Prekidacka Napajanja

RADOJLE RADETIĆ
PREKIDAČKA
NAPAJANJA
BOR, 2006
PREKIDAČKA NAPAJANJA
Mr Radojle Radetić, dipl. inž.
Recenzent: Dr Žarko Janda, Institut Nikola Tesla, Beograd
Izdavač: IP “Nauka” Beograd
Za izdavača: Nikola Dončev, direktor i glavni odgovorni urednik
Kompjuterska obrada teksta: Miloš i Žarko Radetić
Tiraž, 300 primeraka
Štampa: Grafomed, Bor
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
621.314.5:621.382.3
RADETI], Radojle
Prekidačka napajanja / Radojle Radetić. - Beograd : Nauka,
2005 (Bor : Grafomed). – 157 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Tiraž 300. - Na kor. autorova slika i beleška o njemu. -
Bibliografija: str. 155 -157.
ISBN 86-7621-137-X
a) Tranzistorski pretvarači
COBISS.SR-ID 127889420
Važne napomene
0. Autor se trudio da sva materija u ovoj knjizi bude izložena na tačan i jasan
način. Međutim zbog mogućih grešaka, autor ne snosi nikakvu odgovornost u
slučaju eventualnih šteta nasalih zbog toga.
1. Praktičan rad sa pretvaračima, koji su predmet razmatranja ove knjige, može biti
opasan po život. Zato je neophodno pri radu, pridržavati se odgovarajućih mera
zaštite propisanih za rad sa električnim uređajima.
2. Autor zadržava sva prava eventualnih izmena, bez obaveze prethodnog
obaveštenja.
3. Bilo kakvo umnožavanje, preštampavanje i kopiranje celine ili pojedinih delova
ove knjige, nije dozvoljeno bez prethodne dozvole autora.
PREDGOVOR
Energetska elektronika i njena oblast energetski pretvarači veoma se intenzivno
razvijaju. Taj razvoj ide u više pravaca kao što su: pronalaženje i usavršavanje već
postojećih komponenata (kako energetskih tako i upravljačkih), novih topologija
pretvarača, povećanje snage postojećih vrsta pretvarača, proširenje oblasti njihove
primene itd.
Jedno posebno interesantno područje su uređaji snaga od nekoliko desetina, do
nekoliko stotina wati (pa i do par kilovata). To su napajanja koja se priključiju na
jednu fazu napojne mreže a na izlazu daju odgovarajući jednosmerni napon (jedan ili
više). Ovakve napojne jedinice imaju široku primenu kod TV aparata, personalnih
računara, raznih audio i video uređaja, osvetljenja itd. Međutim sve je češća njihova
primena u industijskim pogonima i radionicama gde služe za punjenje stacionarnih
akumulatorskih baterija, elektolučno zavarivanje, regulaciju brzine DC motora
manjih snaga, kao rezervna napajanja itd.
Ova knjiga ima za cilj da čitaocima prikaže najinteresantnija pitanja i neka
savremena rešenja iz ove oblasti, kao i da ukaže na moguće trendove razvoja. Ova
materija je delimično obrađena i u knjizi Tranzistorski pretvarači snage, međutim
zbog interesantnosti i aktuelnosti materije, autor je smatrao da ima smisla da se ona
još detalnije obradi i da izađe u obliku posebne knjige.
Knjige sa ovom temom na našem jeziku nema, i ovom autoru je zapala i ta
nezahvalna uloga da od početka definiše njenu koncepciju, sadržaj i obim. Ponekad je
najveći problem autora da odredi pravu meru do koje dubine ući u neku materiju.
Postoji obilje prateće tehničke literature proizvoćača ovih uređaja i komponenata,
stručnih i naučnih radova i slično, veoma lako dostupne zahvaljujući internetu.
Veoma je teško ovu materiju lepo sistematizovati, složiti i na pristupačan način je
izložiti čitaocu. Ovo je jedan pokušaj, i lično sagledavanje problema. Neka ono bude
ohrabrenje i podsticaj i drugim autorima da učine slično.
Ovako koncipirana knjiga namenjena je svima koji se bave tom vrstom napojnih
uređaja. Mogu je koristiti tehničari, inženjeri elektro struke ali i svi drugi koji se bave
pretvaračima. Za razumevanje izložene materije neophodno je osnovno poznavanje
elektronike, karakteristika tranzistora snage, MOSFETova, IGBT, ali i nekih oblasti
energetike. Nadam se da će ova knjiga posebno biti korisna onima koji se i praktično
bave napojnim uređajima (konstruktori, proizvođači, serviseri itd.) ali i onima koji to
rade iz hobija, studentima i mnogim drugima.
Na kraju želim da se zahvalim svim svojim kolegama koji su mi tokom pisanja
pomogli svojim savetima i sugestijama, kao i svima ostalima koji su na bilo koji
način doprineli da ova knjiga bude izdata. U tom smislu, posebnu zahvalnost
dugujem svojoj firmi JP EMS.
Bor, Decembra 2005. godine Autor

SADRŽAJ
UVOD ........................................................................................................................... 9
1. JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAČI .......................................... 13
1.1. PRETVARAČ TIPA BUCK (SPUŠTAČ NAPONA) ................................ 13
1.1.1. Princip rada.......................................................................................... 13
1.1.2. Prednosti i mane buck pretvarača ....................................................... 15
1.1.3. Primeri buck pretvarača ...................................................................... 16
1.2. PRETVARAČ TIPA BOOST (PODIZAČ NAPONA) .............................. 20
1.2.1. Princip rada.......................................................................................... 20
1.2.2. Prednosti i mane boost pretvarača....................................................... 21
1.2.3. Primeri boost pretvarača...................................................................... 22
1.3. PRETVARAČ TIPA BUCK-BOOST......................................................... 23
1.3.1. Princip rada.......................................................................................... 23
1.3.2. Prednosti i mane buck-boost pretvarača ............................................. 25
1.3.3. Primer buck-boost pretvarača ............................................................. 25
1.4. PRETVARAČ TIPA ĆUK.......................................................................... 26
1.4.1. Prednosti i mane ovog pretvarača ....................................................... 27
1.5. PRETVARAČ TIPA SEPIC ....................................................................... 28
1.6. REVERZNI JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAČI .................. 29
1.7. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA ........................................ 31
1.7.1. Regulacija brzine DC motora - Čoperi................................................ 32
1.7.1.1. Čoperi klase A ................................................................................. 35
1.7.1.2. Čoperi klase B ................................................................................. 38
1.7.1.3. Čoperi klase C ................................................................................. 41
1.7.1.4. Čoperi klase D................................................................................. 43
1.7.1.5. Čoperi klase E ................................................................................. 46
2. JEDNOIMPULSNI INDIREKTNI PRETVARAČI...................................... 49
2.1. PRETVARAČ TIPA FORWARD .............................................................. 50
2.1.1. Princip rada.......................................................................................... 51
2.1.2. Izbor transformatora............................................................................ 54
2.1.3. Primeri forward pretvarača.................................................................. 56
2.1.4. Prednosti i mane forward pretvarača................................................... 58
2.1.5. Neke tehnike koje se danas koriste kod pretvarača............................. 58
2.2. PRETVARAČ TIPA FLYBACK ............................................................... 63
2.2.1. Osnovna konfiguracija ........................................................................ 64
2.2.2. Flyback pretvarači bez vraćanja energije............................................ 67
2.2.2.1. Rad pretvarača sa kontinualnom strujom....................................... 70
2.2.2.2. Rad pretvarača sa diskontinualnom strujom .................................. 74
2.2.2.3. Upoređenje snaga ........................................................................... 77
5
2.2.3. Prednosti i mane forward pretvarača................................................... 77
2.2.4. Primeri pretvarača ............................................................................... 78
2.3. PRETVARAČ TIPA ĆUK SA TRANSFORMATOROM......................... 81
2.3.1. Princip rada.......................................................................................... 81
2.3.2. Prednosti i mane .................................................................................. 82
3. DVOIMPULSNI PRETVARAČI .................................................................... 83
3.1. PUŠ-PUL (PUSH-PULL) PRETVARAČ................................................... 83
3.1.1. Princip rada.......................................................................................... 83
3.1.2. Elementi proračuna transformatora..................................................... 86
3.1.3. Prednosti i mane push-pull pretvarača ................................................ 89
3.1.4. Primer pretvarača ................................................................................ 89
3.2. POLUMOSTNI PRETVARAČ .................................................................. 90
3.2.1. Princip rada.......................................................................................... 90
3.2.2. Transformator sa predmagnećenjem (neizbalansiran) ........................ 92
3.2.4. Prednosti i mane polumostnih pretvarača ........................................... 93
3.3. MOSTNI PRETVARAČ............................................................................. 94
3.3.1. Princip rada.......................................................................................... 94
3.3.3. Prednosti i mane mostnih pretvarača .................................................. 98
3.3.4. Sinhrono ispravljanje Kod dvoimpulsnih pretvarača.......................... 99
3.3.5. ZVT tehnika kod dvoimpulsnih pretvarača ...................................... 100
3.3.6. Rezonantni rad pretvarača................................................................. 101
3.3.7. Udvostručivač struje.......................................................................... 102
3.3.8. Primer mostnog pretvarača................................................................ 103
4. UPRAVLJANJE PRETVARAČIMA ........................................................... 105
4.1. UPRAVLJANJE BIPOLARNIM TRANZISTORIMA............................ 105
4.2. UPRAVLJANJE TRANZISTORIMA TIPA MOSFET ........................... 105
4.3. DRAJVERSKA KOLA............................................................................. 106
4.3.1. Opšti principi..................................................................................... 106
4.3.2. Drajverska kola serije IR 21xx.......................................................... 108
4.4. NAČINI UPRAVLJANJA PRETVARAČIMA ....................................... 113
4.4.1. Regulacija po naponu ........................................................................ 113
4.4.2. Regulacija po struji............................................................................ 114
4.4.3. Histerezisna regulacija ...................................................................... 114
4.4.4. Integrisana kola za upravljanje pretvaračima.................................... 115
4.4.4.1. Kolo CD4047................................................................................. 115
4.4.4.2. Kolo TL494.................................................................................... 117
4.4.4.3. Kolo MC3420 ................................................................................ 119
4.4.4.4. Kola familije SG1525 .................................................................... 119
4.4.4.5. Kola familije UC1875 ................................................................... 119
6
5. DODATAK....................................................................................................... 123
5.1. PRORAČUN FERITNIH TRANSFORMATORA .................................. 123
5.2. PRIGUŠNICE ........................................................................................... 131
5.3. REZONANTNI RAD PRETVARAČA.................................................... 134
5.3.1. Rezonantni rad kod jednoimpulsnih pretvarača................................ 134
5.3.2. Rezonantni rad kod invertora ............................................................ 136
5.4. DUALIZAM ELEKTRIČNIH KOLA...................................................... 139
5.5. KARAKTERISTIKE NEKIH TRANZISTORA ...................................... 140
5.6. PRIMERI NAPOJNIH JEDINICA ........................................................... 142
5.7. SVETSKI AUTORITETI ENERGETSKE ELEKTRONIKE POREKLOM
IZ SRBIJE ............................................................................................................. 153
LITERATURA ........................................................................................................ 157
7
Radojle Radetić, Prekidačka napajanja, Uvod
UVOD
I pored uobičajenog napajanja iz naizmenične napojne mreže, za rad velikog broja
uređaja potreban je jednosmerni napon. Takvi su na primer: razni elektronski uređaji,
akumulatorske baterije, DC motori, itd. Visine ovih napona kreću se u opsegu od oko
3 do 300 V. Standardno napajanje domaćinstava, zanatskih radionica pa i industrije je
gradska mreža (220 Vac). Pored ovoga ponekad je na raspolaganju i baterijski napon.
Baterijsko napajanje se obično koristi kod prenosnih uređaja ili kao sigurnosno
napajanje stacionarnog tipa za uređaje koji zahtevaju veliku pouzdanost napajanja.
Ali opet i za punjenje i dopunjavanje ovih baterija potrebne su odgovarajuće napojne
jedinice. Zato će pod napojnim jedinicama biti podrazumevani uređaji (pretvarači)
tipa AC/DC i DC/DC direktnog ili indirektnog tipa. U širem smislu to mogu biti i sve
druge vrste pretvarača koji napajaju neki uređaj ili grupu uređaja (na primer invertori
islično).
U prvom slučaju (napajanje iz AC mreže), dobijanje izlaznog jednosmernog
napona zahtevanih karakteristika je nešto složenije. Naravno u tom procesu dobijanja
DC napona potrebno je prethodno ispravljanje ovog napona i zatim njegova dalja
obrada. Stariji tipovi uređaja su ovde koristili mrežne transformatore kojima je napon
prethodno snižavan na potrebnu vrednost, zatim ispravljan, filtriran i stabilisan.
Prve verzije ovih napajanja koristile su linearne stabilizatore. Zbog njihovog malog
stepena iskorišćenja, gubici su pretstavljali veliki deo ulazne snage tako da su
zahtevali velike hladnjake, što je same napojne jedinice ovog tipa činilo gabaritno
velikim, teškim i skupim.
U kasnijim rešenjima većih snaga zadržan je transformator a linerni stabilizator je
zamenjen prekidačkim. Ovde je i dalje ostajao veliki i težak ulazni transformator,
veliki elektrolitni kondenzatori itd. Za ove primene razvijeno je više vrsta pretvarača
uglavnom jednoimpulsnih i direktnog tipa (buck, bost, itd). Ovi pretvarači našli su u
široku primenu i kod uređaja sa baterijskim napajanjem (baterijski ručni alati,
elektromobil itd.).
Danas se kod napojnih jedinica snižavanje visokog ulaznog napona vrši sa
prekidačkim pretvaračem sa visokom radnom frekvencijom, kod koga je glomazni
mrežni transformator zamenjen feritnim, neuporedivo manjih dimenzija. Na ovaj
način dobijeni su i napojni uređaji veoma malih gabarita.
9
Zahvaljujući svojim prednostima nad linearnim regulatorima jednosmernog

napona, prekidački regulatori (SMPS - Svitch Mode Pover Suply, koristi se naziv i
“svičeri“) postaju sve zastupljeniji u primeni. To je posebno podstaknuto pojavom
tranzistora sa višim radnim naponima i strujama, tako da se danas proizvode ovi
regulatori napajani direktnim ispravljanjem mrežnog napona (310 V).
Osnovne prednosti prekidačkih napojnih uređaja su efikasnost (70 ... 95 %), male
dimenzije i težina (lakši 4 do 10 puta), više izlaznih napona, povišenje i sniženje
napona obrtanje polariteta, galvanska izolovanost itd. Za posebne primene moguć je
rad pojedinih pretvarača sa prenošenjem energije u oba smera.
Primenom tehnike impulsno širinske modulacije (PWM) dobijen je stabilisani
izlazni napon. Nedostaci ovog načina dobijanja jednosmernog napona u odnosu na
primenu linearnih stabilizatora su: veća složenost, slabiji dinamički odziv (reda 1
ms), veća valovitost izlaznog napona (reda 100 mV ), veći šum (50 ... 200 mV) itd.
Dalji pravci razvoja kreću se u primeni nekih novih tehnika kao što su rezonantni
rad, ZVS ili ZCS, IMC, sinhrono ispravljanje itd.
Ekonomska opravdanost je na strani ovih uređaja već kod snaga od nekoliko
desetina vati. Zbog malih dimenzija ovi uređaji se koriste i kod najmanjih snaga (reda
1 W). Široka primenljivost podstakla je razvoj velikog broja upravljačkih integrisanih
kola za ove uređaje, tako da se pretvarač ponekad može realizovati sa samo nekoliko
spoljnih elemenata.
Visoka efikasnost prekidačkih napojnih jedinica zasniva se na primeni elemenata
koji u idealnom slučaju ne disipiraju snagu. Radi se o prekidačkim tranzistorima,
diodama, prigušnicama i kondenzatorima.
Realni prekidački tranzistori imaju gubitke u provodnom i prelaznom stanju
(uključenje i isključenje). Kod bipolarnih tranzistora pad napona u provodnom stanju
je reda 1 V, tako da je ovaj deo gubitaka zavistan u prvom redu od struje. Na primer,
pri radnim naponima od više stotina volti gubitak snage na njima je manji od 1 %. Sa
sniženjem napona udeo gubitaka na tranzistorima se povećava. Drugi deo gubitaka su
dinamički gubici koji se povećavaju sa frekvencijom. Sa njim udeo gubitaka
tranzistora kod viših napona može da ide do oko 2 %. Težnja da se gubici svedu na
najmanju moguću meru dovela je do primene tehnike sa prekidanjem pri nultoj struji
(ZCS) i nultom naponu (ZVS) čime se ovi dimamički gubici svode na minimum.
Rezonantni i kvazi rezonantni rad iskorišćenje i parazitnih kapaciteta samih
tranzostora (MOSFETova) omogućili su podizanje frekvencije do reda MHz, i dalje
smanjenje gubitaka, dimenzija i cene.
Diode se kod ovih uređaja najčešće koriste za ispravljanje izlaznog napona.
Standardne diode imaju pad napona od oko 1 V. To znači da pri visokim izlaznim
naponima njihovi gubici su približno kao i kod tranzistora (1 .. 2 %). Problemi sa
gubicima na diodama posebno su izraženi kod niskih izlaznih napona. Za napone do
nekoliko desetina volti mogu se koristiti diode tipa Šotki koje imaju manji pad
10
napona. Pri veoma niskim izlaznim naponima (ispod 5 V) čak i padovi napona na
Šotki diodama postaju preveliki. Rešenje je nađeno u sinhronim ispravljačima sa
MOSFET tranzistorima.
Realne prigušnice pored induktivnosti imaju i omski otpor, tako da se pri prolasku
struje u njima razvijaju i gubici snage. Sa povećanjem frekvencije potrebne su manje
induktivnosti (manji broj zavojaka) pa se i njihove otpornosti smanjuju, tako da se
smanjuju i gubici. To znači da se ovaj deo gubitaka smanjuje sa povećanjem
frekvencije. Sasvim je prihvatljivo da gubitak snage prigušnica bude jednak pa i veći
od gubitka snage na tranzistorima.
Realni kondenzatori su kapacitivni elementi i najpribližniji su idealnim. Njihovi
gubici su veoma mali. Međutim i mogućnost akumulacije toplote i njeno odvođenje
je manje nego kod prigišnica tako da je i o njima potrebno voditi računa. Zbog toga
se na mestima sa jakim impulsnim strujama i visokom frekvencijom rada koriste
polipropilenski kondenzatori (MKP). Sa aspekta ukupnih gubitaka pretvarača, gubici
u kondenzatorima se mogu zanemariti.
Sa svim pomenutim gubicima, stepen iskorišćenja prekidačkih napojnih jedinica,
pri većim naponima može da bude i preko 95 %.
Gornja granica snage ovih pretvarača ograničena je mogućnostima tranzistora kao
prekidačkih elemenata. Pretvarači najvećih snaga primenjuju se kod regulacije brzine
motora DC, punjenje stacionarnih baterija velikih kapaciteta itd., gde se postižu snage
od nekoliko desetina i stotina kilovata. Ovde se koriste nekoliko tipova pretvarača u
zavisnosti od zhteva za radom u jednom ili više kvadranata.
U suštini visoka efikasnost ovih regulatora je glavni uzrok njihove primene.
Gubitak snage u smislu njegove cene nije od primarnog značaja. Mnogo je značajnije
to što se sa smanjenjem gubitaka smanjuje potreba za velikim rashladnim površinama
čime je omogućena minijaturizacija. Dalje smanjenje dimenzija i težine postignuto je
forsiranim hlađenjem pomoću ventilatora. Kod uređaja koji rade neprekidno, ovi
ventilatori mogu pretstavljati i slabo mesto jer vremenom njihovi ležajevi zaribaju,
ventilator se zaustavi, uređaj se pregreje i ošteti. Vek trajanja standardnih ventilatora
za ove primene je oko 10000 radnih sati i o ovome se mora voditi računa.
Rad na višim frekvencama je primarni faktor koji doprinosi minijaturizaciji zbog
smanjenja gabarita prigušnica i kondenzatora koji su obavezni delovi ovih uređaja.
Niske frekvencije (ispod 10 kHz) nisu pogodne i zbog pojave buke, mada ponekad
diskretan čist ton može da bude znak uključenosti i pravilnog rada uređaja. Frekvence
koje se mogu naći u kataloškim materijalima proizvođača kreću se danas do više
stotina kHz, pa čak i do nekoliko MHz.
Svaki pretvarač se sastoji od energetskog i upravljačkog dela. Podered njih tu
mogu biti dodatni elementi za, merenje, signalizaciju, autodijagnostiku, komunikaciju
sa drugim uređajima itd.
11
U knjizi će biti obrađene osnovne topologije najčešće primenljivanih tipova

pretvarača (energetski deo pretvarača). Prema svom načinu rada oni su podeljeni na
jednoimpulsne i dvoimpulsne. Kod jednoimpulsnih, energija iz izvora napajanja
uzima se jednom, a kod dvoimpulsnih dva puta u toku jedne periode (ciklusa). Broj
izlaznih tranzistora veći je kod dvoimpulsnih (dva ili četiri), nego kod
jednoimpulsnih (jedan ili dva). U jednoimpulsne bi spadali pretvarači tipa: Buck,
Boost, Ćuk, Forward i Fly-back dok bi dvoimpulsni bili: push-pull, polumostni i
mostni pretvarači. Pretvarači, kod kojih se transformacija DC/DC vrši bez
naizmeničnog međukola su direktni, a oni gde se ide pretvaranjem DC/AC pa onda
AC/DC su indirektni. Indirektni pretvarači obično imaju tranzsormator, tako da
postoji izolovanost između ulaza i izlaza. Ove topologije su uglavnom definisane i
malo je novih rešenja u ovoj oblasti. Svi ovi pretvarači obrađeni su kroz tri poglavlja.
Upravljačka kola daju više mogućnosti za kreativnost konstruktora jer se na tržištu
danas nalazi veoma veliki broj gotovih integrisanih kola koja u sebi objedinjavaju
različite korisne funkcije. Tendencija je da se izrada pretvarača što više pojednostavi i
prilagodi serijskoj proizvodnji tako da se kod nekih rešenja ceo pretvarač dobija uz
samo nekoliko spoljnih elemenata. U četvrtom poglavlju ove knjige, prikazane su
osnovne tehnike upravljanja tranzistorima, regulacije rada pretvarača, a prikazana su i
neka konkretna integrisana kola i osnovni elementi važni za njihov rad.
Ka kraju knjige je i dodatak u koji je smešteno dosta različitog materijala koji je
opšte primenljiv ili prosto interesantan širem krugu čitalaca. Tako su prikazane tabele
nekih često korišćenih i lako dostupnih tranzistora, MOSFET-ova, prikazan je
proračun prigušnica i transformatora, detalnije objašnjen rezonantni rad pretvarača i
dat veliki broj konkretnih šema gotovih uređaja iz ove oblasti. Na kraju ovog
poglavlja autor je pokušao da se oduži nekim ljudima sa ovih prostora, rasutih po
svetu, koji su dali značajan doprinos razvoju energetske elektronike. Oni na najbolji
način pretstavljaju ovu zemlju.
Na kraju knjige priložen je samo jedan mali deo dostupne literature. Knjige su
klasika ali najbolji uvid u najnovija događanja, i trendove se ostvaruje preko
interneta. To je neiscrpan resurs znanja i informacija u kome se uz dovoljno strpljenja
može pronaći gotovo sve.
12
Radojle Radetić, Prekidačka napajanja, 1. Jednoimpulsni direktni pretvarači
0. JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAČI

0.1. PRETVARAČ TIPA BUCK (SPUŠTAČ NAPONA)
0.1.1. PRINCIP RADA
Buck pretvarač spada u grupu
jednoimpulsnih direktnih pretvarača, a
zbog svoje jednostavnosti nalazi primenu
kod impulsnih regulatora napona u vrlo
širokom opsegu snaga. Osnovna
konfiguracija ovog pretvarača
tranzistorskog tipa prikazana je na sl.1-1.
Prisustvo izlaznog kondenzatora nije
obavezno i on ovde služi za filtriranje
izlaznog napona (peglanje).
Najveći regulatori ovog tipa se koriste
sl. 1-1. za regulaciju brzine obrtanja motora, a
nazivaju se još i čoperima. Koriste se na primer kod električnih vozila za promenu
brzine (baterijske lokomotive, viljuškari, elektromobil itd).
U daljoj analizi ovog pretvarača, radi pojednostavljenja, biće zanemareni padovi
napona na tranzistoru i diodi.
Pretvarač radi na sledeći način: U intervalu tON, tranzistor je uključen (UCE=0).
Dioda je inverzno polarisana i napon na njoj jednak je ulaznom. Opterećenje dobija
struju iz izvora napajanja (preko prigušnice). Struja prigušnice raste. Rast struje je
eksponencijalan ali kada je vreme uključenosti (tON) mnogo kraće od vremenske
konstante (ili konstante prigušenja) izlaznog kola, ovaj rast se može smatrati
linearnim. Za opterećenje prema sl.1-1. porast struje je:
U I − UO U − a ⋅U I U (1 − a ) U ⋅ a ⋅ (1 − a ) U O ⋅ (1 − a )
∆I L = tON = I tON = I tON = I =
L L L L⋅ f L⋅ f
a - Koeficijent ispune ciklusa (duty cycle, duty ratio)
Koeficijent ”a” pretstavlja količnik vremena uključenosti tranzistora (tON) u odnosu
na trajanje celog ciklusa (T).
tON t
a= = ON
tON + tOFF T
f - frekvencija ciklusa (f=1/T)
Vidi se da porast struje zavisi od ulaznog napona, koeficijenta ispune i frekvencije.
Povećanje L i f, smanjuje porast struje, a UI ga povećava. Maksimalni porast struje
ima se pri a=0,5.
U ovom intervalu se uzima energija iz izvora napajanja. Jedan deo se prenosi na
opterećenje, a drugi se akumulira u prigušnici.
13
Kada se tranzistor isključi (tOFF), struja prigušnice se zatvara preko diode i deo
akumulisane energije se predaje opterećenju. Struja se smanjuje. Kada se dostigne
stacionarno stanje, smanjenje struje u ovom intervalu jednako je povećanju u
prethodnom. U stacionarnom režimu proces se dalje ponavlja na isti način, a struja
varira između IMIN i IMAX.
Pri malom opterećenju struja IMIN, može da padne i na nulu, tako da struja postaje
diskontinualna.
Zanemarujući omsku otpornost prigušnice i pad napona na diodi, srednja vrednost
inverznog napona na diodi jednaka je srednjoj vrednosti izlaznog napona.
Na sl.1-2 su prikazani karakteristični oblici
napona i struja, ovog pretvarača. Napon na
prigušnici prikazan je osenčeno. Njegova
srednja vrednost jednaka je nuli, tako da ove
dve površine moraju biti jednake. Za ovaj tip
pretvarača, pri kontinualnoj struji, srednja
vrednost izlaznog napona je:
tON t
UO = U I = U I ON = U I ⋅ a
tON + tOFF T
Koeficijent ispune je pozitivan i manji (ili
jednak) jedinici (a=0 ... 1), što znači da je i
izlazni napon pozitivan i uvek manji od ulaznog.
Tranzistor se bira prema maksimalnoj
vrednosti amplitude stuje i maksimalnom
naponu.
1
I C ,MAX > I O ,MAX + ∆I L , U CE 0 > U I
2
Srednja vrednost struje prigušnice jednaka je
izlaznoj:
sl. 1-2.
I L ,SR = I O
Pri malom opterećenju struja postaje diskontinualna.
To se događa kada je srednja vrednost struje prigušnice
manja od polovine porasta struje u intervalu vremena tON.
Granica diskontinualne struje je:
U O (1 − a )
I O ,DISC =
2L ⋅ f
Struja diode je:
tOFF
I D = IO = I O (1 − a )
T
sl. 1-3.
14
Najveća struja diode je pri malim vrednostima ispune, ali je potrebno i da

otpornost potrošača bude mala. Pri a=0, čak i pri kratkom spoju na izlazu, u
stacionarnom stanju ne postoji struja.
Dioda se bira prema maksimalnoj vrednosti inverznog napona i struje:
U DRM > U I , I D > I O ,MAX
Upravljanje pretvaračem može da bude različito. To znači da bilo koja od veličina
(tON, tOFF ili T) može da se održava konstantnom, ili čak da sve bidu promenljive
(Goldbergova modulacija).
U praksi se zbog jednostavnijeg baznog kola, ovaj regulator izvodi i sa
tranzistorom sa uzemljenim emiterom kao na sl. 1-3.
0.1.2. PREDNOSTI I MANE BUCK PRETVARAČA
Dobre osobine buck pretvarača su:
- jednostavnost
- rad na visokim frekvencama
- nema transformatora
- jednostavna realizacija povratne sprege za stabilizacuju izlaznog napona
- visoka efikasnost i td.
Nedostaci su:
- galvanska veza između ulaza i izlaza
- izlazni napon ne može biti veći od ulaznog
- nemogućnost postojanja više izlaznih napona
- diskontinualna ulazna struja i td.
IMC tehnika povećanja snage
Za povećanje snage, a posebno za dobijanje velikih izlaznih struja koristi se
tehnika IMC (Interleaved Multiphase Converters). Ova tehnika se može koristiti kod
bilo koje vrste pretvarača. Ona podrazumeva da postoji dva ili više jednakih
pretvarača sa paralelno vezanim izlazima, čije je upravljanje vremenski pomereno. Za
n pretvarača, upravljanje nardnog pretvarača pomereno je za T/n, u odnosu na
pretodni. Izlazna struja svih pretvarača
jednaka je njihovom zbiru.
Vremenska pomerenost njihovoh
uključivanja nije neophodna. Međutim
sa njom se dobija manja valovitost
izlaznog napona tako da je potreban i
manji kapacitet izlaznog kondenzatra.
Na sl. 1-4, prikazan je osnovni princip
ove tehnike primenjen kod dva
pretvarača tipa buck.
sl. 1-4.
15
0.1.3. PRIMERI BUCK PRETVARAČA

Primer pretvarača tipa buck
prikazan je na sl. 1-5. Ra dovog
pretvarača kontroliše linearni
stabilizator napona MC1723. Iako je
namenjen prvenstveno za rad kao
linearni stabilizator, unutrašnja
struktura ovog kola (sl. 1-5a) mu
omogućava primenu i kod
prekidačkih jednoimpulsnih
pretvarača. Ovaj pretvarač radi na
sledeći način.
Pojačavač greške radi kao
komparator i komparira izlazni
(nožica 2) sa zadatim naponom 5 V
(nožica 3). Otpornik od 1 M prema
kolektoru tranzistora obezbeđuje
histerezis. Kada je izlazni napon
manji od 5 V (određen razdelnikom
otpora i referentnim naponom),
komparator uključuje izlazni
tranzistor. Kondenzator se puni i
sl. 1-5. kada pređe zadatu vrednost
komparator isključuje izlazni tranzistor. Energija akumulisana u prigušnici se predaje
kondenzatoru i njegov napon i dalje raste. Pojavljuje se premašaj izlaznog napona.
Kada zbog opterećenja napon padne ispod zadatog, tranzistor se ponovo uključuje i
proses se ponavlja na isti način. Prekidačka frekvenca nije konstantna već zavisi od
opretećenja. Sa povećanjem opterećenja i ona raste.
Drugi primer ovog pretvarača prikazan je na sl. 1-6. Pretvarač je izveden sa
integrisanim kolom MC34060 proizvodnje Motorola.
Najvažnije karakteristike kola su:
- Napon napajanja 7 do 40 V.
- Maksimalna izlazna struja 200 mA.
- Radna frekvenca 1 do 100 kHz.
Pri ulaznom naponu od 24 V, ovaj pretvarač daje na izlazu napon od 0 do 20 V, i
maksimalnu struju od 1,5 A.
Perioda oscilatora kod ovog kola definisana je otpornošću tajmerskog otpornika RT
i kapacitetom kondenzatora CT na nožicama 6 i 5 i iznosi:
T = 0,9 RT CT , 2 K < R < 500 K , 1nF < C < 1F
Trajanje impulsa određeno je visinom napona na PWM ulazu (nožica 3) a
ograničeno je na maksimalni opseg od 1 % do 96 %, ako je nožica 4 vezana na masu.
16
sl. 1-6.
Dovođenjm pozitivnog potencijala na nožicu 4, gornja granica se smanjuje. Unutar
kola se nalaze i dva pojačavača greške koja se mogu upotrebiti za stabilizaciju,
podešavanje ili izlaznog napona ili struje pretvarača. Referentni napon je na nožici 5 i
iznosi 5 V.
Na izlazu kola se nalazi tranzistor sa odspojenim emiterom i kolektorom tako da se
po želji može birati njegov spoj. Njegova maksimalna kolektorska struja je 200 mA.
Na sl. sl. 1-6, prikazan je pretvarač tipa buck, sa mekim startom i regulacijom
napona i struje. Pretvarač radi na sledeći način:
Neposredno po uključenju, nožica 4 je spojena na referentni napon 5 V (nožica 12)
preko kondenzatora 10 µF koji se dalje puni preko otpora 390 Ω povećavajući
granicu maksimalne ispune sa 1 % postepeno, do oko 80 %. Na taj način obezbeđen
je meki start pretvarača.
Podešavanje napona vrši se potenciometrom “U”, kojim se zadaje željena vrednost
i ona komparira sa stvarnim naponom na izlazu razdelnika, a razlika pojačava
pojačavačem 1 (nožice 1 i 2). Struja se zadaje potenciometrom “I” i komparira sa
stvarnom preko pada napona na šentu 0,1 Ω a signal greške pojačava pojačavačem 2
(nožice 12 i 13). Viši od ova dva napona se pojavljuje na izlazu 3 za povratnu spregu
održavajući jednu od veličina (napon ili struju) na zadatoj vrednosti. Otpornik 47 K i
kondenzator 1 nF (nožice 6 i 5) definišu frekvencu prekidanja, koja je ovde oko 25
kHz.
Na narednim sl. 1-7, prikazana je unutrašnja blok šema i izvedba ovog pretvarača
sa integrisanim kolom MC34063. Po unutrašnjoj strukturi identična su i kola
MC33063 i MC35063, a razlika je samo u temperaturnom opsegu primenljivosti.
17
sl. 1-7.
Kolo se radi u plastičnom i keramičkom pakovanju kao osmopinsko. Najvažnije
njegove karakteristike su:
- Ulazni napon je 2,5 do 40 V
- Strujni limit
- Maksimalna struja 1,5 A
- Podešavanje izlaznog napona od 1,25 do 40 V
- Radna frekvenca 100 Hz do 100 kHz.
- Mala sopstvena potrošnja struje
Povećanje izlazne struje može se postići dodatnim spoljnim tranzistorima.
Sledeći primer je kolo µA78S40. Njegova blok šema i primena prikazana je na sl.
1-8. Pretvarač je tipa buck. Najvažnije njegove karakteristike su:
- Ulazni napon je 2,5 do 40 V
- Strujni limit
- Maksimalna struja 1,5 A
- Podešavanje izlaznog napona od 1,3 do 40 V
- Mala sopstvena potrošnja struje
18
sl. 1-8.
19
0.2. PRETVARAČ TIPA BOOST (PODIZAČ NAPONA)

0.2.1. PRINCIP RADA
Pretvarač ovog tipa je karakterističan po tome što na svom izlazu daje napon koji
je uvek viši od napona napajanja. Izlazni napon je istog polariteta kao i ulazni.
Njegova osnovna topologija u tranzistorskoj izvedbi prikazana je na sl. 1-9.
Boost pripada grupi jednoimpulsnih direktnih pretvarača, a primenjuje se na
mestima gde se traži izlazni napon viši od ulaznog. Primer primene ovog pretvarača
mogao bi da bude napajanje uređaja iz baterije koja ima fiksni napon a potreban je
viši, ili je potrabna kompenzacija pada njenog napona zbog pražnjenja. U novije
vreme ovaj tip pretvarača nalazi sve veću primenu za popravku faktora snage (PFC).
Kada se ulaz priključi na napon (tranzistor isključen) preko L i D ulaz je povezan
sa izlazom. Kada se uspostavi stacionarno stanje, napon na izlazu je jednak ulaznom.
Izlazna snaga ovde ne zavisi od parametara tranzistora (prolazna snaga).
Kao i kod prethodnog, i kod ovog pretvarača, u daljoj analizi biće zanemareni
padovi napona na tranzistoru i diodi. Pretvarač
dalje radi na sledeći način. U intervalu tON,
tranzistor je uključen. Na prigušnici vlada ulazni
napon i njena struja raste. Energija uzeta iz izvora
napajanja se akumulira u prigušnici. Porast struje
je:
UI U ⋅ a U O ⋅ (1 − a ) ⋅ a
∆I L = tON = I =
sl. 1-9. L L⋅ f L⋅ f
Za razliku od prethodnog, kod ovog pretvarača
maksimalni porast struje ima se pri ispuni ciklusa
bliskoj jedinici (a→1).
Kada se tranzistor isključi (tOFF), pored energije
koja se uzima iz izvora, i deo akumulisane
energije iz prigušnice se predaje opterećenju i
struja prigušnice opada. U stacionarno stanju,
ovaj pad struje mora biti jednak porastu za vreme
tON. Kada je tranzistor sve vreme isključen, napon
na izlazu je jednak ulaznom. Sada kroz
prigušnicu prolazi sva snaga i tranzistor nema
uticaja. Uključivanjem tranzistora ovom naponu
se pridodaje indukovani napon prigušnice i
izlazni napon se povećava. Zbog prolazne snage
pretvarač je osetljiv na krati spoj u izlazu i ne
može se primeniti aktivna zaštita. Pretvarač se od
kratkog spoja štiti osiguračem.
Karakteristični dijagrami ovog pretvarača, pri
sl. 1- 10.
kontinualnoj struji prigušnice, prikazani su na sl.
20
1-10. Napon na prigučnici prikazan je osenčeno.

Izlazni napon pretvarača je:
T 1
UO = U I = UI ≥ UI
tOFF 1− a
Ovaj izraz pokazuje da je izlazni napon uvek veći od ulaznog. Pri velikoj vrednosti
koeficijenta ispune (a→1) izlazni napon postaje jako visok i može doći do proboja
tranzistora. Takođe i njegova ulazna struja jako brzo raste što izvor napajanja vodi u
preopterećenje (kratki spoj).
Srednja vrednost struje prigušnice je:
T IO
I L ,SR = I O =
tOFF 1− a
I kod ovog pretvarača, pri malom opterećenju izlaza struja prigušnice postaje
diskontinualna. To se događa kada je maksimalna kolektrorska struja jednaka porastu
struje. Granica diskontinualne struje je:
UI U ⋅ a U O ⋅ (1 − a ) ⋅ a
I O ,DISC = tON = I =
2L 2L ⋅ f 2L ⋅ f
Tranzistor se bira prema amplitudi struje kolektora i maksimalnom naponu:
T 1 I 1
I C ,MAX > I O ,MAX + ∆I L = O ,MAX + ∆I L , U CE 0 > U O ,MAX
tOFF ,MIN 2 1 − a MIN 2
Izbor diode se vrši prema maksimalnom, inverznom naponu diode i struji:
U DRM > U O ,MAX , I D > I O ,MAX
0.0.0. PREDNOSTI I MANE BOOST PRETVARAČA
Dobre osobine boost pretvarača su:
- jednostavnost
- visoka efikasnost
- kontinualna ulazna struja
- rad sa visokom frekvencom
- nema transformatora i td.
Nedostaci su:
- velika amplituda kolektorske struje pri velikim odnosima izlaznog i ulaznog
napona
- nema izolovanosti između ulaznog i izlaznog kola
- mogućnost postojanja samo jednog izlaza
- spor odziv na dinamička opterećenja i zbog toga teška stabilizacija izlaznog
napona
- osetljivost na kratke spojeve i td.
21
0.2.3. PRIMERI BOOST PRETVARAČA

Primer primene ovog tipa pretvarača prikazan je na sl. 1-11. Pretvarač je izveden
sa integrisanim kolom MC34060 proizvodnje Motorola. Pri ulaznom naponu od 8 do
24 V, pretvarač daje na izlazu stabilisani napon od 28 V, uz strujni limit od 0,5 A. U
drugom primeru (sl. 1-12.) primenjeno je, već pomenuto integrisano kolo, MC34063.
sl. 1-11.
sl. 1-12.
22
0.3. PRETVARAČ TIPA BUCK-BOOST

0.3.1. PRINCIP RADA
Buck pretvarač na izlazu daje napon niži od ulaznog, a boost viši. Međutim
ponekad je potrebno i jedno i drugo. Primer opet može da bude baterijsko napajanje
uređaja. U početku baterija je napunjena i ima visok napon. On se buck pretvaraćem
može svesti na potreban nivo. Tokom rada baterija se prazni i snižava napon. Sada je
za povišenje napona potreban BOOST pretvarač. Zato je pogodno da postoji
pretvarač koji može da vrši obe funkcije. Takav pretvarač se jednostavno naziva
buck-boost.
Ukoliko se kod pretvarača tipa boost, izlazni napon uzme prema plus naponu
izvora napajanja, njegova će regulacija početi
od nule, i može ići do iznad napona napajanja.
Time se postiže bolja regulacija napona i
omogućava zaštita pretvarača u kratkom spoju.
Na sl. 1-13. prikazana je topologija buck-
boost pretvarača. I kod ovog pretvarača, u
daljoj analizi biće zanemareni padovi napona na
sl. 1-13. tranzistoru i diodi.
Kada je prekidač uključen (tON), napon na
prigušnici jednak je ulaznom, struja prigušnice
raste i u njoj nagomilava energija. Porast struje
je:
UI U ⋅a U ⋅ (1 − a )
∆I L = tON = I =− O
L L⋅ f L⋅ f
Kao i u prethodnom slučaju, i kod ovog
pretvarača maksimalni porast struje ima se pri
ispuni ciklusa bliskoj jedinici (a→1). Pri
velikoj vrednosti koeficijenta ispune (a→1)
izlazni napon postaje jako visok i može doći do
proboja tranzistora. Jedinična vrednost
koeficijenta ispune (a=1) ne može se dostići jer
bi to pretstavljalo kratki spoj za izvor napajanja.
Kada se prekidač isključi (tOFF), energija
nagomilana u prigušnici se osobađa. Struja
prigušnice se održava u istom smeru i
prigušnica, preko diode, napaja opterećenje.
Prigušnica smanjuje akumulisanu energiju tako
da njena struja opada. Ponovnim uključenjem
prekidača, u stacionarnom režimu rada, proces
se dalje odvija na isti način.
sl. 1-14.
23
Pri pozitivnom ulaznom, izlazni napon je negativan. Izlazni kondenzator (CO)

smanjuje valovitost izlaznog napona (filtroranje napona).
Ovaj pretvarač omogućava na svom izlazu napone i niže i više od ulaznog napona
napajanja. Dijagrami koji objašnjavaju njegov rad prikazani su na sl. 1-14.
Izlazni napon pretvarača je:
tON a
U O = −U I = −U I
tOFF 1− a
Dobijeni izlazni napon je suprotnog polariteta u odnosu na ulazni.
Srednja vrednost struje prigušnice je:
T I
I L ,SR = I O = O
T − tON 1 − a
Pri malom opterećenju struja prigušnice je diskontinualna. To se događa kada ona
preda svu akumulisanu energiju pre ponovnog uključenja tranzistora. Struja pada na
nulu i pojavljuje se tek kad se ponovo uključi tranzistor. Granica diskontinualne
struje je pri opterećenju:
U I ⋅ a U O (1 − a )
I O ,DISC = =
2L ⋅ f 2L ⋅ f
Tranzistor se bira prema amplitudi struje
kolektora i maksimalnom naponu:
sl. 1-15. I O ,MAX 1
I C ,MAX > + ∆I L ,
1 − a MAX 2
U CE 0 > U I + U O ,MAX
Izbor diode se vrši prema maksimalnom,
inverznom naponu diode i struji:
U DRM > U I + U O ,MAX , I D > I O ,MAX
Pored osnovne topologije pretvarača sa sl. 1-
13, postoji i topologija ovog pretvarača koja ne
menja polaritet napona i prikazana je na sl. 1-15.
Ovaj pretvarač radi na sledeči način. Uključenje
i isključenje oba tranzistora vrši se istovremeno.
Kada su tranzistori uključeni napon na prigušnici
jednak je ulaznom. Struja se povećava i u
prigušnici se akumulira energija. Kada se
tranzistori isključe struja nastavlja svoj tok preko
sl. 1-16. dioda i deo akumulisane energije, iz prigušnice
predaje se opterećenju.
24
0.3.2. PREDNOSTI I MANE BUCK-BOOST PRETVARAČA

Dobre osobine buck-boost pretvarača su:
- širok opseg regulacije izlaznog napona
- inverzija napona gde je to potrebno
- jednostavnost
- rad sa visokom frekvencom i td.
Nedostaci su:
- velike amplitude ulazne struje kod visokih izlaznih napona
- diskontinualna ulazna struja
- nema galvanske izolovanosti između ulaznog i izlaznog kola
- na izlazu je moguć samo jedan napon
- slab tranzijentni odziv i zbog toga teška stabilizacija povratnom spregom i td.
Radi poređenja na sl. 1-16, prikazane su prenosne karakteristike za sva tri opisana
regulatora.
0.3.3. PRIMER BUCK-BOOST PRETVARAČA
Primer primene ovog tipa pretvarača prikazan je na sl. 1-17. Pretvarač je izveden
sa integrisanim kolom MC34060 proizvodnje Motorola. Pri ulaznom naponu od 8 do
30 V, pretvarač daje na izlazu stabilisani napon od 20 V, iz strujni limit od 1,5 A.
Naravno da bi se ovaj pretvarač mogao izvesti i sa drugim već pominjanim
integrisanim kolima, ali se dalje neće ulaziti u detalje.
sl. 1-17.
25
0.4. PRETVARAČ TIPA ĆUK

Ovo je jedna varjanta ranije opisanog buck-boost pretvarača, a naziv je dobio
prema svom pronalazaču (Slobodan Ćuk). Konfiguracija ovog pretvarača prikazana
je na sl. 1-18. a dijagrami koji objašnjavaju njegov rad na sl. 1-19. Prenošenje
energije od ulaza na izlaz vrši se preko sprežnog kondenzatora C.
Kapacitivna sprega, uz iste dimenzije omogućava prenošenje veće snage. Na
primer, kondenzator kapaciteta 1 µF pri naponu od 100 V akumulira 5 mJ, kao o i
prigušnica induktivnosti 5 mH pri struji od 1 A. Međutim dimenzije kondenzatora su
dosta manje od prigušnice, tako da je kapacitivna sprega pogodnija za prenos energije
od induktivne. Osim toga gubici u kondenzatoru su manji od gubitaka u prigušnici, pa
je bolji i stepen iskorišćenja.
Za razliku od prethodnih, ovaj pretvarač ima i dve prigušnice. U nekim
slučajevima pogodno je uzeti prigušnice istih induktivnosti (L1=L2= L).
U stacionarnom režimu pretvarač radi na
sledeći način. Srednja vrednost napona
kondenzatora C jednaka je zbiru ulaznog i
izlaznog napona (UI+UO). Njegov kapacitet je
dovoljno veliki da se njegov napon može
smatrati konstatnim.
Kada je tranzistor uključen (interval tON),
sl. 1-18. preko njega se zatvaraju struje obe prigušnice.
Prigušnica L1 priključena je direktno na ulazni
napon (UI). Prigušnica L2 priljučena je na
napon sprežnog kondenzatora (UI+UO)
umanjen za visinu izlaznog napona (UO), tako
da je i njen napon jednak ulaznom.
Zbog toga struje u prigušnicama porastu za
vrednost:
U I ⋅ tON U ⋅t
∆I L1 = , ∆I L 2 = I ON
L1 L2
Sprežni kondenzator se delimično prazni
predajući deo svoje energije prigušnici L2, a
deo izlaznom kondenzatoru.
Kada je tranzistor isklučen (interval tOFF)
ponovo su naponi na obe prigušnice jednaki, ali
sada izlaznom naponu i obrnutog polariteta u
odnosu na smer struje. Zbog toga sada struje
opadaju, za isti iznos, za koji su u prethodnom
intervalu porasle. U ovom intervalu se deo
energe prigušnice L2 predaje izlaznom
sl. 1-19. kondenzatoru. Proces se dalje ponavlja na isti
26
način. Izlazni napon je suprotnog polariteta od ulaznog.

Pri malim opterećenjima struja može postati diskontinualna. Takav rad je sličan
kao i kod drugih vrsta pretvarača i ovde neće biti analiziran.
Za referentne smerove prema sl. 1-18, u stacionarnom stanju i režimu kontinualne
struje, odnos napona i struja je:
U O I L1 I L1 tON a
= = = =
U I I L 2 I O tOFF 1 − a
Za definisanu valovitost izlaznog napona ∆UO, potreban je kondenzator kapaciteta:
UO 1− a
C2 =
∆U O 8 ⋅ L2 ⋅ f 2
Tranzistor se bira prema maksimalnim vrednostima napona i struje:
T U
U CE 0 > U I + U O = UI = I
T − tON 1− a
T 1 I 1
I C ,MAX > I O + ∆I L = O + ∆I L
T − tON 2 1− a 2
Talasnost struje diode i tranzistora je:
L1 + L2 a L1 + L2
∆I L = ∆I L1 + ∆I L 2 = U I ⋅ tON = UI
L1 ⋅ L2 f L1 ⋅ L2
Diode se biraju prema amplitudi inverznog napona i srednjoj direktnoj struji.
T U U
U DRM > U I + U O = U I = I , I D > IO = O
T − tON 1− a RO
Nazivni napon sprežnog kondenzatoru treba da je:
U C1 > U I + U O = U CE 0
Postoje i varjante ovog pretvarača sa spregnutim induktivnostima L1 i L2. Prvi
velikim odnosima ulaznog i izlaznog napona bolje je koristiti tretvarač sa
transformatorom i raditi sa a≈0,5.
0.0.0. PREDNOSTI I MANE OVOG PRETVARAČA
Dobre osobine ovih pretvarača su:
- Kontinualnost i ulazne i izlazne struje
- Visoka efikasnost
- Male dimenzije
- Mali broj komponenata
- Rad na visokim frekvencama
- Bazno kolo na potencijalu mase i td.
27
Nedostatci:
- Velika kolektorska struja kod velikih odnosa izlaznog i ulaznog napona
- Dioda i kondenzator su izloženi jakim strujnim impulsima pri malim a
- Zahteva se tranzistor visoke naponske i strujne klase
- Ograničena izlazna snaga i td.
0.5. PRETVARAČ TIPA SEPIC
Zamenom mesta prigušnice (L2) i diode (D) u Ćukovom pretvaraču, dobija se
pretvarač pod nazivom SEPIC (Single Ended Primary Inductance Converter). Njegov
izlazni napon može biti manji, jednak ili veći od ulaznog. Dobijeni napon je istog
polariteta kao ulazni. Osnovna šema ovog pretvarača prikazana je na sl.1-20 a
karakteristični talasni oblici napona i struja na sl. 1-21.
Pretvarač radi na sledeći način. U toku prelaznog procesa kondenzatori C i CO se
pune do svojih stacionarnih napona. U
stacionarnom stanju napon na sprežnom
kondenzatoru C jednak je ulaznom, a na CO
izlaznom. Kada je tranzistor uključen, obe
prigušnice se nalaze pod ulaznim naponom.
Kroz tranzistor se zatvara njihova zbirna
struja. Struje prigušnica rastu i u njima se
sl. 1-20. povećava akumulisana energija.
Kad se tranzistor isključi struje obe
prigušnice se zatvaraju kroz diodu i predaju
kondenzatoru. Srednja struja diode jednaka je
struji opterećenja.
Za referentne smerove prema sl. 1-20, u
kontinualnom režimu, odnos napona i struja je:
U O I L1 I L1 tON a
= = = =
U I I L 2 I O tOFF 1 − a
Tranzistor se bira prema maksimalnim
vrednostima napona i struje:
T U
U CE 0 > U I + U O = UI = I
T − tON 1− a
IO 1
I T ,MAX > I L1,MAX + I L 2,MAX = + ∆I L
1− a 2
Valovitost struje je:
L1 + L2
∆I L = ∆I L1 + ∆I L 2 = U I tON
L1 L2
sl. 1-21.
Maksilalni inverzni napon diode je:
28
UI
U DRM = U CE 0 > U I + U O =
1− a
Srednja vrednost struje diode jednaka je struji opterećenja.
I D = IO
Pri malom opterećenju na izlazu, struja diode postaje diskontinualna i ta granica je
pri izlaznoj struji:
∆I L 2 U I ⋅ tON U ⋅a
I O ,DISC = = = I
2 2 L2 2 L2 ⋅ f
Pogodno je pri izradi uzeti da prigušnice budu jednake.
Kao i kod Ćukovog pretvarača, postoje varjante i ovog pretvarača sa spregnutim
induktivnostima L1 i L2.
Velika sličnost ovog pretvarača sa ćukovim pretvaračem podrazumeva i slične
njegove dobre i loše osobine.
0.0. REVERZNI JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAČI
Dosadašnji pretvarači su mogli da prenose energiju samo u jednom smeru, od
izvora prema opterećenju. Može se pokazati da oni pretstavljaju samo deo složenijih
dvosmernih (reverznih) pretvarača. Bez ulaženje u detaljnu analizu, dalje će samo biti
prikazane topologije ovih pretvarača. Prenošenje energije kod ovih pretvarača vezano
je za tačno određeni način upravljanja i naznačene smerove napona na obe strane. S
obzirom da samo struja može da menja smer a polariteti napona ostaju nepromenjeni,
radi se o dvokvadrantnim pretvaračima (I i IV kvadrant). Na sl. 1-22, prikazani su
parovi ovih pretvarača.
Vidi se da pretvarači tipa buck i boost pretstavljaju samo dve polovine jednog istog
pretvarača (polumost). Pri tome napon sa strane prigušnice mora biti manji od napona
sa strane prekidača. Sa dva ovakva prekidača u opoziciji (mostna veza), iz ulaznog
napona pozitivnog polariteta može se dobiti na izlazu napon sa oba polariteta i
veličine manje od ulaznog. Takav pretvarač je u stanju da prenosi energiju u oba
smera (četvorokvadrantni). Ovakve topologije koriste se kod invertora.
Kod ostalih dvosmernih pretvarača ne postoji ograničenje u pogledu veličine dva
napona već samo u njihovom polaritetu.
Daljnje uopštenje pretvarača vodi ka četvorokvadrantnim pretvaračima.
Jednostavnija varjanta odnosi se na pretvarače sa transformacijom tipa DC/AC. Tako
se dobija mostni pretvarač, koji se češće koristi kod invertora.
Sledeći korak je potpuno uopštenje pretvarača i transformacija AC/AC.
O nekim od ovih pretvarača biće više govora u narednim poglavljima.
29
sl. 1-22.
30
0.7. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA

Jedno široko područje primene impulsnih napajanja je regulacija brzine obrtanja
elektromotora. Pri tome se može govoriti o dve velike klase elektromotora i to:
- Motori za jednosmernu struju (DC motori)
Ovo je grupa koja obuhvata veliki broj različitih vrsta mašina, međutim sa aspekta
regulacije brzine, od posebnog značaja je motor sa nezavisnom pobudom ili
eventualno sa permanentnim magnetima. Razlog za ovo je jednostavnost upravljanja
u svim kvadrantima, što je posledica linearnih veza između pojedinih električnih i
mehaničkih veličina. Zbog ovoga čak i tradicionalni redni motor u vuči ustupa mesto
dvema pomenutim.
- Motori za naizmeničnu struju
I ova grupa obuhvata veliki broj različitih mašina ali će se ovde u prvom redu
podrazumevati asinhrone i sinhrone mašine. Zbog svoje pouzdanosti, robusnosti,
lakog održavanja, a i od svih ostalih najniže cene naročito je interesantan kavezni
motor. Prema broju faza u prvom redu se misli na trofazne mašine.
Za obe pomenute grupe motora može se govoriti o jednokvadrantnom,
dvokvadrantnom ili četvorokvadrantnom pogonu. Pod ovim se podrazumeva
mogućnost nalaženja radne tačke u koordinatnom sistemu moment - brzina. S
obzirom da je kod DC motora moment proporcionalan struji, a brzina naponu, može
se govoriti i o koordinatnom sistemu struja - napon, što je zgodnije sa aspekta samog
pretvarača. Kod asinhronih i sinhronih motora situacija je nešto drugačija. Sa aspekta
mehaničkih veličina prvi i treći kvadrant podrazumevaju motorski rad mašine i to pri
pozitivnom i negativnom smeru obrtanja. Drugi i četvrti kvadrant pretstavljaju
generatorski rad mašine za jedan ili drugi smer obrtanja što će biti interesantno zbog
mogućnosti generatorskog (rekuperativnog) kočenja. Sa aspekta elektromotornog
pogona poželjna je mogućnost rada u bar dva kvadranta, pri čemu se rad u ostala dva
može postići, kod DC mašina, prevezivanjem rotora ili pobude, a kod asinhronih
mašina promenom redosleda faza. Sa aspekta pretvarača, rad u prvom i trećem
kvadrantu pretstavlja pozitivan smer toka energije (od izvora ka motoru) a rad u
drugom i četvrtom kvadrantu, negativan smer. Pri tome jednosmerni ulazni napon u
pretvarač može biti dobijen na primer iz akumulatorske baterije koja je u stanju da
prihvati negativan smer toka energije (punjenje baterije). Drugi način dobijanja
jednosmernog ulaznog napona je iz diodnih ili tiristorskih ispravljača. Diodni i
poluupravljivi tiristorski ispravljači nisu u mogućnosti da prihvate suprotan smer toka
snage pa je kod njih nemoguće postići rekuperativno kočenje. Ova mogućnost
donekle postoji u sistemu gde na istom naponu radi više mašina pa se dovođenjem
jedne u generatorski rad, snaga preraspodeljuje ostalima a ispravljač rasterećuje.
Drugi način kočenja ovde je dinamičko kočenje. Ono se izvodi dodatnim pretvaračem
koji u kolo uključuje otpornik kada se elektromotorna sila rotora izdigne iznad
napona ispravljača. Međutim ovo kočenje je skopčano sa velikim gubicima snage na
otporniku. Kod asinhronog motora napajanog sa Us/fs=const, se jedna vrsta
dinamičkog kočenja postiže već samim prelaskom iznad sinhrone brzine zbog čega se
31
mašina dodatno namagnetiše, uđe u zasićenje i proizvedenu električnu energiju utroši

na gubitke u gvožđu. Ako se pretvarač sa strujnim međukolom napaja iz
punoupravljivog tiristorskog ispravljača pri generatorskom kočenju se ugao paljenja
tiristora poveća iznad 900 i on se dovodi u invertorski rad (mrežom komutiran) čime
je omogućen negativan smer toka snage odnosno vraćanje energije u naizmeničnu
mrežu. Kod pretvarača sa naponskim međukolom, obrnut smer protoka snage se
postiže sa dva antiparalelna tiristorska ispravljača sa odgovarajućim upravljanjem.
Kod mašina hlađenih sopstvenim ventilatorom, regulacija brzine u širokom opsegu
bila bi praćena je velikim razlikama u intenzitetu hlađenja. Zbog toga ove mašine
moraju biti hlađene posebnim ventilatorom (hlađenje nezavisno od brzine).
Sa aspekta cene, regulatori brzine za DC motore, su jednostavniji, pa samim tim i
jeftiniji od regulatora brzine asinhronih motora. Kod mašina, cena DC motora je veća
od asinhronog. Ove cene se mogu smatrati formiranim i ne treba očekivati značajnije
promene.
Ukupna investicija je takva da je za motore malih snaga, prednost na strani
asinhronog motora (znatno skuplji DC motor). Kod motora velikih snaga još uvek je
niža cena regulacije sa DC motorom. U ovom trenutku ta granica je reda desetinu
kilovata. Međutim sve veća ponuda proizvođača frekventnih regulatora i primena
novijih tehničkih rešenja, čine da njihova cena ima tendenciju pada. Zbog toga će
ukupna investicija kod sve većih snaga biti na strani asinhronog motora i frekventnog
regulatora. To znači da treba očekivati da će u doglednoj budućnosti kavezni motor
dobiti primat i u oblasti elektromotornih pogona sa širokim opsegom regulacije
brzine. Štaviše neke prednosti sinhronih motora čine da, sa uspešnim i jeftinim
rešenjem frekventne regulacije, ovi motori izbiju u prvi plan, naročito kod velikih
snaga. Za pogone malih snaga primat još uvek drži jednosmerni motor sa nezavisnom
pobudom i permanentnim magnetima. Opseg brzina koje se danas sa lakoćom postiže
je 1 : 10 a za posebne zahteve 1 : 100 i više.
U daljem tekstu će se detaljnije govoriti o regulaciji i regulatorima brzine DC
motora (čoperima). Pri tome će biti analizirana samo statička stanja.
0.0.0. REGULACIJA BRZINE DC MOTORA - ČOPERI
Ovde će se u prvom redu podrazumevati motori sa nezavisnom pobudom ili motori
sa permanentnim magnetima. U oba slučaja smatra se da je fluks konstantan pa se
regulacija brzine vrši regulacijom napona rotora. Osnovne relacije koje opisuju rad
mašine za jednosmernu struju su:
- Elektromotorna sila (EMS):
2
E = c ⋅ Φ ⋅ = c ⋅ Φ n = k ⋅Φ ⋅n
60
p ⋅ Na p ⋅ Na
k i c su konstante mašine: k= , c=
60 ⋅ a 2 ⋅ ⋅ a
Ova EMS drži ravnotežu ulaznom naponu (Ua) tako da važi relacija:
32
U a = E + Ra ⋅ I a + ∆U
Kada se motor optereti i pogon dođe u stacionarno stanje, mehanički moment je
izjednačen sa momentom koji se razvija u mašini, i iznosi:
M e = c ⋅ Φ ⋅ Ia
Oblik mehaničke karakteristike je sada:
U a − Ra ⋅ I a − ∆U U a − ∆U Ra
n= = − M e = n0 − ∆n
k ⋅Φ k ⋅Φ k ⋅Φ ⋅c⋅Φ
U ovim izrazima su:
- Ra Otpor rotorskog kola
- ∆U Pad napona na četkicama (oko 1V)
- k, c Konstante mašine
- n Brzina obrtanja (obrtaja/min)
- n0 Brzina idealnog praznog hoda (obrtaja/min)
-  Brzina obrtanja (rad/sec)
- p Broj pari polova
- Na Broj provodnika u žljebovima rotora
- a Broj paralelnih grana
Kao što se vidi, mehaničke
karakteristike n=f(M) su prave
linije i njihov oblik je prikazan na
sl. 1-23.
Ako se zanemari pad napona na
četkicama važi i relacija:
n E
=
n0 U a
Ova relacija daje mogućnost da
se umesto relativne vrednosti
brzine posmatra relativna vrednost
EMS. Ovo će biti iskorišćeno pri
crtanju karakteristika DC motora
napajanog iz čopera različitih
klasa. Kod mašina iz opsega snaga
od 1 do 100 kW pad napona u
rotorskom kolu pri nominalnoj
struji (RaIa,n) je u granicama od
3% (velike mašine) do 8 % (male
mašine). I pad brzine je u tim
sl.1-23. granicama. Kod brzih promena
33
napona rotora, do izražaja dolazi i njegova induktivnost. Izražena preko vremenske

konstante rotora, ona orijentaciono iznosi od 10 ms do 100 ms, i povećava se sa
dodatnim rednim namotoma (kompenzacioni i namot pomoćnih polova). Vremenska
konastanta nezavisne pobude je znatno veća i kreće se od 100 ms do 1000 ms.
Svako opterećenje (radna mašina) ima svoju mehaničku karakteristiku (zavisnost
momenta od brzine). U stacionarnom stanju (kada su izjednačeni moment opterećenja
i moment razvijen u mašini), brzina obrtanja se dobija u preseku ove dve
karakteristike.
Dobijeni izraz za brzinu obrtanja ukazuje na tri moguća načina promene i to su:
1. Regulacijom napona rotora (armature) Ua, koji može da se kreće u oblasti od -
Ua,max do +Ua,max. Dalje povećanje nije preporučljivo zbog izolacije a i zbog mogućih
problema sa komutacijom. U ovoj oblasti regulacije brzine fluks se održava na punoj
vrednosti.
2. Slabljenjem polja (smanjenje fluksa) kojim se dalje povećava brzina pri čemu
se smanjuje maksimalni moment a mehanika karakteristika postaje mekša (nagnutija).
Maksimalna brzina je ograničena mehaničkim razlozima.
3. Dodavanjem rednog otpornika u rotorsko kolo čime se ustvari snižava napon
rotora pa se ovaj način principijelno svodi na onaj opisan pod 1. Međutim
karakteristike su mekše i što je najvažnije, gubici snage na rednom otporniku su
veliki što čini ovaj način regulacije prihvatljiv samo kod sitnih motora.
Sa aspekta principa rada pretvarača, gotovo je svejedno da li je namenjen za
napajane rotora ili pobude. U primerima koji opisuju rad pojedinih pretvarača
(čopera) dalje će biti analiziran slučaj napajanja rotora. U tom slučaju ima se na strani
izvora, napon koji pored srednje vrednosti sadrži i više harmonike, a na strani motora
elektromotornu silu rotora koja je praktično bez harmonika. Između ova dva napona
stoje aktivni otpor i induktivnost rotorskog kola (i pad napona na četkicama).
Rezultat ovakvog stanja je struja koja pored srednje vrednosti može da ima i veoma
jake harmonike. Kod tranzistorskih čopera, prekidačke frekvence su i više kHz a za
manje snage zalazi se i u oblast ultrazvučnih i dobija nečujan rad. Pri ovako visokim
frekvencama induktivnost rotorskog kola na struju deluje filtrirajuće, tako da je njena
valovotost u prihvatljivim granicama i bez dodavanja spoljih prigušnica. U zavisnosti
od konfiguracije čopera i od mogućnosti rada u jednom ili više kvadranata dalje će
biti objašnjeno pet klasa čopera.
Za razliku od prethodnih pretvarača, ovde će akcenat biti stavljen na mehaničkim
karakteristikama pogona motora napajog odgovarajućim čoperom.
34
0.7.1.1. Čoperi klase A

Po svom principu rada ovo je regulator tipa "buck". Njegova konfiguracija je
prikazana na sl. 1-24. U radu, struja motora može biti kontinualna ili diskontinualna.
U toku periode, u režimu kontinualne struje (sl. 1-25a) se uočavaju dva intervala.
U prvom (tON) je tranzistor uključen i napon na motoru je jednak naponu izvora
napajanja (UI). Pošto je ovaj napon viši od EMS, struja eksponencijalno raste. U
ovom intervalu se uzima energija iz izvora napajanja. Jedan deo te energije se predaje
motoru a drugi akumulira u induktivnostima rotorskog kola. U drugom intervalu
(tOFF) tranzistor je isključen, a zbog induktivnosti rotorskog kola struja se zatvara
kroz zamajnu diodu (D), predajući motoru deo akumulirane energije. Napon na
motoru je praktično nula (-UD≈-1 V) a struja zbog gubitaka u kolu eksponencijalno
opada. Kod tranzistorskih čopera, prekidačke ferkvence su redovno iznad 1 kHz, a
vremenske konstante rotorskog kola izad 10 ms, pa se delovi eksponencijalnih krivih
kod struje mogu predstaviti pravim segmentima.
Pri malim opterećenjima ili u prelaznom procesu, se može dogoditi da se sva
akumulirana energija u induktivnostima rotorskog kola preda motoru i pre ponovnog
uključenja tranzistora. U tom slučaju struja pada na nulu i takva ostaje do ponovnog
uključenja tranzistora. Ovo je rad sa diskontinualnom strujom (sl. 1-25b).
U intervalu nulte struje napon na motoru je jednak EMS što dovodi do porasta
njegove srednje vrednosti. Zbog toga dolazi do porasta brzine i pri idealnom praznom
hodu ona je jednaka n0, bez obzira na faktor ispune. U stvarnom motorskom praznom
hodu se ova brzina ne može postići. U svakom slučaju rad sa diskontinualnom
strujom nije povoljan jer kvari regulacione karakteristike. Zbog mogućnosti rada sa
visokom prekidačkom frekvencom, kod tranzistorskih čopera se to postiže relativno
lako, čak i bez dodavanja rednih induktivnosti u rotorsko kolo.
U režimu kontinualne struje (sl. 1-25.a), srednja vrednost napona i EMS su;
tON
U a ,sr ,kont . = U I ⋅ = UI ⋅a
T
E = a ⋅ U I − Ra ⋅ I a
tON
a=
T
a - faktor ispune (duty cycle, duty ratio).
Porast struje je:
tON
sl. 1-24. ∆I a = (U I − E )
La
Dalje se može izaraziti normalizovana mehanička karakteristika kao:
n R ⋅M ∆n M
=a− a =a− n
n0 c ⋅ Φ ⋅U I n0 M n
35
Izraz pokazuje da je zavisnost brzine od momenta opterećenja linearna. Brzina

blago opada sa opterećenjem, a nagib karakteristike zavisi od veličine motora. Kod
motora većih snaga karaktreistika ima manji nagib (tvrđa), dok je kod malih motora
nagnutija (mekša). Pad brzine pri nominalnom opterećenju za velike motore (preko
100 kW) je ispod 10 % a kod malih (ispod 1 kW) može da ide i preko 30 %. Pri ovoj
analizi su zanemareni efekti reakcije rotora na
polje pobude. Kod velikih motora se o tome vodi
računa pa se uvode dodatne mere kompenzacije
(pomoćni polovi i kompenzacioni namot).
Posmatrajmo sada režim diskontinualne struje
(sl. 1-25b). Kada je tranzistor uključen uz
zanemarenje omskog otpora (jer je T<<La/Ra)
važi:
I a ,m ,disk .
U I − E = La
tON
Porast struje je:
tON
∆I a = (U I − E )
La
Kad je tranzistor isključen struju prihvata
zamajna dioda. Dok postoji struja u kolu, napon
je nula i važi relacija:
sl. 1-25.
I a ,m ,disk .
E = La
t2
Od trenutka kada je struja pala na
nulu do ponovnog uključenja
tranzistora (interval nulte struje),
napon rotora jednak je indukovanoj
elektromotornoj sili.
Srednja vrednost struje je:
I a ,m ,disk . tON + t2
I a ,sr ,disk . =
2 T
Iz ovih jednačina dobija se:
a 2U I T U I − E
I a ,sr ,disk . =
2 La E
I normalizovana mehanička
sl. 1-26. karakteristika:
36
E n tON a 2U I T 1
= = = =
U I n0 tON + t2 a 2U I T + 2 La I a ,sr ,disk . 2L I I
1 + 2 a n a ,sr ,disk .
a U IT In
Do bijene relacije pokazuju da u režimu diskontinualne struje, mehaničke
karakteristike imaju oblik hiperbole koja seče ordinatu u tački koja odgovara ulaznom
naponu UI (n0). Vertikalna asimptota ove hiperbole je u drugom kvadrantu osim pri
a=0 kada se poklapa sa osom.
Da bi se dobila granica između ova dva režima treba poći od jednačina:
Im Im I
U i − E = La ; E = La ; I a ,sr , gr . = m
tON T − tON 2
Njihovim rešenjem dobija se:
TE (U I − E ) TU I  E  E  2  TU  n  n 2 
I a ,sr ,gr . = =  −    = I
 −   
2 LaU I 2 La U I  U I   2 La  no  no  
Granična linija ima oblik kvadratne parabole čije je teme:
TU I E
I a ,sr ,gr ,max = ; = 0,5
8La UI
Maksimala vrednost diskontinualne struje (i momenta) ima se pri E=0,5UI. Ova
vrednost je direktno proporcionalna ulaznom naponu, a obrnuto prekidačkoj
frekvenci i induktivnosti rotorskog kola. Brzina praznog hoda kod DC motora sa
nezavisnom pobudom ili sa permanentnim magnetima, je proporcionalna sa EMS, a
moment struji. Zbog toga mehaničke karakteristike n=f(M), imaju isti oblik kao i
karakteristike E=f(Ia). Na sl. 1-26, prikazani su oblici ovih karakteristika,
normalizovani na nominalnu struju (Ia,n) i ulazni napon (UI). U režimu kontinualne
struje karakteristike su paralelne i blago nagnute. Ovaj nagib nastaje zbog pada
napona na rotorskom otporu (Ra). Pri malim faktorima ispune, mehaničke
karakteristike mogu da se nađu i u četvrtom kvadrantu. Ovo je oblast dinamičkog
kočenja. EMS je promenila smer ali srednja vrednost napona nije, pa je pretvarač još
uvek u prvom kvadrantu.
U krajnjem slučaju pri a=0, srednja vrednost napona je nula (-UD). Drugi krajnji
slučaj rada je pri a=1, kada je tranzistor uključen sve vreme. Ako se rotor obrće
nekim drugim motorom iznad brzine praznog hoda (n>n0), struja pada na nulu, pa se
radna tačka nalazi na vertikalnoj osi (E/UI).
Za razliku od mašine, čoper radi samo u prvom kvadrantu, i to u oblasti izlaznih
napona od Ua=0 (pri a=0), do Ua=UI (pri a=1). Prevezivanjem krajeva rotora ili
pobude, dobija se suprotan smer obrtanja i rad u trećem kvadrantu.
Za upravljanje tranzistorskim čoperima, najčešće se koriste impulsi konstantne
periode (T) a promenljive širine (PWM). Drugačiji oblici impulsa, daju i druge oblike
granične linije.
37
0.7.1.2. Čoperi klase B

Po principu rada ovo je pretvarač tipa "boost". Njegova konfiguracija je prikazana
na sl. 1-27. Pošto je sastavljen od istih elemenata kao i čoper klase A, ovaj čoper se
moze dobiti i prevezivanjem čopera klase A pomoću sklopki.
U radu ovog čopera se takođe pojavljuju režimi kontinualne i diskontinualne struje.
Karakteristični dijagrami za režim kontinualne struje prikazani su na sl. 1-28a, a za
režim diskontinualne struje na sl. 1-28b.
Posmatrajmo režim kontinualne struje. I ovde se u toku periode uočavaju dva
intervala. U prvom intervalu tranzistor je ukjučen pa je napon na motoru praktično
nula. Struja raste i ima suprotan smer od
referentnog.
Mašina radi kao generator a proizvedena
energija se akumulira u induktivnostima
rotorskog kola. Kada se tranzistor isključi,
nastupa drugi interval. Zbog akumulirane
energije u induktivnosti rotorskog kola,
struja se zatvara preko diode i izvora
napajanja, predajući mu deo akumulirane
energije. Intenzitet struje se zbog toga
sl. 1-27. smanjuje ali ona i dalje ima suprotan smer
od referentnog. Ciklus se dalje ponavlja na
isti način.
Pri malim strujama rotora Ia ili u
prelaznom procesu može da se dogodi, da
se u drugom intervalu, iz induktivnosti
rotorskog kola izvuče sva nagomilana
energija pre ponovnog uključenja
tranzistora. Tada struja pada na nulu i
ostaje tako do ponovnog uključenja
tranzistora pa se ima rad sa
diskontinualnom strujom (sl. 1-28b). U
intervalu nulte struje napon je jednak
elektromotornoj sili, pa je za isti faktor
ispune je srednja vrednost napona manja
nego pri kontinualnoj struji.
Iz ovog objašnjenja sledi da čopšer klase
B može samo da izvlači energiju iz mašine
i da je predaje izvoru napajanja što
pretstavlja rad u drugom kvadrantu. EMS
ima referentni smer a struja rotora
suprotan. Mašina tada radi kao generator a
kočenje je rekuperativno.
sl. 1-28.
38
U režimu kontinualne struje (sl. 1-28a), srednja vrednost napona i EMS su;
T − tON
U a ,sr ,kont . = U I = U I (1 − a )
T
Ea = (1 − a )U I − Ra I a
Posmatrajmo sada režim diskontinualne struje (sl. 1-28b). Kada je tranzistor
uključen, rotorsko kolo je kratko spojeno i uz zanemarenje omskog otpora (jer je
T<<La/Ra) važi:
I a ,m ,disk .
E = − La
t2
Kad je tranzistor isključen, dok postoji struja vodi zamajna dioda i energija se
vraća u izvor napajanja pa važi relacija:
I a ,m
U I − E = − La
tON
Srednja vrednost struje je:
I a ,m tON + t2
I a ,sr ,disk . =
2 T
Posle sređivanja dobija se:
a 2T E 2
− I a ,sr ,disk . =
2 La U I − E
Da bi se dobila granica između ova dva režima treba poći od jednačina:
I a ,m I I
E = − La ; U I − E = La a ,m ; I a ,sr , gr . = a ,m
tON T − tON 2
Njihovim rešenjem dobija se:
T ⋅ E (U I − E ) T ⋅U I  E  E 2  T ⋅U I  n  n 2 
I a ,sr , gr . =− =−  −    = −  −   
2 La ⋅ U I 2 La U I  U I   2 La  no  no  
Granična linija ima oblik kvadratne parabole čije je teme:
TU I E
I a ,sr , gr ,max = − ; = 0,5
8La UI
I ovde je faktor ispune definisan na isti način kao ranije a=tON/T. Negativan znak
znači da se radi o struji suprotnog smera. I smer momenta je suprotan pa mašina radi
u režimu rekuperativnog kočenja.
39
I ovde se maksimala vrednost diskontinualne struje (momenta) ima pri E=0,5UI.

Oblik granične krive je sličan i po obliku i po ostalim parametrima tako da zbog
visoke prekidačke frekvence kod tranzistorskih čopera u rotorsko kolo DC mašine ne
moraju dodavati prigušnice ni pri rekuperativnom kočenju.
Na sl. 1-29, prikazani su oblici
ovih karakteristika, normalizovani na
nominalnu struju (Ia,n) i ulazni napon
(UI).
U režimu kontinualne struje
karakteristike su paralelne i blago
nagnute. Ovaj nagib nastaje zbog
porasta napona na rotorskom otporu
(Ra). S obzirom na definiciju faktora
ispune ovde se ima obrnut slučaj. Pri
a=1 ima se nulti izlazni napon, a pri
a=0 on je jednak ulaznom. Oblast
rada mašine je onaj deo drugog
kvadranta koji je ograničen ovim
dvema karakteristikama. Oblast rada
čopera je deo drugog kvadranta
između napona Ua=0, i Ua=UI.
Prevezivanjem krajeva rotora ili
sl. 1-29. pobude, postiže se rad u četvrtom
kvadrantu.
40
0.7.1.3. Čoperi klase C

Ovaj čoper je sastavljen od čopera klase A i čopera klase B. Njegova konfiguracija
je prikazana na sl. 1-30. Po svojim mogućnostima rada on pokriva područje prvog i
drugog kvadranta.
Upravljanje tranzistorima može biti odvojeno i zajedničko. Kod odvojenog
upravljanja svaki od tranzistora radi u svom kvadrantu i dobijaju se karakteristike kao
u prethodna dva slučaja.
Ovde će biti analizirano ponašanje
čopera pri zajedničkom upravljanju. Ono
podrazumeva da se upravljački impulsi
alternativno dovode na oba tranzistora a
srednja vrednost izlaznog napona reguliše
se promenom odnosa trajanja njihovih
uključenosti.
Posmatrajmo upravljanje prema
algoritmu na sl. 1-31. Kod ovog čopera
postoji mogućnost zatvaranja struje u oba
sl. 1-30. smera. Dolaskom struje do nule ona se ne
prekida već menja smer. Čoper radi u
prvom i drugom kvadrantu i nema oblasti
diskontinualne struje. Rad u preostala dva
kvadranta se dobija prevezivanjem
krajeva rotora ili pobude.
Zbog konačnih vremena uključivanja i
isključivanja izlaznih tranzistora, kod ove
klase čopera se mora obezbediti pauza u
upravljačkim impulsima, da ne bi došlo
do preklapanja u vođenju oba tranzistora.
U tom slučaju bi se u jednom trenutku
imao kratak spoj izvora napajanja što bi
moglo izazvati oštećenje tranzistora.
Sl. 1-31 takođe prikazuje i oblik
izlaznog napona i oblik struje u tri
različita slučaja.
U slučaju velikih struja u referentnom
smeru, ima se vođenje samo tranzistora T1
i diode D2, što je identično radu čepera
klase A. Ako se ne očekuje nikakva
promena u struji, ovde čak nije ni
potrebno pobuđivati tranzistor T2. U
ovom slučaju se ima rad čopera u prvom
kvadrantu. Pri velikim strujama u
sl. 1-31.
41
suprotnom smeru od referentnog,

vode tranzistor T2 i dioda D1 i rad se
svodi na rad čopera klase B. Ako se
ni ovde ne očekuju nikakve
promene u struji, napajanje baze
tranzistora T1 se može izostaviti.
Sada se ovde ima rad čopera u
drugom kvadrantu i rekuperativno
kočenje, odnosno generatorski rad
mašine i vraćanje proizvedene
električne energije izvoru napajanja.
Pri malim opterećenjima je kod
prethodna dva čopera struja
postajala diskontinualna. Kod ove
klase čopera ona dolaskom na nulu
sada menja smer jer je naredni
tranzistor pobuđen, tako da kod ove
sl. 1-32. klase čopera ne postoji rad sa
diskontinualnom strujom. Ovde se ima rad čopera u oba kvadranta, u zavisnosti od
intervala. Zbog toga su mehaničke karakteristike u čitavoj radnoj oblasti prave linije.
Na sl. 1-32 su prikazane normalizovane karakteristike E=f(Ia,sr) koje su po obliku
slične mehaničkim n=f(M). Kod mehaničkih se pri promeni smera struje pojavljuje
skok zbog padova napona na četkicama tranzistorima i diodama, ali su oni mali (reda
volta), tako da se o njima mora voditi računa tek pri vrlo niskim naponima rotora Ua.
Srednja vrednost napona i EMS su:
t1 t
U a ,sr . = U I ⋅
= U I ⋅ a ; E = aU I − Ra I a ; a = 1
T T
Pošto struja može imati i suprotan smer, elektromotorna sila (E) može biti manja
(motor) ili veća (generator) od napona rotora (Ua,sr).
Zbog konačnih vremena uključivanja i isključivanja izlaznih tranzistora, kod ove
klase čopera se mora obezbediti pauza u upravljačkim impulsima, da ne bi došlo do
preklapanja u njihovom vođenju (prvo isključenje prethodnih pa onda uključenje
narednih tranzistora). U protivnom moglo bi doći do oštećenja tranzistora.
Čoper ove klase je veoma pogodan za pogon električnih vozila sa baterijskim
napajanjem (elektromobili, jamske akumulatorske lokomotive, i slično) jer
omogućava pored kontinualne regulacije brzine i rekuperativno kočenje odnosno
dopunjavanje akumulatorskih baterija pri kočenju (na nizbrdici, pri zaustavljanju i
slično). Kretanje unazad se postiže prevezivanjem krajeva rotora ili namota nezavisne
pobude.
42
0.7.1.4. Čoperi klase D

Konfiguracija čopera klase D prikazana
je na sl. 1-33. Kao što će se videti, ovaj tip
čopera omogućava rad u prvom i četvrtom
kvadrantu. To je oblast rada sa momentom
istog smera i promenljive brzine. Takav je
na primer pogon dizalice.
Prednosti ovog čopera dolaze do
izrazaja i pri napajanju induktivnih kola sa
velikom nagomilanom magnetnom
energijom koju treba brzo izvući. Takvi su
sl. 1-33.
na primer namot nezavisne pobude DC
motora, pobudni namot sinhronih mašina i td.
Princip rada ovog čopera dalje će biti objašnjen na primeru napajanja rotora, kako
bi se lakše mogle upoređivati međusobne performanse pojedinih tipova čopera.
I ovde upravljanje može biti odvojeno i zajedničko.
Kod odvojenog upravljanja može se na primer T1 držati u uključenom stanju a sa
T2 da se vrši regulacija izlaznog napona. Tada se rad svodi na način koji važi za čoper
tipa A i ograničen je samo na prvi kvadrant. Za rad u četvrtom kvadrantu dovoljno je
upravljati samo jednim tranzistorom (na primer sa T2). Ovakav rad je već analiziran i
neće se ponavljati.
Dalje će biti analiziran rad pri zajedničkom upravljanju. Pobudni impulsi
tranzistora su međusobno pomereni za polovinu periode. U zavisnosti od trajanja
pobudnih impulasa, dobija se rad u dva kvadranta (prvom i četvrtom).
- Rad u prvom kvadrantu (sl. 1-34a) se ima pri trajanju upravljačkih impulsa u
intervalu od tON=T/2 do tON=T. U ovom slučaju u svakom trenutku je pobuđen bar
jedan tranzistor. U intervalu vremena kada vode oba tiristora napon na motoru je
jednak naponu izvora napajanja Ui pa struja raste. Jedan deo uzete električne energije
iz izvora napajanja se predaje direktno motoru a drugi akumulira u indiktivnostima
rotorskog kola. Kada se jedan od tranzistora isključi, napon rotora je nula pa se deo
energije nagomilane u indiktivnostima predaje motoru. Srednja vrednost napona
rotora je pozitivna.
U režimu kontinualne struje, srednja vrednost napona i EMS su;
U a ,sr ,kont . = (2a − 1) ⋅ U I , E = U a ,sr ,kont . − Ra ⋅ I a
tON
ovde je : a=
T
I ovde se u slučaju pada struje na nulu pre početka intervala kada vode oba
tranzistora, pojavljuje diskontinualna struja. U izlaznom naponu se u toku periode
pojavljuju dva impulsa odnosno dvostruka frekvenca “seckanja” napona. Ovakav rad
u potpunosti odgovara radu čopera klase A.
43
Zbog dvostrukog broja impulsa izlaznog

napona, ovde je širina zone diskontinualne
struje u odnosu na onu kod čopera klase A
dvostruko manja.
Srednja vrednost diskontinualne struje
je:
I a ,sr ,disk . =
(2a − 1)T ⋅ U I U I − E
4 La E
Granična linija ima oblik:
T ⋅U I E  E  
2
I a ,sr , gr . =  −   
 I  I  
4 La U U
Ovo je parabola sa temenom:

T ⋅U I E
I a ,sr , gr ,max . = ; = 0,5
16 La Ui
- Rad u četvrtom kvadrantu se dobija
kada je pobuđenost tranzistora u intervalu
od tON=0 do tON=T/2. Sada se ne pojavljuje
preklapanje u vođenju tranzistora pa ni u
kom trenutku nema uzimanja energije iz
izvora napajanja.
Ako se mašini na neki način promeni
smer EMS (sl. 1-34b), onda se u
intervalima uključenosti tranzistora ima
kratak spoj motora (Ua=0), i struja raste.
Pri tome se deo mehaničke energije
pretvara u električnu i akumulira u
induktivnostima rotorskog kola. Kada se
tranzistor isključi akumulisana energija se
predaje izvoru napajanja. I ovde se u
sl. 1-34. slučaju pada struje na nulu pre uključena
tranzistora pojavljuje diskontinualna
struja, pa je ovakav režim rada identičan onom kod čopera klase B. U režimu
kontinualne struje, srednja vrednost napona i EMS su;
U a ,sr ,kont . = −(1 − 2a )U I , E = U a ,sr ,kont . − Ra ⋅ I a
Zbog dvostrukog broja impulsa izlaznog napona, ovde je širina zone
diskontinualne struje u odnosu na onu kod čopera klase A dvostruko manja.
Srednja vrednost diskontinualne struje je:
44
I a ,sr ,disk . =
(1 − 2a )T E2
2 La UI + E
Granična linija ima oblik:
T ⋅U I  E  E  
2
I a ,sr , gr . = − −  
4 La  U I  U I  
 
Ovo je parabola sa temenom:
TU I E
I a ,sr , gr ,max . = ; = −0,5
16 La UI
Ovde mašina radi u četvrtom
kvadrantu. Primer ovakvog rada
je spuštanje tereta kod dizalice,
pri čemu je smer obrtanja rotora
suprotan od smera pri podizanju.
Moment je u oba slučaja
pozitivan. Pri radu u četvrtom
kvadrantu mašina radi u
generatorskom režimu i
mehaničku energiju pretvara u
električnu a pretvarač je
prebacuje od generatora, izvoru
napajanja. Da bi ovakav rad bio
moguć, izvor treba da ima
mogućnost prihvatanja ove
energije (kao na primer
akumulatorska baterija).
Na sl. 1-35 su prikazane
mehaničke karakteristike, za rad
sl. 1-35. u oba kvadranta i oba režima
struje.
45
0.7.1.5. Čoperi klase E

Ova klasa čopera sastoji se od
četiri tranzistora i četriri
antiparalelne diode (sl. 1-36). Oni
zajedno obrazuju most koji se
napaja jednosmernim naponom UI a
na izlazi se priključuje DC motor.
Sa odvojenim upravljanjem
tranzistorima moguće je postići
režime rada svakog od ranije
opisanih klasa čopera. Tako na
primer moguće je tranzistor T1
sl. 1-36. držati u uključenom stanju sve
vreme a T4 naizmenično uključivati
i isključivati. Ovakav rad jednak je radu čopera klase A, i primenljiv je samo pri radu
motora u prvom kvadrantu. Takođe mogu se primeniti i svi ostali algoritmi
upravljanja opisani za ostale vrste čopera. Međutim svi oni imaju određena
ograničenja i primenljivost u jedan ili dva kvadranta.
Dalje će biti analiziran rad pri zajedničkom upravljanju tranzistora. Ono se sastoji
u tome da se upravljački impulsi istovremeno dovode na po dva tranzistora (T1 i T4 a
zatim T2 i T3). U zavisnosti od polarizacije na njima, struju će voditi odgovarajući
ranzistori ili diode.
Posmatrajmo interval vremena kada vode tranzostori T1 i T4. Struja linerno raste do
maksimalne vrednosti. U zavisnosti od početne struje, ovo se može odvijati u prvom
ili četvrtom kvadrantu. Ako se radi o prvom kvadrantu, pri isključenju T1 i T4, i
pobudi T2 i T3, struju preuzimaju diode D2 i D3 a tranzistori ostaju inverzno polarisani
(sa oko –1 V). Kad čoper pređe u četvrti kvadrant u vođenju se smenjuju tranzistori
T2 i T3 sa diodama D1 i D4. Ovakvo upravljanje ima posebnu prednost u oblasti malih
struja opterećenja. Kod nekih od ranije opisanih čopera, pri malim opterećenjima,
pojavljivala se oblast diskontinualne struje. Međutim ovde je na priključcima motora
uvek prisutan, bilo pozitivan bilo negativan napon, tako da nema prekida struje. Ona
uvek varira između maksimalne i minimalne vrednosti, i pri tome njena strednja
vrednost može biti pozitivna ili negativna tako da ovde ne postoji oblast
diskontinualne struje.
U principu ovaj tip čopera (sl. 1-36) predstavlja antiparalelnu vezu dva čopera
klase C. Posmatranjem oblika izlaznog napona, vodi se da je srednja vrednost
napona:
tON − (T − tON )
U a ,sr = U I = U I (2a − 1)
T
46
Visina izlaznog napona kreće u granicama od –UI do UI. Ako je tON<T/2 (a<0,5),
srednja vrednost napona je negativna, a pri tON>T/2 pozitivna (a>0,5). Pri tON=T/2
(a=0,5), srednja vrednost izlaznog napona jednaka je nuli.
Takođe i struja može biti bilo kog smera. Ako se promeni karakter (znak) momenta
opterećenja, mašina prelazi iz motorskog rada u generatorski režim rada. Ovaj čoper
odmah prihvata obrnut smer snage i ima se rekuperativno kočenje, bez potrebe da se
nešto menja u strukturi upravljačkih impulsa. Pri tome se ne pojavljuje diskontinualna
struja pa se sa ovim čoperom postiže potpuna upravljivost DC mašine kao što se ima
na primer pri napajanju sa Vard-Leonardovom grupom ili sa dva tiristorska
sl. 1-37. sl. 1-38.
47
ispravljača u antiparalelnoj vezi sa usaglašenim upravljanjem (1+2=1800).

Nedostatak ovog čopera je veliki broj tranzistora i dioda, a samim tim i
komplikovanije upravljanje. dodatnu komplikaciju pretstavlja upravljanje
tranzistorima T1 i T2 zbog promenljivih potencijala njigovih emitera.
Zbog konačnih vremena uključivanja i isključivanja izlaznih tranzistora, kod ove
klase čopera se mora, za tranzistore iz iste grane obezbediti pauza u upravljačkim
impulsima, da ne bi došlo do preklapanja u njihovom vođenju (prvo isključenje
prethodnih pa onda uključenje narednih tranzistora). U protivnom moglo bi doći do
oštećenja tranzistora. Ponegde se u literaturi ovaj čoper, zbog svoje konfiguracije,
naziva i čoperom tipa H.
Na sl. 1-37 su prikazani dijagrami: algoritam upravljanja tranzistorima, oblik
izlaznog napona pri a>0,5 i oblici struja za prvi kvadrant, mešovito prvi i drugi i
samo drugi kvadrant. Iste ove veličine pri a<0,5 prikazane su na sl. 1-38.
Karakteristike E=f(I) u normalizovanom obliku za sva četiri kvadranta, prikazane
su na sl. 1-39. Slika 1-40 prikazuje kvadrante.
Po svojoj konfiguraciji ovaj čoper podseća na mostni invertor. Međutim kod
invertora je na izlazu korišćena samo naizmenična komponenta napona. Jednosmerna
komponenta je smetala i težilo se njenom elimunisanju. Ovde kod čopera, se rad
zasniva upravo na toj jednosmernoj komponenti napona. Naizmenična komponenta
stvara varijacije struje. Pri dovoljno visokoj prekidačkoj frekvenci, čak i bez
dodavanja rednih prigušnica, te varijacije struje su male i ne izazivaju veće smetnje u
radu mašine. Ukoliko se radi o zvučnoj frekvenci, može doći do osetnog povećanja
buke (pištanje).
sl. 1-39. sl. 1-40.
48
Radojle Radetić, Prekidačka napajanja, 2. Jednoimpulsni indirektni pretvarači
1. JEDNOIMPULSNI INDIREKTNI PRETVARAČI

O sada opisani pretvarači vršili su direktno pretvaranje tipa DC/DC. Kod narednih
pretvarača, prvo će se vršiti transformacija tipa DC/AC, a tek posle, njegovim
ispravljanjem, AC/DC. Zbog Dvostruke transformacije ovi pretvarači su indirektni.
Naizmenični napon se preko transformatora prilagođava na željenu vrednost, a
obezbeđuje se i galvanska izolovanost.
Iz grupe jednoimpulsnih to su pretvarači
tipa forward i flyback. Po svom principu rada
može se reći da se zasnivaju na pretvaračima
buck i boost.
Kao i ranije opisani i ova dva pretvarača se
najčešće koriste kod regulatora jednosmernog
napona. Kako se preko transformatora mogu
prenositi samo naizmenični naponi, to se za
pretvarače forward i flyback ponegde u
literaturi koristi i naziv jednoimpulsni
invertori.
sl. 2-1. Na sl. 2-1, prikazani su ciklusi magnetisanja
jezgra transformatora za ova dva pretvarača i to:
- kriva 1 je kriva prvobitnog magnetisanja
- kriva 2 predstavlja magnetisanje jezgra kod pretvarača FORWARD i to u
intervalu kada je tranzistor uključen odnosno kada se energija prenosi sa primara na
sekundar. Jezgro transformatora je ovde napravljeno bez vazdušnog zazora, pa se
zbog remanentne indukcije magnetisanje ne odvija od nule. Iz ovog razloga je
potrebno da jezgro ovog transformatora bude napravljeno od materijala sa malom
remanentnom indukcijom.
- kriva 3 predstavlja vraćanje nagomilane magnetne energije i razmagnećivanje
(resetovanje) jezgra i njegovu pripremu za naredni ciklus.
- Kriva 4 se odnosi na nagomilavanje magnetne energije u feromagnetnom zazoru
jezgra transformatora za flyback. Ovaj transformator ima u jezgru vazdušni zazor u
kome se nagomilava energija. Da bi ova energija bila što veća potrebno je da
veličina zazora ima tačno određenu vrednost. Zbog relativno velikog zazora kriva
magnetisanja ovde polazi praktično iz koordinatnog početka i znatno je položenija
nego kod prethodnog tipa.
- Kriva 5 predstavlja vraćanje nagomilane magnetne energije iz feromagnetnog
zazora u izvor napajanja. Ovim se jezgro resetuje i priprema za novi ciklus.
Pored dva pomenuta, ovde će biti predstavljen i Ćukov pretvarač sa
transformatorom koji zbog svojih dobrih osobina nalazi primenu na mestima gde se
zahtevaju male dimenzije pretvarača.
49
1.1. PRETVARAČ TIPA FORWARD

Osnovna topologija ovog tipa
pretvarača prikazana je na sl. 2-2. Za
pravilan rad važan je položaj tačaka na
izvodima namota transformatora, koje
određuju smer motanja. Prisustvo
transformatora pretvarač čini
komplikovanijim, i skupljim ali je
dobijena galvanska izolovanost i
mogućnost izvođenja više galvanski
sl. 2-2.
odvojenih izlaznih napona.
I sami transformatori kod jednoimpulsnih pretvarača su dodatno komplikovaniji jer
se mora voditi računa o smerovima motanja pojedinih namota, uticaju parazitnih
kapaciteta i td.
U najkraćim crtama pretvarač na sl. 2-2 radi na sledeći način. Pri uključenom
tranzistoru napon na primaru je jednak ulaznom. Na sekundaru je napon pozitivan i
preko diode D1 i prigušnice L snaga se prenosi na izlaz pretvarača. Na kraju ovog
intervala jezgro je maksimalno namagnetisano. Pošto u jezgru ne postoji zazor
njegova struja magnećenja je veoma mala, tako da je mala i akumulisana energija.
Kada je tranzistor isključen, prekidaju se struje primara i sekundara. Jezgro mora da
se razmagneti, pa se indukuju naponi suprotnih polariteta. Potrebno ograničiti njihovu
visinu na prihvatljivu vrednost i pri tome omogućiti dovoljno brzo razmagnečenje.
Zbog ovoga je na sl. 2-2 uveden tercijarni namotaj koji u ovom intervalu preko diode
D3 vraća akumulisanu energiju u izvor napajanja. Takođe, moguće je da se ova
energija preko malog tercijara prenosi i na izlaz pretvarača.
Savremena magnetna jezgra su veoma kvalitetna tako da imaju malu energiju
magnećenja. Zbog toga se kod pretvarača ovog tipa, često potpuno izostavlja ovaj
tercijar, a resetovanje jezgra vrši malo jačim kolom snabera u primaru transformatora
(sl. 2-4). U konkretnim realizacijama ovog pretvarača dodatni namoti se koriste i za
pobudu tranzistora i napajanje ostale upravljačke elektronike. U svakom slučaju radi
se o namotu zanemarive snage u odnosu na primar i sekundar. Zbog toga će dalja
analiza zanemariti njegovo postojanje.
Kod pretvarača srednjih i malih snaga, može se izostaviti prigušnica u
sekundarnom kolu i kondenzator puniti samo preko diode u intervalu vremena tON. U
tom slučaju transformator se pravi sa nešto većim rasipanjem između primara i
sekundara. Isprekidana struja punjenja kondenzatora zahteva nešto veći kapacitet.
Ovaj tip pretvarača se koristi za visoke ulazne (stotine volti), i niske izlazne
napone (desetinu volti). Zbog toga će u daljoj analizi biti uzeti u račun padovi napona
na diodama, dok će pad napona na tranzistoru biti zanemaren.
Ovaj pretvarač nalazi široku primenu kod napojnih jedinica malih snaga (do
nekoliko stotina vati). Zbog toga će mu biti posvećena nešto veća pažnja.
Na sl. 2-3 su prikazani vremenski dijagrami karakterističnih napona i struja.
50
1.1.1. PRINCIP RADA

Kada je tranzistor uključen (interval tON),
napon na primaru transformatora jednak je
ulaznom. Taj napon se transformiše na
sekundar (N2) i tercijar (N3).
Naponi na ovim namotima su:
N2
U1 = U I i U 2 = U I
N1
Polaritet napona sekundara je pozitivan
tako da se struja zatvara preko diode (D2),
prigušnice i opterećenja. U ovom intervalu
energija sa primara prenosi se preko
sekundara na opterećenje. Napon na
prigušnici jednak je razlici indukovanog i
izlaznog, tako da struja raste. Na kraju
intervala taj porast iznosi:
U 2 − (U O + U D )
∆I L = tON
L
UD - Pad napona na diodi (oko 0,8V)
U prelaznom stanju, napon i struja
opterećenja rastu. Kada se dostigne
stacionarno stanje ove vrednosti postaju
konstantne. U stacionarnom stanju pri
kontinualnoj struji prigušnice, ona varira oko
srednje vrednosti (IL,SR =IO).
Maksimalna vrednost struje prigušnice je:
1
I L ,MAX = I O + ∆I L
2
Struja prigušnice se za vreme tON prenosi
preko transformatora na primar. Pored
sekundarne, primar obezbeđuje i magnećenje
jezgra (Iµ). Ako nema zasićenja, struja
magnećenja linearno raste. Primarna struja je
ujedno i kolektrorska struja tranzistora, a
njena amplituda je:
N2 1
I C ,MAX = ( I O + ∆I L ) + I  ,MAX
N1 2
sl. 2-3. Kada se tranzistor isključi (interval tOFF),
51
primarna struja nestaje. Jezgro je namagnetisano i nestankom struje ono teži da se

razmagneti (resetuje) i tako pripremi za novi cikus magnećenja. Takođe postoji i
energija u rasipnoj induktivnosti između primara i sekundara.
Ukupna akumulisana energija u magnetnom polju transformatora je:
1 1
W= LFe I 2 + L I12
2 2
Pri izradi transformatora teži se da ova energija bude što manja. Orijentacioni red
veličine energije magnećenja za feritna jezgra je oko 10 -5 J/cm3.
Za frekvenciju f rada pretvarača, snaga koju razvije ova energija je:
1 1 
PR = W ⋅ f =  LFe ⋅ I 2 + L ⋅ I12  f
2 2 
Ova energija mora u intervalu tOFF da se odvede iz transformatora. Ovo resetovanje
jezgra može se vršiti na razne načine. U praksi se primenjuje resetovanje pomoću
tercijara, zener diodama, R-C-D kolom itd.
Prigušnica ima veliku akumulisanu energiju i njena struja se u ovom intervalu
zatvara preko zamajne diode (D2). Napon na prigušnici jednak je izlaznom i
negativan. Struja se zbog toga smanjuje i priušnica delimično prazni. Na kraju
intervala (tOFF), njena struja se smanjila za:
UO + U D U +UD
∆I L = tOFF = O (1 − a )
L L
U stacionarnom stanju, ovo smanjenje struje jednako je njenom povećanju u
intervalu tON. Zadatak prigušnice je da smanji oscilacije struje. Ako je opterećenje
malo, struja prigušnice postaje diskontinualna. Granica diskontinualne struje je:
1 U +UD
I O ,DISC =
∆I L = O tOFF
2 2L
Induktivnost prigušnice bira se tako da diskontinualna struja bude što manja (na
primer 10 % od nazivne). Za traženu diskontinualnu struju, njena induktivnost je:
UO + U D U +UD
L= tOFF = O tOFF
2 I L ,DISC ∆I L
Odredimo sada visinu izlaznog napona. Polazeći od uslova da je srednja vrednost
napona na prigušnici jednaka nuli dobija se da je:
tON N t  N 
U O = (U 2 − U D ) = (U 2 − U D ) ⋅ a = U I 2 ON = a U I 2 − U D 
T N1 T  N1 
52
Resetovanje jezgra preko N3

Ako se resetovanje jezgra vrši preko tercijarnog namota, onda je situacija sledeća.
Pri isključenju jezgro transformatora treba da se razmagnetiše (vrati akumulisanu
energiju uzetu tokom magnećenja). Zbog toga je uveden tercijarni namot (N3). On je
motan tako da ima pozitivan napon u intervalu tOFF, i preko diode D1 se ova energija
vraća izvoru napajanja. Transformator ovog pretvarača nema vazdušni zazor tako da
je njegova struja magnećenja veoma mala. Zbog toga tercijarni namot može biti
motan znatno tanjom žicom od primara. U intervalu (tOFF) struja magnećenja opada.
Dok se jezgro razmagnećuje, indukovani napon na primaru ima takav smer da se
pridodaje naponu napajanja. Sada je napon na tranzistoru:
 N 
U CE = U I 1 + 1 
 N3 
Njegovo trajanje je:
N3
t3 = tON
N1
Kada struja magnećenja padne na nulu, do kraja intervala tOFF, napon na svim
namotima transformatora jednak je nuli.
U intervalu vremena tOFF, pretvarač ne uzima energiju iz izvora napajanja, tako da
je ovo vreme neka vrsta praznog hoda i trebalo bi da je što kraće. Ipak trajanje
intervala tOFF, mora da bude duže od ovog vremena (tOFF≥t3).
Zbog toga je maksimalna vrednost koeficijenta ispune (a) ograničena na:
tON N3
a MAX = =
tON + t3 N 1 + N 3
Ako se uzme N1=N3, onda je aMAX=0,5.
Pri prekidanju struje primara na njemu se, zbog rasipne induktivnosti, indukuje
kratak prenaponski impuls.
Tranzistor se bira tako da je:
 N 
U CE 0 > U I 1 + 1  + Indukovani prenapon
 N3 
Smanjenje indukovanog prenapona vrši se dodavanjem snabera (R-C-D kolo).
Struje i maksimalni inverzni naponi, prema kojima se biraju diode su:
tON tON tOFF
I D1 > I  ,max , I D2 > IO , I D3 > IO
2T T T
 N  N2 N2
U RMD1 > U I 1 + 3  , U RMD 2 > U I , U RMD 3 > U I
 N1  N3 N1
53
Resetovanje jezgra preko otpornika R u snaberu

Zbog rasipne induktivnosti između primara i sekundara, na tranzistoru mora
postojati kolo za ograničenje prenapopna. Ono može biti u obliku odgovarajućih
zener dioda, supresora napona, R-C-D kola, i td. Sve je popularniji način sa
premošćenjem primara preko dodatnog MOSFET-a i kondenzatora.
Kad već mora da postoji ovo kolo onda ima smisla pojačati ga tako da može da
prihvat svu akumulisanu energiju jezgra. Jedno kolo gde se ova energija disipira na
otporniku snabera prikazana je na sl. sl. 2-4.
U ovom kolu energija se disipira na otporniku snabera. Njegovu otpornost treba
odabrati tako da povišenje primarnog napona bude u dozvoljenim granicama.
U R2
R=
PR
Zbog kondenzatora u snaberu,
napon UR ima zanemarivo malu
valovitost.
U intervalu tOFF, naponi svih
sl. 2-4. namota su promenili znak i određeni
su naponom otpornika u snaberu.
Obično se uzima da ovaj napon bude približno jednak ulaznom. U tom slučaju
maksimalna vrednost koeficijenta ispune ciklusa je kao i ranije a=0,5. Kod nižih
ulaznih napona može se ići na viši napon u snaberu i povećanje koeficijenta ispune
(a) do oko 0,7.
Inverzni napon traje u intervalu t3, kada se jezgro demagnetiše (resetuje) i tako
priprema za naredni ciklus. Interval tOFF može biti i nešto duži od t3. Ostatak vremena
do tOFF je vreme nultog napona na transformatoru. Ako bi se tranzistor uključio pre
kraja demagnetizacije, došlo bi do jake prednagnetizacije jezgra i nepravilnog rada
pretvarača.
Tranzistor se bira tako da je:
U CE 0 > U I + U R + Indukovani prenapon
0.0.0. IZBOR TRANSFORMATORA
Dalje treba odrediti osnovne elemente transformatora. Tu se podrazumevaju
dimenzije jezgra, brojevi navojaka i preseci njihovih provodnika. Ovi pretvarači rade
na visokim frekvencijama tako da se koriste isključivo feritni transformatori. To
znači da je maksimalna indukcija oko 0,3 T. Ukupna promena indukcije, zbog
remanentnog magnetizma, manja je od njene amplitude (∆B<Bm). S obzirom na
magnećenje samo u jednom kvadrantu i prenošenje snage samo u jednoj poluperiodi
(pri a=0,5), može se pokazati da je odnos snaga ovog i klasičnog dvonamotnog
transformatora:
PFORWARD / PMOST = 2 / 4 = 0,353
54
Ovo važi za dvotranzistorski pretvarač, dok je kod jednotranzistorskog taj odnos

još slabiji.
Proračun transformatora polazi od poznate snage i radne frekvencije. Na osnovu
njih određuje se proizvod površina jezgra i prozora.
8/7 1,143
 11 ⋅ P  P
S FE ⋅ S PR =   ≈ 800 
 k ⋅ f ⋅ ∆Bm  f
Uzeto je za: k=0,14 (transformator tipa FORWARD) i ∆B=0,23 T
Na osnovu toga, iz tabela odabira se jezgro i određuju njegove površine SFE i SPR.
Za odabrano jezgro, pri aMAX=0,5, minimalni broja navojaka primara je:
U I ⋅ a MAX 5000 ⋅ U I
N 1,MIN = 10 4
=
∆B ⋅ S FE ( cm 2 ) ⋅ f ∆B ⋅ S FE ( cm 2 ) ⋅ f
Dalje se usvaja pogodna celobrojna vrednosti broja navojaka primara (N1) i zatim
izračunava broj navojaka sekundara:
2(U O ,MAX + U D )
N 2 = N1
UI
Dalje treba odrediti efektivnu vrednost struje primara i sekundara. Za aMAX=0,5 i
zanemarujući valovitost struje prigušnice, efektivna vrednost sekundarne struje je:
IO P
I 2,EF = = 0,707 I O = 0,707
2 UO
Primarna struja je:
P
I 2,EF = 0,707
UI
Za ovaj transformator gustina struje je:
J ( A / cm 2 ) = 450( S FE ⋅ S PR ) −0,125
I1,EF I
Preseci namota su: SCu ,1 = , SCu , 2 = 2,EF i SCu ,3 = 0,05SCu ,1
J J
Na ovaj način je definisan i transformator pretvarača.
Pored osnovne šeme (sl. 2-2.), postoji i šema ovog pretvaraća sa dvonamotnim
transformatorom, prikazana na sl. 2-5. Za razliku od osnovne, ovde se resetovanje
jezgra vrši preko primara i dioda. Sve relacije ostaju u važnosti samo u njima treba
uzeti da je N1=N3. Iskorišćenje transformatora je ovde bolje i ne postoje indukovani
prenaponi pri isključenju tranzistora. Pojednostavljenje transformatora u ovom
slučaju plaćeno je dodatkom još jednog tranzistora i diode. Ovakav pretvarač se
naziva još i asimetrični polumostni forward. Sa njim se postiže bolje iskorišćenje
transformatora i veća snaga ali zahteva plivajuće napajanje tranzistora T1. Takođe je
55
komplikovaniji i skuplji.
Jednotranzistorski forward pretvarač se
koristi kod napojnih jedinica snaga ispod
250 W a dvotranzistorski ide i do 400 W.
U odnosu na flyback ovaj pretvarač se
koristi za veća strujna opterećenja.
Na kraju treba uočiti da primarno
energetsko kolo ovog pretvarača ima isti
broj komponenata kao polumostni
sl. 2-5. pretvarača koji omogućava veću izlaznu
snagu i bolje iskorišćenje transformatora.
1.1.3. PRIMERI FORWARD PRETVARAČA
Na sl. 2-6. prikazano je jedno konkretno rešenje pretvarača tipa forward snage 60
W. Pretvarač je klasičnog tipa sa tercijarnim namotom za resetovanje jezgra. Četvrti
namot služi za pobudu tranzistora. Početna pobuda se dobija iz ulaznog napona preko
otpornika od 47k, posle čega je održava indukovani napon pobudnog namota. Vreme
uključenosti tranzistora (tON) pretvarača definiše kondenzator od 4n7 na oko 15 µs,
tako da je frekvencija pretvarača oko 30 kHz. Otpornik od 0,5 Ω preko pomoćnog
tranzistora (BC337) štiti pretvarač od preopterećenja tako što dodatno skraćuje vreme
tON. Za ovaj forward, ovo je pretvarač srednje snage. Ispravljač je izveden bez
prigušnice i punjenje kondenzatora je samo u intervalu vremena tON.
Na sl. 2-7 prikazan je primer ovakvog pretvarača snage 250 W, ulaznog napona
320 V. Pretvarač radi na frekvenciji 40 kHz i na izlazu daje struju do 50 A pri naponu
od 5 V.
sl. 2-6.
56
sl. 2-7. - Primer dvotranzistorskog FORWADR pretvarača sange 250 W
57
1.1.4. PREDNOSTI I MANE FORWARD PRETVARAČA

- Jednostavna konstrukcija pretvarača (mali broj komponenata)
- Mogućnost postojanja više galvanski odvojenih namotaja
- Kolektrorska struja smanjena u odnosu na struju opterećenja
Nedostatci:
- Slabo iskorišćenje transformatora
- slab tranzijentni odziv
- nestandardan transformator itd.
Široka primena ovih napojnih jedinica dovela je do razvoja velikog broja tehnika
koje se ovde dalje koriste. Pored već opisanih, biće pomenute još neke.
1.1.5. NEKE TEHNIKE KOJE SE DANAS KORISTE KOD PRETVARAČA
Tehnika ACR
(Active-Clamp Reset)
Sve se češće pominje i resetovanje jezgra pomoću dodatnog MOSFET-a i
rezonantnog kondenzatora (sl. 2-8.). Kondenzator u ovoj varjanti omogućava
prihvatanje energije jezgra i zatim njegovo premagnetisanje.
Isključenjem tranzistora T1, preko parazitne diode MOSFET-a T2 struja
magnećenja nastavlja svoj tok puneći kondenzator u naznačenom smeru. Kada struja
padne na nulu napon kondenzatora je maksimalan.
Sada se uključuje T2 i kondenzator se prazni magnetišući jezgro u suprotnom
smeru (III kvadrant). Sve ovo se odigrava kao oscilatorni proces, praktično bez
gubitaka. Kada napon dreina T1 padne na nulu, ovaj tranzistor se uključuje počinje
novi ciklus magnećenja i prenošenja
energije sa primara na sekundar, prema
izlazu pretvarača.
Na ovaj način postignuto je bolje
iskorišćenje transformatora zbog
simetričnog magnećenja i manje naprezanje
tranzistora pri radu pretvarača. Uključenje
tranzistora se odvija pri nultom naponu.
Dobijene prednosti su plaćene uvođenjem
još jednog tranzistora i rezonantnog
sl. 2-8. kondenzatora ali i nešto složenijim
upravljanjem.
Tehnika sinhronog ispravljanja
Za dobijanje velikih struja pri malim izlaznim naponima, koristi se tehnika
sinhronog ispravljanja. Za napone do nekoliko desetina volti mogu se koristiti diode
tipa Šotki koje imaju manji pad napona od klasičnih. Na primer pri naponu reda 10 V
58
pad napona je oko 0,4 V. Pri veoma niskim izlaznim naponima (ispod 5 V) čak i
padovi napona na Šotki diodama postaju preveliki. Rešenje je nađeno u sinhronim
ispravljačima sa MOSFET tranzistorima. Na tržištu se mogu naći n kanalni
MOSFET-ovi sa RDSon reda 5 mΩ, tako da pri struji od 20 A pad napona na njima
iznosi svega 0,1 V. Sa pet ovakvih tranzistora u paralelnoj vezi (ili IMC tehnika) se i
kod napona reda 5 V, može postići stepen iskorišćenja ispravljača od preko 95 %, pri
strujama od 100A. Nihova ulazna kapacitivnost od nekoliko nF ograičava primenu do
nekoliko stotina kHz do 1 MHz.
Najednostavniji način upravljanja sinhronim ispravljačima je sopstvena pobuda
koja se vrši naponom iz istog transformatora čiji se napon ispravlja (sl. 2-9.). Za
pravilan rad ispravljača potrebno je da napon na geitovima bude oko 10 V, tako da se
ovaj metod može primeniti samo pri tim sekundarnim naponima transformatorima.
Na primer sa pretvaračem tipa forward, i ispunom impulsa aMAX=0,5, maksimalni
izlazni napon je oko 5 V. Pored toga, ovo sužava i opseg ulaznih napona pretvarača.
Treba uočiti da ovde
tranzistori rade u III
kvadrantu (inverzan
polarizacija). Ako se na
gejtove MOSFET-ova ne bi
dovodili upravljački
impulsi, vodile bi samo
parazitne diode njima. Ovo
sl. 2-9. bi bio klasičan forward
pretvarač (padovi napona na diodama nešto manji od 1 V). Međutim ako se dovode i
upravljački impulsi, diode se premošćavaju tranzistorima i pad napona na njima
postaje znatno manji. Kod pretvarača postoji i mrtvo vreme (t3), kada nema
indukovanog napona. Tada vode samo diode i stvaraju se veliki gubici. Zbog toga,
ali i zbog slabih dinamičkih karakteristika parazitne diode u MOSFET-u, paralelno se
može dodati spoljna Šotki dioda. Takođe kola snabera i razni R-C članovi deformišu
indukovani napon tako da izazivaju smetnje u uravljanju MOSFET-ovima. Izvesno
pobiljšanje postignuto je aktivnim premošćenjem struje magnetizacije (ACR tehnika)
umesto snaber kola, čime se dobijaju kvadratni indukovani naponi koji su bliži
teorijskim oblicima. Problem sa pobudom može se izbeći posebnim drajverskim
kolom za upravljanje tranzistora sinhronog ispravljača.
Ova tehnika ispravljanja razvijena je za potrebe napajanja savremenih
mikroprocesora koji rade pri naponima reda 3 V ali zahtevaju velike struje (desetine
ampera). Jednostavnost i niska cena ovog načina ispravljanja omogućili su primenu
sinhronih ispravljača i na mestima o kojima se ranije nije ni razmišljalo. Tako na
primer sada je moguće napraviti punjače akumulatorskih baterija velikih kapaciteta i
to za po jedan članak (na primer 2,4 V i 70 A). Ovakvi ispravljači pogodni su pri
ispitivanju kapaciteta baterija. Drugo mesto bi bilo na primer kod instrumenata za
merenje prelaznih otpora kontakata kod ispitivanja visokonaponske opreme (potrebna
struja od oko 100 A pri naponu od oko 3V) i td.
59
ZVS (ZVT) tehnika

(ZVS – Zero Voltage Switching, ili ZVT – Zero Voltage Transition)
Za pretvarače većih snaga, radi smanjenja ili potpunog eliminisanja komutacionih
gubitaka koristi se kvazi-rezonantni i rezonantni rad. Kod njih se uključenje i
isključenje tranzistora vrši pri nultom naponu i time eliminišu komutacioni gubici.
Jedna vrsta ove tehnike je i pomenuta ACR tehnika kod pretvarača tipa forward.
Prekidanje struje pri nultom naponu ili struji kolektora (soft switching) moguće je
postići praktično kod svih vrsta pretvarača.
Detalnije o rezonantnom radu biće dato u poglavlju (3.3.6.) i dodatku (5.3).
PFC tehnika
(PFC – Power Factor Correction)
Naizmenična napojna mreža je namenjena napajanju potrošača različitih vrsta.
Najveći broj potrošača je linearnog tipa, što podrazumeva da sinusni naizmenični
mrežni napon proizvodi struju istog oblika. Kod čisto omskih potrošača ova struja je
u fazi sa naponom. Induktivni potrošači (kao što su motori) imaju struju koja kasni za
naponom, za izvestan ugao. Ovo kašnjenje je nepovoljno jer opterećuje napojnu
mrežu reaktivnom komponentom struje koja ne prenosi snagu. Zbog toga su uvedeni
pojmovi reaktivne (jalove) snage i faktora snage. Teži se da reaktivna snaga bude što
manja a time i faktor snage što bliži jedinici.
Osim linearnih potrošača postoje i nelinearni. Oni pored faznog pomaka unose i
izobličenje oblika struje, koji se sada znatno razlikuje od sinusnog. Takvi uređaji su
svi oni koji na ulazu imaju ispravljače (diodne ili tiristorske) i filterske kondenzatore
ili prigušnice. U takve uređaje spadaju i napojne jedinice napajane iz naizmenične
(AC) mreže.
Standardni ulazni deo napojnih
jedinica napajanih iz AC mreže sastoji
se od ulaznog EMI filtra, greca i
sl. 2-10.
elektrolitnog kondenzatora velikog
kapaciteta (sl. 2-10). Za sinusni oblik
ulaznog napona, oblik ulazne struje je
kao na sl. 2-11. Struja je vremenski
koncentrisana na interval vremena
oko amplitude napona. U ostalom
vremenu struja je jednaka nuli. Ovo
važi za sve uređaje ove vrste,
napajane iz iste faze mrežnog napona.
Samo u domaćinstvu se može navesti
više uređaja ove vrste (TV, računar,
klima itd). Veliki broj ovih uređaja
čini da se pojavljuje novi problem gde
sada domaćinstva, kancelarije i slično,
sl. 2-11.
60
stvaraju jaka izobličenja mrežne struje.

Izobličenje struje karakteriše se sadržajem viših harmonika. Prisustvo viših
harmonika u mreži štetno je iz više razloga. Najvažniji su:
- Povećanje gubitaka u prenosnoj mreži
- Povećanje struje u neutralnom provodniku trofazne mreže
- Smanjenje faktora snage što smanjuje prenošenje aktivne snage
- Izobličenje AC napona, što može nepovoljno da utiče na rad drugih potrošača
napajanih tim naponom (razni elektronski, merni i drugi uređaji).
- Telefonske smetnje
- Audio smetnje, šum i buka
- Nepravilnosti u radu indukcionih motora, rezonantne pojave itd.
Izobličenje struje u napojnoj mreži i negativni efekti koje ono donosi, nametnuli su
potrebu da se uspostavi regulativa i odredi granica sadržaja harmonika, uređaja koji
se priključuju na električnu mrežu. IEC je donoela više preporuka i standarda iz ove
oblasti. Jedan od njih je i standard EN 61000-3-2, čije je drugo izdanje objavljeno
2001. godine. Ovaj standard se odnosi na uređaje sa nominalnom strujom do 16 A po
fazi, priključene na 50 Hz ili 60 Hz, 220-240V monofaznu, ili 380-415 V trofaznu
mrežu. Električni uređaji su kategorisani u 4 klase (A, B, C i D), za koje su date
granice sadržaja harmonika u struji. Standard se ne odnosi na uređaje snage manje od
75 W (sa izgledima da se ta granica snizi na 50 W) osim naprava za osvetljenje gde je
ta graqnica 25W. Posebno je interesantna Klasa D, koja obuhvata uređaje koji imaju
snagu do 600 W i ovde spadaju personalni računari, monitori i TV prijemnici.
Faktor snage (λ) definisan je kao količnik aktivne (P) i prividne snage (S). Za
uređaj priključen na monofaznu mrežu, faktor snage je:
P U ⋅ I1 cos 1 I1
= = = cos 1 =  cos 1
S U ⋅I I
I1 Efektivna vrednost struje osnovnog harmonika
I Efektivna vrednost struje
1 Ugao kašnjenja osnovnog harmonika struje za naponom
 Relativni sadržaj osnovnog haronika u struji (faktor čistoće)
Dobijeni izraz pokazuje da je faktor snage rezultat postojanja viših haronika i
faznog pomaka osnovnog harmonika prema naponu. Za oblik struje prikazan na sl. 2-
11. osnovni harmonik struje je praktično u fazi sa naponom (cos1≈1), tako da je
faktor snage najvećim delom rezultat prisustva viših harmonika (≈).
Kao mera prisustva harmonika, definiše se faktor totalnog harmonijskog
izobličenja (THD) struje:
∞
∑I 2
n
THDI = n =2
I12
61
Veza između totalnog harmonijskog izobličenja struje (THDI) i faktora snage je:
1 THDI 2
 ≈ = ≈1−
1 + THDI 2 2
Na primer kod THDI=0,25, faktor snage je oko 0,97.
Sve navedeno govori u prilog potrebe za popravljanjem faktora snage (PFC).
Tokom vremena ovaj problem je rešavan na razne načine. Danas se oni mogu
podeliti na pasivne i aktivne metode PFC.
Kod pasivnih metoda težilo se da se interval struje što više proširi i struja približi
sinusoidi. Neki od ovih načina sastoje se u dodavanju redne prigušnice ili
kondenzatora ispred diodnog mosta. Koristi se i redna prigušnica između mosta i
elektrolotnog kondenzatora, razni filtri itd. Svi ovi elementi rade na mrežnoj
frekvenciji (50 Hz ili 60Hz), tako da su gabaritno veliki, teški i skupi.
Bolji rezultati postignuti su aktivnim metodama PFC. Jednostavniji pokušaji
sastojali su se u faznoj regulaciji ulaznog napona uz dodatak rednih prigušnica. Oni
su nazvani aktivnim niskovrekventnim PFC. Međutim bolji rezultati postignuti su uz
pomoć visokofrekventne aktivne PFC.
Položaj bloka PFC, unutar jedne napojne jedinice, prikazan je na sl. 2-12. Kao što
se vidi, on je smešten između diodnog mosta i kondenzatora. Blok za PFC pretstavlja
dodatni pretvarač upravljan istovremeno ulaznim i izlaznom naponom tako da dovede
ulaznu struju što bliže sinusnom obliku. Blok šema upravljanja blokom za PFC
prikazana je na sl. 2-13. Referentnim naponom i razdelnikom izlaznog napona
definiše se njegova visina. Regulator izlaznog napona je PI tipa. Izlazni signal greške
(Y) iz ovog regulatora se moduliše (množi) sa ispravljenim sinusnim naponom (X) i
njihov proizvod (ZY) komparira sa
padom napona na šentu (strujom).
Izlazni napon ovog komparatora je
sl. 2-12. novi signal greške koji upravlja
blokom impulsno širinske modulacije
(PWM) koji konačno upravlja
pretvaračem za PFC.
U principu pretvarač za PFC može
da bude bilo koji od jednoimpulsnih
pretvarača. Zbog svojih specifičnosti,
danas se ovde najviše koristi pretvarač
tipa boost (sl. 2-14.). On ima
kontinualnu ulaznu struju što ga čini
veoma pogodnim za ovu primenu.
Njegov izlazni napon je veći od
ulaznog tako da se kondenzator puni
na relativno visok napon. Da bi struja
bila kontinualna izlazni napon mora
sl. 2-13. biti veći od amplitude maksimalnog
62
ulaznog napona. Na primer kod uređaja napajanih iz mreže 220 V ovaj napon je
obično oko 380 V, što omogućava pravilan rad PFC i pri ulaznim AC naponima do
270 V. Donja granica napona je obično dovoljno niska da omogućava rad i pri
mrežnom naponi od 110 V, bez ikakvog posbnog prilagođenja.
Viši harmonici ulazne struje imaju visoku frekvenciju i relativno lako se blokiraju
kondenzatorim malog kapaciteta na ulazu ili još bolje ulaznim filterom (EMI).
Za ove primene na tržištu se nudi veliki broj integrisanih upravljačkih kola. U
prilogu, na kraju knjige, prikazano je nekoliko primera PFC tehnike.
sl.2-14.
1.2. PRETVARAČ TIPA FLYBACK
Zbog nekih svojih dobrih osobina ovaj tip pretvarača se danas široko primenjuje,
kod mrežnih stepena u TV aparatima, napajanja računara, napojnih jedinica opšte
namene (snaga do oko 250 W) i slično. Naročito je pogodna njegova primena u
slučajevima kada je na izlazu potreban veći broj napona (više sekundara u
transformatoru). Za razliku od pretvarača tipa forward, flyback pretvarač se koristi
dobijanje manjih izlaznih struja (ispod 10 A).
Smatra se da naziv “flyback“ potiče od nekadašnje primene ovog pretvarača za
brzo vraćanje elektronskog mlaza u katodnim cevima, na početak.
Osnovna konfiguracija ovog pretvarača prikazana je na sl. 2-15. Za razliku od
prethodnog, ovde je sekundar transformatora vezan suprotno. To se vidi kroz položaj
tačaka za smer motanja. Druga razlika je u samoj konstrukciji transformatora. Jezgro
transformatora izvedeno je sa zazorom, tako da on ima veliku struju magnećenja a
samim tim i mogućnost akumulacije velike energije. Uzimanje energije (i
akumulacijau zazoru jezgra) se vrši u jednom a predaja opterećenju u drugom
vremenskom intervalu, tako da transformator ovde radi kao spregnuta prigušnica.
Zbog toga, nije potrebna dodatna prigušnica u izlaznom ispravljaču.
Postoji više varjanti flyback pretvarača. Pored osnovne konfiguracije u kojoj
tercijar služi za vraćanje energije u izvor napajanja, koriste se i šeme bez tercijara.
Iz istih razloga kao i kod pretvarača tipa forward, i ovde će biti zanemaren pad
napona na uključenom tranzistoru ali će se uzeti u obzir pad napona na ispravljačkoj
diodi u skundarnim kolu.
Dalje će ukratko biti objašnjen princip rada pretvarača u osnovnoj konfiguraciji.
63
Detaljnije će biti obrađen pretvarač bez vraćanja energije i to sa kontinualnom i

diskontinualnom strujom. Pored objašnjenja rada, biće određeni elementi za izbor
tranzistora i dioda, kao i proračun transformatora.
1.2.1. OSNOVNA KONFIGURACIJA
Osnovna konfiguracija sadrži transformator sa tercijarnim namotom za vraćanje
energije u izvor napajanja (sl. 2-15).
Kada je tranzistor uključen
(interval tON), primar je doveden pod
puni ulazni napon. Indukovani naponi
sekundara i tercijara su negativni tako
da diode (D2 i D3) ne provode struju.
Naponi pojedinih namota su:
N2
U1 = U I , U 2 = −U I ,
N1
N3
U 3 = −U I
sl. 2-15. N1
U ovom intervalu transformator ne prenosi nikakvu energiju na sekundar već radi
kao prigušnica induktivnosti L1, u primarnom kolu. Zbog toga sva primarna struja
odlazi na magnećenje jezgra i vazdušnog zazora u njemu.
Primarna struja raste linearno i na kraju intervala tON, njen porast je:
UI U ⋅a
∆I1 = I1,MAX − I1,MIN = tON = I
L1 L1 ⋅ f
f=1/T frekvencija
Energija koja se u akumulira u magnetnom polju jezgra, u toku jednog ciklusa je:
L1 (I12,MAX − I12,MIN )
1
WON =
2
Ako pretvarač radi u režimu diskontinualne struje, onda je porast struje ujedno i
njena amplituda (jer je I1,MIN=0).
UI U ⋅a
∆I1,DISC = I1,MAX = tON = I
L1 L1 ⋅ f
Pri konstrukciji pretvarača, promena struje (valovitost) je jedan od polznih
podataka i iz ove relacije se onda dređuje potrebna induktivnost.
2 ⋅ WON 2 ⋅ PMAX 2 ⋅ PMAX
L1 = = L1 =
f (I1,MAX − I12,MIN )
, ili
I2
− I1,MIN
1, MAX
2 2
f ⋅ I12,MAX
Pri diskontinualnom radu energija akumulisana u intervalu tON je:
64
1
WON = L1 I12,MAX
2
Kada se tranzistor isključi (interval tOFF), akumulisana energija u intervalu tON
prenosi se na izlaz pretvarača ili se vraća preko tercijara u izvor napajanja.
Kada se sva akumulisana energija prenese opterećenju, pretvarač postiže
maksimalnu snagu i ona je:
PMAX = WON f
U intervalu tOFF, naponi na pojedinim namotima su:
N1 N
U1 = −(U O + U D ) , U 2 = U O + U D U 3 = (U O + U D ) 3
N2 N2
Sve dok je napon U3 niži od ulaznog, ne postoji struja tercijara i sva snaga se
prenosi na sekundar. Preslikavanje izlaznog napona na ostale namote je osobina koja
se može iskoristiti za upravljanje pretvaračem po ovom naponu.
Pri ovoj snazi, izlazni napon i struja zavise od otpornosti potrošača.
PMAX
UO = = PMAX ⋅ RO
IO
Sa smanjenjem njegove otpornosti izlazna struja raste a napon opada. Da nebi
došlo do oštećenja treba da postoji strujni limit, koji dalje održava IMAX, povećava
tOFF i time smanjuje frekvenciju. Ovo je oblast u kome je izlazni napon jako mek i ne
postoji nikakva stabilizacija.
Pri nazivnom opterećenju ipak se očekuje od pretvarača da ima bar neku vrstu
stabilisanog napona. Jednostavniji oblik stabilizacije je stabilnost prema promeni
opterećenja. Kompletnija stabilizacija obuhvata i stabilnost prema promenama
ulaznog napona.
Kod osnovne verzije pretvarača može se postići stabilizacija prema promeni
opterećenja. Ona se postiže tako što pretvarač radi sa snagom manjom od
maksimalne, a ostatak energije se preko tercijara vraća izvoru napajanja.
Vraćanje energije u izvor napajanja postiže se kada napon tercijara postane jednak
ulaznom. Tada je na izlazu napon maksimalan i važi relacija:
N3
U 3 = U I = (U O ,MAX + U D )
N2
Odavde se dobija visina izlaznog napona:
N2
U O ,MAX = U I −UD
N3
Izlazni napon više ne zavisi od opterećenja tako da je postignuta ova vrsta
stabilizacije. Međutim pri promenama ulaznog, menja se i izlazni napon.
65
Potpunim rasterećenjem pretvarača, sva energija se vraća izvoru napajanja, tako da

tercijar mora biti projektovan za punu snagu pretvarača. Sada u transformatoru posoje
tri namota iste snage tako da svaki zauzima po trećinu prozora (k1=0,33), pa je
iskorišćenje transformatora veoma slabo.
Pri ovim uslovima i napon na kolektoru tranzistora je maksimalan, i iznosi:
N1  N 
U CE ,MAX = U I + (U O ,MAX + U D ) = U I 1 + 1 
N3  N3 
Ako se uzme da je N1=N3, onda je maksimalna vrednost kolektorskog, jednaka
dvostukom ulaznom naponu. Pri isključenju tranzistora, zbog nesavršene magnetne
sprege, pojavljuje se indukovani prenapon na primaru koji dodatno povećava njegov
napon tako da se tranzistor bira da je:
 N 
U CE 0 > U I 1 + 1  + Indukovani prenapon
 N3 
Da bi se smanjio indukovani prenapon, paralelno tranzistoru se dodaje snaber (R -
C - D). Za tranzistor još treba odrediti maksimalnu vrednost kolektorske struje:
N 2 tON ∆I
I C ,MAX > I O + L
N 1 T − tON 2
Dalje još treba izabrati diode.
N2  N 
D1: I D1 > I O , U RMD1 > U I 1 + 3 
N3  N1 
N2
D2: I D 2 > I O , U RMD 2 > U I
N1
sl. 2-16. Na sl. 2-16 je prikazana konfiguracija
ovog pretvarača sa dva tranzistora i dve
diode. Ovakav pretvarač se naziva još i
asimetrični polumostni flyback. Kod ove
verzije pretvarača višak energije se vraća
preko primara i dioda. Zbog toga je
iskorišćenje transformatora bolje
(k1=0,414), tako da se postiže veća snaga.
Dvotranzistorski pretvarač zahteva
sl. 2-17. plivajuće napajanje tranzistora T1 a zbog
dva tranzistora i dve diode je
komplikovaniji i skuplji.
Na kraju da pomenemo da je moguća i kombinacija forvard-flyback pretvarača.
Jedna takva varjanta prikazana je na sl. 2-17. Pretvarač sadrži transformator sa
zazorom u jezgru kao kod flyback ali i prigušnicu (L) kao od forward-a.
66
Pri uključenom tranzistoru transformator prenosi energiju na izlaz preko dioda D3,
D4 i prigušnice. Ujedno se vrši akumulacija energije u zazoru jezgra. Pri isključenom
tranzistoru i ovaj deo energije se prenosi na izlaz preko dioda D1 i D2. Na ovaj način
postiže se još veća snaga, bolje iskorišćenje transformatora ali i usložava pretvarač
dodavanjem tri nove diode i prigušnice. Broj dioda se može smanjiti uvođenjem
srednjeg izvoda na sekundaru transformatora (kao kod push-pull-a). Dodatni problem
pretstavlja ujednačavanje
sekundarnih struja pri forward i
flyback prenošenju snage.
Ovaj i slični pretvarači nisu
tipični i u njihovu detaljniju
analizu se neće ulaziti.
Sl. 2-18 prikazuje sinhroni
ispravljač kod flyback
sl. 2-18. pretvarača.
1.2.2. FLYBACK PRETVARAČI BEZ VRAĆANJA ENERGIJE
Osnovna verzija pretvarača imala je nedostatke:
- Nije sva akumulisana energija mogla biti iskorišćena, već je deo vraćan izvoru
- Slabije iskorišćenje transformatora
- Postignuta je samo stabilizacija izlaznog napona na promene opterećenja
U praksi je najčešće potreban stabilisan izlazni napon ili stuja. Povratnim spregama
sa flyback pretvaračima je postignut rad u veoma širokom opsegu ulaznih napona (na
primer u opsegu 1:3).
Povratna sprega po naponu poredi referentni i izlazni napon, i na osnovu razlike
određuje veličinu koeficijenta ispune ciklusa (a). Iz izvora napajanja uzima tačno
onoliko energije koliko je potrebno opterećenju, tako da se ništa ne vraća nazad.
Zbog toga više nije potreban tercijar i već samo samo primar i sekundar (sl. 2-19),
što omogućava da oni zauzmu po polovinu prozora (k1=0,5), čime se poboljšava
iskorićenje transformatora i postiže veća snaga. Dalje će biti analizirani ovakvi
pretvarači ne ulazeći u način njihovog upravljanja.
I ovde pretvarač može raditi u režimu kontinualne ili diskontinualne struje.
Na sl. 2-20 su prikazani vremenski dijagrami karakterističnih struja i napona ovog
pretvarača, za režim rada sa kontinualnom
strujom. Na prvom dijagramu je
isprekidanom linijom naznačena gornja
granica napona tranzistora u osnovnoj
varjanti pretvarača (sa tercijarom). Kod
pretvarača sa povratnom spregom, ova
granica ne postoji. Visinu izlaznog napona
određuje povratna sprega. Zbog boljih
karakteristika i češće primene, ovaj
pretvarač će biti detaljnije razmatran.
sl. 2-19.
67
Interval tON
Kada je tranzistor uključen (interval tON), primar je doveden pod puni ulazni
napon. Indukovani napon sekundara je negativan tako da dioda (D2) ne provodi
struju. Naponi pojedinih namota su:
N2
U1 = U I , U 2 = −U I
N1
Zbog toga sva primarna struja odlazi na
magnećenje jezgra i vazdušnog zazora u
njemu. U ovom intervalu transformator ne
prenosi nikakvu energiju na sekundar već
radi kao prigušnica induktivnosti L1, u
primarnom kolu.
Primarna struja raste linearno i na kraju
intervala tON, njen porast je:
UI U ⋅a
∆I1 = I1,MAX − I1,MIN = tON = I
L1 L1 ⋅ f
f=1/T frekvencija
Kad postoji regulacija izlaznog napona
menja se koeficijent ispune ciklusa (a).
Maksimalni porast struje ima se pri aMAX.
U I ⋅ a MAX
∆I1,MAX =
L1 ⋅ f
sl. 2-20. Pri konstrukciji pretvarača, promena
struje je jedan od polznih podataka i iz ove
relacije se onda dređuje njena induktivnost.
UI U I ⋅ a MAX
L1 = t ON , MAX =
∆I 1, MAX ∆I 1, MAX ⋅ f
Pri maksimalnoj striji (I1,MAX), indukcija u jezgru je maksimalna i iznosi:
N 1 ⋅ I1,MAX N ⋅I
BMAX =  ≈ 0 1 1,MAX
l MAG 
lMAG Dužina linije magnetnog fluksa u jezgru
 Zazor u jezgru transformatora
Za definisanu maksimalnu vrednost struje, indukciju (oko 0,3 T) i broj navojaka
primara, može se odrediti zazor u jezgru.
N 1 ⋅ I1,MAX
 ≈ 0
BMAX
68
Dalje se može uspostavit veza između veličine zazora i dimenzija jezgra i to će biti
urađeno za konkretne slučajeve.
Maksimalna primarna struja (I1,MAX je ujedno i maksimalna kolektorska struja
tranzistora i služi za njegov izbor.
I C ,MAX > I1,MAX
Zbog isključenja tranzistora u trenutku kada je struja maksimalna, potreban je jak
snaber na prekidačkom tranzistoru.
Interval tOFF
Kada se tranzistor isključi, u zazoru transformatora ostaje akumulisana energija
tako da struja teži da nastavi svoj tok. Primarni menja polaritet, tako da napon
kolektora poraste iznad ulaznog napona. Istovremeno menja se polaritet i
sekundarnog namota. Sa ovim počinje novi vremenski interval, tOFF. Na sekundaru se
sada indukuje pozitivan napon i struja se zatvara kroz diodu D2 i izlazni kondenzator.
U trenutku prebacivanja struje sa primara na sekundar, zbog nesavršene magnetne
sprege, indukuje se kratak prenaponski impuls na primaru.
U intervalu tOFF, indukovani naponi pojedinih namota su:
N1
U1 = (U O + U D ) , U 2 = UO + U D
N2
Napon na tranzistoru je:
N2
U CE = U I + (U O + U D )
N1
Tranzistor se bira tako da podnese i dodatni indukovani prenapon, pri prekidanju
primarne struje.
N2
U CE ,MAX = U I + (U O ,MAX + U D ) + Indukovani prenapon
N1
Visina indukovanog prenapona ograničava se R–C, (ili R–C–D) kolom, vezanim
paralelno sa primarom transformatora. Sve ukupno veličina kolektorskog, ide i preko
dvostruke vrednosti ulaznog napona. Na primer za pretvarače napajane ispravljenim
mrežnim naponom 220 Vac (310 Vdc) kolektorski napon tranzistora treba da bude viši
od 600 V. U nekim slučajevima koriste se tranzistori sa UCE,MAX i do 1500 V
(BU508). Radi smanjenja gabarita ovih elemenata, potrebno je da rasipna
induktivnost između primara i sekundara bude što manja.
U ovom intervalu, akumulisana energija se preko sekundara predaje kondenzatoru i
potrošaču.
Primarna struja je pala na nultu vrednost (diskontinualna), a održavanje
namagnećenosti preuzima struja sekundara. Sekundarna struja počinje od maksimalne
i opada linearno do minimalne ili čak do nulte vrednosti. Ako struja padne do nulte
vrednosti, govori se o režimu sa diskontinualnom strujom. U suprotnom se ima režim
69
kontinualne struje. Odavde je očigledno da se u stvari radi o kontinualnosti ili

diskontinualnosi amperzavojaka dok su pojedinačne struje uvek diskontinualne.
Sekundarna struja poroporcionalna je primarnoj i iznosi:
N1 N1
I 2,MAX = I1,MAX , I 2,MIN = I1,MIN
N2 N2
Sa povećanjem opterećenja, promena struje ostaje ista, ali se povećavaju IMIN i
IMAX. Pri smanjenju opterećenja promena struje opet ostaje ista, a smanjuju se IMIN i
IMAX. Kada struja opterećenja postane toliko mala da je IL,MIN=0, pretvarač prelazi u
režim rada sa diskontinualnom stujom. Pretvarač se već pri projektovanju predviđa za
rad u jednom od ova dva režima.
Sekundarna struja treba da savlada napon opterećenja i pad napona na diodi. Pri
izlaznom naponu (UO), napon na sekundaru je (UO+UD). U stacionarnom stanju pad
struje u intervalu tOFF jednak je porastu u intervalu tON. Znači, amperzavoji prigušnice
se menjaju između maksimalne i minimalne vrednosti, smenjujući pri tome struju
između primara i sekundara.
Na izlazu pretvarača se nalazi kondenzator velokog kapaciteta (elektrolitni) tako da
je talasnost izlaznog napona u željenim granicama. Lako se postiže talasnost izlaznog
napona reda 0,1 V, tako da se u daljnjoj analizi može smatrati da je ovaj napon
konstantan. Za maksimalnu izlaznu struju i željenu talasnost izlaznog napona,
potrebna je kapacitivnost izlaznog kondenzatora:
Q I ⋅T I
C= = O ,MAX = O ,MAX
∆U C ∆U C f ⋅ ∆U C
0.0.0.0. Rad pretvarača sa kontinualnom strujom
U radu sa kontinualnom strujom jezgro se ne razmagnećuje do nule.
Visina izlaznog napona može se dobiti iz uslova da je srednja vrednost
indukovanog napona prigušnice jednaka nuli (osenčene površine na dijagramu
jednake), tako da važi sledeća relacija:
N2
UI tON = (U O + U D )tOFF
N1
Odavde se dobija izlazni napon:
N 2 tON
UO = U I −UD
N 1 tOFF
Pri kontinualnoj struji napon je određen vremenima tON i tOFF i nezavistan od
opterećenja. Ovo važi pod pretpostavkom da je omska otpornost namota
transformatora zanemariva. Realno i na ovim otpornostima postoji pad napona tako
da sa povećenjem opterećenja izlazni napon blago opada.
Transformator treba proračunati tako da pri maksimalnoj struji jezgro dolazi do
granice zasićenja (BMAX<0,3 T).
70
Odredimo dalje maksimalnu kolektorsku struju tranzistora.

U režimu kontinualne struje, amplituda primarne struje zavisi od talasnosti
amperzavojaka. U idealnom slučaju ∆I=0, tranzistor treba izabrati prema uslovu:
PI ,MAX P PO ,MAX P
I C ,MAX > I1,MAX = = O ,MAX ≈ = 2,4 O ,MAX
a ⋅ U I a ⋅ ⋅ U I 0,5 ⋅ 0,85 ⋅ U I UI
PI Ulazna snaga pretvarača
PO Izlazna snaga pretvarača
 Stepen iskorišćenja (0,75 do 0,95, tipično 0,85)
Za izbor ispravljačke diode (D2) merodavne su, srednja vrednost direktne struje i
maksimalna vrednost inverznog napona.
Srednja vrednost direktne struje diode jednaka je struji potrošača priključenog na
izlaz:
I 2,MAX + I 2,MIN tON P
I D2F > = IO = O
2 T UO
Maksimalni inverzni napon ove diode je:
N2
U D2R > U I + UO
N1
Prednosti rada sa kontinualnom strujom su:
- Amplituda struje tranzistora je manja nego pri diskontinualnom radu
Nedostaci rada sa kontinualnom strujom su:
- Postoje gubici tranzistora pri uključenju i isključenju tranzistora
- Gubici zbog oporavka diode
- Veliki transformator
- Komplikovanija stabilizacija upravljačkog kola
Elementi proračuna transformatora za kontinualan režim rada
Kod flyback pretvarača koji radi u režimu kontinualne struje, snaga na primaru je:
I MAX + I MIN tON I + I MIN
P = UI = U I MAX a
2 T 2
U ovom izrazu je:
∆B ⋅ S Fe
U I = N1
tON
Namot se proračunava prema efektivnoj vrednosti struje, koja za prikazani oblik je:
I EF =
a 2
I MAX + I MIN
2
+ I MAX I MIN =
a
(I MAX + I MIN ) 1 − I MIN I MAX 2
3 3 (I MAX + I MIN )
71
Ako je promena struje dovoljno mala da se može zanemariti, efektivna vrednost

struje je približno:
I1,EF ≈
a
(I MAX + I MIN ) 3 = a I MAX + I MIN = J ⋅ S1,Cu
3 4 2
pa je:
I MAX + I MAX tON t
≈ JSCu ON = JSCu a
2 T T
Uvažavajući da je:
N 1 ⋅ SCu = k ⋅ S PR
Namoti primara i sekundara imaju slične oblike struje, tako da zauzimau po
polovinu prostora u prozoru jezgra (k1=0,5). Sa koeficijentom ispune prozora bakrom
od kCu=0,4, dobija se k=k1⋅ kCu=0,5⋅0,4=0,2.
Posle sređivanja dobija se snaga transformatora:
I MAX + I MAX tON 1 1
PCONT = U I = N 1∆B ⋅ f ⋅ S Fe ⋅ SCu ⋅ J = k ⋅ f ⋅ ∆B ⋅ S Fe ⋅ S PR ⋅ J
2 T a a
Uvažavajući za gustinu struje da je:
J = 4,5 ⋅ 105 ( S FE ⋅ S PR ) −1/ 8 = 4,5 ⋅ 106 [S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
−0 ,125
Ili
J ( A / mm 2 ) = 4,5[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
−0 ,125
Sada je snaga:
1
PCONT = 4,5 ⋅ 105 k ⋅ ∆B ⋅ f ⋅ ( S FE ⋅ S PR ) 7 / 8
a
Posle stređivanja i rešenja po proizvodu površina dobija se:
8/7 1,143
 2,2 ⋅ 10 −6 PCONT tON   2,2 ⋅ 10 −6 PCONT 
S FE ⋅ S PR =   =  a 
 k ⋅ f ⋅ ∆B T   k ⋅ f ⋅ ∆B 
Ovaj proizvod određuje se prema maksimalnoj snazi (aMAX).
Za površine izražene u cm2 izraz postaje:
1,143
 22 ⋅ PCONT 
S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
a MAX 
 k ⋅ f ⋅ ∆B 
Za k=0,2 i aMAX=0,5 izraz postaje:
72
1,143 1,143 1,143

 22 ⋅ PCONT   78,1 ⋅ PCONT  P 
S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
a MAX  =  = 145 CONT 
 k ⋅ f ⋅ ∆B   f ⋅ ∆B   f ⋅ ∆B 
Sada se za potrebnu snagu poznatu frekvenciju i ∆B izračunava vrednost SFe⋅Spr.
Dalje se iz kataloga bira prvo veće jezgro.
Broj navojaka primara je:
U I ⋅ tON ,MAX U I ⋅ a MAX 5000 ⋅ U I
N P ,MIN = = 10 4 =
∆B ⋅ S FE ∆B ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
∆B ⋅ S FE ( cm 2 ) ⋅ f
Brojevi navojaka sekundara (i drugih namota) mogu se odrediti proporcionalno
svojim naponima. Sada još treba odrediti preseke provodnika ovih namota. To se radi
na osnovu poznatih efektivnih vrednosti struja pojedinih namota i gustine struje
izračunate za veličinu odabranog jezgra.
Za ovaj transformator treba još odrediti zazor u jezgru. Pri maksimalnoj struji i
indukcija je maksimalna i iznosi:
I1,MAX
BMAX ≈ 0 N 1

pa je veličina zazora:
I1,MAX
 = 0 N 1
BMAX
sl. 2-21.
Najčešće se ovi transformatori
rade sa feritnim jezgrima u obliku slova E. Univerzalna jezgra su građena tako da se
pri spajanju ne pravi zazor. U tom slučaju zazor se dobija umetanjem izolacionih
komada potrebne debljine, na srednjem jezgru i oba bočna jarma. Kod ovakve
konstrukcije, zbog zazora na jarmovima, u okolni prostor odlazi deo magnetnog
fluksa što može da stvara smetnje (EMI). Zbog toga se oko celog transformatora, u
zoni zazora, omotava bakarna folija u obliku jednog navojka koja smanjuje zračenje
magnetnog polja u obližnji prostor (sl. 2-21.). Bolja konstrukcija jezgra je sa zazorom
samo u srednjem stubu, koji je već obuhvaćen kalemom i namotima (sl. 2-21.).
Radi bolje magnetne sprege namoti su cevnog oblika. Posebna pažnja mora se
posvetiti smeru motanja i mestima izvođenja krajeva. Izvode primara i sekundara,
koji su fizički međusobno blizu, treba predvideti za vezivanje na mesta sa fiksnim
potencijalima. Kada to nije dovoljno, između namotaja se stavlja statički ekran u
obliku tanke folije ili jednog sloja žice, i spojen na potencijal koji će unositi najmanje
smetnje (obično je to masa uređaja).
Pri motanju se koristi žica sa pojačanom ili standardnom izolacijom. Žica sa
pojačanom izolacijom se može motati do bočnih ivica kalema. Kod žice sa
standardnom izolacijom pri krajevima se ostavljaju razmaci kako bi se u međuslojnoj
izolaciji obezbedila strujna staza od nekoliko milimetara. Izolacija između namota je
takva da joj probojni napon bude u skladu sa propisima (na primer: 2UN+1000V).
73
1.2.2.2. Rad pretvarača sa diskontinualnom strujom

Drugi stučaj da pretvarač radi sa diskontinualnom stujom (sl. 2-22.).
Ako se sva energija preda opterećenju, struja pada na nulu i tako ostaje do novog
ukjučenja tranzistora. Na kraju ciklusa, jezgro je potpuno razmagnetisano i ponovno
magnetisanje polazi od nule.
Pri diskontinualnoj struji, sekundarna
struja pada na nulu pre kraja intervala tOFF.
Označimo vreme vođenja diode sa t3.
Njegovo trajanje je:
I O L1 N 2 T
t3 = ≤ tOFF
2 U I N1 tON
Sada se može odrediti visina izlaznog
napona:
N 2 tON (U I ⋅ tON ) 2
UO = U I −UD = 2 −UD
N 1 t3 I O ⋅ L1 ⋅ T
Ako su vremena tON i T definisana, pri
diskontinualnoj struji izlazni napon zavisi
od struje opterećenja. Sa smanjenjem struje
opterećenja napon raste, kao da pretvarač
pokušava da održi kontinualnu stuju. Pod
navedenim uslovima pretvarač se ne bi
smeo ostaviti neopterećen jer bi njegov
izlazni napon bio jako visok i moglo bi doći
sl. 2-22. do proboja nekog elementa. Fizičko
objašnjenje povišenja napona je sledeće.
Transformator u svakoj periodi uzima konstantnu energiju iz ulaznog napajanja i
predaje je izlaznom kondenzatoru. Izlaz nije opterećen i napon kondenzatora
permanentno raste, sve dok se ne ošteti neki element pretvarača.
Zbog toga je u osnovnoj konfiguraciji bio dodat tercijarni namot koji je služio za
vraćanje energije nazad u izvor napajanja. Ovakva šema obezbeđuje gornji limit
izlaznog napona. Kod dvotranzistorskog pretvarača (sl. 2-16.), ulogu tercijara
preuzima primar.
Druga mogućnost je uvođenje povratne sprege po naponu koja podešava tON ili tOFF
na potrebnu vrednost, tako da nema viška energije i potrebe za njenim vraćanjem u
napojni izvor. Ovo je bolje rešenje i ono se u praksi najčešće koristi.
Struja pri kojoj je t3=tOFF je granična i ona iznosi:
1 N 1 U I tON tOFF
I O ,DISC =
2 N2 L1T
Izbor tranzistora po maksimalnom kolektorskom naponu vrši se kao u prethodnom
74
slučaju. Izbor kolektrorske struje se razlikuje.

Pri diskontinualnoj struji, za traženu izlaznu snagu pretvarača tranzistor treba
izabrati prema uslovu:
2 PI ,MAX 2 PO ,MAX 2 PO ,MAX P
I C ,MAX > I1,MAX = = ≈ = 4,7 O ,MAX
a ⋅U I a ⋅ ⋅ U I 0,5 ⋅ 0,85 ⋅ U I UI
Ovo pokazuje da je diskontinualnoj struji za pretvarač iste snage treba odabrati
tranzistor skoro dvostruko veće kolektorske struje.
Izbor diode vrši se na isti način kao pri kontinualnoj struji.
Prednosti rada sa diskontinualnom strujom su:
- Nulti gubici uključenja tranzistora
- Dobar odziv na promenu opterećenja
- Brzina oporavka ispravljačke diode (D2) nije kritična
- Jednostavna stabilizacija upravljačkog kola
Najveći nedostatak ovog rada je velika amplituda struje u tranzistoru i diodi D2
Elementi proračuna transformatora za diskontinualan režim rada
Posmatra se maksimalna snaga i ona se postiže pri graničnoj struji (t3=tOFF).
Snaga se računa po izrazu:
I MAX tON I
P = UI = U I MAX a
2 T 2
U ovom izrazu je:
BMAX ⋅ S Fe
U I = N1
tON
Efektivna vrednost primarne struje je:
a 3
I1,EF = J ⋅ S1,Cu = I1,MAX , ili I1,MAX = J ⋅ SCu
3 a
Uvažavajući da je:
N 1 ⋅ SCu = k ⋅ S PR i k=0,2
Posle sređivanja dobija se snaga transformatora:
BMAX ⋅ S Fe 3 T tON 3 1
PDISC = N 1 J ⋅ SCu = k ⋅ BMAX ⋅ f ⋅ S Fe ⋅ S PR ⋅ J
tON 2 tON T 2 a
Uvažavajući za gustinu struje da je:
J = 4,5 ⋅ 105 ( S FE ⋅ S PR ) −0,125 = 4,5 ⋅ 106 [S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
−0 ,125
Ili
75
J ( A / mm 2 ) = 4,5[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
−0 ,125
Sada je snaga:
1 1
PDISC = 0,866k ⋅ f ⋅ Bm ⋅ S Fe ⋅ S PR ⋅ J = 3,9 ⋅ 105 k ⋅ f ⋅ Bm ( S FE ⋅ S PR ) 0,875
a a
Posle stređivanja i rešenja po proizvodu površina dobija se:
1,143 1,143
 2,6 ⋅ 10 −6 PDISC tON   2,6 ⋅ 10 −6 PDISC 
S FE ⋅ S PR =   =  a 
 k ⋅ f ⋅ BMAX T   k ⋅ f ⋅ BMAX 
Za maksimalnu snagu (pri a=aMAX) i površine izražene u cm2 izraz postaje:
1,143
 26 ⋅ PDISC 
S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 ) =  a MAX 

 k ⋅ f ⋅ B MAX 
Za k=0,2 i a=0,5 izraz postaje:
1,143 1,143
 92 ⋅ PDISC   P 
S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 = 175 DISC 
 f ⋅ B MAX   f ⋅ BMAX 
Za BMAX=0,25T izraz postaje:
1,143 1,143
 36 ⋅ PDISC  P 
S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 = 60 DISC 
 f   f 
Sada se za potrebnu snagu poznatu frekvenciju i BMAX izračunava vrednost SFe⋅SPR.
Dalje se iz kataloga bira prvo veće jezgro.
Broj navojaka primara je:
U I ⋅ tON ,MAX U I ⋅ a MAX 5000 ⋅ U I
N P ,MIN = = 10 4 =
∆B ⋅ S FE BMAX ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
BMAX ⋅ S FE ( cm 2 ) ⋅ f
Brojevi navojaka sekundara (i drugih namota) može se odrediti proporcionalno
svojim naponima. Sada još treba odrediti preseke provodnika ovih namota. To se radi
na osnovu poznatih efektivnih vrednosti struja pojedinih namota i gustine struje
Sada se može izračunati i veličinu zazora u jezgru ().
N 1 ⋅ I1,MAX N ⋅ J ⋅ S1,Cu 3 k ⋅ J ⋅ S PR 3
 = 0 = 0 1 = 0
BMAX BMAX a BMAX a
Za k=0,2 i a=0,5 izraz postaje:
J ⋅ S PR
 = 6,1 ⋅ 10 −7
BMAX
76
Ili u milimetrima:
J ( A / mm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )
 ( mm) = 0,061 ≈ 0,2 ⋅ J ( A / mm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )
BMAX
U poslednjem izrazu pretpostavljeno je da je amplituda indukcije BMAX=0,3 T.
Na ovaj način je izračunat ukupan zazor koji se ponekad sastoji od dva jednaka
zazora i u tom slučaju svaki pojedinačni je polovina ovako izračunatog.
Ove relacije su izvedene pod pretpostavlom da je:
l Fe
 >>
r
Ukoliko to nije slučaj onda dobijeni zazor treba umanjiti za vrednost lFe/µr.
0.0.0.0. Upoređenje snaga
Interesantno je uporediti snage ovih transformatora (istih dimenzija) sa
standardnim transformatorom (mostni pretvarač).
PCONT 4,5 ⋅ 105 k ⋅ f ⋅ ∆B ⋅ ( S FE ⋅ S PR ) 0,875 2 ∆B ∆I
= = 0,35 = 0,35 ≤ 0,31
PMOST 18 ⋅ 10 k ⋅ f ⋅ Bm ( S FE ⋅ S PR )
5 0 ,875
Bm I MAX
PDISC 3,9 ⋅ 105 k ⋅ f ⋅ Bm ⋅ ( S FE ⋅ S PR ) 0,875 2
= = 0,31
PMOST 18 ⋅ 105 k ⋅ f ⋅ Bm ( S FE ⋅ S PR ) 0,875
Međusobni odnos snaga flyback transformatora transformatora je:
1
4,5 ⋅ 105 k ⋅ f ⋅ ∆B ⋅ ( S FE ⋅ S PR ) 0,875
PCONT
= a = 4,5 ⋅ ∆B = 1,15 ∆B = 1,15 ∆I < 1
PDISC 1 3,9 ⋅ Bm BMAX I MAX
3,9 ⋅ 105 k ⋅ f ⋅ Bm ( S FE ⋅ S PR ) 0,875
a
Izraz pokazuje da pri maloj promeni struje prgušnice (∆I) transformator ima manju
snagu nego pri diskontinualnoj stuji sa IMAX.
0.0.0. PREDNOSTI I MANE FORWARD PRETVARAČA
- minimalni broj komponenata
- moguće postojanje više izlaznih napona
- smanjena kolektorska struja u zavisnosti od odnosa transformacije
- galvanska odvojenost ulaza i izlaza itd.
Nedostatci:
- slab tranzijentni odziv
- velika valovitost izlaznog napona
- kritična izrada transformatora
77
1.2.4. PRIMERI PRETVARAČA

Na sl. 2-23. prikazan je DC/DC pretvarač 5/±15V, 20 mA. Pretvarač na izlazu daje
dva jednosmerna napona od po 15 V. Transformator ima zazor u jezgru pa se
pozitivni izlazni napon dobija na principu pretvarača tipa boost. Sekundar
transformatora je tako povezan da sačinjava flyback pretvarač. Upravljanje se vrši
standardnim tajmerom tipa 555 a za povećanje snage iskorišćen je tranzistor BC337.
Pretvarač nema povratnu spregu i na izlazima daje napone koji zavise ud opterećenja
i visine ulaznog napona. Trajanje impulsa i pauze je fiksno i nezavisno od izlaznih
napona i struja tako da ne postoji njihova stabilizacija ili ograničenje.
Na slikama 2-24 i 2-25, prikazani su primeri još dva kompletna flyback pretvarača
samo-oscilijućeg tipa.
Kod prvog pretvarača povratna sprega po naponu izvedena je preko tercijara (N3)
koji u intervalu tOFF puni kondenzator od 1 µF na negativan napon od oko –12 V. Na
ovom kondenzatoru se posredno stvara slika izlaznog napona. Za dobro upravljanje
potrebno je da se ova dva napona dobro prate. Pri promeni opterećenja trebalo bi da
se menja i vrednost otpornika (1k). To nije moguće tako da je dinamički odziv ovog
pretvarača nešto oslabljen. Ovaj nedostatak otklanja se direktnim upravljanjem
pretvarača sa izlaznim naponom (sl. 2-22).
Izlazni napon definiše zener dioda (16 V). Dodatnih oko 4 V, potrebna su naponu
geita za uključenje MOSFET-a. Napon uključenosti MOSFET-a zavisi od struje, tako
da stabilnost izlaznog napona nije najbolja. Izlazni napon u praznom hodu je oko 15
V. Otpornik u kolu sorsa (1 Ω) sa tranzistorom BC337 grade limit struje tako da
njena amplituda ne može preći 1,4 A. Induktivnost primara transformatora je oko 3
mH. Pretvarač razvija maksimalnu snagu od oko 100 W. Na granici strujnog limita
frekvencija je oko 30 kHz a pri malim opterećenjima raste do oko 500 kHz.
Kod drugog pretvarača strujni limit je identičan prethodnom. Povratna sprega po
naponu izvedena je direktno sa izlaza, preko optokaplera. Pri niskim naponima na
izlazu, pretvarač radi u strujnom limitu i maksimalnom strujom puni izlazni
kondenzator. Kada se postigne puni napon definisan zener diodom na izlazu,
optokapler svojim izlaznim tranzistorom odvodi struju napajanja geita i odlaže
uključenje MOSFET-a. Time se smanjuje njegova frekvencija i sa njom i faktor
ispune cikusa (a). Ovakav način daje bolje upravljanje izlaznim naponom i danas se
sve češće koristi. Zbog široke primena flyback pretvarača, razvijeno je mnoštvo
upravljačkih kola za ovaj tip tretvarača.
Sledeći primer je kolo TDA4600. Njegova blok šema i oblik kućišta, prikazani su
na sl. 2-26 a na sl. 2-27 njegova primena kod pretvarača tipa flyback. Česta primena
mu je kod mrežnog stepena u TV prijemnicima video rikordera i slično.
Najvažnije karakteristike ovog kola su:
- Maksimalni ulazni napon je 20 V
- Strujni limit
- Maksimalna izlazna struja ±1,5 A
78
sl. 2-23.
sl. 2-24.
sl. 2-25.
79
sl. 2-26.
sl. 2-27.
80
1.3. PRETVARAČ TIPA ĆUK SA TRANSFORMATOROM

1.3.1. PRINCIP RADA
U slučajevima kada je potrebna galvanska izolovanost između ulaznog i izlaznog
kola, Ćukov pretvarač se može izvesti i sa transformatorom. Logičan prelazak na
pretvarač sa transformator može se zamisliti na sledeći način. Sprežni kondenzator C1
u osnovnoj šemi Ćukovog pretarača može se zameniti sa dva redna kondenzatora
dvostruko većeg kapaciteta. Njihova zajednička tačka je pod čisto naizmeničnim
naponom prema masi i ona se može rastaviti i na to mesto umetnuti transformator.
Principijelna šema pretvarača prikazana je na sl. 2-28.
Na sl. 2-29 su prikazani
dijagrami karakterističnih napona
i struja.
Transformator je sa obe strane
odvojen kondenzatorima tako da
nema jednosmernih struja ni u
primaru ni u sekundaru.
sl. 2-28. Magnećenje transformatora je
simetrično. Pri malim
opterećenjima
Kada se završi prelazni proces i uspostavi
stacionarno stanje, za referentne smerove
prema sl. 2-28, odnosi napona i struja su:
U O I L1 I L1 N 2 tON N a
= = = = 2
U I I L 2 I O N 1 T − tON N 1 1 − a
Izbor tranzistora:
T N2 N I
I C ,MAX > I O + ∆I C = 2 O + ∆I C
T − tON N 1 N1 1 − a
N1 1
U CE 0 > U I + U O = UI
N2 1− a
Izbor diode:
U I N 2 UO UO
U D ,RM > = , I D > IO =
1 − a N1 a RO
U odnosu na pretvarač bez transformatora sa
sprežnim kondenzatorom kapaciteta C (sl. 1-
18), veličina kondenzatora C1 i C2, kod ovog
pretvarača su:
sl. 2-29.
81
2
N 
C2 = C1  1  = 2 ⋅ C
 N2 
Pri ovom odnosu, nazivni naponi sprežnih kondenzatora treba da budu:
U C1 > U I , UC 2 > UO
Ovaj odnos nije neophodan.
Naponi kondenzatora C1 i C2, su UIN i UO respektivno.
I induktivnosti L1 i L2 se odnose kao kvadrati broja navojaka.
2
L1  N 1 
= 
L2  N 2 
Izbor filterskog kondenzatora vrši se na isti način kao kod Ćukovog pretvarača bez
transformatora.
U težnji za daljom minijatirizacijom pretvarača, transformator i induktivnosti
pravljeni su i na zajedničkom feritnom jezgru (oblika EE).
Originalnost rešenja i odlične karakteristike pretvarača, doneli su slavu svom
pronalazaču, a njegovom pretvaraču omogućili primenu čak i na Space Shuttle-u.
Prema lit. 3. pretvarač za “Space Shuttle“, iz 1982. godine je snage 2 kW sa
ulaznim naponom 200 ± 20 Vdc, izlazni napon 32 ± 4 Vdc i struja 60 A. Pretvarač
radi na frekvenciji 100 kHz i pri tome je postignuta efikasnost od oko 92 %. Kao
prekidački tranzistori korišćena su četiri paralelna tranzistora tipa IRF450.
Transformator je prenosnog odnosa 4:1. Transformator je napravljen sa jezgrom
EI50 proizvodnje TDK sa feritom tipa H7C1. Primar ima 12 navojaka folije
dimenzija 15 x 0,13 mm. Sekundar je takođe folijski sa tri navojka od 4 x (15 x 0,13
mm).
Kondenzatori su: C1 =5 µF i C2=80 µF i C3=2800 µF.
Induktivnosti L1 i L2 su spregnute i njihove veličine su: L1=260 µH i L2=16 µH.
Na sličan način na koji je izvedena verzija ovog pretvarača sa transformatorom, to
se može uraditi i sa pretvaračem tipa SEPIC ali to dalje nećemo analizirati.
0.0.0. PREDNOSTI I MANE
- kontinualne, ulazna i izlazna struja
- visoka efikasnost, mali broj prekidačkih komponenata
- visoka radna frekvenca
- bazno kolo na potencijalu mase i td.
Nedostatci:
- kondenzatori C1 i C2 trpe jake strujne impulse
- kritična konstrukcija transformatora
- ograničena izlazna snaga i td.
82
Radojle Radetić, Prekidačka napajanja, 3. Dvoimpulsni pretvarači
2. DVOIMPULSNI PRETVARAČI
Kod dvoimpulsnog pretvaranja DC/DC, radi se o indirektnom dvostepenom
pretvaraču sastavljenom od invertora i ispravljača (DC/AC+AC/DC). Između ova dva
pretvarača obično se nalazi i transformator čiji je zadatak da obezbedi galvansku
izolovanost, izvrši prilagođenje ulaznog i izlaznog napona. Kod puš-pula je
nepohodan i zbog same konfiguracije. Treba uočiti da je u osnovi dvoimpulsnih
DC/AC pretvarača ustvari jednoimpulsni, tipa forward koji se opet dalje zasniva na
buck pretvaraču. U odnosu na jednotaktne, ovi pretvarači omogućavaju postizanje
većih snaga. Razlog tome je prenošenje energije tokom čitave periode. Dvoimpulsni
pretvarači omogućavaju i bolje iskorišćenje transformatora jer se njegovo
magnećenje odvija u opsegu indukcija od -Bm do +Bm odnosno 2Bm. Detaljnije o
ovome biće rečeno u poglavlju o invertorima.
Danas se koriste tri vrste invertora i to su: puš-pul, polumostni i mistni. Prema
njima će dalje biti nazvani i kompletni DC/DC pretvarači.
Drugi deo DC/DC pretvarača čini ispravljač. Ovde postoje dve varjante
ispravljanja. Prva je sa dve diode i srednjim izvodom na transformatoru a druga sa
mostnim ispravljačem. Ispravljanje sa dve diode može da ide sa ili bez zamajne
diode. Ove varjante sekundarnog ispravljačkog kola prikazane su na sl. 3-3.
2.1. PUŠ-PUL (PUSH-PULL) PRETVARAČ
2.1.1. PRINCIP RADA
Ovaj pretvarač omogućava postizanje srednjih snaga. Veoma je pogodan za
primenu gde se napajanje vrši niskim ulaznim naponima. Koristi ze za napojne
jedinice snaga do oko 1 kW. Njegova šema prikazana je na sl. 3-1. Pretvarač se
sastoji od push-pull invertora i izlaznog ispravljača.
Invertorski deo se sastoji od dva prekidačka tranzistora i transformatora.
Primar transformatora sastoji se od dva polunamota koji provode struju savaki u
svojoj poluperiodi. Potrebno je da magnetna sprega ova dva polunamota primara
bude što bolja.
Sekundar takođe može biti sa dva ili tri izvoda u zavisnosti od toga dali će
ispravljač biti sa dve ili četiri diode (grec).
sl. 3-1.
83
Princip rada ovog pretvarača sastoji se u naizmeničnom vođenju jednog pa drugog

tranzistora. Na sl. 3-2 prikazani su karakteristični oblici napona i struja ovog
pretvarača.
Kada je jedan tranzistor uključen, napon na njemu je približno jednak nuli ali je na
drugom dvostruko veći od ulaznog. Invertor radi na određenoj frekvenciji (f) a
trajanje intervala uključenosti, svakog od
prekidačkih tranzistora je tON. Kada su oba
tranzistora isključena, nastupa unterval
nultog sekundarnog napona. Koeficijent
ispune definisan je kao odnos:
tON
a= = f ⋅ tON
T
Na sekundaru se dobija naizmenični
napon pravougaonog oblika sa intervalima
nultog napona. U ispravljačkom delu
pretvarača, diodama D1 i D2 se taj napon
ispravlja, a prigušnicom L i kondenzatorom
C vrši se filtriranje dobijenog jednosmernog
napona. Srednja vrednost izlaznog napona
je:
tON N 2 N
UO = U I = 2 ⋅U I ⋅ a 2
T / 2 N1 N1
Regulacija izlaznog jednosmernog
napona vrši se promenom trajanja vođenja
pojedinih tranzistora (tON). Maksimalni
izlazni napon se dobija kad tranzistori vode
sl. 3-2. po čitavu poluperiodu (aMAX=0,5).
Pri isključenju tranzistora zbog nesavršene magnetne sprege između primara i
sekundara pojavljuju se visoki indukovani naponi koji mogu dovesti do uništenja
tranzistora. Zbog toga polunamoti primara treba da imaju što bolju magnetnu spregu
tako da se ponekad moraju i bifilarno. Od ovih prenapona, tranzistori se štite i
dodavanjem R-C članova, supresora napona, zener dioda i slično. Detalnije o ovom
invertoru biće u sladećem poglavlju.
Na sl. 3-3. prikazani su karakteristični dijagrami napona i struja za ovaj tip
pretvarača, za tri vrste ispravljača na sekundaru. U prvoj varjanti ispravljanje ide
samo sa dve diode, u drugoj je dodata i zamajna dioda a u trećoj ispravljanje je
mostno (4 diode). Sa aspekta izbora transformatora, prve dve varjante ispravljača na
ovoj slici su jednake.
Izbor prekidačkih tranzistora vrši se prema maksimalnoj struju i naponu. Za
poznatu izlaznu struju (IO) i njenu promenu (∆IO), maksimalna kolektorska struja i
napon UCE0 su:
84
N2  ∆I O 
I C ,max >  IO +  + I µ. max
N1  2 
U CE 0 > 2U I + indukovani prenapon
Diode u ispravljaču se biraju prema srednjoj vrednosti struje i maksimalnom
inverznom naponu.
I O ,MAX N2
I D1 = I D 2 > ; U RMD1 = U RMD 2 > 2U I
2 N1
sl. 3-3.
85
2.1.2. ELEMENTI PRORAČUNA TRANSFORMATORA

U zavisnosti od načina ispravljanja razlikuje se
- sekundar sa srednjim izvodom (dvofazni) i ispravljanje sa dve diode
- standardni (jednofazni) sekundar i mostni ispravljač
Dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode:
Kod ispravljaća sa dve diode i srednjim izvodom na sekundaru transformatora (kao
na sl. 3-1), u intervalima nultog napona struja se zatvara preko dioda i polunamota
sekundara, tako što svaki vodi po pola struje. Ovakav sekundar se može nazvati i
dvofaznim. Ispravljanje sa dve diode se koristi pri niskim izlaznim naponima (do par
desetina volti) jer je gubitak napona na diodama manji (oko 1 V). Dodatno
rasterećenje dioda i sekundara transformatora može da se postigne dodavanjem
zamajne diode ispred prigušnice.
Izbor transformatora će biti prikazan za slučaj maksimalne snage kada je a=1. Kod
push-pull transformatora u intervalu tON vodi samo jedan polunamot. Pri tON=T/2,
gustina struje može biti 1,41 puta veća od gustine dvonamotnog transformatora
(mostni pretvarač).
J 1 = J 2 = J PUSH − PULL = 2 J MOST ≈ 1,41 ⋅ J MOST
Pošto oba namota imaju dvostuki broj navojaka to je presek oba namota u prozoru
transformatora 1,41 puta veći od dvonamotnog. Da bi se ovi namoti smestili u prozor
transformatora, potrebno je da presek žice bude 1,41 puta manji tako da je i snaga
manja od dvonamotnog 1,41 puta.
PMOST
PPUSH − PULL = ≈ 0,71 ⋅ PMOST
2
Oba namota su jednaka i zauzimaju po polovinu prozora, tako da je k1= 0,5. Uz
ispunu prozora bakrom od kCu=0,4, dobija se k=k1⋅kCu=0,5⋅0,4=0,2.
Ako se ispred prigušnice doda zamajna dioda, struja će se zatvoriti preko nje a
namot sekundara i ispravljačke diode će biti rasterećene.
Za ovako određene elemente, proizvod površina jezgra i prozora transformatora
snage P na frekvenciji f je:
8/7 8/7 8/7
 11 ⋅ P ⋅ 2   11 ⋅ P ⋅ 2   78 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 =   =  
 k ⋅ f ⋅ ∆ Bm   0, 2 ⋅ f ⋅ ∆ Bm   f ⋅ ∆Bm 
Ako se još usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T (∆BMAX=0,5 T)
izraz postaje:
8/7 1,143
 156 ⋅ P   156 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 = 
 f   f 
Kada se odabere standardno jezgro određuju se brojevi namotaja primara i
sekundara. Brojevi navojaka polunamota primara i sekundara su:
86
U I ⋅ tON ,MAX UI (U O + U D )
N P/2 = = 10 4 , N S / 2 = 104
∆B ⋅ S FE 2 ⋅ ∆B ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
2 ⋅ ∆B ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
Ovi namoti se motaju sa duplim brojem navojaka a na sredini se izvode priključci.

Dalje se određuju preseci provodnika ovih namotaja. Efektivna vrednost struje je:
I EF =
(I MAX + I MIN )
1−
I MIN I MAX (I + I MIN )
≈ MAX
6 (I MAX + I MIN )2
2 2
Pojedinačne efektivne vrednosti struja primara i sekundara su:
I1,lEF ≈
(I 1, MAX + I1,MIN )
=
I O ,MAX N 2
, I 2,lEF ≈
I O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustina struje je:
2 ⋅ 4,5 6,4
J ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
1/ 8
[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
0 ,125
Sada su preseci provodnika namota primara i sekundara:

I1,EF I 2,EF I O ,MAX
S1,Cu = , S 2,Cu = ≈
J J 2⋅J
Jednofazni sekundar i mostni ispravljač:
Za dobijanje viših izlaznih napona korisi se mostni ispravljač. Kod njega pad
napona se javlja na dve redno vezane diode i iznosi oko 2 V, ali se zato postiže bolje
iskorišćenje transformatora.
Pri mostnom ispravljanju, samo primar mora biti veći i on zauzima 1,41 puta veći
prostor od sekundara. Gustine struja primara i sekundara su:
J 1 = J PUSH − PULL = 2 J MOST , J 2 = J MOST
Udeo primara i sekundara u ukupnoj površini prozora je:
2 1
S1 = S PR = 0,586 ⋅ S PR , S 2 = S PR = 0,414 ⋅ S PR
2 +1 2 +1
Sa ovakvim odnosom snaga transformatora u odnosu na snagu dvonamotnog
transformatora je:
2
PPUSH − PULL = PMOST ≈ 0,828 ⋅ PMOST
2 +1
Karakteristični koeficijenti računati su:
k1= 0,414, k=k1⋅ kCu=0,414⋅0,4≈0,17
Proizvod površina jezgra i prozora transformatora snage P na frekvenciji f je:
87
8/7 8/7 8/7

 11 ⋅ P ⋅ 2   11 ⋅ P ⋅ 1,21   67 ⋅ P 
S Fe ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 ) =   =   =  
 k ⋅ f ⋅ ∆ Bm   0, 2 ⋅ f ⋅ ∆ Bm   f ⋅ ∆ Bm 
Ako se još usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T (∆BMAX=0,5 T)

izraz postaje:
8/7 1,143
 133 ⋅ P   133 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 = 
 f   f 
sekundara. Pri indukciji BMAX=0,25 T (∆BMAX=0,5 T), brojevi navojaka polunamota
primara i sekundara su:
U I ⋅ tON ,MAX UI
N P/2 = = 104
∆B ⋅ S FE S FE ( cm ) ⋅ f
2
(U O + 2 ⋅ U D ) (U + 2 ⋅ U D ) 4
NS = 104 ≈ O 10
2 ⋅ ∆B ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
S FE ( cm 2 ) ⋅ f
Ovde se samo namot primara motaj sa duplim brojem navojaka i izvodom na
sredini.
Dalje se određuju preseci provodnika ovih namotaja. Efektivna vrednost struje je:
I EF =
(I MAX + I MIN )
1−
I MIN I MAX
≈
(I MAX + I MIN )
6 (I MAX + I MIN )2 2 2
I1,EF ≈
=
I O ,MAX N 2 I
, I 2,EF ≈ O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustine struja nanota su:
2 ⋅ 4,5 6,4
Primara: J 1 ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
1/ 8
[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
0 ,125
4,5 4,5
Sekundara: J 2 ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
1/ 8
[S FE ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
0 ,125

I1,EF I O ,MAX N 2 I N
Za primar: S1,Cu = ≈ ≈ 0,71 O ,MAX 2
J1 2 ⋅ J 1 N1 J 1 N1
I 2,EF I I
Za sekundar: S 2,Cu = ≈ O ,MAX = O ,MAX
J2 2 ⋅ J2 J1
88
2.1.3. PREDNOSTI I MANE PUSH-PULL PRETVARAČA

- jednostavnost
- dobro iskorišćenje transformatora
- galvanska izolovanost izlaza od ulaza
- mali broj prekidačkih elemenata i td.
U nedostatke bi se mogle svrstati:
- manja snaga od mostnog pretvarača,
- pojava prenapona pri isključenju tranzistora i kolo za njegovo ograničenje
- specifična izrada transformatora
- rad pri nižim naponima napajanja
- teško se otklanja jednosmerna komponenta magnetisanja, i td.
2.1.4. PRIMER PRETVARAČA
Na sl. 3-4, prikazan je push pull pretvarač upravljan kolom TL494. Pretvatrač
pretvara jednosmerni ulazni napon 12 V u 300 V i pri tome razvija snagu od oko
120W. Izlazni napon je stabilisan, ali ne postoji strujni limit.
sl. 3-4.
89
2.2. POLUMOSTNI PRETVARAČ

2.2.1. PRINCIP RADA
U pogledu snage i broja elemenata ovaj pretvarač je vrlo sličan prethodnom. Za
razliku od push-pull pretvarača, polumostni (sl. 3-5.) je pogodan za primenu pri
napajanjima višim naponima. Sastoji se od polumostnog invertora i ispravljača sa
filtrom. Polumostni invertor se sastoji dva prekidačka tranzistora sa antiparalelnim
diodama, i kondenzatorskog razdelnika napona. Radi galvanskog odvajanja i
naponsko-strujnog prilagođenja dodaje se i transformator. Primar transformatora je
standardni dvokrajni namot. Jedan kraj je vezan na zajedničku tačku tranzistora a
drugi na kondenzatore kojima se eliminiše jednosmerna komponenta struje primara.
Konfiguracija invertora na sl. 3-5, naziva se i simetričnom.
sl. 3-5.
Na srednjoj tački kondenzatora je polovina ulaznog napona. Na drugoj
(tranzistorskoj) strani primara transformatora napon ide od nule do UI. Kad je
uključen T1, napon na ovom priključku primara jednak je ulaznom a napon primara
jednak polovini ulaznog. Kada je uključen T2, napon ovog priključka je nula a napon
primara opet polovina ulaznog i suprotnog polariteta. Ako su trajanja ovih intervala
jednaka, napon primara je čisto naizmenični sa, pravougaonog oblika, visine jednake
polovini ulaznog.
1
UP = ± UI
2
Ako se napajanje vrši čvrstim isfiltriranim jednosmernim
naponom, umesto dva može se primeniti jedan kondenzator
vezan prema bilo kom polu ulaznog napona. Takva
konfiguracija invertora naziva se asimetričnom (sl. 3-6.).
Primarni napon se preko transformatora prenosi na
sekundar posle čega se vrši njegovo ispravljanje i
filtriranje.
Za ispravljanje na raspolaganju stoje tri načina opisana
sl. 3-6. kod push-pull pretvarača.
Regulacija izlaznog napona se takođe vrši promenom
90
trajanja vođenja prekidačkih tranzistora (T1 i T2).

Za razliku od puš-pula, ovde nema problema sa komutacionim prenaponima, jer
zbog dioda D1 i D2 taj napon ne može da premaši napon napajanja niti da bude
negativan (uz zanemarenje pada napona na diodama koji je ispod 1V). Zbog
kondenzatora C1 i C2 ovde ne postoji predmagnetisanje jezgra transformatora i ostali
problemi koji se zbog toga javljaju. U odnosu
na puš-pul pretvarač ovaj pretvarač je
primenljiv kod viših napona. Regulacija
izlaznog napona postiže se promenom faktora
ispune (a).
Kod dvoimpulsnih pretvarača gotovo uvek
se frekvencija održava konstantnom a menja
se vreme vođenja tranzistora (tON). Kada je
ovo vreme kraće od poluperiode, pojavljuju se
intervali nultog napona. U ovim intervalima
primarna struja se zatvara preko antiparalelnih
dioda. Ove diode su postavljene tako da nije
moguća pojava indukovanih prenapopna.
Pravougaoni primarni napon se transformiše
na sekundar, ispravlja i filtrira (L i C). Posle
toga na izlazu se dobija jednosmerni napon.
Za sekundar sa N2 navojaka, izlazni napon
je:
U I N 2 2 ⋅ tON N U N
UO = = U I ⋅ f ⋅ tON 2 = a I 2
2 N1 T N1 2 N1
Ako je sekundarni namot sa izvodom na
sredini (dvofazni), N2 je broj navojaka
polovine namota (jedne faze).
Prekidački tranzistori ovog pretvarača se
biraju prema maksimanom naponu UCE0 i
kolektroskoj struji i iznose:
U CE 0 > U I
N2  ∆I L 
I C ,MAX >  IO +  + I  ,MAX
N1  2 
Maksimalni inverzni naponi dioda zavise od
načina ispravljanja.
Mostno isptavljanje:
UI N2
U RMD ,1−4 > = U O ,MAX
2 N1
sl. 3-7.
91
Ispravljanje sa dve diode:

UI 2 ⋅ N2
U RMD1 = U RMD 2 > = 2 ⋅ U O ,MAX
2 N1
Za obe vrste ispravljanja diode se biraju prema istoj struji:
IO
ID >
2
Na sl. 3-6 prikazan je ovaj pretvarač u varjanti sa dvofaznim sekundarom i
ispravljačem sa dve diode. Na sl. 3-7 prikazani su vremenski dijagrami
najkarakterističnijih veličina pretvarača sa ovim ispravljačem. Za ostale vrste
ispravljača dijagrami su isti kao oni prikazani kod pretvarača tipa push-pull.
0.0.0. TRANSFORMATOR SA PREDMAGNEĆENJEM (NEIZBALANSIRAN)
Do sada su sva razmatranja podrazumevala nultu srednju vrednost magnetnog
fluksa i simetrično magnećenje. Kod ispravljača sa dve diode i sekundarnim
namotom sa srednjim izvodom istraživano je njegovo ponašanje i u slučaju
nejednakog broja navojaka na dva dela sekundara. Pri nejednakom brojevima
navojaka pojavljuje se razlika razlika magnećenja jedne i druge polovine namota i
jednosmerni fluks zbog čega se jezgro ne magneti simetrično. Da se nebi otišlo u
zasićenje neophodno je da se u jezgru ostavi odgovarajući zazor. Sada transformator
može i da akumulira znatnu količinu energije i da ima svojstva prigušnice. Ovo je
iskorišćeno za smanjenje gabarita izlazne prigušnice a uz odgovarajuće upravljanje
dobijena su i zadovoljavajuća dinamička svojstva.
Primar polumostnog transformatora je standardni dvokrajni namot. Napon na
njemu je jednak polovini ulaznog i prema njemu se vrši negov proračun.
U zavisnosti od načina ispravljanja, sekundarni namot može biti:
- sa srednjim izvodom (dvofazni) i ispravljanje sa dve diode
Dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode
Proračun transformatora sa srednjim izvodom na sekundaru identičan je proračunu
kod push-pul invertora samo što primar i sekundar menjaju mesta. Kod ovakvog
transformatora jezgro je nešto većih dimenzija. Zbog toga se neće ponovo analizirati
ovaj proračun.
Jednofazni sekundar i mostni ispravljač
Kod ispravljanja mostnim ispravljačem, transformator je standardni (dvonamotni) i
ima najbolje iskorišćenje svoje mase.
Namoti primara i sekundara zauzimaju po polovinu prozora tako da je:
k1= 0,5 i k=k1⋅ kCu=0,5⋅0,4=0,2
92

8/7 8/7 1,143
 5,5 ⋅ P   5,5 ⋅ P   27,5 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 =   =  
 k ⋅ f ⋅ BM   0,2 ⋅ f ⋅ BM   f ⋅ BM 
Ako se još usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T, izraz postaje:
8/7 8/7 1,143
 27,5 ⋅ P   27,5 ⋅ P   110 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 =  = 
 f ⋅ B M   0, 25 ⋅ f   f 
sekundara.
Pri indukciji BMAX=0,25 T, brojevi navojaka primara i sekundara su:
U I ⋅ tON ,MAX 5000 ⋅ U I UO + 2 ⋅U D UO + 2 ⋅U D
NP = = NS = 10 4
= 104
2 ⋅ ∆B ⋅ S FE S FE ( cm 2 ) ⋅ f 4 ⋅ B ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
S FE ( cm ) ⋅ f
2
I1,EF ≈
=
I O ,MAX N 2
, I 2,EF ≈
I O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustina struje u nanotima je:
4,5 4,5
J ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) ]
2 2 1/ 8
[S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) ]
2 2 0 ,125

I1,EF I O ,MAX N 2 I N I I I
S1,Cu = ≈ ≈ 0,71 O ,MAX 2 , S 2,Cu = 2,EF ≈ O ,MAX = 0,71 O ,MAX
J 2 ⋅ J N1 J N1 J 2⋅J J
0.0.0. PREDNOSTI I MANE POLUMOSTNIH PRETVARAČA
- jednostavnost
- dobro iskorišćenje transformatora
- nema komutacionih prenapona
- rad sa višim naponima napajanja, i td.
Nedostacu su:
- manja snaga od mostnog pretvarača
- kondenzatori C1 i C2 trpe punu primarnu struju
- nešto složenije uptavljanje tranzistora T1, itd.
93
2.3. MOSTNI PRETVARAČ

2.3.1. PRINCIP RADA
U odnosu na prethodna dva, mostni pretvarač omogućava postizanje najvećih
snaga. Sa istim prekidačkm tranzistorima ovaj pretvarač razvija približno dvostruku
snagu.
Invertor mostnog pretvarača se sastoji od četiri tranzistora i četiri diode koji grade
most. Most se napaja jednosmernim naponom (UI) a u njegovoj dijagonali se nalazi
opterećenje. Kod pretvarača tipa DC/DC, sa transformatorom, na sekundaru se nalazi
ispravljač. Topologija ovog pretvarača prikazana je na sl. 3-8.
sl. 3-8.
Postoji više načina upravljanja tranzistorima u mostu invertora. Najednostavniji
način upravljanja je kada se naizmenično uključuju dijagonalni tranzistori. Ovo
pitanje postaje složenije kada je potrebna regulacija izlaznog napona, i ona se može
vršiti na dva načina. Prvi način je kao i ranije, skraćivanjem trajanja vođenja
tranzistora (promena faktora ispune a<0,5). Drugi načinregulacije dobija se
održavanjem a=0,5 i promenom vremenskog pomaka vođenja tranzistora u suprotnim
granama. Prvi način je jednostavniji i često zadovoljava zahteve DC/DC pretvarača.
Ova regulacija izlaznog jednosmernog napona vrši se promenom trajanja
uključenosti tranzistora (tON) u odnosu na trajanje poluperiode. Sa upravljanjem na
ovaj način, istovremeno vode po dva tranzistora (intervali tON), ili dve diode (intervali
tOFF). Kondenzator u primaru onemogućava prolazak jednosmerne komponente struje.
Pretvarač radi na sledeći način:
Za referentni smer naznače na sl. 3-8, kada su uključeni tranzistori T1 i T4 (interval
tON), napon na primaru je pozitivan i jednak ulaznom (UP=UI). Primarna struja se
sastoji od transformisane struje opterećenja i struje magnećenja. Jezgro
transformatora se pravi tako da struja magnećenja bude što manja. Zbog toga će ova
struja u daljim razmatranju biti zanemarena. Na sekundaru se indukuje pozitivan
napon i snaga se preko diode D5 prenosi kondenzatoru i opterećenju. Ovaj interval je
deo pozitivne poluperiode.
Pri prekidanju primarne struje pojavljuje se uticaj i rasipne induktivnosti primara.
Energija akumulisana u njoj mora da se isprazni tako da za trenutak provedu diode D2
i D3 preko kojih se ova energija vraća izvoru napajanja. Tada je na primaru negativan
94
ulazni napon. Kada se energija primarne

rasipne induktivnosti vrati u izvor napajanja,
napon primara pada na nulu i to traje do
sledećeg uključenja drugog dijagonalnog para
tranzistora (T2 i T3). U ovom intervalu i napon
na primaru jednak je nuli. Pošto su svi
tranzistori isključeni a diode mosta ne vode
struju, potencijal na kome se nalazi primar nije
definisan. Pri crtanju dijagrama na sl.3-9.
pretpostavljeno je da je potencijal na polovini
ulaznog napona, što ne mora biti slučaj.
Dalje, uključenjem tranzistora T2 i T3, napon
primara ponovo postaje negativan i sada
nastupa novi interval tON, ali u negativnoj
poluperiodi. Sa isključenjem i ovih tranzistora
pražnjenje energije primarne rasipne
induktivnosti se vrši preko dioda D1 i D4.
Proces se dalje odvija na isti način. Na ovaj
način na primaru transformatora je doveden
čisto naizmenični napon amplitude UP= ±UI.
U intervalima vremena kada su tranzistori
isključeni, za ovaj tip ispravljača, struja
opterećenja se zatvara preko sekundara i
ispravljačkih dioda.
Amplituda naizmeničnog napona na primaru
(uz zanemarenje padova napona na
tranzistorima) jednaka je naponu napajanja što
je dvostruko više nego kod polumostnog
pretvarača. Zbog toga je snaga mostnog
pretvarača praktično dvostruka u odnosu na
polumostni. Ovako dobijeni naizmenični napon
transformiše se na sekundar, ispravlja i filtrira.
Principijelno se može reći da je mostni invertor
u ovom pretvaraču ustvari dvofazni, sa
vremenskim pomakom faznih napona od T/2.
Kao i kod polumosta i ovde je pogon baza
tranzistora sa plivajućim potencijalima emitera
T1 i T3 nešto komplikovaniji.
Na sl. 3-9 su prikazani vremenski dijagrami
karakterističnih veličina za prvi način
regulacije izlaznog napona.
Srednja vrednost napona na izlazu je:
sl. 3-9.
95
N 2 tON N N
UO = U I = U I ⋅ f ⋅ tON 2 = U I ⋅ a 2
N1 T N1 N1
Prekidački tranzistori, biraju se prema maksimanom naponu UCE0 i kolektroskoj
struji i iznose:
U CE 0 > U I
N2  ∆I L 
I C ,MAX >  IO +  + I  ,MAX
N1  2 
Maksimalni inverzni naponi dioda zavise od načina ispravljanja.
Mostno isptavljanje:
N2
U RMD ,1−4 > U I = U O ,MAX
N1
Ispravljanje sa dve diode:
N2
U RMD1 = U RMD 2 > 2 ⋅ U I = 2 ⋅ U O ,MAX
N1
Za obe vrste ispravljanja diode se biraju
prema istoj struji:
IO
ID >
2
Na sl. 3-8 prikazan je ovaj pretvarač u
varjanti sa dvofaznim sekundarom i
ispravljačem sa dve diode. Na sl. 3-9, prikazani
su vremenski dijagrami najkarakterističnijih
veličina pretvarača sa ovim ispravljačem. Za
ostale vrste ispravljača dijagrami su isti kao oni
prikazani kod pretvarača tipa push-pull.
Bolji regulacija invertora postiže se
održavanjem faktora ispune na maksimalnoj
vrednosti (a=0,5) i promenom vremenskog
pomaka vođenja tranzistora u suprotnim
granama. Kod ovakvog upravljanja izlazni
napon pretvarača je definisan u svakom
trenutku i nema intervala vođenja samo dioda
mosta. Oblik napona pri ovakvom upravljanju
prikazan je na sl. 3-10.
sl. 3-10.
96

Primar polumostnog transformatora je standardni dvokrajni namot. Napon na
njemu je jednak ulaznom, i prema njemu se vrši negov proračun.
U zavisnosti od načina ispravljanja, sekundarni namot može biti:
- sa srednjim izvodom (dvofazni) i ispravljanje sa dve diode
Proračun transformatora vrši se na identičan način kao i kod polumostnog
pretvarača.
Dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode
Proračun transformatora sa srednjim izvodom na sekundaru identičan je proračunu
kod push-pul invertora samo što primar i sekundar menjaju mesta. Kod ovakvog
transformatora jezgro je nešto većih dimenzija. Zbog toga se neće ponovo analizirati
ovaj proračun.
Jednofazni sekundar i mostni ispravljač
Kod ispravljanja mostnim ispravljačem, transformator je standardni (dvonamotni) i
ima najbolje iskorišćenje svoje mase.
Namoti primara i sekundara zauzimaju po polovinu prozora tako da je:
k1= 0,5 i k=k1⋅ kCu=0,5⋅0,4=0,2
8/7 8/7 1,143
 5,5 ⋅ P   5,5 ⋅ P   27,5 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 =   =  
 k ⋅ f ⋅ BM   0,2 ⋅ f ⋅ BM   f ⋅ B M 
Ako se još usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T, izraz postaje:

8/7 8/7 1,143
 27,5 ⋅ P   27,5 ⋅ P   110 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2
 =  = 
 f ⋅ B M   0,25 ⋅ f   f 
sekundara.
Brojevi navojaka primara i sekundara su:
UI ⋅T 2500 ⋅ U I 2500(U O + 2 ⋅ U D )
NP = = , NS =
4 ⋅ BM ⋅ S FE BM ⋅ S FE ( cm 2 ) ⋅ f 4 ⋅ B ⋅ S FE ( cm 2 ) ⋅ f
Pri indukciji BM=0,25 T, brojevi navojaka primara i sekundara su:
10000 ⋅ U I 10000(U O + 2 ⋅ U D )
NP = , NS =
S FE ( cm 2 ) ⋅ f S FE ( cm 2 ) ⋅ f
97
I P ,EF ≈
=
I O ,MAX N 2
, I S ,EF ≈
I O ,MAX
2 2 2 N1 2
Gustina struje u nanotima je:
4,5 4,5
J ( A / mm 2 ) = =
[S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm )]
2 2 1/ 8
[S FE ( cm ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
2 0 ,125

I1,EF I O ,MAX N 2 I N
Za primar: S P ,Cu = ≈ ≈ 0,71 O ,MAX 2
J 2 ⋅ J N1 J N1
I 2,EF I O ,MAX I
Za sekundar: S S ,Cu = ≈ = 0,71 O ,MAX
J 2⋅J J
0.0.0. PREDNOSTI I MANE MOSTNIH PRETVARAČA
- velika snaga
- dobro iskorišćenje tranzistora i transformatora
- nema prenapona
- prosto eliminisanje predmagnetisanja jezgra
- rad sa visokim naponima napajanja, i td.
U nedostatke bi se mogle svrstati:
- veliki broj komponenata
- nešto složenije upravljanje tranzistorima kolektorske grupe (T1 i T3) i td.
98
2.3.4. SINHRONO ISPRAVLJANJE KOD DVOIMPULSNIH PRETVARAČA

Već je ranije objašnjeno da se sinhrono
ispravljanje koristi na mestima gde je potrebno
dobiti jaku izlaznu struju uz nizak napon. Oblici
izlaznih napona svih dvoimpulsnih pretvarača su
jednaki, tako da se mogu koristiti iste
konfiguracije izlaznih sinhronih ispravljača. Na sl.
3-11. je prikazana konfiguracija sinhronog
ispravljača samopobudnog tipa. Na istoj slici
prikazani su i talasni oblici pojedinih naona i struja
ispravljača. Kada je a=0,5, nema intervala nultog
napona i MOSFET-ovi ispravljača vode struju po
celu poluperiodu. Problem se pojavljuje kada je
a<0,5. U intervalima nultog napona sekundara,
nema napona ni na geitovima ispravljača. Tada
vode diode u ovim tranzistorima, tako da je i pad
napona na njima znatno veći nego kada vode
MOSFET-ovi. Ovaj problem se može ublažiti
dodavanjem zamajne diode tipa Šotki. Bolje
rešenje je primena posebnih drajverskih kola, a
ima i rešenja samopobudnog tipa koja koriste
parazitni kapacitet CGS (sl. 3-12.).
sl. 3-11 Sinhroni ispravljač sa sl. 3-11, može se
primeniti kada je impuls sekundarnog napona oko
4 do 6 V, tako da geit ima dovoljno visok napon za
pobudu MOSFET-a (8 do 12 V). Za druge
vrednosti napona potrebni su dodatni sekundarni
namoti za pobudu tranzistora.
Otpornici (R) na sl. 3-12, održavaju
jednosmernu radnu tačku i treba ih izabrati da u
toku nultog intervala napona ne isprazne previše
ulazni parazitni kapacitet CGS. Pri razmeštanju
namota, tercijarni namot treba smestiti tako da ima
dobru magnetnu spregu sa primarom. Sekundarni
sl. 3-12. namot u početnom trenutku trpi kratki spoj (dok se
ne prepolariši kapaciteti CGS), i treba da ima slabiju magnetnu spregu sa primarom.
Na tržištu se za potrebe sinhronog ispravljanja nude MOSFET-ovi sa RDSON
manjim i od 2 mΩ (na primer IRF6678).
Sve što je ovde rečeno za sinhrono ispravljanje važi i za ostale dvoimpulsne
pretvarače tako da neće biti ponavljano.
I kod dvoimpusnih pretvarača većih snaga primenjuju se već pominjane tehnike
kao što su ZVT, PFC itd.
99
2.3.5. ZVT TEHNIKA KOD DVOIMPULSNIH PRETVARAČA

(ZVT – Zero Voltage Transition, ili ZVS – Zero Voltage Switching)
Već je ranije pomenuto da se kod pretvarača većih snaga, između ostalih koristi i
ova tehnika. Sa njom se postiže smanjenje komutacionih gubitaka u prekidačkim
tranzistorima (najčešće tipa MOSFET), tako što se uključenje ili isključenje vrši pri
veoma malom naponu(ZVT), ili struji (ZCT) na njemu.
Na sl. 3-13, prikazan je primer pretvarača sa prelaskom pri nultom naponu.
Paralelno sa tranzistorima dodati su komutacioni (C1 do C4). Komutaciona
induktivnost LC je zbirna induktivnost rasipanja transformatora i dodatne prigušnice.
Ova induktivnost definiše brzinu promene struje pri uključenju i isključenju
tranzistora mosta. Upravljanje tranzistorima mosta se vrši sa a=0,5 po polumostu i
faznim pomakom između dva polumosta.
Realna situacija koja uvažava i parazitne kapacitivnosti je nešto drugačija sl. 3-14
(b). Pretpostavimo da je vodio tranzistor T3 i da počinje proces njegovog isključenja i
uključenja T1. Sa druge strane mosta neka je napon na C4 jednak nuli (nulti interval
izlaznog napona). Upravljački napon na T3 (UG,T3) je ukinut, a doveden je na T1
(UG,T1). Napon UCE,T3 još je jednak nuli. Struja kolektora IC,T3 se prekida a primarnu
struju preuzimaju kapaciteti C1//C3. Napon na C1 opada do nule i tu se zadržava jer
sada struju preuzima dioda D1, sve do njenog prolasaka kroz nulu. Posle toga napon
UCE,T1 postaje pozitivan i pošto je na njemu već doveden upravljački napon na geit,
ovaj tranzistor preuzima struju koja dalje raste brzinom ograničenom ulaznim
naponom i induktivnošću LC. Struja dalje raste do konačne vrednosti i ostaje takva do
početka promena u desnoj strani invertora (T2 i T4). Njen smer je kao na sl. 3-13 (i1).
Upravljanje ovih tranzistora je sada takvo da ukida napon geita na T4 a
istovremeno dovodi na geit tranzistora T2. Pošto je sada napon mosta jednak nuli
struja ne menja svoj intenzitet i nastavlja da se zatvara prvo preko C2//C4 a zatim
preko diode D2. Zbog konstantne struje i1, promena napona na C2//C4 je linearna. sve
dok napon na C2 ne dostigne vrednost nula (odnosno oko –0,7 V). Smer i intenzitet
struje ostaju nepromenjeni sve dok se ne dovede upravljački napon na geit tranzistora
T2 a ukine na T1. Tada počinje negativna poluperioda i proces se dalje odvija na sličan
način. Interesantno je zapaziti da se dva polumosta ne ponašaju na identičan način.
Polumost koji čine T1 i T3 uvek započinje poluperiodu (pasivan u aktivan prelaz, P-A)
sl. 3-13.
100
a drugi definiše trajanje njenog napona. Tranzistori drugog mosta ne prekidaju struju
već nju prirodno preuzimaju C2//C4 i odgovarajuće diode (aktivan u pasivan prelaz,
A-P). U oba slučaja, uspostavljanje i prekidanje struje vrši pri nultim naponima tako
da su komutacioni gubici u tranzistorima mali, zbog čega je moguć rad na višim
frekvencijama (i više stotima kHz). Ovakav rad naziva se i kvazi-rezonantnim. Pod
određenim uslovima može se postići i
rezonantni rad.
Pri malim opterećenjima (mala struja i1)
događa se da nema dovoljno energije
akumulisane u LC, da se izvrši cela
poluoscolacija za P-A prelaz pa se
povećavaju komutacioni gubici na
tranzistorima T1 i T3. Tranzistori T2 i T4
vrše A-P prelaz i on se vrši sa nultim
naponom pri svim opterećenjima.
Pri dovoljno visokoj radnoj frekvenciji
izlazni kapaciteti prekidačnih tranzistora i
dioda mosta, moraju se uzeti u obzir. Pri
vrlo vosokom frekvencijama realni
kondenzatori se mogu izostaviti a umesto
sl. 3-14. njih koristiti samo ovi parazitni kapaciteti
prekidačkih tranzostora.
0.0.0. REZONANTNI RAD PRETVARAČA
Stalno traženje načina za smanjenjem dinamičkih gubitaka tranzistora doveli su do
rezonantnog rada pretvarača.
Prvi korak u smanjenju gubitaka postignut je primenom snabera sa D-R-C
elementima. Sa njima je malo usporeno isključenje tranzistora ali je postignuto
njegovo isključenje pri manjoj struji. Dalji proces isključenja zavisio je od elemenata
snabera. Gubici u aktivnim otpornostima snabera doveli su do pronalaženja
bezdisipativnih snabera sastavljenih od D-L-C elemenata. Zatim se uvidelo da sa L-C
elementima može da se postigne isključenje pri nultom naponu (ZVT) ili nultoj struji
(ZCT). Dobri rezultati u smanjenju dinamičkih gubitaka na ovaj način omogućili su
rad na još višim frekvencijama. Sa odgovarajućim vrednostima L, C i postojećeg
opterećenja, na određenoj frekvenciji postiže se rezonansa. Ona je omogućila rad na
još višim frekvencijama. Danas pretvarači u rezonantnom radu rade na frekvencijama
od više stotina kHz pa i nekoliko MHz. To je dalje povećalo snagu i smanjilo
dimenzije pretvarača.
Induktovnosti i kapacitivnosti zajedno sa opterećenjem formiraju u opštem slučaju
prigušeno oscilatorno kolo. Konfiguracije ovog kola mogu biti raznovrsne. Osnovne
konfiguracije sastoje se od redne i paralelne veze ali moguće su i njihove
kombinacije.
O rezonantnom radu kod dvoimpulsnih pretvarača (invertora) više u dodatku (5.3).
101
2.3.7. UDVOSTRUČIVAČ STRUJE

Koristeći princip dualizma, od kola za udvostručavanje napona sa dve diode i dva
kondenzatora, dobija se kolo za udvostručavanje struje. Ovo kolo nalazi primenu kod
dvotaktnih pretvarača i omogućava bolje iskorišćenje transformatora. Ispravljanje je
punotalasno. Sekundar transformatora nema izvod na sredini. Zato su pored dve
diode, dodate dve jednake filterske prigušnice kao i izlazni kondenzator (sl. 3-15.).
U prvoj pozitivnoj poluperiodi struja sekundara transformatora, zatvara se kolom
D1, CO, L2. U negativnoj poluperiodi struja sekundara se zatvara kolom D2, CO, L1.
Istovremeno se kroz CO zatvara i struja prigušnice L1.
U stacionarnom stanju struje prigušnica su jednake i izlazna struja jednaka je
njihovom zbiru, odnosno dvostruko je veća
od sekundarne.
Oblici karakterističnih napona i struja
prikazani su na sl. 3-16. Kao što se vidi,
prigušnice rade sa polovinom frekvencije i
polovinom izlazne struje. Izlazni
kondenzator za istu valovitost napona ima
isti kapacitet kao i kod ispravljača sa
srednjim izvodom. Sruje dioda i prigušnica
sl. 3-15. su kontinualne i imaju srednju vrednost
jednaku polovini izlazne struje. Srednja
vrednost izlaznog napona jednaka je:
U O ,SR = aU S − U D
Maksimalna vrednost izlaznog napona
manja je od polovine sekundarnog
(aMAX=0,5). Pri tome, srednja vrednost
sekundarne struje (poluperiodne) jednaka je
polovini izlazne struje. Pad napona je samo
na jednoj diodi a transformator je običan
dvonamotni. Zato, ovakav ispravljač je
pogodan kod niskih izlaznih napona i većih
struja. Sekundarni namot se proračunava
prema dvostrukom naponu i polovini
izlazne struje.
Dalje poboljšanje se dobija primenom
Šotki dioda a kod još nižih napona i
sinhronog ispravljanja.
Primenom principa dualizma može se iz
naponske kaskade dobiti kolo strujne
kaskade ali u to nećemo dalje ulaziti.
sl. 3-16.
102
2.3.8. PRIMER MOSTNOG PRETVARAČA

Na na sl. 3-17, prikazan je primer mostnog pretvarača snage oko 1 kW upravljanog
integrisanim kolom TL494.
Invertorski most se napaja naponom UI. Na izlazu se ispred transformatora TR1
nalazi kondenzator C9 za eliminisanje jednosmerne komponente struje. Paralelno sa
izlaznim tranzistorima nalaze se R-C članovi za smanjenje prekidačkih gubitaka.
U bazama invertorskih tranzistora nalaze se kola koja generišu inverznu baznu
struju IB2. Povratna sprega po struji se obezbeđuje preko strujnog transformatora
(STR), dioda D13, D14, D15, D16 i opteretnog otpornika R18. Napon na ovom otporniku
(nožica 16) komparira se sa naponom na razdelniku R14 i R15 (nožica15), a signal
greške vrši PWM. Povratna sprega po naponu uvodi se preko razdelnika napona
sačinjenog od R19 i R20. Ovaj napon se komparira sa naponom na nožici 2 i opet
sl. 3-17.
103
signal greške utiče na PWM. Pošto ne mogu istovremeno oba signala greške da vrše
upravljanje sa PWM, onda to čini onaj koji je trenutno veći. Ovako dobijeni širinski
modulisani impulsi (PWM) pojačavaju se preko puš-pul invertora i preko njegovog
transformatora raspodeljuju bazama izlaznih prekidačkih tranzistora u mostu. Izlazni
napon invertora se transformiše na željeni nivo, galvanski odvaja i ispravlja diodama
D9 i D10 i na kraju filtrira prigušnicom L i kondenzatorom C10.
104
Radojle Radetić, Prekidačka napajanja, 4. Upravljanje pretvaračima
3. UPRAVLJANJE PRETVARAČIMA
Da bi se prekidački tranzistor pravilno uključio i isključio potrebno je precizno
definisanje upravljačkih impulsa kako u pogledu trajanja tako i u pogledu njegove
veličine (napon struja, snaga). Upravljačka kola se zato mogu podeliti na ona koja
generišu upravljačke impulse i druga koja ove impulse pojačavaju uobličavaju i
upravljaju tranzistorima. U zavisnosti od vrste tranzistora razlikuju se i upravljački
naponi i satuje.
3.1. UPRAVLJANJE BIPOLARNIM TRANZISTORIMA
Za pobudu bipolarnih tranzistora potrebna je odgovarajuća bazna struja. Optimalno
upravljanje zahteva usklađenost ove struje sa kolektorskom. Oblik bazne struje pri
uključenju i isključenju tranzistora prikazano je na sl. 4-1. U zavisnosti od veličine
tranzistora, bazna struja može biti i do 2 A. Jedno kolo koje obezbeđuje ovakav oblik
bazne struje prikazano je na sl. 4-2. (Baker clamp). Za dobijanje negativne bazne
struje pri isključenju potreban je negativan polaritet ulaznog napona. Kolo na sl. 4-3,
obezbeđuje negativnu baznu stuju i be promene polariteta ulaznog napona.
sl. 4-1. sl. 4-2. sl. 4-3.

3.2. UPRAVLJANJE TRANZISTORIMA TIPA MOSFET
Za uključenje MOSFET-a potreban je napon
geita do oko 10 V. Struja pri uključenju može biti
i nekoliko stotina mA. Ova struja u stvari puni
ulazni kapacitet tranzistora. Dalje održavanje
tranzistora u stanju uključenosti odvija se bez
struje. Pri isključenju treba isprazniti ranije
napunjene ulazne kapacitivnosti. Struja sa kojom
se vrši punjenje i pražnjenje ovih kapaciteta
određuje brzinu uključenja i isključenja
sl. 4-4. tranzistora koje je ovde reda desetine i stotine ns.
Prenošenje signala od upravljačkog kola prema
tranzistoru najčešće se vrši preko transformatora a postoje i rešenja sa optokaplerima.
U prvom slučaju prenosi se kompletna energija za upravljanje tranzistora. Preko
optokaplera se prenosi samo informacija o trajanju impulsa a energija se obezbeđuje
na neki drugi način.
105
0.0. DRAJVERSKA KOLA

0.0.0. OPŠTI PRINCIPI
Za upravljanje bipolarnim tranzistorom bilo je potrebno napajati njegovu bazu
strujom koja je kod većih snaga iznosila i više ampera. Ova struja je morala da
postoji sve vreme dok je tranzistor uključen, što je iziskivalo veliku snagu napojnog
kola (drajvera).
Idealno bi bilo kada bi tranzistor mogao da bude direktno upravljan iz integrisanih
kola (TTL, CMOS i slično). Ovo je donekle postalo moguće razvojem prekidačkih
MOSFET-ova i IGBT. Zbog toga danas većina proizvođača prekidačkih tranzistora
ide u pravcu povećanja njihovih prekidačkih mogućnosti, a bipolarne tranzistore ne
preporučuju za primenu kod razvoja novih uređaja. Tendencija je takva da se
bipolarni tranzistor zadrži još neko vreme kao rezervni deo za postojeće uređaje.
Kod prekidačkih tranzistora tipa MOSFET i IGBT, za držanje u uključenom stanju
potrebno je na upravljačkom ulazu (gejt) obezbediti napon od oko 10 V.
U isključenom stanju dovoljno je da taj napon bude nula. Oba ova stanja su
stacionarna, i u njima je upravljačka struja (struja gejta) zanemarivo mala. To znači
da bi se upravljanje moglo postići direktnim napajanjem iz pomenutih integrisanih
kola. Međutim, pri komutaciji tranzistora (prelazno stanje) zbog parazitnih
kapacitivnosti, pojavljuju se veoma jaki strujni impulsi, trajanja kraćeg od jedne
mikrosekunde. Oni se pojavljuju i pri uključenju i pri isključenju. Oblik upravljačkog
napona je obično pravougaoni, a ograničenje se vrši rednim otporom reda desetinu
oma. Pri isključenju je dovoljno da se taj napon obori na nulu, a inverzna struja gejta
se dobija pražnjenjem kapaciteta CGS i punjenjem CGD. Neki proizvođači preporučuju
za brže isključenje da ovaj napon bude negativan i da se drži na toj vrednosti za sve
vreme dok je tranzistor isključen. Time se povećava imunitet prema eventualnim
ulaznim naponima izazvanim smetnjama.
Na osnovu ovoga se nameće zaključak da je između upravljačkog kola i tranzistora
opet potrebno imati međukolo koje će izvršiti njihovo međusobno prilagođenje. Kola
sa ovom funkcijom nazivaju se drajverskim.
Drajverska kola imaju višestruku funkciju koja može da sadrži na primer,
uobličavanje impulsa, pojačanje, galvansko odvajanje, aktivnu prekostrujnu zaštitu
itd. Pored ovoga drajveri mogu imati i ugrađene i neke funkcije zaštite, prenošenje
informacije o preopterećenju, autodijagnostike itd.
U zavisnosti od potreba pretvarača, pojedina kola mogu imati jednokanalni izlaz
(jednoimpulsni pretvarači), dok se za dvoimpulsne pretvarače koriste pomerači faza
ili flip-flopovi za dobijanje naizmeničnih impulsa na dva ili više izlaza (dvokanalni).
Osim toga većina IC ima u sebi izvor referentnog napona, pojačavače greške,
kontrolne logičke ulaze i izlaze itd. U zavosnosti od zahtena pretvarača za koji su
namenjena, ova kola mogu imati i neke specifičnosti. Međutim većina današnjih IC
uključuju sledeće funkcije:
- Kontrola napona napajanja
- Referentni napon
106
- Veliku izlaznu stuju (i više od 1 A)

- Oscilator podesive frekvencije do oko 500 kHz.
- Mogućnost spoljne sinhronizacije
- PWM modulator sa podešavanjem koeficijenta ispune od 0 % do 100 %.
- Izbor, jedno/dvo kanalni rad
- Pojačavač greške
- Podešavanje mrtvog vremena
- Meki start, itd.
Pri izboru kola konstruktor prevenstveno gleda njegovu namenu. Međutim velika
ponuda na tržištu pruža široke mogućnosti izbora tako da se vodi računa i o ceni,
pristupačnosti, uslovima rada itd. Osim toga kod svih pretvarača i ne moraju biti
upotrebljene i sve mogućnosti pojedinih kola.
Jedan jednostavan drajver prikazan je na sl. 4-5 (a). Ovde se noseći signal
moduliše upravljačkim, pojačava, galvanski odvaja preko transformatora, ispravlja i
pobuđuje prekidački MOSFET (ili IGBT). Uspostavljanje napona na gejtu je brzo.
Otpornik R1 ograničava struju gejta pri uključenju. Pošto ispravljač ne može da
prihvati inverznu struju, u kolu gejta dodat je bipolarni tranzistor koji se pri nestanku
napona na ispravljaču pobuđuje zaostalim naponom na gejtu (preko R2) i obezbeđuje
brzo pražnjenje gejta. Struja pražnenja određena je pojačanjem T1 i otporom R2.
Kod pretvarača koji rade na niskoj frekvenciji (na primer 50 Hz), ne mora se ići sa
velikom brzinom komutacije. To podrazumeva i manje strujne impulse na gejtu.
sl. 4-5.
107
Na sl. 4-5 (b), prikazano je napajanje drajvera gornjeg tranzistora, iz izvora

napajanja elektronike. Ovakvo izvođenje drajvera pogodno je i kod viših napona
napajanja pretvarača (do oko 500 V).
Prvim uključenjem tranzistora T2, njegov drein dolazi na potencijal mase pa se
kondenzator C napuni preko diode D i otpornika R na vrednost 12 V. Isključenjem
T2, potencijal sorsa tranzistora T1 se podiže, dioda D inverzno polariše i prestaje
punjenje kondenzatora C. On je sada spreman da napaja gejt svog tranzistora (T1),
koji se uključuje odmah po isključenju T2. Izgubljeno naelektrisanje iz kondenzatora
(pad napona) tokom poluperiode vođenja tranzistora T1, nadoknađuje se u narednoj
poluperiodi kada se ponovo uključuje T2 i kondenzator dopunjava na početnu
vrednost.
Ovakvo upravljenje tranzistorima tipa FET i IGBT je primenljivo i kod impulsno
širinske modulacije (PWM). Tada postoji ograničenje u minimalnom trajanju impulsa
jer kod kratkih vođenja donjeg tranzistora (T2), elektrolitni kondenzator u drajveriu za
T1 ne stiže da se dopui na potreban napon.
3.3.2. DRAJVERSKA KOLA SERIJE IR 21XX
Na ovom principu razvijeno je više drajverskih integrisanih kola. Dalje će kao
primer biti prikazano kolo IR2110 proizvodnje IRF. U narednim tabelama su
prikazane najvažnije statičke i dinamičke karakteristike, kao i preporučene vrednosti
radnih uslova potrebnih za pravilan rad drajvera.
U nastavku su prikazane najvažnije statičke i dinamičke karakteristike, unutrašnja
blok šema i način primene ovog kola. Takođe prikazano je još nekoliko kola iz ove
serije (2113, 2121, 2127).
sl. 4-6. Funkcionalna blok šema kola IR2110
108
sl.4-7. Način povezivanja kola IR2110
Symbol Definition Min. Typ. Max. Units Test Conditions

VIH Logic “1” input voltage 95
VIL Logic “0” input voltage - 6.0 V
VOH High level output voltage, VBIAS - VO - 1.2 IO = 0A
VOL Low level output voltage, VO - 0.1 IO = 0A
ILK ILK Offset supply leakage current 50 VB = VS = 500V/600V
IQBS Quiescent VBS supply current 125 230 VIN = 0V or VDD
IQCC Quiescent VCC supply current 180 340 VIN = 0V or VDD
µA
IQDD Quiescent VDD supply current 15 30 VIN = 0V or VDD
IIN+ Logic “1” input bias current 20 40 VIN = VDD
IIN- Logic “0” input bias current - 1.0 VIN = 0V
VBSUV+ VBS supply undervoltage positive 7.5 8.6 9.7
going threshold
VBSUV- VBS supply undervoltage negative 7.0 8.2 9.4
going threshold
V
VCCUV+ VCC supply undervoltage positive 7.4 8.5 9.6
going threshold
VCCUV- VCC supply undervoltage negative 7.0 8.2 9.4
going threshold
IO+ Output high short circuit pulsed 2.0 2.5 - VO = 0V, VIN = VDD
current PW=10 µs
A
IO- Output low short circuit pulsed 2.0 2.5 - VO = 0V, VIN = VDD
current PW=10 µs
Tab. 4-1. Statičke karakteristike drajvera IR 2110(S)/IR 2113(S)
109
Symbol Definition Typ. Max. Units Test Conditions

ton Turn-on propagation delay 120 150 VS = 0V
toff Turn-off propagation delay 94 125 VS = 500V/600V
tsd Shutdown propagation delay 110 140 VS = 500V/600V
tr Turn-on rise time 25 35 ns -
tf Turn-off fall time 17 25 -
MT Delay matching, HS & LS (IR2110) - 10
-
turn-on/off (IR2113) - 20
Tab. 4-2. Dinamičke karakteristike drajvera IR 2110(S)/IR 2113(S)
Symbol Definition Min. Max. Units

VB High side floating supply absolute voltage VS + 10 VS + 20
High side floating supply offset voltage (IR2110) Note 1 500
VS
(IR2113) Note 1 600
VHO High side floating output voltage VS VB
VCC Low side fixed supply voltage 10 20 V
VLO Low side output voltage 0 VCC
VDD Logic supply voltage VSS + 3 VSS + 20
VSS VSS Logic supply offset voltage -5 (Note 2) 5
VIN Logic input voltage (HIN, LIN & SD) VSS VDD
0
TA Ambient temperature -40 125 C
Note 1: Logic operational for VS of -4 to +500V. Logic state held for VS of -4V to -VBS. (Please
refer to the Design Tip DT97-3 for more details).
Note 2: When VDD < 5V, the minimum VSS offset is limited to -VDD.
Tab. 4-3. Preporučene radni uslovi drajvera IR 2110(S)/IR 2113(S)
Drajversko kolo IR2110 nema mogućnost ograničenja struje. Kolom IR2121 istog
proizvođača (sl. 4-9.) otklonjen je ovaj nedostatak. IR2121 je drajver samo za jedan
tranzistor. Nožica broj 6 (CS – current sense) meri napon prema VS (nožica 5) i kada
ovaj napon pređe nivo od oko 230 mV, isključuje tranzistor.
Ostale statičke i dinamičke karakteristike slične u kolu ID2110. Izvod CS postoji i
kod drajvera IR2127 (sl.4-10.) i IR2125 (sl.4-11.).
Kod kola na sl. 4-10. prati se pad napona na otpornosti RDS,ON izlaznog MOSFET-a
preko razdelnika koji čine otpornici R2 i R3.
Na sl. 4-11. je prikazano praćenje struja preko otpornika u kolu sorsa (RS1 i RS2).
110
sl. 4-8. Funkcionalna blok šema kola IR2121
sl. 4-9. Principska šema povezivanja kola IR2121
sl. 4-10. Jedan način povezivanja kola IR2127
111
sl. 4-11. Zaštita od kratkog spoja sa drajverima tipa IR2121 i IR2125
112
3.4. NAČINI UPRAVLJANJA PRETVARAČIMA

Za primenu kod SMPS razvijeno je više tehnika i na njima zasnovanih,
upravljačkih kola. U principu svi oni se mogu svrstati u tri glavne grupe upravljanja.
To su upravljanje po naponu, struji i histerezisni način rada. Za svaku od ovih načina
upravljanja razvijena su i kompletna integrisana kola. Savremenija kola u sebi sadrže
i više načina regulacije koji se onda po potrebi mogu birati.
Sama regulacija se zasniva na principima impulsno širinske modulacije (PWM). U
principu moguće su različite varjante kao što su konstantna frekvencija, konstantno
tON, sve promenljivo (Goldbergova modulacija) itd. Međutim u primeni se najčešće
koristi upravljanje zasnovano na komparaciji referentnog napona sa takozvanim
testerastim naponom (napon rampe), konstantne frekvencije. Na izlazu komparatora
dobija se impulsni napon konstantne frekvencije i promenljive širine, koji se dalje
koristi za upravljanje izlaznim tranzistorima u pretvaraču. Ovi impulsi nisu pogodni
da se njima direktno upravlja tranzistorima tako da se između dodaju takozvana
drajverska (pogonska) kola.
3.4.1. REGULACIJA PO NAPONU
Kod regulacije po naponu (sl. 4-12.), prati se njegova veličina i održava na traženoj
vrednosti. Izlazni napon (UO) se poredi sa zadatim (UREF) i tako dobija signal greške
(UERR). Ovaj napon upravlja PWM
modulatorom i tako dobijaju
upravljački impulsi promenljive
ispune (a).
Struja se nadgleda, a njen
regulator se aktivira samo u
slučaju prekoračenja zadate
maksimalne vrednosti (limita).
Ovde se obično ostavljaju dve
mogućnosti limita i to su
ograničenje srednje i trenutne
vrednosti struje.
Regulacija po naponu, pogodna
je za primenu kod pretvarača tipa
forvard, (tu su i svi dvoimpulsni
pretvarači) itd.
Za regulaciju po naponu
razvijeno je više integrisanih kola.
U ovu grupu spada i kolo TL 494
sl. 4-12. koje je opisano u nastavku ovog
poglavlja.
113
3.4.2. REGULACIJA PO STRUJI

Regulacija po struji (sl. 4-13.) pogodna je za primenu kod pretvarača tipa boost,
flyback itd. Ovde se istovremeno prate i izlazni napon i struja. Kod ovog načina
koristi se princip kaskadne regulacije
gde je unutrašnja petlja strujna a
referencu za nju daje regulator
napona. Ovde se naponski signal
greške koristi za upravljanje
amplitudom struje, ograničenu obično
zasićenjem jezgra prigušnice (bost) ili
transformatora (flyback), u svakom
intervalu vremena tON. Unutrašnja
strujna petlja je veoma brza, tako da
pretvarač ima dobar tranzijentni
odziv. Ovaj način regulacije, obično
se ne primenljuje kod pretvarača tipa
forvard (ovde spadaju i svi
dvoimpulsni) jer su kod njih brzine
promena struje znatno manje.
sl. 4-13.
0.0.0. HISTEREZISNA REGULACIJA

Kod ovog načina regulacije izlazna veličina se održava unutar zadatih granica
(gornjr i donje). Ponekad se ovakav način naziva i bang-bang regulacijom.
Za upravljanje jednoimpulsnih pretvarača potreban je jedan upravljački izlaz na IC.
Zbog jednostavnosti često se bira takva konfiguracija pretvarala koja omogućava
direktnu spregu IC sa izlaznim tranzistorom. Ovo se ponekad radi čak i po cenu da
referentni potencijal upravljačke elektronike bude i visok u odnosu na zemlju, ako to
ne smeta radu pretvarača a unosi znatnije pojednostavljenje.
Kod dvoimpulsnih pretvarača potrebna su dva (ili više) upravljačka izlazna
napona. Od ovih napona se očekuje da imaju jednaka vremena koja definišu tON. u
suprotnom bi se mogla pojaviti jednosmerna komponenta napona i struje u izlazu
invertorskog dela pretvarača. Odlično izjednačavanje trajanja impulsa pozitivne i
negativne poluperiode postiže se uvođanjem delitelja učestanosti, odnosno
razdvajanjem parnih i neparnih impulsa.
114
3.4.4. INTEGRISANA KOLA ZA UPRAVLJANJE PRETVARAČIMA

Neki konkretni primeri integrisanih kola za upravljanje pretvaračima prikazani su
kroz šema date uz poglavlja o samim pretvaračima. Na kraju knjige, u okviru
dodatka, prikazane su još neke šeme konkretnih pretvarača.
Ovde će biti prikazano još nekoliko primera ovih integrisanih kola.
3.4.4.1. Kolo CD4047
Za pravilan rad dvoimpulsnog pretvarača (invertorskog dela), veoma je važna,
između ostalog, i jednakost trajanja obe poluperiode. Ujednačavanje trajanja
zasnovano na odvojenim vremenskim konstantama, za obe poluperiode, nije dovoljno
jer vremenom, zbog starenja, dolazi do promena njihovih karakteristika i
razdešavanja. Zbog toga se za upravljanje invertorima koristi princip prikazan na sl.
4-14. Impulsi iz generatora takta se dovode u delitelj učestanosti koji je ovde
napravljen sa jednim D flip-flopom. Na ovaj način je perioda ulaznog napona
pretvorena u poluperiodu napona na izlazu delitelja učestanosti sa 2.
Ako generator ima stabilnu učestanost onda je nejednakost poluperioda izlaznog
napona minimalna. Nestabilnost frekvence sa sporim promenama nema uticaja na
nesimetriju poluperioda. Problemi mogu da se pojave zbog
uticaja smetnji i brzih promena frekvence, kada je
frekvenca ove promene uporediva sa osnovnom.
Sličan princip iskorišćen je kod CMOS kola CD4047.
Generator impulsa sa ovim kolom prikazan je na sl. 4-14.
Ovaj generator impulsa ima samo dve spoljne komponente
(R,C). Njihova uloga je da definišu trajanje periode koja
ovde iznosi:
TQ = 4,40 RC , C > 100 pF , 10 K < R < 1M
Izlaz 0 (nožica 13) omogućava korišćenje napona
astabilnog multivibratora pre deljenja frekvence sa 2. Kod
ovog napona se ne garantuje simetrija poluperioda.
sl.4-14. Trajanje prve pozitivne poluperiode na Q izlazu je:
TQ0=2,48RC
Kolo CD4047 dalje ima mogućnost monostabilnog rada
sa mogućnošću biranja okidne ivice, okidanja, resetovanja,
u astabilnom radu sinhronizacije sa nekim drugim kolom i
slično. U kolu na sl.4-15 te mogućnosti nisu korišćene pa su
nožice kola spojene na odgovarajuće potencijale. Na kraju
treba reći da se ovo kolo može primeniti samo za invertore
neregulisanog tipa, jer nema mogućnost impulsno širinske
modulacije, niti mogućnost formiranja bilo kakvih
povratnih sprega.
sl. 4-15. Primena ovog kola biće prikazana na primeru uređaja za
115
besprekidno napajanje. Njegova električna šema je prikazana na sl. 4-16. Uređaj radi
na sledeći način.
Dok postoji mrežni napon RE1 je uključen i ovaj napon se vodi na izlaz. Za to
vreme diode unutar tranzistora T1 i T2 ispravljaju sekundarni napon transformatora i
akumulatorska baterija se puni. Pri punjenju, napon baterije prati operacioni
pojačavač IC2. Trimer RV2 treba podesiti da se rele RE2 isključi pri naponu od 14,4 V
(2,4 V/ćeliji). Tada prestaje punjenje i baterija je zaštićena od prepunjavanja
(sulfatizacije). Prisustvo ulaznog napona signalizira tinjalica S1, a izlaznog S2.
Pri nestanku mrežnog napona, rele RE1 se isključuje, a preko mirnog kontakta 8-11
operacioni pojačavač IC1 i kolo IC3 dobijaju napon i invertor se startuje. Startovanje
je nezavisno od položaja preklopnika START/STOP. Beznaponska pauza u izlaznom
naponu je oko 20 do 40 ms. Kao znak napajanja iz akumulatora svetli LE dioda
(žuta). Operacioni pojačavač IC1 (komparator) prati napon baterije pri pražnjenu i
svojim izlaznim naponom napaja IC3. Potenciometar RV1 treba podesiti tako da se
invertor isključi pri naponu od 10,8 V (1,8 V/ćeliji). Komparator IC1 se može
resetovati i preklopnikom START/STOP i time isključiti invertorski rad. Ovim je
sl. 4-16.
116
izbegnuto isključivanje sa akumulatora i obezbeđeno da pri narednom nestanku

mrežnog napona invertor aktivira. Za fino podešavanje frekvence služi trimer RV3.
Zbog niske frekvence invertora, i malih zahteva za brzinom komutacije, u kolo gejta
su stavljeni otpornici relativno visoke otpornosti. Zaštita od komutacionih prenapona
postignuta je zener diodama ZD3 i ZD1 koje usporavaju isključenje.
Podaci o transformatoru su dati na slici. Primar se sastoji od dva polunamota za po
12 V. Ovi polunamoti se motaju bifilarno zbog smanjenja rasipnog fluksa među
njima. Sekundar transformator ima tri izvoda u zavisnosti od vrste trošila koje
napajaju. U ispravljačkom radu aktivan je izvod 220 V.
Primenjeni tranzistori IRF1010N su tipa MOSFET sa maksimalnom strujom od 70
A i naponom 55 V. Rad pri trajnoj struji od 10 A obezbeđuje dovoljan koeficijent
sigurnosti i pouzdan rad. Uz ulazni napon od 12 V dobija se snaga od 120 W.
0.0.0.0. Kolo TL494
Ovo kolo (sl. 4-17.) u odnosu na MC34060 ima dodatni flip-flop koji deli ulaznu
frekvencu sa 2. Na dve NILI kapije se vrši širinska modulacija ovih impulsa u skladu
sa nivoom ulaznog napona (nožica 3). Ovako modulisani impulsi se pojačavaju na
izlaznim tranzistorima T1 i T2. Zajednički ulaz dve I kapije omogućava biranje načina
rada i to: sa logičkom 0 (na nožici 13) za jednoimpulsni, a sa 1 na nožici 13, za
dvoimpulsni rad. Izlazni tranzistori se spolja mogu povezati u spoj sa zajedničkim
kolektorom ili emiterom, omogućavajući maksimalnu izlaznu struju od 250 mA.
Ukoliko dva kola treba da rade sinhrono, onda se na gonjenom kolu izostavljaju
otpornik RT i kondenzator CT, a nožica 6 sa spaja na referentni potencijal 5 V (nožica
14), dok se ulaz 5 gonjenog kola spaja na isti ulaz pogonskog kola.
Ispuna impulsa se u jednoimpulsnom režimu kreće u opsegu od 4 % do 96 % a u
dvoimpulsnom od 4 % do 48 %.
Primena kola TL494 prikazana je na primerima push-pull (sl. 3-4) i mostnog
invertora sa transformatorom i ispravljačem na izlazu (indirektni DC/DC pretvarač)
na sl. 3-13. Invertorski most se napaja naponom UI. Na izlazu se ispred
transformatora TR1 nalazi kondenzator C9 za eliminisanje jednosmerne komponente
struje. Paralelno sa izlaznim tranzistorima nalaze se R-C članovi za smanjenje
prekidačkih gubitaka. U bazama invertorskih tranzistora nalaze se kola koja generišu
inverznu baznu struju IB2. Povratna sprega po struji se obezbeđuje preko strujnog
transformatora STR, dioda D13, D14, D15, D16 i opteretnog otpornika R18. Napon na
ovom otporniku (nožica 16) komparira se sa naponom na razdelniku R14 i R15 (nožica
15), a signal greške vrši PWM. Povratna sprega po naponu uvodi se preko razdelnika
napona sačinjenog od R19 i R20. Ovaj napon se komparira sa naponom na nožici 2 i
opet signal greške utiče na PWM. Pošto ne mogu istovremeno oba signala greške da
vrše upravljanje sa PWM, onda to čini onaj koji je trenutno veći. Ovako dobijeni
širinski modulisani impulsi (PWM) pojačavaju se preko puš-pul invertora i preko
njegovog transformatora raspodeljuju bazama izlaznih prekidačkih tranzistora u
mostu. Izlazni napon invertora se transformiše na željeni nivo, galvanski odvaja i
ispravlja diodama D9 i D10 i na kraju filtrira prigušnicom L i kondenzatorom C10.
117
sl. 4-17.
118
3.4.4.3. Kolo MC3420

Dalje će biti prikazano kolo MC3420 (MC3520) proizvodnje MOTOROLA.
Osnovne karakteristike kola su:
- Napon napajanja 10 do 30 V
- Radna frekvenca 2 do 200 kHz
- Maksimalna izlazna struja 50 mA
Na slikama (sl. 4-18 a,b,c) je prikazano ekvivalentno kolo, karakteristični
dijagrami i način primene.
0.0.0.0. Kola familije SG1525
Na slici 3-18 je prikazan primer primene kola SG3524 na pretvaraču tipa puš-pul.
Pretvarač je sličan onom na sl. 3-4, samo je upravljanje realizovano drugim
integrisanim kolom.
Na slikama 4-20 i 4-21 su prikazane blok šeme kola SG1525A (SG1527A) i
SG1526. Slična su i kola SG2525A (SG2527A) i SG2526 kao i SG3525A
(SG3527A) i SG3526. Razlika je samo u maksimalnoj dozvoljenoj temperaturi.
Izrađuju se u keramičkom (J) i plastičnom (N) pakovanju.
Kola se napajaju naponom od 8 do 35 V. Frekvence oscilatora su im od 100 Hz do
400 kHz (SG1525A i SG1527A) i 1Hz do 400 kHz (kolo SG1526). Ostale
karakteristike su: Podesivo “mrtvo vreme”, dvostruki izlaz sa oba smera struje (izvor-
ponor) za ±100 mA i ±400 mA u piku, mogućnost spoljne sinhronizacije i slično.
0.0.0.0. Kola familije UC1875
Na sl. 4-22, prikazana je blok šema kola UC1875. Ovo kolo je kontroler mostnog
pretvarača sa faznim pomeranjem dva polumostna dela (jeddan u odnosu na drugi).
Omogućava PWM konstantne frekvencije, rezonantni i ZVT rad. Može biti
konfigurisano za naponsko ili strujno upravljanje, sa brzom prekostrujnom zaštitom.
Programabilno vremensko kašnjenje (time delay) služi za zadavanje mrtvog vremena
pri uključivanju izlaznih tranzistora naročito potrebnog u rezonantnom radu. Ima i
mogućnost spoljne sinhronizacije (ulaz CLOCKSINC).
Ostale najvažnije karakteristike kola su:
- Ispuna impulsa a=0 do 100 %
- Programabilno mrtvo vreme
- Radna frekvencija do 1 MHz
- Četiri odvojena izlaza
- Mala startna struja do 150 µA
- Kontrolisan meki start
- Podesiv referentni napon itd.
- Maksimalni napon napajanja kola je 20 V
- Izlazna struja 0,5 A a u impulsu (0,5 µs) do 2 A.
Ovako kratko iznešeni podaci o kolima svakako nisu dovoljni za rad sa njima. Oni
više imaju za cilj da upute čitaoca u namenu pomenutih kola, a za konkretnu primenu
moraju se koristiti detaljna uputstva proizvođača.
119
sl. 4-18. Blok šema i način rada kola MC3420/3520
120
sl. 4-19. Push pill pretvarač sa kolom SG3524
sl. 4-20. Blok šema kola SG1525/1527
121
sl. 4-21. Blok šema kola SG1526/2526/3526
sl. 4-22. Blok šema kola UC1785/2785/3785
122
Radojle Radetić, Prekidačka napajanja, 5. Dodatak
4. DODATAK
4.1. PRORAČUN FERITNIH TRANSFORMATORA
Proračunom transformatora treba da se dođe do elemenata za njegovu izradu ili
izbor. Kao polazni podaci, obično su poznati ulazni i izlazni naponi, izlazna snaga ili
struja (jednog ili više sekundarnih namota). Dalje je poznata vrsta pretvarača za koji
će biti primenjen. Pored ovoga na pojedine detalje mogu da utiču i trenutno
raspoloživi materijali i delovi (jezgra, žica za
namote, izolacija itd.).
Osnovni elementi za izbor ili izradu
transformatora su veličina i tip jezgra, brojevi
navojaka pojedinih namotaja i preseci njihovih
provodnika, smerovi motanja itd. Kada se odrede
ovi elementi a pre same izrade, reba proveriti
smeštaj namota (možda sve ne može da stane u
raspoloživi prostor).
Na sl. 5-2, prikazani su oblici nekih najčešće
sl. 5-1 korišćenih jezgara.
sl. 5-2.
U daljem tekstu biće rikazan pojednostavljen proračun feritnih transformatora za
primenu kod pretvarača. Proračun će biti prikazan na primeru dvonamotnog
transformatora ali će na kraju biti pokazano kako se on primenjuje kod ostalih vrsta
pretvarača.
Posmatrajmo dvonamotni transformator sa površinom jezgra SFe i prozora SPR, (sl.
5-1). Njegova snaga se može izraziri kao proizvod sekundarnih veličina struje i
napona. Osim kod najmanjih transformatora, za praksu je sasvim dobra aproksimacija
ako se uzme da isto važi i za primar tako da u daljoj analizi to neće naglašavati.
123
P =U ⋅I
Indukovani napon je:
U = 4 ⋅ ko ⋅ f ⋅ N ⋅ Bm ⋅ S Fe
Struja se može izraziti preko gustine struje J i preseka provodnika SCu kao:
I = J ⋅ SCu
Sada je snaga transformatora:
P = 4 ⋅ ko ⋅ f ⋅ N ⋅ Bm ⋅ S Fe⋅ ⋅ J ⋅ SCu
Uvedimo:
N ⋅ SCu = k1 ⋅ kCu ⋅ S PR i S Fe = k Fe ⋅ S Fe
Sada je snaga transformatora:
P = 4 ⋅ k1 ⋅ k 0 ⋅ kCu ⋅ k Fe ⋅ f ⋅ Bm ⋅ J ⋅ S Fe ⋅ S PR
Odnosno:
P = 4 ⋅ k ⋅ f ⋅ Bm ⋅ J ⋅ S Fe ⋅ S PR
Značenje pojedinih faktora je sledeće:
P - prividna snaga transformatora (VA)
k0 - koeficijent oblika napona
k0=1,11 - za sinusni oblik
k0=1 - za pravougaoni oblik napona sa ispunom a=0,5
1
k0 = - za pravougaoni oblik napona sa ispunom a<0,5
2⋅a
k1 - udeo u površini prozora, namota koji prenosi celu snagu
kCu - koeficijent ispune površine prozora bakrom kCu=0,25..0,5
kFe - koeficijent ispune površine preseka jezgra gvožđem (za feritna jezgra kFe=1)
k - rezultantni koeficijent (k=k0⋅k1⋅kCu⋅kFe)
f - frekvenca (Hz)
Bm - amplituda promene indukcije (T)
J - gustina struje u namotu (A/m2)
SFe - geometrijska površina preseka jezgra (m2)
SPR - geometrijska površina prozora (m2)
Ovaj izraz je sasvim opšti i u obzir uzima, bilo direktno, bilo indirektno, različite
faktore. Prema ovom izrazu snaga transformatora srazmerna je četvrtom stepenu
linearnih dimenzija.
Nedostatak dobijenog izraza za snagu transformatora je u tome što direktno ne
sadrži temperaturu namota, koja je u stvari limitirajući faktor snage. Ipak indirektno,
temperatura je prisutna kroz J i Bm.
Pri konstrukciji transformatora ove dve veličine se biraju tako da temperatura
124
ostane u prihvatljivim granicama. Kod lameliranih jezgara, proizvođači daju podatke

za svoja jezgra u zavisnosti od njihovog oblika i gabarota. Za transformatore sa
feritnim jezgrima dozvoljava se niža temperatura zagrevanja i radi se o
transformatorima manjih gabarita.
Pri konstantnim vrednostima za Bm i J, gubici bi bili proporcionalni masi
transformatora (treći stepen linearnih dimenzija). Intenzitet hlađenja proporcionalan
je kvadratu linearnih dimenzija (rashladna površina). Zbog toga se pojavljuje nesklad
snage gubitaka i mogućnosti njihovog odvođenja. Sa povećanjem gabarita brže bi
rasli gubici od odvedene toplote, tako da bi se temperatura transformatora
povećavala. Da bi se temperatura zadržala na dozvoljenoj vrednosti moraju se
smanjivati gubici. Prihvatljiva vrednost gubitaka kod feritnih jezgara je do oko 0,3
W/cm3. Kod feritnih transformatora za frekvencije do oko 50 kHz, gubici u gvožđu
su dovoljno mali da se ne moraju smanjivati tako da se amplituda indukcije može
održavati konstantnom (nešto ispod kolena zasićenja). Preostaje da se smanjuje samo
gustina struje.
Eksperimentalno je određeno da feritni transformator sa proizvodom površina
jezgra i prozora od 1 cm4 može da se optereti gustinom struje od 4,5 A/mm2, (porast
temperature od oko 30 0C). Gustina struje unosi eksponent linearnih dimenzija od –
0,5 (-1/2), tako da snaga transformatora raste sa eksponentom linearnih dimenzija od
3,5 (7/2).
Sa ovim gustina struje se može izraziti na neki od sledećih načina:
J ( A / mm 2 ) = 4,5[S Fe ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
−1 / 8
J ( A / mm 2 ) = 0,45[S Fe ( m 2 ) ⋅ S PR ( m 2 )]
−1 / 8
J ( A / m 2 ) = 4,5 ⋅ 105 [S Fe ( m 2 ) ⋅ S PR ( m 2 )]
−1 / 8
Sa ovom gustinom struje, snaga transformatora je:

P = 4 ⋅ k ⋅ f ⋅ Bm S Fe ⋅ S PR ⋅ J
P = 18 ⋅ 105 ⋅ k ⋅ f ⋅ Bm [S Fe ( m 2 ) ⋅ S PR ( m 2 )]
7/8
P = 0,18 ⋅ k ⋅ f ⋅ Bm [S Fe ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 )]
7/8
Proizvođači feritnih jezgara daju za njih i podatatak o proizvodu površina jezgra i

prozora (SFE⋅SPR – area product).
Rešenjem jednačine po ovom proizvodu dobija se:
8/7 8/7
 5,5 ⋅ 10 −7 P   5,5 ⋅ P 
S Fe ( m ) ⋅ S PR ( m ) = 
2 2
 ili S Fe ( cm 2 ) ⋅ S PR ( cm 2 ) =  
 k ⋅ f ⋅ B m   k ⋅ f ⋅ Bm 
Kod nekih pretvarača magnećenje je nesimetrično. Na primer kod pretvarača

forvard i flyback, magnećenje se odvija samo u prvom kvadrantu. U takvom slučaju
pogodnije je koristiti ukupnu promenu indukcije ∆B. Sa ovim snaga se može izraziti
kao:
125
8/7
 11 ⋅ 10 −7 P 
S Fe ( m ) ⋅ S PR ( m ) = 
2 2

 k ⋅ f ⋅ ∆ Bm 
ili
8/7
 11 ⋅ P 
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 
2 2

 k ⋅ f ⋅ ∆Bm 
Pri simetričnom magnećenju jezgra ova
promena indukcije jednaka je ∆B=2BM, što
kod feritnih jezgara iznosi približno 0,5T.
Na primer za dvonamotni transformator, pri
k≈0,2, BM=0,25T (∆B=2BM=0,5T), dobija
se:
sl. 5-3. 1,143
P
S Fe ( cm ) ⋅ S PR ( cm ) = 215 
2 2
f
Iz ovako izračunatog proizvoda (SFe⋅SPR)
iz kataloga se bira prvo veće jezgro. Prema
izabranom jezgru, izračunavaju se brojevi
navojaka pojedinih namotaja.
Broj navojaka primara određuje se prema
ulaznom naponu i iznosi:
U I ⋅ tON ,MAX U I ⋅ a MAX
N P ,MIN = = 104
∆B ⋅ S FE ∆B ⋅ S FE ( cm ) ⋅ f
2
Brojevi navojaka ostalih namota lako se

određuju proporcionalno svojim naponima.
Sada još treba odrediti preseke
provodnika ovih namota. To se radi na
osnovu poznatih efektivnih vrednosti struja
pojedinih namota, i gustine struje
I EF
SCu =
J
Ako se odrede ukupni gubici u
transformatoru, može se proceniti i njegovo
sl. 5-4.
povišenje temperature usled zagrevanja.
Specifični toplotni otpor sferne površine sa koeficijentom emisije 0,9, na normanim
radnim temperaturama je oko 0,084 (0Cm2/W) odnosno oko 840 (0Ccm2/W).
Pri ukupnim gubicima Pg, porast temperature je:
126
Pg
 ( 0 C ) = 840
S ( cm 2 )
Pri proračunu transformatora za druge vrste pretvarača moraju se uzeti u obzir
njihove specifičnosti. One se u prvom redu ogledaju u načinu magnetisanja jezgra
(∆B), broju namotaja i obliku struje u njima (obuhvaćeno kroz k i J).
Transformatori mostnog i polumostnog pretvarača razvijaju najveću snagu. U
tabeli 5-1. su prikazani odnosi snaga transformatora za pojedine vrste pretvarača, u
odnosu na mostni. U njoj su prikazane i vrednosti koeficijenta k1 za ove tipove
transformatora. Tabela ukazuje na mogućnost iskorišćavanja pojedinih vrsta
transformatora u pogledu snage. Zbog malog iskorišćenja gabarita forvard, fly-back
praktično dolaze u obzir samo na frekvencijama reda desetine kHz i jezgrima od
ferita.
Puš-pul, polumost i most dolaze u obzir na svim frekvencama, s tim što mostni
omogućava i najbolje iskorišćenje prekidačkih elemenata (tranzistora) pa se sa njim
mogu postići najveće snage.
Na sl. 5-3 prikazane su tipične krive magnećenja feritnih jezgara za nekoliko
temperatura, a na sl. 5-4 gubici u njima u zavisnosti od frekvencije i indukcije.
Za detaljnije informacije o konkretnim jezgrima treba konsultovati kataloški
materijali, aplikacione note, priručnike, uputstva i drige publikacije proizvođača.
Poznati proizvođač feritnih jezgara Siemens – Matsushita Components (S+M) nudi
za pretvarače jezgra prikazana u tabeli tabeli 5-2. U tabeli 5-3 prikazane su neke
karakteristike ovih materijala.
Pretvarač k1 k P/Pmost
1. Mostni 0,50 0,20 1
2. Polumostni 0,50 0,20 1
Push-pull/standardni 0,41 0,17 0,83
3.
Push-pull/push-pull 0,50 0,20 0,71
Forvard dvotranzistorski 0,50 0,20 0,35
4. Forvard jednotranzistorski, sa vraćanjem energije 0,45 0,18 0,32
Forvard sa R-C-D kolom 0,50 0,20 0,35
Fly-back dvotranzistorski, sa vraćanjem energije 0,41 0,17 0,25
Fly-back jednotranzistorski, sa vraćanjem energije 0,33 0,13 0,20
5.
Fly-back diskontinualni, bez vraćanja energije 0,50 0,20 0,31
Fly-back kontinualni, bez vraćanja energije 0,50 0,20 <0,3
Tab. 5-1.
127
Tab. 5-2. Preporuke S+M za primenu svojih jezgara za transformatore i prigušnice
128
Tab. 5-3. Neke karakteristike feritnih materijala proizvođača S+M
129
Tab. 5-3. Neke karakteristike feritnih materijala proizvođača S+M (nastavak)
130
4.2. PRIGUŠNICE
Prigušnice su induktivni elementi koji akumuliraju energiju u obliku magnetnog
polja. Prigušnice mogu biti sa ili bez jezgra. Pri istoj induktivnosti i struji, prigušnice
sa jezgom su manjih gabarita.
Kod pretvarača, prigušnice se najčešće primenjuju u filterskim kolima. To može da
bude u jednosmernim kolima gde treba potisnuti naizmeničnu komponentu, ili u
naizmeničnim kolima. Kod prigušnica za jednosmerna kola, glavna struja je
jednosmerna, a naizmenična komponenta je manjeg intenziteta. Zbog toga se u
jednosmernim i kolima mrežne frekvence mogu koristiti prigušnice sa jezgrom od
trafo lima. U kolima sa višom frekvencom, jezgo je feritno.
Osnovni parametri prigušnice su induktivnost i omska otpornost, a za više
frekvence važna je i parazitna kapacitivnost. Omski otpor pri jednosmernoj struji se
izračunava na osnovu specifične otpornosti, preseka i dužine provodnika. Kod
naizmenične struje, zbog skin efekta, omski otpor se povećava. Zbog toga se namoti
za više frekvence motaju provodnicima u obliku snopa sastavljenog od tankih
izolovanih žica.
Induktivnost je važan parametar namotaja i definiše se kao odnos obuhvaćenog
magnetnog fluksa (), i struje u njemu. Pošto svaki navojak obuhvata isti fluks,
ukupan fluksni obuhvat je N puta veći od stvarnog fluksa (). Sa ovim induktivnost
posmatranog namotaja sa N zavojaka je:
N ⋅
L= =
I I
Induktivnost može da akumulira i energiju u obliku magnetnog polja. Pri
magnetnom fluksu () i strtuji (I), akumulisana energija u induktivnosti je:
 ⋅I L ⋅ I 2 B ⋅ S Fe ⋅ I
EM = = =
2 2 2
Induktivnost kalema zavisi od njegove geometrije i mogu se uspostaviti približne
matematičke relacije za različite oblike.
Induktivnost prigušnice bez jezgra zavisi od broja navojaka i geometrije jezgra. Ne
postoji opšti izraz za njeno izračunavanje pa se u zavisnosti od konkretnog oblika
koriste različite formule.
Za okrugli cilindrični namot sa brojem navojaka N, odnosom prečnika (d) i visine
(h) u opsegu 0,5 do 2, se može koristiti sledeći izraz:
0 , 67
−7 d  d
L = 6,8 ⋅ 10 N d  
2
, za 0,5 < <2
h h
Za primenu kod pretvarača koriste se prigušnice sa jezgrom. Samo jezgro ima
veliku permeabilnost, tako da maksimalnu indukciju postiže pri vrlo maloj struji.
Zbog toga je mogućnost akumulacije energije veoma mala. Ovde se onda radi o
velikoj induktivnosti ali za veoma malu struju. Da bi se povećala struja, u jezgro se
131
uvodi zazor (). Sada se jezgro ponaša kao nehomogeni provodnok magnetnog polja.
U opštem slučaju nehomogenog jezgra induktivnost je:
0 0 S Fe
L = N2 ≈ N2
l l
∑ ∑
R S Fe R
Induktivnost prigušnice sa N zavojaka, jezgrom površine SFe, dužine magnetnih

linija lFe i zazora  je:
0 0 S Fe
L = N2 ≈ N2
l Fe  l Fe
+ +
 R ,Fe S Fe S  R ,Fe
Relativna permeabilnost feritnog jezgra je nekoliko hiljada. Za dužinu lFe od
nekoliko centimetara, prvi član sabirka je nekoliko mikrometara. Zazor je praktično
uvek nekoliko desetih delova milimetra, tako da je više desetina puta veći od udela
jezgra. Zbog toga se u najvećem broju slučajeva može zanemariti uticaj jezgra na
induktivnost tako da je:
S Fe
L ≈ N 2 0

U magnetnim materijalima sa visokom pernmeabilnošću, gustina energije
magnetnog polja je mala a induktivnost nelinearna. Ako se u jezgru ostavi vazdušni
zazor linearnost se popravlja. Gustina energije u zazoru je znatno veća, pa se već sa
zazorom od 1% srednje dužine magnetne linije, može smatrati da je sva energija
koncentrisana u zazoru.
Proračun prigušnice sa jezgrom podrazumeva da se za poznatu induktivnost i struju
odrede dimenzije jezgra i zazora i broj navojaka. Pođimo od sledećih pretpostavki:
- Poznata je maksimalna struja prigušnice
- Poznat je oblik jezgra (poznat koeficijent oblika jezgra kJ=SPR/SFe)
- Pozna amplituda indukcije (Bm)
Amplituda indukcije (Bm), u zazoru () približno je:
N ⋅ Im
Bm = 0

Broj navojaka je:
J ⋅ S PR J ⋅ k J ⋅ S Fe
N= =
Im Im
Na osnovu ovih izraza i polaznih podataka, dobija se:
132
L
'
S Fe = Im
Bm ⋅ J ⋅ kCu ⋅ k j
Na osnovu ove vrednosti bira se standardno jezgro čiji je stvarni presek SFe. Prema
ovako odabranom jezgru izračunava broj navojaka i zazor.
N ⋅ Im L ⋅ Im
 ' = 0 i N'=
Bm Bm ⋅ S Fe ⋅ k Fe
Ovo su računske vrednosti i na osnovu njih se biraju:
N Pogodan broj navojaka
 Pogodan vazdušni zazor
Ponekad se ukupan zazor sastoji iz dva dela (na primer razmaknuta EE jezgra), pa
je onda ovako izračunat zazor ukupan.
Presek provodnika se određuje iz relacije:
Im
SCu =
J
Zavisnost gustine struje od dimenzija jezgra određena je u delu o proračunu
feritnih transformatora.
Za feritna jezgra proizvođači daju takozvani faktor induktivnosti (AL). To je
induktivnost posmatranog jezgra pri jediničnom broju navojaka (N=1).
Faktor induktivnosti definisan je na sledeći način:
L 0 0 S Fe
AL = = ≈
N2 l l
∑ ∑
R S Fe R
Sa ovim faktorom, induktivnost namota na magnetnm jezgru je:

L = N 2 AL
Rad sa ovim faktorom pojednostavljuje izračunavanje induktivnosti posmatranog
jezgra sa N navojaka.
Na sličan način definiše se i faktor otpornosti:
RCu
AR =
N2
Sa ovim faktorom otpornost namota sa N zavojaka je:
RCu = N 2 ⋅ AR
Vrednosti koje daju proizvođači feritnih jezgara odnose se na koeficijent ispune
prozora bakrom od kCu=0,5.
133
4.3. REZONANTNI RAD PRETVARAČA

4.3.1. REZONANTNI RAD KOD JEDNOIMPULSNIH PRETVARAČA
Pri konstantnom ulaznom, tranzistori kao prekidači iza sebe daju pravougaone
oblike napona. Zbog parazitnih induktivnosti i kapacitivnosti pri uključenju i
isključenju se pojavljuju naponi i stuje veće od stacionarnih. Ako prekidačko kolo
čini samo tranzistor, prekidanje induktivne, i uključenje
kapacitivne struje odvija se pri velikom vrednostima
trenutne snage i takav prelaz naziva se tvrdim (hard
switching). Na sl. 5-5. prikazan je ovakav prelazak
krivom 1. Ovde se mora paziti da se tranzistor ne nađe
van oblasi sigurnog rada (SOA).
Dodavanjem snabera tipa R-D-C, proces se odvija kroz
područje znatno manjih snaga (kriva 2), prekidački gubici
su manji i moguć je rad na višoj frekvenciji.
sl. 5-5. Dalje smanjenje gubitaka postiže se rezonantnim
prelaskom (kriva 3) kada se on
odvija pri vrlo malim naponima
(ZVT) ili strujama (ZCT).
Danas pretvarači u rezonantnom
radu, rade na frekvencijama od više
stotina kHz pa i nekoliko MHz. To
sl. 5-6.
je dalje povećalo snagu i smanjilo
dimenzije pretvarača.
Prelaz po krivama 2 i 3 odvija se
pri daleko manjim trenutnim
snagama na tranzistorima i naziva se
mekim prelaskom (soft switching).
Induktovnosti i kapacitivnosti
zajedno sa opterećenjem formiraju u
opštem slučaju prigušeno oscilatorno
kolo. Konfiguracije ovog kola mogu
biti raznovrsne. Osnovne
konfiguracije sastoje se od redne i
paralelne veze ali moguće su i
njihove kombinacije.
Princip rezonantnog rada kod
jednoimpulsnih pretvarača biće
pokazan na primeru buck pretvarača
(sl. 5-6). Na sl. 5-7. prikazani su
oblici karakterističnih napona i struja
za ovaj pretvarač.
sl. 5-7. Dovođenjem upravljačkog signala
134
na prekidač (SW) on se uključuje (t0). Napon na induktivnosti LR jednak je ulaznom a

napon kondenzatora nednak je nuli. Struja rezonantne prigušnice polazi od nule,
linearno raste i u trenutku t1 dostiže struju opterećenja. Ovaj interval traje:
IO
t1 − t0 = LR
U IN
U intervalu od t1 do t3 odvija se deo rezonantne oscilacije. Napon i strija
rezonantnog kondenzatora su:
U CR = U IN [1 − cos R (t − t1 )] , I CR = U IN
CR
sin R (t − t1 )
LR
Amplituda napona rezonantnog kondenzatora dvostruko je veća od ulaznog (2UIN).
1
Rezonantna frekvencija je približno: R ≈
2 LR C R
Struja rezonantne prigušnice (i prekidača) je:
CR
iLR = iSW = I O + U IN sin R (t − t1 )
LR
Prekidački tranzistor se bira prema amplitudi ove struje i ona je:
CR
iSW ,MAX = I O + U IN
LR
Od t2 i napon kondenzatora i struja prigušnice opadaju. Kada struja rezonantne
prigušnice padne na nulu (trenutak t3) prekidač već može da se isključi. Napon
kondenzatora u trenutku t3 je:
  I 
2 
U C ,t3 = U IN 1 + 1 −  O 


  I C ,MAX  
 
Zbog diode na red sa prekidačem, struja ne može da promeni smer i do trenutka t5
ostaje na nuli. Ovo je interval vremena u kome se prekidač isključuje pri nultoj struji
(ZCT). Trajanje intervala vremena od t3 do t5 je:
2
 1  1 
2
2C ⋅ U IN
t5 − t3 = 2C ⋅ U IN   −   =
 I C2 ,MAX − I O2
 I O   I C ,MAX  I O ⋅ I C ,MAX
Trajanje ovog intervala zavisi od struje opterećenja. Pri malim strujama
opterećenja kondenzator ne stiže da se isprazni, tako da je potrebno produžavanje
vremena tOFF (interval od t3 do t6) i omogućeno kraće tON.
135
U praznom hodu (IO=0), trajanje tON može biti minimalno i jednako je polovini
periode rezonantne oscilacije. Da bi se prelazak vršio pri nultoj struji potrebno je da
se isključenje izvrši u toku druge poluperiode. Trajanje tOFF bi trebalo da bude veoma
dugo, jer bi se u protivnom izlazni kondenzator permanentno dopunjavao a njegov
napon stalno rastao.
Sa povećanjem struje opterećenja interval vremena u kome se isključenje
prekidača vrši pri nultoj struji se skraćuje. Da bi
bilo moguće isključenje pri nultoj struji potrebno
je da amplituda struje rezonantnog kondenzatora
bude veća od struje opterećenja (IC,MAX>IO). Pri
većim strujama opterećenja ne može se postići
isključenje prekidača pri nultoj struji.
U intervalu vremena od t4 do t5 kondenzator se
prazni izlaznom strujom, tako da njegov napon
opada linearno do nulte vrednosti (trenutak t5).
U intervalu od t3 do t6 kondenzator se prazni
konstantnom strujom tako da njegov napon opada
linearno:
I O ( t − t3 )
U C = U Ct3 −
CR
Posle trenutka t6 kondenzator je ispražnjen i ako
se prekidač uključi ciklus se ponavlja na isti način.
Rezonantni rad se može postići kod svih vrsta
prekidača. Na sl. 5-8. prikazane su rezonantne
konfiguracije kod jednoimpulsnih pretvarača.
Rezonantni elememtni vezani su redno a uzimanje
snage iz rezonantnog kola vrši se paralelnom
vezom opterećenja i kondenzatora.
Kod pretvarača sa transformatorom rezonantni
sl. 5-8. elementi (LR i CR) mogu biti smešteni u primaru,
sekundaru ili na obe strane.
0.0.0. REZONANTNI RAD KOD INVERTORA
Kod invertora, primarna struja transformatora je naizmenična. Rezonantno kolo
može biti smešteno između pretvarača i transformatora. U rezonantnom kolu se može
akumulisati velika energija. Njeno odvođenje prigušuje oscilacije i ograničava struje i
napone u njemu. Iznošenje energije iz ovog kola prema opterećenju može biti tako
što se ono veže u kolo na red, paralelno sa LR ili CR ili nekom drugom kombinacijom.
136
sl. 5-9.
sl. 5-10. Karakteristični dijagrami invertora sa rednim rezonantnim kojom
sl. 5-11.
sl. 5-12. Karakteristični dijagrami invertora sa paralelnim rezonantnim kojom
137
Na sl. 5-9 prikazan je invertor i redno rezonantno kolo. Sam invertor je generator
pravougaonog naizmeničnog napona. Ostali deo kola se može pretstaviti kao
ekvivalentna otpornost redno vezana u rezonanrtnom kolu. Za redno kolo oblici struje
i napona kondenzatora, za različite slučajeve, prikazani su na sl. 5-10. U matematičku
analizu ovih oblika se neće ulaziti.
Kod ovog kola struja jako zavisi od frekvencije. Na rezonantnoj frekvenciji L-C
kolo pretstavlja kratak spoj za osnovni harmonik. Struja je ograničena samo aktivnom
otpornošću (RO) preslikanom na primarnu stranu transformatora. Pri kratkom spoju
na izlazu struja postaje jako velika. Struju prate i naponi na LR i CR, tako da može
doći do njihovog oštećenja.
Ako je opterećenje vezano paralelno rezonantnom kondenzatoru (sl. 5-11.)
ponašanje invertora je drugačije. U odnosu na redno kolo sa sl. 5-10, ovde je
otpornost opterećenja znatno veća. U suprotnom rezonantno kolo je jako prigušeno.
Na rezonantnoj frekvenciji izlaz ne sme ostati nepoterećen jer dolazi do pojave
velikih struja u kolu i napona na LR i CR. Ova situacija jednaka je kratkom spoju kod
rednog rezonantnog kola. Za paralelno kolo oblik struje i napona kondenzatora, za
različite slučajeve, prikazani
su na sl. 5-12.
Pored ove dve osnovne
konfiguracije istražuju se i
razne kombinacije ovih
elemenata. Jedna takva veza
prikazana je na sl. 5-13. Ona
je navedena samo ilustracije
radi i neće se ulaziti u njenu
sl. 5-13. dalju analizu.
138
4.4. DUALIZAM ELEKTRIČNIH KOLA

U analizi topologija pretvarača korisno može da posluži dualizam koji postoji
između naponskih i strujnih kola, a međusobni odgovarajući parovi su prikazani u
tabeli 5-4. Dualizam postoji kod kola sa takozvanim planarnim grafom. Planarnost
znači da na grafu u ravni, ne postoje grane koje se seku. Za dualna kola važe sledeći
principi. Zatvorene konture kola N1, postaju čvorovi dualnog kola N2. Redno vezani
elementi u zatvorenoj konturi kola N1, u kolu N2 postaju grane koje se stiču u čvor.
Čvorovi kola N1, postaju zatvorene konture kola N2. Elementi koji se stiču u čvor
kola N1, postaju redno vezani u zatvorenoj konturi kola N2.
Na sl. 5-14. prikazan je primer transformacije jednog kola u dualno.
Realan izvor se može predstaviti rednom vezom idealnog naponskog izvora i
unutrašnje otpornosti (Tevenenov generator) ili paralelnom vezom idealnog strujnog
izvora i unutrašnje otpornosti (Nortonov generator). Obe veze su ravnopravne osim za
izračunavanje unutrašnjih gubitaka generatora.
Koristeći ovaj dualizam, na primer, jednoimpulsni naponski pretvarači tipa buck i
buck-boost prelaze u strujne, tipa boost i ćuk. Pri tome je zadržano napajanje iz
naponskog izvora, a ulazni paralelni kondenzator je zamenjen sa rednom prigušnicom.
Naponsko kolo Strujno kolo

1 Napon Struja
2 Struja Napon
3 Paralelna veza Redna veza
4 Redna veza Paralelna veza
5 Kondenzator Prigušnica
6 Prigušnica Kondenzator
7 Otvoreni prekidač Zatvoreni prekidač
8 Zatvoreni prekidač Otvoreni prekidač
tab. 5-4.
sl. 5-14.
139
4.5. KARAKTERISTIKE NEKIH TRANZISTORA

U tabeli 5-5, prikazane su najvažnije karakteristike nekih često korišćenih
tranzistora tipa MOSFET.
Tab. 5-5. Najvažnije karakteristike nekih često korišćenih tranzistora tipa MOSFET
140
U tabeli 5-6, prikazane su najvažnije karakteristike nekih često korišćenih

bipolarnih tranzistora za više napone i veće struje.
Oznaka Tip UCE IC P Kućište

V A W
BU 208 NPN 700 5 12,5 TO 3
BU 323A NPN, darl. 400 10 175 TO 3
BU 326A NPN, darl. 400 6 60 TO 3
BU 508D NPN + Di 700 8 125 SOT 93
BU 932 NPN darl.+Di 450 15 150 TO 3
BUR 21 NPN 200 40 250 TO 3
BUR 52 NPN 250 60 350 TO 3
BUS 14 NPN 1000 10 125 TO 3
BUS 12 NPN 400 10 125 TO 3
BUS 98A NPN 450 30 250 TO 3
BUT 12A NPN 450 12 100 TO 220
BUT 13 NPN 400 28 175 TO 3
BUT 56A NPN 450 8 100 TO 220
BUT 76A NPN 450 10 100 TO 220
BUV 48A NPN 450 15 150 TOP 3
BUV 71 NPN 800 10 140 TOP 3
BUW 13A NPN 450 15 175 TOP 3
BUX 21 NPN 200 40 350 TO 3
BUX 48A NPN 450 15 175 TO 3
BUX 98A NPN 450 30 250 TO 3
MJ 11032 NPN darl.+Di 120 50 300 TO 3
MJ 15024 NPN 250 16 250 TO 3
2N 3055 NPN 60 15 115 TO 3
2SC 3486 NPN 800 6 120 SOT 93
2SC 3552 NPN 800 12 150 SOT 93
2SC 3994 NPN 800 25 300 TOP 3
2SC 3998 NPN 800 25 250 TOP 3
2SD 1279 NPN 1400 10 50 TO 3
2SD 1403 NPN 800 6 120 SOT 93
Tab. 5-6. Najvažnije karakteristike nekih često korišćenih bipolarnih tranzistora
141
4.6. PRIMERI NAPOJNIH JEDINICA
Integrisana kola za primenu na pojedinim delovima prekidačkih napajanja (lit. 15)
ATX napajanje snage 200 W, tipa forward (lit. 15)
142
Push-pull pretvarač 12V/2x30 V, 300 W
Kolo za korekciju faktora snage (PFC) (lit. 15)
143
Kolo, 500 W, za korekciju faktora snage (PFC)
144
400 Watt Switchmode Power Supply
145
146
Napojna jedinica snage 110 W, (pretvarač tipa flyback) (lit. 15)
147
Napojna jedinica snage 70 W, za TV, (pretvarač tipa flyback) (lit. 15)
148
Polumostni pretvarač za napajanje fluo cevi snage 55 W sa kolom sa PFC (lit. 15)
149
Buck pretvarač za napajanje motora, maksimalna struja 8A
Jeftini punjač baterija (lit. 15)
150
250 W forward pretvarač
151
Dvotranzistorski forward pretvarač snage 300 W (ST -AN1621/1104)
152

Prekidacka Napajanja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prekidacka Napajanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RADOJLE RADETIĆ

Bor, Decembra 2005. godine Autor

Zahvaljujući svojim prednostima nad linearnim regulatorima jednosmernog

U knjizi će biti obrađene osnovne topologije najčešće primenljivanih tipova

0. JEDNOIMPULSNI DIREKTNI PRETVARAČI

Najveća struja diode je pri malim vrednostima ispune, ali je potrebno i da

0.1.3. PRIMERI BUCK PRETVARAČA

0.2. PRETVARAČ TIPA BOOST (PODIZAČ NAPONA)

1-10. Napon na prigučnici prikazan je osenčeno.

0.2.3. PRIMERI BOOST PRETVARAČA

0.3. PRETVARAČ TIPA BUCK-BOOST

Pri pozitivnom ulaznom, izlazni napon je negativan. Izlazni kondenzator (CO)

0.3.2. PREDNOSTI I MANE BUCK-BOOST PRETVARAČA

0.4. PRETVARAČ TIPA ĆUK

način. Izlazni napon je suprotnog polariteta od ulaznog.

0.7. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA

mašina dodatno namagnetiše, uđe u zasićenje i proizvedenu električnu energiju utroši

napona rotora, do izražaja dolazi i njegova induktivnost. Izražena preko vremenske

0.7.1.1. Čoperi klase A

Izraz pokazuje da je zavisnost brzine od momenta opterećenja linearna. Brzina

0.7.1.2. Čoperi klase B

I ovde se maksimala vrednost diskontinualne struje (momenta) ima pri E=0,5UI.

0.7.1.3. Čoperi klase C

suprotnom smeru od referentnog,

0.7.1.4. Čoperi klase D

Zbog dvostrukog broja impulsa izlaznog

Ovo je parabola sa temenom:

0.7.1.5. Čoperi klase E

sl. 1-37. sl. 1-38.

ispravljača u antiparalelnoj vezi sa usaglašenim upravljanjem (1+2=1800).

sl. 1-39. sl. 1-40.

1. JEDNOIMPULSNI INDIREKTNI PRETVARAČI

1.1. PRETVARAČ TIPA FORWARD

1.1.1. PRINCIP RADA

primarna struja nestaje. Jezgro je namagnetisano i nestankom struje ono teži da se

Resetovanje jezgra preko N3

Resetovanje jezgra preko otpornika R u snaberu

Ovo važi za dvotranzistorski pretvarač, dok je kod jednotranzistorskog taj odnos

sl. 2-7. - Primer dvotranzistorskog FORWADR pretvarača sange 250 W

1.1.4. PREDNOSTI I MANE FORWARD PRETVARAČA

ZVS (ZVT) tehnika

stvaraju jaka izobličenja mrežne struje.

Detaljnije će biti obrađen pretvarač bez vraćanja energije i to sa kontinualnom i

Potpunim rasterećenjem pretvarača, sva energija se vraća izvoru napajanja, tako da

kontinualne struje. Odavde je očigledno da se u stvari radi o kontinualnosti ili

Odredimo dalje maksimalnu kolektorsku struju tranzistora.

Ako je promena struje dovoljno mala da se može zanemariti, efektivna vrednost

1,143 1,143 1,143

1.2.2.2. Rad pretvarača sa diskontinualnom strujom

slučaju. Izbor kolektrorske struje se razlikuje.

1.2.4. PRIMERI PRETVARAČA

1.3. PRETVARAČ TIPA ĆUK SA TRANSFORMATOROM

Princip rada ovog pretvarača sastoji se u naizmeničnom vođenju jednog pa drugog

2.1.2. ELEMENTI PRORAČUNA TRANSFORMATORA

Ovi namoti se motaju sa duplim brojem navojaka a na sredini se izvode priključci.

Sada su preseci provodnika namota primara i sekundara:

8/7 8/7 8/7

Ako se još usvoji maksimalna indukcija u jezgru od BMAX=0,25 T (∆BMAX=0,5 T)

Sada su preseci provodnika namota primara i sekundara:

2.1.3. PREDNOSTI I MANE PUSH-PULL PRETVARAČA

2.2. POLUMOSTNI PRETVARAČ

trajanja vođenja prekidačkih tranzistora (T1 i T2).

Ispravljanje sa dve diode:

Proizvod površina jezgra i prozora transformatora snage P na frekvenciji f je: