 Ljudsko telo se može opisati u 3 ravni: frontalna, sagitalna i transverzalna ravan

 Ljudsko telo se sastoji iz dorzalne šupljine, koja se sastoji od kranijalne i spinalne šupljine, i
ventralne šupljine koja se sastoji od torakalne i abdominalne šupljine.
 Ćelija se sastoji od tri dela: ćelijska membrane, nucleus i citoplazma.
 Ćelijski nucleus sadrži genetski material i reguliše aktivnost ćelije. Određuje kako će ćelija da
funkcioniše, kao i osnovnu strukturu te ćelije.
 Ćelijsko širenje, replikacija i rast se vrše u citoplazmi.
 Tkivo je grupa ćelija slične structure koje funkcionišu zajedno. Primarni tipovi tkivnih tkiva su:
epitelno (epithelial), vezivno (connective), mišićno (muscular), nervno (nervous) tkivo.
 Epitelno tkivo prekriva sve telesne površine, oblaže telesne šupljine i šuplje organe i čine većinu
tkiva u telesnim žlezdama.
 Vezivno tkivo vezuje structure zajedno, i daje potporu organima i telu u celini, skladišti masti,
štiti od bolesti, i pomaže u oporavku oštećenih tkiva.
 Mišićno tkivo se sastoji od ćelija koje imaju sposobnost da se skraćuju ili kontrahuju u cilju da
izazovu pokrete tela.
 Nervno tkivo je odgovorno za koordinaciju i kontrolu mnogih telesnih aktivnosti.
 Telesne membrane su tanki slojevi tkiva koje prekrivaju telo, oblažu telesne šupljine i organe.
 Dve glavne kategorije telesnih membrane su epitelne i vezivne tkivne membrane. Podkategorije
obuhvataju: mukozne membrane, serozne membrane, sinovijalne membrane i meningee,

Skeletni sistem
 Funkcije kostiju su potpora, zaštita, pokreti, skladištenje minerala, i formiranje krvnih ćelija.
 Postoje dva tipa koštanog tkiva: kompaktno i spongiozno. Kompaktno tkivo se sastoji od gusto
spakovanih osteona, ili haversovog (haversian) sistema. Spongiozna kost se sastoji od koštanih
gredica, zvanih trabecule, oko iregularnih prostora koja sadrže crvenu koštanu srž (red bone
marrow).
 Osteogeneza je proces formiranja kosti. Tri tipa ćelija osteoblasti, osteociste i osteoklasti
učestvuju u formiranju i remodelovanju kosti.
 U intramembraznoj osifikaciji, umesto vezivnog tkiva možemo naći kost. Ovaj process se javlja u
ravnim kostima lobanje. U enhondralnoj osifikaciji , umesto hrskavice možemo naći koštano
tkivo. Većina kostiju se formira na ovaj način.
 Kosti rastu u dužinu na epiphzseal plate između epifize i dijafize. Kada epiphzseal plate osifikuje
nema više rasta kosti u dužinu.
 Kosti se mogu klasifikovati kao duge, kratke, pljosnate i iregularne. Dijafiza dugekosti je
centralna osovina. Na oba kraja dijafize se nalazi epifiza.
 Odrastao čovek ima 206 kostiju koje mogu biti grupisane u dve grupe: axial skeleton i
appendicular skeleton.
 Prema pokretu postoje tri vrste zglobova: synarthroses (nepokretni), amphiarthroses (slabo
pokretni), i diarthroses (slobodno pokretni).
 Mišićni sistem
 Jedna od osnovnih funkcija skeletnih mišića je njihova kontraktilnost. Skoro svi pokreti tela su
rezultat kontrakcije mišića.
 Četiri funkcije mišića su kontrakcije i pokreti, držanje (posture), stabilnost zglobova, i produkcija
toplote.
 Postoje tri tipa mišića: skeletni, glatki i kardijačni.
 Svako mišićno vlakno je okruženo endomizijumom (endomysium). Vlakna su grupisana i
obložena perimizijumom (perimysium). Mnogo ovih grupa je obloženo epimizijumom
(epimysium) i formiraju mišić.
 Mišići su pričvršćeni za kosti tetivama.
 Karakteristike kao što su veličina, oblik, smer vlakana, lokacija, poreklo, akcija koju vrši se
koriste za imenovanje mišića.
 Postoje četiri osnovne grupe mišića:
- Mišići glave i vrata
- Mišići trupa (trunk)
- Mišići gornjih ekstremiteta
- Mišići donjih ekstremiteta

Nervni system
 Nervni system je glavni kontrolišući, regulatorni i komunikacioni system u telu. U isto vreme je i
centar mentalne aktivnosti uključujući mišljenje, učenje i memoriju.
 Aktivnosti nervnog sistema mogu biti grupisane u tri funkcije: sensorne, motorne i integrative.
 Neuroni su ćelije koje sprovode impulse. Potporne ćelije su neuroglia.
 Postoje tri komponente neurona: ćelijsko telo ili soma, jedan ili više aferentnih krakova
(processes) koji se nazivaju dendriti, i jedan aferentni krak axon.
 Centralni nervni system se sastoji od mozga i kičmene moždine. Kranijalni nervni, spinalni nervi i
ganglije čine periferninervni sistem.
 Afferent division prenosi nervne impulse do CNS, a efferent division prenosi impulse od CNS.
 Postoje tri sloja meningeoa oko mozga i kičmene moždine. Spoljašnji sloj je dura mater, središnji
sloj je arachnoidea, i unutrasnji sloj je pia mater.
 Kičmena moždina sprovodi impulse i refleksni je centar. Senzorni impulse putuju do mozga
ascedentnim traktom. Motorni impulse putuju descedentnim traktom.
 Endokrini system
 Hemijski mesendžeri iz endokrinog sistema pomažu regulaciju telesnih aktivnosti. Njihov efekt je
duži i generalizovaniji nego efekt CNS-a.
 Neuroni su ćelije koje sprovode impulse. Neuroglija su potporne čelije.
 Endokrine žlezde sekretuju hormone direktno u krv, kojom se hormone transportuju po telu.
 Ćelije u target tkivu imaju receptore za specifične hormone.
 Mnogi hormone su regulisani negativnim feedback mehanizmima; neki su kontrolisani drugim
hormonima, a neki nervnom stimulacijom.
 Endokrine žlezde su postavljene po čitavom telu, ali se i dalje podrazumevaju jednim sistemom
jer imaju sličnu funkciju, slične mehanizme delovanja (influence).
 Velike žlezde su pituitary gland, tiroidna žlezda, paratiroidna žlezda, suprarenal gland, pancreas
gonads, pineal gland i druge endocrine žlezde.

Kardiovaskularni system
 Kardiovaskularni system se sastoji od srca, koji je mišićna pumpa, i arterija, vena i kapilara –
zatvorenog sistema sudova (vesels).
 Vitalna uloga kardiovaskularnog sistema u održavanju homesotaze zavisi od kontrolisanog i
neprekidnog kretanja krvi kroz krvne sudove i koja stiže do svih tkiva i ćelija.
 Srce je mišićna pumpa koja proizvodi silu neophodnu za cirkulaciju krvi.
 Postoje tri sloja na srcu: epicardium, myocardium, endocardium.
 Postoje četiri komore u srcu: right atrium, left atrium, right ventricle, left ventricle.
 Dva tipa ventila u srcu: atrioventricular valves i semilunar valves.
 Krv teče iz desnog atrium u desnu komoru, i onda odlazi u pluća da dobije kiseonik. Odatle ide
do levog atrium a onda u levu ventriculu. Odatle ide u sistemsku cirkulaciju.
 Specijalizovane srčane mišićne ćelije koji čine sprovodni system srca koordinišu kontrakcije
supljina (chambers)
 Pulmonalni krvni sudovi sprovode krv iz desne ventricule do levog atrium.
 Sistemski krvni sudovi sprovode krv iz leve ventricule do tkiva i odatle nazad u desni atrium.
 SUpstance prolaze kroz zid krvnih sudova difuzijom, filtracijom i osmozom.
 Limfni system
 Limfni system vraća višak (excess) intersticijalne tečnosti u krv, absorbuje masnoću i
liposolubilne (fat-soluable) i vrši zaštitu organizma od bolesti.
 Limfni sudovi odnose tečnost iz tkiva.
 Desni limfni sud (right lymphatic duct) drains limfu iz gornjeg desnog kvadranta tela, i ductus
thoracikus drains sve ostalo.
 Pritisak za kretanje limfe potiče od kontrakcije skeletnih mišića, respiratornih pokreta i
kontrakcija glatkih mišića u zidovima sudova.
 Limfa ulazi u limfni čvor kroz aferentne sudove, filtrira kroz sinuse, i izlazi kroz eferentne sudove.
 Tonsile su limfno tkivo udružene sa otvaranjem farinxa i štiti od patogena koji ulaze kroz usta i
nos.
 Slezina je limfni organ koji filtrira krv i služi kao rezervoar krvi.
 Thymus je velik kod male dece i atrofira posle piberteta.

Respiratorni system
 Ceo process respiraceije uključuje ventilaciju, ekternalnu respiraciju, prenos gasova, internalnu
respiraciju i ćelijsku respiraciju.
 Tri pritiska koja su odgovorna za pulmonalnu ventilaciju su: atmosferski pritisak, intraalveolarni
pritisak i intrapleuralni pritisak.
 Spirometar se koristi za merenje respiratorne zapremine i kapaciteta. Ova merenja daju
informacije o stanju pluća.
 Frontlani, maxilarni, sfenoidalni i etmoidalni sinus su vazduhom ispunjene šupljine (cavities) i
koje se otvaraju u nosnu šupljinu.
 Pharynx, grlo, je prolaz koji ide od baze lobanje do nivoa 6. Cervikalnog pršljena (vertebra)
 Larynx, učestvuje u proizvodnji glasa i nalazi se između pharynx i trachee.
 Trachea, windpipe, void vazduh do pluća.
 Trachea se deli na desni i levi primarni bronh, koji se zatim dele u manje i smanje passagewazs
do alveola.
 U plućima se nalaze sve komponente bronhialnog stable dalje od primarnog bronha.
 Desno plućno krilo je kraće, sire i sastoji se iz tri režnja (lobes)
 Levo plućno krilo je duže, uže, i podeljeno u dva režnja.
 Digestivni system
 DIgestivni trakt sadrži glavne i pomoćne digestivne organe koji pretvaraju hranu u molecule koji
mogu da budu apsorbovani i iskorišćeni u ćelijama u telu.
 Hrana prolazi (undergoes) kroz tri procesa u telu: varenje (digestion), absorpcija, i eliminacija
 Digestivni system priprema hranu za iskorišćenje (utilization) od strane ćelija kroz 6 akcija:
ingestija, mehanička digestija, hemijska digestija, pokreti, absorpcija i eliminacija.
 Zid digestivne cevi ima 4 sloja: TUNICA MUCOSA, SUBMUCOSA, MUSCULARIS i serosa.
 Digestivni system se može podeliti na alimentary tract i accessory organs.
 Alimentary tract digestivnog sistema je sastavljen od usta, pharynx, esophagusa, želuca
(stomach) small and large intestines, rektuma i anusa. Acessory organs su Pljuvačne žlezde, jetra
(liver), pancreas i žučna kesa (gallbladder).

Urinarni system
 Urinarni system oslobađa organizam otpadnih materija, reguliše volume tešnosti, održava
koncentraciju elektrolita u telesnim tečnostima, kontroliše PH krvi, luči eritropoetin i renin.
 KOmponente urinarnog sistema su bubrezi, ureteri, bešika i urethra.
 Primarni organi urinarnog sistema su bubrezi, lokalizovani retroperitonealno, od nivoa 12.
Torakalnog do 3. Lumbalnog prsljenja.
 Korteks i medulla čine parenhim bubrega. Centralni deo bubrega je bubrežna karlica (renal
pelvis) koja skuplja urin.
 FUnkcionalna jedinica bubrega je nefron, koji se sastoji od renalnog telašca (corpuscule) i tubila
(renal tubule).
 Ureteri transportuju urin iz bubrega do bešike.
 Bešika je privremeni rezervoar za urin.
 Od bešike ide urethra koja izvodi mokracu.
 Tok urina kroz uretru je kontrolisan nesvesnim (involuntary) sfinkterom i svesnim (voluntary)
sfinkterom.
 Reproduktivni system
 4 funkcije reproduktivnog sistema su: produkcija jajašca (egg) i sperm cell, transport i održavanje
ovih ćelija, ishrana razvijajućeg fetusa (nurture the developing fetus), da produkuju hormone.
 Primarni reproduktivni organi su gonade, koje proizvode gametes i hormone. Sekundarne ili
pomoćne structure transportuju i održavaju gamete i ishranjuju fetus.
 Muški reproduktivni system se sastoji od testis (testes), duct system, pomoćnih žlezda i penisa.
 Muške gonade su testis. Lokalizovani su u skrotumu zbog produkcije viabline sperme.
 Ženski reproduktivni system obuhvata ovaries, uterine tubes, uterus, vaginu, pomoćne žlezde, i
spoljašnje genitalne organe.
 Ženske gonade su ovarijumi, koji se nalaye sa obe strane uterusa in pelvic cavitz.
 Estrogen i progesterone stimulišu razvijanje ćelijskog tkiva i duktusa u grudima. Prolaktin
stimuliše produkciju mleka, a oxytocin izaziva ejekciju mleka.