Klima predstavlja prosečno stanje određenih vremenskih uslova

KLIMATSKE (temperatura vazduha, vlažnost, količina padavina, prisustvo vetrova) koji se

PROMENE: javljaju u istoj oblasti tokom dužeg vremenskog perioda. Klima se menja tokom
evolucije Zemlje. Topli periodi su se smenjivali, sporo, sa periodima ledenog
EFEKAT doba.

STAKLENE Danas se dešava mnogo klimatskih promena i one najviše nastaju zbog
aktivnosti čoveka. KOJIH???
BAŠTE Atmosfera je smeša gasova koja okružuje planetu. Hemijski sastav je
174 -180 manje više isti i zavisi od procesa kruženja supstanci KISEONIKA
UGLJENIKA i AZOTA.
Atmosverski gasovi UGLJEN DIOKSID i VODENA PARA stvaraju EFEKAT STAKLENE BAŠTE i
održavaju prosečnu temperaturu Zemlje na 15 stepeni tako što toplotne zrake zadržavaju u nižim slojevima
atmosvere. Bez tih gasova temperatura na Zemlji bi bila -18 stepeni.
Sunčevi zraci prodiru kroz atmosferu i zagrevaju Zemljinu površinu. Zagrejana Zemljina površina
zagreva atmosferu. ŠTIT ATMOSFERE od vazduha, ugljen dioksida, metana. Vodene pare i drugih gasova ne
dopušta da toplota ode nazad u svemir i zahvaljujući štitu toplota se raspoređuje svuda, ka svim površinama na
Zemlji. Slično je stakleniku i otuda naziv EFEKAT STAKLENE BAŠTE. Zahvaljujući njemu moguć je život
na Zemlji.
Aktivnostima ljudi se povećava količina ugljen dioksida i metana i dolazi do povećane toplote
GLOBALNO ZAGREVANJE.
U poslednjih 200 godina ljudi su sagorevanjem FOSILNIH GORIVA (nafta, ugalj, zemni gas) ispustili
dodatne količine ugljen dioksida, azota, metana, sumpora u atmosferu. Pri sagorevanju, bilo u
domaćinstvima, u fabrikama, saobraćaju ili elektranama proizvodi se ugljen dioksid. Zarobljene milionima
godina u vidu fosilnih goriva dodatne količine ugljenih hidrata se uključuju u proces
AZOT:
kruženja.
 Saobraćaj
Dodatni problem predstavlja KRČENJE ŠUMA: METAN:  Đubrivo
 Drvo se seče  Metanske bakterije iz đubriva
 Pali se i dodatno oslobađa ugljen dioksid  Varenje domaćih životinja (krave)
 Termiti
 Manje drveća koje bi upilo ugljen dioksid
 Metan ima 20% veći efekat na
globalno zagrevanje

POSLEDICE:
 20. VEK NAJTOPLIJI U POSLEDNJEM MILENIJUMU
 SVAKE GODINE ZEMLJA POSTAJE TOPLIJA ZA 0.2 STEPENI
 SNEŽNI POKRIVAČ SE U SVETU SMANJIO ZA 20% U POSLEDNJIH 50 GODINA
 TEMPERATURA NA ANTARTIKU JE PORASLA ZA 2 STEPENA
 NA JEZERIMA I REKAMA SE 2 NEDELJE KRAĆE ZADRŽAVA LED
 LEDNICI SU ZA 6 METARA TANJI OD 1950.
 KILIMANDŽARO JE IZGUBIO 80% SNEGA
 NIVO MORA I OKEANA JE PORASTAO ZA 10 DO 20% U POSLEDNJIH 100 GOD
 OBLAČNOST JE POVEĆANA ZBOG ZADRŽAVANJA VODENE PARE
 OŠTEĆENJE OZONSKOG OMOTAČA
180-185

OZON je molekul kiseonika O3 sastavljen od 3 atoma. On je zagađivač u nižim slojevima atmosfere. U

STRATOSFERI, 20-30km iznad Zemlje, on se nagomilava i stvara OZONSKI OMOTAČ. On ŠTITI Zemlju
od štetnih ULTRALJUBIČASTIH SUNČEVIH ZRAKA koji dolaze iz svemira.
Prva oštećenja ozonskog omotača zabeležena su 1985. godine na Antartiku. Naučnici su utvrdili da je
stanjen ozonski omotač što je dovelo do toga da se povećaju ultraljubičasti zraci. Ta oštećenja se nazivaju
OZONSKE RUPE. HLOR FLUOR UGLJOVODNICI jedinjenja koja se koriste u izradi rashlađivača,
sprejeva, ambalaže od stiropora – FREONI. Izlaganje UV zracima utiče na zdravlje (izaziva kataraktu, rak),
usporava proces foto sinteze kod biljaka.

KISELE KIŠE. SUŠENJE ŠUMA

185 -189
KISELE KIŠE su posledica zagađenja vazduha (AEROZAGAĐENJA) usled povećane koncentracije azota i
sumpora. AZOT i SUMPOR reaguju sa VODENOM PAROM i stvaraju SUMPORASTU i AZOTASTU KISELINU.
Ovo je posledica sagorevanja fosilnih goriva.
Prvi put zabeležene u VB u 19. veku oko fabrika.
Psledice:

 Povećanje kiselosti u rekama i jezerima – osiromašen živi svet

 Naročito osetljive šume – biljke postaju osetljive na parazite i suše se
 Razaraju fasade, spomenike, mostove – prave ogromnu štetu gradovima
U Srbiji je zagađenje manje zbog KREČNJAČKE PODLOGE.
 EROZIJA ZEMLJIŠTA. ŠIRENJE PUSTINJA
189 -193

ZEMLJIŠTE je rastresit površinski sloj Zemlje koji nastaje pod uticajem dugogodišnjeg delovanja različitih
ekoloških faktora:
 Vode
 Vazduha
 Sunčevog zračenja
 Živih organizama

Predstavlja životno stanovište za mnoga živa bića i izvor mineralnih supstanci za većinu kopnenih biljaka.
Postoji različiti tip zemljišta koji se razlikuju po hemijskom sastavu, fizičkim osobinama i sastavu živog sveta.
Stvaranje zemljišta je veoma spor i dugogodišnji proces. Potrebno j enekoliko stotina ili hiljada godina da bi
se stvorilo svega nekoliko centimetara.
EROZIJA je mehanički proces gubitka površinskih slojeva zemljišta.
 VODENA EROZIJA – pod uticajem vode
 EOLSKA EROZIJA – pod uticajem vetra
DEZERTIFIKACIJA – širenje pustinja. Na to utiču:
 Erozija
 Prekomerna prekomerna poljoprivredna proizvodnja
 Neracionalno navodnjavanje
 Prekomerno napasanje stada
Pošumljavanje pomaže.

NESTAJANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA

193 -197

Nestajanje biljnih i životinjskih vrsta je prirodan proces koji postoji od kada postoji živi svet i rezultat je
evolucijskih procesa. U isttoriji živog sveta postojalo je 5 velikih izumiranja vrsta koje su najčešće bila izlagana
klimatskim promenama.

U poslednjih 10 000 godina razne aktivnosti čoveka dovele su do velikih promena u svim ekosistemima.
Najvažnije su:
 Širenje naselja – URBANIZACIJA
 Povećanje poljoprivrednih površina
 Krčenje i seča šuma
 Isušivanje močvara i vlažnih stanovišta
 Prekomerni lov i ribolov
 Prekomerno branje i eksplotacija divljih vrsta
 Unošenje vrsta u ekosisteme gde ih ranije nije bilo – INTRODUKCIJA
 Zagađenje
Sve ovo dovodi do smanjenja ili gubitka prirodnih staništa.
 U dolini Nila nestali slon, nosorog, zebra i žirafa. U Evropi TUR – divlje goveče u Poljskoj, poslednji par
VELIKE NJORKE – morske ptice – ubijen na Islandu, mrki medved u Britaniji.