ISTORIJA UMETNOSTI 2

http://gbaacademy.com
https://vimeo.com/channels/umetnost20veka

TEME ZA ISPIT
1. Kolokvijum
- Galerija Matice Srpske
- Srpsko slikarstvo XVIII veka
- Srpsko slikarstvo i grafika XIX veka
- Spomen zbirka Pavla Beljanskog
- Srpska/jugoslovenska umetnost prve polovine XX veka
- 18.vek (Ledu, Bule, Piranezi)
- 19.vek (neoklasicizam : Žak Luj David ; romantizam : Ežen Delakroa , Teodor Žeriko , Francisko Goja , Onore
Domije; realizam: Gistav Kurbe ; impresionizam : Eduar Mane , Klod Mone , Ogist Renoar ; poentilizam
(neoimpresionizam) : Žorž Sera , Pol Sinjak ; postimpresionizam : Pol Sezan , Pol Gogen , Van Gog )
2. I 3. Kolokvijum
Avangarda
- Kubizam
- Futurizam
- Ruska avangarda
- Kandinski
- Maljevič
- Mondrijan
- Bauhaus
- Dadaizam
- Nadrealizam
- Pop art
- Konceptualizam
- Performans
- Video umetnost
- Nacionalna posleratna umetnost

1. GALERIJA MATICE SRPSKE

-Matica srpska-najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda, osn. 1826.godine u Pešti
-1864.godine seli se u Novi Sad
-Današnje sedište Matice srpske je zadužbina Marije Trandafil iz 1912.godine gde se nalazi od 1927.godine
-Iz Matice su se razvile tri značajne ustanove: 1. Biblioteka Matice srpske
2. Galerija Matice srpske
3. Izdavački centar Matice srpske
-Zgrada galerije Matice srpske izgrađena je 1927.godine u Novom Sadu na današnjem Trgu galerija i ima status spomenika
kulture
-U početku je to bila zgrada Produktivne berze a pedesetih godina 20.veka je adaptirana za potrebe galerije po projektu
arhitekte Ivana Zdravkovića - 1958.godine otvorena je za javnost na svom današnjem mestu
-Danas galerija Matice srpske sadrži fond umetničkih dela iz perioda 16.-21.veka a po značaju se izdvajaju – slike, grafike i
crteži 18.,19. I prve polovine 20.veka koje obeležavaju nastanak i razvoj srpske umetnosti novijeg doba

2. SRPSKO SLIKARSTVO 18. VEKA

-Zidno slikarstvo: značajno mesto u istoriji srpske likovne umetnosti. Nastalo je u srednjem veku kao ukrašavanje zidova
sakralnih objekata zasnovano na načelima postvizantijske tradicije. U toku vremena, prihvatale su se tekovine rusko-
ukrajinskog područja, a na posletku i zapadnoevropske umetnosti baroka. Galerija matice srpske poseduje preko 150 kopija
zidnih slika iz 14 crkava sa teritorije nekadašnje Karlovačke mitropolije. U sačuvanom zidnom slikarstvu 18.veka sa teritorije
Karlovačke mitropolije, posebno mesto zauzima slikarstvo manastira Krušedola. Ono je jedinstven spomenik nacionalne
umetnosti, izvođeno u nekoliko navrata, angažovanjem dve slikarske družine.
-Grafika 18.veka: vodeća grafička tehnika u ovom periodu postaje bakrorez – crtež nanesen čeličnom iglom na bakarnu ploču
i otisnut na hartiji. Grafika je prva masovna proizvodnja umetnosti. Grafika se u poslednjim decenija 18.veka povlači i svoje
mesto anlazi u ilustrovanju knjiga (Hristofor Žefarović).
-Dela postvizantijske tradicije: najstarija dela u galeriji su ikone iz 16. I 17.veka i iz njih se jasno čita vizantijski ikonopis. Ikona
Blagovesti nepoznatog autora smatra se najsvetlijim primerom i jednom od najlepših ikona posle srednjeg veka. Italokritska
tradicija predstavljala je preplitanje vizantijske i zapadno evropske tradicije u umetnosti.
-Tradicionalno (zografsko) slikarstvo: U vreme kada se postvizantijska tradicija na teritoriji Karlovačke mitropolije postepeno
gasila, počinju da rade putujuće grupe slikara koji sebe nazivaju zografima. Njihova delatnost je trajala do polovine a u nekim
delovima i do kraja 18.veka. Zografsko slikarstvo razvijalo se paralelno sa zvaničnom umetnošću koju zastupa Karlovačka
mitropolija. Karakteristike zografskog slikarstva jesu religiozne teme, dok je u likovnom smislu obilovalo etnološkim obeležjima,
dekorativnošću, elementima barokne ornamentike. (Hristofor Žefarović)
-Slikarstvo ranog, visokog i kasnog baroka: prva generacija ranobaroknih slikara razvijala se na uticajima rusko-ukrajinskih a
polako i zapadno-evropskih centara kulture. Slikari ovog perioda stvaraju u maniru levantskog baroka – mešavine italijanske
renesanse i vizantijske tradicije (poseban model barokne ikone). Visoki barok, sa druge strane više je bio okrenut Beču, a scene
na slikama se smeštaju u realan svet (okvir). Najznačajniji predstavnik visokog baroka je Teodor Kračun, u čijem se radu jasno
uočavaju znanja stečena na bečkoj likovnoj Akademiji. Kasni barok se razvija u okvirima promena koje je u politički život uveo
Josif II. Poslednje decenije 18.veka se prepoznaju kao doba prosvetiteljstva, a stil nastupajuće epohe zasnovan na principima
prosvetiteljstva je neoklasicizam.
-Portret u 18.veku: u srpskoj umetnosti se portret kao samostalna likovna forma javlja u 18.veku kada gradjanska klasa
preuzima vodeću ulogu u ekonomskom i političkom, pa i kulturnom smislu. Srpski portret se direktno oslanja na zapadno-
evropsku tradiciju. Portret pokazuje sociološki i kulturološki kontekst vremena u kojem je nastao. (dragocena je zbirka portreta
članova porodice Save Tekelije – jednog od najvećih dobrotvora i zadužbinara srpske istorije, koji je živeo u vreme Ugarske.)
-Nove teme: Barokno doba u srpskoj umetnosti donosi razne promene i pojave novih tema. Javljaju se prvi autoportreti (
Autoportret Stefana Teneckog ), pejzaži i mrtve prirode, crteži.

3. SRPSKO SLIKARSTVO I GRAFIKA 19. VEKA

-Religiozno slikarstvo 19.veka: Uroš Predić, Arsenije Arsa Teodorović, Pavle Simić, Stevan Aleksić
-Grafika: u prvim decenijama 19.veka nova grafička tehnika – litografija (ravna štampa sa kamenih ploča, lithos-kamen)
doživljava procvat u zapadnoj Evropi a u nastupajućim godinama je i srpski umetnici postepeno uvode u istoriju nacionalne
umetnosti. Litografija postaje značajna u srpskoj umetnosti sa pojavom ličnosti i dela Anastasa Jovanovića - prvog srpskog
litografa i fotografa. Krajem 19.veka javljaju se oleografije, kao prve reprodukcije popularnih dela najčešće sa motivima iz
narodnog života.
-Neoklasicizam u srpskoj umetnosti: pod uticajem prosvetiteljstva i racionalizma, početkom 19.veka u srpskoj umetnosti javlja
se prihvatanje ideala bečke akademije. Religiozno slikarstvo je i dalje bilo dominantno, a sve veći značaj dobija i portret. Pored
značajnih ličnosti, na portretima se nalaze i pripadnici građanskog društva: advokati, profesori, književnici, bogati trgovci...
Najpoznatiji predstavnici tog pravca su Arsenije Teodorović i Pavel Đurković.
-Bidermajer: tridesetih godina 19.veka na umetničku scenu stupa generacija slikara koji prenose tradicije umetnosti srednje
Evrope. Kao stilski izraz, bidermajer najviše odgovara najširem sloju građanstva. Građanska klasa postaje nosilac društvenih
promena a porodica postaje osnovna jedinica modernog društva. Stvaraju se porodični portreti – kako grupni tako i
pojedinačni. Pored portreta, slikarstvo bidermajera usmereno je i na slikanje žanr-scena i mrtvu prirodu. Najznačajniji
predstavnici su Konstantin Danil i Nikola Aleksić.
-Srpski romantizam: romantizam donosi veću slobodu pri slikarskim potezima i formiranju kompozicije kao i igranje svetlosti
i senke. Poznati predstavnici su: Katarina Ivanović (školovala se na likovnoj akademiji u Beču i smatra se prvom srpskom
školovanom slikarkom. Najviše domete dostigla je u slikanju portreta, a unosi i nove teme – žanr-scene i mrtvu prirodu.
1876.godine kao prva srpska školovana slikarka postaje orva žena član Srpskog učenog društva); Novak Radonić; Steva
Todorović.
-Istorizam: dominantno obeležje kulture 19.veka u Evropi. Idealizovanje slavne prošlosti bilo je glavno sredstvo u
konstituisanju nacije. Idealizovana prošlost direktno je bila u službi glorifikacije sadašnjosti. Predstavnici: Đura Jakšić (slikar i
pesnik, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog romantizma) i Pavle Simić.
-Akademizam: poslednjih decenija 19.veka srpski slikari su se počeli okretati Minhenu i njegovoj akademiji likovnih umetnosti
koja je u odnosu na bečku bila avangardnija i progresivnija. Najznačajniji domet akademizma u srpskom slikarstvu su portreti
Paje Jovanovića (školovao se na likovnoj akademiji u Beču, kao stipendista Matice srpske) i Uroša Predića (takodje školovanje
u Beču kao stipendista).
-Orijentalizam: interesovanje za orijentalne scene: Napoleonov pohod na Egipat, osvajanje Alžira, putopisa, Arapske zemlje,
zemlje severne Afrike, scene sa trgova, iz bazara, harema... Neukroćena lepota prirode, neobični običaji, egzotika. Upravo ove
teme donele su Paji Jovanoviću svetsku slavu i popularnost. (Paja Jovanović – Krvna osveta)
-Realizam: nastupa na srpsku umetničku scenu u poslednjim decenijama 19.veka i to pod uticajem slikara koji se školuju na
Minhenskoj likovnoj akademiji. Posle romantičarske uznemirenosti, realizam donosi mirnoću i red u slikarstvo. Jedan od
glavnih predstavnika je Djordje Krstić (tehnika realističkog slikarstva na tamnoj bitumenskoj osnovi i sa temama iz
svakodnevnog života).
-Simbolizam: pojavljuje se krajem 19.veka kao reakcija na ulepšani svet akademskog realizma i komercijalizaciju umetnosti.
Slikari simbolizma koristili su mitologiju, snove i maštu, i slikali religiozne i alegorijske kompozicije. Najpoznatiji predstavnik
bio je Stevan Aleksić (autoportreti u kojima je pratio svoj lik od rane mladosti do pred smrt – prave studije karaktera).
-Akt: kao samostalna forma javlja se krajem 19. I početko 20.veka, prolazeći razne stilske faze da bi tokom 20.veka postao
samostalna i vrlo prisutna tema. Zastupljen je u slikarstvu, grafici, crtežu i skulpturi. Predstavnik: Đoka Jovanović (jedan od
prvih srpskih školovanih vajara, predstavljao je nago žensko telo).

4. SPOMEN ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG

-Pavle Beljanski bio je srpski diplomata i kolekcionar (1892.-1965.)

-Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu je specijalizovana muzejska ustanova koja sadrži dela koja je tokom života
sakupio Beljanski i poklonio gradu Novom Sadu 1957.godine. Ova kolekcija smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je
projektovao Ivo Kurtović a koja je za javnost otvorena 1961.godine.
-Danas kolekcija poseduje 185 umetnička dela, 37 autora, od početka 20.veka pa do sedme decenije. Od njih 185 izloženo je
144 – 120 slika, 15 skulptura, 4 crteža i 5 tapiserija.
-Kolekcija hronološki počinje delima prvih modernista, zatim se nastavlja najznačajnijim predstavnicima umetnosti između dva
svetska rata, kao i radovima stvaralaca druge polovine 20.veka
-Pavle Beljanski je posebnim ugovorom 1965.godine ustanovio i „Nagradu spomen-zbirke Pavla Beljanskog“ za najbolji
diplomski rad iz istorije umetnosti.
-Kolekcija umetnina dopunjavana je do kraja života P.Beljanskog, zaključno sa slikom Velika Iza, Vlaha Bukovca
-Neki od poznatih umetnika čija se dela nalaze u sklopu kolekcije: Vlaho Bukovac, Petar Dobrović, Stojan Aralica, Milan Konjović,
Petar Lubarda, Nadežda Petrović, Sava Šumanović
-Postavka um.dela u zbirci koncipirana je tako da se održi prvobitna ideja Beljanskog, a to je bilo da izložena dela treba
međusobno da povezuje njihova likovnost, kolorit, a ne neka istorijska šema niti hronologija
-http://www.pavle-beljanski.museum/prikaz-svih-dela.php

5. SRPSKA/JUGOSLOVENSKA UMETNOST PRVE POLOVINE 20.VEKA

-Stojan Aralica (studije u Minhenu, parisko usavršavanje, život u Beogradu – 4 epohe stvaralaštva. Dela: Voćnjak, Plava Kapija,
Enterijer, Žena sa slamnim šeširom)
-Vlaho Bukovac (školuje se u Parizu i to mu otvara vrata pariskog Salona – Zlatna medalja na pariskom salonu 1882.godine za
sliku Velika Iza; nakon izlaganja u Beču postaje profesor praške akademije i kod njega uče mnogi slikari iz Jugoslavije. On je
tipični predstavnik akademskog realizma. Delo: Velika Iza).
-Petar Dobrović (školovao se u Budimpešti, a usavršavao u Parizu. Dela: Baranjski vinogradi, Figura, Slobodan Jovanović)
-Milan Konjović (učio na pračkoj akademiji kod Vlaha Bukovca. Njegova dela se mogu sistematizovati u crvenu, plavu, sivu,
kolorističku, asocijativnu, vizantijsku fazu. U Somboru postoji galerija Milan Konjović koja broji 1078 delanastalih od 193. Do
1990.godine. Dela: Autoportret, Moj Atelje, Moj Atelje II, Žetva, Ćira Falcione, Stari porcelan, Porušena crkva u Ledincima, Sunce
nad Bačkom).
-Petar Lubarda (nagrade u Sao Paolu 1953, Tokiju 1955, Njujorku 1956, Kalkuti 1970, Beču 1972. Itd. Dela: Naga žena, Plavi
izlog, Rak, Motiv iz Ulcinja, Ruže, Crkva Sv. Vlaha, Šiptar, Mrtva priroda, Fazan).
-Nadežda Petrović („Prva srpska slikarka na kraju devetnaestog i početkom dvadesetog veka”. Revolucionarno za svoje vreme,
visokih umetničkih dometa, Nadeždino slikarstvo je avangardnim karakterom ugrađeno u same korene srpske modern. Dela:
Srbija, Seljanka iz Šumadije, Predeo, Resnik, Starac kraj prozora, Na izvoru, Guslar, Anđa, Pletilja, Seljak sa zečjom usnom,
Beogradsko predgrađe, Jaša Tomić, Kraljević Marko I Miloš Obilić, Ksenija Atanasijević).
-Sava Šumanović (pokazuje interesovanje za umetnost Pola Sezana I Van Goga. Jedan je od osnivača „Oblika”, najprogresivnije
umetničke grupe na jugoslovenskim prostorima između dva svetska rata. U šidskom opusu najneposrednije razotkriva suštinu
svog slikarskog izraza. Ovim delima uključio se u antologiju kolorističkog slikarstva nacionalne istorije umetnosti, a ciklusom
„Šidijanke” nagovestio elemente postmodernističog likovnog govora. Dela: Doručak na travi, Jabuke I grožđe, Naga žena sa
šalom, Voćnjak, Naga žena, Jesen, Kuča u sokaku, Zima u Sremu, Šid pod snegom).

6. 18. VEK (BULE; LEDU; LAKE; PIRANEZI)

-istoričari umetnosti ovog perioda: Emil Kaufman, Erik Hobsbaum (savremeni istoričar, bavi se programom izgradnje nacija).
-18.vek, poznatiji kao Era prosvećenosti, (Age of reason).Karakteristike ovog perioda su na svetskom planu učestale revolucije,
razvoj utemeljen na naučnim otkrićima utemeljenim još u 17.veku (impresionisti inspirisani dostignućima Isaka Njutna);
umetnici svojim delima počinju da daju komentare na društveno-političku scenu.
-veliki preokret u društvu pa i u umetnosti događa se sa francuskom buržoaskom revolucijom
-pojavljuje se revolucionarna arhitektura, čiji su predstavnici Etjen Luj Bule, Klod Nikola Ledu i Žan Žak Lake. Buleovo delo
smatra se prvom klicom modernizma, dok je Ledu kao dvorski arhitekta svoje doprinese dao gradeći profane objekte. Pored
Ledua, i Bule je radio za kralja, i obojica su istraživali sociološku stranu arhitekture. Još jedna značajna figura bio je Đovani
Batista Piranezi, sa svojim utopijskim projektima

a) Etjen Luj Bule (1728.-1799.)

-francuski neoklasicistički arhitekta, predavač na kraljevskoj akademiji, zajedno sa Leduom bio je najznačajnija ličnost
franscuske neoklasicističke arh.
-njegov rad karakteriše uklanjanje nepotrebnih ukrasa, predimenzionisani geometrijski oblici i ponavljanje elemenata kao što
stubovi ogromnih razmera (kolosalni). Njegov ideal bila je arhitektura „uzvišene plemenitosti“ –spajanje širokih, jednostavnih
masa. Kuglu je smatrao savršenim oblikom jer je nijedna perspektivna varka ne može izobličiti. Razvija tipologiju kenotafa –
memorijalnih spomenika.
-Dela: Kenotaf za Isaka Njutna (džinovska šuplja kugla u kojoj se „ogleda svemir“ a unutar koje je prazan sarkofag, dok je gornja
polulopta izbušena rupicama kako bi podsećala na zvezdano nebo; njegov najistaknutiji projekat – Cirkus za 300 000 ljudi.

b) Klod Nikola Ledu (1736.-1806.)

-jedan od najranijih predstavnika neoklasicističke arhitekture u Francuskoj. Postaje poznat kao utopijski arhitekta sa svojim
projektom za idealan grad Šo. Francuska buržoaska revolucija u velikoj meri ometa i usporava njegov rad. Pred kraj svog radnog
veka posvećuje se teorijskom radu.
-Dela: Kraljevska solana u Šou (Šo – idealan grad; iako nezavršeno, ovo je njegovo najambicioznije delo), Pedeset trošarina za
nove zidine oko Pariza (carinarnice; propileji; ostalo ih je 4, dok su ostale uništene tokom francuske buržoaske revolucije),
Oikema (kuća zadovoljstva).

c) Žan Žak Lake (1757.- 1826.)

-francuski revolucionarni arhitekta i crtač; francuska revolucija je do te mere zaustavila njegov rad da su jedini ostaci crteži koji
se mogu naći u francuskoj nacionalnoj biblioteci danas
-spada u porodicu vizionarskih arhitekata 18.veka

d) Đovani Batista Piranezi (1720. – 1778.)

-obrazovani umetnik, ne arhitekta
-Dela: Vedute (pogledi; razglednice Rima – Španske stepenice, Koloseum, Panteon; lična imaginacija, revitalizacija antike),
Carceri (njegov najpoznatiji projekat, crteži zatvora; uvođenje četvrte dimenzije – vremena i otkrivanje prostora kretanjem),
Rekonstrukcija Marsovog polja (izmišljeni urbanizam Rima, karta Rima sa isprepletanim epohama).

7. 19. VEK; POGLED KA NOVOM SVETU

-„Sve što se dešavalo u 20.veku već je postavljeno u 19.“ (R.Dinulović)

-u 19.veku društvene pojave su manje-više homogene; kao jedan jedinstvem period 19.veka uzimamo interval od kraja 18. Pa
sve do prve polovine 20.veka
-nakon francuske revolucije vlast je bila u rukama prljave korumpirane francuske aristokratije. Dobrostojeća buržoazija
podstaknuta idejama francuskih filozofa i prosvetitelja (Rusoa, Voltera, Monteskijea) počinje da propagira radikalne promene.
Nakon revolucije 1789.godine, uspostavlja se francuska republika 1791. (sloboda, jednakost, bratstvo). Kralj Luj XVI i Marija
Antoaneta su ubijeni na giljotini.
-nedugo zatim 1830.godine izbija julska revolucija u Francuskoj, a ovo doba se poklapa i sa industrijskom revolucijom
(pronalaskom parne mašine, pojavom železnice). U kolonizovanim zemljama „beli“ ljudi sprovode teror nad domorocima i
eksploatišu ih.
-na umetničku scenu na velika vrata stupa neoklasicizam ostavljavši barok i rokoko iza sebe (i u politici grčko-rimski uzor biva
dominantan za formiranje države)
-kao kontrast imamo pojavu „dugog“ 19. I „kratkog“ 20.veka
-20. Vek prema svom konceptu smatra se da počinje tek padom Berlinskog zida 1989.godine

Neoklasicizam
-počinje poslednjih decenija 18. Veka i traje sve do prvih decenija 19., kada se razvija paralelno sa romantizmom (istovremeno)
iako su potpuno suprotni pravci
-nakon iskopavanja antičkih gradova Herkulanuma i Pompeje (Johan Vilkeman), počinje intenzivno interesovanje za klasičnu
umetnost i njeno oponašanje. Odbacuje se sve što je tipično za barok i rokoko. Rim kao kolevka antičke civilizacije postaje
mesto okupljanja umetnika i glavno središte.
-neoklasicizam je totalni stil (prisutan u svim vidovima umetnosti) a najviše se prepoznaje u arhitekturi. Ruše se srednjevekovne
zidine i gradovi rastu van njih. Prokopavaju se novi bulevari, pod pravim uglovima
-neoklasicizam je i internacionalni stil (Amerika, Nemačka, Francuska...)
-u to vreme veliki autoritet je imala Akademija (najčuvenija je bila u Rimu a odmah iza nje ona u Parizu) a postojala je i „Nagrada
Rima“ koju su dobijali najbolji studenti kako bi otišli tamo na godinu dana i izučavali klasičnu umetnost
-organizovani su Saloni, izložbe pod vođstvom žirija sa Akademije gde su predstavljani novi umetnici koji su reprezentovali
klasični stil.
-karakteristike neoklasicizma: delovao je hladno, bez emocija, a teme su ustvari bile veoma emotivne – patriotizam, ljudska
prava, hrabrost; odlikovale su ga simetrija, proporcija, formalna kompozicija; klasične i mitološke teme
-neoklasicistička arhitektura: stroge geometrijske forme, proporcije (Bela Kuća, DC)
-Predstavnici:

1. Žak Luj David (slikar)

-jedan od najobrazovanijih umetnika tog doba, najbolji predstavnik neoklasicizma (najvažniji)
-Zakletva Horacija (manifest neoklasicizma), Sokratova smrt (Sokrat je simbol čoveka koji je zbog sopstvenih ideala spreman
na smrt; poziv na revoluciju), Maraova smrt, Zakletva u dvorani za tenis
2. Antonio Kanova (vajar)
-pokušavao da dostigne idealnu lepotu ali nekada to pravilo i rušio (vajari imitiraju sačuvana dela klasične epohe)
-Paolina Borghese kao Venera, Grobnica grofice Marije Kristine, Bog Mars sa Venerom, Statua Napoleona

**SRPSKA UMETNOST NEOKLASICIZMA

-Srbija tada podeljena na deo pod Otomanskim carstvom i na onaj pod Austro-Ugarskom, srpski slikari uglavnom slikaju po
uzoru na bečke
-srpski neoklasicisti: Arsenije Teodorović i Pavel Đurković

Romantizam
-sama reč nastala od reči roman (naracija); romantično predstavlja nešto zaneseno, sa puno osećajnosti, iracionalnosti
-u neki zemljama romantizam traje paralelno sa neoklasicizmom
-javlja se od Francuske revolucije a zvanično traje od 1800.-1830.
-boja postaje ključni element, posebno se koriste intenzivne boje i umesto interesovanja za klasične ideale lepote, umetnici
počinju da se zanimaju za daleke egzotične zemlje i nepoznate kulture
-romantizam postavlja u centar interesovanja svakodnevni život, savremenu istoriju, aktuelne događaje, a teme su: nacionalna
umetnost, mitovi, kritika društva, nostalgija za prošlošću
-glavni uzori se nalaze u baroku
-romantizam je prisutan u svim vidovima umetnosti, pojavljuje se književnost za decu kao i teme fantazija i strave i užasa
-težnja za idealizovanjem sadašnjosti
-Engleski pejzažisti romantičari: Džon Konstejbl, Viljem Terner
-Predstavnici:

1. Ežen Delakroa (najveći neobarokni slikar romantizma)

-njegovu sliku Pokolj na Hiosu kritičari smatraju „pokoljem slikarstva“ (u njoj je opisan rat Grka za nezavisnost od Turaka
-Odaliska, Sloboda vodi narod, Hamlet i Horacije na groblju (žanr-scena), Mrtva priroda (fazan, zec i jastog), Grčka se uzdiže
na ruševinama Misolungija, Dante i Vergilije u paklu

2. Teodor Žeriko
-njegova slika Splav meduze je kanonsko delo romantizma i predstavlja kritiku društva u celini; koristi sredstva baroka
(dramatičnost) da bi izazvao bes
-njegova druga dela: Oficir carske garde, Ludak

3. Francisko Goja
-njegova prosvetiteljska misao se najbolje ogleda u bakropisima, koji izlaze u serijama, ismevaju ljudsku glupost; koristi se
tehnikom akvatinte (nije je on izmislio ali je prvi koristi u potpunosti)
-naklonjen je idejama francuske revolucije
-napušta ideje rokokoa i započinje sa neobarokom, što se smatra pretečom romantizma
-dela: Porodica Karlosa IV (Gojin najveći kraljevski portret; „skup duhova“ – preplašena deca, groteksno vulgarna kraljica),
Bobabilikon, Drugi maj 1808. (žanr-scena), Treći maj 1808. (delo nastalo nakon Napoleonovih osvajanja Španije, u znak sećanja
na pogubljene madridrske građane), Gola Maja, Odevena Maja (ove dve poslednje slike su nastale pod uticajem arapske
umtetnosti).

4. Onore Domije (prelazak između romantizma i realizma – kritički realizam)

-francuski grafičar, slikar, vajar i najznačajniji karikaturista 19.veka
-uvodi kritički realizam u 19.veku
-kod njega se susrećemo sa pojmom pozorišnog života i scenama sa tim temama (melodrame)
-njegovo najpoznatije delo je slika Vagon treće klase (fina piramida likova, u nekoliko različitih planova, radnici, žene sa decom,
prevaranti...)
-ostala njegova dela: Igrači šaha, Pušači, Veliki slučaj (bavio se procesima suđenja), Ovoga mirno možemo da pustimo na
slobodu (ironija), Don Kihot napada vetrenjače, Don Kihot i Sančo Pansa

**SRPSKA UMETNOST ROMANTIZMA

-Katarina Ivanović (naša prva školovana slikarka; završila žensku školu pri likovnoj akademiji u Beču; bavila se uglavnom
portretima, mrtvom prirodom, a u kasnijoj fazi se posvećuje istorijskom slikarstvu)
-ostali predstavnici: Pavle Simić, Novak Radonić, Stevan Todorović, Đura Jakšić

Realizam
-razvija se sredinom 19.veka (u vreme građanske revolucije 1848.godine za slobode i prava glasa), najpre u Francuskoj, odakle
se dalje širi u Nemačku, Rusiju, pa dolazi i kod nas
-takodje jedan od internacionalnih stilova
-realisti prikazuju svet onakvim kakav jeste i to je glavna osobina ovog pokreta. Nastaje kao reakcija na maštu, osećajnost i
halucinacije romantizma.
-objektivan pristup, činjenice, dokazi, otkrića; racionalno i pragmatično
-glavni predstavnik realizma je Gistav Kurbe

Gistav Kurbe
-ovaj umetnik daje pečat celokupnom pravcu
-on ne želi da slika velike ličnosti do tada cenjene u francuskom slikarstvu, već stvara monumentalna platna na kojima su
anonimne ličnosti i seljaci, ljudi sa dna društvene lestvice
-do tog vremena umetnici idealizuju slike, a Kurbe slika baš ono što vidi, pa čak i traumatične i banalne situacije
-njegova dela su u potpunoj suprotnosti sa vladajućim stavovima i u ovo vreme se po prvi put razdvajaju zvanični stavovi
Akademije (Salona) i nezvaničnih umetnika
-dela: Tucači kamena, Sahrana u Ornan, Odmor posle večere u Ornanu, Okolina Ornana, Unutrašnjost mog ateljea

**SRPSKA UMETNOST REALIZMA

-generacija naših realista se vaspitava u ateljeima romantičara, npr Steve Todorovića, od kojih dalje odlaze u Beč ili Minhen na
studije (dve potpuno različite škole)
-„Minhenski đaci“ – Đorđe Krstić i Đorđe Milovanović
-„Bečki đaci“ – dobili stipendiju „Matice srpske“ - Uroš Predić i Paja Jovanović (predstavnici akademskog realizma)

Akademski realizam
-pravi sintezu između akademskih pravila i realnih događaja (umetnici na terenu prikupljaju informacije, prave skice,
forografije, zadaju poze koje posle rekonstruišu u ateljeu)
-Uroš Predić – njegove slike nalaze se u holu bečkog parlamenta; kada se vratio u Srbiju slikao je portrete i ikonostase;
(Hercegovački begunci, Vesela braća žalosna im majka)
-Paja Jovanović – rođen u umetničkoj porodici, takođe bečki đak; slikao idelizovanu stvarnost – sakupljao nošnju, detalje a
posle od nih u ateljeu pravio kolaže; shvatio je da je njegov „orijent“ Balkan, pa je putovao po Srbiji i sakupljao informacije
(Borba petlova, Seoba Srba, Takovski ustanak, portreti: Aleksandra Karađorđevića, cara Franca Jozefa, Josipa Broza Tita)

8. SLIKARSKI PRAVCI SA POČETKA 20.VEKA (Konceptualno i dalje 19.vek u umetnosti)

-moderna umetnost je velika grupa pokreta kojima je jedino zajedničko da razaraju ono što je umetnost do tada bila; ona je
simbolistička, umetnost moderne
-sa pojavom kapitalizma, umetnost postaje roba sa kojom se izlazi na tržište
-kao reakcija na realizam, javljaju se impresionizam i poentilizam
-iz ovog perioda razlikujemo nekoliko dominantnih pravaca: impresionizam, poentilizam i postimpresionizam

Impresionizam

-slikari impresionizma bili su okupljeni oko jedne škole (i kafane :D), njihovi radovi nisu bili priznavani od strane Salona, pa su
odlučili da sami izlažu
-pravac je prvo bio nazvan tako u pogrdnom smislu, na osnovu Moneove slike Impresija raađanja Sunca
-umetnici su radili direktno u prirodi trudeći se da uhvate svetlo, atmosferu i prolazne scene
-Najistaknutiji impresionisti bili su: Eduar Mane (kao rodonačelnik stila, jer je njegov rad inspirisao impresioniste),Klod Mone,
Ogist Renoar, Kami Pisaro, Edgar Dega
-impresionisti se oslanjaju na otkrića, naročito onih vezanih za boju i optiku
 Eduar Mane
-zvali su ga „poslednji veliki“, „prvi moderni“ slikar, „istraživač boje“
-na svojim slikama dočarava urbani život grada – izlete, koncerte, šetnje; i svojim radom kasnije inspiriše impresioniste
-Salon odbačenih – osnovao ga je Napoleon III
-njegova najpoznatija slika je svakako Doručak na travi (sa nagom devojkom na travi u prvom planu dok su muškarci oko nje
obučeni; gradi perspektivu na odnosu svetlih i tamnih figura
-ostala dela: Olimpija (ležeći akt mlade devojke), Frulaš, Bar u Foli-Beržeu

Klod Mone
-njegova slika Impresija rađanja Sunca (po kojoj je impresionizam dobio ime) je slika koja je izazvala najveći revolt; nema linije
horizonta, i predstavlja lično njegov doživljaj koji se ne povinuje nikakvim stereotipima
-najdosledniji impresionistički slikar a za života nije doživeo nikakvo priznanje za svoje delo
-tri godine nakon Manea, i Mone slika Doručak na travi, samo sa daleko više svetlosti na slici i sa ženom obučenom u belu
haljinu od penušavog tila
-ostala njegova dela: Reka, Lokvanji (cveće je njegova bitna tema) , Crkva u Orleanu

Kamij Pisaro
-slikao ruralne delove parskih predgrađa, bajkovite, poetične scene
-njegovi učenici su bili Pol Gogen i Van Gog, i podržavao ih je da napuste impresionizam i pređu u sasvim novi pravac
-Dela: Žetva, Crveni krovovi, Pejzaž

Ogist Renoar
-kako su slikari impresionizma često slikali zajedno, Renoar i Mone slikaju ista mesta ali su njihovi aspekti potpuno drugačiji
-ostala dela: Kupačica, Mulen de la Galet, Devojka koja se češlja

Edgar Dega
-Dega se ljutio kada bi ga nazivali impresionistom jer je smatrao da su njegova dela daleko promišljenija (podrobno je izučavao
slike u Luvru kao mali,a kasnije je otišao u Italiju gde je slikao po uzoru na Da Vinčija i Mikelanđela)
-njegove preokupacije su bile hvatanje pokreta, konji i balerine (najviše je voleo da slika žene)
-Mane i on su bili veoma dobri prijatelji
-Dela: Porodica Belelli (njegovo najranije delo), Čaša apsinta, Portret Manea, Primabalerina, Kupanje

Poentilizam (drugi naziv je divizionizam) / neoimpresionizam

-„pikselizacija“ likovnog izraza, gde veličina piksela zavisi od dimenzija slike

-naziva se još i neoimpresionizam jer su umetnici ovog stila težili da impresionizam dobije tradicionalnu, muzejsku ozbiljnost
-tvorac ove tehnike je Žorž Sera, a poznati predstavnik je još i Pol Sinjak
-primarne i komplementarne boje se nanoze na platno u tačkama jednim do drugih kako bi se u oku posmatrača stvorila iluzija
celine; ova tehnika se zasniva na fizičkim i psihološkim efektima čovekovog posmatranja boja

Žorž Sera
-zajedno sa drugim umetnicima osniva Salon odbačenih
-dela: Kupanje kod Anijera (bojanka), Nedelja popodne na ostrvu Grand Ža (bojanka), Tri gracije, Cirkus (koju nije uspeo da
završi)

Pol Sinjak
-delo: Papin dvorac u Avinjonu, Doručak

Postimpresionizam

-postoje razlike između sva tri pojma: impresionizma, neoimpresionizma i postimpresionizma

-impresionizam = umetnikovo trenutno viđenje sveta, promene, kretanje svetlosti
Neoimpresionizam = zalaganje da se impresionistička zapažanja prenesu u naučne principe (poentilizam/divizionizam)
-skulptura impresionizma: Ogist Roden (Mislilac)

**SRPSKA UMETNOST IMPRESIONIZMA

-Nadežda Petrović, Milan Milovanović, Kosta Miličević

Postimpresionizam = poslednja faza impresionizma, njegova varijanta koja je potpuno drugačija od njega. Postimpresionizam
dugo i temeljno razmišlja o svakoj promeni, traga za suštinom
 -postimpresionisti prave sintezu onoga što vide i osećaju
-glavni predstavnici: Pol Gogen, Pol Sezan i Vinsent Van Gog
-19. Vek kao epoha u umetnosti se završava upravo postimpresionizmom

Pol Gogen
-imao je svoj specifičan stil: slikao je pomoću velikih površina oivičenih crnom linijom (slično vitražu), a taj stil se nazivao
sintetizam (Gogen je preteča fovizma)
-Dela: Tahićanke (misteriozno i egzotično; javlja se interesovanje za Daleki Istok i generalno egzotične destinacije), Jakov se rve
sa anđelom, Žrtve zahvalnice, Autoportret

Pol Sezan
-Smatra se da je Sezan bio kamen temeljac za sve što će se dešavati u 20.veku
-živeo je izolovan od Pariza, u Provansi, pa je i izlagao vrlo retko
-teme: mrtva priroda, pejzaži, portreti
-revolucionaran slikar koji ruši obrasce impresionizma
-umro je tako što je crtao pejzaž napolju i ostao da radi i nakon početka kiše pa ga je nakon par dana ubila upala pluća
-dela: Autoportret, Kartaši, Zdela sa voćem, Čaša i jabuka, Hristos na čistilištu

Vinsent Van Gog

-naslikao je oko 900 slika i preko 1000 skica, akvarela i crteža, a sve to za pet godina pošto se sa 37 godina ubio
-težio je da se razvija na dve strane: bio je veliki katolik i u porodici je imao teologe a sa druge strane, ujaci su mu bili trgovci
umetničkim delima i veliki poznavaoci, a on je te dve stvari povezao smatrajući da se preko umetnosti obraća Bogu
-bio je veoma usamljen, osećao se izolovano, napušteno
-njegova dela karakteriše gruba lepota, emotivna iskrenost i hrabre boje
-za života ga je veoma malo ljudi poznavalo i cenilo; a u njegovom radu razlikujemo francusku i holandsku fazu
-dela: Autoportret, Suncokreti, Zvezdana noć, Žitno polje i čempresi, Ljudi koji jedu krompir, Moja soba noću,

U nastavku je spisak tematskh oblasti (kolokvijum 2 i 3):

kubizam
futurizam
kandinski
maljevic
mondrian
ruska avangarda
fovizam
bauhaus
dadaizam
nadrealizam
pop art
konceptualizam
performans
video umetnost
nacionalna posleratna umetnost

KUBIZAM
*Apstrakcija je uključena u stvaranje svakog um. dela , međutim taj process nije bio svestan , ni kontrolisan sve do
rane renesanse, potom ga oživljavaju Sezan I Sera, kao neposredni preci apstraktnog pokreta umetnosti XX veka, a
njegov pravi tvorac je Pablo Pikaso.

*Pikaso se oduševljavao, kao I Matis, radom Gogena I Sezana, pa je godine 1906-7 naslikao svoj pandan Radosti
življenja, monumentalno platno, toliko izazivačko da je prevazišao I Matisa- slika Gospođice iz Avinjona- ne odnosi
se na istoimeni grad , već na ozloglašenu Avinjonsku ulicu u Barseloni. Kada je počeo sliku, slika je trebala da
predstavlja prizor iz bordela, međutim na kraju on ju je završio kao kompoziciju sa pet aktova I mrtvom prirodom. Tri
devojke na levoj strani su uglaste, a snažno deformisana lica preostale dve imaju sva varvarska svojstva primitivne
umetnosti.
*Slika Gospođice za razliku od Radosti življenja, ne može se više čitati kao slika spoljašnjeg sveta, ona ima svoj svet,
sličan prirodi, izgrađen po drugačijim principima
*Kritičari su ovaj pravac, zbog oštrih ivica nazvali kubizmom
*Četiri godine posle gospođica , nastaje slika portret Abroisea Vollarda- ravni su sada male i precizne, slične
prizmama
*1910. godine kubizam se sasvim učvrstio kao alternativa za fovizam, pa su se Pikasu pridružili mnogi slikari,
posebno Georges Braque, sa kojim je tako prisno sarađivao da je u to doba njihove slike bilo teško razlikovati.
*Obojica su bili začetnici naredne faze kubizma
*Pikasova mrtva priroda sadrži slova, ispletenu trsku(nalepljenu) , parče kanapa(nalepljenog) koji uokviruje sliku. To
ubacivanje materijala ostavlja veoma čudan utisak apstraktna mrtva priroda je sada postavljena na stvarnu površinu(
isprepletanu trsku) kao na kakav poslužavnik. Ova tehnika će postati poznata kao kolaž (collage fra-nalepljivanje) U
želji da istraže pojam slike – kao poslužavnika, našli su najbolji način za to, da na poslužavnik stave istinske stvari.
Poslužavnik je jedna samostalna površina, izdvojena od fizičkog sveta, za razliku od slike.

*Kubizam se razdvaja na fasetni kubizam i kolažni kubizam

*Ubrzo su Pikaso i Braque shvatili da mogu samo da slikaju kao da prave kolaže (pikasova slika Tri svirača- jedno od
velikih remek-dela kolažnog kubizma, monumentalno po obimu i koncepciji)
*Pikaso je uporedo slikao u dva stila, u stilu slike Tri svirača i u stilu slike Majka i dete. Ovaj drugi stil je koristio jer je
bio ljut zbog ograničenja koja mu je nametao kolažni kubizam, pa mu je bilo potrebno da uspostavi dodir sa
tradicijom.U jednom momentu ova dva njego stila se spajaju i prave izvanrednu sintezu- slika Tri igračice
*Da je Pikasov stil mogao imati uzvišenu i istinski monumentalnu uzvišenost, vidi se na njegovoj slici- Gernika- ta slika
je nadahnuta terorističkim bombardovanjem Gernike, nekadašnje prestonice Baska u severnoj Španiji
* Ideje iz kubizma preuzimaju futuristi i obrađuju u svojim delima(slika Bruklinski most)

Mrtva priroda Majka I dete Tri svirača

Futurizam
-naziv potiče od latinske reči futurum (budućnost) što jasno objašnjava težnje pripadnika ovog pokreta
-razvio se u Italiji a najviše odjeka imao je u Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Srbiji (zenitizam)
-karakteristike: okrenutost budućnosti, odbacivanje kulturnog nasleđa, revolucionarnost
-za datum nastanka futurizma uzima se datum 20.februar 1909.godine kada je italijanski pesnik Marineti objavio
„Futuristički manifest“ – ljubav prema brzini („trkački automobil je lepši od skulpture Nike Samotračke“),
tehnologija, nasilje (rat – higijena sveta)
-simboli pokreta: automobili, avioni, industrijski objekti

Vasilij Kandinski
-nakon ruske revolucije, kada je izgubio većinu imovine, prihvata poziv Valtera Gropijusa i predaje u Bauhausu na
sve tri lokacije, a nakon Drugog svetskog rata, nacisti njegovu umetnost nazivaju degenerativnom
-pripadao je čuvenoj umetničkoj grupi „Plavi vitez“ sa još trojicom umetnika (među kojima je bio i Paul Klee)
-dela: Kompozicija 6, Kompozicija 8, Plavi krug, Naglašeni uglovi br.247
-bavio se i teorijskim radom, teorijama o oblicima i strukturama
 Kazimir Maljevič
-najznačajniji predstavnik ruske avangarde (ruskog konstruktivizma)
-nakon eksperimentisanja sa futurizmom osniva pokret koji dobija naziv suprematizam (najčuvenije slike
suprematizma: Crni kvadrat, Crveni kvadrat i Suprematistička kompozicija: Beli kvadrat na beloj pozadini)
-suprematizam je u tesnoj vezi sa futurizmom i konstruktivizmom; suprematizam je kasnije uticao na De Stihl i
Bauhaus; to je prvi potpuno ruski moderni pokret
-Suprematizam: bespredmetna, apstraktna umetnost, svođenje u jednostavne geometrijske oblike – uticao je na
razvoj skulpture, arhitekture i umetničkih zanata. Ima svoje tri faze:crni,crveni i beli stadijum.

Piet Mondrijan
-holandski slikar i teoretičar umetnosti; u velikoj meri uticao na rad i doprineo umetničkoj grupi De Stihl (jedan je
od osnivača), ovaj stilski pokret dobio je naziv po holandskom časopisu koji je zastupao ovakve ideje
-najradikalniji apstraktni slikar tog doba
-on je svoj razvoj slikarstva nazivao neoplasticizmom
-za njegov rad karakteristični su kvadratne površine oivičene rasterom crnih linija obojene bojama redukovanim na
tri osnovne: plava, crvena i žuta
-dela: Brodvej bugi vugi, Trafalgar skver, Kompozicija sa crvenom, žutom i plavom, Crveni mlin

Ruska avangarda
-grupa ruskih avangardista okupljala se oko časopisa „Mir iskustva“; ovaj stil je počeo da se razvija nakon
Oktobarske revolucije kao pokušaj modernizacije. Ubrzo su ti pokreti gušeni, da bi na scenu stupio socijalistički
realizam
-glavni pokretač apstraktne misli u Rusiji bio je Vasilij Kandinski (autor prve apstraktne slike), a Kazimir Maljevič je
bio najradikalniji od njih

FOVIZAM
Fuvies fra.-divlje zveri
*Kao pokret fovizam je obuhvatao mnogobrojne slabo povezane individualne
stilove, a grupa se rasturila posle nekoliko godina
*Najveći predstavnik Henri Matisse- slika Radost življenja- njegove ravne
površine, ustalasane konture I primitivna draž njenih formi izvedeni od
Goigena, čak I tema ukazuje na viziju čoveka u prirodnom stanju koju je Gogen
tražio na Tahitiju. Ono što sliku čini revolucionarnom jeste njena radikalna
jednostavnost , njen dar izostavljanja
*Dokle može slika prirode da se kreše , a da se pritom ne unište njena osnovna
svojstva, I da se na taj način ne svede samo na površinski ornament.

*Anri Matis – Harmonija u crvenom-on je tu rasuo iste, ravne motive plavo-

crvene po stolnjaku I zidovima, a ipak sa potpunom ubedljivošću izdvaja
horizontalne površine od vertikalnih. Mtisov dar izostavljanja ovde je onovo
na delu, svodeći broj tonova na minimum
*Georges Rouault-francuz- naklonost ka religioznim temama- on smatra da
treba prikazati strast koja se ogleda na ljudskom licu- slika Glava Hrista- Kada
pokrijemo gornju trećinu slike, lik se više ne može raspoznati, ali ekspresivno
dejstvo skoro I nije umanjeno
*Ciam Soutine-gusti impast I burni, snažni potezi kičicom na slici Mrtvi Petao-
(mrtva priroda) –petao simbol smrti-slika podseća na ikarov strmoglavi pad.

*Fovizam je bio najdugotrajniji u Nemačkoj, posebno među članovima društva die Brücke (most). Članovi : Ludvig
Kiršner (slika Ulica, podseća na Matisa) ; Emil Nolde; Max Beckman(Slika San-podrugljiv košmar, jedan izvitoperen
svet u cik-cak liniji, retrpan likovima , nalik na lutke)
*Oscar Kokoscka- slika Autoportret
*Najsmeliji I najoriginalniji korak dalje od fovizma načinio je Rus, Vasilj Kandinski, vodeći član jedne grupe
minhenskih umetnika nazvane der Blaue Riter (Plavi jahač)

*Meksička revolucija(1911)- oni su osećali da njihova umetnost mora da bude narodna I da izrazi duh revolucije na
opširnim zidnim ciklusima na javnim zgradama- uzor im je bila Gogenova simbolička umetnost

BAUHAUS (1919)
Nemačka do 1933

*institucionalizacija avangarde
*Državna škola Bauhaus u Vajmaru je bila škola za arhitekturu I primenjenu umetnost
*Školu je osnova 1919. Godine u Vajmaru, u nemačkoj, Valter Gropijus.
*Predavači su bili Kandinski I Kle
*Bauhaus je škola dizajna, u kojoj su studenti učili kako da primene moderne materijale I tehnike, u proizvodnji
nameštaja, upotrebnih predmeta I građevina.
*Kao rezultat grupnog rada I zajedništva studenata I profesora u Bauhausu, nastaju predmeti od kojih je potekao
moderni industrijski dizajn.
*Bauhaus je osnovan za vreme socijalizma pa je smatran socijalističkim pokretom,pa je dolaskom nove vlasti bio
prinuđen da se zatvori 1925.
*Zatim je premešten u Desau gde je prema Gropijusovom projektu napravljena zgrada Bauhausa(1926), koja je I
sama bila prelomno delo modern arhitekture – u kojem oblik sledi namenu.
*Prvi direkrtor bio je Valter Gropijus(do 1928), zatim Hanes Majer, a potom Mis van der Roe(Berlin).
*Škola se 1932. Seli iz Desaua u Berlin a već sledeće godine se zatvara, jer ih nacisti optužuju za levi socijalizam.
TRIJADE- Bauhaus je spona između umetnosti I industrije, umetnosti I društva, to je primenjena umetnost.

Bauhasna geografska trijada- Vajmar(1919-1928)-Ne postoji umetnost radi

umetnosti. Umetnost je usmerena ka obnovi države
posle katastrofe u I svetskom ratu.
*preoblikovanje umetnosti u zanat
Desau(1928-1930)

Berlin(1930-1933)

Bauhaus:
*Cilj: umetnik=zanatlija na višem nivou
*Nastava:radionice
*Prijateljski odnos profesora I studenata I izvan škole
*Eksperimenti
*Tri osnovne oblasti:slikanje, skulptura, arhitektura
*Koncept života I rada u istom mestu
*Uključivanje žena –Gunta Šulc

-Das tradishe ballet- Oskar šlemer

Kostimi odražavaju robotizovan system pokreta

-Moholi Nađ- prva kinematička skulptura

-Hanes Majer- osnovne funkcije arhitekture( navike spavanja, kućni ljubimci,baštovanstvo…)
Dadaizam(1916-22)

*Uoči prvog svetksog rata u Parizu nailazimo na slikara fantazije Marsela Dišana
*Njegova slika Nevesta- ne sadrži nikakvu, bilokakvu sličnost sa ljudskim obličjem, ono što
vidimo na slici je nekakav mehanizam koji liči na čas motor, čas na apparat za destilaciju
*Naziv slike nije beznačajan, Dišan ga je ispisao na samo platno
*Pitanje je da li je imao nameru da izvrgne ruglu naučni pogled na čoveka raščlanjavajući
nevestu dok je nije sveo na komplikovan primerak instalaterskog rada?
*Ako je tako ova slika bi mogla biti odgovor na futuriste I njihovu glorifikaciju mašine
*Dišana je na ovakvo razmišljanje dovelo mehanizovano masovno ubijanje u prvom
svetskom ratu
*Zajedno sa istomišljenicima, koji su bili ogorčeni na trenutnu situaciju, u znak protesta on
je stvorio pokret nazvan dada (ili dadaizam)
*Taj izraz na francuskom znači drveni konjić I uzet je nasumično iz rečnika, ali je izraz kao
dečija rečica, koja sve znači, savršeno pristajala pokretu
*CILJ: je bio da pokret, pokaže javnosti da su sve utvrđene vrednosti, moralne, estetske u katastrofi velikog rata,
besmislene.
*Dadaizam je vatreno propovedao besmislicu I antiumetnost
*Dišan je stavljao svoj potpis na gotove predmete (polica za vino, lopata za sneg…) pa bi ih izložio kao umetnička dela
*Jednom je doterao Leonardovu Mona Lizu dodavši joj brkove I ispisavši slova LHOOQ (psovka na francuskom)
*Ismevali su I modern umetnost, jedan dadaista je izložio igračku majmuna I napisao Sezanov portret

*Prihvatili su tehniku kolaža- Max Ernst-1 bakarna ploča, 1 cinkana ploča, 1 mušema… Naslov slike nabraja sve što je
upotrebljeno, a zejedno predstavljaju čoveka od cevi

*Jedini zakon koji su dadaisti poštovali jeste zakon slučajnosti

*Jedinu realnost koju su priznavali , jeste realnost svoje imaginacije

*Hans Arp je izmislio novu vrstu kolaža, obojeni komadi hartije oblikovani cepanjem, složeni po zakonima slučajnoisti

*Dadaisti uveli princip- da umetnička kreacija ne zavisi niti od ustanovljenih pravila, niti od manualne zanatske
veštine

*Dišanova slika besmislenog naziva Tu m’- išla je ispred svog vremena- pozadina sugeriše prazan prostor,a iluzija je
pojačana međusobno sastavljenim romboidnim uzorcima, svi predmeti bacaju senku na pozadinu koja je
predstavljena kao platno, koje ima čak I naslikanu poderotinu, dve serije valovitih linija, jedini element simetrije u
nacrtu- izvedene iz ekspreimenta- ispuštanje kanapa I posmatranje oblika koje prave (zakon slučajnosti)

*1924. Dišan se povukao, a jedna grupa njegovih drugova osnovala je naslednika dadaizma, nadrealizam.
NADREALIZAM

*Cilj-čist psihički automatizam koji treba izraziti-istinski process mišljenja

*Nadrealistička teorija bila je mnogo začinjenija shvatanjima pozajmljenim iz psihoanalize

*Ideja da se san može preneti neposredno iz podsvesti na platno, mimoilazeći svesno opažanje umetnika, nije se
mogla primeniti u praksi, izvestan stepen kontrole bio je prosto neizbežan

*Max Ernest je često kolaž kombinovao sa (frotažom) otiscima komada drveta, I drugih reljefnih tehnik

*Frotaž- tehnika kojom se preko reljefne površi (npr.dinara) stavi papir I potom prelazi bojama

*Anđeo močvare- Max Ernest- tehnika dekalkomanija(prenošenje,pritiskivanjem uljane boje na platno san eke druge
površine)

*Joan Miro(španac) njegov stil- biomorfna apstrakcija-(biomorfna konkretizacija) krivudave linije preovlađuju na
njegovim slikama

*Apstraktni ekspresionizam- amerikanac Jack Pollock-slika

velikog formata- naziv slike- Jedan
Njegova tehnika –sipao je boje I prskao ih, umesto da ih slaže
četkicom. Rezultat je jedna živa, čulno bogata slika. Njegova
naklonost ka velikim platnima proizašla je iz potrebe da slika
celim telom, a ne samo rukama. Akciono slikarstvo je izraz
iskovan pre nekoliko godina za taj stil, I taj izraz je daleko bolji od
apstraktni ekspresionizam.

POP ART

Umetnici pedesetih godina shvatili su ono što je običan laik sve vreme smatrao da se podrazumeva samo po sebi, I
pored svih napora da ga ubede u nešto drugo: da slika nije ravna površina pokrivena bojama već izvestan lik ili oblik
koji treba prepoznati. Nije li umetnost za poslednjih stotinu godina na neki način dobrovoljno gladovala, hraneći se
sama sa sobom, umesto svetom koji nas okružuje?

*Marsel Dišan I njegovi dadaistički sledbenici su se protivili svakom priznatom mišljenju, I sada oni postaju svetitelji-
zaštitnici pop arta.

*Pop art je započeo u Londonu sredinom 50-ih godina

*Umetnost prvi put postaje roba

*Likovno delo po- arta je bilo od samog početka velikim delom oslonjeno na američka sredstva komunikacije, koja su
preplavila Englesku posle II svetskog rata.

*Za razliku od dade pop-art nije motivisan očajanjem, a komercijalnu kulturu posmatra kao svoju sirovinu

*Ovaj pravac nije antimoderan(kao dada) , već postmoderan

*Jasper Johns počeo je vrlo pažljivo da slika poznate predmete, kao što su zastave, mete, brojčanici, mape- delo Tri
zastave (predstavljena je američka zastava)
*Charles Demuth-slika – videh brojku 5 u zlatu(naslov preuzet od istoimene pesme)- slika je preteča pop arta,
urađena tridesetih godina. Ovu sliku je u pop-artu obradio Robert Indiana – slika Demuthova petica- u slici je sažeta
optužba američkog društva

*Indiana je bio opsednut slikama reči , pa je jednoj dao I trodimenzionalan oblik- Ljubav u blistavom aluminijumu.

*Roy Lihtenstein- posegnuo je za stripovima- za standardizovanim likovima tradicionalnih stripova posvećenih nasilju
I sentimentalnoj ljubavi- slika Devojka za klavirom- je veoma uvećana kopija stipovskog kvadrata sa sve balončićem
sa tekstom. Uvećati nacrt zamišljen za tako mali prostor može da izazove gomilu formalnih problema, npr.kako
nacrtati devojčin nos a da izgleda kako treba, u smislu tehnike stripa. Ova slika nije doslovno kopija, već
interpretacija verna originalu.

*O pop-artu se govori I kao o novom realizmu, ali gradivo koje biraju (brojke ,značke, stripove) je samo po sebi
apstraktno.

*Da bi premostili jaz između slike I realnosti oni u svoje slike uvode
trodimenzionalne predmete

*U njihovim ambijentima I ambalažama (misli se na njihova dela) kombinovani su

kvaliteti skulpture, kolaža I scenografije

*Edward Kienholz-delo Državna bolnica- vidimo ćeliju odeljenja za senilne pacijente,

u kojoj jedan nag starac privezan ramenima za donji ležaj. On je žrtva fizičke
svireposti, njegova je glava staklena posuda sa živim zlatnim ribicama, kada je delo
bilo izloženo u Los Anđelesu iz njega je izbijao mučki bolnički miris. Gornja figura je
mentalna slika jer je zatvorena u obris balona iz stripa- ona predstavlja pacijentovu
svest o samom sebi.

*Kenneth Butler- delo Cherrie V- nova tehnika telo modela se prekrije bojom zatim se otisnena platno. Ime slike
ukazuje na ime modela I redni broj otiska njenog tela. Ova tehnika nije potpuno nova jer potiče iz Japana gde se
tehnika primenjivala vekovima , na ribama.

*može se reći da je pop-art sazreo za desetak godina posle svojih početaka

*Skupina srodnih smerova, pojavila se u slično vreme kada I pop-art , pod imenom op-art, bavila se optikom to jest
psihološkim I fizičkim procesom vida. Op-art je bliži egzaktnim naukama. Njihova tema- optičke iluzije

Konceptualna umetnost

*Ideja može biti umetničko delo (gotov proizvod)

*Pojednostavljenje forme

*Grupa Art and Language- teorija se tretira kao umetnost- delo koje nikoga ne interesuje

*Tri osnovna toka:

1)Land Art (Robert Moris,Majkl Hejcer,Robert Simson)
2)Body Art (Jozef Boys, Fluksas(Joko Ono), Bečka grupa)
3)Analitički kov+nceptualizam

*Na konceptualizam se oslanjaju hepening I performans

*”Radikalnost umetnosti nije definisana u okviru njene forme, već u okviru njene rušilačke delatnosti unutar datog
društvenog, ekonomskog I političkog okvira”