми сам Христос изсред
срца говори. Тако ми се чини, и вама нека се тако учини
Оче.
Ево Господ, да га питам. Је ли све истина мили Христе? Јер
пред Тобом ништа скривено није, да ме срамота не убије.
Јер врагови једва чекају, све око мене стају, све ми опако
ишту. Али ја све то могу и знам, ништа им не дам. Али Ти
Христе, све можеш. Сикни муњом већ их убиј и изагнај. Јер
се у грдну лажу створу око мога живота грешнога ноћ и дан,
у сну и на јавље. Али мени Христе није бриге од лажнијех
врагова: ја имам Тебе у себе, Свету Истину! Ја Тебе у руке
живот предајем, Ти си га створио, Ти чини што волиш и
што хоћеш! Само очисти га нечистога и опрости га
грешнога, да Ти се не гади од јада мога немилога Твога (јада
немилог Теби)...
(део други)
... Ох мили Исусе Христе, мој Животе,... ја све на Тебе
мислим и с Тобом говорим у сну и на јавље. ... Ох молим те
Оче опрости ми: све што нађеш у ово досадно писмо реци;
ово је све Христова љубав. Овако сам Христов живот
држала испред свештеника, но нажалост сад свештеника
немам. Много ми је добро заостало. Али ме Христос не
оставља, Који ми нигда мира не даје но ми све живо срце
гори у милости и љубави, у радости и жалости, у слави и
свјетлости. Очима Га не видим, а срце као да ми Га види;
ушима Га не чујем а срце као да ми Га чује, - тако ми унутра
свјетлост стоји. Ја пред Христовим лицем стојим, али ме од
Њега стид бије кад на многи гријех промислим. Ја гријех
чиним. А Христос ме гледа.
Но немој ме (Христе) љуто окарати јер ће мене срамота
убити. Но ме Христе мало окарај да научим све што Теби по
вољи треба. Ево Господе, колико с Тобом говорим и колико
Ти се исповиједам у име Свете Тројице. И колико Те
љубим. Без Тебе ништа не видим и чујем, без Тебе ништа не
зборим нити знам, без Тебе немам и... не вјерујем да имам у
себи Твоје истине. Јер ми гријех мира не даје. Срамота ме
од свега бије. Не могу да ме ко на свијет гледа. Па како ћу
кога другога вјеровати или како ће ко мени вјеровати. Кад
ми ко што даје не могу руку пружат да га примим јер га не
вјерујем да му је мило да ми га да. Јер признајем да је мој
живот ништав и досадан. А светски живот свагда узбуњен.
Све се бојим Христе да Ти лажно не живим. А Ти си жива
Истина. Кажи мени ђе је мјесто оваквијем јаднијем
животом? Ја Христе, не требам никоме само тебе ако ме
волиш, да ме за себе спремиш, да ме чуваш од ове
безвјерности и развратности која на овоме јадноме свијету
постаје. Све се јади мложе - би рекла као да оће све да
пропане.

(део трећи)

Опрости ме Оче, оволико са Христом живим колико са Њим

слатко разговарам. Немојте промислити као да ја држим
нешто добро у животу да имам. Немам ја никаквога добра
готовога у живот(у) до самог краја смртнога. А заиста
Христа волим! Али ако му није нешто по вољи Христос ме
може лако оставити, јер ја не разумијем ништа, колико ми
Господ говори па се бојим да Га не разгњевим... Христос
велику милост има: много трпи, дуго чека покајање. Но ја
не могу грешни и ништавни живот покајати и покорити
колико Христу треба: само ме може од свега срамота убити
ради много гријеха мога.
Опрости ми милостиво Оче. Ви знате ово ко говори, нека
Ви мило буде слушати као што је мени слатко говорити и
духом уздисати. Јер ми Христос много више говори у срце
но што пишем; колико ми Христос у срце говори то се не би
никад на карту написало.
Ох кажи ми сада мили дом(е) Христе, у име Свете Тројице,
је ли ово све истина? Да ми лукави ђаво лажу не намеће, јер
многи ђаволи вазда прежу да код мене мјесто ухвате, у сну
и на јавље - никада не престају. Зло искушење на сваке
начине, али си ме Христе мили тврдо заградио. Срце си ми
љубављу загрејао, вељу си ми милост насуо. Друго ми више
ништа не треба само да Те вазда покорно молим као о(д)
свега најбољега и најмилијега, за све невоље овога свијета.
Амин.

ДРУГО ПИСМО
(део први)

Господе Исусе Сине Божији, ја небих ово писала јер ме је

срамота, не знам и не умијем ништа. Али ево зар хоћу
(морам) од живога немира који је у мртви живот мој. Морам
Христе за љубав Твоју. Нека ми буде слободна над(а) и
наука Твоја да се не застидим у моме грешном и безумном
животу до краја вијека. Амин.
... Ђе гођ чујем (пише свештенику) милостивога Христовог
управитеља желим тајно с њим говорити као (с) Христом:
да ми свету вољу дадне... да ме утврди на путу шта Христу
треба...
(Не бих вам досађивала) но ме жива Христова љубав
намора, која никада не почијева: ноћ и дан и као пламен
гори!... Ја сам грешна и безумна - не занм ништа. Но ми
Господ каже: ово што се види све је прах! О, жалосна душа
и срце моје у овом тужном животу!
... Хвала Христу и Вама Оче хвала, што сте ми ове књиге
послали у које сам разумјела о Христовом говору и науци, и
од светих житија што сам укратко разумјела о њиховом
благом трпљењу за Христову љубав. То ми је душу
просвијетлило и срце овеселило; и цио грешни живот ми се
окрепио и оснажио, да лакше сносим грешну теготу моју.
Јер је ово лакше сносити према житијама светијех. А за
Христово страдање цио са живот дужна.
... Опростите ме, Преподобни Оче, ово ми савјест говори, ја
нијесам. Усмено не умијем ни с ким говорити а овако тајно
могу Духовноме непрестано писати. Немам слободе у
данашњем животу. Само ми је слобода у самога Господа,
јер сам ја безумна, не разумијем ништа. Само кроз мене
Христос каже, да ми срце блажи: у овом животу се само
љубава проста и добра воља тражи. Са тијем се храни и у
цркву светом службом и примање(м) Христове тајне.

(део други)

Опростите милостиви оче! У име (и) Господа ради. Хоћу

још писмом... свима да говорим, иако вас не видим. Ја и
Христа не видим па (ипак) од Њега никог милијег и ближег
немам. Све с Њим говорим, Он ми тајно одговара.
Кад ме зло заноси - Он ме враћа; кад ми тешко отежа -
Господ ми олакша; кад ме грешна брига мори - Христос ме
ослободи; кад ми душа и срце ожалости - љубав Христова
ме утјешава. Ја свакога имам и све ми је добро, али не могу
ни с ким више да говорим. Намислим нешто за милост и
потребу Божију да говорим - али не могу; живот ми се
мијења као кад облак небо хвата. Јер видим: светски живот
не може све ово тако да зна па остајем грешна у жалости за
Христову милост. Милостивни Христе Исусе Ти све знаш:
овај живот може да постане као светска лудост. Пази, одржи
Господе...
Хвала Богу који ми ништа не остави за вољу овога
видљивог живота... Само ми је оставио ПРОСТУ ЉУБАВ И
ДОБРУ ВОЉУ (од којих ништа боље нема). Без њих двоје
нико и ништа ми не треба нако да ми ожалости љубав
Христову. А ја без свега и без свакога могу а без Христове
љубаве никако не могу. Она ме диже непрестано на све
добро што желим. Он ме држи а други ме свако спушта...
Вјерни Господе, је ли све вјерна истина што ја грешна ово
пишем? Господе, помози моме невјерству, да се не
постидим.
... Кад све видите (прочитате), Ви ћете знати све Духом
Светијем - да ово није од мога грешнога и недостојнога и
гаднога човјечијега живота но од саме милости Великога
Христа која ми никад у животу не да мира, но ме све уздиже
за љубав и добру вољу, без које ја дахнут не могу... (Писмо
послала "Оцу Владици" по неком Ристи који се бринуо о
њој).
ТРЕЋЕ ПИСМО

... Све муке могу некако подносити, све у име Твоје Христе,
али ове муке што се двапут (с) светом Тајном Твојом
размину... не могу, још трећом ако Те разминем ја Ти не
могу жива остати, Христе... Јер Ти знаш Господе кад Те
разминем у одређени дан ја се не могу нигђе друго окренути
па ме пробија туга и мука...
Ја сам Господе грешни замак на овоме свијету, ја сам као
залудни живот који не може никоме добро чињети, нако све
досаду... Не заслужујем да ми свету жељу испуниш да ме од
свега одвојиш и с Тобом освојиш, како сам свето волиш. Ах,
но како би требало да сам ја за ту свету жељу смиренога
духа и срца, и цијелога живота.
... Христе Божиј... Ти знаш моју грешну невољу од овога
свијета; и ако ми је све добро, не могу добром овога свијета
помијешана бити и мира имати. Не што ми мука отежа но
што ми се за Тебе живот оглиба Христе! ... мене, Христе,
ево с Тобом љепоте и красоте доста; ... ништа и не ваља ови
живот мој. Али хвала Теби Боже кад ја немам другога
живота; Ти си ми га овако дао и нека га овође пред Тобом и
све можеш - Ти ми га поправи... како је потребно светој
вољи Твојој. Што ћу друго да Ти рекнем ја Христе !? О
света Богородице, моли Сина Твога...
(Моли Оца да јој опрости, да му не буде досадна и
наставља):
... Јер ми ово цијел(и) живот држи, све што ме мучи, све што
ме узнемирује, овођена ми свети мир даје... Па ме овако
Господ покријева стидном муком, да Му овако баре(м)
штогођ одговори, да Га не убезвољим. Јер ми је Господ
јед(и)но весеље, другога немам; ви већ то знате.

ЧЕТВРТО ПИСМО

... Сине Божи, ови је грешни живот тежак, али све муке
грешне просте ради Твојија светија мука. Но је теже на
овоме свијету зло и јаде знати и гледати, јер ме усред дана
као ноћни мрак ухвати кад видим и промислим, Сине Божи,
како је јадни живот заробљен о(д) сваке стране...
... Зато што Те све желим и молим да ми од овога свијета
све скријеш и да ме с Тобом освојиш, како сам свето волиш,
Христе, по светој милости твојој а не по заслуги мојој, јер ја
грешна заслужујем тешку муку...
... Сташно је и жалосно, Христе, на овоме свијету знати и
гледати...