Filozofski fakultet u Nišu

SEMINARSKI RAD

Tema:
Život i rad Alfreda Kinsija

Mentor: Student:
Prof. dr Jelena Opsenica Kostić Miona Bogdanović, 1842

2018.
 SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................3
BIOGRAFIJA.....................................................................................4
KINSIJEVI IZVEŠTAJI....................................................................5
KISIJEVA SKALA.............................................................................6
ZAMERKE..........................................................................................8
KINSIJEV INSTITUT DANAS........................................................9
ZAKLJUČAK...................................................................................11
LITERATURA..................................................................................12
Uvod

U jednoj od najčudnijih promena karijere u naučnoj istoriji, etimolog prethodno poznat po

dugogodišnjem radu i istraživanju skoro pa nepoznatih Cynipidae osa, promenio je način na koji
Amerika gleda na seksualnost. Mnogi naučnici, a i laici, proučavanje seksualnosti dele na dva
perioda: period pre Kinsija i period posle Kinsija.
Knjiga koja je izazvala buru u javnosti, ,,Seksualno ponašanje muškarca“ (,,Sexual Behavior in
the Human Male”), je objavljena petog aprila 1948. godine, i za mesec dana je prodato preko
200 000 kopija i to samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Pet godina kasnije, došao je red
na žene, kada je ,,Seksualno ponašanje žene“ (,,Sexual Behavior in the Human Female”)
objavljeno. Kinsi je pisao o prethodno tabu temama sa istom naučnom surovošću, kakvu je
primenjivao u radu na insektima što je doprinelo da su čak i ljudi, koji su do tada izbegavali
knjige o seksu, počeli da ih kupuju i diskutuju o njima u javnosti.
Rezultati Kinsijevih istraživanja su uzbudili javnost, otkrivajući da su Amerikanci seksualno
aktivniji i skloniji upražnjavanju neobičnijih seksualnih aktivnosti nego što se do tada mislilo.
Najiznenađujući nalazi do kojih je Kinsi došao odnose se na rasprostranjenost homoseksualnosti,
o kojoj se prethodno nije mnogo govorilo a ni pisalo. Pored nalaza da je preko jedne trećine
muškaraca, ispitanih u istraživanju, imalo makar jedno homoseksualno iskustvo u periodu
između rane adolescencije i starosti, Kinsi i njegov tim su tvrdili da je 10% muške populacije
isključivo homoseksualne orijentacije, procena koju i danas mnogi navode; novija istraživanja,
sprovedena na većem i reprezentovanijem uzorku, tvrde da je oko 3% muške populacije
homoseksualno.
Kinsi je ukazao i na to da je neverstvo u braku mnogo češće nego što se do tada mislilo i da
zavisi od socioekonomskog statusa. Muškarci sa nižim socioekonomskim statusom su skloniji
prevari u početnim godinama braka, dok su muškarci sa višim socioekonomskim statusom
verniji u početnim godinama braka, a prevarama su skloniji u kasnijim godinama braka. Takođe
je ukazao i da je masturbacija češća nego što su ljudi izveštavali o tome.
Pre Kinsija, naučnici koji su istraživali ljudsku seksualnost su bili ili lekari ili psiholozi koji su
koristili svoje pacijente kao ispitanike. Naučnici kao što su Frojd, Elis i Ričard fon Kraft-Ebing
bi pisali priče o ljudskim seksualnim aktivnostima ali ne bi davali uvid u to kako i zašto se ljudi
tako ponašaju. Kinsi i njegov tim su to promenili.

3
Biografija

Alfred Kinsi rođen je 23. juna 1894. u Hobokenu u Nju Džerziju. Njegov otac, Alfred Kinsi, je
bio profesor na Tehnološkom institutu Stivens, dok je njegova majka, Sara En, bila slabo
obrazovana. Bio je najstariji od troje dece.

Kinsijevi roditelji su bili siromašni i nisu mogli da pruže odgovarajuću medicinsku negu svojoj
deci. To je dovelo do toga da mladi Kinsi ne dobija adekvatan tretman za razne bolesti od kojih
je bolovao, uključujući reumatsku groznicu, rahitis i tifusnu groznicu. Takođe je deo svog
detinjstva proveo živeći u nehigijenskim uslovima. Zbog zakrivljenja kičme, koje je nastalo
usled rahitisa, bio je sprečen da učestvuje u Prvom svetskom ratu 1917. godine.

Kinsijevi roditelji su bili jako pobožni. Njegov otac je bio poznat kao jedan od najvažnijih
članova lokalne Metodističke crkve. Većina Kinsijevih društvenih interakcija bilo je sa drugim
članovima crkve. Kinsijev otac je porodici postavljao stroga pravila o domaćinstvu i religiji.
Jedno od pravila je bilo da je nedjelja dan molitve i odlaska u crkvu.

U mladosti, Kinsi pokazuje veliko interesovanje za prirodu i kampovanje. Radio je i kampovao

sa lokalnim udruženjem i uživao je u ovim aktivnostima, Uprkos bolestima koje su oslabile
njegovo srce, učestvovao je u intenzivnim i teškim planinarskim i kamperskim ekspedicijama
tokom svog ranog života.

U srednjoj školi, Kinsi je bio povučen i tih, ali i vredan učenik. Dok je pohađao srednju školu
Kolumbija, svirao je klavir. Jedno vreme se nadao da će postati koncertni pijanista. Dok je
pohađao srednju školu, postao je zainteresovan za biologiju, botaniku i zoologiju. Kinsi je
kasnije tvrdio da je njegova nastavnica biologije, iz srednje škole, najviše uticala na njegovu
odluku da postane naučnik.
Na nagovor oca Kinsi upisuje Stivens institut za tehnologiju, međutim, nakon dve godine,
odustaje i upisuje koledž u Brunsviku u Mejnu, gde je diplomirao na biologiji.
Kinsijev otac nije prisustvovao ceremoniji diplomiranja kao znak neodobravanja izbora karijere i
studija svog sina.
Kinsi je nastavio studije na Harvardu, koji je imao jedan od najistaknutijih bioloških programa u
Sjedinjenim Državama. Tamo je studirao primenjenu biologiju. Dosta je putovao dok je radio na
svojoj doktorskoj tezi o osama Cynipidae. Metodologija koju je koristio u izradi svoje doktorske
teze je sama po sebi bila važan doprinos entomologiji kao nauci. Godine 1920. objavio je
nekoliko radova pod pokroviteljstvom Američkog muzeja prirodne istorije u Njujorku, uvodeći
Cynipidae u naučnu zajednicu i opisujući njihovu filogenezu. Od više od 18 miliona insekata u
zbirci muzeja, oko 5 miliona je Cynipidae koje je prikupio Kinsi.

4
Kinsi je napisao široko korišćeni udžbenik za srednje škole ,,Uvod u biologiju” koji je objavljen
u oktobru 1926. godine. Knjiga je podržala evoluciju i ujedinila prethodno odvojena polja
zoologije i botanike.
Kinsi je oženio Klaru MekMiler 1921. godine. Venčanju nije prisustvovao Kinsijev otac. Par je
imao četvoro dece. Njihov prvi sin, Donald, rođen 1922. godine, umro je od komplikacija
dijabetesa 1927. godine, neposredno pre petog rođendana. Njihova prva ćerka, Ani, rođena je
1924. godine, nakon nje Džon 1925. godine, a potom i drugi sin Brus 1928. godine.
Kinsi je bio biseksualac i kao mladić bi se kažnjavao zbog homoseksualnih osećanja. On i
njegova žena su se složili da oboje mogu stupati u seksualne odnose sa drugim ljudima, van
braka. Kinsi je imao seksualne odnose sa drugim ženama ali i sa drugim muškarcima, uključujući
i svog studenta Klajda Martina.
Nakon diplomiranja Kinsi postaje profesor na departmanu za zoologiju na Indijana Univerzitetu
gde 1938. godine prihvata ponudu da drži kurs o braku i porodici. Predavanja su bila posećena
jer na slikovit način predavao o seksu i kontracepciji, a upis na kurs je porastao na 400 do 1940.
Takođe je pokušao da zameni konvencionalne ideje o normalnom seksualnom ponašanju novom
biološkom definicijom: ,,gotovo sve takozvane seksualne perverzije spadaju u domet biološke
normalnosti. ” Kada su njegovi učenici počeli da mu postavljaju pitanja o seksu, Kinsi je shvatio
da ima malo naučnih podataka o tom pitanju. Odlučio je da primeni principe naučnog
istraživanja na temu seksualnog ponašanja i tako je pomerio svoj istraživački fokus, prenoseći
svoju opsesivnu zabrinutost sa osa na ljudsko seksualno iskustvo.
Umro je 25. avgusta 1956. godine, u 62. godini. Uzrok smrti su bile srčane tegobe i pneumonija.
Sahranjen je na groblju Roz Hil u Blumingtonu.

Kinsijevi izveštaji

Kinsi je, dosta dugo, sam finansirao svoja istraživanja. Počeo je da sakuplja svaku vrstu
pornografije koju je mogao pronaći. Radnici, u mnogim knjižarama, su izdvajali erotske knjige i
časopise za njega, drugi su mu slali poštom što je Kinsiju izazvalo probleme sa poštom i
carinom.
Pored toga, previše se zainteresovao za muškarce sa neobičnim i uvrnutim seksualnim životima
kao što su mazohisti, sadisti, pedofili.

Kinsi je zvanično započeo svoja istraživanja o seksualnosti 1941. godine uz pomoć fondova
Rokafeler fondacije i pomoć Nacionalnog istraživačkog veća. Godine 1947. Kinsi je
osnovao ,,Institutu za istraživanje pola” (,,Institute for Sex Research”) Univerziteta Indijana,
sada poznat pod imenom ,,Kinsijev Institut za istraživanje pola, roda i reprodukcije” (,,Kinsey
Institute for Research in Sex, Gender, and Reproduction”). Kinsi i njegovi saradnici široj javnosti
su poznati po takozvanim ,,Kinsijevim Izveštajima” objavljenim u dva toma. ,,Seksualno
ponašanje muškarca“ (,,Sexual Behavior in the Human Male”, 1948) i ,,Seksualno ponašanje
žene“ (,,Sexual Behavior in the Human Female”, 1953). Ovo pionirsko istraživanje odigralo je
značajnu ulogu u prelasku sa religioznog na naučni pogled na seksualnost u Sjedinjenim
Državama.

5
Kinsijevo istraživanje predstavljalo je značajno odstupanje od ranijih istraživanja seksualnosti,
naročito od psihoanalitičkog metoda posmatranja pojedinačnih slučajeva. Oba Kinsijeva
izveštaja bila su bazirana na opsežno istraženom ponašanju  skoro dvanaest hiljada žena i
muškaraca bele rase. Njegovi ispitanici su uglavnom bili ljudi koje je sretao u specifičnim
ustanovama koje je obilazio, kao što su  zatvori, škole i sl. Kinsijev tim nije uključio u izveštaj
intervjue koje su uradili sa Afroamerikancima, smatrajući  da nemaju dovoljno veliki uzorak.
Intervju je u proseku trajao između devedeset minuta i dva sata,  pokrivajući mnoštvo pitanja.

Kinsi je posmatrao seksualno ponašanje kao rezultat kompleksnih uticaja bioloških, psiholoških i
socijalnih faktora. Iako je proučavao kako socijalne varijable poput  socioekonomskog statusa,
roda, i religije uobličavaju individualni ,,seksualni izraz”, generalno ih je smatrao ograničenjima
nametnutim ,,prirodnoj” seksualnosti ukorenjenoj u  našem ,,nasleđu sisara”. Fokus koji je imao
na ,,prirodno” naveo je Kinsija da kritikuje socijalne institucije ili običaje za koje je smatrao da
koče seksualno izražavanje. Na primer, oštro je osuđivao zakone koji su se odnosili na seksualnu
praksu, naročito onih koji su bili upereni protiv homoseksualnih muškaraca predstavljaući
homoseksualnost patologijom.

Kada je ,,Seksualno ponašanje muškarca“ objavljeno 1948. godine, prodato je na hiljade kopija.
U izveštaju se navodi da je gotovo 69% belaca u Sjedinjenim Državama imalo seksualne odnose
sa prostitutkama, 90% muškaraca iz uzorka masturbira, 85% su imali seksualne odnose pre
braka, 59% je imalo oralni seks, otprilike 50% svih oženjenih muškaraca imalo vanbračne
seksualne odnose u neko vreme tokom braka, a takođe je zaključio da je 37% muških ispitanika
imalo makar jedno homoseksualno iskustvo.

,,Seksualno ponašanje žene“ je zasnovano na ličnim intervjuima sa oko 6.000 žena. Kinsi je
analizirao podatke o učestalosti u kojima žene učestvuju u različitim vrstama seksualne
aktivnosti i razmatrao kako faktori kao što su uzrast, socijalno-ekonomski status i religiozno
pridržavanje utiču na seksualno ponašanje. Upoređene su seksualne aktivnosti žena i muškaraca.
Kinsijev dokaz je ukazivao na to da su žene manje seksualno aktivne od muškaraca. Prosečna
učestalost seksualnih odnosa u braku od strane žena iznosila je 2,8 puta nedeljno u kasnom
tinejdžerskom dobu, 2,2 puta nedeljno do 30 godina i 1,0 puta nedeljno do 50 godina. Među
uzorcima, 26% žena imalo je vanbračne seksualne odnose do četrdesetih godina. Između 1 na 6 i
1 na 10 žena od 26 do 50 godina angažovano je vanbračnim seksualnim odnosima. Međutim,
Kinsi je klasifikovao parove koji su živeli zajedno najmanje godinu dana kao "oženjeni", što
svakako utiče na statistiku vezanu za vanbračne seksualne odnose.

Kinsijeva skala

Kinsi je osporio zapažanja o seksualnom identitetu kao nečem utvrđenom i nepromenljivom što
su zagovarali seksolozi devetnaestog i ranog dvadesetog veka, govoreći da se ,,svet ne može
deliti na koze i ovce”. Seksualno ponašanje je video kao kontinuumu.  Čuvena Kinsijeva skala
sugeriše da osobe po pitanju seksualnih interesovanja i opredeljenja mogu varirati od isključivo
heteroseksualnih do isključivo homoseksualnih. Iako sama skala nije uspela da postane
instrument u istraživanju, puno je doprinela destabilizaciji opšteg prihvatanja rigidnih seksualnih
kategorija. Kinsi je verovao da u svakome od nas postoji  sklonost ka homoseksualnosti, tako da

6
je uvek govorio o homoseksualnom ponašanju, nikad o određenim identitetima ili tipovima.
Kinsijeva prva verzija ove skala imala je trideset kategorija.

Kinsijev tim je intervjuisao hiljade ljudi o njihovoj seksualnoj istoriji. Istraživanja su pokazala da
seksualna ponašanja, misli i osećanja prema istom ili suprotnom polu nisu konzistentna tokom
vremena. Umesto da svrsta ljude u tri kategorije, heteroseksualne, biseksualne i homoseksualne,
tim je koristio skalu od sedam bodova. Ona se kreće od 0 do 6 sa dodatnom kategorijom.

Kinsijeva skala je sledeća:

1. izričito heteroseksualno

2. većinom heteroseksualno, samo slučajno homoseksualno

3. većinom heteroseksualno, ali češće nego slučajno homoseksualno

4. podjednako heteroseksualno i homoseksualno

5. većinom homoseksualno, ali češće nego slučajno heteroseksualno

6. većinom homoseksualno, samo slučajno heteroseksualno

7. izričito homoseksualno

Na Kinsijevoj skali, šest od mogućih sedam bodova može se tumačiti kao pokazivanje određenog
nivoa homoseksualne privlačnosti. Skala se kreće od 0, za one koji se identifikuju kao isključivo
heteroseksualni bez iskustva sa seksualnom aktivnošću sa istim polom ili želje za seksualnom

7
aktivnošću do 6, za one koji bi se identifikovali kao isključivo homoseksualni bez ikakvog
iskustva ili želje za seksualnom aktivnost sa onima suprotnog pola i 1 do 5 za one koji bi se
identififikovali sa promenljivim nivoom želje za seksualnom aktivnošću sa bilo kojim polom,
uključujući slučajnu ili povremenu želju za seksualnom aktivnošću istog pola.

Kinsi navodi da su mnogi muškarci i žene uključeni u njegovo istraživanje, bez obzira na
seksualni identitet, upražnjavali homoseksualno ponašanje u nekom periodu svog života.
Popularno uverenje da je svaka deseta odrasla osoba homoseksuala se pripisuje Kinsijevom
istraživanju. Ipak, pravi rezultati ovog istraživanja su malo komplikovaniji od ove jednostavne
tvrdnje. Pronašao je da je 10% muškaraca, između šesnaeste i pedeset pete godine života, nalazi
između stupnja 5 i 6 na skali, da je 4 % muškaraca isključivo homoseksualno čitavog života.
Učestalost  isključivo homoseksualnog ponašanja bila je manja među ženama: po Kinsijevom
uzorku 1-3 % neudatih žena između dvadeset pet i trideset pet godina se nalazilo na  stupnju 6
ove skale. Rezultati Kinsijevog istraživanja po kojem je 50 % muškaraca i 28 % žena imalo neku
vrstu homoseksualnog iskustva su još više doprineli posleratnoj anksioznosti po pitanju roda i
seksualnosti.

Zamerke

Ono što je postalo jasnije u godinama od objavljivanja Kinsijevih izveštaja jeste da Kinsi nije
samo prikupljao informacije o seksualnim iskustvima drugih ljudi, već je i sam učestvovao u
raznim seksualnim aktivnostima, sa raznim članovima istraživačkog tima. Umesto profesionalne
atmosfere, za Kinsija i njegov tim, Institut za seksualna istraživanja je postao neka vrsta
seksualne utopije. Prema jednom biografu, Kinsi je odlučio da muškarci u unutrašnjem krugu
mogu imati seksualne odnose jedni s drugima, a njihove supruge bi bile slobodne da prihvate
bilo kakve seksualne partnere koji im se dopadaju. Kinsi je sam učestvovao u različitim oblicima
heteroseksualnih i homoseksualnih odnosa sa članovima osoblja instituta, uključujući snimanje
različitih seksualnih radnji u potkrovlju svoje kuće.

Dublji pogled na Kinsijeva istraživanja otkriva mnoge probleme sa njegovim nalazima.

Najočigledniji problem sa njegovim podacima je izvor uzorka. Uzorak za ,,Seksualno ponašanje
muškarca“ iznosio preko 5.000 ispitanika, a veliki broj njih su bili zatvorenici, od kojih su mnogi
bili seksualni prestupnici. Kinsijev tim je intervjuisao neke Afroamerikance, ali njihovi podaci
nisu uključeni u istraživanje. Osim toga, Kinsi je u uzorak uključio i ljude koji su članovi
homoseksualnih organizacija. Studenti univerziteta su takođe predstavljali nesrazmeran broj
njegovog uzorka. Džons i Jarhaus s pravom kritikuju ove probleme sa Kinsijevim uzorkom i
kažu: ,,Ovo očigledno nije vrsta metodologije koju bi osoba primenila ukoliko on ili ona
pokušavaju da dobiju reprezentativni pogled na seksualno ponašanje opšte populacije.” Na
mnogo načina, Kinsijev uzorak je pronašao ono što je Kinsi želeo pronaći: statistička potvrda
seksualnog avanturističkog ponašanja.

Većina onog što je Kinsi nazvao podacima bili su zapravo vulgarni, pornografski materijali bez
moralne vrednosti. Otišao je toliko daleko da je u svoje istraživanje uključio grafite sa zidova
javnih toleta jer je zapazio da je to zapravo mesto za seksualno potiskivanje. Štaviše, Kinsi
kaže: ,,takav materijal opisuje neke od najosnovnijih razlika između muške i ženske seksualne
psihologije. Pošto su muškarci skloniji proizvodnji takvih grafita, potrebi su nam dodatni
8
materijali koji potiču od žena. ” Dakle, neki od Kinsijevih zaključaka o razlikama između muške
i ženske seksualnosti bili su pod utjecajem grafita iz kupatila i bio je frustriran što nije imao šta
više da doda u svom istraživanju.

Još jedan problem u Kinsijevim izvještajima je fenomen pristranosti volontera. Ispitanici su se

dobrovoljno javljali da govore o seksualnom iskustvu i su verovatnije seksualno slobodni i
avanturistički nakolnjeni. Pristrasnost volontera možda je bila naročito istaknuta s obzirom da je
većina Kinsijevog istraživanja obavljena pre 1950. godine, kada je bilo mnogo više
konzervativnih shvatanja. Mnogi ljudi jednostavno nisu razgovarali o intimnim detaljima, o
seksualnom životu. Abraham Maslov i Džejms M. Sakoda 1952. godine ukazali su na problem
pristrasnosti volontera u Kinsijevom istraživanju i pozvali Kinsija da intervjuišu studente Bruklin
Koledža. Maslov i Sakoda su zatim upoređivali rezultate samopouzdanja studenta sa Bruklin
Koledžea koji su pristali da učestvuju u Kinsijevom istraživanjem u odnosu na one koji su se
odlučili da ne učestvuju i ustanovili da su studenti koji su pristali da učestvuju imali veći rezultat
samopoštovanja. Maslov i Sakoda zaključili su da je pristrasnost uvedena u seksualnu studiju
korišćenjem volontera, uopšte, u pravcu povećanja procenta prijavljivanja nekonvencionalnog ili
neodobrenog seksualnog ponašanja. Zbog svog rada sa Maslovom i Sakodom, Kinsi je bio
svestan problema dobrovoljaca. Čak je priznao da su ljudi koji su odgovorili na njegova pitanja
možda bili manje seksualno inhibirani.
Najkritikovaniji deo Kinsijevih istraživanja se odnosi na peto poglavlje knjige ,,Seksualno
ponašanje muškarca“ pod nazivom ,,Rani seksualni rast i aktivnost” (,,Early Sexual Growth and
Activity” ). Kinsi je, za ovo poglavlje, prikupio podatke od zlostavljača koje opisuje kao obučene
posmatrače koji su vodili dnevnike. Preko tih dnevnika istraživači su prikupili informacije o 317
dečaka koji su posmatrani u toku samozadovoljavanja, ili u kontaktima sa drugim dečacima ili
starijim osobama. Postoji još jedan dosta kritikovan deo u knjizi ,,Seksualno ponašanje
muškarca“ pod nazivom ,,Brzina adolescentnog orgazma” (,,Speed of Adolescent Orgasm”) koji
beleži koliko je potrebno da deca dođu do vrhunca.

Kinsijev institut danas

Danas psiholozi na takozvanom Kinsijevom institutu sprovode istraživanja koja se dosta

razlikuju od Kinsijevih. Istraživači pored seksualnih odnosa proučavaju i ljubav i romantične
odnose, imaju posebne obuke i dele informacije i rezulatate svojih istraživanja preko veb
sajta ,,Kinesy Confidential”.
Jedno od istraživanja sporovedenih na institutu 2003. godine, bavilo se pitanjem zašto neki ljudi
svesno stupaju u rizične seksualne aktivnosti, koje bi se mogle izbeći jednostavnim merama
predostrožnosti, kao što je upotreba kondoma.

,,Javne zdravstvene organizacije podstiču ljude na siguran seks ali i smatraju da ljudi razmišljaju
i da se ponašaju racionalno”, rekao je Dr. Erik Jansen, psiholog na institutu i glavni istraživač u
studiji. ,,Ali mnogi ljudi ne razmišljaju tako, treba prvo proučiti kako ljudi razmišljaju i kako se
ponašaj”.

9
U istraživanju dr. Janssena, odrasli ispitanici su u prostoriji za snimanje na institutu, gledali
segmente filmova. Prvo su gledali kratak segment iz filma ,,Kad jaganci utihnu”, čiji je cilj
stvaranje anksioznosti. Zatim su gledali nekoliko minuta pornografskog video snimka. Merenjem
uzbuđenja, sa genitalnim, srčanim i mišićnim senzorima, Jansen očekuje da sazna više o tome
kako emocije utiču na uzbuđenje, a koja stanja podstiču najrizičnije seksualno ponašanje.

Nalazi, kako on i drugi istraživači kažu, pomoći će naučnicima da shvate, samo ko će rizikovati
svoje zdravlje ili brak stupajući u rizične seksualne aktivnosti, već i kada i zašto.

U drugom istraživanju sa instituta ispitivano je seksualno agresivno ponašanje muškaraca.

Heiman i saradnici su puštali neutralne, pozitivne i negativne video snimke sekusalno agresivnim
i neagresivnim muškarcima. Neutralni video snimak bio je dokumentarac o okeanima, negativni
video snimak, koji je trebalo da izazove anksioznost, segmenti iz filma ,,Kad jaganci utihnu” ili
tužni segmenti iz filma ,,Sofijin izbor”, a pozitivan video snimak je bio segment iz filma ,,The
Natural”. Istraživači su zatim procenjivali fiziološke reakcije ispitanika i otkrili da su seksualno
agresivni muškarci pokazali niže nivoe kortizola i smanjene elektrodermalne aktivnosti u
emocionalnim stimulacijama.

Heiman i saradnici smatraju da ova hiporeaktivnost je povezana sa psihopatskim osobinama.

Preko različitih studija psihopatije i pratećih osobina ponašanja, kao što su antisocijalno
ponašanje i problemi sa ponašanjem, pokazalo se da je psihopatija povezana sa fiziološkom pod-
reaktivnošću. Ovaj nalaz je posebno značajan, kažu istraživači, jer se većina učesnika studije
bavila samo relativno malim oblicima seksualne agresije, uključujući manipulaciju i verbalni
pritisak.

Ovi fiziološki znaci, u kombinaciji sa drugim specifičnim merama seksualne i interpersonalne

reaktivnosti, mogu na kraju pomoći kliničarima da identifikuju i intervenišu sa dečacima i
muškarcima pod rizikom da budu seksualno agresivni.

Lorenc i Sari van Anders otkrili su da su veće stope seksualne aktivnosti povezane sa
smanjenjem imuniteta kod žena sa depresijom. Sada Lorenz i njene kolege istražuju uticaj i
povezanost seksualnih aktivnosti, menstrualnih ciklusa i imunološkog funkcionisanja kod
zdravih žena. Prethodna ispitivanja su pokazala da telo potiskuje imunološke funkcije oko
ovulacije. Smatra se da ovo predstavlja pokušaj tela da balansira zahteve zaštite od bolesti
nasuprot reprodukciji, kaže Lorenz, objašnjavajući kako visoko aktivirani imuni sistem može
ometati koncepciju.

Lorenc i saradnici su otkrili da seksualno aktivne žene imaju veću promenu u imunološkoj
funkciji u odnosu na seksualno neaktivne žene i zaključili su da frekvencija seksualne aktivnosti
izaziva promenu.

Ovi nalazi su značajni i za druge aspekte zdravlja, kaže Lorenz. Ove promene su korisne sa
evolucionog stanovišta,ali one mogu doprineti istraživanju i prevenciji seksualno prenosivih
bolesti.

10
Nalazi takođe mogu pomoći kliničarima da pronađu najbolje vreme za primenu vakcina. Ako je
privremeno smanjena proizvodnja antitela, osoba neće imati jaku reakciju na primanje vakcine.

Pored toga, supresija C-reaktivnog proteina, koji lekari koriste da bi predvideli rizik od razvoja
srčanih bolesti, mogla bi da utiče na postavljenu dijagnozu. ,,Ako ista žena koja dolazi na
pregled kod doktora dvaputa u toku ciklusa, lekar bi joj mogao postaviti drugačiju dijagnozu”,
kaže Lorenz. ,,Ako je žena seksualno aktivna, dijagnoza će se razlikovati još više.”

Na Kinsijevom institutu 2015. godine sprovedeno je obimno istraživanje o statovima i ponašanju

samaca, to jest ljudi koji nisu u vezi, u Americi. Uzorak je obuhvatao 6 000 ispitanika i podaci se
još uvek obrađuju ali su se već pojavili neki zanimljivi nalazi.

Gesselman navodi zanimljiv podatak da ljudi koji koriste emotikone prilikom dopisivanja imaju
više romantičnih izlaska (going on a date) i više seksualnih aktivnosti. Ljudi koji nisu u vezi
koriste ovu novu vrstu neverbalne komunikacije kako bi njihove poruke bile prisnije, kako bi
izrazili osećanja i kako bi brže i lakše komunicirali. Rezultati istraživanja su pokazala da 52%
korisnika emotikona je imalo makar jedan romantični izlazak u 2014. godini, dok je samo 27%
onih koji ne koriste emotikone. Korisnici emotikona su takođe seksualno aktivniji, 54%
korisnika je izveštavalo o seksualnim aktivnostima, dok onih koji ne koriste emotikone je bilo
31%. Rezultati pokazuju i da je za žene u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama koje
koriste emotikone bilo verovatnije da će imati više seksualnih odnosa od onih koje ne koriste
emotikone. Takođe rezultati pokazuju da 34% Amerikanaca koji nisu u vezi i imaju preko 50
godina su imali romantični izlazak sa nekim koga su upoznali onlajn, 22% je izašlo na
romantični izlazak sa nekim koga su upoznali preko aplikacija za upoznavanje kao što je Tinder.
Iako je broj starijih Amerikanaca koji koriste tehnologiju za pronalaženje partnera veći nego što
su istraživači očekivali, oni su skeptičniji u traženju partnera onlajn i pre romantičnog izlaska
više će vremena provoditi u proveravanju profila svojih potencijalnih partnera.

Zaključak

Kinsijev rad je dosta kritikovan. Pored toga što su mnogi moralisti njegov rad okarakterisali kao
sraman, bilo je i onih koji su tvrdili da je fokusiranje na seksualno ponašanje, to jest istraživanje
o tome ko šta kome radi, gde i kada, dovelo do toga da se seks svede na puko brojanje orgazma.
Važnost ljubavi je zanemarena. Kritikovali su i njegovu metodologiju. Uzorak nije bio
reprezentativan, a intervjui nisu bili precizni, zavisio je od dobrovoljaca, uzorak se smatrao
veoma pristrasnim.

Koliko god Kinsijev rad bio kritikovan ne može se zanemariti da su njegova istraživanja zapravo
bila izuzetno metodološko dostignuće, ne samo zbog toga što su to bila prva istraživanja te vrste
već i zato što su imala veliki uticaj na društvo i druge istraživače. Jedan od istraživača na koje je
uticao Kinsijev rad i čije knjige su dosta čitanje danas je Shere Hite, koja je napisala Hite
Reports on Sexuality. Za jednu od svojih najprodavanijih knjiga, Women and love, poslala je
100.000 anketa članovima ženskih organizacija. Stopa povraćaja koju je dobila iznosila je samo
4,5% . Žene koje su odvojile vreme da popune upitnik bile su ljute i nezadovoljne, što nije
zaustavilo časopis Time da pretvori svoje podatke u naslovnu priču o tome da su 70% žena koje

11
su bile u braku, pet ili više godina, varale svoje muževe i da je 95% žena osećalp emocionalno
uznemiravanje od strane muškaraca kojeg vole. Kao i Kisijev rad Hite je široko kritikovana.

Kinsi je takođe osnovao Kinsi institut (zvanično poznat kao Kinsi institut za istraživanje seksa,
pola i reprodukcije), koji postoji i danas na Indijana Univerzitetu. Deo njegovog rada se koristio
za terapijski trening i kao takav je imao značajnu ulogu u razvoju seksualne terapije i
seksologije.

12
 Literatura

1. Abraham H. Maslow and James M. Sakoda, “Volunteer-Error In the Kinsey

Study,” Journal of Abnormal Psychology 47.2 (April 1952)
2. Bruce Westfall, “Kinsey Report,” in Encyclopedia of Biblical and Christian Ethics, R.K.
3. Harrison, ed., rev. ed. (Nashville: Thomas Nelson, 1992), 221.
4. Hite, Shere. Women and Love. New York: St. Martin’s, 1989;
5. Jones, James. Alfred C. Kinsey: A Public/Private Life. New York: W. W. Norton, 1997.
6.  "Kinsey Sexuality Rating Scale". The Kinsey Institute. Retrieved 2013-12-02.
7. Kinsey, et al. 1948. Sexual Behavior in the Human Male, Table 147, p. 651
8. Kinsey, et al. 1953. Sexual Behavior in the Human Female, Table 142, p. 499
9. Stanton Jones and Mark Yarhouse, Homosexuality: The Use of Scientific Research in the
Church’s Moral Debate (Downers Grove, IL: Intervarsity Press, 2000)

13