Г.1ас11ик /.

;'1U1101рафско2 u11c1U111ii_vШa Ср11ске B11/le1in de l'lt1s1itиl E11u1ograpln·que de l'Aш­

акщ)емије 11аука, к1ь. 11-111 d~mie serbe des Sciences, t. /1-III
(/953-1954) (1953-1954)
-·----- ·· _-,с ---~с~.~~ __ ---=~- ___ ----=-=-=--==

'

;(-р АТАНАСИЈЕ YPOIUEBИ"n

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА

(Приrа1.љено 11а сс;Ј,11ици Нвуч11оr савета Етнографског 11нсrитутв САН 4-XIl-1954 г.)

ПОЛОЖАЈ

Косонска Митроница ;1е>Юt: у северном делу косовске области, оЈЩе

1·де Ибар у свом току 11рави велику окуку пред својим улазо•1 у Ибарску
Клисуру и ис11ред које, с десна, прима своју највећу притоку СИТ1D1цу. Она,
тако, лежи на C'l'ЗpOl't1 Босанско-Македонскоi\t Путу, који је из босанско­
херцеговачких предела, преко Рогозне, водио на Косово и у Манедонију
и кој11 се, уосталом, од Фоче на Дрини, па све до Косооа, поклапао са старим
Дубровачки•• Путем. На ту уздужну и раније вр,10 важну саобраћајну линију
код Митровице избијају две важне саобраћајне линије са запада: једна која
до,1Ином Ибра води на Митровицу и с Косовом повезује обласrи у сливу
те реке, Стари Колашин и Рожај, н друга, ,1ИНИја Пећ-Митровица, којом
се Косово повеэ)•је са северним деловима Дренице и Метохије, а, преко Пећи,
и са источню1 предели,\\а Црне Горе.
Сада је Митровица саобраћај110 11овезана и са Западном Србијом изrрад­
њо,\\ пута по Балканско•• рату 1rnз Ибарску Клисуру до Рашке, јер је раније
Ибарска Клисура у извесни•~ деловима била непроходна и пут је за Рашку
све до 11оменутог времена водио преко планине Рогозне и града Новог Па­
зара. Нешто доцније, 1928, вардарско-косовска железничка .mнија из 1873,
која се завршавала код Митровице, продужена је низ Ибарску Клисуру и
до.ЛИН)' Ибра све до I<раљева и тиr~1е је Косово и желеэницоl'!\ спојено са обла­
сrима Западне Србије и Шу•~ад~1је, јер та железни•1ка линија у св.>м проду­
жетку на север избија у Бе.оrрад. Митровица је, тако, на вардарс1<0-носовс1<ој
саобраћајној .Т"Јинији, r1родуженој пре!'t1а северу, и даље важна тачна и чвор
као што је и ран11је била на Босанс1<0-Манедонс1<0.1\1 Путу, кој11 је у сво,,, севе­
розападно.111 Пр)1 жа1ьу почео губити значај од краја 17 вена и готово га пoт­
II)'I-10 11згубио 11од~1зање.\1 вардарско-косовске >1<елезнице, када је косовска
обс1аст привредно oкpetI)'Ta Сол)'l1у.
За разлику од Cpe,\ICI<e Митровице, ,\1.итровица )" косовској обласrи
зове се Косовском Митровицо.-.1, иа.но она стварно није 1-1а право,\1 Косову,
односно }' носовској КОТЈ'IИНИ. Она је )'(.."Твари и:1ван Косана, јер се косовска
кот:1ина затвара на 3 1<:.1 ј)"ЖНО од !v1итрови1.ж.е, онде 1·,ri:e се п1·ра111~и Чиt1авице
и Копаоника међусобно јако r1риб.:1иЖ)'i}·.
Митровица се, тако, на.r1ази )' једној 1<отЈmни1Џ1, кој)' са И(..-ГО1<а огра­
ђују огранци Копаоника, са i)'Га - 01·ранци Чи•1ави1.ж.е, а са сенеро-:ш11ада -
оГранrtи Ј>огоз•1е, .-.1еђ)' који.\1а се 1-1ст11t1с рИt):111тс1<0 1<)·11aL,-o бр.10 :знечан

1
188 Ата11асије УЈХ)Шсвић
-- ---- ---·-- . --- - --
са cuojo.'tl твр!-)анr~r.1 на 1:арХ)'• l<(Jj~ се диже непосредно над 1\1.итровицо,'И.. У тој
кот.ilИНИIЈ.И је ."1.еh)'речје Ибра и Ситнице и Ј\1.итроnица је угЈ1авно.~ у том
>tel)ypeчjy, 11р)'ЖОј)·hи се добри_,, де110.\t и с леве сrране Иброве.
(:ред111.uњи део ..:\iитроnи11е. онај поред десне оба.1е Ибра, наЈ1ази се
• • •
на а:1)·в11Ја.:11-1и.-.1 11аноси;-.1а, J-tOI< су· оста.1 1и виши ;~елоnи на Језерским сло1е-
ВИ.\1а. Тако је се1~ер11и део града на језерски,,, пешчар11ма и r.f'ЈИНЦИ.\\3 који
су јак() 11оре.1\1еhе11и 11робија1ьс:\t :111еt1а11<:Ј{ИХ риолита кроз њих. Ју>1<ни део
rpa,1a је 11а 1<оси Баир)', која се та1<01-Је састоји од језерсних шкриљастих гли­
наца' СЗ.\10 се они C.\ICIЬ)'j)' са СЈЈојевИ.\13 IJ)'JIKЗHCKOI' туфа ОД Н}~Лl<ЗНСИИХ ер)"П-

- ..... . . ...
Карта 1. - Положај Косовсне Митровице

ција )" непосредној северној и североисточној б.11изини Л.U1трови1tе }. тер1tи­

јеру, нада је косонсни басен са с}·седним басени.'~tа био }' језерс1<ој фази.
Поред Ибра, који 11росеца· Митровицу, кроз Њ)' тече, доЈ1а:1еН~1 с ј)·1·а,
и његооа 11ритоtшца Љ)·шта, чији је }'IIJhe )' Ибар )" cЗ.''ltO.\t град)·. Истоt1110
од гра;tа. Јtодир)·ј)'kи га )' из11есни.\\ дeJIOBИ!tta, пpornt1e <.:итниrtа.

ГIОСГАНАК И ПРОШЈIОСТ

На југоисточно.\\ руб)· Динарских П.1анина а на .111111ији Босанско-~\1.а1<е­

донскоr Пута, који се.~ б.'1Изини ушhа L.1tтнице у Ибар спуштао у косовси)·
нот:111•1)'. ). <.:ре;t1ье.,1 не~<)' је на бр:tу ~Jne 1 1a11)·. као 11а np:J() :11·0,1t1(1.\t страте1u-
 Косовска Митровица 189
- - --------- ----- -- - --- -- -------------- -------------

1<ом месту за тадашње 11ри;1ике, постојало истоимено утврђење. Познато је

да је то утврђење Звечан у Средње•~ веку било важна тачка за ширење рашке
државе rrpe•1a Косову. Његово подграђе је вероватно било на _западној па­
,IЏIНИ брда, у непосредној близини тврђаве, на заравни, где сада лежи село
Звечан. Подграђе Звечана није могло посrојатн на месrу садашње Митро­
вице не само због стварне удаљености од тврђаве већ и због лаке присту­
пачности и неэаштиhености тога мес1а са јужне стране. Биће да Митровица
• •
за све време српске средњевековне владавине НИЈе ни постоЈала као насеље.

Међуречје Ибра и Снтнице, на ко•1е је сада Митровица, у Средње•~

веку се, изгл·еда, звало Дими·1ријево Поље, јер се у једном летопису који
прича о бици Милутннових синова Стевана Дечанског и брата му Консrан­
mна, каже, да је та битка била на Димитријевом Пољу под Звечаном. 1 На
ободу тог поља је постојала и ,,црква св. Димитрија 11од Звечаном'', коју
је краљ Милутнн приложио својој задужбини манасrиру св. Стефана у Бањ­
сној2. По том Димитријевом Пољу, чије је име свакако до111ло по цркви св.
Димитрија у њему, дошло је и име садашње !vlитровице, јер се ово чак и
у 18, па и у првим деценијама 19 века јавља и у облик)' Дмиrровица•.
Али је Митровица постала тек под Турцима по њиховој склоности
•
да им градови, нао привредюt а ЈОШ више као административни центри,

буду на лако присту11ачним месrима, у равници. По паду српске деспотовине

(1459) и босанске краљеви11е (1463) Звечаrr чак губи и свој војнички значај,
те привредну улогу на том важном простору пре)•зима Ми1ровЈЩЗ као ново
градско насеље )' рав1U1ци.

Први по•1еи Ми1ровице r1отнче од путоrmса Арнолда Харфа из 1499,

где се, као Mittrix, помиње упоредо уз косовске градове Вучитрн и При­
штину4. У 16 веку она се јасно помиње као градско насеље. У првој полови1П1
тог века, 1530, Б. Курийешић је помиње као тржиште на Косову•. Као.тржи­
ште (,,Bazar Mitroviz1.a'') помиње се и у nyтorutC)' ВлаШка Косаче, који је
из неuIТО доцнијег времена•, а 1573 Дифрен Канеј је назива чак лепом вароши
у равкици 7 .
Као трговинсно место и !~\есто на путу кроз које пролазе путници и
каравани Митровицу помињу Маријан Болица, П. Богданић и други 1~уто-
1П:1СЦИ и извештачи 17 вена, а Хаџи Калфа је наводи и као административно
месrо. Код њега се Митровица наводи као средиште кадилука суседног вучи­
трнском кадилуку 8 . Евли1·а Челеби1·а је назива сташtцом на Косовув, што
управо знаt.m караванска с1"Зница на путу који BO,IЏI дуж Косова.

1
А. Лойоеиl~, О посrанку К. Митровице. ,,Јужна Србија••, год. 11. Скопље 1922,
с. 170.
1
СШ. Новако1иli 1 Законски спо.,1енlfци. српских држава средњег века. Београд
1912, с. 22, - По А. Поповићу (нав. дело), та је црква била на јужној падини Звечана.
мало више Митровице, близу Рашког Потока.
Из ,,Дмитровице'' иа Косову је око 1710 био од Зулума побегао неки поп Ра­
'
досав, свештенин крагујевачки (Тих. Р. Ђopl)e1r1h, Стзновниurrво Србије после веЛИRе
ССQбе. Годишњица Николе Ч)·nиhа за 1924 г. с. 98). - И у иародној песми о Боју нв
Делиrраду К. Митровица се помиње под именом Дмитровице (Вук. IV).
• Rad Jugosl. akad. zn. i umj. knj. 42, с. 182.
6
Rad Jugosl. akad. zn. i umj .• LVI, с. 171, 174, 177.
А. Урошевu!Ј, Путовање Влатка Косаче . . . Гласио: Географског друштва
1

XXII, с. 88.
7
ГодвmЉЈЩа НИI<оле Чуmtћа
XLIX, с. 10.
' Споменин САН XVIll, с. S8.
• Споменик САН XLll, с. 26. - Код Евлнје је пометња у именима Митровице и
Эвечвиа: Митровицу назива Звечаном, а эвечаиасу тврђаву Митровицом ИЈIИ митровач­
ком uрђавом.

3
190
·- - -- - -· ·- - - - - - - - - - - -

Ми 0 1f1овица ес као rpaдct<O насејЬС 11олtи1ье и )' 18 ве1<)'. Бератом С)'Л­

тана Абду.1 ХЗАШда I из хиџриске 1190, односно нз 1776 нашег рачунања,
Митровица ~е помиње међу градовима епархије, на коју је постављен митро­
поmп Ни1<одим 1 • Међу градовима у тој е11архији, на •1ије су кадије и наибе
бюш упуhени неки фермани из 1191 (1777) и 1198 (1784)•, Митровица се
такође помиње, што свакако значи да је она и кроз тешко доба 18 века задр­
жала градску функцију, бар као административно средиште. Ти градови,
међу којима се у том берату и тим ферманима помиње Митровица, нису гра­
)lови на Косову, веh градов11 са територије доЦ1U1јег Новопазарског Санџака
(Нови Пазар, Нова Варош, Сјеница, Бијепо Поље и др.), градови обпасти
која је за турске владавине спа,цаnа у Босну а не у Румеm1ју, која се на тој
страни, према северозападу од Косова, завршав•ла пред Митров~щом. Отуда
и Хаџи Калфа у 17 веку, како напред видесмо, не убраја Митровицу у сан­
џакат суседног косовСЈ<ОГ града Вучmрна већ у суседни кадилук вучитрн­
ском кадилуку. А Евm1ја Челебија на наведеном месту јасно каже да се ту,
иза МитровиЦе, идући из Босне, свршава Босански вилајет.
И у 19 веку, све до окупације Босне и Херцеговине (1878), Митровица
се помиње као варошица у Босанском вилајету•, После окупације Босне и
Херцеговине, све до 1890, она је у области Новопазарског Санџака, подре­
ђена Новом Пазару, каква је уосталом била и раније, када је, заједно с Ново­
паэарсюtМ пашалуко1tt, улазила у састав Босанског вилајета. Због те подре­
ђености Новом Пазару, а за разликовање од СремСЈ<е Митровице, КосовСЈ<а
Митровица се звала раније Пазарском МиШровицом, како је једном забеле­
жено у првој половини прошлога века-4. Те године, 1890, Митровица је,
•
као среско место, прИПОЈСНЗ ПрИШ'l'ИНСКОМ сащrаку.
По ослобођењу од Турака прво је била окружно место Звечанско1·
округа (са срезовима: Митровнчким, Вучитрнским и Дреничким), после
среско место у оквиру Рашке области (жупаније), па среско место у оквиру
Зетске бановине, а по Народноослободилачком рату - среско ••есто у гра­
н~щама Аутономне Косовско-Метохиске Области.

ЕКОНОМСRИ РАЗВИТАК

.М.Итровица се као градсно насеЈье, нако у претходном одељк)· видесмо,

јавља тен по паду српсне деспотовине 11од Турке. Иако је 1ьен положај на

1 Иг. С. ЈасШребог. Подаци зв историi}' српСЈ(е цркве. Београд 1879, с. 23-24.

1
На истом месту. с. 2S, 30.
3 А. Вои4, Recuail d'itin~raires dans la Turquie d'Ешоре. Vienпe
1854, с. 186; В.
Гильфердишъ, Собраные сочинеиьй, Петербургъ, 1873, с. 206; Макен­
томь третiй. С. -
зејиа и Ирбијева, Путовање по словенски.,1 земљама Турске у Eвporm, Београд 1866,
с. 216; М. Gjurgjevi~, Memoari sa Balkana (1858-78), Sarajevo 1910, с. 38. - У наро.цвој
песми ,,Бој на Делиграду'' (Вук IV) М11тровица је убројена у територ11ју приштинског
Ма.rшћ паше. У њој се вет~: да јс овај паша за угушење устанка у Србији, поред војске
из осталих: предела своје облаСТЈt, покупио војску и из митровачког краја (,,И покупи
Дмитровиuу равну/ И покупи сву паланк)' Бањску''). Ово меже бити тачно једино llКO
је mx година Малиh. паша насилни11' путем и привремено проширио своју територију и
на МЈПровицу и њену околи11у.
Ру,,1елија и Босна 1<ао да су б11ле посебне државе у Турској и, кад би се на
дужем путовању из је11.11е из 0011к о6;1аст11 прешло у другу, 1<лао се курбан и дс.Јmо
сиротињ11 за дотле среkно прсоа.."1.с1111 П)"Т. О то,,1е говор11 још Евлија у 17 веку (нав.
дс.'10). Макснэ11је11а 11 1'1рбијева у 19 ucl<)' (нав. де.."Iо) то такође наводе. Отпадгпем
нооопазарског паu1а."I)·ка од Бос11е 11 Хер1~еговине по њиховој 01<уПаЩ1ји тај је обичај
лрестао. Курбан се нлао кол лоб11јсног ка.,1.е11а у блиэин11 СС!Ја Малог Свињара, на 2 Кlll.
више старе митровачне желеэи11чке станице, који је на Босанско-Македонско"'I Путу
обележавао границу између Босне и Румелије.
4 К. Н. Koc(iiuha Наши нов11 градови на Југу. Београд 1922. с. 59.

.
'
-
 Косоос1<а М11тровица 191

згодно•~ саобраliајно•1 чвору, постојање тврђаве Звечана н његовог ПОд'l'ађа

у в еној близшm, на брду, н средњевековни феуда.ЈПIИ погледи н потребе за
таквим утврђеним н тешко приступачним градовима појаву градског насеља
на месту садашње Митровице чинили су излишним. Тек са доласком Турака
и њиховим друкчијим погледима на положај градова, Звечан губи свој зна-
• • •
Ч&Ј и на његовом се ЈУЖНОМ ПОДНОЖЈУ оею1ва ново градско насеље и на 1ьега

Преноси дотадашња привредна и административна фующија Звечана. Али

је та нова варош, Митровица, кроз све време турске владавине, све до поди­
зања вардарсио-носовсне желеэн::ич1<е пруге, била мало Аtесто. Њена тp>Юt:u.rna
област се није ширила према Косову и Дреници, јер је иа десетак километара
југоисrочно од ње, на Косову, постојао стар и у привредном погледу дос1'8
значајан град Вучитрн, који је био и адмшmстративни и привредни центар
поменутих области. Митровица је, међутим, имала велико планинско залеђе,
а к њој је гравитирао и велики део долине горњег Ибра. У тој се, иако пла­
нин.сио ј обласm, могло развити много веће град сио насеље но што је бШiа
Аiитровица од оно три стотине кућа, кoJUU<o је она углавном имала све до
• •
подизања поменуте железничке пруге у друго~ половини прошлога века.

Што се она, и поред тако великог пла1П1Нског залеђа све до новијег доба
није развила у веће градско насеље и важнији привредни центар, сме­
тала јеј је испрва близина Трепче на јужним обронцима Копаоника, на уда­
љењу мањем од десет километара, у којој је и под Турцима све до 17 века
продужен рударсни рад из српског средњевековног доба, па јо, уједно с ру­
дарским радом, она и под Турцима до поменутог вре•1ена била и трговинско
средиште. С друге стране пак, на путу за Нови Пазар, на петнаестак ЮVIО­
метара од Митровице, још од 16 века, ако не од раније, постојала је станица
Бањска са каравансерајем, какву је помиње Каиеј у другој половшm тога
века. 1 Око те сrан::ице и тоruшх минералних извора, по I<ојима јој и име, ра­
звила се вароumца, која је у 17 веку, по Евmt:ји Челебији, имала ис1"0 оно­
лико кylla (ЗОО), колико и Митровица тога доба. 2 По народном предању,
она је некада била чан и већа но што је била Митровица. Иако је Бањска
после спала на 40 50 кylla, каква је била током целог 19 века, њу миоm
путници и тада називају касабом или варошицом•, јер је ипак Ш\ЭЈlа извесну
привредну функцију. А и народни песник је у доба Првог српског усrанка
назива паланком ("И покупи сву паланку Бањску'')'.
Док је сметња за развој Митровице по оном неуспешиом аустриском
походу на Балкан, када су Аустријанци допрли и јужније од Косова, пре­
стала од стране Трепче, јер је онда у њој не само престао рударски рад,
вell је и потпуно опустела, дотле је та сметња н даље постојала од Вучитрна
с југа и од Бањске са севера, јер се ова два места и даље одржавају, Бањска
као путна с~зница и мало привредно среди:ште, а Вучи.трн као важно градСRо
насеље на Косову. Митровица је услед тога све до подизања вардарско­
косовске пруге незнатно средиште, што нам то јасно потврђују н подаци
Евлuје Челебије нз 17 и Ами Буе-а нз прве 11оловине 19 века. По њима видимо
да је Митровица и у 17 и у првој по.~овини 19 века н"~ла само неколико ду­
ћана, а од других привредни.< радњи још са."о један хан у 17, а два у 19 веку•.
Судећи по реt.ШМ.а из описа путова1ьа једног дубровачког посланика
у Цариград са краја 18 века (1792), г,1е се вели да су на П)'ТУ из Новог Пазара,

1 На истом месrу, с. 62.

1
Спо.'Кеник XLII, с. 25.
1 К. Н. КосШиh, нав. дело, с. 62-63.
•Вук VI, песма ,,Бој иа Делиграду'', стих 223.
1 Спомеm1к САН XLII, с. 25-26, А. Boue нав. дело· с. 186.
192 Атанасије ~'ро111ениh
--------- -- ---- -- ------ ---------·--------------- -----
прелазећи Ибар, 11peUJJlИ преко готово ср}'Шено1· мосrа 1, може се замисј1ит11
како је Митровица тада, краје.~\ 18 века, била бедно привредно средиште,
кад је допусrила да јој тај саоброhајни објекат (мост) дође до тог сrе11ена
дотрајалости да већ буде опасан за прелаз путника. У Митровици је бипо НIШК
неке привредне предузимљивосrи, бар у првој половиlШ 19 вена, када је
она водипа нешто трговине са Скадром и Сарајевом. Преко Скадра је набав­
љаяа маннфактура (тканине, гајтани, фесови) и колонијална роба, а из Сара­
јева гвожђарија•. У то време је, поред Срба из Призрена и Приштине, са
територије садашње Кnсовско-Метохиске Области бипо Срба и из Мюро­
вице, који су трговинским или занатским пословима одлазили у Србију
ннеза Л1.илоша. 3 Од извозне робе овог месrа још и тада је важан артикал
бипо воденичко камење, по које су купци долазli'ли у Митровицу и куповали
га од њихових произвођача из окотrне, мада су се у последње време још пре
подизања железничке пруге појавиm1 и трговци Митровчани који су то ка­
мење откупљивали од произвођача и извозили у др}те градове и облас1и
чак до Ниша, Скопља и Тетова.4
Али је привреда Митровице све до подизања железничке пруге била
досrа слаба и по њој је Митровица била само мало локално и незначајно при­
вредно средиште. Бујање привреде у Митровици и стварање знатније чар­
шије у њој почиње од подизања вардарско-косовске железничке пруге 1873
г. Та је пруга врло повољно утицала на развој Митровице, што се она у свом
пружању према северозападу завршавала код ње. Као завршна с1-аница на
тој прузи Митровица је пос-1зла и извозна и увозна железюtчка станица за
целу област Новопазарског Санџака све до Плеваља и Бијелог Поља, обу­
хватајући и долину горњег Ибра и околину Пећи, односно северни део Мето­
хије. Чак се и веmrки део тадашњег великог пространства ВУ1-fflтрнсног среза,
Itарочито област Шаље око Трепче, који је раније улазио у састав вучитрнске
тржишне области, привредно тада окренуо напредној и блиској Митровици.•
Дон је раније Вучитрн, као crap град, својом близином ометао развијање
Митровице, напредовање Митровице је сада, услед факта што је она постала
завршна железнична станица на ТОЈ
' . прузи, почело утицати на застоЈ,
.
r1a чак

и на опадање Вучи·1рна. Бањсна пак, ноја је дотле у 19 веку готово само по

имену варошица, остаје без икаквог привредног значаја и ва>ЮI само за
обично и малено ceJ"IO.
И од неколико думиа, колико је имала за проласка Ами Буе-а кроз
• • •
њу и ноЈU1но их 1е могла имати и пред само подизање носовсне пруге, Јер Је

све до добијања железничке станице привредно стапmрала, Митровица је,

по подизању пруге и добијању завршне станице на њој, почела налредовати
доста брзо. До окупаIЏiје Босне и Хрецеговине од стране Аустро-Угарске
(1878),за свега пет-шест ГОДl\НЗ дакле, митровачка чаршија је прилично
нарасла и Иl\tала 50-60 трrовачних, занатских и угоститељских радњи.
-----
1 К. Engel-1. Stojanovi~, Pavijest Dubrova~ke Repulike. Dubrovnik 1903, с. 158.
М. ЛуШОf!4Ц, ЗвСiчан.
• Трепча и Кос. Митровица. Гласник Српског географског
друштва ХХХ, 2, с. 92.
з Споменак САН LXVI, с. 173.
4 Производњом воденичног камена, која је ту. у околини Трепче врло crapa, у
19 в. бавили су се поmуно самостално Срби из села Рудара, Грабовца, Србовца и Соча­
нице и Шиптари из Влахиње, Грахова, Боље-mна и Жаже. 1902 г. је шиптарски првак
Иса Бољетинац издејствовао привилеntју да од произвођења добија че1врnоrу од свих
производа са т~1х каме11их мај.11ана. После Првог светског рата мајдан је од С"Iраие др­
жаве издаван у концесију. а радници добијали на11)аду по израђеном предмету. По На­
родноосл?6t'дилачком рату _образовано је предузеће ,,Бољетин•• за експлоатацију тог ка­
меноr маЈдана.
6 А. Урошеt1ић. Гласник Скопског научног друштва, юь. XIX, с. 226.

6
 Косовсна Митровица 193

Проumрење Србије и Црне Горе у рату 1877-1878 и окупација Босне

и Херцеговm1е 1878 учmmле су да је Митров~ща почела напредоваrn много
брже но што би можда норыално напредовала. У њој се још 1879 гоДШ1е сrе­
као добар број муслиманских избегтща из окупиране Босне и Херцеговm1е
и ослобођених обласrn Србије и Црне Горе, а из Босне и Херцеговm1е су за
, првим избеглнцама доцније задуго долазиле и друге. Како су све те избе­
глнце, и оне из Босне и Херцеговm1е, и оне из ослобођених крајева Србије
и Црне Горе, биле углавном из градова, то су оне у доста јакој мери допри­
неле да се Митровица брзо развије у јако привредно средиште.
Још једна околносr је учинила да се Митровюџ~ привредно брзо ра­
звија. Као крајња железничка стаНЈЩа у утлу између Србије, Аустро-Угарске
и Црне Горе, она је убрзо постала и велики турски војни центар. Још 11ре
окупације Босне и Херцеговm1е, у Српско-турском рату 1876, она је била
центар турске војксе за фронт од Топлице до Увца'. Због тога се потом у
њој подижу касарне) те је она до1Џ1Ије, крајем прошлог вена, била седи:uпе
дивизиске команде и команде једне бригаде,• а све до краја турске влада­
вине знатна војна база са врло веЈmким гарЮ:(ЗОном. Снабдева1ье извеСЮiм
прехранбеЮ:(М артикmIАtа тано веmt:иог гарнизона и боравак rr1ноштва офи­
цира у Митровици, природно, повољно су уrnцали на развој и трговинских
•
и занатских грана привреде у ЊОЈ.
Изградњом вардарско-косовске 11руге Митровица се привредно од­
ваја од Скадра и Сарајева и упућује на Скопље и Солун, али з једно с њом,
као својом извозном и увозном стаЮiцом, оријентише се ово111 новоr.1 бржем,
јевrnнијем и сигурније•~ путу це,1а об.,аст Новопазарског Санџа1<а и Северне
Метохије. Новопазарсни Санџа1< се зarn•i ускоро насталом окупација•~ Босне
и Херцеговm1е и у привредно•~ погледу потпуно отце11љује од Сарајева и,
преко Митровице, окреће Скопљу и Солуну.
Митровица је, тако, кано већ видесмо, у новш1 и врло nовољ1шrr1. усло­
вима почела напредоваnt одмах по пушта1ьу у промет вардарско-косовске
пруге. За извоз робе из њене доста ветrке тржишне области и.1 m за примање
и одношење приспеле робе из Снопља и Солуна у одређена места присrnзао
је у Митровицу свакодневно велики број карава1~а. А 110 досељењу многих
избеглица из ослобође1шх обласrn Србије и Црне Горе и окупира11е Босне и
Херцеговине, када се трговинска делатност у њој још више разнWiа, дневно
је у Ми1ровицу долазило и из ње излазило 500-600 натоварених коња.
Митровачка чаршија, која је од пуштања у про•1ет железничке пруге
до доласка тих муСЈШМаНСЮIХ избегтrца од некотrко, колико је paIOije имала,
нарасла иа 50-60 дућана, почела је потом још наглије pacrn. Преко Митро­
вице се извозе разноразЮ1 зеrr1љорадm1чЮi, сточарсЮi и шумарсЮi производи

њене nmpe тржиш11е области и преко ње се за ту област увози сва колоЮ1-

јална и •шнифа1<турна роба. Санџак је ту за Солун утоваривао овнове и другу
ситиу и крупну стоку, сир и друте •шечне производе. Из Нове Вapoum у
Саюрку ту се доносио катран, где су га митровачки трговци откупљивали
и извозюш, !ltaдa су неЮI произвођаtm катрана, преко Митровице, сами
разносили: свој производ по Косову и Метохији, па га односиmt: и ча1< у Маке­
донију. Из Метоюtје се, преко Митровице, извозило жито, пасуљ, јабуке
и друто вolie. Ову и другу робу (воденично камење, например) делом су изво­
зили даље или сами произвођачи, као што је било у напред изнетом случају
с катраном, или су је пак, преко шпе,1Џ1Тера у Митровици, извозиm1 трговl.ЏI
из доmчних крајева, односно из градова у тим крајевима. Добар део те робе

1 Т. Сшанковић, Путне белешке по Ст. Србији 1871-1898, Београд 1910, с. 164.

1 Б. Нушић, Косово, 11, Нови Сад 1903, с. 107.

13 Гласнюс Етноrрафскоr институm САН 11-111.

7
194 Атанасије Урошсв11h.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - · - - - - - · - - - - -----
се откупљивао }' Митровици од стра}1е њених трrоnаца 1-1 од 1ьихоне L-гране
извозио даље.

Већ с•10 видеЈUI да је још пре подизања вардарско-косовске пруге било

ненакве трговине у Митрови1Џ1 и да су се Срби из Митровице трговинским
и занатским пословима појавЉЈШаЈUI у Србији кнеза Ми,,,оша. А.Ј1и је, поред
Срба, у Митрови1Џ1 морало бити и трговаца Турака, односно "'УСЈrnмана,
јер је, како Cl'i1.0 тШ<ође видели, иако слабе и незначајне, л.!итровица Њ'1.ала
везе и са Скадром и Сарајевом, а на те тада опасне П}rтеве Срби се нису Cl'tle.JПI
усуђивати сами, већ заједно с трговlЏ{Ма муСЈU1манима. И по подизању пруге
за ОШIХ пет-шест година до доласка мухаџира из Србије, Црне Горе и Босне
и Херцеговине градска привреда је у рукама мештана. Митровица је после
пруге почела растн у броју кућа и становништва, али је тај прилив станов­
ни111тва био углавном из окоЛИЮIХ села. Поменути пораст њене чapurnje
за то време на 50-60 дућана дошао је од предузш1љивостн само~· њеног та-
• •
да111њег >Юiвља, нарочито рашt:ЈИХ становника, }(ОЈИ су у градсЮiм привред-

ним гранама већ бИЈU1 стекли извесно искуство. А •1еђу првим привредни­
циыа који су доШЈUI из других градова, бИЈU! су, како се у народу 11а•1тн, неки
Пiи111·ари муСЈШМаmr из Ђаковице, из места чије је сrановшt:штво (,,Ђаковци•')
у носовско-метохиској области познато по својој привредној подузимљивости.
Наглије рашћење митровачке чаршије и бујније развијање 11ривреде
у МитровиlЏI почиње с досељавање•~ по•1енутнх муслиманских мухаџира
1879. Неки од њих продужавају своја занатска занимања, а неки се одају
трговини, којом су се можда бавИЈUI и у градовима у који"IЗ су раније живеЈU1.
Било их је из разних градова Босне и Херцеговине (Сарајева, Бања Јlуке,
Травника, Фоче, Вишеграда и др.), затн•1 нз Никшића и Подгорице .>1еђу
оШ<Ма из ослобођених крајева Црне Горе и из Ни111З, Лесковца и Куршумлије
нз ослобођених крајева Србије. Ускоро за њима досељава се добар број Ђа­
коваца муслима11а, међу којима такође тш и занатлија и трговаца.
Чим је овако Митровица са овим досељеюtм мухаџирњ'1.а нарас;1а и
љиховом се активноЈЈ..d:iу њена привреда разгранала, поче11а је она привла­
чити привреднике не само из градова своје шире тржишне об.,астн (Вучи­
трна, Пећи, Ђаковице и готово свих градова у СаЩ1а1<у), већ и из удаље­
нијих области. Ускоро за муха1,n1рима, у току претпоследње деценије про­
шлога века, досеЈU1Ло се неколико 1Џ1нцарских породица из Македоније (нз
Битоља и Крушева) и неколико македонских породица из Велеса. Краје••
прошлога века, ""ди се Митровица формирала као солидно привредно тр­
жиште, почела је привлачиm и Јевреје, који се ту отада и све до краја турс1<е
владавние досељавају из Приштине. У то време, 1ј. од краја 19 века, у Ми­
тровицу се, као }' нарасло градско насеље и насеље с градскиl't1 начиt10,,1 )КИ­

вота, досељавају и неке занатлије, којих дотле mt:je 6ИЈ10, као например ~m­
вачи и кујунџије из Ђаковице и јорганџије из Пећи.
Митровачна чарш11ја је за кратко вpe!'lte, ;щ дuе · Ј1еце1Шјс снега, Ој~
• •
подизања пруге, юm: таЧЮiЈе, од досељавања мухаџира па до I<pa1a проruлог
•
века, r1ocraлa чарши1а разноразIШх заната и разноразних трго1ЈI111сних грана.

Поред тога, то је била чаршија I<oja се састојала од привредни1<а и:-1 разних

наших градова и области. Поред Срба,Шиптара и1"ура1<а из раз1111х 1·ра;1ова l(<Ј­
сова, Метохије и Санџана, заmм, поред Illиптара и Турана 11збсгЈЋ1Ца из Србије
и А1.Ус.тt:А1ана нашег јези1<а из Босне, Ниншиhа и Подгорице, ту је би:10 и Ма1<е­
донаца па чак и Цинцара иГрка из Македоније. Готово у свакој овој Ifа1Џ1оналиој
шrn верс1<ој груrш: било је и трговаца li занаТЈ1Ија, ЗJ"UI су се доне&,е извесне
• •
групе ИЗДВЗЈЗЛе по неЮIА\ СВОЈИ!~\ искључивиt~1. или претежним ЗЗНИ:\\ЗIЬlL\\З

у привреди. Међу >1услтшнима из Босне и онима из Цр11е Горе .,1аЈ10 јс би,,о

сеља1<а, те се ретко ко од њих бавио зеА1.ЉорадњоА1, већ гранама rрадсне пр11-

g
 Косовска Митровица 195

вреде. Један мањи број ових мухаџира бавио се трговино.", аЈш веhнну су
• •
чинили разне эанатЈU1Је: ножари, пушкари, сарачи, седлари, стоЈ1ари, тер-

зије, обућари н опанчари. Мухаџири нз ослобођених крајева Србије, иначе

Турци н Шиптари по народности, такође су бюш једним дело•• зем1ьорад­
ннцн, једним - трговци, једним - занатЈшје. Ђаковци муСЈ1нманн су већи­
ном долазили нао терзије, amt: су мноrn убрзо 11релазиmt: на трговину, наро­
чито на бакалско-колоннјалну, ређе маннфактурну. Шн11тарн 1<атолици нз
Ђшсовице и Пећи су, нw<о видесмо, 11очев од краја r1рошлог века до.11ази.r~и
као кујунџије и јорганџије. Пекари су стално, као н сад, бюш Шиптари из
Хаса, само су OIOI све до да~шс остали прави печалбари, ca.mr, без својих
породица, које и Да.Јье држе у свом завичају. Веле111энци су готово сви били
механџије, Цmщари пак држwш колонијално-ситничарске радње. Неки су
од њих бWIИ нзвозвицн дасака 1 , а један, Поред тога, дРЖао и хан. Богатији
Јевреји дРЖали су манифактурне, а мање богати - колонијалне ради е.
Житарско•1 трговином у Митровици, која је била исто тако жива као
у Урошевцу WIИ Љmљаиу, бавио се 11 покоји Веле111анац (Настић), покоји
Цинцарин (Мнјалче Николић и неки Грк Андон Грба), али је највећим
дело•• (укуп110 било око десет житарсних радњи) би.•• она у рукама Срба
(Ћириhи и Мнјатовнћи), I!Iшrrapa (Дева и Аншије) н Турака (Сили>~ан
Нишлија). Међу Србима је било и трговаца разних трговинских грана, а н
занатлија, јер су извесни занати (лончарски, ковачки, самарџиски и зидар­
ски) били већином у рукама Срба. Најзаступљеније занате, који су се овде
развwm у вези с нараванским саобраћајем, као nrro су ковачки и самар.1Д1ски,
држаmЈ су, дакле, Срби, те од тих заната јеДШ10 поткивачюt занат није био
у њиховим руКЗА~а, већ га обављали Турци и Шиптари. З•натство је у Ми­
тровици било тако разноврсно и његове радње бројно тако добро заступљене
да се сматра да је Митровица исто толш<о живела од заната колико од своје
шmче разноврсне и јаке извозне и увозне трговине. Опанчарсrво је, напри-
• мер, било у Митровици тако развијено да је Нови Пазар из ње увозно 011анке.
Из Мm·ровице се у Санџак извозила и гњWiанска )'Жарија.
Трговина стоко."~~ се, .'1.еђути.'1, Юfје јако развИЈ,а, јер смо видели да су
овнови и друга ситна и крупна стока из њеног планинског и прете>ЮIО сто­
•tарскоr залеђа у Санџаку извожени, преко Митровице, д~1ректно од сан­
џачких трговаца. Отуда је сточни трг у Митровици за све време под Турцима
био од малог и ло1<алног значаја.
Ради јасније пре"1с1аве о јачюш привреде у МитровИI\Н, овде пружа•10
једно упоређење између броја радњи у њој и у Приштню<.
Мнтров~ща је 1931 г. 1t•iaлa 11.301, а Приштина 16.358 становника. Број
радњи (трrоо1:1нских и занатских) је, међутим, у то време у I\1итровнци из­
носио 583 2 , а у ПрншТНIUI - 693•. Иако је Митровица 110 броју становника
била знатно titaњa од Пришmне и по то.\tе стаја.."13 с њо."11 у односу као 2,75.: 4,
број радњи у Ми1ровицн је пре•1а броју радњи у Приштини бно скоро једнак,
односно стајао 1{30 6 : 7.

(~а осЈ1обођење.'1. од Турака у Балка1iСI<ОЈ'1 рат)· 1912 11очеЈ10 је ~rсељавање

босанских па 11 друпrх д~услимана из Митровице )' Турсну, аЈlИ, нано је међу
иссљею1ци,,tа 611.rio 11 трговаца и занат"1ија, застој се у r1ривред11 1\1.итровице
----------
1
Даске су се проиэводи.'lе у Мојстиру (Рожај) у струmр11 11а uo;t1111 11огон, ноју
је у noc."le,i,њoj деценији прошЈ1ога века подигао Али Драга. Jlac1<e су и дрвена грађа
уопште с1::1ожене у Митровицу низ Ибар.
' ЈИ. Сав11ћ, Наша индустр11ја, эанат11, трговина 11 11о;ьоприврс;~а. VII. Сарајево
1929, с. 162.
3
А. Уро1иевић, Пр11шт11на. Зборнюс Радова Етноrрафскоr· института САН, IJ, с. Ј 3.

,,. 9
196 Атанасије ).'рошевиh
'·-- -- ·--- --- - -- --- -
• •
није осетио, јер су њихова места скоро ОДl\\ЗХ ПОП}'1Ыlвали привредющи и.~

сусед!П!Х rрадова, које су привлачили баш те настале празнине у извес:иим

привред!D!м rранама овог напредног мес1"З или празнине у потребном броју
радњи тих привреДIDIХ rрана. У попуњавању тих празнина у митровачкој
чаршији подигли су се мноm дотле слабо имућ!DI па чак и rpa-
ђa!DI. То врло јасно илуструје случај муслимана Феровиliа. По111•вши за
Турску 1913, OIDI су се задржали у Митровици, ту се латили трговине сrоко.>1
и од ,,пуюп сиромаха'', како кажу да су сrигЈ"П:I у Митровицу, извозом стоке
у Солун су се брзо Подигли и постали приличио имућни људи.
По Првом светском рату, односно по нашем уједињењу, с престанком
граюtце према Босни, велики део Сащ•ака се отрэа од МитровЈЩе и, 11реко
железничке стающе Увац, упућује на Сарајево. Међутим, та неповољност
по Митровицу компензитира се с друге стране тиме што се Црна Гора за везу
са Србијо•~, друмом Пећ-Митровица, упућује на Митровицу као на нај­
ближу желез1D1чку с1"З1D1цу у Србији. Друга неповољност је по Митровицу
настала с продужењем вардарско-косовске пруге IDIЗ Ибар према Краљеву
1928, чиме се отрза и источни део СанџЗЈ<а од Митровице и упућује на желе­
зничку стаЈD1цу у варошици Рашкој. Тај губитак је, међутим, убрзо допуњен
отварање•~ рудника Трепче 1930, где је одмах упослен велики број радника,
који се и животним на•шр1D1цама и другим потребама снабдевао у Митровици.
Кад је најзад 1936 наступила и трећа неповољност по Митровицу подизаљем
и пуштањем у промет железЈП1ЧКе пруге Пећ-Косово Поље, напредак Ми1ро­
вице ипак JD1je уздр.>1Зн. Нагли развој Трепче у ве.лики рудини олова и цинка
са 01варањем флотације његове руде на Ибру ID!Жe Митровице, у новом
насељу Звечану, учи1D1ЛИ су да се тај губитак јаче везе са Црном Гором скоро
и не осети. НагЈШ развитак Трепче и његове флотације не само да су пове­
ћали привредну делатност у Митровици, већ је и много њено сиро•шшно
становЈD1штво нашло запослење у то•1 руд1D1ку 11 његовој флотацији.
Уосталом, по ослобођењу од Турака, односно по Првом светском рату,
у Митров>1ци се почела развијати индустрија, те је станов11иштво rрада ''
у љој налазио запослење. Први индустрисЮI објекат у Митровици била је
стругара која је настала 1921 пресеље1ьем Али Драгине стругаре из Мојстира
(Рожај). Радила је на пap!DI погон. 1927 г. Митровица је добила калоричну
• •
ценrралу и мm1н и с.тругару на елек1рични погон, а пото,\\ ЈОШ Једну с1ругару

и пар!D! млин, а 1936 и цигла1~у. Парни млин и једна стругара су поруше!DI

од бомбардовања Митровице из ваздуха за време Другог светског рата, док
су остали индустриски објекти и с•да у производној аКIЏ1ји. Поред тога,
после рата је подигнута фабрика шпер и панел-плоча и фабрика лимених про­
извода, а отворена је и једна већа радионица за оправку машина. Али углзв­
ном, са своје две стругаре и фабриком шпер и панел-плоча Митровица је
• •
месrо дрвене индустрије и то у ширем смислу, јер се, поред даСЗl<а и других
полуфабриката, у њеној фабрици шпер и панел-плоча израђују и разноразне
амбалаже и предмети сто.~арске радиноm1. Сировину зз ову дрвну индустрију
у Митровици (трупце) пружа уг,13вно,,1 шумовита изворишва област Ибра,
одакле се она преноси спуштањеr~~ ЮIЗ Ибар за вреј"dе његових високих во­
достања.

У Мl~тровици има и много фабричких радиика 1<оји су добрим делом

на послу и у другим фабричким постројењима, ван rрада. Велики број љих
ради у флотацији и новоотвореној топио!Dlци (отвореној после Другог свет­
ског рата) у Звечану, а једним •tањим бројем и у самом трепчанском руДЈDfку.
Поред тога, један број митровачких ку1iа (око 90) бави се эемљорад­
њо."11., нарочито баштованство:.t, јер је, због J\tHoIIПвa радника у Трепчи 11 Зве-

10
 Косовска Митроs1Ща 197
- - --- ·-- - - - - - - - - - - - - - - - -

t1ану, ве..'1Ика 11отреба за баштованским производи,\tа, тако да се они добављају

и с друге стране, јер их Митровица не може подмирити у потпуности.

Привреда ~ Митровици је и сад оиано жива каква је би.'а и пре рата.

У броју трговинских и занатских радњи између предРатног и садашњег
Сl'З.ња не осећа се не.ка раЗЈШка, али је индустрија осетно јача. Иста1<нуто је
што привреда у Митровици, и поред некоmt:ко насталих неповољности
по њу, ипак није попуС1·11ла већ бIL'1a чан и напредна, има се захвали111 обнови
средњевековног рудника Трепче и његовом брэоl\1 развоју.

СТАНОВНИШТВО

У помешt,\tа М.Итровице из 15, Јб и 17 ве1<а не11tа података о етничком

саставу њеног сrановништва. Ин,ц1-1ре.ктно се, међутим, види да је у њој било
•
живља мусли11tанс.ке вероисповести ЈОШ у првим ве.ковима турс1<е владавине.

Доскорашња Чаршисна џамија, изгорела 1926, од стране Митровчана је с•1а-

• • • •
трана 20 наЈСТЗРИЈУ r.1итровачку ЏЗ.ШIЈ)'· КОЈОЈ су за оснивача лрип1-1сива;1и
Гази Иса-бега (доба освојења српсне де::потовине), па је и називали његовим
имer10l\t. Ако је тачно да она потиче из доба Гази Иса-бега, значи,lо би онда
да је у Митровици •1услимана б1U10 још од друге половине 15 вена, тј. још
од 1ьеног осниnања. За стару џа•шју се рачуна и Челепвирди џамија на ми­
тровачкој Пијаци. Митровчани је с>1атрају за другу по реду џа•шју свога
места из истог доба из којег пomt1e и прва. Назив јој је, нако МитровчаlПI
•
по предању ЗНЗЈУ, по ЈlИчно111 И.1\tену њено~· осниваt1а, те се и из тога види да

је доста стара џамија, јер се то и њеЈ1.1у слична иr.tена I<O~l. Турана јављају само
у најраЮ1јим. вековиЈ1.tа 1ьихове в.~1адавине на Балкан}, 1 , да потом потпуно
ишчазну из употребе. За стару 11••шју се сматра и Хусеи11 Чаушева џамија,
тако названа по CBOi't\ осюmачу Хусеину Чауш}·, за кога митровачки Турци
из предања знају да се звао Апарди Хусеин Чауш. У 17 вену, •1еђутим, ЕвЈmја
Челебија бележи у овом месту само једну џа•шју 2 , што је вероватно дollli10
отуда што је само једна од њих бlUla џамија у право•~ с•шслу, дон су друге
бШiе l'ltесџиди, џамије, без 11шнарета, какав је и сад један стари месџид, звашt
Хош Кадем баба, по предању, још нз доба освајања Босне.
Све до нраја 17 вена муслиманско становништво је у Ми1ровици б1U10
турско 110 народности. За прве турске родове који су се досеЛIUIИ у ово место
сматрају се Јус-огулар, од I<ојкх и сад има јед11а нуhа, и по Ба111<ансно•1 рату
исељени у Турску Xar1u Карама1t агалар, који су у прво вре•1е б1U1н звечансни
диздари, тс су се отуда звали и Диздар агалар. Међу та1<ви'1 најстар11јњ\\ тур­
ски•~ родовш1а у Митровици бшш су родови (,,тан'>1'') Челейоирди н Хаџи
Вејсел Шак'ми, који су потицали од оснивача оних <..1арих џа!ашја, Челеп­
вирди и Хусеин Чаушеве. Први је давно изу•1ро, а други се по Балканско•~
рату иселио у Турску. Стари турски род су и садашњи Хађа1t или Хадели.
- Хаџи Ax,iieШ Шак',1~и се раt1уна у давнашње досељеЮiке, дошле из Тор­
баЈIИ Ђоји код Измира (Смирне). - За11.1111, од r<ојих и сад И.\lа 11ено:шно нуhа,
досејЈИЛИ су се из Пеt1И у другој ПОЈlОВИЮI 17 нека. Он11 су овде, 1<а1<0 Ј\-lитров­
чаЮI кажу, задуго (дtО>I<Да све до ТаЈ1эимата, тј. peфopa?ita }" 1"}·pcкoi\t царств}·,

1
Челепв11рди је с.."Iоженица 0,1 турске речи чслеп (бог) и в1-1рдЈ1 (даде), те отпри-
1rnкс одговара нашем 11apoдt10.u име11у Богдан. - Једно турско лиt1но и:>t1е истог значења
само у друrо:\1 облику, у 1<ованиц11 од турс1<е речи танр11 за поја.u бога (Танривир.\IИШ,
управо Хаџи Танривир~1иш) постоја110 је у Скоп.ъу у др)'rој половини 15 оека (Г.'lасник
С.копс1<0Г научног друштnа, 1, с. 460).
1
Споr~1еник САН XLII, с. 26.

11
198 Атанасије Урошсuиh
---·--------·----- ---·--------

1839) били ,,и забиm (уrrрављачи) и кадије и све." Значи да су биЈm спа­
хије првога реда, за.ими, како им и лреэк."'1е каже, у>Ю:1nао1.Џ1 зијш\ета. - Зна
се још за два рода ••еђ)· сrари•1 турским досељени1ЏL,1а, а~1и су оба рода пот­
rrуно изу>1рла. Један од њих је био Шасивар Вехби Махмуд ефенди Шак'Аtи,
који се у Митровицу доселио средm1ом 18 века из унутрашњости Турске.
Дpyrn је био род Бсгмр. Предак овог рода се, кажу, исrакао иа турској (сул­
тановој) сrрани против усrанка у Босни под Хусеином Градашчевиће•1 (1831)
11 за то увршћен у ред бегоnа. Овај је род усrвари непознатог порекла, јер
·"У је предак био из редова већ отпуштених јаничара. У другој половини 19
века су досељени турски родови: ШаЕан. Myci'Uaфa 1tалбанШ Шак' ми из Сари
Ђола у }егејској Македонији, Качамаклар нз Карановца (Краљева) при
исrеривању Турака из градова Србије 1867 и Салим Хусеин шак'ми 1878
као ••ухаџир из Њ!ша, где је 1867 са протерани.•1 Турцw1а дошао 1rз Бео­
града.

Од почетка продирања Шиптара на Косово, од краја 17 века, по неуспе­

Ј1ом походу Аустријанаца на Балкан у рату њиховом од 1683 до 1690, у Митро­
вицу се по1.О1њу досељавати и Illю1rapи l'ttycmrl'ttaюt:, који су се) ступајући у
• •
град, придруживали турско~ средини, прю111ЛИ турски ~език, па чак и турско

национално осећање. У такве родове спадају Тумбаци, досељени, преко Ду­

бовца у Дреници, из Гури Барда код Скадра. Такви су и Дураклар, који су се,
преr<о Броње у Дреници, доселили из Албаније. У такве родове турског је­
зика а досељене из Албаније преко Дренице н Метохије спадају и Смакићи,
Бакаловиliи, Тулумовuћи, Зекиliи и Бaљuliu. Међу њих се убраја и род Шућу­
рија, досељен нешт'о пре подизања пруге.

О српском сrановннштву у Митровици, међутим, све до краја 17 века,

нема директног помена. Нема 1Пf индиректног уназивања на то, ЗЈПI се не
•
може преr11оставиm да га у граду дотле чисто српске околине ШIЈС могло

бити. Уосrалом, када је Срба у Митровици било у 18 веку, у најтеже доба

за Србе под Турцима, мора се претпос-rављат.r да их је било. и раније. Први
по>1ен Срба у Митровици потиче, дакле, из почетка 18 века. Неки крагује~
вачЮf свештеник, поп Радосав, ноји је био родом из Метохије, најпре је добио·
парохију у ,,Дмитровици" на Косову, па одатЈ1е око 171 О од зулума пребегао
у Шу.•шдију .' У Митровици чак има и неколи1<0 српских родова, који се
сматрају за старинце, те, ано то баш и нису, биhе да су давнашњи досељениl.Џf,
старији свакако од 18 века, те им се старина заборавILТЈа. А у првој половини
19 века Срби из Митровице су својим трговачким и занатским пословима:
одлазили у Србиј)' кнеза Милоша.• Неки од српских родова у Митровици
су у то доба, у првој поЈ1ови1-m 19 ве1<а, прешли на исла1\\. То су: Терзићи,
досељешtци из Брэанца (I<опаоннк), поисламљени у Митровиrщ почет1<0•1
19 и Ћамиловиkи, досељеници из Трепче, поисламљени срединоr.'1 19 века.
У првој половиюt 19 века ПОИСЈ"IамЈьен је и род Прекаэ, досељен из ДреЮ1це,
ина<rе сrарином са Копаоника. И роду Мујко Турци из Митровице припи­
суј}· с;1овенско порек.110 (,,ислав СИ.\tсилеси'') и поис."Iамљивање ,'\\у стављају
у то време. За Преказе, Терзиће и Ћа>1и,,овиhе са.'IИ Турци I<ажу 11а доскора
НИС)' знали турски. Отац ссда.\\Десетогодиш1ьег Јусуфа Ћа>1иловића, Мехмет,
чији је деда Ћа!l\ИЛ пре1uао на Jic:1ara1, с..Тiабо је з1-1ао Т)'рс1<и, јер се у његовој
куk11 још говорило, ,,бо1uњаt1Ю1''. Доцюtје је ). кyka!tta свих ових поис.ТЈамље-
• •
юrка зав.1адао Т)·рсюt и сада И!I\ Је то rа1атер1ьи Језик.

----- - --
1
Тих. Р. Ђорђевић, 11а11. :tело, с. 98.
1
Споменик САН LXVI, с. 173.

12
 Косовска 1\1.итровица 199
-- --- -- - ------- ---------------

У српске -родове који се убрајају у сrаринце, можда зато urro су дав­

нашњи досељеници, t1ија се с1арина 11отпуно заборавила, спадају: Казан­
џићи, Кне31севићи, PucШt1hu, Косићи и Рак.ићи.
Поред тих ,,старина111<их'• родова, у Мшровици иriia и Срба досеље­
ЮfКа, нао што су ~·осталом бЮЈИ и они 11оисламљени родови. Међу српске
досељеннке нз доба пре доласка мухаџира, док је Митровица још била •18.ло
градсно насеље, спадају Ми1·ашовићи, који су се почетком 19 пека доселитl
из окоЈUfне Битоља, инаtrе с111рином из Црне Горе, како 01-Ш то знају из пре­
дања. Средином прошлог века, из Рожаја се су дoce.mum КрсШићи, а око по­
дизања 11руге ОсШојићи И Гвоздићи (Дениlш) пз суседног се."а Житковца И
Гвозд ићи (Кориљци) из суседног села Кориља.
У Ми·1ровици има и неколико родова, чије је порекло тешко утврдити.
Срби Митровчанн их убрајају у Цигане и давнашње досељеннке из Лауше
(садаш1ье Србице) у Дреннци. Онн, •tеђутим, .сматрају себе за Србе и ста­
ринце у Ми1ровици. То су Даниловићи, Николићи, Ђурићи (Аксентијеnиlш,
Спасићи и Видосављевиliи) и Тучковићи. По боји коже, сви су бе.,и, сем
Николића, ~<оји су црнпурасти. Што се чан и они бели убрајају у Цигане,
узим.а се то што сви ови родови славе cn. BaCWiиja, чији се дан на Косову
и у косовско-."d~охиској обласm сматра за 1.ЏП'ЗНСКО крсно Ј.1.\1.е, за циганску
славу. ОIШ су исто, сем ДaJUVIoвиha, сви били ковачи, ипо се, опет, у овом
крају сматра :1а циганс1<и занат. Матерњи језик им је, међут11.1\t 1 откако се з1m,
био српски, а Ј{ осећање српско, те их Срби нису издваја;1и из свог јавног
живота у град)', па заједно с 1ьима за турске владавине радили на врло озбиљ-
•
НИА\ националЮ1r~1 пословима, у КОЈИМа су се неки чланови овик родова чак и

истицаЈШ својим пожртвовањем. Али скоро све до краја 19 века брачне везе
с љима биле су искључене. Први прекршај у то•tе забеле>I<ен је 1894, 1 а
после се, као према ,,добрим газдама'•, јер су од ковача мноrn пос1али трговци,
та дискри.'1.Инација према њима у погледу брачних веза све више ублажв.­
ваЈtа, тако да је ca,rta готово и нема. - У такве родове, за које се МИС'ЈПI да
су циганског порекла, ј'6рајају се и Ђорђевићи, досељеннци из Ђаковице
око 1870 г.

По 11од~1за1ьу пруге 11оче-1и су се у Митровицу досељавати .'lуслиманя

из Вучитрна, Ђа1<овице и готово из сваког градско"Г мес1а у Санџаку. Међу
њима је, да1<Ле, било и Турака, и 11Iш1тара, и Срба муслимана. Али је њихов
број до доласка •1ухаџира ипак био мали. МуСЈП1Мана је у Митровици у вели­
ком броју дошло те1< 110 Српско-турском рату 1877-1878 и окупацији Босне
и Херцегоuине од стр•не Аустро-Угарске крајем тога рата.
Већ видес.•10 наnред да је •tеђу исељеннци•1а ("мухаџирима") из осло­
бођеннх нрајева Србије у том рату било и Турака, као 1uто је био Салим Ху­
сеин так'ми из Ниша, иначе нешто раШiјИ мухаџир из Београда. ЛЈIИ су нај­
већи број тацзшњих мухаџира 11э Србије чинил11 Ши11·rари.
Од тих ;lliJ1111"Зpa ~)'ХаI,Шрэ., )'KOJ"UIKO их је ос1зло, јер се велики број
110 Ба.11кансном рату исеЈ1ио }' TypCI<)', у Митровицtf живе сада Еминовићи и
Али.11овићи, досељени из Kypш}'l'tllutje, liенолико родова с HOBИl'I\ презименом
Пла11али, по селу ПлаЮI )' То11.Ј1ици, одакле g.• досељени, и Крвеш, по исто­
ЈI,\\ено.\\ сел)• }" КосаниЦЈr.

Зз .rrtухаџИр11ма, када је Митров11ца 11арасла у броју с1-ановнина и с тим

• •
се у вези почела разви Јати 1at1a привред1-1а антивност, по11ели су се досеља-

вати Illи1r1зpи из С)·седЮIХ градова, нароtrито Ђанови1tе. Из Ђаков11це су

----- 1
.1W. В. Весе,1иноги/i, Поглед кроз Косово. Бсоrрад 1895, с. 15 ':i при:\1едби.

13
200 Атанас:нје Урошевић

после муха!,IИра, 1880, дошли МусШаф-бегови, а за њима још и сЈ1едеhи шиr1-

тарски муслимански родови: Дева, Ј1еда, Мека, Жуй, Нуш, Бургије, Жур,
Абраш, Љи.ъа, Каља1·а, Гунzа) Ковач и Каљавсш.

Од краја 19 века почињу се досеЈьавати и lllи111apи катоЈШЦИ. 1900 г.

су се из Ђаковице, као кујунџије, досе.ЈШЈШ КурШи, ина•rе старином из Ђуђаја
у Миридитw.\а. На две-три гоДШiе за њим.а су, такође из Ђаковице, као 11е­
Ј<Зри и нујунџије, досељеЮI Ђока, с1арином и omt: из 1"1.ирИД1Па, из Сnзча.
1905 г. С)", опет из Ћано~ице, нао кујунџије, досељени Шкрељи, crapm1oм, кано
им и само презиме каже, из фиса lllкpeљa у Скадарској МаЈ1есији. Досеља­
вање Шиптара катоЈШКа нас111вило се и по Ба пкаиrnом рату. Године 1913
је, као mшач, дошао род Биба из Пebli, иначе с1арином из /\1иридита. 01<0
1920, такође из Пећи, као кујунџија, дошао је род АнШон, инаЧе Старином
из Кhире у Миридитима, и, као јорганџија, род Ђуђај, сг.зрином из Ђуђаја
у Миридитима, аЈ'1И у Пеh досељен из Скадра. За време Другог светског рата
је, као пекар, досељен род Ђока из Ибарrnе Слатине (код К. Митровице),
ина•1е пре тога живео у Призрену и ЂаковиIЏ<, а старином из Миридита.

По окупацији Босне и Херцеговине у Митровици се стекао Ве.ЈШКИ

број •1усЈШ,,1а1ш мухаџира из тих покрајина, тако да их је пред Балкански
рат било око 200 кућа, што је било знатно више но мухаџира Турака и !Јlип­
тара из Србије. Само се међу ове босанске мухаџире убрајају и му~аџцри
из тада ослобођених ~<рајева од стране Црне Горе, из Њtкшиfiа, Колашина,
па ,_1а1< и OIOI из Подгорице, тј. сви оюt чији је језик био ,,бош1ьачЮ1•'.
Како је Митровица скоро све до краја 19 века, односно <:Коро за све
време турске владавине у оквиру новопазарског пашалука била у сас1аву
Босне, то је у њој и пре доласка босансЮ<Х мухаџира морало бити бџсанСЮIХ
мусЈШ>1ана. Макензијева и И рби јева 1863 чак и изрично кажу да је у њој
тада би..10 ,,Бошњака••, 1ш да је чак и каЈЏ1ја био ,,Бошњак•' . 1 Али је њик си­
гурно биЈ10 мало, а међу њих су сигурно убрајани и они напред 110•1енути
поисламљени српсюr родови.

Од •rухаџира пак из Босне, Херцеговине и Црне Горе, укоЈПП<о их је

оста.Ј10, >IOIBC сада родови: Крамо, Ћулуми, Исеноеићи, Черкези и Буље, сви
из Фоче; Османагић и и Свракићи из Вишеграда; Грџо из Сарајева и Медићи
из сарајевске окоЈШне, Ајровићи из Никшића и Му.~агићи из Подгорице.
Укупно их је сада око 25 кућа. Сви су они досељени одмах по окупацији
Босне, односно по ослобођењу Њtкшиhа и Подгорице. А.Јш је •1еђу мухаџи­
ри•~• из Г><>сне било и таквих који су долазИЈШ чак и по њеној анека1ји (1908),
He.IOI чак и 1910, само C}r се сви они, још непривезани добро за ново место,
ИсеЈШЈШ у Турску одмах по Ба оканском рату. Но међу исељениЈЏIМа у Т)'РСКУ,
који су се исељав011и и у времену из•1еђу Првог и Другог светског рата, било
је н ран11јих мухаџира. Кад се зна да их је пред Балкански рат бwio, како
видес•10, 01<0 200 куhа, види се ;\а их се у Турску од Балканског до Другог
светског рата иселило око 175 куhа. Међу њима је било мухаџира ин:~ Бања
Луке, Трав1Шка и Грачанице, 11а н из !(олашина у Црној Гори.
Поред onox ,\\ухаџира нашега језика било је у Митровици досеЈьсЈШка
муСЈIИ.\tана нашега јеэ11ка и 11э С)'СеЈtних 06;1асти. Међ)r њима је био ро11. ,,.'!pllla,
који је у доба до.1аска 11рвих •1ухаџира дошао из Л-1ојстира (Рожај), а за њим
је, 11ope;.t неких родопа ~1э градо1ш )" Са11џаку, доu1110 и ;1.оста М)'СЈтмана из
Старо~· (1,Iбарског) Ко.т1аши11а. Нски ,,1.ус;ш.ма1-ш наше~· је:1и1<а дол1эили су

1
Мак111з11јева и Ирбијева, 11an. дсЈ10, с. 218--219.

14
 Косовска Митровица 201

у Мmровицу чак и по Балканскоt~~ рату, l'tieђy којима има и таквих који су

се у Митрови!ЏI задржали на свом путу за Турску и остали у њој, као urro
су Феровићи из Плава из 1913 и 0.нераlићи, Тоскићи и БекШешовићи из rусиња
из 1924 и 1925 г.

После првих босанских мухаџира и упоредо са 1ьиховим даљим досе­

љавањем досељава.rm су се и Срби православни из околШ1х села и суседШtХ
области и градова. Тад су се доселили ЈсфШићи из Приштине, Ћирићи, Сшер­
ђевићи, ПеШровићи и Јlойадићи нз Пећи, Лазићи из Призрена. Међу њима
су били и Нешићи из Вучитрна, који су се доцније иселили из Митровице.
Поред Срба, тада су се у Ми1ровицу досељавали 11 Македои!ЏI и Цив­
цари из Македоније. Од Македонаца су тада, као Јrnмари ("теиећеџије")
досељени Николићи (Теиећеџијевићи) из Тетова, а из Велеса Ђузуклија,
Карга, НасШићи и други, од којих су остали са,,10 Ђузук,1ије, док су се други
дolЏUfje ИСеЈПIЈlИ ИЈШ' помр;m. 1..Џmцарски родови из тога вpeltieнa су Нико­
лићи (Мијалче Николић) из Битоља, Карамика, Пирикли и Марина из Кру­
шева. И они су се доl.ЏПfје исељавали, а"'IИ је и сад од сваког од ових родова
заостала у Митрови!ЏI покоја 1<ућа.
Нагm1ји привредни напреЈ.(ЗК Ми1ровице 110 подиза1ьу пруге, а још
више по доЈ1аску мноштва мухаџира, привукао је и 11ешто Јевреја. Две је­
врејске породице су веh биле у МитровиIЏI 1<раје111 прошлог века, 1 а пoтotit
их је до 1910 дошло jou1 неколико. Сви су јеврејс1<И родови (Адюкес, Рубен,
Бивас, Навон, Лазар и Коен) биm1 досељени из Пришrине.2 Неки од ових
Јевреја су се између Првог и Другог светс1<ог рата иселили у Скопље, а неке
су уЮ:1шnuш HetilIЏf у току Другог светског рата, тако да их с.ада нема виu1е
у Митрови!ЏI.
У Митровици има и доста муслиманских Цигана, око 500 кућа. Њих
је нешто у овом месту би...10 још пре подиза1ьа пруге, аЈШ је њихово мноштво­
t-творено од подизања пруге наовамо. Језички се деле 11а Цигане циганског
језика и на Цигане шиmарског језика. Први су дoceJьelill највеk.им делом
из ВучИтриа и Приштине, а други највише из Јlаба. Међу ови•1 циrани•1а
има и таквих за које се зна да су раније 611Ј1и православни, I<ao што је, на­
при•1ер, био род Бињак.
По 0'°"1обођењу од Турака у Бал1<а11ско," рату (1912), када се велики
број Тура1<а, Шиптара и муслимана нашега језика (босанс1mх •1ухаџира) исе­
љавао у Турс1<у, у Митровицу се досеЈьавало и српс1<0 становништво из.
окол1ш:х села и градова Ј<осовске области, као 11апример Фршунићи из Ву­
щrrрна, Ганићи и Баскићи из Гњилана, Ћибарићи (католици 11ашега језика)
из Јањева, Шо1iићи из Липљана• и други. А по Народиоослободилачком
рату из Старог I<олашина су досељени Бо:жовићи, I~вешановићи, Јакшићи
и Пойовићи и из суседног села Србовца Раден1(овићи.
Од Црногораца који су ту за време старе ЈугоСЈ1авије досељени Ј<З<>
ЧИНОВIШЦИ и I<ОЛОЈ-ШСТИ сада }' МитровиI.ЏI >кине родови Ку1'а•tuћи, Николићи
и Секулић и.
Поред Срба, 110 Бал1<а>1ском рат)· с)· се)' 1'vlитровицу 1~осељавапи и Ши11-
тари из суседних села, па IL'\\3 чак и некоЈ'lltко 1<ућа Черкеза, од којих су неки
још од 1930 I<ЗО занатm1је Ј~осељени из Ву•1итр11а, а не1<и по Народноос;10-
-·-·- ----
1 Б. Hy1uuh, нав. дело, с. 106.
t Даље поре1<ло тих јеврејских родова пиди у мо.\1 ра,1у ,, Приштина'' (Зборник
радооа Етнографског 1mститута Српске а1<.адс;о.1ије наука, књ. 2, с. 25).
t ШоIШhи су у стnари дошли иэ Лесковца, г.:1е с~· крајеl\1 турске владавине еми"
rрирал11 из Липљана.

15
202 Атанасије Урошевић
- - ---------------------- - - - - - - - - - - - --------

60,1ЏV1ачном рату дошли из вучитрнског села Доњег Становца, oдa1rne с:у

се у Вучитрн биле преселиле и оне :~анатлије. Порекло.,, су иначе са Кавказа,
одакле су на Косово досељени 1864 после једне неуспешне буне својих сунаро­
дника против руске ОI<упације 1ьихове облас-m.

Ста1-1овништво )' /\1.итровици се бројно 11очеј10 11овећавати те1< ОЈЈ. 110-

~Ј.изања вардарско-косовске пруге 1873, јер је за све време од свога постанка
крајем 15 века вегетнра;1а као бедна паланка са 300 350 кућа највиu1е. Тај
број куhа (300), кој11 11аво11и јо111 Ен.,ија у 17 веку, исти је (300-350) чак и

16
 Косовска Митровица 203
. ..
-- - ... - - · - ·------··· --- ------

nочетноА\ др)'ГС по~тtовине r1pou1.~oгa нена, нано га наводе Фр. Јуниh. 1 и А.

Хиљфердинг,' па је исти сва1<ако био и пред саЈ110 подизање поменуте пруге.
Краје." 19 века, међути.'!, 110 Т. Станковиhу, 3 Митровица је бројала 1.100,
а по Б. Hy1uиhy' •1ак и 1.300 1<yha, са близу 7 .ООО становника. По турској ста­
тис1ицн из 1910, бројала је она тада 9.354 ст. И поред знатног исељавања
Т)·рана, ЈТiиптара и босансних м)~слимана, ЈIЗ ње 110 Ба.т~нанском рату, поrmси
сганов1mштва су у њој поназиваЈ'lИ његово непресrано рашh.ење. Тано је
1921 би-•о у Митровици10.045, 1931-11 .295 ста11овника. Пораст њеног с111-
новништва се показује 11 по Народноослободила•11<0,\1 рату: 1948-3.460
до."•hинстава са 13.901 становника (.•~ушних 7.073, женсних 6.828), )" 1953-
17. 236 становнина.
Становништво Митровице је број110 рас.,,о невероватно брзо од поди­
зања вардарсно-носовсне 11руге. Са fltaњe од 2.000 сга11овЮ1на, нотt:но је могла
имаrn од своrз оснивања до спровођења по~~енуте пруге, она је сада град
св преко 17.000 становю1на, по величини дpyrn град на КосОВ}', одмах после
Приштине. Због тано наг;1ог пораста броја становника, развоја привреде
и 1ьеног општег напротна краје.•1 19 веЈ<а се помишљало у Цариград)' да се
)' IЬ)' 11з Приштине пре>1ести средиште мутесарифлу1<а (округа).•
•

У 11ог~11ед}' ет1U1ч1<01· сасrана 11ак ~травица је све до подизања вар­

дарско-носовске пруге ИЈ\tала знатну турсну, односно мусл11мансну веkИН}r.
У 1852 години, по Фр. Ј)•ниhу, од 350 куhа у Митровици српсних право­
славних куhа је бl!ЛО СЗh\О 50,6 ДОН 1857 ОД 300 Ње!П\Х I<ylia ХиљфердиНГ
приписује једну треhину православним Србима. 7 Па ча1< и ~<рајем 19 века,
на скоро тридесет година по подизању же;1езничке 11руге, у Митровици је
бw10 само 180 српсних православних куhа, 8 тако да је сву огромну веhину
од оно хиљаду кућа tmtmo муслимансЮ1 живаљ. До1< је та1<0 стајала ствар
у погледу верене поделе, у по1·Ј'!еду матер1ьег језина она је била сасвим друк­
чија. Поред тог броја српс1шх православних иуhа, у Митроnици је крајем
>урске владз>1иие било и око 200 куhз мухаџира српског језика из Босне и
Црне Горе и нешто нуhа дос•;ьеника мусли•шна из Са11Џака и Старог I<ола­
пmна, чији је матерЊЈ[ језик био такође срnсю1. У поглед}' 1\1.~терњег језика
је, та1<0, с·rановништво српског јеэиЮt по СЕ"ојој ја'-Пlни у броју I<}iia и СТ'З.­
новнина било једнано или скоро једнано са становништвом турског и иmп­
тарског Ј'зика, јер је •1еђу мус.,'IИМ8НИМа био и знатан број Цигана циганског
језина, пошто су оин поменути Цигани шиптарског језика досе;ье1m из Лаба
после Балканског ра тз.
СтановЮiштво турско~· и urn11тарског језика, 11а1<0 сва1<а1<0 110 пореКЛ)'
npeм1"'"e>IOiO unmтapcкo, под утицаје.\1. Т}'рске културе и градсног нmвота, у
огромној веkини се изда ва 110 тада за Турне и говорило Т}'рски.\1 језикоr~t.
То се види и из нашег првог пописа становЮ1штва 1921, 1<адз се за Турке
деиларирало 3.287, а за Ilmптape са.>10 1.860 становю1ка. Срба је тада у Ми­
тровици било 3.887, Словенаца 104, Цинцара 56, Руса 5. Италијана З, Еиг.,е:~а
1 и "непознато'' (где су вероватно убројани Цигани и Јевреји) 831. 9
1
К. Н. КосШи/Ј, нао. дело, с.
60.
1 А. Гилъфердшцъ, нав. дело, с. 206.
1 Т. СШанковиli, нав, дело, с. 164,
• Б. Нушић, нав. дело, с. 106.
~ На истом месту.
8
К. Н. КосШић, нав. дело, с. 60.
1
В. Гилъфердинzъ, нав. дс;10, с. 206.
8 11в. Ива11ић, На Косову. Београд 1903, с. 169.
8 Дефиниn.в11и реэу.тттаm по11иса станоnни111т11а <1;\ З 1 1921, Сарајеоо
1932, о. 94.

17
204 Атанасије Урошевић

При пoruicy од 1948 ие само да је све сrаиов1D1штво турског и uпmтар­

скоr језика, оси.~ 54 особе, уписано у Illш11ape, већ је у њих, како се зна,•
уписано и 2.116 Цигана, тано даби Illш11-apa, и оюrх uпmтарсног иоюrх турског
језика, било не 7 .500, 1<0ЈU1но их је уписано, већ 5.384. Срба је, међутим, по
том попису, било 4.689, Црногораца 851, неопредељеюrх муслимана српског
језика 231, Хрвата 135, Словенаца 66, Руса 95, "осталих'' 183. Срби су, дакле,
заједно са Црногорцима, и без ocтaJUix Јужних Словена, у Митровици у
1948 години с::tенли веllину према Шшtтарm1а и Турцима свога мecnt.

ТОПОГРАФСКИ РАЗВИТАК

Стара Митровица, она из 16 вена и доцнијег времена све до спровођења

вардарсно-1<осоnске жеЈ1ез1П<Чке пруге у 1873 години, чија се веrшчина го­
тово стално крета..1а око 300-350 кућа, заузимала је средишњи простор
садашњег града између Ибра и брда Баира, иа коме су војне нас-арне. Пру­
жала се управо од моста иа Ибру до иза моста на Љушти у Чаршији, односно
до негдашњег турског гробља испод садашње гимназије. Кроз њу је про­
тицала Љушта, али јој је знатно већи део био на левој cтpa!DI те реке. JeДIDIМ
• •
делом се пружала 1D1зводно од улице ко1а везу1е та два поменута ••оста, а
друrю1, који је био већи, узвод~10 од ње. У том иајсr-аријем делу града су
уосталом и старе митровачке џа•шје (Челепвирди, Хусеин Чаушева), а ту
је била и Чаршнска или Гази Иса бегова џамија, која је изгорела 1926.
У crapy М.Итровицу спада и средишњи део садашње l.Ј,и:га.нске Махале,
издвојене од града на југозападној страШI, поред Ибра.
С долажење•~ мухаџира из Србије, Босне и Црне Горе од 1879 па до
краја турске владавШiе нacntjy нови делови града, које насељавају ти му­
хаџири. Како у то време Митровица настаје важан вoj!DI центар према Србији
и Аустро-Угарској, у њој се подижу •rnoгe касарне и образује ВеЈIИКИ на­
сарнскн круг иа југоисточној страни града, иа коен Бакру. Мухаџири нз
Србије и један део мухаџира из Босне 1~асељавају се на дот,1е празном про­
с1ору нз•1еђу Бакра (кас-арнског круга) и речице Љуште, па је та махала по
љима названа Мухаџерска Махала или Крвеш Махала, по најмногоброј1D1јим
мухаџирима из ce,ia Крвеша (Коса1D1ца) из ослобођеюrх крајева Србије.
Највећи део мухаџира из Босне пак насељавао се иа празном простору у под­
ножју Звечана, чиме се од свог посr-а1П<а Митровица проширује и на леву
с1рану Ибра, јер је пре мухаџира на тој страин Ибра постојала само једна
воде!Dlца у близини моста на Ибру. Док су у Крвеш Махали босански •1уха­
џири били помешаш~ са мухаr,о1рима нз Србије и са својих педесетак кућа
били у .•1ањи1щ према мухаџирm1а из Србије, дотле је ова нова махала с друге
сrране Ибра бWia чисто босанска, те се отуда звала, а и сад зове, Бошњачком
Махалом кли Сара)· МахалоЈt, по Сарајеву, одакле су вemtIOfl't\ делом би.тm
њени с1-ановюt1щ. Крајем прошлог веКа у њој је веh било око 130 куhа, 2
а пред БалкансЮI рат, доласком и нових i\\~'хаџира из Бос11е по 1ьеној анексији)
Бошњачка Махала је њ'1ала преко 150 куhа. 3
У11оредо са подизањеi'\ mx нових градских д\аха.;1а у то вре~~е се)
пpel'tta североисrоку, нешто npournpиo и онај сrари део Митровице са обе

1
М. ЛуШоsац) нав. дело, с. 94 9S.
1
Б. Hyu111h, нао. дело, с. 106.
sЗа насељавање у Митровици с::а~о је педесетак 1<yha А1ухаџира из Србије и Вос11е
добнлQ од турснс власт11 бесплатно земљиште на једно~' циrаисном rробљу у сада''''' ој
Крвеш Махали. Сон су остали мухаџири и иэ Крвеш Махале и из Бошњачке махале
куповали од пр11оап111ка эс,"'1ьиuпе за насељавање.

18
 Косовска М.ИТровица 205
------· ------------------ ------------- --- ·- -----··------------

ПЈIАН

6.
"_._

i
Ny , , ;· .7 : п (ll'p&«•!) .Н:.
В- чn ••ь - .каz­ "
,ц.- :Ч:& nJf•Eff'"

КарШа 2. - Територијал11и раэвитаи Косовсие Митровице

19
206 • Ата11асије )'рошсв11h

стране Љ}•ште r1, на исто~<, ис110;\ цркве, до11ро до садашње (продуже11е)

желеэничне r1руге, од1-1ос110 ;~о ра.\111е на њој на путу за Трепчу.
Сви остали делов11 града С)' поста.~1и после Ба.r.1канс1<ог рата. Због јаче
незе с Пећи, односно преко ње са Црном ГороЈ\1, Мr1тровица се тада проши­
рила дуж Пећког Пута. Са измештање•~ же..1ез1Шчке станице близу града
1928, r1ри продун<ењу железничке пруге >IИЗ Ибар, град се проширио и на
тој · стра11и све до железничког парка. Бошњачка Махала се такође проши­
рила н r1рел1а северу и прелш западу. У исюrданом !ШЗУ кућа она се надугачко
r1родужиЈrа дуж пута за индустрис1<0 предграђе Звечан, а исто тако је и на
rryтy за село Звечан настао т-з.кође дуга,_шк и искидан низ кућа. И на исто'tПlој
сртани града су настале три ма,1е групе кућа. Једна је од.\\ах на путу за Трепчу,
иэл1еђу пруге и Ситнице, а друге две с десне стране Сит!Шце, једна поред
пута за Трепчу, а друга североисточно од српског гробља. Нарасла је и
Циганска Маха11а како пpeti\a граду до електричног млина, тако и уз Ибар.

• 1· ип

Митровица је на јј•гоисто<1ном рубу Динарских Пла1Шна, најоштрије

11зраже11е плани1-1сне систеА1е у ЈугосЈ""Iавији. Јужно и југоисточно од те ЈШ­
није настаје дру1<11ији рељеф, изра>нсн у наизме:tmЧности хорстова и потоmmа,
с-rворен сутоком Динарских и Шарско-ПIП!дских Планина при њиховом
наб~1рањ}· и разла1'1.ањеАt старе Родопске Масе од потиска mx и других млађих
план>rнских систел~а на Балканском Полуострву при њиховом набирању у
олиго•1Иоцену. Тај се прелаз са једног рељефа иа други осећа одмах код Ми­
тров11це било да се путује у једном било у другол1 правцу. У доба караван­
ског саобраkаја пут1Шк се ту имао пршхремити на тешко и напорно путовање,
ако се кретао према северозападу, а обратно пm, осећао је задовољство што
је из дннарс1<их врлети сишао у питомину. То је лепо претставио барон
Божур путујућr1 Irэ Босне преА13 Косову. Пред Митровицом, вели ои, путник
се oceka да се налази у новом пределу, да је према изгледу терена и тем­
пераТ)rри проr.1енио земљу. Винова Ј1о3а с.е, која се од Херцеговине није ви­
дела, почиње опет да јавља, ~<ровови куkа су мање нагнути, бивоЈШ у ко­
лима замењују волове. Све изгледа ново, и биЈъке, и животиње. То је
друта зел~ља, други људни•rов предео. 1 Долина Ибра код Митровице чиии
и граЮiцу изr.1е1Ју екавштине и ијекав1nnm.е у српскохрватском језику, те
се Митрови1tа, леrкећи у тој долиlШ, па чак и на самом Ибру, fiалази на тој
граници.

Ono обележје М~1тровице, кара1<·rеристично и за њен ти11, ДОЈ13ЗИ од

•
11осматрања 1ьеног шире~· по11ожаЈа, од 11осматрања ширег простора на коме

се она налази. Прави ЊCfI тип је пак у њено."11. ло1<алноl't1 положају. Лежеkи.
на сrава/\1а Ибра и Ситнице а у кот11и1шци изt~tеђу огранка Чичавице, Ро­
гозне и Ко11аоника, над којом се, са зидинама средњевековног и истоименог
[})ада на врху, уздиже еруптивна купа Звечаt{, .М.Итровица И!'t\З врло леп
изгЈ1ед. Варош је највећи"' дело•~ у равющи, у међуречју Ибра и Ситнице,
са обе с1ране Иброве 11риточице Љуште. А.11и се извесЮt: делови вароши
амфите.атра;1110 ДИ)l.\У IIЗД ТИlа\ Г.'lЗBI-IW.l ,.r~e~"'IOrt\, I<aO llJTO су' на јужt{Ој страни,
косар11сr<и 1<р)'Г 11а Баиру и Мухаџ11рс1<а (I<рвеш) J\iaxa..1a на rьеној падини
11re;-.1tt . "Ъ}·шти,
. и 1-1з северу, с ~11eue стране Ибра, БсЈ1111ьач1<а Махала, која
ес 11е1ьс )·:1 11адинс Зuечанэ..

1
К. Н. Kociiit11i, нав. дело, с. 59.

20
 Косовска М 11тровица 207
-------·-- ------- - ----------- ----- --------·-

Облик Митровице је врло 11еправилан. Док је стара Митрови•џ~ била

мање-више заокругљено насеље на раскрсници путева око доњег тока Љу­
ште, дотле се после с11ровођењз пруге варош развијала nрло брзо. Бошп 2 чна
Махала се с леве сrране Ибра развила покрај пута за Бањску и Нови Пазар,
а Myxa1,rnpcкa (Крвеш) Махала дуж Вучитрнског Пута. По ослобођењу од
Турака пак у Балканском рату ( 1912), поред шнре1ьа дотада1uњих градСЮIХ
делова, падају у O'UI юшнаста продужења града дуж путева за Стари и Нови
Звечан, а нарочито дуж Пећног Пута, где је настао један дос1'а дугачак кли­
наст продужетак. Циганска Махала па1< чини маЈtо изд во јено и доста дугачко
насеље поред Ибра без везе са саобраћајним ЈШнијама. Издвоје!ПIХ груmща
кућа од глав11ог дела има, како у претходном одељку видесмо, чак и на
исrочној С1раюt. града, преко пруге, па чаЈ< и прено СИ'IЮlце.
Како су поједини делови града нас1-ајали у различитим временима и
од раэ.mt:ЧИ'ПIХ досељеЮIКа, то они имају сваЮI за себе свој посебан 111П,
1<оји опет, готово у свим деловиыа града, IOije јединсrвен. Исељавањем
муслимана и доласком Срба и Црногораца на њихово место и спорадичним
подизањем нових модерних ку!;а, свЗЈ<И од тих градских делова је прошаран
и тиме нешто изме1ьен. Поl<}'шаliемо да изнесемо један кратак преглед типа
овог града кроз фазе његовог развитка.
Пре спровођења железничке пруге, све до свога постанна, Ми1ровица
је бlUla мала и незнатна паланка турско-источњачног типа. Такву СЛШ<)' о
њој добијамо и из досТ<Ј оскудних ЕвЈШјнннх података. ЕвЈШја Челебија
(друга половина 17 века) наводи у њој aL\IO једну џамију, али је изгледа,
• •
како у почетку одељна о с1"Зновюrшrву видесА\О, има..т~а она тада ЈОШ Једну·

ИЈШ две џамије ИЈШ месџида. Поред тога, тадашња је Митровица од око три­
сrотине нућа ћерамидом покривених, како Eвmt:ja наводи, иr~1ала још један
хан, једа11 хамаr.1 и некоЈПП<о дуh.ана. 1
Уколико она није потом С1радяла у неуспелим походю1а Аустријанаца
на Балкан крајем "17 и у првој половmm 18 века, на њу су, као и на многе
друге наше градове, ти ратюt: походи лоше делова.ли, да је она кроз 18 век и
све до спровођења вардарско-косовске железmще 1873 би,,1а и ма••• по броју
кућа и беднија но што нам ју је Елвија раније приказао. Пре пруге је
Митровица била незнатно насеље на друму, које је више личило на село
но иа вароuпщу. Карактер варошице јој је давало само неколико дућана
• •
у сре,IЏПIИ двнаш1· е чаршиЈе са три-четири мале махале око ње, у КОЈИМВ

су одвојено живели Турци, Срби и Цигани. Kyhe су у тим махалама биле

приземне, саграђене од h.epmrчa wm: плетери, покривене сламом, а нуhна
дворишта ограђена WЈотовима ИЈШ зидовима од ћерIШча. •
По спровођењу пруге, међутим, доласком многих досељеника из су-
•
ceДIDIX па чвк и из удаљеЮIЈИХ градова у њу и нас1зњивањем мноштва
мухаЈ,Шра из Србије, Босне и Црне Горе 1879 и даље, Митровица је за
кратко време не само знатно нарасла и по броју становника и по својој
топографској површнни, већ је она умногоме изменила и свој ранији изглед.
По Т. СШанковићу, она је крајем 19 века постала не само лепа варош, већ
је, по уређењу, широким уm1цама и чиcrolrn, .l'tioглa тада да послужи за при­
мер Приштини, Гњилану и ВУ'Ufтрну.• Б. Нушић је пак у то исто време
назива најлепшом косовском nаро1Ш1. Поред турске Юtже rnмназије (,,ру­
ждије'') и српске основ1-1е ШI<оле, које су спадале у лепше зграде у .М.ИтровиI.Џt:,
Нушић I<аже да је би.110 тада у 1ьој и досrа ~'1en1-1x кућа богатијих муслимана,

1 Споме11ик САН XLII, с. 26.

1
Т. СШанковиli, нав. де.110 1 с. 164.
1 На 1tcroм месту, с. 16).

21
208 Атанасије Урошевић
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ----------

од којих је била најлеIШiа кућа Бошњака Адемаrића. Међу знатнијим 11Ја­

ђевннама у МтЈ>овнци из тога доба Нушић наводи и велики камени мосr
на Ибру, који је подигнут 1884 камењем, које се, по нардби тадашп ег ко­
манданта гарнизона у Мmровици, Јусуф-бега, сносио са цркне у звечанској
тврђави.' На другој страни Ибра, Бошњачка Махала као да још није била
добро уређена, али, како су у њој све куће биле лепе и угледне, то је HylШlli
претпоставио да ће и она ускоро бити лепа. 2
И сrварио, та је Бошњачка Махала још пред Балкански рат постала
најлепши део МтЈ>овице. У њеном проширеном делу по том рату подигнуто
је много такође лerrnx куhа, па су и у 1ьеиом старом делу многе куhе обнов­
љене И1П1 с1аре замењене новим. Та је махала и сада најлепum део lvЬrrpo­
ВIЩe и у њој има пуно нових куhа модерних сmлова, и приземних, и иа
спрат.

У другим деловима 11Јада, из11Јађеиим по Балканском рату, куhе, иако

нове, юtсу свуда лепе, што је долазило не само од неједнаие имућносr1:1 оних
који су их подиза;ш, већ и од њиховог етничког укуса. Друкчије су тамо
српске а друкчије шиптарске куће.
Досrа нових и леIПIХ куl;.а и.ма и у сrаријим. деловима града, само су
оне у доста слабом бројном односу према старим куhама.
Међу старијим кућа•tа у МтЈ>овИ!Џ'I карактерисrичиа је куhа са ћо­
шкама, са•10 је она доста слабо застуruьеиа. Нешто је боље застуruьеиа куhа
с иадиетим спратом над у;шцу, али јој је та иадиетосr мала, просrа и директна
(под правю1 углом), без есrетског прегиба. У врло карактериС"ШЧИе куhе
у МтЈ>овиl.ЏI спада кућа на спрат, квадратасrе основе, од но јих многе имају
у приземљу магазе са лучним сводовима на вратима и прозорима, док су
им прозори на спрату обично че1вртасти. Но најчешће старије куhе у Ми­
тровици су праuоугаоничне основе и обично приземне. Њ1а их са верандом
WDI без ње. Таквих куhа правоугаоиичне основе има и на спрат, обично
без ћошке и;m бал ~<оиа.
РаЗЈШчит је •1атеријал којим су подизане куће овог 11Јада. Куће у Ци­
ганској Махали (!Џ'IГЗнски куhерци) су од плетери и блата и покоја само
од ћерпича ИЈШ цигле. Куће осталог с1ановЮ1Штва у свим деловима l1'ада
су у темељу од ка.>1еиа (риолита са Звечана), док су им зидови изнад темеља
од цигле, ређе од ћерпича. Код неких је и цело приземље од камена. У гор­
њем делу 11Јада, поред Љуште, има једна шиптарска куhа цела од камена,
у11раво права кула. - Куће од ћерпича су зидане иа бондрук, а исто тако
су на боидрук зидане и неке старије куће од !Џ'IГЛе. Код неких кућа су чак
и зидови од камена зидани иа бондрук. - Кровови ка куhама у новијим
деловюш 11'ада су од црепа, а у с1аријим деловима је цреп само на новијим
З11Јада.ш, док је на кровови•1а старијих кућа и дУћака ћерамида.
Куће у Митровици су обично на уЈШЧНој ликији. Kyha увучених у дво­
ришта има једино у раније чисто мус;ш•1аиском делу око Љуште и у Муха­
џирској (Крвеш) Махали, те, по томе, једино те махале имају изглед чисто
турско-источ1ьач1<ог nша, нарощrrо део око Љуште.
АЈш, иако су куће у МтЈ>овици већином на уличној mпmји, улице
у њој су праве једино у Бош1ьач1<ој Махали. Улице у оста..'ЈИМ деловюш 11Јада
• • •
су доста нр11вудаnе, НеЈеД11аие ширЮiе у cвoti'I протезању, те Је Једна ис1а

уЈПiца час u.шроиа, час усна. Споредне уmще су у пtМ деловима врло чес1u
~
,.пор соиаци '' .
i Б. Нушић, нае. дело, с. 107.
2 На ИСIО."' ritecтy, с. 106.

22
 Косовска Митровица 209
- - --- --- -- - -·------------ --------------

Што се mче митровачке чаршије, она се кара.I<Терш.uе тиме што 1U1je

груписана у средишљем делу града нао нод~111рих балканских градова, каква
је била уосталом и она сама пре пруге, већ се протеже дуж глав!ПIХ уmща
и иэван средишњег дела. Њен главни део је и сад у средишњем делу између
мосrа на Ибру и мос~з на Љушm и између овог другог мосrа и ,,Tht:jaцe''.
Изван тог главног дела она се протеже дуж Пећког Пута све до мес1а где
тај пут пресеца Љушта, заmм према железничној прузи све до рампе.
Чарuшја се протеже чан и с леве стране Ибра, средmiом Бошњачке Махале,
дуж пута за Рашку, све до тзв. Горње Џамије. Њена друга карактерисmка
• • •
1е у томе што она НИ Је чаршиЈа у оном старом смислу, део гра,ца само за

обављање трговине и заната, без станова у њој, већ је она прошарана згра­
дама у којима r:y дућани у приземљу, а станови на спрату. Тај nm је почела
добијаrn она још за турске владавине. Становање у чарпrnји у становима
на спрату изнад дућана од Срба је започело од Хуријета (Младотурске ре­
волуције 1908), а од муслимана нешто раније. У том средишњем делу чар­
uшје многи дућани r:y и сад од слабог материјала и мали, са ћепенцима, и
тек покоји само од бољег материјала, нарочиt'О кад је сrан изнад њега.
Помекуrn етнички распоред Митровице пре пруге, кад су у појединим
деловима вароши подвојено живели ·rурци, Срби н Цига!Ш, скоро не по­
стоји више. Бошњачка Махала ю1је више" ,,бошњачка••, јер су се скоро сви
БосанI..Щ иселили у Турску. И у ocra;1e муслиманске ,\\ахале су се, намесrо
11ссљею1х .>1ус.лю1Зна, усели,u1 Срби и Црногорци. Варош Махала је осrала
и сад чисто српска, а и Uиrанска Махала је чисто циганска. У овој махали
Цигшm цига11ског језика живе у гopњerit, а Цигани ши11·1'3.рског језика -
у њеном доњем делу.

Б. Нуuшћ је још крајем прош;1ог вена примеrnо да то што мнтровачко

становништво чине досељеници из других градова чини да Митровица и
живот у њој не.,,.ју свој нарочити тш~. Митровица, како каже Нупrnћ, нема
ни своје одело, 1Ш свој језик. У чаршији митровачкој меша се Нинuшћанин
са Велешанцем, Пећанац са Гњнланцем, Приштевац са Призреицем и Па­
зарац са Ђаковцем. 1 Иако нешто измењена, таква је слика Митровице и
данас. Мешовитост њeIOtX. досељеника се још oceka у наречјима и локалним.
говорима ирајева из којих су долази.ли. Та велика мешов1ПОСТ дoceљemum
у кратком али бурком развоју Митровице учинила је да Митровица ни у
једноАt погледу не дође до једног свог израженог типа. Она сrварно више
делује својим ле!DIМ положајем и својим великим и разуђеним простором
ко својим одређеним nmoм.
Градско уређење Митровице је сасвим слабо у упоређењу с њеним
општюt развитком. Регулационо~· IUiaнa за турске владавине није било, те
се сав онај нагли терИторијални развитак града, изузев Бошњачку Махалу,
изврumо без плана. Делом је тако ишло и по Балканском рату, а по доношењу
регулационог плана спорадично подигнуте куће по њему још не дају СЈШКУ
регулисаних градских улица. За време стре Југославије подигнута је кла­
юща, водовод, основна 1..Ј.П(Ола, mмназија и, уз помоћ државе, опш1ЈП1а је
обновwtа ritocт на Ибру с лепом rвозденоАt оградом и тротоарима за пешаке.
С новчаном по•1оћи рудника Трепче подигнута је и досrа велика болница.
Поплочано је и нешто уmща, amt су неке улице, нароЧЈПо споредне, осrале
и досад непоплочане ИЈU1 поплочане врло слабо. По Народноослободилачном
рату пан делатност оно градског уређења је још слабија. Узрок томе је што
су се радm1чки СЈанови за раднике звечанске флотаI.Щје и тоrшо1шце по­
дизали у Звечану. Mec1u да су се rn раднички станови подизали у Митро-

1 Б. Нушић, нав. дело, с. 107.

14 Г111снин Ет~1оrр1фског инcnrryn. САН 11-111.

23
210 Ата11ас11јс )'ро1uеоић
-- - -- -. - . - - - -

ВИIЏf 11 да се њима град уЈ1еr1шава и уређује, трепчЗЈ1сю1 руД11r11' јс под11зао

и уређивао посебно нндустрисно насеље, иа З км ван Митровице. Изгледа
да се већ увидела та грешка, јер је Трепча даље поЈЏiзање с1анова за своје
рвднике у Звечану продужила у М1r1рови1Џ1. То би био једини начин да
се Митрови!ЏI продужи оно лепо започето напредовање, иначе бн јој ра­
шЈ;ење тог индустриског насеља укочило напредак, пошто б11Ј: се временом
развио у засебну и од Митровице независну варош. Као што је у 16 н 17
веку crapa рударска и трговачка Трепча, нано на плаШ1ни, својој,, б~1изином
била на сметњи развоју новонасталој Митровици, тано би сад Ми1ровица,
иако на врло згодном саобраћајном положају, почела замирати Ј.1 назадовати~
ано се само 11 даље форсира изграђивање Звечана у градско насеље.

D-r Atanas1j"e UroSevii

24