ЈАЊЕВО

АНТРОПОГЕОГРАФСКА исr1итивд1 LA

Положај. - Ја1ьево је варошица на исто~rном планинском ободу Косова

Поља. Лежи у уској и дубокој долини реке Јањевке. Kyhe су му веhим делом
на левој, блажијој долинској страни.

-- - -~
"

r0 Махала Вировце '31 Махала ПажкЋ

-€) " Је.зерц~ ~л~ Пр<1њеф " Солотс~д

·QI " lорња ф " Сарајска

(!) nахала Uнгакс~а ИЈЈ~ Доња

Сл. 1. Географс11.и положај Јањева.

Варошица .'lежи на флишном зем.ъишту, али њену непосредну 01{олину,

сем јужне стране, покривају еруптивне стене, које су избиле кроз флиruне
слојеве. Првобитна еруптинна маса заузима велико пространство и пружа се
највеftим де.11ом северно од Јањева све до реке Грачанке, па нешто и преко
ње, на њеној десној страни (Крпе). То је старија, серпентинска маса, јурс1(е
старости, која је на многим местима раскомадана млађим, миоце11ским тра­
хитским (андезитским) ерупцијама. Трахитског су састава брда Црни Камен,
ШишаркЭ:, па и сам Велетин над Јањевом. Рудне жице су поглавито везане
188 Гласник Скоnсl{ОГ Научног Друштва
---- - ------------------------ ~~~~--~~~~~

за ову другу ерупцију и јављају се у андезиту и на његову нонтакту са сер­

лентином. За њих је углавном било везано средњевековно рударство Јањева.
Главне су руде сребровити и златоносни пирит, галенит и свалерит.'
Јањево је сада у саобраhајном погледу варошица забаченог положаја.
У средњем веку је скадарско-ирuзрен.ски (зетски) пут, пресецајући Косово,
избијао на Јањево и одатле водио у Ново Брдо и даље на исток. Али је
овај п"ут водио преко Јањева и Новог Брда зато што су то тада била чувена
рударска места, а Ново Брдо је уз то било и велики трговински центар. Чим
је крајем 17 века престало рударство у овим местима, саобраkај је напустио
овај тешко пролазан планински крај и скренуо другим погоднијим правцима.2
Ипак Јањево није много удаљено од важне уздужне саобраћајне лi1није,
која са северозапада и севера Балканског Полуострва, преко Косова, води у
Повардарје и на егејско приморје. Оно је од те уздужне комуникације уда­
љено свега за десетак километара. А још на краћој му је даљини д'ЈСКО·
рашњи важан пут Приштина-Гњилане. Свакако да је, поред довитљивости
1ьегова становништва, и ова близина комуникационе линије била важан узрок,
што се ова варошица одржала досад, иако су јој још пре два и по века пре­
стали услови за опстанак.

Постанак и прошлост. - Бић1:: да је на садашњем месту Јањева још

и у римс1<0 доба, а можда и раније, била каква рударска насеобина. Једак
је Јањевац (Рока Ћибариh), копајуhи 1932 у својем дворишту, поред једног
гвозденог ланца и других ствари, које су се распале, нашао у земљи и једну
повећу пљоску (чутурицу, буклију) од олова са дршкама и постољем, која
на обема странама има лепе рељефне и симетричне слике,:! У Јањеву су на­
ђени и римски споменици, од којих је један узидан у зграду основне школе;
а има и споменика на латинском језику, из 14 и 15 века. ·
Данашње је Ј11њева сигурно постало при отварању рудника эа наше
средњевековне владавине при repajy 13 века. Ранија насеобина вероватно је
расељена за време варварских најезда. Најстарији помен ове рударске коло­
није имамо из 1303 године, у једном писму папе Бенедикта IX барском над­
бискупу Марину, где се уз остале католичке парохије у Србији: у Брскову,
Руднику, Рогоэни и Трепчи, наводи и парохија Грачанице ("Grazaniza").4
Помињање ове рударске колоније под именом Грачанице свакако је дошло
отуда, што су куће њених првих колониста биле близу села Грачанице, око
ушћа Кижнице у Грачанку, где је био главни део јањевских рудника,s а не
на садашњем месту, у Јањеву, где су премештене нешто доцније. 1328 г.
ова колонија има и свога католичког пароха·', а 1346 г., у једном писму
папе Климентија VI Стефану Душану о которским дијецезанским црквама,
поред Призрена, Новог Брда, Трепче и других места, помиње се и Ја-
1ьево ("Janeva").7 У даљем излагању видећемо да је ову католичку паро­
хију састављало углавном дубровачко становништво, јер се овде дубровачка
колонија јасно помиње у Ј5 и 16 веку. Јањево се потом све до краја 17 века
помиње као рударско место, богато рудом; изнештаји католичких мисионара
готово редовно говоре о стању католичког становништва у овом месту. Из

t Подаци о rеолошком саставу из~1ети су no Цвијиhевим "Основама", књ

111, с. 1L13 и 1128;
по Космашовој (F. Kossmat) Geologie dег Zentг;.i\eп Balkaпhalbinsel, s· 88, 133 и 147; 110 приказу
рада G. Hiesleitnera, Das BergbaugeЫet van Janjeva ... у Гласнику Сноп, нау'lног друштва, књ. VI,
с. 225~226 и по nриказу рада R. Hofmann-a, Die Burgruine Novo Brdo und Umgebung ... у Гео­
лошким Аналима Балканског Полуострва, нњ. V део други, с. 141-142.
2
О томе види мој чланак о Гњилану у Гласнику Географскоr друштва, св. 17, с. 40.
з На слици је претстављен велики пехар, уз који су се усправила два лава; И3Над тог
пехара је мали пехар, уз који су се усправиле две птице .
. _ ЈиреЧеl{-Радониh, Историја Срба, 111, с. 108.
Није можда пука случајност у истоветности имеsа косе ГласновuНЈа, која се ол. Велетиsа
5

пружа на запад поред Гра'lанице, и nреэимена Гласновиhа, највеhег и најстаријег р94а у Јањеву,
који је ту, по предању, ад оснивања Јањева. ·
G Косша Н. КосШиh, Наши "ови граzrави на југу, Београд 1922 1 ~- t31.
7
Јиречек-Радонић., нав. деЈЈо, с. 109.
 Јањево 189

једног таквог извештаја видимо да је ја11>енска католичка uрква 1671 1·. слу­
жила за катедралу скопског надбискупа, пошто је катедрала у Скопљу пре­
обраћена у џамију." Тако и Ј. Г. Хан каже да је ово заклоњено планинско
ме:::то било седиште скопског надбискутта све до 1821 г., када је одатле пре­
мештено у Призрен.'' У неким ћирилским :1аписима ово се место назива ti...,-
rо;(рднимоf или fil)r"<:ic11.1c11"f или •.
в" "с11лслЕл\оЕ '"·kсто li111жн.о. 1 0 Турски географ
Хаџи Калфа једном нејасно ставља Јањево у некакав косовски'кадилук, а код
кадилука Мораве међу граничним кадилуцима помиње и кадилук ,Ја1ьево.11 У
извештају Аустријанаца, приликом њихова продирања на Косово 1689 г., под
Јањевом се разумева и област од неколико села. 1 "- Из једне тапије у косовс1<ом
селу Оклапу, коју као докуменат овога села о куповини сеоског земљишта
чува сеоски кмет, видимо да је издата у Јањеву 1162 (1749 г.) и да ју је
nотnисао неки Јакуи Емин Јањево, ваљда кадија. Нешто доцније Косово је
потпало под власт самозваних Џиниhа.1з Иако за све време њихове в,1ада­
вине (до око 1850 г.) није било кадилучке влас·rи у Јањеву и оно са својом
онолином није претстављале засебну администрат~1вну целину, народни пе.сник
је у песми о боју на Делиграду, опевајући скупљање турске војске да навали
на Србију и угуши устанак у њој, унео и сакупљање војске Малиh иаше
Џиниhа, који је уз остале своје мале области покупио и јањ~::вски крај (,,И
по1,упи све Јањево равно''). За време владавине Џиниfiа Јањево је свакаr(о
11отпадало под управну власт у Гњилану, јер је око 1857, после њихова
смака са власти, било под управом гњиланског мудира. 4 Ускоро је 11отом
враhено под управну власт у Приштини. Сада је оно варошица у срез)'·
грачаничком. (Приштина).
Тип. - Постоји предање да је Јањево постало на месту које се сада
зове Сшаро Јањево и да је, по једнима, после неке К)'Ге, а ло дру1·има,
после неког покоља, премештено на данашње место. МtlЈ.vтим, све се старине
овога места налазе на садашњем месту варошице. Тако С)' ра11ија католичка
црква и две сада уништене православне цркве, које се 11омt1њу у lб и 17
веку, биле на месту садашњег Јањева. Исто тако су садашњ:~ јањевска џа­
мија и кула старије Нt:'ГО што народ одређ)•је ово премешта1ье варошицt'
("11ре '280 година"). Али као да је ово предање настало поводом скупљања
растурених делова варошице у њен главни и највећи део. А можда је од
свих тих разбацаних делова (~нај на Старом Јањеву био највећи после главног
дела 11а садашњем месту.
Јањево, као и нека друга рударска места (Ново Брдо, Кратово, Трепча,
било је варош разбијеног типа. Његови су се делови налази.1и по целом
еруптивном масиву на северу и истоку од садашњег Ја1ьева, све до реке
Грачанке. Гомиле згуре јањевских рудника налазе се чак под селом Брусом,
на дну Грачанкине долине, а поред друма Приштина-Гњилане. На великом
је пространству овај друм насипан згуром са тих гомила. Шашковац (одмах
изнад Јањева) без сумње је испрва био само један тако одвојен део Јањева,
па се, ваљда, због ве;1иког п.Јраста издвојио доцније у- засебно село, како
га видимо из многих записа 17 века. 1 '"'
Ако су на с~<упљање или нестајање разбијених делова Јањева утицали
куга или покољ, онда је то могло бити доцније, а не око средине 17 века

11 Starlne XXV, s 197. '

9 Ј. Г. Хан, Пу·rовање кроз поречину Дрина и Вардар11, превод Мих. Илнhа, Београд
1876, страна 549
1" Љ Сшојановиh. Заr1иси и натписи, бр. 547, 1С'81, 6.'ЈЗ6 и 65R5.
11 Споменик XVIJI. с 59.
12 Die freiwilige Theilnahme, Wien 1854, s. 147.
1
~ Види мој чланак о Гњилану, 11а 11ав. месту, с. 39.
1 .i. Види моју белешку .На чијим је разва11инама подигнута садаu1ња римокатоличка црква
у Ј11њеву?" у Глас11ику Скопског научног друштва. књ. Xll, стр. 264 То ес види и из тога што
се порез из Ј11њева у то време 11осио у Гњилане. Ј. G. Hahn, Reise von Belgrad nacl1 Salonik,
Wien 1868, s. 137. А до скоро је било људи, који су памтили, кад је Јањево потпадало 11од
управу rњилансне власти.
1:; Љ. Сшојановиh, Зап. и натп. бр. 1129. 1156, 1471. 6648, 5850, 7022, 7024 и 10192.
 .
190 Гласник Скопског Научног Друштва 4

(,,пре 280 година''), како мисле Јањевци. Куга је у суседству, у 1'орњој Мо­
рави и горњомораяској като.т~ичкој жу11и l(p1-1oj l'ори, морила 1671 год., 1 6 а
11окољ, ако га је би""10, мо1,ао је бити 1690, при отступању аус·rријске војске
по поразу код Каt1аника.
Око Ја1t.ена 11 сада има неколико малих насеља. Али док се нека и )'
непосредној близини варошице, као Буконица, Шашковце и Tefla рачунају
с<1да као засебна села, дотле још има неколико групица куhа, међу којима
су неке врло удаљене, које нити чине засебна ce.'la, нити као засео1~и или
разбијене махале потпадају под дру1·а села, нt:h дирек-rно улазе у админи·
стратинни састав саме яаро111ице. Тако има l куhа )' Старом: Ја1ьеВ)', 1 на

Сл. 2. - Јањево, 1101-лед на варошиuу.

месту Калуце, 1 у Жљебиhу, 4 на Шишарки, 1 у Каурској Ливади и 10 куhа

на Окосници. Ове куће имају појединци или на сноме или на црквеном имању.
Јањево је и по поло:Жају и по изгледу и по тесним, кривим и
стрмим улицама слично Кратону. 17 Али док Кратово, уз основни турско-ис­
точњачки тип, 1ro старим каменим мостовима и ку.'lама има и изглед сред1-ье­

вековне вароши, Јањево 11ема тога или управо то је код њега слабо изра­
жено. Оно има само једну камену_ кулу из ранијих времена. Ради јасније
претставе о типу Јањева послужимо се описом једнога песника и новинара:
,,После запуштености и пустоши, после очајног камењара .... олједном
као оаза у пустињи, свеже пријатно зеленило воћњака и винограда јањевских,
мала речица између брда и на њој, између' тих брда голих и "ъубичастих,
велика варошица са лепом цр1{вом, сплетом малих улица, занимљивих куhа
које су, и са једне и (:а ~ri:pyre стране речице, почеле да се пењу уз брда
ко.Ја им затварају видик скоро са свију страна, тако да је Јањево као у
неком левку.
иА кад уђете у Јањево, имате скоро материјалну импресију да сте у
неком новом и необичном с1~ету, у све·rу чији се континуитет није прекидао,

1в Starine XXV, s 197.

17 Види: Кратово од Тод. Ђорђееt1ћа у ~Прилозима эа по.знавање на11rих градова•, Посебна
Il<iдaњa Географског друштва, св. l 1. Беоrрац 1931, с. 20 и 21.
5 Јањево 191
--- -- - ·----- -- - - ---- ---- --- - - -·

него се, дан по дан, без катастрофалних nотреса, тихо, мирно, садашњост
везивала за прошлост, живело колико од себе, толико и од ~_ье, и где се од
нових и старих елемената најзад створио један такав амалгам, који вас својом
чврстином неизбежно потсећа на стару шљаку поред пута'' . 1 а
Варошица се дели на 7 махала (в. скицу Јањева). Чаршија је у средини,
по дну Јањевкине долине, nоред џамије.
Kyha. - У Јањеву су го-
тово све куће налик једна на дру­
гу. Већином су куhе на спрат,
са чардаком, типа турско-визан­

тиског. Грађене су од ћерпича

или од чатме, ређе од камена.
Или су пак зидови приземља од
камена, а спрат од ћерпича или - -
-·-.:---: -:__- _ _____,,
чатме. Покривене су ћерамидом. ..
Приземне куhе имају обич­
но два одељења: кухињу ("ку.
hy") и собу, јер су то куће
инокосних и сиромашних поро­

дица. Куће на спрат имају у

приземљу најчешће по два оде­
љења: "кућу" и собу ("избу")
за зимницу и оставу. Код неких
• • •
Је у приземљу ЈОШ Једно оде-
љење, а оно служи за шталу.

На спрату су обично две собе,

одвојене ходником ("ђезенти­
јом "). У собама на спрату се
слава и у њима се, нарочито у

једној, примају гости. Зими се

у овим собама и тка, а .лети је
разбој у приземним одељењи­
ма. Онима, који се занимају
прстенџиством, -једно одељење
у приземљу служи за ливницу
и једно, у приземљу или на
спрату, за радионицу.
Муслимани имају одвоје­
ну зградицу за примање го­ Сл. 3. - Uрквена у.1ица у .Јањеву.

стију, nОдају" или "селамл'к''.

Већином су куће повучене у двориште, али има куhа на улици, и то
са прозорима према улици. Кад куhа није на улици, онда је двориште од
улице преграђено зидом од ћерпича, чатме или камена.
Код земљорадничких и сточарских породица има и другии зграда у
дворишту потребних за њихово занимање.
Привредне прилике. - Јањево је, поменули смо, постало и до 17 века
развијало се као рударско место, те је у њему дакле рударство било главна
привреда и главно занимање његова становништва. Јањевски је рудник, исто
као и новобрдски, надалеко био чувен не само код нас, него и у страном
свету.19 Поред рударства било је и трговине. Ту се помињу дубровачки
трговци у 15 веку,2l) а било их је можда и раније. По турском освојењу
продужио се рударски рад у јањевским рудницима. У једном турском ру-

iti Ж. Muлuhetiиh, Од Охрида до Санџака, Београд 1928, с. 72.

19 Јиречек-Радон.иh, нан.
11, с. 42. дело,
К Jire{ek, Die Handelsstrassen und Bergwerke von
00 SerЫen und Bosnlen wiil1rend des
Mtttet.alters. Prag 1879, s. 57.
192 Гласник Скопског Н'аучног Друштва 6

дарском закону из 943 (1536) године Јањево је међу првим рударсним ме­
стима за које је он био прописан. 21 У почетну 17 века католична је црква
у Јањеву би.ла врло богата посуђем и другим стварима од сребра, свиленим
и срменим плаштаницама и веhим бројем ћилимова. Нешто је пре тога имала
и 4 звона на звонари, која су тада сакривена да их Турци не отму. 22 Значи
да је стиновништво ове варошице било богато, ла је богато и обдаривало
своју цркву тако скупоценим стварима. У једном извештају из 1671 налазимо
да су половину сребрне руде из јањевскоr рудника "вадили" Турци, 2 Ј што
he значити да је 11оловину извађене руде узимала држава. Али је раја у
рударским хасовима била или бар требала да буде ослобођена данака, како
се то разабире из једног рђаnо стилизов~ног члана у једном турском ру­
дарском закону,24 па је она могла да у привредном погледу стоји врло добро.
После повлачења аустриске војске 1690 године јањевски су рудници
престали радити. Задуго је после тога католичка парохија овога места и
бројно и материјално стајала врло бедно. И православно се становништво
почело исељавати, и у другој половини 18 века се оно потпуно иселило. По
престанку руд':.рства су и муслимани почели напуштати Јањево, а било их
Је прилично много.

Али се заостало становништво морало прилагођавати новим приликама.

Оно је било вично топљењу руде и метала и имало алате за то, па кад се
веh престало с рударством, оно се латило једног сличног занимања - ливења
ситних стварчица од бронзе (,,пиринча~) за украс или какве домаhе 11отребе.
Неки то због израде сличних предмета називају кујунџистном, ·али по самом
начину рада, по ливе1ьу, оно се разликује од кујунџиства. Овај свој рад
Јањевци најчешће називају ирсшенџисшвом.
I'одине 1906 у Јањеву се око 50 лица бавило тим занатом (само израдом), 2 "
а око 250 њих продајом израђевина. Зато С. Тројановиh 1<аже да се за ово
место може с правом реhи да је једна вели1<а прстенџиница. Ту се израђују:
прстење, гривне, кафене - нашичице, црквена и домаћа кандила, дугмад, кр­
стони и крстиhи, минђуше, пафте и друге сличне с·rвари.
Јањевци су своју робу разносили по Старој Србији и Македонији, Се­
верној Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској и Тракији. Затим
су ишли у Румунију, а по каткад и у Русију до Одесе, Кијева и Харкова.
С. Тројановиh је 1902 1·. једног јањевског прстенџију видео чак у Москви. 2 ti
Јањевци су своју робу продавали на панађурима и пазарним данима по ва­
рошима поменутих области и земаља, на вашарима сеоских цркава и иначе
по селима.

Иана су ове јањевске израђевине још око средине прошлога века почели
потискивати савршенији и јевтинији европски фабрикати, како на северу,
тако и на југу Балканског Полуострва, 27 Јањевци су се ипак умели домаrати
било израдом новијих и финијих израђевина, као што су око 1870 године
почели да израђују неке ситнице, као прстење, гривне и минђуше од паквона;
а нешто доцније почели су резати и иконице од седефа,2ь па су чак и ку-

21
F. Spaho, Turskl rudarski zakoni. Гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини,
XXV, страна 166.
22 Starine ХХ, s. 122.
23 Starine XXV, s. 197.
21 F. Spaho. нав. дело, с. 163. У оближњој католичкој жупи Црној Гори становништво
није плаћало данак у 16 веку. Monurneпta spectaпtJa historiarn Slavort1m meridionalium, sv XXllJ,
str. 339. Uрна Гора је била такође рударска колонија.
25
С. Тројановић, Јањево и његове прстенџнје. Српски књижевни гласни", књ. XVll
(1906 г.), стр_ 107.
26 На истом месту, стр. 108. - Јањевцн су и rаније ншпи у удаљене зо:м.ъr. И.1 једног
записа иа 1657 г. на зиду у nрепратн манастира Грачанице видимо да се из Москве вратио ~екн.
Исаија Јањевац Љуб. Сшојаноsиh, наа. дело бр. 6899.
111 Ј. О. ffahn, Reise vоп Belgrad... , s. 136.
м С. Tpojaнosuh, нав. дело, с. 107.
1 Јањево 193
------· ---- --·-
ловне ствари, као вештачко цвеhе, ђинђуве, разне игле и друге ситнице
почели препродавати по селима и паланкама.29
Прстенџиство у Јањеву, које је почело и раније опадати, после осло­
бођења је у наглом опадању једно стога, што све јаче продиру сличне
фабричне израђевине и друго, што им се због рђавих или несређених поли­
тичких прилика између појединих балканских држава отежава или забрањује
путовање у њих. Стога сада има само око 20 куhа које се баве овим занатом
(израдом), а из неких 50 куhа мушкарци иду по нашој и другим балканскиr-1
државама и продају ове израђевине. Има и тргонаца из Јањева, који откуп­
љују прстенџиску робу од мајстора, па најмљују своје суграђане, које са том
робом шаљу на гурбет, да сав вишак од процењене вредности узму за себе;
ако полазе на далек пут, ови им трговци дају и путни трошак.
У почетку овога века је забе.~1ежено да су Јањевци уопште доброга
стања.зо То је добро стање дошло углавном од израде и продаје ових пр­
стенџиских производа; али је Јањево све до 1924 године имало и врло добре
винограде, који су захватали долину реке Јањевке око 1; ~рошице, а прости­
рали се делом и изван ње. Ови су виногради доноси.11и велику корист, јер
су они снабдевали грожђем и вином блиска села и вароши, пошто других
винограда за последње турско време готово и није било на Косову и у
Морави (гњиланској). Сада се труде да винограде, које им је поменуте (1924)
године уништила филоксера, обнове американском лозом, па су добрим
делом и успели у томе.

Чистом се земљорадњом раније ретко 1<0 бавио. Нешто пре 1858 год.,
кад су европски фабрикати почели потискивати јањевске израђевине и кад
се мислило да ће бити потпуно потиснуте, католички жупник овога места
почео је упуhивати своје грађане на обрађивање земл~е, па је порадио и
успео код турс1Ј.:их општинара овога места да се један велики пашњак испред
клисуре, с једне и с друге стране, издели сиротињи за њиве. 31 Али и до
недавно обрађивањем њива бавило се само око 40 куhа. Сада су пак, због
сталног опадања њихова прстенџиства, многи купили по коју њиву по су­
седним атарима, а неки су или на јањевским или на оближњим атарима
добили од државе по који комад утрине, те сада готово свака кућа има и
обрађује по мало земље.
Гаје1ьа стоке је у Јањеву било и раније, али је оно појачано после
ослобођења. Сада има око 50 кућа које се баве овим занимањем. Имају
обично по 50-100 оваца и по неколико крава. Станови су им на Големом
Лазу, Шишарки и Окосници. Највећу корист имају од продаје млека у Ја­
њеву и Приштини.
Свакако у вези са старим рударством у Јањеву се развило и до данас
очувало коларство.з2 Њиме се бави око 30 кућа. Израђују се само точков11
с паоцима и осовине. Своје израђевине продају на трговима у Јањеву, При­
штини и Липљану, а и по околним селима. Дрво за своје израђевине добијају
у јањевским шумама, од којих су најбоље оне на Црном Камену или Меч­
киној Рупи, и из шума великог јањевског рода Гласновића.
У вези са старим рударством је свакако поникло и hумурџиство, којим
су се до пре 70 година бавиле неке јањевске куЬе; сада се њиме баве само
јањевски Цигани.
Зидарством, по околним селима, баве се одрасли мушкарци из 5 ја­
њевских кућа.

~ На истом мес;у, с. 109. - Иако су јањевске израђевине просте, оне се по својим

орнаментима о,11ликују од туђих раnова. Јањевске је радове С. Тројановић на.пазио у Црној Горн,
у Софијском музеју. па чак и у Московском музеју Да1пков-Румјанцева.
ао Б. ffyшuh, Косово, опис земље и нароnа, св. 11, Нови Can 1903, с. 53.
' 1 Ј. О. Hahn, Reise von Belgrad... , s. 136-137.
n Кола су била потребна аа преношење руде on рудника до перионица н .пивница. Исто
је тако развијено ко.парство и у об.пижњој католичкој жупи Црној Гори.

13
!94

У сиромашнијим кућама раде и жене, а у не1{ИМ<1, без домаhина, женt'

и издржавају куће. Рад им се састоји у ткању платна приштинским тргов·
цим~ који им за то д,ају свој памук и плаhају према изатканој количини.
На исти начин и сељацима тку грубља, сељачка 11латна. Израђују и рубље,
чарапе, а нарочито "пачавице" за димије, и продају у месту и суседним Аа­
рошима, па чак и у Скопљу.
Све се оео о занимању тиче католичког становништва. Муслиманско се
становништАо занима земљорадњом.зз Муслимански Цигани раде на земљо­
радњи као на11оличари и надничари, а поред поменутих fiумурџија, једна се
кућа бави и коваш1·вом.
Али сви напред изложени занати и занимања, па и прстенџиство и ко­
ларство, не обављају се у чаршији или махалс:ким радњама, него :код :куhЭ.,
у пољу и у шуми. А Јањево има и своју чаршију. У њој су у почетку овог
века била 43 дуhана и снабдевена је била, К31{0 Нушиh каже, свима потре­
бама.31 Јањевсна t1аршија сада, заједно са махалским радњама (бакалским),
поред 6 манифактурско-колонијално-бакалских радњи и 4 кафане, има 31 за·
натлиску радњу и то: 2 пекарске, 4 касапске, 2 ковачке, 3 поткива чке,
2 самарџиске, 3 качарске, 2 тенеfiеџиске, 8 дрводељско-столарских, 2 обуhарс1<е,
2 берберске и 1 1<ројаt1ку.
Изузев берберске радње, које су у рукама муслимана, пекарске, које
обављају скорашњи досељеници Арбанаси из Хаса (призренског) и 1 ко­
вачку радњу, коју обвљају Цигани (другу обанља католик из Јањева) све су
остале радње у рукама самих Јањеваца католика. За време Турака била је
и једна nушкарска радња. Обављао ју је католик из Ја1ьева, али је сад на-
•
пуштена, пошто нише нема много оружја у народу као за турске владавине.
Занати су у Ја1ьеву били паследни. Снако је подучавао своју децу у
сном занату: шегрти се из других куhа нису узимали.
Најзад треба изнети да Јањевци као обични радниrtи одлазе и у Аме­
рику и да и сада има тамо доста Јањеваца, па међу њима и дна муслиманина.
Становништво. - Изнели смо да се ова рударска насеобина прво под
именом Гра·.~анице, а потом под садашњим именом, помиње као католичка
парохија још од прве полонине 14 века. Видели смо да се у Јањеву у 15 в~ку
помињу дубровачки трговци, а траг тих Дубровчана се очувао и на једној
нађеној каменој плочи у ЈањеВ)'· На њој је натпис на латинском језику, а
потиче из 1425 г. Ту се помиње PLEBANUS STёPHANUS MARCl,35 што fte
свавако бити неко од дуброначког рода Плебан.овиhа у Јањеву од нојих се
једно лице (Мато П.'1ебановиh) помиње 1560 г.зб Мuжда је Дубровчана у
Јањену било још од његова оснива•ьа, а можда је исто тако још од његова
оснивања било у њему и Саса, познатих рудара средњевековне Србије. На
њихов траг нас упућује име садашњег села Шашковца, изнад Ја1ьева. А cy-
)l:?:hи по готском натпису на једном од звона на зно нари јањевске цркве, ми·
с",имо да he и оно бити траг тих старих рудара Саса. Натпис је и<Ј 1368. 37
1\ко је стварно било Саса у овом месту, онда не знамо шта је било с њима
доцније. У 17 веку видимо Шаruковац не само као село са правосланним
живљем и правос.'Iавном hе.'lијом, него и као село које правос.rrавни највиши
1.~:рквени великодостојници похађају. 3 "' У другој половини 18 вена Т)' су до­
сељени Арбанаси из Северне Арбаније и оно је сада арбанашко муслиман­
сr<о село.

~з Прстеиџнско1· је занимања било и к:оп Ј.1ус;1иманског ст11новни111·rва (н;од Биклиh11) до

пре стотину годИfЈа. Ј Јослед1ьи nрстенџија из рода Dинлиhа био је Ајдин Незировнh.
~• Б. Нушић, нав. дело, с. 51 и 53.
зо. И. ЈасiПребов, Податци з11 истор•1ју српске uркве, Београд 1879, с. 64
36
Ј. Тадиh, Дубровчани у Јужној Србији у XVI столеhу. Гласник Скоnскоr научног дР)'­
штва књ. VlJ-V.11, стр. 200
37
И. Јасшребов, Податци ... , с. 61. Ово је звоно једно од оних, која су nри rpaljeЊ}'
нове цркве (1856-1858) ископана из земље, а поми1ьу се као сакривена 1671 rодине.
~ 10 ~fh. Сшијаногиh, нав дело бр. 1156, 1471, 6648, 6850, 7022 и 7024.
 Јаљево 195

Рад и зарада у богатим ја1ьепским рудницима, поред католика, при­

вукли су у Јањево и православне, а ло турском освојењу и муслимане. Тако
у 16 и 17 веку имамо више помена православних Срба из Јањева,з9 а међу
њима и свештених лица, као што су били поп Јован и поп Стефан.40 Пра­
вославни су у то време имали у Јањеву две цркве. Године 1548 се у Пла­
каничкој Махали овога места помиње православна црква архистратига Ми­
хаила и Гаврила,4l а из 1581 године нам се очувао помен о другој православној
цркви у овом месту, у Махали Сопотској, о цркви Благовештења Пресвете
Богородице.4" У 17 веку се двапут (1610 и 1671) помиње католичка црква
овог места и то под именом цркве св. Николе. 43 Других католичких цркава
није било, јер видимо из једног извештаја скопског надбискупа папи 1756
да се у Јањеву и једина (католичка) црква распада.4 4
Да је у то време било више православ11ог но католичког становништва
потврђује нам извештај католичког барског надбискупа Марина Биција из
1610 г. који каже да ова варош има 120 куhа ,,Латина", 200 куhа ,,шизма­
тика'' и 180 куhа Турака. 4 '° Дубровачки посланик у Цариграду, Машеја
ГунiЈулиh, 1674 године, такође вели да су у овом месту православни у
већем броју. 4 6
И муслимана је дакле било много у поч:етку 17 века, мало мање но пра­
нославних. На јањевској ~1амији нема ника1<ва натписа, те се само по њену
имену (Фатих Султан Мехмед Џамиси) може рећи да потиче иэ доба сул­
тана Мехмеда Освајача (1451-1481), а то би значило да. је још у то доба
било Турака, односно муслимана, у овом месту. Из 890 (1481) године, како
је на лепу у зиду урезано, потич:е текија шеиха Исан; бабе у селу Теhи,
б.11изу Јањева. Пре настањивања мухаџира на том месту текија је била ја~
њевска. Једини прави турски род Сиахијовиhа у Ја1ьеву, по свом предању,
потиче из нешто каснијега доба, из доба султана Сулејмана Законодавца
( 1520--1566).
Али се при кџају 17 и у почетку 18 века морао јако смањити број ја­
љевскоr становниu1тва. Јањевски рудни1.1;и су престали радити после повла­
чења аустријске војске 1690 rодине, па се зато становништво исељавало. А
можда се великим делом иселило за сеобе 1690 г. Можда је чак јањевско
становништво настрадало при том аустријском повлачењу, те причање Јање­
ваца о покољу, који они стављају нешто раније, није без основе. Тек и
поред нових катОо"'!ичких досељеника, католичко Је становништво овде эа

250 година (од 1610-18.~8) имало прираштај од свега ЗО куЬа.4 7 Око сре­
дине 18 века мора да је католичка парохија овога места и бројно и матери­
јално стајала врло бедно, када је, као што смо видели, могла допустити да
јој се и једина црква распада. Успела је да је обнови тек шездесетих година
прошлога века.

Упоредо с католицима расељавали су се и Православни, а и муслимани,

пошто су са престанком рударства престали главни услови за опстанак. Али

3 9 На и. м. бр.
6247, 6407, 6765, 6899; Споменик 49, стр. 35.
40 На и. м. бр. 1023, 6432 и 10142,
'' На и. м. бр. 547.
'~ На н. м. бр 754. - У Плаканичкој Махали је била .плаканица", перионица руде, јер
из турских рударских закона 16 века видимо да се овим нашим термином звало место и справа
за прање руде (F. Spaho, нав. дело, стр. 164 и !67). Сад се ова махала зове Прање !lато, како
кажу, што ту жене перу рубље; али he бити да се ре•! прање испрва употребљавала као синониы
за реч nлаканица, па јој се вре~1еном, по престанку рударства, заборавило прво значење. Ова
се махала зове сада још и Језерце, свакако по неном ранијем вештачком језерцу на Јањевки,
где се прикупљала вода за прање руде, пошто је речица врло слаба. Иначе се не зна откуда то
име овој махали. Сопотска Махала и сада се зове истим именом.
•1 Starlne ХХ, s. 122 и XXV s. 197.
'' Гласник Скопског научног друштва књ. 1, св. 2, стр. 332-333.
~ Starine ХХ, 122.
48 Споменик LXVII, стр. 174.
•1 Као што је нзuето, 1610 године
је у овом месту било 120 катопи11ких кућа, а 1858 г.
Ј. Q_ ffahn у навођеном делу каже да има 150 католичких куhа.

13•
 .
196 Гласник Cкoffcкor !Јаучf1Ог Друи1тва ЈО

ДUЈ{ Ј~ 1..::u'1·u,;1ика и муслимана и11ак доста заоста.10, r1ранослав11и се у друr·ој

половини 18 века потпуно губе из .Јањева. По преда1ьу у Грачаници, ђа1<
Риста Призrенац, који је 1·у дошао 1759 године и за кога се ве"1и да је од
Арбанаса спасао грачанички манастир, оженио се hер1<ом неког хаџи Јована
из Јањева, 4 ~ али то fie бити 11ос.-::едњи остаци nра1::1осланног становниuЈ'ГАа ово1·
,,богохранимог" и "богоспосајемог'' места. И њих је ускоро нестu,110.
Садашtье је становништво Јањева по вери католичко, а малим делом и
исламске вероисповести. Католици су сви српскохрватског, а муслимани, и::~узев
Цигане, турског језика. У етничком погледу јањевско становништво nрет­
ставља велику разноврсност и мешавину. Католици су највеhим делом нашег,
југослове-нског порекла, али док су преци неких родова досељени из наших

,,
,,.,

'
,,
~-;,:'
~:-;'
:,,,-'
"
.. .
•
'

Сл. 4. - Римокатоличка црква у Јањеву.

западних крајева, дотле има и таквих, чије се порекло зна из околине

Јањева и чији су 11реци свакојако би"1и православни. Међ~, овим католичким
становништвом има 1 1ак родова и арба1iаш1<ог порекла. Муслимани турскога
језика су само малим делом Турци; и код њих је веhи део нашега порек.'Iа.
Католичко становништво овога места је веронатно све до 17 века било
веЬином по својој старини из Дубровника, или боље, са територије Дубро­
ваЧ[(е Републике. 4 ::Ј Данас је оно по својој старини нрло разноврсно. Али и
сада има родова дубровачког порекла.
Од Дубровника су: Гласновиhи (око 80 кylia). Ово је не само највећи
него и најстарији род ове варошице. - Мацукиhи {17 к.) такође су од Ду­
бровника, а Чифи1л-Колиhи (2 к.) знају само да су из Далмације. - Ово су
најстарији родови у Јањеву. Остали су се доцније дос~'Љавали, за турске вла­
давине, највише током 18 столеhа.
Дубровачког су порекла још Ћибариhи (око 40 к.) који су у Јањево
досељени из Скопља; затим Marыuhu (2 к.) и Ивановuhи (Магаревићи) (1 к.),
који су се доселили из Кратова.
Брниhи (око 20 кућа) се такође сада сматрају за Дубровчане. - Риста
Николиh. је меt:;утим забележио да су они из Широког Бријега у Херцего­
вини.50 За њих се зна да су овде "доцкан" досељени.

46 М. В. Веселиновuh, Поглед кроз Косово. Из ~l"одишњ~1uе Николе Чупића•, књ. XIV,

Београд 189."Ј, стр. 28.
4
е Д;rбровачки "fрrовци у местима Јужне Србије били су веhино1>1 из села Дубровачке
Републике, а мање из caмt1ra Дубровника Ј. 1 адић, нав. дtло, стр. 200.
~u Насеља српских земаља књ. VIII, стр. 172.
11 Јањево 197
Из Грач.анице у Босни: Ивановиhи, (око 35 l{.).

Малени родови: Починкови, Гpzuhu, Крљуг, Ajшzihu, и "ТЈукt1hи порек"1 а

су далматинског и босанс1<ог, јер су дuсе.ъени из като.1ичке жупе Црне Горе
(Летничке Жупе, на северној падини Скопске Црне Горе), где живи станов­
ништво пореклом из Босне и Далмације.в1
. За друге се мање родове зна да су дошли из оближњих вароши или
крајева, али им се не зна даље порекло. То су: Мишровиh11 (5 к.) из Пt:=hи,
Ге•tовиhи (12 к.) из Качаника и Брајсов•tани (4 к.) из села Брасаљца (ново­
брдски крај). 5 2
Из ближе јањевске околине: Ђуриhи (11 к.). Овај је род одавна у Ја­
њену "од Фета", само се зна да је ту досељен из неког оближњег села, те

С:л. 5. ~ К;r·ла и некадашњи "сарај~ у Ј11њеву.

се мисли да су му 11реци некада били у правос,1ављу. - Крсшиhи ( 1 кућа)

су исти род са православним Ђорговиfiима у селу Лаб,ъану. Њихов је предак
Марко пре 90 година, бавећи се !(ао слуга у Јањеву, прешао у католичку
веру заједно са женом Ристеном и синовима Крстом и Станисавом, који су
тада били ,ТЈ,еца.
Из Северне Арбаније: Мазрек и.т1и Голомејиhи (око 50 к.). Зннју да су·
им преuи досељени из об.1асти Мазрекз у Сенерној Арбанији. Ово презиме
Мазрек, односно Massarecho у талијанском писа1+>)', сусрећемо око средине
17 века v имен)' једног свештеника у католич1(Ој жупи Џрној Гори. 5 3 Скопски
надбискуп Ма1и,и1·а ,1\1азрек (1758-1812) роlјен је у Јањеву Ј ·, 26 године. 54
Би11е да јс Oflaj род постао ол неке куt1е чије је ч..тrанове, као своје укућане,
довео овамо неки све1uтеник арбанашког порек.1а. Бериl11иhи (око 40 к.) та­
кође су досел.ени из Северне Арбаније, из области фиса Dериш<.1, и арба­
нашког су порекла. Арбанашког су порек.,а још и Иљини (2 к.) досељени
из Скадра.
Poдuhu (16 к.) су у Јањево до1uли из Муов.Ћана (11ризренског), а
по­
рекла су арбанашког. Памrи се да су до пре 60 година њихови пре[~И 1·0-
яорили у кући арбаt~аwки.

51 А Урошевиh, l'op11,a Морава ~Ј Иамог11ик, Насеља 11 порек.10 с1·ановништва, књ 28,

стр. 76, 19!, 192_
52 БрасаЈьце (Braisalzo) се lt155године 110~1иње као се,10 у ко~1е има католика (Starine
XXV, s. 193). - То су вероват110 били ру·да1~ски коло11исти, јер је у близи1-1и l:iрасаљца био
једа1-1 део нuвобр1(ских руд11ика (.Uе'овн" измеf)у С1-раже, Курстишта и Брасаљцај.
5Ј Starine XXV, s. 194.
~~ Гласник Скопског научног друштва, књ. 1, стр. 333.
198 - - - - - - - - - Гласник СкоrtСН(ЈГ Ј/аучноr Друштва 12
----- '-'~----

Непознатог су порекла Паљиlf:и (око 60 к.). Спадају међу старе јањевске

родове. О свом пореклу знају три верзије. По једној су нз Дубровника, по
другој, која се ослања на корен њихова презимена, - из Северне Арбаније,
а по трећој - из суседног села Сушице.
Од муслиманског становништва турског језика Турци су само Cuaxujo-
вuhu или Шамлије (6 к.), који су досељени у доба султана Сулејмана Зако­
нодавца, из "Шама" (Сирије). Остали су родови постали од поисламљених
Јањеваца. Само као да и сами њихови потомци не знају јесу ли ти њихоRИ
преци, КОЈИ су прешли у ислам, били католици или православни. Ти су ро­
дови: Биклиhи (16 к.), Незир Keh (13 к.) и АјiЈиновиhи (3 к.) .. Од nоислам­
љивања њихова има 7 појасева, што значи да су у ислам прешли у првој
половини 18 столећа.
Цигана муслимана има 32 куhе. - Најстарије су куhе по досеље1ьу из
Гњиланске Мораве, а остале су долазиле из Приштине и Косовске Митровице.
По државном попису од 1931 године Јањево има 501 куhу са 2299 ста­
новника. Од тога на като.11ике пада 427 куhа са 1849 становника, на М)'СЛИ­
мане 70 куhа са 4:37 становника и на православне (државне и самоуправне
чиновнике) 4 куhе са 13 становника.

Јањевци су се оц средине прошлога века, због слабих и недовољних

сретстава за живот, почели исељавати. Обично је та њихова сеоба неодре­
ђена. Кад мушкарци на својим путовањима увиде да he у неком месту имати
добар приход од свога ИЈIИ од ког другог занимања, кога се могу латити,
задрже се, ла кад се увере у корисност задржавања у том месту, дешава се
да се и стално настане. Потом доводе своје укућане. На тај се начин исе­
лило: у Америку око 50, у Бугарску око 30, у Северну Србију око 20 и у
Румунију око 10 куhа. Уз то, исељених Јањеваца има и по неким нашим
варошима, нарочито суседним. Тако у Урошевцу их има 10, у Скопљу 8, )'
Качанику 1 и у Сарајеву 4 кytte.
Од муслимана се по ослобођењу иселило у Турску око 20 кућ.а.
Културне и друштвене прилике. - Рударска су места у нашим кра·
јевима за турске владавине, поред турских претставника власти, имала и
своје кнезове~ господаре, у чијим је рукама била рударска власт. Али док
код других места налазимо по једног, у Јањеву се у једном запису из 1613
rодине помињу три таква господара одједном. То су били господ3р Марко
Артофилакт, господар Хаџи Мусеја и господар Георгија. 55 Сем рударства
друге су гране привреде у овом месту раније биле слабо развијене. Трговина
и за~1ати се нису могли развити у великој мери, него само за потребе варо­
шице и најближе околине, јер је у близини било јачих привредних центара,
као у Приштини и Новом Брду. Али се овде, као и у неким рударским ме­
стима (нпр. у Кратову), 5 6 развијало знатно просветно средиште.
У 16 и 17 в. и православни и католици имају овде своје школе, а можда
су их имали и раније. Код православних видимо да су ти учитељи или
"даскали", како се помињу у записима, били у исто време и ,,.списатељи",
упра1!0 преписивачи црквених и верских књига. Ту је новобрдском митро­
политу исписана једна књига 1550,5 7 а 1620 године се ту писао и један цр­
квени законик.58 Први поименични помен имамо о неком Димишрију даск:алу,
који је 1595 године преписао једну проскомидију.5 9 Године 1672 видимо да
је умро његов син, учитељ Хаџи-Лава (д.~.сКd/\ћ 'ldкd XdЏid). Мора да је био
одличан преписивач кад писац записа узвикује: ,.()х11. н 0rкi·н :Jd т.tк0к,1 t11..r1н­
cdтtлr.t СКЕТНМ н 1>0ЖСТВ.Еt1ИМ к11"irdMh. ! "бr:

515 Љ. Сшојан.ов1t.Јt., нав дело бр. 6536.

ы; Види Кратово од Тод. Ђорђевића, на 11ом. месту, стр. 11-16.
'>7 .Љ. Сшојановиh, нав. дело бр 554.
Ы1 На и. м. бр. 1081 и 6.5В5.
~ll На и. м, бр. 645.".о. - Можда ес на 1-ьеrа односи и запис из 16 вен~~ у коме се. помиње.
,'\011;pi.1t1 Qt1cц1.. .~м11тр1.. II1t11'€.KAЦI... Исто бр. 9377.
6U H.i и. ld. бр. 1127 и 1128.
Ј,1 Јан.ево 199
------ - --------- --- -----

О школи католичког становништва имамо један помен из 1671 год. Те

године школа trиje радила, а.11и се као учитељ у 1ьој 11омиње јањевски све­
штеник Don Vincenzo Matovich. 6 1 Тада се у 1<атоличким црквама у Србији
служба вршила на народном језику,62 а за католике Дубровчане у Дубров­
нику и по д}'бровачким колонијама у Србији било је у 16 веку чак и h.ири­
лицом штампаних црквених и других књига верске садржине.63 Према томе
ће бити да се настава у тој јањевсr<ој школи тада изводи,'lа на народном је­
зику, само се не зна са којим писменима. Доцније о 1ьој нема помена, а сва­
како је за дуго није био10 посЈrе ве;1ике сеобе, јер смо видели да је јањевска ка-
, , '
галичка парохија отада па све до средине прошлога века сувише оедно стаЈа.11а.
Пошто су 1856-1858 године обновили цркву, Јањевци су почели по­
мишљати и на подиза1ье школе. Године 1858 Ј. Г. Хан каже да he се порЕ'д
1~ркве у овој варошици подиhи и свештеников стан, уз који he се придати
једна дворана за школу. Школу су изгледа и тад имали у некој прива'r11ој
ку•hи, јер Хан вели да је њом управљао неки Скадранин, али се настава
изводила на српском језику. 64 Тада се у тој школи деца учи.'Iа писати ла-
1'иницом, јер се зна да се hири.'Iица у јањевској шкоЈ1и заве.'Iа оt{тобра 1866
године,65 само је убрзо укинута по бискуповој наредби.Вб Неки су Јањев[~и
и доцније покушавали да у својој школи заведу ћирилицу, па су 1891 годи1-1е
били у договору са Ctuaнoje.u Рашиhем, учитељем из суседног села Добро­
тина, ла им он б)'де учитељ, 6 1 али је то остало без успеха. Било је дакле
разумних и национално свсс11их Јаљеваца још пре ослобо!Јења. Они су хте.'Iи
да се што више изгладе раз1ике изме!Ју њих католика и њихових суседа
и сународника православне вере. Захваљујуhи овим људима, у Јањеву се )'
другој 11оловини прошлога не1{а није могла о·гворити Шl{ОЛа са наставом на
ту!Јеr...1 (арбанашком) језику, кад су то покушали 11еки 1ьихояи бискупи туђе на­
родности. Ш·rавише, они су тада утицали и на оближњу сељачку католичку жупу
Црну Гору да и она такоlје одбије наставу на туђем језику у својој школи.
Као печалбари многи одрасли Јањевци з11ају готово све балканске језике.
Али то з11а1ье јес~ика они користе на својим путовањима или у свом месту
само у додиру са људима других народности. Иначе Ја1ьевци међу собом не
само у Јањеву него и у туђини говоре само својим, српскохрватским језиком.
А;1и се код веhине ова национална свест састоји само у свесном чувању свога
јези1{а. Све до ослобоlје1ьа Јањева, управо све до нашег уједињења, нацио­
налнога васпитања у Јањеву није било. Учитељску су дужност најчешће вршили
свештеници, те су они били и једини васпитачи. То је васпитање би.~:о искљу­
чиво верско, а из бојазни да ова католичка оаза не потпадне под утицај
околног становништва других вероисповести, оно се стално допуњавало у

цркви, у куhи, у друштву. Отуда сада код многих Јањеваца појам народ­
ности и не постоји, те су они само католици или "Латини"~ а њихов језик
- "јањевски језик".
А.~:и борба за живот и опстанак учинила је да су Јањевци врло довит~
љиви. Јањевац he се, ако му устреба, испрсити пред православним Србином,
лупити у прса и реhи му да он није ништа бољи и већи Србин од њега, а
потом му ништа неhе сметати да каквога Арбанаса при сусрету ослови као
свога са11лемени1<а.

-----

~1 Starine XXV, 197 .

....2 На и. м
63 П. Колендtlh, Ђирипицо1>1 u1тамnане књиге за дубровачке католике И::! 16 века. - "По­
,1итика" од 11 јануара 1933 - И у 18 в. у јањевској цркви с:е с:лужнло на народном језику,
али из књига 11исаних rпаrољицом. Из тога се доба сачувао један гпагољашки м~1сал, мисал
Урбана VIll, штампан у Риму 1741 год. (Својина је Дон Тадеје Ива~1овиhа из Јањева, жуиннна
у К. Митровици).
f>~ Ј. О. Hahn, Reise von Belgrad ... , s 131' .
....:; Ј
Х. R(1cuљeвuft, Ilросвст11с и поли1·и•1ке при.~1~ке у ј~1ж11им српским областима у XIX в.
Бео ~-рад ] 928, с 393.
ti6 Б . Нy1uuп, • нав. депо, с. -4 •
;:i
67 Т. Сшан.ковиh, Путне белешке по Старој Србији 1891-1898. Београд 1910, с. 93-94.
200 Гласник Скопског Научног Друштва 14
-------------
Но и поред толиких путовања одраслих мушкараца, Јањевuи остају
врло конзервативни у начину живота. У Јањеву се и данас живи исто онако
како се живело пред крај турске владавине, док је начин живота у суседним
варошима до<:та измењен. Њихово је женскиње још повучено и изван мушкога
друштва. Оно још не напушта турску ношњу, иако она нагло ишчезава у
околним варошима. Јањевци се, осим мештанкамэ, највише жене у Призрену
и Скопљу, али понеко доведе себи жену с пута и чак из Бугарске и Руму­
није. Но и те жене не само што немају утицаја, него се и оне морају вла­
дати, понашати и носити као и остале Јањевке.
Маловарошки је живот овде и су·више и:Јразит. Размирице и свађе врло
су честе. При крупнијим заједничким питањима Јањевци се поделе у таборе,
а после победиоци задуго гоне своје противнике. Тада је и свештеников
утицај слаб над овим иначе ревносним католицима.
Тек у оваквим сукобима огледа се и испољава животна снага Јањеваца;
иначе код њих влада дубоко за:ишје и замрлост. Пошто је минула мусли·
манска опасност, њихово се раније неповерење према суседном становништву

других вероисповести сада одржав<' само према православнима. Каткада то

њихово не11оверење иде чак и према државној уnрави. 68 ~еповерљив11 су и
према новим културним тековинама, као и према НОВИЈИМ схватањи.ма и

погледима. Отуда живе повучено и готово без икаквих утицај;~ са стране.

Тешке економске прилике утичу уз то врло неповољно по Јањево, тако да
не само што јањевско становништво из гор1ьих узрока заостаје за временом,
него се oceha како и његова некада напредна варошица полагано пропада.
Ашанасије Урошевић

68 М. С. Савиh (Наша индустрија, занати, трговина и r1ољопривреда, Vll део. Сарајево

1929, с. 158) наводн .rta је наше Министарство трrовнне и индустрије понушало да младиће пр·
стенџнје нз овога места пошље на учење златарског заната у Цеље, али они нису хтели иhи,
А то he у ствари бити да их родитељи и старатељи нису пусти.1и.