1. Teorija i praksa zazena Ono 0 2emu éu vain govoriti zasniva se na Luzenju mog duboko poitovanog aitelia Dainn® Harada-rotij, Mada je sam pripa- lao Skolt soto, budui da nije sla nade istinski usaveienog etio se vexbagju u dva rinzaj, pevo uw Soger-diju, a xatim w Na- W Jeu Nanzenmdij, pod aknucox majstora Dokutarro- ja, dosegao najdublju asjnu zens Mado je nesumnjivo raéno da se Covel, mora podvrgnuti uvezbavanja zena da bi razumieo itinu cena, Harada-rot je oseéat da je savreineni um daleko vide obavesten, te da bi za pofetnike predavanja ove veste mola biti enaéajna ‘ero je najbolje Ir obe tkoke jstvorin jedin= stven natin podutavanja rena, Nigde-u Jae ppanu neete naéi tako potpuno | jezgrovito Ialoieno utenje rena, tako dobra prilagede- no Gui savremene svesti kag sta je ta nje= ovoin manastieu. Buduéi da sim dvadeset odina bio njogov udenik, oxpasobljen saa. ‘ahvaljyjués njegovo} pomory da u tavesty meri olvorim ako Svesti Pre_potetka svojih peedavanja, Hara- dda-toti by envetima u pogledu nafina slusa- o uvod, Prvo uputstve bilo da bi svako trehalo da slate sa otvorenim ima jemudruginy retima eelin> mn jer je utisak primfjen samo ludanjem veome poerian, stdan onom pr ludenju radia, Zation bs naglasin ca i sv ko trchato da slula predavanje kao da je Uupuceno njemu samom, ko Se bi iealno | trebalo da bude. Ljudsks je prieods takva da ako sluaju dvoje, svako s¢ smatea napola ‘adgovornim ra rarumievanje.a aka stusa de= seturo, svako oseée desetinu odgovarnost Medutia, bud da vas ima take mnogo, & ‘ono Sto imam ila kaiera ist jo 2a ave, zamo- lio bik vas da se spojite. Morate pri je- ‘dane jo8jednom brojte sve do deset, x2cim ponovite kao i ranije. Ako se anbrojite, vra- site se na sjedane. Upravo je tako jednostay- Kao io sam ranije naglasio, prolezne rislt koje prirodno protigu kroz um nist tame po sebi smetnjs. NesteGom, ovo se ob %no ne shyata. Cak i medu Japancima keji praktikuja zen pet vide godina, ma mnogo ‘nih koj pogredno razumeju zen praksu kao ‘obustavijane svesti Postojtzaita vrsta za ‘ena kojo) je sveha postizanje ovega?, ali to nije tradicionalnizazen zen. baddhizma. Morate shvatiti da éete, bez obaira kako predano brojte vaie dahove, job uvek opai ti ono itp je u vatem obzorju pote sv vam ‘obi otvorene ide éete but prirodne xvukove ‘oko sebe buduéi da vam uSi nisu zaputene. [A potto, alizno tome, vab mozak ne spava, razlititi misaoni oblictée proletati kroz vai tum. Medutim, oni neée spretii li uman)i udinke zazena, sve dok ne prionete uz njih v3i th dobrims, ili pokulase de te, odnosne isklfuite shvativai th kao slodee. Nijedan opaia) ni Eulni nadrads) ne mete gledats kao smetaju zazen, nit bi tuebalo da ijedan od njih pratite. Ovo nagla- Eavam, »Pratitic jednortavno shadi da se nu videnja va8 pogled zadriava na pred- ‘metima; utoku shusanja, da vaba painjs pre= hiva na zvucima, au taku zullenja, da val uum prianje us ideje. Ako dopustite da bude- te rastrojeni na ovakav natin, vale ée usred- sredenje na brojanje dahova bit ometano. dda se nastimiéne ne dangubite sa ma i ne pokubavajte da ih iskljubite, veé us- redsredite svu svoju snagu na brojanje uda- hha j idaha Zavriavajuei sedenje, ne ustajte naglo, we potnite sa njthanjem sa strane ma strani, prvo u malim o¢klonima, @ zatim w firim, ‘otprilike Zest puta. Opaziéete da su vai po- lereti u ovoj veZhi obenut od onth sa kojima § Boo sem id aan Kulture Istoka ste rapoteli znzen. Ustanite 1 tiko hodajte ‘kolo sa drugima, vetbajué! ono fto 9 1 iva kinkin, obik zazena u hodanje. Kinhin se izvodi postavijanjem desne pesnice, se palcem u njoj, ma gradi, levog lana preko nje, dok su oba lakta savijena pod pravim uglom, Driite ruke u pravo} niji,telo uspravijeno, off usmerene prema tatki udaljenoj oko dva metra ispred stopa- . Istovremeno, dok hodate sporo po pro- (ors, nastavite sa brojanjem i2daha i udaha. Potnite da hodate evorn nogom, ito tako da stopalo utone w pod, prvo peta pa pratt. Ho- dajte mimo | postojano, uraynotedeno i sa dostojanstvom. Ne ame se hodati odeutnog. ‘duh, wm mera biti usredreden na brojnye Preporutljive je hodati ngjmanje pet minuta ‘na ovaj natin, posle svakog razdoblja sede- anja od dvadeset do trideset minuta. Shvatite ovo hodanje kao zazen u pokre- tu. Skole rinzaj i soto anatno se raclikuju po nadinu invodenja kinhina. U 3koli rinzaj ho- danje je brzo i snaino, dok je u soto sporo i Tagano; u stvan, 20 vreme jednog daha ma- predujete samo petnaestak santimetara, Mo} uuditel) Harada-roii preporutio je breint regde iamedu ove dve, pa je £0 nadin koji praktikujemo ovde. Dale, Skola rinzaj po- klapa levom rukom desnu, dok se w soto desna postavija povrh. Harada-roli je ose- 40 da je vimzaj natin postavljanja eve ruke ‘odozgo povolinij, ce ga je wve0 u svaje ube- nye. Mada ovakvo hodanje otklanje ukoge- ost nogu, ovo olakianje bi trebalo shvatit kao uagredni ufinak, a ne kao glavnu syebu Linhina. U skladu stim, oni koji broje daho- ve trebalo bi da nastave brojanjetokom kin- hina, « oni koji rade na koanu trebalo bi is nastave sa tim. ‘Oviim se zavriava prvo predavanje. Nast vite da brojite vale udahe i indahe keo Seo sam vas uputio, sve dok se ponovo ne s 2. Mere predostroinosti w zazenu U ovom predavanju aa nijansw éu izmes {vale veibe disanja. Jutros sam vam rekao ‘dy brojite sjedane dok udidete, a sdvae dok indidete. Ubuduée, ielim da brojite sjedane samo pri izdabu, tako da jedan pun dah ( ah i udah) bude sjedane, Ne wenemiravajte se brojanjem udaha; brojte samo jedane, ‘vac, sri, i ako dalje, pri iadahu. ii zazen sutelice esi, il neem aliznom. Nemojte se ets suvide daleko of aida, nitt prijubljeni rnosem uz njega; nejpovoljnije rastojanje je erdenet do sto santimecara. Takode, nemo)- te sedett pred nemirnim prizorom, jer skreée painju, ii tako da gledate u prijatan predeo koji bi vas naveo na iskudenje da napustie 2zaren kako bi mu se dil, U veri s ovim, pamtite da vi ne pokutavate zaista,iako su Varn off otovrene, da vidite. Zhog svih ovib razloga je najmudrijesedeti pred rida. Me- utim, ako vam se desi da radite zazen rinzaj manastiru, neéete imati drugog izbo. ranego da sedite okrenuti ka drugima, posto Je to ustanovljen obiéaj u ovo) Skoli, Verovatno éete otkriti da vas prirodnl _zvuci,na primer bubs, pica, ii tekuée vode, neGe uznemiravati, nti revnomerc kucanje sata ili vetanje rocora. Medutim, iznenadni vue, kao buka avions, potresni su. Ravno- ‘merni zvuci mogu biti korisni. Jedan moj ubenik je dosegao probudenje koristeéi xvuke pirin&a koji pada dok je radio zazen. Najne- etn suc muah los, bil da ae Euju neposredno, bilo preko radia, il tele- vinije. Zato, Kade potinjete zazen, nadite roscor koji je daleko od takvih zvukova Medutim, kada vate sedenje bude sazrelo, ‘neée vay uznemiravati nikakva bake Pored odréavanja sobe urednom i Gistom, trebalo bi da je ukraiavate eveéem i da pa lite miriijave btapiée, buduéi da to praéaju- 6 seta} tistote 4 svetost, olxciava povesi- ‘vanje a2 razenom, a tako i smirenje | ujedi- ajenje uma. Odenite jednostavnu, udobmu ‘dea koje Ge vam pruditi oseéajEistoée | dostojanstva, Bolje je uve’e ne nositi noénu ‘odeidu, ali ako je tko vruée da se postavlja pitanje da Ii éote raditi zezen w nono) ke Sulje ii ne, svakake obucite pitZamu; Dbudite 2st)? ured. Soba ne bi trebalo da bude mi suvide svet- Ini suvide tamna, Medete stavititamne 24- ‘vese ako je suvite svetla ili motete koritit male elektrifnesvetiljke ako je mraéno. Dej- stvo mraine tobe isto je kao i zatvorenih ‘obiju: ave otupljuje. Najbolja je meke vreca sutona. Zapamcite, buddhisti&kizazen nema vrba da ubini um nedelatnim, ve6 smire- ‘im i sjedinjenim usred delov Soba puna svedeg vazduha, koja nije ni previde topla leti nt previde bladng zim, vvriena je. Mugenje tela nije svrha zazena, zato nije pottebno boriti se s8 izuzetnom hhladnoéom, ili toplotom. Madutim, ikustvo je pokazeto da Zovek bole radi zazen kada pomalo oseéa hladnoéu; suvide topla sobe fariva pospanost. Produbljvanjem pre- danostisazenu prirodno 6 otpast i briga 0 Iladnoéi, i toploti. Ipak, mudeo je brinuts se 0 2dravu Sala razgovarajmo o najboljem vremenu za nazen, Zo odhiéne i budne napretka bilo koje doba dana ili godine podjednako je do- bro, Medutim, 28 one koji su zaposlent,naj- Dolje vreme je ujutro lt uvede, il jot bole, ‘oba. Pokulsjte da sedite svakog jutra, po: 4eljno je pre doruska, i uvete pred sam od-lazak u postelju. Medutim, ako moiete da sedite samo jednom ~a trebalo bi da sedite barem jednom dnevno ~ razmotrite pred- host jutarnjeg i veternjeg sedenja. Svako ima svoje prednosti i mane. Ako nalazite da su i juteo t vee podjedanako dobri i pitace me Koj bik preporutio (jer mokete da sedite samo jednom dnevno), odgovorio bih jutro, f sledeéih razloga, Rano ujutzo ne dolaze posetiocs, ok vas uvede po svoj priliei mogu prekinutl Takode, jutro je— svakako, w gra- ‘du-sienije od veter, buduéi da ima ranje ola na ulicama. Dalje, poito ste ujutro od- ‘morni i pomaie gladni, u dobrom ste stanju 24 zaren, dok ste uveée, kada ste umorn { ada ste se najli, verovatno otuplieni. Bu- uéi da je telko raditizazen sa punim sto- rmakom, bolje je, kada ste potetnil, 0 sedeti neposredno posle obroka. Medutim, pre ela ‘aren se mole praktikovati dosta uspeino. Kako vata predanost bude rasla tako Ge po- stajati manje vaino da lt sedite pre, pose lt 2a vreme obroka Koliko dugo bi trebalo raditi zazen utoku jednog sedenja? Nema opiteg pravil, jer se javljaju odstupanja uzavisnost od dudoje za napredovanjem ili od arelosti praktikova- aja. Za potetnike je kraée vremte bole. Ako sedite predano pet minuta dnevno w toku Jednog ili dva meseca, eleéete da povetate ‘tedenje na deset minuta, il vibe. Kada bu- dete Bi w stanju da sedite oBteog ums, re- imo, trideret minuta hex bol, it ose rneudabnosti,potesete da stifeteoseéa) renosti i blagodati prowzrokovanih razenom {Eeleéete da veibate redovso. lz ovih ral 12 preporutujem potetnicima da sede kraée Sa druge strane, ako biste od podetha pris Ijavali sebe da sedite dude, bol u nogama bi ‘mogao da postane nepodnoiljv pre nego ito postignete smirenost uma. Tako Gete se brzo tumonti od zazena oseée)ui da je to gublje= je vemena, ii ete stalnogledati na sat. Na Lraju éete doéi do toge da vam se zazen ne dopada i prestadete de sedite. Ovo se éesto ogada. A sada, iako sedite samo deset mi- fnuta svakog dana, ili tako nefto, moiete radoknaditi kratkoéa snaznim usredsredi- ‘anjem na brojanje svakog daha, tako pove- avajudt njegov uinak. Ne smete brojati od- sunnog dua, ii po navici, kao po dunosti Uprkos svojoj sposobnosti da sete jedan sat, I vide, aseéajem inuzetne emirenosti, Studije sudro je ogranifiti sedenje na razdoblja od oko twideset ili Setrdeset minuta, Obiino nije preperutljvo raditi szen dude od ovo- ‘2 u toku jednog sedenje potto um ne moze dda indréi tu snagu: oétrinu, zbog Sega vred- nost sedenja opada. Bez obzira da li se to ‘pata iline, postupno smanjivanje usredsre- ujuée snage uma preovladuje, Tz ovih r loga bole je trideset,detrdeset-minutna ddoblja sedenja pratiti zazenom w hodanj Rukovodeéi se ovim obrascem, zazen se mote raditi ceo dan, il nedelju dana, sa do- brim ubincims. Medutim, ito je dust zazen, tobi vide vremena trebalo posvetitikinhinv! U sevari mola bi se ovo} praksi korismo do- dati razdoblja rada rukama, kao 30 je to i- ‘njeno u manastirima zena od najstanjih vre= mena. Nije potrebno redida u toku ovakvog ‘morate odriavati jasnu budnost ne do- ppultajuéi da postanete rastreseni ii cup [Nekoliko redo brani. Bole je esti najvite do osamdeset 0 th moguénost. Ja- panska izreka kaie da osem delova punog stomaka hrane tovel ostala dva brane le- kara. U Zazen Jodinki(Merama predostro}- nostt u zazenu), sakuplienim pre oko 650 godina, kaie se da bi trebalo jes do dve tre- ine moguénosti. Dalje se kaze da bt za hhranu trebalo odabrati poveée (naravno, i= hhrana mesom nije w tradieji buddhizma | Bila je tabu u vreme pisanja Jodinki), kao 3t0 je planinski krompir, susam, kisele ijive, ‘mn pas, peur, kao i koren Lotosa;a ode se preporutuja razlizite vrete morskih alzi, koje su yeoma hrankjive i ostavjaju al kelni talog u elu. Ja nisam veliki poznava- Jae vitamina, minerala | kalorija, al je finje~ nica da danas najveéi broj judi jede hrana koja stvara suvike mnogo kiseline u krvi, a veliku zaslugu 24 ovo ima meso. Iedite vite poreée pomenutih vrsta zhog njihovog Jealnog winks. U starim vremenima posto- jala je jang-jin ishrana. Jang je bip alk jum, a jin je bila kiselina; stare kajige su ‘upororavale da hrana ne sme biti ni previte ng, ni previte jin. To je suitina onoga fto 1m vam upravo rekao.. Dolazimo do tatke w sedenju kada & u ‘valojsvestiekrsavat!uvidi o vama sama, Na primer, odnosi koji su ranije bili nera- aumiljvi ienenada 6e bici ab8i8éeni, a ina telka sporna pitanja naglo razredena. Ako ne Delebite stvari koje elite da zapamtite, ovo ‘yas mode uanemiravatt | tako utieati na redsredenj. Iz ovihrazloga mokete, kada se- dite sami, driati olovku i beleZnicu pored sebe, 3. Varljiva prividenja i utisei Ovo je tebe predavanje. Pre nego ito po- %nem, uputigu vas na noy natin usredsrede- ja. Umesto da broje iedahe, kao do sada, brojte »jedane pri prvom udau, sdvae pri sledesem udahus i tako do deset. Ovo je vede ‘od brojanja izdaha, jer se ava misacna { te- Jesna delatnose vei pri iadisanju daha. Na primer, upravo pre nego ito ée skoSiti, five tinje usimaju dah. Ovo naéelo je veoma do- ‘bro poanato u kendo borbi ili w dudou, w ko- 31 jims se uti da se paijivim posmatranjem protivnikovog disanja predupredt njegor nnapad, Mada je ova veiba tka, morate poe euatidajepraktikujete kao jot jedno sred- stvo urredsredivanja uma. Pre nego ito se ponovo budemo susrell, usredsredujte se na brojanje udaha, isto kao | ranije, ne glasno, vye6 samo u svesti Medutim, nije preporué- Ivo ovo praktikovati dugo. Ako radite sami, nedelju dana ée biti dovoljo. Makjo su_pojave ~ prividenja, opsene Ulapnie, otkrivenja, varjvi utsct ~ koje je naj koji prktikuje zazen sklon da dodislja- va na odredenom stepenu razvoja sedenje, Ma nati vdavox, a jo vstvarni svete. Stoga makjo znai umnemiravajce, ili »davolsker Pojave koje se nekome prikaruje u tok 24~ zena. Ove pojave nis po sebi loie. One po- Staju onbilja smetnja prakst samo ako Eo ‘ek nije upoznat sa njthovom pravom priro- dom i'ako biva njima zaveden, Reé makjo je upotrebljena i w opitem is posebnom smishi. Najire govoreti,ce0 2i- ‘ot ebitnog éoveka nije nikta drugo do m jo. Cakitakve boddhisatve kao ito a Mon= ‘du i Kanon, mada visoko razvijeni, od wvek maja w sebi tragove makjoa; u suprotnom ili bi najike buddhe, potpuno oslobodeni ‘od ovoga: Onaj ko prione uz ono ito uvidi kroz sator, job wvek se napetjava u avets makjos. Tako, vidite ak | posle probudenja ‘posto makjo, ali mi negemo rezmatrat ov stranu stvariw ovim predavanjima, U iavesnom ssl je bro) makjoa koji se rmogu javiti neograniten: odstupa u skladu sa litmo8éu i €udi onoge koji vedi. U Riogon (Surangama) zutri Buddha uponorava om pedesetraltitih vrsta, ali naravno on uke zuje samo na najuobitsjenije. Ako ueestvu> ena sedinu koji trae pet do sedam dana ‘ako ste priljedn, treéeg dana éete po v0) prilicidotiveti makjoe ezlititih stepena ine. Pored onih koji sadrie priidenja, po- stoje mnogi makjoi koji su poverani sa Eu- Jom dodira, miris, it sluha, ii koji katkad fanenada pokrenu telo sa strane na strana, ili napred-nazad, i ga saviju na jednu stra~ nuit aine da ge ose¢ate kao da tone ii da se podite, Neretko, rei neobuzdano geun, Alirede, Coveku se Gini da oseéa poseban,pri- jatan miris, Ima dak slugaeva hada’ hex vesnog wida Govek zabele stvai za koje se ispostavi da su prorotki taéne. Veoma suuobigajena vizuelna prividenja. Rade zazen sa otvorenim oBima, kad neofekivano, wrvi- Zenja na slamaricsispred vas podinju da se Iereéu gore-dole kao talasi Hi ber upozore- ja, aye ispred vatih odlju postaje belo, il cerno. Cyor udrveru vrata mote iznenada po- stati aver, il zao dub, ili andeo. Jedan mo} téeniky je imao prividenja maski — maski log du, i lake. Pitay sam ga day je ikada imao bile kakav posebni do2ivjaj sa rmaskama, aon mi je odgeworie da th je video nia svetkovint w Kyu" kada je bio dete Jednom Eoveku koje som poznawan fewzet- to je ometalo prakeu peividenje Buddhe 4 njegovih udenika koji su hedali oko njega 5 pojal sure jedine Sto je moguo da utins da bi odagnao opsent, bilo je da sod w ledenn Ilacau vod + da w njoj provede dva-tri mis Mnogi makjoi pogadaju sluh Neko mote ‘uti zk Klavira il saz bulky kao Sto je ccksplozija koji ne uj ker deugi) ida 22- ista skoéi, Jedan moj utenik je uvek fuo rvuk flagte od bumbusa 2a vreme razena. Mnogo zodina rani uéio je da svira na ovo) fauti, ali je odavno ndustac: mestutim 2¥uk fa se uvek veaéao hada bi sedeo, U Zozen Judinki talazimo sledge 0 mak jou sTelo se moze oseéati kao da je topo sh Inlacdno, ils kao da je od stakla, it kao da je tyro, il edhe, i lagwao, Ovo se dekava jor dab nije dobro usaglaien (sa umoon pa Ra je poteebno pabljive porlesitis Zatim seu nastavku kale: Moke se dokivett ose njenja, it lebdenja, mode se natzweniino ‘oseGati maglovita # odtea budnost, Ucenike moze razviti veitinu gledanja keox évrste predmete, upravo kag da su prozirni, il tote dadivetisvoje sopstveno clo kao da je fol providne matenje. Mode videts buddhe 4 hodhisattve. Mogu 4 nediekivano pogodits duboki uli delovisutr, koji su bill po= sebmo tetki za rizumevanije, mogu inenada postat bljeftavo jasni. Sea ova neobidna pri= videnja | utes predstavaja samo poke telje pogortanja koje se javja na osnovu loge tskladenost) uma sn dahom.< Druge religie # tkole polaéy vellku pai= pu na iekuseee koja sadede videnja bog, i Ihodanstva, i shutanje nebeskih glasova, i ‘vodenjeEuda, primanje bozanskih porukea il prodidéenje keoe razlititerituale i upotrebu ‘pijata. U Nitin 2koli, na primer, pseeds ni glasno i utestalo priziva ime Lotos sutre pridodajudi sane pokrete telom i oseéa da se tako ofistio al! svoje prjavitine, Ove prakse izazivaju ove¢a) blagostanja u tazliti- tons stepenue iako se sa tadke gledilta zona sv smatraju nenormalnim stanjima, Ie- im ns elgskog ata, oy foe su makjo Sea je suiting ovih wznemirova}ude poe va koje nazivamo makjo? One su peivreme stanja svesti koja se javfjaju tokom zazena lala se naia sposobnost da se usredsrediano razvije do l2veane tatke, a naka praksa po- Ainje de stzeova, Rada su talast mili Koji rastu ¢splanjavaju na povrsini uma, deli imino smireni, preostall Zinioes prodlog ih japan enh nr Kulture Istoka Predavanja 0 zazenu hustya, sskladitenic uw dubljim nivoima svesti,inplivayajy povremen na povrsinn: svesti prudajuti ose¢a) obuhvatnije, iit pro irene stvarnosti, Prema ovome, makjo je rmelayina stwarnog i nestvartiog, popst one ‘usnovima, Upravo kao ito neko w dukes shu objno ne patti snove, veé samo kada jeu poluinu, polubudan, makjo se ne javja fonima koji su duboko zadubljeni, ili w s4- rmadhiu. Nikads ne dolazite w iskutenje da pomishie da si ove pojave stvarne, sh da Sama prividenja imayu bilo kakvo znabenye Imati divno prividenje buddhe ne nati da ste imalo bli tome dai vi postajete jedan fod jib, ne vite nego Sto sanjati da ste mie Hioner znati da ete postati hopatije kava 56 probudite, Zato nema eazloga da budete ‘odutevljent u posed takvog makjoa Sliéno ome, nema rasloga za wzbunu u pogled ma Kakeib aasnik dafovitta Koja se pojave pred vama, Tanad svega, ne dopustajte sebi a budere zavedeni prividenjima bucldhe il bogova kojt vas blagosljaju, sh vam prenose hotanske poruke, il makjoom kaj sudrit prorotanstva xa koja se ispostavije da su is- tinita. Ta znadi peoéerdats svoju snag u la- dom gonjenju nedoslednog ‘Meadutim, ove vizie su, izvesno, anak da ste na prekneeaies uw sedenju ida, aka se m3 pregnete do krajajegranice, sigurno mozete ‘lgdiveti kendo, Po predanja se 2na da je fak 1 Sakjamuni Buddha pre sopstvenog probu- Aenjaiskusio nebrojens bro} makjoa, koje je rnazvao sosujeéujudim demonima:. Kad god se javi makjo, jednostavno ga prenebregnite f nastavite da svesrdng seit 4, Pet ersta zena Sada éu nabrojati_pet raslititih yma ena. Sve dok np nautite de it euzhikujete ‘erovatno éete edit ma dlluénim mestima. kao Sto su pitanja dali je satori wzenu neop= hhodan, ii mje, da Ii en podrazumeva pot- puno adtustve pojmovnog milena, | some sino. isting je sledeéa: medu mnogim ob 4. Burana pais Jicima rena postoje oni koji su duboki, kno 4 oni plithi, oni koji vode probudtenju {ont Loji ne vode. Prita se da je w veeme Buddhe postojalo devedese, sli devedeset pet Skola filonofije i reigje. Svaka Skola imala je vo) poseban natin praktikovanja rena, i svakea je bila nesnaome rasdiicn of deugih Sve velike religije sadrée nek mers zena, bbuduéi da je rligji neophodna molitva,a xa litvu je neophodno usredsredenje uma. enjaKonfucja Mencija, Laoweea 3 Guang-cea, sva sare svoj sopstveni oblik “Zalsta, zen je prisutan W mnogim Faz- im delatnostini w Zivotu, kao Sto sve- ano sludenje taja, No, kendo, dudo, aikido. U Japanu, poter3 ad Meadé obnove pre ma- nye od sta gordina pa do danas, razvio se ¥e~ Liki broj udenja t vedtina koje sadZe ablike zona 1 sebi, lemedu ostalih, Okadino ubenje mirnog sedenja | Emin put uzgajanja svests ‘tela, Nedavno se Tempu Nakamura sa ia om zaagao 2a indjskijoginski oblik zena Sei ov rarliiti natini ustedsredivanja skovo neagranieni po broj sadaju Siro- ko zaglavie rene. Race nego da pokubam dda th sve odredim., raspeavljaéu o pet glav= th oblika zena koje je rzvrstae Kesho-zen- Ai jedan od ranih majstora zena w Kink, 2a {ju podelu oseéam da je job uvek vredne # upottebljva Spolja gledano, ovih pet vrs amatno se rarlikuju, Mogu postojati male rrrlike w nainu kako se ukeStaju noge, $4 ‘joj rake, il kako se potegava disanje, ali svi sadeie (i osnovna dinioea: uspra sleet polaisi, spravno upravijanje disanjem ‘usredsredenje ‘wjedinjenje) uma, Medut ppoéetniet bi trebalo da ionj 99 ume ds se po suitini §sersi ovi obliek znatno rezlikuju Ove razlike su 2a vas presudne, jer vam ‘mogu pomodi da Ho jasnije adreditesv9j el kad pojedinaéno dolerite kod mene i izno- site stoje eae, cakoda vam mogu ededit prikladnu peaks Prow vest nazivam bompu, it sobitn zen 7a eazliku od ostala dete, od kojh se svakimoie smatrati posebnom erscom ‘rena, prilagedenom posebnima ciljevima raz- Lith liénosti. Bompy zen, budué da je 0 loboden svakog filorofskog il religiskog sa ddriaja, namenjen je bila kome ssvakome. To je ren koji se praktikuje naprosto iz uvere- jaca se njime moze poboljaitelesmo i du Feyno zdraije. Posto gotovo sigueno ne ‘mote imati loie utinke, mode ga yezbatt ‘Svako, 24 bilo koje rligieske weereaje da je ‘opredeljen, ii pak da uopste nie opredeljen. Bompu zen je namenjen otklanjanju dutey~ no-telesnih holesti i poboljfanjuadraslia opie Prokcikovanjem bompu zena utite se da uusrederedite (usmerite ui, Najveél bro) jue dise nikada ne doseti da pokuta da uprevlia svojom sve8éu,a na Jalost, ova osnovna vel- be ostavliena po strani wsavreamenom o6- rayovanju ne postavsi deo onoga #to se ni iva sticanjem znanja. Bex toga, medutim. ‘uo tto ubime retko zadeavamo, jer ubimo nepravilno, rasipajuéi mnogo snage wp Zaista, mi smo bitno abogaljeni sve dok ne imo kako da obuzdamo svoje misi jusredsredujeme svoj tm, Osim toga, praktiko- vanje ovog izvesmog naéina vetbanja svestt ddovesée vay do porasta sposcbnosti da odo- lite iskutenjima kojima ste prethodno bili podloini ida se odvojite od onoga ito vas je ugo sputavalo. Obogaéenje 1 poboljianje Liénosti neizbedno se javlja od trenutka kada tr osnovna Binioca svesti ~ a to su razui, oseéanje | volja — poénu da se razvijej fkladno, Najibe sedenje praktikovano kkonfucjenizmu 2ini se da je uglaynom aa glaiavalo ove utinke usredsredivanjs uma Medutim, ostaje Einjenica da bompu zen, iako daleko plodnijiu odgejanjusvesti od &i- tanja bezbrojnih knjiga iz etike i filozofije, re mode da razreli osnovno pitanje odnosa Eoveka sa sveobubvatnim. Zaito? Stoga Sto ne moze da pronikne kroz osnovno uverene obignog Zoveka o sebi, kroz zablude da je ‘netumnjivo drugaéiji od sveobubvatnog. Drugh od pet oblika zena zove s¢ edo, Gedo doslovno znati>speljni pute, pod tim seu buddhistidkom smisaonom ckviru pod razumevaju wlenja razhitita od buddhizme, Ovde imamo zen spojen sa religijom i filo- zofijom, ali jo? uvek ne buddhistigki zen Hindu joga,najtive sedenje konfucijanizma, vethe nutrenja u hridéanstvu, sve to potpada ped ideju gedo zena. Druga osobina gedo zona je da se Besto praktikuje sa eiljem raz- ‘sjanja raznolikih izuzetnih moti i sposob- fost, ili radi wsavrlavanja fevesnih umet- host do nivos ienad dosega obidnog toveke Dobar primer 24 ovo je Tempu Nakamura, ovek koga sam ranije pomenuo. Kad da on mote nagnati Ide da neito rade, « da on sam ne pomeri ni jedan mitié,niti da i2go- voriijedina re. Cilj puta Ema je da omoguéi takve podvige kao Sto je hodanje golim ta- branima po oftricama mateva, ii da se zure~ njem w vrapce izazove njihova obamrlost Sui ovi Gudesni podviat postiku se odgja- jem doriki, posebne snage ili moéi, a mar- Iivim vetbanjem usrederedenje uma: 0 ovo me 6u kasnije govorti podoBuije. Ovde 6 vas samo podsetti da zen kot ima jedino 2a svthu da razvije dorikt nije, uprave xbox takvih ciljeva, buddhisttki zen, Jok jedan cil abog kojeg se praktikuje 0do xen je ponovno radanje u rasititim ne= besima. Znamo da se w izvesnim 2kolama praktikuje zen sa ciljem ponovnog rodenja u ‘ju. Ovo nije avrha zen buddhizma, Mada se pee) ais Studije zon budahiet ne suprostala det ait hivn neat verovaj da Je mogucno po- towne raanje woekom oi po rast wrlenjt dest vata dabr dels on sam ne Fadi te ponovatm ednjem rar Se vem tno su ular abo edvelovfu ifako e adobno da gato mode oda od bazend: Pore tops, kad togove asluge u taj inten, mode ve spun u pakse cate zen buddhist ore df ole Bt roden Ijudskom sve | prkaikoatlsazen su le lem du Konan postane boda Do sda smo rasprav jlo pre da bli lazena, mime obompu i gedo Pre nego Mo predemo na onal upatia vas ol je Sin natin tarederdivanje: doulas Saha. sada peste da brite dort treat toga e predano taredredite nap enje da ib okra a ho bo dolive. Nastaie au ovom vedbom sre do oategponornogtsreta Tre bli ena je dodo to destovno san vasa Kola. Ove eal i wen, sumenjno fe preneinja Sveti fednog stan (obreane) w drage {prebudenf) Mala kola su naveema ova, thio ito sw rape ako daw nih mo, Ec meats sao seb Mode somo pore sabieklom. Sa drug sen, vl i Kole (mafoyaina) sli nu autobone bjege se mogu emottitl| dragh Odatle Je {odo zen namenjn onimn Kol tragaju 24 stlrenjem samo sve sopatvene sect (Ode imam Duda essen al takay oj nije atid 40 Buddhinim jin teajom. re Je to nen agodan an oem eft nist opovobn da weg naj ronte- ne Bhinogprobudenj, at eda je pe ojnje nodes csina da syako od nap chuhvata Kotmos wajegov] ukupnot. Bu {ng de ovo inti sled dam ne mote dlregnt ovort reno ua tage iskjutive at sopevenin sparen erat just ravnodel prema pte Bagotans drag Medotin, ima ootha neki od vs koja govinm meg htt modu nia ~ of jee ovtavno te mogu sebe da were u poste "je ovakvog vet Ber obs Lllko upormo I podutn tome dae vet aca rove ot kot pansy nectratean izvod njihovih pogeeinih gieésita, oni ne tnogua dane vere ueuprotn, Takin he finn vet mote samo agledtt sudenth 6 Seder ae laps | 33 pun gobs rb i pte, bia single jn ede ae F Eeerts vata sena sove +e daido, vel tole mahayana} Ito fe peat buddhist fom, Jor enegora. sen ave, ken- gto ote wid wautoak prado veka | ebiljenje spac usvakodevnom 3 You, Onimakoj tu spond svat a test Badbinog nkuatvaprobutenje4 ifm de proba krosspstvenenestrarmo sheaanjesveabubwatnost, dn Spun, nerasdellenu svaront, shmeno ova blk ena, Buddhizam es Tins eligi probudenj, Bud je poste najrdeg biden provéo cin pedeet god ‘tn poduavauct Jude kako dat eam uve pram sopetva. Nogove pute supreme fess majtor na wena sve do danainjh dha. Zato ve mote reid en, oj sanem ‘ey porg il umanjue anata pabusenj, tie ravi dai buddhitéhi tem. WU toku praktkovanje dai rena, va cl on poteth eda ae probudite weve prov} frida pot probudenja vite de Eason vile nego aredtvo huden|s~on je biljene vale prove prinde. U ovo) veo ena, oj 24 fre} cl ima satorcbudenje, Inte eatinil gets hvatzazen sine ao sredatvo. Metin, muds tel} od potcka maglabval dae nase atv on Bijeje uredene buddha prod, a ne smo natin dosermnja probudenje. Ako aaten ne Bi blo nite vite do sedatv, onda Bit ovo- ft sledil da pool ator on nian. Me- hati, ko Ho Je Dogen-ed am nagasio, pravo je obrnitoistntoy Ht dublje doll vite stor to vite wwiate potre a pak Shiodo sen, poledni od pet, najvibe e coal wrbnas{kruna buddbistihog 2 Oraj ten au prakikovale ave buddepro- Host = name, Sckjamunl | Amida ton jelarassavrenog ivota, vet njegorom ‘afscjom obliru To fe aazen lie De- feo-tendl prvenstvene stupa {en be 6 Ye _Amithab sank, Ami): dsty- no sbengranién wel Armia sheng woe Ait an od 2 te jen Di wake Gi Satemandedi borbu xa sato mitt za bilo koji dragt cil}. Zovenso ga ikan-tara, a njednu é podrobnije govoritiu sledeéem predavanyu U ovo) nate) praksi, seta i svrha su stopljeni. Daido zen i saidodo zen se, w stsa- 1, dopunjuja. Skola rinza) postavlja daido ina, 4 saidodo ispod, dok soto Zint obrnu- to, U saidodo zen, kada se ispravino pak: tikuje, sedite sa Srstim uvereajet da je x0 biljenje vase neokaljane, prave prieo: Ae, @ istovremeno sedite w potpunoj veri da r dott dan kada Gate, usvikmuvii: Oh, to je tole ncpogredivo wvideti ovu prave prirodu 7310 nije potrebno da se samosvesea bo rite 22 probudenje. Danas, mnogi u skoli soto smatraju da, budéi da smo svi po pri- oli bude, satori nije neophodan, Taya vaneedna greska svodi Sikan-tazu, koji je "upravo najvii oblik sedenja, ns hompau zen, Divi od pet vesta vin avekavam bjstnjenje pee vesta zen alk ukolike vam ne ukader 4 ti svehe ‘arena, predatavljanje ovih pet oblika, « po- sebno poslednja dvs, oxtage nepotpuno, Keaj w sledesem broju re Zara Bei W The Thee Dillrs of Com Tipton em fink 1980 Beleia o piseu Predavanja majstora zens, Jasu ‘Makuun.beli blak) Yasutans ro vena 1885-19797, preuzeta st tz knjge Fi lips Kaplos Philip Kapow rotja Try stub rn The Three Pillars of Zen, Anchor Books, New Vork, 1980,, USA, Haku Jasutani (1885-1973, stupio jew petoj godin w buddhistitki hram, do dva- hieste je pohadao osnovnw Skala «pode wéavan asovama uddhinmas da bt w tr hiaestoj io primljea w manastir Skole sot. Sledecedve godine pohadan je dréavnis Sho ua zat pet ovina seminare divali soto svedtenici i najaad, fr Ekle va utitelje, U trideseto) se oFenio | 2a poslio kay afitel) w osnovmo) Skoli da bi ix riavan pordien, koja se postupno uves 24 petoes ‘Oi syoje petaeste godine praktikese je aren, ali je tek v Zetnfeseta} pronatao is arog majstorn nena w Harada-rotija. Po Stoo ye avedtenile bratnu é poéeo da poland ve kod Hiarade-robija u njegovom ma it Hotin-ah. Na drugom sefinu iskuso oanwom Mu, pesdeset osm) go= ‘ins wltel) ga je imenovao aa naslednika harme, 30 je anafio da je ajegov duhowni tusid dubuk, moralne osobine visoke.# ne gova sposobnost podutavanja potsedena J ‘sutani-roi bio je mud ac, n2itelj(nudase zen majstve a kojem 5¢ ogleda ileal mah jana buddhizma, a to je da se potpuno <4 ‘moozbiljenje ne dosede iebegavanjem rouka ‘radosti Koy skrsavaju u iver obitnog bo je kento sa Kulture Istoka Predavanja © zazenu veka, Yee njthovim iskutavanjom tnadilaze~ jem, Po navrenoj sedamuesee i pe ni Hivota Jasutani rol je-napisno 4 abjavio pet knjiga objatnjenja abirki koana kao 310 siz Mumonkan, Hekigan-roly, Sajo-roku Denkorokw # Gomi, Oxi spist predstavijaja samo jednu stranu njegove predavacke de- Tatnost. Pored seSina w teajanju a ri do se dn dana, kojt sx elriavani jedniom mese®- nou njegovom manastira w Tokijx kao po- vremenih seding wx ostevima Kjusju i Ho- Lenido, svake nedelje je vaio brojne jen nnewne sebine (zazenkai) u $item podeutju Tokija, na universitetima, w fabeikama i brojnien hramovinna, U dva maha je putowae nay Zaps { oidriao brgjne sevine w Americ Engleskoj, Francusko} + Nemadks natin podseéajudi na duh Bodhidharme,le- enularnog osnivaéa buddbizma w Kini, Koj Je poodmaklim godivams napustio Indiju ‘ikrenuo u daleke krajeve de seje Zivo seme pata protideenja na o¥3 ZN. | 245. Tri cilja zazena ‘Tri su cilja zazena: 1) razvijanje sposob- nosti koncentracije (jriki, 2) satori~probu- denje (kensho~godo),i 3) ontvarenje yrhuns- og’ puta us naiem svakodnevnom divotu ‘mujodo no taigen) Ova ti cilja predstavlja- Ju nedeljiva celinu, ali 6a, rarmatranja rai, ‘svakim od njth morati da'se pozabavim od- vojeno. Prvi cil, dork, este moé il snaga koja se pojavije kads se, pomocu zazen koncen- tracje, dub wjedini i dovede do usredsrede- rnosth na jednu tatku. To je neito vite od sposobnosti koncentracje u uobiajenom. smislu re8i, Doriki je jedna dinamiéna moé koja nam, kada je jednom steknemo, omo- gucava da dak ( w najiznenadnijim | naj- neobekivanijim situacijama reagujemo mi- njevito, ber tkakve pripreme, na natin ke je potpuno u skladu s okolnostima naj Koj je razvio doriki nije vite rob svojth strasti nit je izlofen ma milost | nemilost svojoj okolini. Zadriavajuci uvek vlast nad tohom nad skolnontin avog Hives, okay Eovek'w stn ease Mode» poxpunom slobudon sabranoS6s Dork takode omo- fava | ranijanje lredenthnatprirodah tot, kao I potzanje sanju kojern du pustae kao bist, nepomucena ve Prve dve od pet vata rena o kojima sam sgovorio oslanaju sew potpunosti na dork. Medutim,iko se snag dorikja mode esk- raj poveéxvat redavain vetbanjers, ons 2 opant {nn Erp. porpnoHexnatlsko inemarion zen Tadao tbo dado ij rotibu mnoge ivaredne mati ako stance smo na nema negemo ogi da Loremu podsedemo nat na obmanisasnowan pogled na evet. Sama anaga Koncentracje ‘ie doveljna a najibe vite seng; uz nj ‘nora postoje! | satoreprobudenje, U jod- ‘nom malo posnatom dokument, sostay- ‘int patria Sekt Kieos sna jol- need enh seth zene, ple sada: ont) ‘ektt ed wsbunakog tartaje fo apornsvane Hud/anve/nontt (bud/ne, pride, engl Boddbacnatue) a ne aro po posve Drugi of ovih eleva je Bensho -godo,sgledavanip vette sultatvengt i aTitowreme saledavajekrjoesultneke Prirodeuniversuma t evi desetijeda Weare u jem To je fnenadn’ uv: 20d sam posetha bio potpun i vevien Kakodivno, kako Zudeanot Ako jew pitans istinskt Kendo njogova suitina bie avek ists ag bilo koga Koj ga detvjava, bo 08 Bade Sakjmnun, Bude Amid, ilo ko od ‘a okupljenihwovor hrm Alt ne zu Bi da mi svi pedjednako snaino dole to ken, jr postoj vel raikew jasno- lub + potpunosti tog inkustes, Kao ilstracija toga, eamisite jdm oso Koja je slepa ol rodenj {Loo se wid postepeno Potinje da vraa, U potkw ona vt nen Fea one it jj Je blitw. Zatim Kako oj tevidpobaljave mogagaoa je da pepo: svar alone jedan mete, pasa dest metre, pa satin sto mare ve dok ne bude v sanju da prepornaje svar a Kulture Istoka Predavanja o zazenu, II Jasutani-rodi ‘udaljenosti od hiljadu metara. Na svakom fod th stupnjeva pojavni svet kojt ona opaia {sti ali su ravlike w jnsnogi i taénosttsagle- avanja tog sveta isto toliko velike kao tone iamedu snega | uglja Isto valli xa raze jasmoéi i dubini natih dodivjaja kenoa Poslednji od ova tri clja je mujodo no cai- gen, oatvarenje vehunskog puta celim natin bigem iu svim navim svakodnevnim aktiv= nostima. Na ovo) tadki prestajemo da pravi- ‘mo razliku izmedu cljai sredstava. Saidodo, 0 kojem sam govorio kao o pet Kada, odbacivii svoj ego, sévrstom reteno- sedite u skladu + uputsevima nekog strufnog wéitelja~ dok vam je duh pot svestan, a ipak osloboden mish poput besp- rekorno belog i istog lista papira neokalja nog nijednom meljom ~iskizuje se vata, po svojo) priod ista budastvenost, ber obira dda Ii ste imali satori ili iste. Ali ono Sto se ‘ovde mora naglasiti jeste da jedino kroz Is- tinsko probudenje modete direktno spoznat istinu svoje budastvenosti i uvideti da ses dodo, najproéiséenija vrsta zena ni po demu re razlikuje od onoga Sto su upraznjavale sve Bude Japansts bono Prakaa budntitog zen trebalo bi da b- ukval satel, orew on snedsobue po vezan. Posto a primer sultcoa pore- {ano tsmedt dorije | Kenton. Kento fe ‘rmudrot prone verana 4 dort, Lat predatle mot proatekla ix koncentracle Donk povess en Kenioom oa Jot olen ain Mngt od nikadn ne it tang as dents Leno elk pth nies inven} mer carl dork jrb eu sup. rtm ieposil d fu prevent nervern aim je previe nage da spel intajaw stom autem Os ind skutvo Lenin, like ij pod to dock, ee ia senses ti tral Evo petoresesamo ubleda ts. omen Jer lao we rot Iskunvo kendon Folin okom sposnal witinskojediatve Lonmost bee daikij eget tanj da ‘aigj spezma dete svi enon hom Slit tome, postit medupoveranort i= aed kenton veep ovihelevn majede to laigens Keno opljn evi vali ak {Toman ste miedo no tigen 8a ka) ne soviet probudenjr (omtera. myok-sambodity ti uvidamo da Jo ale foumanje svat kno podvojenog | protirt roy pogretn, tee tn aril ota are tenet pdvceitiake harnonie {mi Stts"Tia)obitne porta satrt- -prabudeaj Leo beoata i selene aehegura Gon | majodo 0 tigen, Nut abi se umanjae poten produteve em velbanje 1 akon probutsnt,« pro- clove bouns, pote np podeane tse- tom dra dae Perstoe it orabodoercin vam, posta uta eda intelekt te ign neste ds bade treat koji 2 proliae |optava probadnje Sdrage strane, mda ss vant ovina sols soto danas zagovare all ttl pres modo no migenustrarost {one ide mnogo dae od nagoraiarane do kaj kao it em rane nepemennc ‘scar i 2e porate tna Kaj pespune icine akolito we sezen ne upaisune eon te Shvatene koje danas vada trek ote da je Kendo nepotcben da tip potrcee tilts drag onim da sharjo sro re Enero alta dahom Bude, vols tabled, fr bes Kendonnikada ne ise sl sal ea tapravo predtala ta Bu. din du ‘Ort ealdonj a krsjst wobe sete w poledajesu ree, nn float marie kas Fee podutaranj venue ‘Ovi ae revive rnmatrane ot le vera portkin opsom race tmed je ston mga bit ani leet loa Fede, oeoblynng rakopneNogeon, Senet "NyogenSenaali”Meda students sma ganorse.de fei Felon eth "en eran Lo ber ob see oe6. Individualna poduka ‘Nastavite da radite onu veibu koju sam ‘vam dao prosi put, naime usredsredite se na tudisanja i izdisanje i pokubajte da jasno ose tute svaki dab. Ovo predavanje bavige se individualnom podukom (dokusan}, koja predstavja vreme koje je namenjeno da se pred roti, u etic ‘oka, iznesu svi problemi u vezi sa vedba- njem, Ova tradicija individualnog podués- ‘anja zapotea je sa samim uvaienim Sakja~ ‘munijem { odrdala se, neprekinuta, sve do danas. Za to znamo er je jedan majstora tendai-a, Cita-daitt (Chishadai hi u svoju sistematizaciju svih sutei w ok- ‘iru oram pouks i pet raxdoblja, uvestio no ubenje, koje odgovara dokusanu, ‘Ako nema tog indivi :mo, tokom skoro stotinu godina, dokusan je u sekti soto gotovo izumto, opstajuéljedino wu tradicijtrinzaja. Ako uporedimo zazen sa putovanjem koje neki zapotnu brzoa zation, ‘spore, drugi pomu sporo a kasnije ubrzaju Korak, nekim je jedna faza tog putovanja zinija od neke druge, i svi nose raziditco- ‘ar priljaga (Sto ée rei, predubedenja), mo- emo poteti da uvidamo zaito se hex indi ‘idualnog vodenja u dokusanu ne moze. Moie se postaviti pitanje zalto je neop- hodino drdati dokusan u tajnosti, PoStd se tu ne radi ni o 2emu nemoralnom, zaito on ne i moguo biti otvoren + javan? Pre svega, Kako smo mi obiéni judi s egom, skloni smo ia-u prisustvu drugih sebe predstavljamo boljim nego to jesmo. Minisme w stanju da, kako bi se to reklo, razgolitimo svoje duie stanemo potpuno got Siéne tome, ustede- smo se da izreknemo celui da ée nam se smejati ‘upotrebljavajuéi oftre ret mi Gemo se vide brinuti za uti koji to ostavlja na druge rego za toda ga saslusamo otvorenog duh. ‘estoji jot jedan razlog za privatnost doku- sana. Poito ste prvi put dotiveli kenio, vi dete od jednog koana do drugog kako se ‘aie razumevanje produbljuje, ako bi drugi boli prisutni kada na dokusaau pokazujete vale razumevanje Koana, mogl bi, slulajuéi sdgovore rosij, pomisliti:»A tako, to je of govord! a da pritom nisu potpuno shyatili zoaiay tog koans, Obigledno je da bi to Se ‘lo njihovom vezbanju jer bi, umesto da ‘ami dodu do svog sopstvenog uvida iznesu. 42 rotiju, on! zapamuili da je ono bio pi _satljv odgovor, mada on to u stvari nije, 158 taj bi se natin njihovo veZbanje koana, na uhovu sopstvenu Stetu, svelo na puko inte- tualizirane. Iz tih razloga ne bi trebalo 4 odgovorite na pitanje koje se tie koana ‘ph ona Sto pita jot nije profao, Neodgovor- 2) pnitanje moke dovesti i do drugih Stetnih -lediea, Mogu se, na primer, prosiiti gla- ‘ae da je neko tokom dokusana surovo is- zen. Sto besrazloino kyarireputaciju Prema tome, ne pitajteo svojim koa- ni sa kim, Eak mi sa svojim najboljim eljima sl dlanovima porodice, Tpravo to krdenje tajnosts koja je nekada “samor, dok ta ‘nati sudaratic, a zq ssedetic. Prema tome, Sikan-taza je vezba u kojoj je dul intenziv= ro zackuplien jedino sedenjem. U ovo) vrai oli nema podriku tekvih po- -moénih stedstava kao Sto su brojanje daha ‘lt oan, itekako je lako da odluta. Ispeavay stanje duha ovde je stoga, dvostruko vaino, taxi duh mora biti stalofen iu isto korenjen il masivno sabran = laning Fu, Ali duh takode mora biti budan, napet kao zategnuta struna nna luku. Prema tome, iikan-taza je povidena stanje usredsredene evesti pri kome niste ni napeti ni ubvrbani, ali nikako ni preverano labavi. To je duh nekoge koje suoten sa sm- su. Zamislimo da uéestvujete w nekom ma evalazkom dvoboju kakvi su se nekad odig- ‘ayaliu starom Japang, Licem u lice sa svo- jim protivnikom, neprekidno ste budni, sa- brani, spremani. Ako bi vai painja popusti- la, makar amo 2a tren, istog momenta bit hinte iseéent. Gomila se okupila da gleda horbu. Poito niste slepi, vith vidite Kraié- kom oka, i poito niste gluvi vi ih éujete- Ali ni jedng trout ak uh je piven i ‘Takvo stanje ne mode se odsiavatidugo ~ zapravo, fikan-tazu ne bi trebalo da radite dduie od pols sata u jednom sedenju. Nakon trideset minuta ustante i hodajte okolo w kinhinu, a zatim opet nastavite sa sedenjem. Ako istinski radite Sikan-tazu, 2a pola sata fete se preznojit,fak | simi u nezagrejano) sobi,usled toplote koja nastaje kao posted a intensivne Koncentracije. Kada sedite ppredugo, vai dub gubi svedinu, telo vam se ‘umara é vali napori donose manje plodova nego da ste ogranitili sedenje na periede od po trddesee minuta, U poredenju sa neveltim matevaocem mnastor evoju sablju upatrebljava bez napo- ra Alito nije wwek bilo tako, jer bilo je te anutaka u proilosti Keda je morao da se na Dregne do krajnjh granica da bi se izborio 2 goli Hivo, jer mu tebnikea nije bila save ena, Into je tako i kod Fikan-taze. Na poet- ku je napetost neizhefa, ali sa iskustvom {aj napeti zazen sazreva 4) opuiten, a ipake kraje sabrano i budno sedenje. Iba kao to 1 majstor madevanja opasnosti vadi svoju sablju ber napora i, ne misleéi ni na 5a drugo, napada sabranog duh, isto tako iskusni mgjstor Skan-tare sedi bez napora, spreman isubran. Alinemojee ni jednog tre nucka pomishiti da se takvo sedenje mote postii ber dugotrajnog | upornog vezbanja Ovim zavrtavamo rszgovor o Hkan-tazi 2 ako eae bor stele ne prlsite « jodne ‘ee wa dra sve dal sist San da brief clin lo eset ds ne abr agit at em ein pte mit Kulture Istoka 5. Parabola 0 Enjadati U drugo) polovini avog predavanja poza- baviéu se prigom i Enjadati, koja potite iz Rjogon (Surangama)eutre.\ Vo je jedna ta- vanredna parabola koja ée, ako 0 nj pail Vo razmislite,ranjasiti mnoge nejasne stva- iw budiemn, Peita se da se ta) dogadaj abio u Budino vyreme. Da i je to taéno il je legends ne rmogu reéi. U svakom sluéajt, Enjadata je bila lepa devojka koja ni u femu nije vike tubivala nego dase svakog jutra gleda w og- Tedalu. Jednog dana, pogledavii u ogledalo, videla je da nema glavu, Zaito bat tog jutra, to se u sutri ne kaze. Kako bilo da bilo, tak je bio toliko velik da se ona potpuno izbe- ‘2umila i pojurila okolo zahtevajuét da sazna kko joj je ureo glavu. »Kod koga je moja ‘va? Ge je moja glava? Umreéu ako je nen emle vel8tala je. Tako su joj svi govorli»Ne Dud luda, glavat je na ramenima, tamo gde je oduvek i bils, ona je odbijla da poveruje 1 to. »Neynijel Ne; nije! Neko mora da ju je vuzeo! vikala je, nastavliajuéi svoje izbe- -zumjeno traganje. Najead su je njeni prija- teljiy verujuéi da Je luda, edvuli ku6t | ‘vrai je x4 stub da bi je april da se povre- ai 1ijeno vezivanje moe se uporedii sa or- pot njanjem zazena, Kada se telu onemogu- 4 kretanje, dub postife javesnu meru smi- renost: Imada je dul dalje asejan, kao 80 je i Enjedatin bio « njenom uverenja da ‘nema glavu, ipak je sada telo sprevenoda ra- ipa svoju energiju. ostepeno su jenjen bliski prijatelji ube Aili da je uvele imala glava, i ona je polako, postala napola ubedena u to, Njena podsvest je potela da pribvata Einjenicu da je maida {pak bila w zabludi kada je mislila da je i2~ gubila glavu Podetka Koju su Enjadati prubili ajeni prijatelji moze se injednatit sa slubanjem roljevih komentara (ith) Ispotetka, nj je tedko rarumeti, aly sludajuéi th pailjvo, ako da vam svaka re? tone u podsvest, dor stiGi Gete tadkur na kojoj éete pobeti da mis- Tite: 3Da Ii je to stvamo istina?-.. Pitam se... Da, mora da jeste.« enenada, jedan of ajenth prijatelja je do bro odalami po glavi, na ita ona, u bola i Boku, zavritta sJaol... »To je tvoja glaval Eto tu jee uzviknuo je njen prijatel, 1 stog tena Enjadata je uvidela da je samu sebe dovela u zabludu mislei da je i2gubila gla- vv, dok ju je 2apravo aduvek imala sto tako je iu zazenu udarac od ogrom- nog znateja. Fizidhi tra pod udercent Seapa ‘Kyouaka’, ik verbalni usled primedbe pro- nicljivog ubitelja u pravom trenutku ~ ako lode prerano neée biti delotworna ~ moke dovesti do samospoznaje, Kjosaku nije ko- ristan samo kao stedstyo koje vas gonl ni pred; kada dostignete odlubujuéi stupanj ‘vom zazenu, snazan wdarac moke gurnuti > "Tokom patovanj i Indie w Jpn, Vanda, Jak ko ve poring a uc bra ax mine” onan natin pretoro u prelep devon Eada 30 Jo hen vai duh u svesnost 0 sopstveno istinsko} pritodi ~ drugim retima, u probudene. Kada se to desilo Enjadati, ona je bila to- liko izvan sebe od adubevljenja da je jurila rnaokolo viéusi: “Evo je, imam je! Ja ipak mam glavu! Tako sam sreénale "Ta je anos kena ke je taj dodiljis- tinskisdve ili tr ogi neGete moéi da spavate ‘od sreée. Noi pored svega, to je jedne pol ‘sumanuto stanje, Biti presreéen pri pronala- enju sopstvene glave koju ste oduvek imali ‘unajmanju je raku éudno. Nita manje nije Eudno veseliti se otkrovenju sopstvene suk- tinske prirode, bex koje ionako mikad niste ni bill. Ta ekstaza je neSto istinsko ali sta je valeg duha ne moke se nazvati prirod- rnim sve dok se 4 potpunosti ne oslobodite stave »Ja sam postao probudens. Dobro 2a- amit ov, jr to evo testo pogretne akon 3to se njena radoststifala, End tse povratila jz svog polusumanutog st aja. sto je tako ta satarijem, Kada se povude delirium odutevljenja, odnoreéi sa sobom sve pomisl o ostvarenju, potinjete da vodite ‘stinski pritodan Zivot iu tome nema nigega udnog. Medutim, sve dok ne dostignete tu atk, neéete modi da divite uskladu sa svo- jom okolinom il, da nastavite putem istin- ke duhovne prakse Sada Gu detaljnfe okazaiznata} prvog dela prite. Keko je veting Idi ravnoduina prema probudenju, oni nist avesni mogu host jednog akvog dotivjja. Oni su poput Enjadate dok je bila nesvesna svoje glave ko takve. Ta glavac odgovara, aravno, bu ddasevenont, nalem urodenom savrienstvu, Vecin judi nikeda i ne pada na pamet da poseduju budastvenost sve dak ne Fuju 98a Aovoke nari —»Sva biéa obdarena ‘at budastvenodéu jot od samo podetha« Odjednom im sine {waviknwe »Pa ana da | ja mora da posedujem budastvenost! Ali gde je ona? Tako oni, bas kao i Enjadats kada joj je nestala lavas kad je potela da jun naokolo trade ey podinja traganja 2a sv0- jm istiskom pricodom. Potinja time Sto sulajaraznorazne tio, dati se Bine provivrednim | sbunjujudinn (Oni 2uju dave nihova suitinska priroda po demu ne razlikuje od Bune ~Stavike da Je 1 sama omnova universuma intovetaa njhovom sopstvenom budastwenoséu ~ pa pak, usled toga Sto je duh zamuéen, oni she vide suprotstavjene svetu pojedina’ tub atvart- Kad ednom steknu Evy ver stvarnowt budastvenonti, nedto th vate da je stkrja svim svojim bigem, Bai kao ito 4 Enjadaca nikada nije bila bez svoje lave tako ai mi nikada nismo odvojent od svoje suitinske budastvenosts, bez obrira da Sino probudent il ne Medutim, mi toga nis- tho aveeni Mi smo poput Enjadate kada su elt govoril: »Ne bud luda, lava. Zabluda je misliti dae zatije Otkrie naie istinske prirode moze se ‘uporedit sa Enjadatinim otkrigem sopstve- tne glave, Ali Sta smo to mi otkril? Jedino to dda nikads nismo ni bili ber nj! No, bez ob-