FIANKO ADAM

ESEJ
0 KOMUNAMA*
Uvod
Na pisanje ovog Clanka podstaklo me viBe mo-
tiva, ali je Elanak sasvim sigurno upravo onakav
kakav jeste i zbog razmigljanja povodom tek-
sta Slavenke Drakulif ,,Komuna i njena ogra-
nifenja" (Pitanja, br. 6, 7, 1977). Autorka po-
menutog teksta pokrenula je i eksplicirala niz
znarajnih tema koje se odnose na iivot u ko-
munama.

Mislim da je Slavenka DrakuliC dobro pogodila

osnovne crte i unutrainje protivreEnosti i nape-
tosti prisutne u iivotu komunara. Ona kaie:
,,Od unutrainjih problema su najvainiji: prob-
lem privatne svojine i problem odnosa individu-
alne slobode prema formiranju grupne svesti."
Treba, medutim, da kaiem da nije u potpunosti
uspela da razvije i problematizuje one bitne mo-
mente koji su, s jedne strane, proizvod samih
biografija komuna, kao stereotipa, bilo da su ih
stvorili simpatizeri bilo protivnici komuna. Ali,
vef na ptketku treba da ukaiem na Einjenicu
da se nikako ne slaiem sa odredenim tezama
i tvrdnjama u prilogu S. DrakuliC. PokuSaCu da
na osnovu argumenata pobijem takve teze i tvr-
dnje. Moj zapis je, naravno, samo nekakva skica
u kojoj su naznafeni najosnovniji potezi feno-
rnena nazvanog ,,komunem. Kao Sto je vef re-
Eem, S. Drakulif (S. D.) je na dosta zanimljiv
naEin prikazala osnovne dileme antikulture j
unutar nje situiranog komunarskog pokreta. Kod
nas je objavljeno veoma malo tekstova koji bi
razmatrali pomenutu tematiku. Uprkos tome,
neito je ipak napisano. Skrenuo bih painju, pre
svega, na obirnnu studiju Vinka Zalara ,,Komu-
ne izmedu utopije i realnosti" (Casopis za kriti-
ko znanosti, domGljijo, novo antropologijo 6 7 ,
Ljubljana, 1975). Objavljeno je i dosta krafih
'1 Objavljeno u Pasopisu Problemi, br. 116, XV 1977.
 FRANK0 ADAM

zapisa i prevodal). Rekao bih da je jedan od

nedostataka pisanja S.D. i u tome Sto ne uzima
u obzir ove zapise, Ito jednostrano navodi sa-
mo angloamerieku literaturu o toj tematici. Mi-
slim da ova zamerka nije samo formalne priro-
de. Na taj nafin, naime, jog viSe jaEa predrasu-
da da su komune iskljufivo ,,ameriEka stvar':
Iako iivot u komunama donosi neke iste ili sli-
Ene probleme, bez obzira na to gde i kada su
one geografski i vremenski locirane, ipak posto-
je veoma znafajne razlike izmedu komuna XIX
veka i d a n a a j i h komuna ili izmedu savremenih
amerifkih i savremenih nemafkih ili jugosloven-
fikih ili madarskih komuna. Ako nilta drugq
onda je socijalni makrosistem, odnosno sredina,
ono gto u odredenoj meri u t i k na unutragnjo
strukturu i razvojni trend komuna.
Ima problema i sa definicijama i klasifikacija-
ma. U stvari, sam pojam komune je neadekva-
tan i pod znakom pitanja. U bliZoj buduknosti
Ce se to joS potencirati kada se razviju najraz-
liEitiji modeli zajednifkog, odnosno grupnog ii-
vota. Termin ,,komuna0, naime, asocira na ne-
ku C ~ ~ J I I povemcst,
U kohaianu g y m Ljludi
okrenutu i prema unutra i prema spolla. Zajed-
nifka svojina i ukidanje monogamije kao i za-
jednifko vaspitavanje dece su konstitutivni ele-
menti (ili povezujuCi mehanizmi, ako upotreb-
ljavamo izraz R. Kanter) komune. Ali konsta-
tujem da postoji veoma malo zajednica koje bi
odgovarale kriterijumu komune. U veCoj meri
postoje i nanovo se razvijaju najrazliMtije va-
rijante grupnog iivota. Ako razgovaras, na pri-
mer. sa Svedaninom i ~ i t a gai o komunama u
Svedskoj on Ce zafudeno pogledati. Na kraju Ce-
te se ipak sporazumeti i ustanoviti da Svedap'l
nazivaju to ,,kolektiviman. I Nemcima je bliZi
izraz ,,stambena zajednica" (Wohngemeinschaft).
iako se jedna od p&ih nemarkih komuna zvala
Kommune 1. Pri tom nije ref samo o lingvis-
tifkim ili semantiekim nesporazumima i nijan-
sama, vet5 se u tim nazivima krije drugi sadr-
iaj. Donekle uopSteno mogli bismo da kaiemo da
je veCina zajednica manje unutraSnje strukturi-
sana i povezana kao i da njihova zajednifka ,,vi-
zija" i ,,utopijammanje dolaze do izraiaja. Dodat-
ni element koji doprinosi unutragnjoj definiciji i
raznolikasti ,,komunaWjeste i socijalno poreklo i
poloiaj ljudi koji se ukljufuju u grupni iivot.
Ni pribliino nije tafno (kao za SAD, barem pre
*) Krafi fland objavljeni su u mbunt, Studentskom
Ibtu, Startu i dr. Treba pomenuti dobar prikaz ame-
rlfke scene Jasminke Gojkovif u flanku ,,Vremena
kao 9to su ova etnoloeki pogled na novu kulturu"
(Ideje, oktobar&ecembar 1972). Sto se ti& ozbiljnih"
napisa treba pogledatl ternatski broj ~ocioi6gije(3, 4,
1974) o porodici gde je objavljeno nekoliko prevoda
koji se odnose na .,komuneW.Veoma zani iv je i
prevod ,,Struktura obitelji i komunizam'p%ena, 2.
3, lW2, Zagreb) madarskih filozofa A. Helerove i M.
Vajde. Vidi i knjigu Helerove Svaktdahjt Ztvot (No-
lit.1978).
 FRANK0 ADAM

nekoliko godina) da su stanovnici ,,komuna7'drop

outs (daci, studenti, radnici, intelektualci koji su
privremeno ili stalno napustili studije, odnosno
posao). Barem za urbane ,,komune" vaii da ih u
velikoj meri sarinjavaju, kao Bto je zabeleiila
S. D., ljudi sa relativno visokim socijalnim sta-
tusom; lekari, inienjeri, profesori i sl. Posledica
je i starost elanova takvih ,,komunaV: od 30 do
40 godina.
U vezi s tim treba, naravno, napmenuti da ni-
je tarna tvrdnja da su stambene zajednice jed-
na od varijanti ,,svetovnih komuna" samo ,,pu-
ki iivot u grupi" i da flanovi takvih zajednica
nemaju zajednirke planove, alternative i sl. Se-
timo se samo brojnih lev0 orijentisanih marksi-
st$5kih i anavhlstiakih politEkfi ,,kamuna" u gra-
dovirna. Cak i mi h j e nislu &ektno pditibki
angaiovane i koje su prvo nastale zbog ekonom-
skih inicijativa i prednosti (zajedniEka kupovina
k u k M a i sl.) s wemenoan. bar rxaidne rag-
vijajb &like kar&eristi$ne za hielktimi &vot.
Tako je. M primer, nedanrno na I u b l j ~ te- j
levilzirjd a k a k a m gmpa iz M L a l&jru-m sai!hja-
v d i vw5 ataniji i ,,ugledni" ljudi, Ira@ na primer
eirhitekte i W g i . Posle o d r e d e ~ ~Vsamena
g oni
su poEeli da se zbliiavaju uvodenjem kolek-
timog vxmpitanja dece. T r e k jog cia dodam do\
je m a stambema wjednioa predshv~jena kao
d t m m t i v a imadicimalinwj pomdid.

0 ruralnim komunama i pitanje suetovnosti

i religioznosti
U poslednje vreme se deSava da se na ruralnim
podruejima naseljavaju ljudi koji su se kao gru-
pa formirali veC u gradu i imaju v& posebno
eksplicirane ciljeve i vrednosti kolektivnog ii-
vota. To su, pre svega, grupe koje praktikuju
neku vrstu grupne terapije (na primer, AA ko-
muna u Austriji, Living Love Center u Kali-
forniji i druge), dalje, grupe koje se bave umet-
noS6u (kod nas Pomdica na Gmalni u Sempasu).
Narorito u poslednje vreme dolaze do izraiaja
alternativno tehnologki i ekoloHki orijentisane
grupe. Poznate su dve takve grupe: engleska
BRAD2) (Biotehnical Research and Develop-
ment) koju je osnovao naurni publicista R. Klark
(R. Clark) (koja se, medutim, veC raspala, odno-
sno prestrukturisala), dok je u Nemarkoj pozna-
ta Rokol grupaa). Verovatno se za ove zajed-
nice ne bi moglo reCi da su anarhoidne i dezorga-
nimvane. Iako nisu religiozne, one imaju dosta
razvijenu unutrahju organizaciju (sistem rotaci-
je u radu), organizovane kontakte s okolinom i,
u osnovnim crtama, utvrdenu ,,ideologiju". Kod
9 0 tome nas informiee M. Allaby, autor knjige
Survival Book, Pen Books, 1876.
9 Prokol - Gruppe: Der Sanfte Weg,
lags Anstalt 1916.
Deutsche Ver-
 FRANK0 A D A M

ove zajednice pokazala se joS jedna mala karak-

pripadnika ;ma prirod&lovno --
teristika koju. medutim. treba pomenuti: dosta
tehniEko obra-
zovanje. Prokol grupu safinjavaju, na primer. Ela-
novi sledeCih Sofesija: inien~efi,aihitektk, fi-
zifari, matematieari, narodni lekari (pored ovih
profesija pominje se i sociolog).
Takve i s l i h e ,,komunem otklanjaju prepreke
izmedu grada i sela, izmedu naPina iivota u ur-
banom i ruralnom prostoru. Futurolog R. Jungk4),
inalie idejni voda Prokol g m p e , razmiilja
ovako: ,,ViSe nego Sto vi to Einite (odnosi se na
Prokol g r u p u - prim. F . A,) trebalo bi naglaHa-
vati povezanost izmedu grada i sela. BuduCnost
nije u 'povratku prirodi', veC u stapanju stari-
jih i novijih, proteklih i sadagnjih oblika iivota.
Ne bismo smeli prenebregnuti brojne raspade se-
oskih komuna koje su osnovali gradski Ijudi, veC
treba o njima dobro razmisliti. Ako toliko ljudi,
koji su na pofetku bili odulevljeni, posle neko-
liko godina ili Eak nekoliko meseci ode, tome
nije kriv ni neobiEno naporan fiziEki rad -ili ne-
dostatak uobirajenog konfora, veC i nedostatak
raznovrsnih susretq slikovitosti i promena kao
i kulturnih zbivanja Sto sve skupa fini gradski
iivot tako zanimljivim. Prilikom izrade skice
,,meke9' tehnike trebalo bi misliti na kombinaci-
ju, s jedne strane. uzgoja iivotinja obrade zem-
ijiita -i votarstva .u tipGno gradskim predelima,
a s druge strane na uvodenje urbanih elemenata
u seoski iivot. Leja na krovu ili u ambaru, po-
zoriSte ili mala fabrika u Stali, laboratorija za
ekoloSku tehniku postavljena na ivici grada, bi-
blioteka u Sumi ili na obali - sve su to poEeci
novih stilova iivota koji f e formirati vreme koje
dolazi." Ne bih mogao da tvrdim da su distink-
cije ruralne, ruralno-urbane i religiozno-svetov-
ne komune bez osnove, ali ovde sasvim sigurno
nije reE o ,,nepremostivimn dihotomijama. Kao
Hto Jungk veC prognozira dolazi, a u budutnos-
ti f e jog vise dolaziti do korekcije, onog shvata-
nja u Eijem su se okviru formirale Eisto rural_ne
i uglavnom religiozne ,,komune povlafenja" (da
upotrebim izraz R. Kanterove).
MoZda je ovde potrebna neka digresija. Sta, u
stvari, znaEi sintagma o sintezi urbanog i ru-
ralnog? NeSto saznajemo iz citata R. Jungka, ali
postavljaju se i druga pitanja. Zar nisu urbani-
zacija i s druge strane industrija i tehnologija,
pa i masovni mediji i saobrafajne veze vet po-
vezali ruralno-urbano (veE je dosta godina pro-
Slo otkad je vefina poljoprivrednih predela u
razvijenijim zemljama, dakle, i kod nas, izgu-
bila svoju ruralnu, odnosno poljoprivrednu ko-
notaciju)? Sinteza o kojoj govori Jungk zbiva
se u dosta promenjenom kontekstu koji s jedne
strane odreduje otpor prema ,,tvrdojm neekolo-
Hkoj industriji i tehnologiji, odnosno prema nu?-
') Ibfdem.
 F R A N K 0 AD-

nom prodoru u ,,ruralno", a s druge strane prak-

tikovanje i uvodenje za sredinu Eistih tehnolo-
gija (organsko ratarstvo, vetrenjate za proizvod-
nju struje, koriSCenje solarne energije itd.). Mo-
Zemo da kaiemo da je reE o drukEijem koncep-
tu poljoprivrede i iivota na zemlji uopgte koji se
razlikuje od modernizovane i industrijske po-
ljoprivrede kao i od starog, tradicionalnog, pa-
t r i j a r h d n o - p l e m e ~ a gkmcepba kaji je astavio
jog jedva vidljive tragove. Pojedine komune (ko-
je su po mom miSljenju ,,perspektivne") preuzi-
maju iz prvog koncepta uvodenje tehnoloikih
unapredenja i eksperimentisanje, a od drugog
koncepta ,,prafenje samofe" (P.Slater) i traga-
nje za ,,arhaiPnimU (E. Morin). Ovde se oslanja-
ju i na iskustva tzv. primitivnih naroda. Spaja-
nje ova dva koncepta narorito je propagirala
publikacija Whole Earth Catalog.

Jog nekoliko reEi o tzv. religioznim komunama.

Autorka Clanka ,,Komuna i njena ogranifenja"
polazi od stanovilta d a se antikultura u posled-
nje vreme ,.povukla u oazu spiritualizma". Ako
bi to bilo taEno, onda bi, naravno, bilo jasno da
su i komune kao centri i Ziie antikulture pre-
tetno spiritualno i religiozno orijentisane. Tre-
ba, medutim, da kaiem da tvrdnja o nekakvoj
potpunoj spiritualizaciji antikulture, po mom
migljenju i prema informacijama kojima raspo-
laZem, nije tahna. Mislim da je ova ,,spirituali-
zacija" barem do neke mere prevazidena i da je
izgubila svoju aktuelnost i privlahnost. Takve
komune nisu ni toliko uspesne ni otporne kao
Sto su ,,~vetovne"~).Treba, medutim, priznati
da samo mali krug deli deo antikulturnog pok-
reta od pada u apolitihki, spiritualnom iracio-
nalnoSCu i mistikom prikriveni cinizam, koji po-
sredno moie da otvori put politihkoj fagzaci-
jia).
Opet, medutim, treba refi da recepcija odrede-
nih elemenata, d n o s n o koncepta iz arsenala
tm. mistike, raznovrsnih novootkrivenih religi-
ja i kultova ,,proSirivanja svesti" i sl., ne moZe
da bude neito negativno ako saCuvamo racio-
nalni uvid u saznanje o drugtveno-istorijskom
kontekstu takvih ideja i praksi.3
1 IstraBiva8 istorije kornuna, odnosno utopijskih na-
selja, utvrdili su doduSe, da su religlozne komune
bile trajnije, ali inl se fin1 da to ne vaZi za dandnje
kornune.
3 J. de Graaf, The Dangers of the Counterculture,
Undercourrents, 21. 19n.
Autor uspostavlja paralele ipnedu sada5nje arneriEke
scene i zbivanja u tzv. omladinskom pokretu nepo-
sredno pre pojave nacizma. Po njegovom miSljenju,
antlkultura moBe da odigra pozitivnu ulogu samo
povezana sa levim politlEkh radikalizmom.
9 0 ovom pitanju detaljno raspravlja poznatl ne-
maPki (1eviEarski) teoretiEar D. Duhm u knjizi D ~ T
Mensch 1st andera, Kubler Verlag, 1975.
-
FRANK0 A D A M

Mislim da je moguC sledeCi rezime: postupak

autorke razmatranog Planka dosta je jednostran
jer religiozno-ruralni tip komune opisuje kao
preovladujuCi. Treba da kaiem i to da mi se u
vezi s tim Cini problematitnom i njena klasifi-
kacija, odnosno tipologija komuna koje deli na
religiozne i svebovne. Iz njenog flanka moie da
se razabere da ona religiozne komune izjednaCa-
va sa naseljavanjem u ruralnim predelima, sa
izchcilim i pavlaEenjem i riganaznm m t r d -
njom organizovanoieu. Cini se kao da su to je-
dine ,,prave komune", ali S. D. ima negativan od-
nos prema njima jer upravo ove komune bazi-
raju na veC prevazidenom nivou ekonomije, od-
nosno socijalnog Zivota uopgte. Svetovne komu-
ne, medutim, opisuje kao ,,neozbiljneV, anarhif-
ne i bez Evrste unutrainje povezanosti; Eak bez
ikakve ,,organizacijeW.I kao uz put dotiPe zna-
Cajne tipove komuna terapeutskog ili ,,eksperi-
mentalnog" karaktera, iako sama pominje ova
dva oblika svetovnih komuna. Zar nisu ova dva
oblika kvantitativno i kvalitativno srazmerno
snaino zastupljena unutar ,,svetovnih komuna"?
Ako idemo joi dalje: nigde nije reCeno da su
religiozne komune zatvorene i izolovane, po mo-
me miiljenju ima ih joi vise mesijanskih i otvo-
renih kao i ekspanzivnih, a takode ne moie se
reCi da su svetovne komune urbane, a i jedne
i druge mogu da imaju veoma razvijenu grup-
nu svest i harizmatskog vodu. Tako bismo pola-
ko uvideli da je tipologija ,,svetovneY'-,,religioz-
ne" komune manje znaCajna i, malo upotreb-
ljiva.
A Bta je s osnovnom dilemom izrnedu, s jedne
strane, individualne svesti i njene inkarnacije
u privatnoj svojini i, sa druge strane, grupne
svesti? Da li je grupna svest samo derivat ko-
lektivnog super ega, a ovaj posledica pristanka
Clanova grupe na dobrovoljnu represiju koja
pruia prividnu bezbednost? Grupna svest koja
ne daje mesta individualnim specififnostima (i
defovima) i koja, po mome miiljenju, predstav-
lja prevazideni model socijalnog iivota moie se
prepoznati po sledef im znacima : harizmatski
voda koji uglavnom odreduje pravila i navike;
ekspanzionistifko-mesi janska ideologija ; takva
podela rada u kojoj samo pojedini izabranici
obavljaju poslove rukovodenja i odluCivanja; na-
glaiavanje harmonije u grupi i uopkte u ,,pogle-
du na svet". Uporna indoktrinacija sa ideoloikim
floskulama i ponavl jan je svakodnevnih rituala
koji treba da uevrste ,,grupnu svest" prateCe su
pojaves). Cini mi se da su opisanoj opasnosti
izloiene dve najglasnije komune: Finhorn u
Skotskoj i AA komurur u Austriji. Prva se pro-
3 Re6 je o uhodanim ritualirna, obaveznim za eve
Elanove; ovi rituall (gotovo) isklju&uju spontanost 1
refleksiju pojedinaca.
 FRANK0 ADAM

glaSava inkarnacijom ,,novog veka" (New Age)g)

i uprkos interesovanja za iskustva jugosloven-
s h g samoupravljanja veoma je hijerarhijska.
Druga propagira, kao univerzalni lek za svetske
probleme (od krize porodice do ekologije i kapi-
talistifkog drugtva), ukidanje monogamije i slo-
bodan seks u komunama. Medutim, veoma je
sumnjiva njihova egzaltirana angaiovanost za
prenos njihovih ideja, odnosno njihovog mini re-
aliteta u svetski kontekstlO). Mnogo ljudi koji
Eve u takvim komunama (obifno su to brojrano
snaine komune sa sto do dve stotine ili jog vise
flanova, npr. Stephens Farm u SAD broji osam
stotina flanova) ne oseca nikakvu prinudu i smat-
raju se slobodnim. Ali nekima, pre ili kasnije, po-
staje jasno o femu je reE. Oni imaju, naravno, sa-
mo jednu mogucnost, da napuste zajednicu. Ne-
ki od ovih begunaca postaju zagriBeni ,,protivni-
ci" komuna, dok drugi osnivaju novu zajednicu.
(Tako su, na primer, disidenti AA-jevaca postali
BB-jevci).

Tako, nije teSko pogoditi zaSto kod savremenih

komuna veoma teJko dolazi do potpunog uki-
danja privatne svojine (moZda je lakSe ukinuti
monogamiju; barem privremeno, iako su medu-
sobno tesno povezane). Privatna svojina, naime,
omogucava do odredene mere raspolaganje sa-
mim sobom, tj. neometano z a d o ~ l j a v a n j espe-
cififnih potreba i Zelja koje drugi flanovi ne-
maju, odnosno koje ne respektuju (knjige, pu-
tovanja i sl.). Medutim, barem delimifno uki-
danje privatne svojine uslov je za stabilnu za-
jednicu. S obzirom na hiperprivatimvane medu-
sobne odnose u makrodrugtvu to je vet5 prava
hrabrost. Ali, moZemo pretpostaviti da u vezi
s tim dolazi do znatnih pomeranja u svesti koja
imaju ili Ce imati blagotvorne efekte na izgra-
divanje socijalistiEkog druStva.

Deca
Hteo bih da, kao neosnovanu, pobijem i onu
tvrdnju S.D. prema kojoj deca komunara ne-
maju moguCnosti za izbor i osudena su na stil
Zivota koji im nameCu roditelji. Ne znam oda-
kle takav zakljufak, medutim, Einjenica je da,
na primer, veoma kohezione i organizovane sek-
te, kao na primer huteriti koji veC nekoliko ve-
kova Zive izolovani u svojim naseobinama, doz-
voljavaju deci da odlaze u svet. Postoje doduSe
i komune i roditelji koji pokuhvaju indoktri-
nirati decu i nametnuti im svoj model kao je-
din0 moguC. Medutim, kao Sto se vidi iz odlifne
3 Vidi knjigu njihovog ideologa D. Spenglera. Reve-
lation, the Btrt of New Age, Finhorn Fondatlon. 1914.
'3 Kao Sto nas informige nemafki Easopis Pardon,
objavljeno je v i k publikacila u kojlrna se raspravlja
,,za ili protlv modela AA-levaca''.
 FRANK0 ADAM

dokumentarne knjige The Children of the Coun-

tercultureX1) to su uglavnom efemerne religi-
~ n komune
e (Hari Krishna, Jesus People i sl.).
Najslobodniju i najsretniju decu autori ove knji-
ge sreli su u dve ,,svetovne" komune. Poznato
je i to da u ,,komunaman Zivi dosta roditelja
koji praktikuju, odnosno pokuSavaju da sprovo-
de neautoritarno vaspitanje u smislu uputstva
koje je formulisao D. Kuper @. Cooper) koji ka-
ie da detetu treba dopustiti i omogutiti da iskusi
svoje ,,biti Sam u svetu". Jednu od veoma bit-
nih pozitivnih strana vaspitanja u komunama
Kuper vidi u tome Sto ovde dete ima mogutnost
kontakata i interakcija sa vise odraslih tako da
ne mora da se fiksira na jednog ili oba rodi-
teljaX2).

Komune posle Oktobarske revolucije u

Sovjetskom savezu
Poznato je (odnosno trebalo bi da bude poznato)
da komune imaju (ovakve i onakve) svoj isto-
rijat. Takvo pomavanje istorijske pozadine omo-
gutava nam da izbegnemo razne redukcionizme
i povrino gledanje na celokupnu problemati-
ku.. . Na primer: ,,komune3' nisu nastajale sa-
mo u Americi, vef i u Rusiji, odnosno Sovjet-
skom Savezu, Eak u Nigeriji, a o Izraelu da i ne
govorimo. U Sovjetskom savezu bilo je do 1931.
godine 100 religioznih komuna (koje su sahinja-
vali uglavnom pristalice Lava Tolstoja), dok je
vlast Eak propagirala nastajanje socijalistiEkih
komuna. Njih je 1918. godine bilo pet stotina, a
1931. godine 7600. U vreme staljinizma sve ko-
mune pretvorene su u kolhoze.. Js). Posle
Oktobarske revolucije nastajale su komune sli-
Ene danainjim. V. Rajh m.
Reich) je na licu
mesta posmatrao zbivanja, i u svojoj knjizi
S~ksualna revoludja opisuje studentsku grad-
sku komunu u Moskvi koju je safinjavalo pet
parovaX4).
Ukratko: privlaEnost grupnog iivota nije, ni
vremenski, ni geografski ogranifena.. .

Ne bi bilo suviino skicirati pozadinu - koordi-

natni sistem unutar kojeg se pojavio i razvio
fenomen pokreta komuna. Novi talas, odnosno
ogivljavanje pokreta komuna posle drugog svet-
skog rata javlja se 1967168. godine i, na taj na-
11)J. Rotchild, S. B. Wolf. The Children o f the COUn-
terculture. Doubleday and Comp., Inc. Garden City,
U76.
O). D. Cooper, The Death of Family, Vintage Books,
1971.
13 Prema V. Zalar, ibidem.
Id) W. Reich, Die Seruele Reuolutbn, Suhrkarnp. 1976.
 FRANK0 ADAM

tin, podudara se s nastankom hipi pokreta, a

narotito sa studentskim pokretom i novom levi-
com. Kao prateCa pojava ili reakcija na ove po-
krete pojavilo se tada interesovanje za novu
desnicu i misticizam Sto je isto tako uticalo na
formiranje komuna. Sa studentskim pokretom i
novom levicom oiivele su ideje marksizma i
anarhizma koje su doprinele afirmaciji ideje o
emancipaciji individue unutar kolektiva, odno-
sno grupe i nagovestile problematiku ,,svako-
dnevnog iivotani5).
Momenti koji su u poslednjoj deceniji postali
bitni za koordinatni sistem i tako opredelili sa-
daSnje interesovanje za razlitite oblike zajed-
nitkog Zivota u ,,komunamaV su sledeke:
- kriza (nuklearne) porodice i va~pitanja'~),
- pojava grupnih terapija i grupnih susreta
(encounter grupe), re5 je o otkriCu ,,lekovitog
utinka" grupei7),
- ,,ekologija", teZnja za prirodnim iivotom; su-
protstavljanje hiperprodukciji i potroinji kao i
industrijsko-tehnoloikom kompleksu; razvijanje
,,meke" tehnologije; farme koje proizvode bio-
loiki zdravu hranu18) i sl.
Van tog konteksta je, po mome misljenju, ne-
mogube shvatiti domet i granice kako pokreta
komuna, tako i antikulture u celini.
(Prevela sa slovenaEkog TATJANA POPOV)

Literatura
R. Kanter, Commitment and Comunity, Com-
munes and Utopias in Sociological Perspectives,
Harvard University Press, 1973.
J. Feil (izd.), Kommunne, Grossfamilie, Wohn-
gemeinschaft, Rowohlt, 1972.
D. Kerbs (izd.), Die hedonistische Linke, Luch-
terhand, 1971.
L. Rawling (izd.), The Genesis Community Pro-
posal, London.
L. i 0. M. Ungars, Kommunen in der neuen
Welt 1740-1972, Kipp. und Witsch, 1972.
Y
' 3 F. BOckelmann (izd.) Beirelung des Alltags. Mo-
delle eines Zusammenlebens ohne Leistungsdruck.
Frustration und An@, Rogner Benhard, 1070.
13 Jedan ad mladih psfhoanalititara Eak smatra da
,,homo sapiens" bio1oP;lri nije prilagoden egzistenmi
u molekularnoj nuklearnoj porodici (Vidi Schmidbauer,
SensitivttUt training und anatgtische Gruppendy~mik,
Piper 1973).
13 0 ,,grupiH uporedi j& zbornik Neue Sensibilttdlt.
Luchterhand 1974. i dve knjige H. E. Richtera, Df
Gmppe i Lenutet sottdartt~t(obe m l e kod RO-
wohlta).
19 Najkompleksnije i najsistematskije ovu oblast raz-
matra alternativni engleski fasopis Unbercouwerrk.