VTŠ Osnovi

VTŠ: O i računarske
k tehnike
h ik

Sekvencijalna logika

mr Veličković Zoran
April, 2011.
S k
Sekvencijalna
ij l llogiička
k ffunkcija
k ij
 Logičke funkcije se mogu kategorizirati kao
kombinacione ili kao sekvencijalne
sekvencijalne.
 U slučaju kombinacionih logičkih funkcija
funkcija, njihov logički
izlaz zavisi samo od trenutne kombinacije prisutnih
logičkih ulaza (primetite da smo do sada razmatrali smo
ove tipove funkcija).
 Kod sekvencijalnih funkcija stanje izlaza takođe zavisi
od stanja logičkih ulaza ali i od njihove logičke
vrednosti u prethodnom stanju.
stanju
 Dakle,
D kl izlazi
i l ikkod
d sekvencijalnih
k ij l ih ffunkcija
k ij zavise
i odd
vrednosti kompletne ulazne sekvence.
sekvence
 Sekvencijalne funkcije pamte prethodno stanje ulaza i
zato ih nazivamo memorijskim elementima.
elementima
 RS llatch
h (l
(leč)/flip
)/fli -flop
)/flip- fl
 Jedna od najednostavnijih sekvencijalnih funkcija je RS leč,
leč koji
se može formirati korišćenjem dva NILI kola povezana na
specifičan način (back-to-back).

 U ovoj NILI (NOR) verziji RESET i SET ulazi su aktivni visoko.

 Imena oovih
ih ulaza
la a odgo
odgovaraju
a aj stanju
stanj izlaza
i la a q na koji del
deluju.
j
 Kada je RESET na aktivnom nivou izlaz q se postavlja na 0.
 Kada je SET na aktivnom nivou izlaz q se postavlja u 1.
 Izlazi q i ~q se nazivaju pravi (true) i komplementarni izlaz
(commplementary)
P d
Predstavljanje
lj j RS lleča/FF
/FF

Tabela istinitosti

Zadržava se prethodno stanje izlaza

RS le
l č i ffeedback
db k
 ~q nije inverzno od q samo u slučaju kada su ulazi SET
i RESET istovremeno postavljeni u aktivno stanje
(
(SET=RESET=1)! )
 Stanja q(n+) i ~q(n+) označavaju buduće vrednosti
ovih izlaza.
 RS latch pamti prethodno stanje ulaza što se bazira na
tehnici pod nazivom feedback.
 Ovo je zapravo vraćanje stanja izlaza na ulaz (čime se
formira dodatni ulaz u funkciju).
 Na sledećim slikama ćemo objasniti kako ova tehnika
funkcioniše.
 Počnimo
P č i sa pretpostavkom
k d
da su ulazi
l i (SET
(SET=RESET=0)
RESET 0) u
neaktivnom stanju.
 RESET aktivno
RESET: ki  neaktivno
ki
RESET: aktivno RESET: neaktivno

Tranzicija Pretpostavka Tranzicija

SET aktivno
SET: aktivno
ki neaktivno
ki
SET u aktivno SET u neaktivno
NI verzija
ij RS lleča

SET i REST aktivno-nisko

D
Data tip
i lleča: D-
D-latch
l h
Kako sprečiti nedozvoljenu
kombinaciju na ulazima?

Aktivno visoko Leč D tipa sa aktivno-visoko ulazima

Pi
Primena D lleča

Nema “prolaza” podataka,

EN=0, Level-sensitive

Zapamćeno stanje data ulaza

 l h  D Fli
D-latch Flip-Flop
Flip- Fl
 Za razliku
Z lik odd level
llevel-
l-sensitive
iti l ičkih šema,
logičkih š
transition--sensitive šeme pamte podatake u
transition
trenutku promene logičkog nivoa clock ulaza.
ulaza
 Oznaka transition
transition--sensitive ulaza na šemama je
sledeća “>”.
“>”
 Prelazak sa logičkog nivoa 0 na 1 naziva se rastuća
i i
ivica – pozitivna
iti (rising-
(rising
i i -edge
edge),
d ) d dok
k se tranzicija
t i ij sa
1 na 0 naziva opadajuća ivica – negativna (falling
falling--
edge).
edge)
edge
 D-tip flip-flopovi se mogu realizovati i sa pozitivnim i
negativnim clock ulazom.
ulazom
Pozitivno i negativno trigerovani D-
D-FF

Pozitivno trigerovan Negativno trigerovan

T l i oblik
Talasni blik D
D--FF

Talasni oblik pozitivno trigerovanog D flip

flip-flopa
flopa
 V
Vreme uspostavljanja
lj j signala
i l
 S t
Setup (
(uspostavljanje)
t lj j ) and d hold
h ld (držanje)
(d ž j ) vremena
za D-FF su prikazana slici.
 Vremenski period u kome vrednost na data ulazu
mora ostati stabilan je prikazan tamnijom bojom.
 Ova vremena su posledica internih kašnjenja u
samom FF.
 Setup i hold definišu brzinu same tehnologije!
tehnologije
D-FF sa dodatnim
d d i ulazima
l i

Asinhroni CLEAR Sinhroni CLEAR

 MASTER--SLAVE D
MASTER D--FF
D-FF sa pozitivnom radnom ivicom

MASTER SLAVE
FF FF

Aktivno NISKO Aktivno VISOKO

 Iako je sve realizovano preko logičkih

č NIVOA, spolja gledano sve je
sinhronizovano sa rastućom ivicom CLOCK-a.
JK & T - FF
“JK” - FF “T” - FF

Promena stanja-Toggle
JK & T – FF,
FF realizacija
li ij
Šif registri
Šift i i - SIPO
 Posebna
P b vrsta
t registara
i t k
koja
j pomera (shift)
( hift)
binarne podatke za jedan bit. Paralel OUT
 4 bit šift registar realizovan sa D-FF
4-bit D FF
T l i oblik
Talasni blik SIPO shift
hif registra
i
SISO šif
šift registar
i
 S ij ki ulaz
Serijski l serijski
ij ki iizlaz
l
B j či
Broja
 Brojačke
B j čk funkcije
f k ij se veoma često
č k
koriste
i u
digitalnim sistemima.
 Moduo brojača je broj stanja kroz koje prolazi
brojač pre povratka na početno stanje.
 Primer: brojač koji broji od 00002 do 11112 u
binarnom sistemu ((ili od 0 to 15 u decimalnom))
ima moduo šesnaest (16)
 B j č: moduo
Broja d 16 sa D-
D-FF

Kombinaciona
logika
g

Poz. logika 4xD-FF

Pamaćenje
stanja brojača FF
B j č u kombinacionoj
Broja k bi i j tehn.
h
D k d iB
Dekadni Broja
j č
Ri l - broja
Ripple b j č
S d
Sedmosegmentni
iddekoder
k d