KABLOVSKI

TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI
 KABLOVSKI TK SISTEMI

OSNOVNE INFORMACIJE

Studijski program: Komunikacione tehnologije

Semestar: IV
Fond časova: 2+2+1

Predmetni nastavnik: dr Slavimir Stošović, dipl. inž. el.

Konsultacije: Laboratorija 211 (Samsung Apps Laboratorija, II sprat)

2
 KABLOVSKI TK SISTEMI
• Predmet izučavanja:
• Kablovske komunikacije
• Kablovske mreže
• Kablovski servisi i aplikacije
• Literatura
• Način polaganja ispita
Prisustvo predavanjima i vežbama: 30
Kolokvijum I: 20
Kolokvijum II: 20
Završni ispit: 30
UKUPNO: 100 3
 Šta su telekomunikacije?
• Telekomunikacije - svako emitovanje, prenos ili prijem
poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili podaci) u vidu signala,
korišćenjem žičanih, radio, optičkih ili drugih
elektromagnetskih sistema;

• Telekomunikaciona mreža - skup telekomunikacionih

sistema i sredstava, koji omogućavaju prenos poruka
saglasno zahtevima korisnika;

4
Učesnici u sektoru telekomunikacija
• DRŽAVA
• OPERATOR(i)
• SERVIS PROVAJDER (i)
• PROVAJDER(i) SADRŽAJA
• REGULATORNO TELO
• KORISNIK(CI) ILI KLIJENT(I)
• PROIZVODJAČI OPREME

5
 E-Communication networks
(EU definition)
• Electronic communications network
means “Transmission systems and switching or routing
equipment and other resources which permit the
conveyance of signals by wire, by radio, by optical or by
other electromagnetic means, including satellite
networks, fixed (circuit- and packet-switched, including
Internet) and mobile terrestrial networks, electricity
cable systems, to the extent that they are used for the
purpose of transmitting signals, networks used for radio
and television broadcasting, and cable television
networks, irrespective of the type of information
conveyed.”
6
 E-Komunikacione mreže
(EU definicija)
• Elektronske kimunikacione mreže podrazumevaju:
“Transmisione sisteme i opremu za komutaciju ili
rutiranje kao i druge resurse koji omogućavaju prenos
signala preko žičanih, radio, optičkih ili drugih
elektromagnetskih načina, uključujući satelitske mreže,
fiksne (komutacija kola i komutacija paketa, uključujući
Internet) mobilne zemaljske mreže, električne kablovske
sisteme preko kojih se može vršiti prenos signala, RTV
mreže, kablovske TV mreže, bez obzira na tip informacija
koje se prenose.”

7
 Mreže, servisi i aplikacije
• Mreže predstavljaju infrastrukturu za prenos i dostavljane
servisa
• Servisi i aplikacije predstavljaju usluge koje se
distribuiraju kroz mreže

8
 Tipovi mreža
• FIKSNE TELEKOM MREŽE (TELEFONSKA-PSTN, PRENOS
PODATAKA, INTERNET)
• MOBILNE ZEMALJSKE MREŽE
• SATELITSKE MREŽE
• RADIO I TV DIFUZNE MREŽE
• KABLOVSKE DISTRIBUTIVNE MREŽE (KDS)

9
 Servisi i usluge
• “Telekomunikaciona usluga" je usluga koja se u
potpunosti ili delimično sastoji od prenosa i usmeravanja
signala kroz telekomunikacione mreže, u skladu sa
zahtevima korisnika i telekomunikacionog procesa a koju
korisnik plaća; (Zakon o telekomunikacijama 2003)
• Elektronska komunikaciona usluga: usluga koja se sastoji
od prenosa podataka elektronskim komunikacionim
mrežama

10
 Servisi i usluge
• TELEKOM USLUGA je realizacija ugovorne obaveze
između operatora i korisnika nakon aktiviranja servisa na
zahtev korisnika
• TELEKOM SERVIS je mogućnost koju ima mreža za
obezbeđivanje određene vrste komunikacije (telefonski
servis, prenos podataka,...)

11
Servisi i usluge

12/45
 UVOD
• Svet telekomunikacija i računara poslednjih 20 godina je
doživeo ubrzani rast.
• Današnje komunikacione mreže su složeni sistemi koji
obezbeđuju prenos informacije u formi govornih signala,
video signala, elektronske pošte i računarskih fajlova.
• Korisnici su ti koji postave zahtev za željenom
komunikacionom uslugom (servisom) aktivirajući pri
tome jednostavne procedure na svom stacionarnom ili
mobilnom telefonu, TV aparatu ili aplikaciji koja se
izvršava na host računaru kakav je recimo PC mašina ili
radna stanica.
13
 UVOD
• Savremeno poslovanje i komunikacija među ljudima
postala je nezamisliva bez korišćenja sledećih resursa:
– Računara,
– Interneta,
– Mobilnih komunikacija
– Satelitskih komunikacija
–…

14
15
 Istorijat komunikacija
• 3000 p.n.e. - Egipćani su stvorili slikovni jezik nazvan
hijeroglifi
• 105 n.e. - Kinezi su počeli da koriste papir i pero
• 450 n.e. - Azija je koristila blok crtanje
• 1450 n.e. – Gutenberg napravio prvu pokretnu
mehaničku mašinu
• 1539 n.e. - Meksiko je počeo da koristi prvu pisaću
mašinu na zapadnoj hemisferi.
• 1665 n.e. - "Londonska Gazeta" je bila prva
dnevna novina u Engleskoj

16
 Istorijat komunikacija
• 1828 n.e. - Prvi rečnik napravljen od strane Noe Vebstera
• 1844 n.e. - Samjuel Nors poslao prvi telegraf
• 1858 n.e. - Prvi prekookeanski kabl položen
• 1876 n.e. - Aleksander Bel izumeo telefon
• 1878 n.e. - Tomas Edison izumeo patent za snimanje
zvuka na kasete i diskove
• 1906 n.e. - Prva bežična komunikacija ljudskog govora
• 1919 n.e. - Prva radio stanica osnovana u Pitsburgu

17
 Istorijat komunikacija
• 1936 n.e. - Prva TV stanica osnovana u Londonu
• 1941 n.e. - Prva komercijalna televizija počela sa radom u
SAD
• 1941 n.e. - Prvi Z3 kompjuter osnovan od strane
nemačkog inženjera Konrada Zusea
• 1954 n.e. - Prve TV stanice koje prenose sliku u boji
osnovane u SAD
• 1957 n.e. - Satelit poslao po prvi put
povratnu informaciju na Zemlju
• 1959 n.e. -Američke i ruske
rakete poslale povratnu informaciju sa Meseca
18
 Istorijat komunikacija
• 1962 n.e. - Telestar I satelit prvi put povezao programe
SAD-a i Evrope
• 1971 n.e. - Intel 4004 izumeo prvi integrisani procesor,
koji može biti korišćen za različite potrebe
• 1976 n.e. - JVC salje na tržište prve kasete VHS formata
• 1985 n.e. - Televizija prima signal preko sterea
• 1994 n.e. - HD televizori u SAD
• 1999 n.e. - Intel izbacuje Pentium III procesor, koji
postavlja PC na više standarde
• 2004 n.e. - Internet postaje jedan od osnovnih načina
komunikacije
• 2050 n.e. - ??? 19
 KADA JE IZUMLJEN TELEFON?
• Telefon je izumljen 1876. godine od strane američkog
naučnika Alexander Grahan Bell-a.

T centrala centrala T

C C A
A
A
T T

A A

20
 TELEFONSKA MREŽA 90-TIH GODINA
• Važan detalj koga treba uočiti je taj da je prenos
govornog signala izmedju komutatora (centrale) signala
bio digitalni (slovo D), a ne analogni

A A

D D D

CCS A
A

21
 KOMUTATORI
• Komutaciju kola treba uvek ostvariti na početku novog
telefonskog poziva
• U komutatoru se ugradjuju dva tipa elektronskih
interfejsa:
– prvi se naziva AD konvertor i vrši pretvaranje
analognog signala u digitalni. Digitalni signal nazivamo
povorka bitova (bit stream).
– drugi interfejs se naziva DA konvertor, a pretvara
digitalni signal, koji se prenosi izmedju komutatora, u
analogni signal.

• Komutatori se uglavnom realizuju kao računari. 22

 ISDN
• Jedna od važnijih inovacija u telefoniji se odnosi na
integraciju govornih i signala podataka
• ISDN - Integrated Services Digital Network
• ISDN je uveden 70-tih godina prošlog veka

D
D
64 kbps B bearer chanels
D D D
D
D 64 kbps B bearer chanels

CCS A 16 kbps D data chanel

A
23
 RAČUNARSKE MREŽE
• Istorijski gledano razvoj računarskih mreža vezaćemo za
donošenje RS232-C standarda 1969. godine

RS232-C

2.4-38kbps

24
RAČUNARSKE MREŽE-POVEĆANJE BRZINE
• Sa ciljem da se poveća brzina i efikasnost prenosa 1970.
godine su uvedeni standardi za sinhroni prenos

SDLC

H Podaci CRC
• Poznatiji standardi za sinhroni prenos su:
– SDLC (Synchronons Data Link Control)
– HDLC (High-Level Data Link Control),
– LAPB (Link Access Procedure B), LAPD i LAPM
25
 RAZMENA PODATAKA IZMEDJU DVA
RAČUNARA
• Dva računara mogu da razmenjuju informacije preko
penosnih linija (veza) koristeći RS232-C ili SDLC
• Sredinom 60-tih godina prošlog veka predložen je metod
prenosa paketa nazvan zapamti-i-prosledi (store-and-
forward-packet-switching)
AE

A B

C E 26
D
 ETHERNET
• Računari se povezuju na zajednički koaksijalni kabl preko
odgovarajućeg interfejsa
• Ethernet je prvobitno razvijen za bitske brzine prenosa
od 10, 100, 1000, i 10000 Mbps-a.
AE

B
AE

E
D
C 27
 TOKEN-RING
• Ranih 80-tih godina prošlog veka IBM je razvio jedan
metod višestrukog-pristupa nazvan Token-ring
• Brzina prenosa podataka po mrežama ovakvog tipa je od
4 Mbps do 16 Mbps
AE
A
B
4 - 16 Mbps

D E
C 28
 BRZE MREŽE
• Brze LAN i WAN mreže koriste ATM (Asynchronous
Transfer Mode).
• Kod ATM-a računar predaje informaciju brzinom od 25
Mbps do 2.5 Gbps u paketima veličine 53 bajta.
• Paketi fiksnih dužina se nazivaju ćelije (cells) i brzo se
komutiraju zahvaljujući 2,5 Mbps - 2,5 Gbps

VCI
ATM komutatorima A
B

ATM komutator

D E
C
29
POVEĆANJE BRZINE PRENOSA PODATAKA
KOD RAZLIČITIH MREŽA
100G
ATM
10 G
Ethernet
brzina prenosa [bps]

1G
FDDI
100M ATM
Ethernet
10M Token-Ring
SMDS
Ethernet
1M
Frame-relay
100k

10k
RS232-C

1969 1974 1978 1988 1995 1996 1999 2001

30
vreme
 KABLOVSKE TELEVIZIJSKE MREŽE
• Kablovska televizija nazvana CATV (Cable Antenna
Television) prvobitno je uvedena 40-tih godina prošlog
veka u SAD-u.

TV TV TV TV TV TV TV TV TV TV

pojačavač koaksijlni kabl

Glavna
stanica

31
 INOVACIJE KOD TELEFONSKIH,
RAČUNARSKIH I CATV MREŽA
TELEFONSKE RAČUNARSK KABLOVSKA MREŽE ZA
MREŽE E MREŽE TV BEŽIČNI
PRENOS
Komutacija Mreže sa Digitalizacija i Radio i TV
kola, izdvajanje paketskom kompresija signala emisija
upravljačkog komutacijom, koristeći tehnike za
poziva od mreže sa digitalno procesiranje
prenosa govora višestrukim signala
pristupom
ISDN i drugi Nivovska Optički prenos i Mobilni telefoni
servisi arhitektura, prelaz na
ARPANET kablovski
prenos
Optičke veze Internet, OSI Dvosmerne Bežični LAN-
model veze ovi
ATM Integrisani Integrisani Prenos
servisi, ATM servisi podataka i
govora 32
 FDDI
Backbone
Ring

Ethernet
KAKVE SU Bridge

DANAŠNJE I
Modem
Token-
ATM Switch ring
Bridge

KAKVE ĆE BITI Telecommuter House

SONET
mreža

koaksijalni kabl
BUDUĆE
MREŽE? ATM Switch ATM Switch

Modem
koaksijalni kabl

TV
• Buduća
mreža biće Daljinsko upravljanje

heterogena, Gatawey

skalabilna i CS - (Circuit Switching) komutacija kola

Lokalana razmena-centralna soba

fleksibilna CS + PS PS - (Packet Switching) komutacija paketa

simbol koaksijalnog kabla  Mreža za bežični prenos

simbol optičkog kabla 33

 ISTORIJSKI RAZVOJ UMREŽAVANJA
• Internet predstavlja kolekciju medjusobno povezanih
mreža baziranih na korišćenju skupa TCP/IP protokola

• Od najznačajnijeg uticaja na razvoj Interneta je bio World

Wide Web ili skraćeno Web

• U suštini Web predstavlja internacionalno distribuiranu

kolekciju multimedijalnih fajlova podržanih od strane
klijenata (korisnika) i servera (oni koji pružaju
informaciju- providers ili tzv. provajderi).

34
 ISTORIJSKI RAZVOJ UMREŽAVANJA
• Svaki fajl se adresira na jedan konzistentan način,
koristeći pri tome svoj jedinstveni URL (Uniform Resource
Location).
• Fajlovi provajdera vide se od strane klijenta uz pomoć
pretraživača (browsers - brauzer) kakvi su, na primer,
Netscape-ov Navigator ili Microsoft-ov Internet Explorer.
• Najveći broj brauzera koristi grafički prikaz i podržava
multimedije u formi teksta, audio, slike, i video.

35
 ISTORIJSKI RAZVOJ UMREŽAVANJA
• Korisnik se prebacuje sa jednog fajla na drugi kada klikne
mišem, ili nekim drugim pokaznim uredjajem, na neki
specijalni svetlosno naglašeni tekstualni ili slikovni
elemenat prikaza brouzera.
• Prebacivanje (transfer) sa jednog fajla na naredni se
naziva hiperlink.

36
 RASPROSTRANJENOST FIKSNIH,
MOBILNIH I INTERENET KOMUNIKACIJA

2000
Fixed

Mo b i l e rn e t
In te
37
 BACKBONE STRUKTURA:
PSTN, INTERNET, HFC

Public switched
Cellular
PBX telephone infrastructure
network (PSTN)

PDN

Wireless
LAN Internet data
infrastructure

WLAN

HFC

PSTN-Public Switched Telephone Network; HFC-Hybrid Fiber Coax; PBX-Private Branch Exchange;
PDN- Public Data Network; LAN- Local Area Network; WLAN- Wireless Local Area Network 38
 ISTORIJSKI RAZVOJ UMREŽAVANJA
Godina DOGADJAJI
1966 eksperiment sa paketnom komutacijom kod ARPA
1969 prvi ARPANET čvorovi su postali operativni
1972 kreiran je distribuirani e-mail
1973 prvi ne-američki računar povezan na ARPANET
1975 ARPANET je prešao u nadležnosti Defense Communications Agency
1980 počeli su prvi eksperimenti sa TCP/IP
1981 po jedan novi host pridruživan mreži na svakih 20 dana
1983 komutacije u vezi TCP/IP su kompletirane
1986 NSFnet kičma je kreirana
1990 ARPANET je povučen
1991 uveden je Gopher
1991 nagovešteno uvodjenje WWW
1991 PGP je završeno
1992 uveden je Mosaic
1995 privatizovana je Internet kičma
1996 OC-3 (155 Mbps) kičma je realizovana
1998 broj registrovanih domen imena premašio 2 miliona
39
2000 broj indeksiranih Web stranica premašio milijardu
 Proces komunikacija
Bez obzira na vrstu komunikacija, sam proces predstavlja
prenos od jedne do druge tačke i sastoji se od sledećih koraka:
1. Generisanje signala poruke: glas, muzika, slika ili
kompjuterski podaci
2. Opisivanje signala poruke određenom merom preciznosti,
skupom simbola: električnih, zvučnih ili vizuelnih
3. Kodiranje ovih simbola u obliku pogodnom za prenos
fizičkim medijumom od interesa
4. Prenos kodiranih simbola do određene destinacije
5. Dekodiranje i reprodukcija originalnih simbola
6. Povraćaj originalnog signala poruke sa određenom
degradacijom, koja potiče od nesavršenosti sistema 40
 Proces komunikacija
Bez obzira na oblik komunikacija u komunikacionom sistemu
se izdvajaju tri ključna elementa:
– PREDAJNIK
– KANAL
– PRIJEMNIK
Komunikacioni sistem

Izvor Korisnik
Predajnik Prijemnik
informacije informacije

Kanal
Signal za prenos Primljeni signal
41
 Proces komunikacija
• Predajnik je lociran na jednoj strani u prostoru, prijemnik
se nalazi na drugoj strani razdvojen od predajnika, dok je
kanal fizički medijum koji ih spaja.
• Predajnik vrši konverziju signala poruke, sa izvora
informacije, u oblik prihvatljiv za prenos preko kanala.
• Signal ima određeno kašnjenje prilikom prenosa kroz
kanal ali je i delimično degradiran zbog nesavršenosti
kanala.
• Osim toga šum i interferencija se dodaju na originalni
signal i to rezultuje time da je primljeni signal oštećena
verzija poslatog signala.
• Prijemnik ima zadatak da primljeni signal rekonstruiše u
što verniji oblik originalu. 42
 Komunikacije podela
Dva osnovna načina komunikacije:

• Broadcasting – Radiodifuzija
• Point to point – Od tačke do tačke

43
 Komunikacije podela
• Broadcasting – Radiodifuzija
podrazumeva korišćenje jednog predajnika velike snage i
nekoliko relativno jeftinih prijemnika. Signali koji prenose
informacije se prenose samo u jednom smeru.

44
 Komunikacije podela
• Point to point – Od tačke do tačke
komunikacioni proces se odvija putem linka između
jednog predajnika i jednog prijemnika. U ovom slučaju
postoji dvosmeran tok signala koji prenosi informacije,
što zahteva postojanje predajnika i prijemnika na obe
strane.

45
 Računarske komunikacije
• Računarske komunikacije su danas uključene u gotovo
sve vidove komunikacija.
• Računarska komunikacija se može klasifikovati u nekoliko
grupa:
– neposredna komunikacija
– prenos datoteka
– pretraživanje baza podataka
– korišćenje udaljenih resursa
– komercijalni servisi

46
 Računarske komunikacije
• Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim
računarom, ili nekim drugim perifernim uređajem koji se
priključuje na računar, potrebno je da postoji:
– komunikacioni medijum - linija
– komunikacioni uređaj - hardver
– komunikacioni softver

47
 Komunikacioni medijumi
• Komunikacioni medijum predstavlja sredinu kroz koju se
prenose podaci.
• Služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili
nekim drugim uređajem koji se priključuje na računar).
• Od njega zavisi brzina prenosa podataka između
računara, kao i najveća moguća udaljenost među njima.

48
Komunikacioni medijumi – brzina prenosa
• Brzina prenosa između dve jedinice meri se brojem
prenetih bitova u sekundi (b/s).
• S obzirom na to da je danas broj prenetih bitova u
sekundi uvek veći od 1000, a kod nekih medijuma i od
milion, to je jedinica za merenje Kb/s, odnosno Mb/s.
1 000 b/s = 1Kb/s
1 000 000 b/s = 1Mb/s
1 B = 8 bit

49
 Komunikacioni medijumi
• Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički
kanal koji se koristi za povezivanje dva uređaja.
• Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili
bežični, pa se klasifikuju kao:
– kablovski (žice, kablovi, optička vlakna)
– bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio, mikrotalasnim,
infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju.

50
 Komunikacioni medijumi
• Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije
moguće položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost
suviše skupa kada se realizuje preko kabla.
• Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu
prenosa za gotovo svaku primenu.

51
52
 Kablovski komunikacioni medijumi
• Kablovi su danas dominantan medijum za prenos
podataka.
• Postoji mnogo različitih tipova kablova koji mogu da
se primene u različitim situacijama.
• U katalogu jedne od vodećih firmi u toj oblasti nalazi
se više od 2200 različitih tipova kablova.

53
 Kablovski komunikacioni medijumi
• Tri fizičke pojave koje su u vezi sa prenosom električnog
signala kroz kablove su:
• Slabljenje - Kada kabl prevaziđe određenu maksimalnu
dužinu, dolazi do slabljenja, izobličavanja signala.
• Impedansa - otpor provodnika pri prenošenju podataka. Sve
vrste kablova imaju impedansu koja se meri omima (Ω). Što
je veća impedansa, to se više energije troši pri prenosu
podataka.
• Smetnje - Signali koj potiču od uređaja koji se nalaze blizu i
šum u provodnicima (elektromagnetne smetnje, engl. noise)
mogu da se mešaju sa signalom u provodniku. Takođe, kada
su dva provodnika postavljena suviše blizu, njihovi se signali
54
mešaju - preslušavanje (eng. crosstalk).
 Kablovski komunikacioni medijumi
• Kablovski komunikacioni medijumi se mogu podeliti na:
– Upredena parica – električni signal
– Koaksijalni kablovi – električni signal
– Optički kablovi – svetlosni signal

55
 Kablovi sa upredenim paricama
• Upredena parica (UTP – Unshilded Twisted Pair) je
prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je
glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i
prenos podataka.
• Kabl sa upredenim paricama u svom najjednostavnijem
obliku sastoji se iz dva izolovana bakarna provodnika
(žice), koji su upredeni jedan oko drugog.

56
 Kablovi sa upredenim paricama
• Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u
varijanti više parica u istom omotaču.
• U obliku u kojem se danas najčešće koristi za
umrežavanje, žica ima osam (4 para) i označene su
različitim bojama.

57/45
 Kablovi sa upredenim paricama
• Upredanje žica smanjuje preslušavanje između
različitih parica i pruža dobru zaštitu od slabijih
elektromagnetnih smetnji.
• Da bi se još više smanjilo preslušavanje, svaka parica
ima različit korak upredanja, odnosno različit stepen
upredanja po jedinici dužine.
• Radi fizičke zaštite od okoline, četiri parice
obuhvaćene su spoljnim omotačem od PVC-a ili
teflonom (ako kabl treba da bude vatrostalan).

58
 Kablovi sa upredenim paricama
• Postoje dva tipa ovih kablova:
– sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted-Pair, UTP)
– okopljenim paricama (Shielded Twisted-Pair, STP).

59
 Kablovi sa upredenim paricama
• Kategorije UTP kablova po standardu EIA/TIA-568

Nivo 1 Omogućava prenos govora i faks poruka

Nivo 2 Omogućava prenos podataka do 4Mbps

Kategorija 3 Omogućava prenos podataka do 10Mbps

Kategorija 4 Omogućava prenos podataka do 20Mbps

Kategorija 5 Omogućava prenos podataka do 100Mbps

Kategorija 5e Omogućava prenos podataka do 1Gb do 550m razdaljine

Kategorija 6 Omogućava prenos podataka do 1Gb do 700m razdaljine

60
 Kablovi sa upredenim paricama
• Kod oklopljenih kablova (STP kablovi) sa upredenim
paricama svaka parica pojedinačno se obmotava
alumininjumskom folijom (ili nekim drugim omotačem), a
zatim se oko svih parica zajedno stavlja spoljašnji omotač
u obliku bakarne mreže (širma).
• Ovim se pruža bolja zaštita od smetnji signalu koji se
prenosi kroz kabl, a samim tim i omogućuje prenos
većom brzinom i na veću udaljenost od UTP kablova.

61
 Kablovi sa upredenim paricama
• Kao i UTP kablovi, i STP kablovi se razvrstavaju u iste
kategorije, kod njih boje imaju isto značenje i mogu
se koristiti u svim Ethernet mrežama.
• Na oba kraja UTP kabla stavlja se (krimpuje) konektor
RJ-45. Ovaj konektor je sličan konektoru RJ-11, koji se
nalazi na krajevima telefonskog kabla. U tu svrhu
koristimo posebna klešta za krimpovanje.

62
 Kablovi sa upredenim paricama
• Prilikom krimpovanja, žice se postavljaju u jedan od
dva rasporeda određena standardom TIA/EIA 568B ili
TIA/EIA 568A.

63
 Kablovi sa upredenim paricama
Razlikujemo dve vrste:
• Ravan (straight-through) kabl - raspored žica na oba
kabla isti. Kabl se koristi za povezivanje dva uređaja
različitog tipa u mreži, na primer računara i haba.
• Ukršteni (cross-over) kabl – raspored žica je različit
na krajevima. Koristi se za direktno povezivanje dva
uređaja istog tipa, na primer dva računara ili dva
haba.

64
 Kablovi sa upredenim paricama
• UTP kablovi su danas postali standard za LAN mreže.
• Pre svega, zbog toga što su jeftini i lako se
postavljaju.
• Problem kod ovih kablova može da bude pojava
preslušavanja, a nisu pogodni ni za brz prenos
podataka na veće udaljenosti.

65
 Koaksijalni kablovi
• Koaksijalni kabl se sastoji od jednog debelog, najčešće
bakarnog, provodnika oko koga se nalazi izolacija.
• Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili
aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim
omotačem.
• Bakarni provodnik i aluminijumska mrežica ne smeju biti
u kontaktu.

66
 Koaksijalni kablovi
• Koaksijalni kabl može biti različitih debljina. Koristi se
za povezivanje uređaja na veće daljine (do nekoliko
stotina metara).
• Njihove glavne prednosti su otpornost na
elektromagnetne smetnje i mogućnost slanja
podataka na veće daljine.
• Mana im je što ne obezbeđuju velike brzine prenosa
kao neki drugi kablovi.

67
 Koaksijalni kablovi
• Postoje dva tipa koaksijalnih kablova:
– tanki (engl. thinnet) kabl – RG-58
– debeli (engl. thicknet) kabl – RG-8 i RG-11
• Od potreba konkretne mreže zavisi koja će vrsta biti
upotrebljena.

68
 Koaksijalni kablovi
• Tanki kablovi su savitljiviji i lakše se nameštaju od
debelih kablova. Debljine su oko 0,64 cm (0,25 inča).
• Mreža za čiju realizaciju se koriste ovi kablovi zove se
tanki Ethernet, ili 10Base2 standard.
• Omogućavaju prenos podataka od 10 Mb/s.
• Do značajnijeg slabljenja signala dolazi na
razdaljinama većim od 185 metara.
• Impedansa je od 50Ω.

69
 Koaksijalni kablovi
• Debeli koaksijalni kablovi su debljine 1,27 cm (0,5 inča).
• Njihov bakarni provodnik je deblji od provodnika tankih
koaksijalnih kablova, i zato se teže savija i postavlja, ali
zato omogućuje slanje signala na veće daljine.
• Takođe omogućavaju prenos podataka od 10 Mb/s.
• Impedansa im je 50Ω.
• Zbog veće debljine samog provodnika i izolacije, mogu da
prenose signale na veću daljinu bez značajnijeg slabljenja
signala (do 500 m) i pružaju bolju zaštitu od
elektromagnetnih smetnji nego tanki kabl.

70
 Koaksijalni kablovi
Kao pribor za ostvarivanje veza kod koaksijalnih
kablova, koriste se:
• BNC konektor za kablove - lemi se na kraj kabla ili se
pričvršćuje na njega (krimpuje) pomoću posebnih
klešta.
• BNC T konektor - omogućava povezivanje računara
sa mrežnim kablom.

71
 Koaksijalni kablovi
Kao pribor za ostvarivanje veza kod koaksijalnih
kablova, koriste se:
• BNC produžni konektor - koristi se za nastavljanje
dva tanka koaksijalna kabla.
• BNC terminator - postavlja se na slobodne krajeve
kabla koji predstavlja stablo u topologiji magistrale,
da bi prihvatio lutajuće signale.

72
 Optički kablovi
• U prošlosti je upotreba optike za prenos signala nailazila na
mnogobrojne probleme.
• Složen proces povezivanja optičkih kablova i nepristupačna
cena opreme, predstavljale su najveće mane optičkih
sistema. Iz tih razloga, upotreba optike nije bila široko
rasprostranjena.
• Sa druge strane, visoka pouzdanost prenosa informacija,
dobre karakteristike u pogledu otpornosti na šum, velikog
propusnog opsega i ostalih pozitivnih osobina optičkog kabla,
došlo se do zaključka, da je njihovo korišćenje efikasno u
vojne i policijske svrhe.

73
 Optički kablovi
• Optički sistemi su se prvobitno koristili za međudržavnu
komunikaciju u Evropi, a kasnije, sa postavljanjem
prekookeanskog transatlantskog optičkog kabla, omogućena
je i međukontinentalna komunikacija.
• Danas je upotreba optičkih kablova široko rasprostranjena i
koristi se za pružanje različitih usluga svim korisnicima u
svetu.

74
Optički kablovi – trase pod vodom

75/45
76
 Optički kablovi
• Optički kabl se pravi u obliku fleksibilnih staklenih ili
plastičnih vlakana male mase i dimenzija, duž kojih se prenosi
svetlosni signal.
• Kablovi sa plastikom su jeftiniji, sa njima se lakše radi, ali
ne može da prenosi svetlosne impulse na razdaljine na
koje mogu staklena vlakna.

77
Optički kablovi

78
 Optički kablovi
• Kabl se sastoji od jezgra koje čine dugačke niti
napravljene od kvarcnog stakla ili plastike.
• Jezgro je okruženo slojem od reflektujućeg stakla, tzv.
primarni reflektujući omotač ili presvlaka. Omotač
sprečava rasipanje fotona van kabla.
• Oko reflektujućeg omotača svakog vlakna je plastični
omotač, a dodata su i vlakna od kevlara, što obezbeđuje
čvrstinu.
• Zatim se sva vlakna zajedno
presvlače zaštitnim slojem plastike.

79/45
 Optički kablovi
• Za prenos kroz optički kabl je potreban svetlosni izvor,
odnosno da se pobude fotoni. To se postiže laserima ili
LED diodima.
• U komunikaciji preko optičkog kabla, električni signal se
korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost
koja se prenosi putem kabla.
• Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo
konvertuje u električni signal.

80
 Optički kablovi

• Oko vlakna optičkog kabla se nalazi omotač koji potpuno

reflektuje svetlost.

Svetlosni signal 1
Svetlosni signal 2 81
 Optički kablovi
• Zbog toga što optičko vlakno može podatke da prenosi
samo u jednom smeru, kabl se uvek sastoji od (bar) dva
vlakna u odvojenim omotačima – jedno vlakno šalje
signale, a drugo ih prima.

82/45
 Optički kablovi
• Više optičkih vlakana, koja se pakuju u snopove, čine
optički kabl.
• U zavisnosti od namene kablovi mogu imati 2, 4, 8, 12,
24, 48, 72, 84, 96 ili 144 vlakna.
• Vlakna se nalaze u specijalnim bužirima, koji ih štite od
spoljašnjih uticaja.
• S obzirom na to da su optička vlakna, a samim tim i
kablovi izuzetno osetljivi, za njihovo povezivanje
koristi se mikroskopski precizna tehnologija, koja se
naziva „splajsovanje“, a sam uređaj „splajser“.

83
Optički kablovi - splajsovanje

84
 Optički kablovi
• Postoje dva tipa optičkih vlakana:
– monomodna i
– multimodna.

85
Optički kablovi – monomodna vlakna
• Monomodna vlakna se koriste u kablovskim TV
sistemima, telefoniji i u sistemima za prenos podataka.
• Imaju prečnik jezgra 8 – 10 µm i oni mogu preneti
svetlosni signal samo jednog talasa.
• Svetlosni talasi, koji se prostiru kroz ovaj tip vlakna, imaju
talasnu dužinu 1310 i 1550 nm.
• Ovo omogućava da signal dostigne veće brzine i pređe
duži put bez regeneracije.
• Problem kod ovog tipa vlakna je komplikovan proces
instalacije i visoka cena opreme, koja emituje i prima
ovakav tip svetlosnog signala, jer je potrebna velika
preciznost iste. 86
Optički kablovi – monomodna vlakna
• Multimodna vlakna koriste se za LAN mreže (Local Area
Network), a razlikuju se od monomodnih po dimenzijama
jezgra, koja u ovom slučaju iznose od 50 do 62,5 µm.
• Osim toga postoji razlika i u prenosu emitovane svetlosti.
• Talasna dužina svetlosti koja se prostire kroz vlakno je 850 i
1310 nm.
• Kod multimodnih vlakana, emitovana svetlost sadrži više
tipova talasa.
• Ovo omogućava korišćenje opreme, koja je manje precizna,
samim tim i jeftinija, pa se troškovi značajno smanjuju.
• Ekonomska pristupačnost kod korišćenja multimodnih
vlakana, sa druge strane umanjuje tehničke mogućnosti
prenosa, zbog disperzije svetlosti, što dovodi do smanjenja
dužine i protoka prenosa. 87
OPREMA ZA MERENJE OPTIČKIH SIGNALA

Optički merač snage Optički reflektometar - OTDR

88
 Optički kablovi
• Dobre osobine optičkih kablova:
– podržavaju velike brzine prenosa podataka (gigabitne)
– omogućavaju prenos podataka na velike razdaljine
(kilometarske),
– ne podležu elektromagnetnim smetnjama,
– Podržavaju veliku količinu podataka,
– Manja je i težina kabla po dužnom metru,
– Zbog neosetljivosti na električne smetnje, vodu, niske i
visoke temperature, ovi kablovi su pogodni za
polaganje u zemlju, pod vodu, postavljanje na stubove
i dalekovode.
89
 Optički kablovi
• Loše osobine optičkih kablova:
– veća cena u odnosu na UTP i koaksijalne kablove
– zahtevaju veću stručnost prilikom postavljanja i
povezivanja
– velika osetljivost na mehanička dejstva
– nekadašnja mana visoke cene kablova je u velikoj meri
danas prevaziđena, što znači da je cena optičkih
kablova sve niža

90
 Kablovski komunikacioni medijumi
Prilikom izbora vrste kablova treba naći odgovor
na sledeća pitanja:
• Koliko će biti gust saobraćaj u mreži?
• Koji nivo bezbednosti zahteva mreža?
• Koje razdaljine treba da pokriju kablovi?
• Koji kablovi dolaze u obzir?
• Koliko je novca namenjeno za kupovinu
kablova?
91
 Kablovski komunikacioni medijumi
Uporedne karakteristike
• Lakoća instaliranja - Najlakše se instaliraju UTP
kablovi. Optički kablovi se instaliraju najteže i
zahtevaju veću stručnost.

• Oklop - Oklop štiti kabl od fizičkog oštećenja i

elektromagnetnih smetnji. Ove smetnje kod
optičkih kablova ne postoje, a od kablova sa
bakarnim provodnicima najbolju zaštitu pružaju
debeli koaksijalni kablovi.

• Preslušavanje - Optički kablovi su izuzeti i od

ovog problema. S druge strane, ova pojava je
slaba tačka kablova sa upredenim paricama. 92
 Kablovski komunikacioni medijumi
Uporedne karakteristike
• Brzina prenosa - meri se u Mb/s. Standard za
današnje mreže sa bakarnim provodnicima je
100 Mb/s. Kablovi sa optički vlaknima prenose
više od 1 Gb/s.

• Cena - UTP kablovi su najjeftiniji, ali recimo ne

nude brzinu, razdaljinu prenosa i bezbednost kao
skuplji optički kablovi.

• Slabljenje signala - Različite vrste kablova različito

podležu ovoj pojavi, pa se zato za svaki kabl
specifikacijom samog kabla preporučuje
maksimalna dužina. 93
 Bežični komunikacioni medijumi
• Bežične ili radio komunikacije
• 8 definisanih opsega učestanosti (veća učestanost, to
je veća raspoloživa širina frekvencijskog opsega, pa je
zbog toga veća i moguća brzina prenosa podataka)
3-30kHz navigacija i podmornice,

30-300kHz navigacija, 1-100b/s

300-3000kHz AM (amplitude modulation) radio, 10-1000b/s
3Mhz-30MHz CB radio (kratko talasni), 10-3000b/s
30-300MHz VHF, FM, do 100kb/s
300MHz-3000MHz UHF televizija do 10Mb/s
3-30GHz zemaljski mikrotalasi, satelitski mikrotalasi, do 100Mb/s
30-300GHz eksperimentalna veza tipa tačka-tačka do 750Mb/s 94
 Bežični komunikacioni medijumi
Prema načinu prenosa talasa razlikuju se 4 tipa:
• direktni - prenose se pravolinijski, antene moraju biti
medjusobno vidljive (1)
• površinski - najniži slojevi atmosfere i voda (2)
• troposferski - mogu u direktnoj pravoj liniji ili pod uglom
u gornje slojeve troposfere odakle se reflektuju ka zemlji
(3,4)
• jonosferski - veliki značaj u radiofoniji, radio talasi se
emituju u pravcu jonosfere odakle se reflektuju nazad ka
zemlji (5,6)

95
Bežični komunikacioni medijumi

JONOSFERA

TROPOSFERA

PREDAJNIK PRIJEMNIK
96
 Bežični komunikacioni medijumi
• Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka
radio talasa. Najčešće se koriste mikrotalasi.
• Veze mogu biti između dve stanice na zemlji ili za vezu sa
komunikacionim satelitom.
• Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na
manjim rastojanjima.
• Osnovna razlika izmedju radio prenosa i mikrotalasnog
prenosa da se radio prenos prostire u svim pravcima dok
je mikrotalasni prenos fokusiran.

97
 Bežični komunikacioni medijumi
• Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake
za komunikaciju između uređaja koji su sasvim blizu, ili
laserske zrake za komunikaciju između zgrada koje su
relativno blizu.
• Ove veze rade dobro u mnogim uslovima, ali su veoma
podložne smetnjama.

98
 Komunikacioni uređaj
• Komunikacioni uređaj je dodatak koji se, najčešće u
obliku kartice, stavlja u računar i na koji se povezuje
komunikacioni medijum.
• Ovaj uređaj ima dva zadatka:
– da električno usaglasi uređaje koji se povezuju
– da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome
su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje
preko komunikacionog medijuma.
• Komunikacioni uređaji se koriste za sva povezivanja
računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom
(tzv. null modem kabl).
99
 Modem
• Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su
telefonske linije.
• Pri tome se, u najvećem broju slučajeva, radi o linijama
sa biranjem (dial up), a ređe o iznajmljenim telefonskim
linijama (poprečna veza).
• Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se
ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj
između dva čvora toliki da
opravdava cenu plaćenu
za iznajmljivanje.

100
Modem

101
 Modem
• Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne
(analogne) signale kojima se predstavlja govorna
informacija (telefonski razgovor).
• S druge strane, podaci u računarima su digitalni
(diskretni). Da bi se ove informacije, koje se inače
predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima, prenele
preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani
konvertovati u analogne signale.
• Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo
konvertovati u digitalni oblik. Uređaj koji vrši konverziju
digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto
(demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). 102
 Podela modema
• Modemi:
– Interni - koji se ugraćuje u računar. Interni modemi
prema vrsti slota na koji se ugrađuju na matičnoj ploči
mogu biti ISA, PCI ili AMR (Audio Modem Raiser).
– Eksterni - koji se spolja priključuje na računar. Eksterni
modemi se priključuju na serijski ili na USB port na
poleđini kućišta.
• Kod poslednje serije modema obično je s modemom bila
integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska
sekretarica) - FMV (Fax, Modem, Voice) kartica.

103
 Mrežne kartice
• Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju
vezu između žičane mreže i računara (radne stanice).
• Ugrađuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke
na računaru na koje mogu da se priključe mrežni kablovi.
• Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi
kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih
računar obrađuje.

104
 Mrežne kartice
• Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor
koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja.
• U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže,
ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara
tehnologija), UTP priključak (novija tehnologija) ili oba
priključka.

105
 Komunikacioni softver
• Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju
komunikaciju dva uređaja korišćenjem datog
komunikacionog uređaja i medijuma.
• Razlikuju se dve vrste programa:
– veznici (drajveri)
– aplikacioni programi

106
 Komunikacioni softver
• Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni uređaj
prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa
određenim standardom za tu vrstu uređaja.
• Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog uređaja na
CD-u (ili disketama).
• Zavise od operativnog sistema na računaru, pa
proizvođač daje različite verzije veznika za različite
operativne sisteme.
• To znači da izmenom operativnog sistema na računaru
moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće
uređaje.

107
 Komunikacioni softver
• Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste
komunikacija među računarima ili između računara i
drugog udaljenog uređaja (na primer, štampača ili faksa).
• Proizvođač komunikacionog uređaja, pored veznika
(drajvera), obično daje i osnovni aplikativni softver da bi
njegov uređaj mogao da se koristi.
• Program za korišćenje komunikacionog uređaja može biti
i deo operativnog sistema (na primer, u Windows-u), a
mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s
različitim mogućnostima.

108
 Komunikacioni softver
• Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži
zove se komunikacioni softver. Sve funkcije značajne za
korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih
programa. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim
softverom presudno za rad korisnika u mreži.
Komunikacioni softver obezbeđuje sledeće funkcije:
– Postavljanje paramatara za rad u mreži
– Uključivanje računara u mrežu
– Rad korisnika u mreži
– Sigurnosne mere
– Administrativni poslovi
– Pomoć korisniku 109
 Komunikacioni softver
• Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog,
javnog ili deljenog softvera.
• Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati
vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvođač sa svim
garancijama i drugim pogodnostima pri unapređenju
softverskog paketa.
• Za amaterske primene može se koristiti i softver koji se
daje besplatno za javnu upotrebu. Ovaj softver se nalazi
u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih
korisnika mreže.

110
 Prenos digitalne poruke
• Dužina vremena koje je potrebno nekoj poruci da iz
računara A stigne u računar B zavisi od tri faktora:
– Kapaciteta kanala tj. propusne moći kanala,
– Brzine prostiranja signala kroz prenosni medijum,
– Dužine linije veze između izvora i odredišta.

111
 Prenos digitalne poruke
• Kapacitet kanala predstavlja maksimalni mogući protok
signala kroz dati kanal tj. maksimalni broj elementarnih
signala koji mogu da prodju kroz neku tačku u kanalu u
jedinici vremena, a da tokom prenosa ne pretrpe
izobličenja koja bi onemogućila da na prijemu budu
prepoznati.
• Kapacitet se izražava brojem bita u sekundi.
• Kako se kroz kanal prenose baudi, to bi onda i kapacitet
kanala trebalo izražavati brojem prenetih bauda (digita) u
jedinici vremena.

112
 Prenos digitalne poruke
• Brzina prostiranja signala predstavlja rastojanje koje neki
elementarni signal pređe u jedinici vremena.
• Brzina prostiranja zavisi od prenosnog medijuma.
• Ako se radi o prostiranju slobodnih elektromagnetnih
talasa kroz atmosferu ili vakuum, brzina prostiranja
signala jednaka je brzini svetlosti tj. iznosi oko 300.000
kilometara u sekundi.
• Ako se prenos obavlja kroz fizičke provodnike (upredena
parica, koaksijalni kabl, optički kabl), brzina prostiranja je
za oko trećinu manja od brzine svetlosti u vakumu tj.
iznosi oko 200.000 kilometara u sekundi.
• Ako je dužina linije veća signalu je potrebno duže
vremena da pri datoj brzini prostiranja prođe to
rastojanje.
113
 Prenos digitalne poruke
• Brzina prenosa između dve jedinice meri se brojem
prenetih bitova u sekundi (b/s).
• S obzirom na to da je danas broj prenetih bitova u
sekundi uvek veći od 1000, a kod nekih medijuma i od
milion, to je jedinica za merenje Kb/s, odnosno Mb/s.
1 000 b/s = 1Kb/s
1 000 000 b/s = 1Mb/s
1 B = 8 bit

114
KRAJ PRVOG DELA

115
 PITANJA
• Koje tri osnovne vrste mrežnih kablova postoje?
• Kako se prenose podaci kroz kablove sa bakarnim provodnicima, a kako kroz optičke kablove?
• Koje tri pojave su u vezi sa prenošenjem signala kroz kablove?
• Objasni pojavu slabljenja signala.
• Objasni pojavu smetnji.
• Objasni strukturu koaksijalnog kabla.
• Kakvi koaksijalni kablovi postoje?
• Karakteristike tankih koaksijalnih kablova.
• Karakteristike debelih koaksijalnih kablova.
• Šta se koristi za ostvarivanje veza kod koaksijalnih kablova?
• Prednosti i mane koaksijalnih kablova.
• Kakvi kablovi sa upredenim paricama postoje?
• Struktura UTP i STP kablova.
• Kategorije UTP kablova.
• Kolika je maksimalna dužina na koju se UTP kablom može poslati signal bez značajnijeg slabljenja?
• Konektor RJ-45.
• Ravni i ukršteni kablovi.
• Prednosti i mane UTP kablova.
• Struktura optičkih kablova.
• Prednosti i mane optičkih kablova.
• Šta su 10Base2, 10Base5, 100Base-T...?
• Uporedne karakteristike koaksijalnih kablova, kablova sa upredenim paricama i optičkih kablova.
116