Žan Delimo, Civilizacija renesanse

Evropa u demografskom pogledu zaostaje za ostatkom sveta između XIV i XVII veka, a
uzrok tome su ratovi, kuga i glad. U tom periodu Španija se ujedinila i postala svetska sila,
Francuska je pobedila Englesku u Stogodišnjem ratu, a Engleska i Škotska posle
dugogodišnjeg neprijateljstva naginju ka ujedinjenju. Carstvo ostaje skupina nedovoljnog
povezanih gradova i država. U tom periodu Italija dobija strukturu koju će zadržati do
vremena Napoleona. Srbija i Ugarska potpale su pod tursku vlast.

Karta Evrope do sredine XIX veka ostala je gotovo ista kao i u XVII veku zahvaljujući
prijcipu ravnoteži sila. Karlo V shvata da ne može sam da vlada carstvom i dva puta deli svoje
posede. Budućnost leži u teritorijalnim državama sa nacionalnim utemeljenjima. U doba
renesanse većina evropskih naroda stiče svest o sebi i drugima, pa tako Španci drže italijanske
posede, ali ne uspevaju da ih asimiliju, dok engleski kralj ne nailazi na rešenje koje bi mu
omogućilo da trajno zavlada nad posedima u Francuskoj.

U ovom periodu pojmovi granice i carine dobijaju značenje koje je blisko današnjem i i po
mišljenju autora u periodu renesanse dolazi do stvaranja nacija. Humanistička aktivnost
doprinela je tome. Vremenom upotrebu latinskog zamenjuje upotreba narodnog jezika, i u
književnostii i u administraciji, a tome je u izvesnoj meri doprinela i Luterova reformacija.

Stefan Jovanović IS/17/34