Professional Documents
Culture Documents
LEKSIKOLOGIJA Skripta
LEKSIKOLOGIJA Skripta
Део науке о језику, проучава значење речи, синтагматске, парадигматске и деривационе везе
међу речима (грч. lexis-реч и logos-наука). Лексика је организован подсистем језичког система,
отворен и завистан од живота језичке заједнице (неки елементи тог система се губе или
померају ка периферији – историзми и архаизми, нови се појављују – неологизми, а некима се
мења вредност – када један од синонима пренагне у одређеној употреби). Интересовање за
лексичке појаве постоји још од антике, а прве лексиколошке књиге почеле су да се објављују
половином 20. века.
Поделе лексикологије
1. лексикологија у ужем смислу проучава само речи, а лексикологија у ширем смислу обично
подразумева и фразеологију, и дисциплине које су у блиској вези са лексикологијом (нпр.
ономастика).
2. општа лексикологија се односи на све језике (многа лексичка питања су универзална:
полисемија, синонимија...), а посебна лексикологија тиче се посебних језика.
3. лексикологија једног језика бави се одређеном појавом у једном језику, а
упоредна/контрастна лексикологија проучава односе у два слична/несродна језика.
4. синхронијска лексикологија описује лексичке појаве у једном временском пресеку, а
дијахронијска лексикологија је историјска и проучава развој лексичких појава кроз време.
Етимологија
Етимологија проучава порекло речи. Додирује се са лескикологијом у оним питањима која су у
вези са значењем. Због дескриптивне природе обраде одредница у етимолошким речницима,
читајући их, лексиколози долазе до мноштва семантичких података.
Терминологија
Терминологија проучава терминолошке системе у оквиру једног или више језика. Лексикологе
привлачи питање у којој је мери термин различит у односу на лексеме општег лексичког фонда
(теже ли термини да се прилагоде законитостима и односима својственим општем лексикону, и
да ли те односе успостављају мешајући се са општом лесиком или остају затворени у своје
терминолошке системе?). Термини имају: а) ограничену способност полисемије (пр. за
секундарно значење термина добијено метонимијом, коректура – поступак исправљања
штампарских грешака, исправљен отисак типографског слога, сам отисак типографског слога на
којем се врше исправке), б) ограничену деривациону способност (туберкулоза>туберкулозан), в)
обично немају синониме (паралелна употреба речи из различитих језика (зараза-инфекција), г)
имају већу могућност успостављања антонимских односа него лексеме општег лексичког фонда
(материја-антиматерија). Карактеристике идеалног термина према Шипки су: транспарентност,
интернационалност, устаљеност, краткоћа, системност, недвосмисленост, прецизност,
несинонимност. Једини речник лингвистичких термина код нас је „Енциклопедијски лексикон.
Мозаик знања. Српскохрватски језик.“ (уредници: Асим Пецо, Живојин Станојчић).
Ономастика
Ономастика је дисциплина која проучава имена. Она проучава имена људи – антропоними;
називе биљака – фитоними; називе животиња – зооними; називе места – топоними; називе
узвишења и планина – ороними; називе река, језера, мора – хидроними. Често се истиче да
имена немају значење, већ само способност номинације. Дешава се да имена људи или народа
„испунимо“ значењем које се заснива на колективној експресији (Пироћанац није само
становник Пирота већ и шкрта особа , Јапанац није само становник Јапана већ и вредна особа,
именица донжуан је постала заједничка именица са значењем заводник жена према
~1~
легендарном заводнику Дон Жуану). Лексиколози прате процес преласка речи из једне
категорије у другу, процесе семантичког богаћења имена и начине на које се оно одвија.
Фразеологија
Фразеологија је наука о фразеологизмима (идиоми, фразеолошки обрти, фраземи, устаљене
конструкције). То су устаљене језичке јединице које се састоје од најмање две речи и имају
јединствено значење, нпр. кад на врби роди грожђе. То је експресиван начин да се каже никад.
Значење целине не може се изводити из значења сваке речи понаособ из које се састоји
фразеологизам. То јединствено значење се назива глобално или опште значење. Оно омогућава
да се фразеологизам третира као јединствена јединица, која има и јединствену синтаксичку
функцију. То јединствено значење и јединствена функција фразеологизма наводе семантичаре
да и фразеологизме сматрају јединицама лексичког система, равноправним са речима
(лексемама).
Творба речи
С обзиром на то да је деривата много више него простих речи, њихова тборба, њихово значење,
њихова предвидивост у језику... проблеми су лексикологије.
ЛЕКСЕМА
Однос лексема-реч
Конкретна реализација лексеме је реч (морфосинтаксичка реч). Однос између лексеме и речи
описан је у примеру: Рука руку мије – 3 речи: рука, руку, мије и 2 лексеме: рука, мити. У
савременој лексикологији се за варијанте лексеме користи и термин алолекса или алолекс.
Алолексе - подела
Шипка их дели на:
1. физичке алолексе – ортографски дублети, али не и фонетски и морфолошки
нпр. глагол радити у реченицама: Он ће радити до пет и Радиће до пет.
~2~
2. функционалне алолексе – различити облици или реченичне функције једне лексеме
нпр. глагол радити у реченицама: Он ће радити до пет и Он је радио до пет.
3. семантичке алолексе – њена посебна значења
нпр. глагол радити у реченицама: Он не ради и Телефон не ради.
Дефиниција речи
Шипка наводи критеријуме на којима се заснива већина дефиниција речи, а то су:
*писање између белине (али постоје и језици без писане традиције)
*интонациона целовитост у говору (проклитике, енклитике)
*самосталност (не постоји критеријум по коме је реч самостална)
*поседовање значења (али постоје лексеме које немају значење)
*промена информационе структуре исказа (може и променом акцента)
Подела речи
Речи се могу поделити по различитим критеријумима:
1. семантички
подела по 3 критеријума:
а) по способности номинације – именовања
б) по способности означавања
в) по способности речи да врши функцију реченичног члана у реченици
2. функционални > синтаксички – разликује речи према функцији у реченици
3. морфолошки – подела на граматичке врсте
По Гортан-Премку све речи имају способност да нешто именују (појмове, релације међу
појмовима итд.) али немају све речи способност да нешто означавају тј. немају све лексеме
значење нпр.
*властита имена немају значење:
ана – номинује особу али не значи ништа сем имена сродника
тетка, стрина, мајка, син – именују односе, али немају значење
*посесивни придеви (Маријин), фазни глаголи (почети, наставити), већина заменица...
ЛЕКСИКОН
~3~
У лексикон спадају самосталнелексичке јединице; оне могу бити једночлане и вишечлане.
Једночлане лексичке јединице су лексеме, и оне представљају језгро лексикона. Постоји више
типова вишечланих лексичких јединица, а најчешће се наводе 3 типа: фразеологизми (Богу иза
ногу=далеко), терминолошке синтагме (лепа ката, мајчина душица) и устаљене фразе (ко о
чему, баба о уштипцима). Фразеологизми и терминолошке синтагме спадају у лексикон јер
имају јединствено значење и врше функцију једног реченичног конституента. Устаљене фразе су
реченице (а не њени конституенти!), па не спадају у лексикон. То су пословице, изреке,
афоризми, крилатице...
Ментални лексикон
Ментални лексикон (или лексичка меморија) је специјализовани когнитивни домен за који се
предпоставља да је модул дуготрајне меморије у којем су ускладиштене репрезентације свих
речи које говорник датог језика користи. Речи не могу бити насумично нагомилане у уму из 2
разлога:
» много их је и
» у свакидашњим приликама врло се лако проналазе.
Лапсуси - подела
Лапсуси се деле у 2 главне групе:
а) грешке спајања (вероватно имају везе са менталним лексиконом; лела бала уместо бела
лала)
б) грешке избора – изазване избором неприкладног елемента из менталног лексикона; то је
елемент који је са траженим у значењској или звуковној вези (дошао је сутра уместо дошао је
јуче)
~4~
1. модел просторне метафоре – по њему представе фреквентнијих речи су ускладиштене ближе
улазу у лексикон, што доводи до њихове брже обраде
2. модел аутономне радне претраге – подразумева 2 нивоа обраде. Први ниво обухвата
претрагу тзв. улазних јединица које садрже графемске, морфолошке и синтаксичке
карактеристике дате лексеме. Улазне јединице су организоване по фреквенцији, а њихова
претрага је реална. Пошто је улазна јединица нађена, информација се прослеђује у централно
складиште (ментални лексикон), у којем су ускладиштене све информације о датој лексеми,
укључујући и њено значење
3. модели засновани на прагу побуђивања – фреквенција речи обрнуто је пропорционална
прагу побуђивања. Високоофреквентне речи имају нижи праг што условљава њихову бржу
обраду. Модели ове врсте су логогенски модел, модел ширеће активације...
4. конекционистички модели – заснивају се на рачунарској симулацији обраде речи преко
неуронских мрежа
5. модел атомских мехурића – по овој теорији постоји универзални скуп основних атома
значења, знаних као семантички примитиви. Они су исти у свим језицима и спадају у општу
људску језичку способност. Ако постоје компоненте значења онда би речи могле бити смештене
у људском уму у деловима
ЛЕКСИЧКО ЗНАЧЕЊЕ
Значење лексеме је декодирање сложеног односа између неке појаве у спољашњем свету,
њене менталне репрезентације у нашем мишљењу и језичке манифестације.
Различити језици не раздељују стварност на исти начин (пример са лексемом за боје у
различитим језицима).
Лексичко значење састоји се из 2 зоне: језгрене и импликационе (периферне). Језгрену зону
сачињавају 3 компоненте: граматичка, предметно-појавна и конотативна. Структуру
импликационалне чине 2 зоне: околојезгрена (представља потенцијалне семантичке
компоненте) и периферијска (представља скривене семантичке компоненте).
Граматичка компонента лексичког значења позната је и под називом грамема. Грамене пружају
податке о морфолошком типу, о граматичким категоријама, о томе да ли лексемом одређује
појаву, предметност, радња, стање, збивање или нешто друго.
Предметно-појавна макрокомпонента лексичког значења састоји се из денотата и десигната.
Денотација је однос између језика и стварности! У нашем сазнању денотати се изражавају у
виду представе. Денотат куће је типична представа куће. Типови денотата:
1. денотат је уопштени образац неколико једнородних предмета („мењач“)
2. денотат је уопштени образац предмета који припадају једној тематској групи предмета
(играчка – лутка, лопта)
3. денотат је уопштени образац раније формираних уопштења (возило – аутомобил, комбајн,
трактор)
Лексеме са примарном денотацијом означавају објекте који реално постоје, а лексеме са
секундарном денотацијом означавају предмете који реално не постоје, већ фигуришу фиктивно
(једнорог), теоријски (неутрон) или апстрактно (љубав). Телесни денотати су представе
конкретних предмета; појавни (феноменални) су представе невидљивих појава које се могу
измерити или на неки начин доживети (пр. топлота), а конструктивни денотати отелотворавају
представе о непостојећим појавама (пр. анђео).
Денотати се могу разликовати од језика до језика зато што се лексемама различито парцелише
стварност у различитим језицима.
Денотати нису сасвим прецизно одељени ни унутар једног језика (пр. није строга граница
између представе лексема „друг“ и „пријатељ“).
~5~
Лајонес реализацију између лексеме и класе објеката на који се она односи назива денотатом, а
релацију између лексеме и конкретног предмета на који се она односи – референтом.
Референцу тумачимо као посебан вид денотације.
Десигнација (сигнификација) је однос између језика и мишљења!
За разлику од денотата, који се схвата као представа о појавама и предметима, десигнат
(сигнификат) јесте појам о њима. Разлика између представе и појма је у томе што се појам
састоји из знатно мање обележја него представа.
Денотати су у директној вези са животним искуством говорника, јер представљају везу између
језика и стварности. У том смислу, разликују се денотат „куће“ у језику неког афричког племена
и у језику неког европског народа. Десигнат „куће“ је у оба језика исти.
Протеклих година 20. века Чарлс Озгуд је покушао да измери конотацију методом коју је назвао
техника семантичког диференцијала.
Испитаници из различитих земаља (и из Србије) оцењивали су листу од 100 именица којима су
означени појмови заједнички за све културе и добро познати испитаницима. Пре тога, да би се
дошло до листе квалификатора, придева супротних значења које испитаници оценом од 1 до 7
приписују свакој именици са листе, било је важно доћи до базичних, најфреквентнијих придева
– оцењивача, па је група испитаника из различитих земаља попуњавала реченице које су
почињале једном од 100 именица са листе. Те реченице су изгледале овако: „Кућа је ________“.
Тако је добијено 10 000 квалификатора (углавном придеви) који су сведени на 50 двополних
скала. Испоставило се да су субјекти на сличан начин квалификовали стотину именица,
независно од културе и матерњег језика. Скоро сви квалификатори се могу сврстати у 3 велике
тематске групе: вредност (нпр. добар-лош), снага (нпр. јак-слаб), активност (нпр. брз-спор). Кроз
те 3 димензије говорници (независно од културе, пола, образовања итд.) квалификују стварност.
Занимљиво је да нас у квалификовању појава не дотиче оно што је најупадљивије, што се
чулима непосредно прима, већ вредност, снага и активност, на први поглед мање упадљиви
фактори. Дакле, испитаници из различитих земаља оцењивали су степен испољености неког
својства код 100 задатих именица, означавајући једно од 7 задатих поља.
Озгуд је запазио да се у оквиру једне културе може говорити о културално стереотипним
појмовима и културно аморфним појмовима. Културално стереотипни су оне које су сви
~6~
испитаници оценили слично на задатим скалама, а ако су одговори неусаглашени реч је о
културално аморфним појмовима. Нпр. веровање је врло стереотипан појам за све народе,
осим за Холанђане. На основу резултата на скалама Озгуд је дословно рачунао поларизацију,
или афективни интензитет појма. Тако је закључио: „мајка“, „лопов“, „срце“, свуда имају висок
афективни интензитет. На основу одговора испитаника конотације се могу и описивати, а не
само израчунавати. Нпр. за Грке „болница“ има конотацију топлине и дружељубивости, док за
Американце има конотацију хладне ефикасности.
Техника семантичког диференцијала је и оспоравана. Једна од примедби односила се на
чињеницу шта би се могло догодити да се помоћу ове методе на исти начин оцењују нпр.
појмови „мајка“ и „неговатељица“, иако имају различито значење.
КОМПОНЕНЦИЈАЛНА АНАЛИЗА
Ако нас занима из чега се састоји нека машина и како она ради, разложићемо је на саставне
делове и тако разумети како она функционише. Слично је и са лексемама.
Ако желимо да се упознамо са значењем неке лексеме, раставићемо њено значење на
семантичке компоненте. Приступ значењу лексеме као скупу семантичких компонената зове се
компоненцијална анализа.
Изникла је из структурализма.
~7~
В) класификација семантичких црта:
1. денотативне црте су најважније и увек су обавезно присутне или одсутне
2. конотативне црте односе се на различите типове маркираности лексеме (архаично,
застарело, шаљиво, фамилијарно итд.)
3. релационе црте исказују односе између појмова исказаних лексемама (отац у односу
родитељства према сину)
4. преносне црте су синтагматске у својој суштини (Пио је шаргарепу - сок од шаргарепе)
5. деиктичке црте се односе на просторне или временске релације међу појмовима означеним
лексемама (сада долази после онда)
6. инференцијалне црте нису обавезне и зависе од језичког и ванјезичког контекста; ови подаци
спадају у онај део реченичних података које називамо идентификација контексне упадљивости
(за посуде, инференцијална црта би могла бити уобичајни материјал од кога се посуда прави,
нпр. за чашу и флашу је стакло, за шерпу метал)
7. дистинктивне црте обухватају све наведене сем инференцијалних; свака семантичка црта која
разликује значење пара речи спада у дистинктивне црте (мачка и маче се разликују само по
црти +/- одрасло, а ат се разликује од коња само по црти +/- архаично)
Г) класификација сема:
1. контекстуалне семе остварују се само у посебним контекстима
Жуковски – отац модерне аеродинамике, отац -> оснивач
2. семантичко-синтаксичке семе
председник добија различите семе ако се употребљава уз различите допуне, нпр. председник
партије, председник кошаркашког клуба, председник кућног савета
3. тематске семе су оне информације које лексема добија у вези са општом семантиком речи
војсковођа у вези са војском, бригадир у вези са бригадом
4. фонске семе сачињавају културно-историјске асоцијације које лексема са собом носи
руска лексема командировка подразумева службени пут за које се добијају дневнице; такве
информације не бележе речници већ енциклопедије.
Продуктивност сема
Семе се деле на продуктивне и непродуктивне. Пример продуктивне семе лексеме зуб јесу оне
које се односе на облик, а на основе њихове продуктивности настала су нека секундарна
значења зуба - зуб на вилама, усек, виљушка са четири зуба
~8~
У семантичкој структури лексеме разликују се семантичко језгро (архисема и једна или више
диференцијалних сема које су јој непосредно потчињене) и семантичка периферија.
Архисема и најважније семе које помажу идентификацији лексеме чине идентификатор. Све
остале семе чине семантичку периферију.
Сема нижег ранга која улази у идентификатор мора бити или најпродуктивнија или дословно
диференцијална тј. треба да постоји још једна лексема која се разликује само по
присуству/одсуству само те семе
лексема мушкарац -> архисема: људско биће; најважнија диференцијална сема: мушког пола
Предности
» погодан начин за детаљну анализу семантичког садржаја
» овим поступком се могу прецизно упоредити два значења једне лексеме или већег броја њих
» издвајање ограниченог броја константи на основу којих се добија неограничен број
променљивих представља основу сваке научне теорије
» поступак је применљив и у семантици реченице
Слабости
» није прецизна метода јер се семе разликују по степену разложивости
» не постоји коначна листа сема
» није погодна за разлагање апстрактне лексике
» не може се користити у анализи значења придева
~9~
ТЕОРИЈА ПРОТОТИПА
Али, категорије немају најчешће оштре границе, а неки чланови могу да се уврсте у бар две
категорије.
нема заједничке особине за све процесе које називамо игром – игра картама, игре лоптом,
шах, такмичарске игре, игра мице не могу се повезати по једном заједничком своству, али су
неке од њих повезане заједничком цртом
Лексеме у оквиру једне тематске групе обично нису повезане мноштвом заједничких сема, већ
су повезане захваљујући томе што је свака од њих повезана са другима једном или мањем
бројем различитих сема.
Већина категорија могу се дефинисати само преко типичног предтсавника – прототипа.
Проблем категорија са нејасним границама у директној је вези са одређивањем денотације те
категорије.
експеримент о нејасним границама између категорија као што су чаша, шоља, ваза итд.
Границе између различитих посуда су неодређене. Неке шоље, под одређеним условима, могу
бити вазе (ако су стаклене, ако је у њима цвеће...) итд.
Није сасвим јасно како људи долазе до закључака о припадности неке појаве одређеној
категорији. Чланови једне категорије треба да буду слични прототипу како би припадали једној
категорији, али су те сличности често неухватљиве.
Једна од карактеристика прототипа је и променљивост. Осим географски (нпр. прототип чизме
разликује се код Британаца и код Тексашанина), прототип се мења и током времена (нпр.
прототип аутомобила данас је различит од прототипа аутомобила пре 100 година).
Ставрност је на свим нивоима категоризована, тако да постоје централни, прототипични
чланови, и сви остали, који се према сличности распоређују ближе или даље од прототипа.
Категоризација помоћу прототипа се односи и на апстрактне категорије.
убиство је бољи пример убијања него смртна казна или самоубиство
буљење је бољи пример гледања него вирење или чкиљење
Прототип има важну улогу и у сагледавању људских особина. У нашој колективној слици
стварности постоји прототип човека са одређеним физичким и духовним особинама. Тј. постоји
мноштво прототипа: прототип бебе, младића, девојке, мушкарца, жене, бабе, деде – људи оба
пола различите старости.
~ 10 ~
Прототипичне вредности физичких особина разликују се од народа до народа, док су духовне
особине универзалније.
Теорија прототипа је погодан начин за анализу лексичких група. Појаве исказане једном
тематском групом лексема сачињавају једну категорију. Та категорија има прототип, чланове у
непосредној близини прототипа и маргиналне чланове. Степен централности/маргиналности
неког члана зависи од степена његове различитости у односу на прототип. Теорија прототипа се
може користити и за анализу вишезначности једне лексеме. У центру такве категорије налази се
прототипично значење, а на њега се надовезују друга, мање типична значења.
Теорија прототипа има велике домете у истраживању семантичке организације тематске групе
лексема. Теорију прототипа не можемо применити у анализи синонима, лексема које
означавају родбинске односе, синтагматских релација између лексема итд.
~ 11 ~
КОНЦЕПТУАЛНА АНАЛИЗА
Појмовна метафора
Апстрактне и сложене појаве не доживљавамо непосредно, већ их конкретизујемо тако што их
сводимо на познато искуство. Важну улогу у том процесу има појмовна метафора која је
ментални механизам помоћу којег разумевамо и организујемо стварност. То је разумевање
једног појма (или појмовног домена) преко другог појма (појмовног домена).
О апстракцији као што је живот размишљамо конкретно као о путовању: Он је много тога
прошао у животу. Ја сам на животној раскрсници.
Појмовна метонимија
Важну улогу у концептуализацији има и појмовна метонимија. Метонимија је когнитивни
процес у којем се један концептуални ентитет, извор, налази у логичкој вези са другим
концептуалним ентитетом, циљем, унутар истог домена. Када дело назовемо по аутору,
остајемо у истом домену (Читам Шекспира), а слично је и са следећим примерима: произвођач
за производ (Купили су форд), посуде за количину која стаје у њих (Попио је чашу воде) итд.
Последњих година велику пажњу привлачи и метафтонимија (здружена метафора са
метонимијом).
Семантички сценарио
У когнитивној лингвистици важну улогу игра и сценарио, који се базира на структурама као што
су домен, схема, фрејм итд. Когнитивисти значење схватају као екстрајезичке системе тј.
когнитивне структуре засноване у обрасцима знања и веровања.
Домен
Разумевање значења једне језичке форме могуће је само у контексту других когнитивних
структура тј. у оквиру домена. Нпр. седмица је семантички домен у оквиру којег разумевамо
понедељак. Циклус дан-ноћ чине домен у којем разумевамо седмицу итд. Свака
концептуализација има домен за карактеризацију значења. Базични домени су они који се не
могу разложити на једноставније когнитивне структуре, нпр. време, простор, температура, боја,
укус... Разликују се примарни и секундарни домени. Тако је за со примарни домен додатак
јелима, а тек секундарно је со хемијско једињење NaCl.
~ 12 ~
Фрејм
Фрејм чине сви домени једне лексеме. Нпр. мајка је жена која је удата, затруднела, била 9
месеци у другом стању, родила дете, одгајила га, и све то заједно чини фрејм мајке. Фрејмови су
конфигурације културно утемељеног, конвенционализованог знања. Фрејм не мора да садржи
научно валидно знање о свету. Ако понедељак посматрамо у домену првог радног дана, онда је
то идеализована слика, јер домаћице, људи на одмору или боловању не третирају понедеак на
овај начин.
Схема
Схеме представљају пресликавање и уопштавање физичких искустава на апстрактније домене.
Неке од схема су:
» схема садржавања – потиче из представе коју имамо о нашим телима као о контејнеру и о
нашем присуству у неком ограниченом простору, попут собе, у којем ми представљамо објекат.
На овој схеми заснивају се неке (онтолошке) појмовне метафоре (Он ми није у видном пољу. Он
је дубоко у мислима).
» схема стазе – у њој се рефлектује искуство нашег сталног кретања. На овој схеми заснивају се
појмовне метафоре: љубав је путовање (Путеви су им се разишли) или живот је путовање (Тај
мали ће далеко догурати).
» схема слике – темељи се на искуству доживљавања туђе слике или употребе сопствене слике у
свакодневном животу. На тај начин базирају се појмовне метафоре: туга је насилничка физичка
сила (Био је то ужасан ударац).
~ 13 ~
Асоцијативна метода са успехом се може користити у истраживању стереотипа. За семантику су
стереотипи важни јер се уплићу у значења речи. Постоје лексеме које у два језика имају слично
значење, а разликују се само по конотацији, која је изазвана различитим етнокултуралним
искуством два народа.
Састављање асоцијативних речника пружило би поузданији увид у промене у друштвеној
перцепцији и у актуелно стање јавног мњења. Међу продуктивнијим методама за испитивање
погледа на свет једног народа налази се анализа вербалних асоцијација његових припадника.
У једном истраживању испитаницима је задат тест континуираних асоцијација у којем је
таржено да напишу првих 5 асоцијација на стимулус идеалан саговорник. Испоставило се да
Срби што су старији то више држе до спољашњег изгледа саговорника.
АСОЦИЈАТИВНИ РЕЧНИЦИ
~ 15 ~
ПОЛИСЕМИЈА
Подела лексема
Све лексеме у језику могу се поделити на:
» једнозначне (моносемичне)
» вишезначне (полисемичне).
~ 16 ~
Полисемантичка структура
Скуп свих значења једне лексеме зове се полисемантичка структура. Она се састоји из:
» примарног/основног/номинационог значења тј. примарне семантичке реализације
» секундарних значења тј. секундарних семантичких реализација
Неки лингвисти посебна значења лексеме сматрају њеним варијантама и називају их
семантичке алолексе, док их Љубомир Поповић назива сублексеме.
(пример за полисемантичку структуру лексеме нога)
Подела полисемије
Може бити:
» радијална
Сва секундарна значења настају из примарног, тј. сва значења настају из једног значења као
центра. Овај тип полисемије је најчешћи.
полисемантичка структура лексеме нога:
основно значење: део тела човека, од струка до прстију, служи за кретање
секундарна значења: нога столице, нога моста, нога шестара, нога посуде
» ланчана
Из примарног значења настаје секундарно, из секундарног терцијално итд.
кућа – објекат за становање породица (кућа Петровића) династија, лоза (кућа
Немањића)
» радијално-ланчана
Ланчана полисемија се најчешће укрсти са радијалном, па тако настаје радијално-ланчана
полисемија.
Тест за одређивање примарног значења био би тест зависности од контекста. Оно значење за
које није потребан посебан контекст да би се остварило претставља примарно значење. Ако је,
међутим, за реализацију неког значења потребан семантичи детерминатор тј. лексема помоћу
које се оно интерпретира, онда је такво значење секундарно.
Сломио ми се зуб – лексема зуб је употребљена у свом основном значењу
Сломио ми се зуб на чешљу – ППК на чешљу је детерминатор и указује да је лексема зуб у
секундарном значењу
~ 17 ~
Понекад се дешава да је секундарно значење доминантно.
лексема прост
основно значење: једноставан, лако разумљив, није сложен (нпр. прост задатак)
секундарно значење: груб, неотесан, неучтив, простачки настале изведенице: простак,
простачина, простаклук
лексема туп
основно значење: није довољно наоштрен, с којим се тешко сече (нпр. туп нож)
секундарно значења: умно ограничен, глуп, слабо схвата настале изведенице: тупав, тупсон,
тупавко, тупаџија...
У неким случајевима су секундарна значења продуктивнија од примарног, па су она, иако
секундарна, у ствари, доминантна.
У неким полисемантичким структурама нема примарног значења, зато што се читава структура
значења састоји из неколико врло ретких значења или неколико врло фрекфентних, па ни једно
од њих не доминира.
Секундарна значења лексема најчешће се развијају према малом броју принципа (метафором,
метонимијом и синегдохом) и јасно су одвојива једна од других, али постоји и мноштво случаја
када се значења развијају неуобичајено и када није сасвим јасно да ли је неко од њих посебно
или је само специјалан случај неког ширег значења.
лексема кора
примарно значење: спољашњи омотач стабла дрвета
секундарна значења: спољашњи тврђи део хлеба, спољни тврди део јајета (љуска),
спољашњи омотач неких плодова (љуска), чврст омотач код неких животиња
Данашњи говорсник српског језика не би дао предност кори дрвета у односу на кору хлеба или
неку другу кору. Лексема кора и неке друге лексеме изгледају као да имају опште значење, које
се само конкретизује на различите начине, па тако све што представља неки тврди омотач
називамо кором, а при том немамо у виду аналогију са кором дрвета.
глагол прогледати
примарно значење: гледајући видети кроз нешто.
секундарна значења: поново добити вид, отворити очи, пробудити се, потпуно разоткрити
некога, постати свестан нечега...
Последње наведено значење је прегледати, разгледати (Бабу послаше да прогледа око куће).
Ово значење нашло је место у полисемантичкој структури због ортографијске и ортоепске везе
глагола прегледати. Примарно значење прегледати постало је због тога једно од секундарних
значења глагола прогледати.
Дифузна значења
Неке лексеме имају два или више тотално повезаних значења да их је у реченицама готово
немогуће раздвојити и третирати их дискретно. Та појава назива се дифузност значења.
прилог брзо у реченици Марш одавде брзо!, истовремено значи: одмах (истог тренутка) и не
споро (брзим корацима). Ова значења су различита, али у овом примеру неодвојива.
~ 19 ~
Различити нивои перспективизације претстављају такав дијапазон значења речи које се не може
претставити речнички, а ипак се не може занемарити када се говори о значењском потенцијалу
многих речи.
Деплеција
Деплеција, или семантичка истрошеност, је појава слична полисемији.
У српском језику придеви добар и леп су колокативно презасићени, па самим тим и
семантички истрошени. У свом значењу задржали су уопштену компонетну позитивног
вредновања, која им омогућава да постану синоними и да се употребљавају уз бројне именице
различитог значења: добра прилика/лепа прилика, добар провод/леп провод, добра
плата/лепа плата, добро владање/лепо владање, добро друштво/лепо друштво .
Та нејасна, широка семантика речи, уз могућност употреба у најразличитијим колокацијама,
обично је знак деплеције.
Аутотропонимија
~ 20 ~
Аутотрпонимија је врста полисемије глагола. Када један глагол има способност да се, у првом
случају, раеализује без експлициране одредбе или допуне за начин, а у другом случају, са њом,
то су два значења тог глагола и називају се аутотрпономи.
Разликују се значења глагола у реченицама: То ће те коштати! и То ће те коштати 250
динара
У србистици аутотрпонимија није, или није увек, облик полисемије.
глагол коштати у реченицама: Ово ће те коштати и Ово ће те много коштати није
реализован у 2 значења. Због тежње ка језичкој економији склони смо да употребљавамо
реченице без свих реченичних чланова (саговорник претпоставља значење неизречене допуне).
Граматикална полисемија
У српској лингвистици о овој појави је писала Ирена Грицкат. Она је назива граматикална
полисемија. Постоје три случаја граматикалне полисемије:
1. када једна врста речи прелази у другу врсту речи
врх може бити именица и предлог
2. када лексема не прелази из једне граматичке врсте у другу, али јој се мења нека од
граматичких категорија
глагол денути, који може бити свршеног вида и тада значи сместити, оставити или
несвршеног вида и тада значи садевати, слагати
3. изазван је рекцијом глагола
глагол решити са додатком да+презент значи одлучити (решио је да дође), а ако се употреби
са правим објектом, значи наћи решење (решио је задатак).
Ситуациона полисемија
Ирена Грицкат уводи и трмин ситуациона полисемија – случај када једна лексема мења значење
према области људских интересовања и радне праксе.
разни делови апарата, направа и машина зову се чешаљ, папуча, кашика, зуб...
Иако има везе са полисемијом, конверзија је ипак тип творбе. Преласком једне врсте речи у
другу мења се грамема (категоријално-граматичка сема) која битно мења значење лексеме. Ако
придев млада постане именица млâда, а придев добар постане именица добро
(пољопривредно добро), значење ових лексема је довољно оразличито и индивидуално, да не
можемо рећи да су значења добијена истом полисемантичком структуром.
Конверзија не спада ни у хомонимију, јер хомоними нису значењски повезани.
~ 21 ~
Једно исто значење може се односити на различите референте. Манифестације једног значења
треба разликовати од вишезначности. Лексема дете се односи и на дечака и на девојчицу, али
то још увек није довољно да дете када се односи на дечака третирамо као једно значење, а
када се односи на девојчицу, на друго значење те лексеме.
ЛЕКСИЧКА МЕТАФОРА
Под лексичком метафором се подразумева пренос имена с једног појма на други на основу
сличности. Сличност изворног и циљног појма никад није апсолутна, већ је заснована на некој
компоненти као што су боја, функција, облик, положај, порекло...
основно значење лесеме крило је део тела птице, а секундарно значење у примеру крила
авиона настало је лексичком метафором.
лексема глава примарно означава део тела човека, а секундарно може означавати део
ексера
Када се у комуникативном акту јави потреба да се именује проширен део клина, а адресант
(особа која шаље поруку) не зна лексему с том номинационом вредношћу или не може да је се
сети, онса се у језичкој свести адресента одвијају следећи процеси:
1. Значењска декомпозиција садржаја који треба именовати (део клина+округласт+проширен
итд)
2. Претрага лексичког фонда у меморији са сличним компонентама (тако се долази до лексеме
глава)
3. Повезивање сема главе и сема горњег дела клина
4. Синтеза елемената циљног садржаја око везивнаог елемента, ( тј. око сема округласт,
проширен)
Дакле, компоненцијална анализа је погодан начин за описивање деловања лексичке метафоре.
Архисеме глава човека и глава ексера различите су, као и већина сема нижег ранга, али их
повезују 2 семе (положај - горњи и изглед - округласт). Механизам лексичке метафоре је
~ 22 ~
заснован на повезивању истих семантичких компонената нижег ранга. Те заједничке семе могу
бити семе изгледа, положаја, функције итд, па се метафоричке трансформације могу поделити
по том критеријуму.
~ 23 ~
постоје фазе у употреби ове метафоре. Додир, укус и температура, означавају се углавном
придевима.
У српском језику најчешће се синестетички одређују именице из домена чула слуха, а најређе
именице из домена чула додира, док се у немачком језику најчешће одређују именице из
домена чула додира а најмање придеви из домена чула слуха и мириса.
Има придева код којих није сасвим јасно да ли су употребљени у синестетичком облику или у
свом основном значењу, нпр. глатка коса може бити таква и на изглед, али и на додир. Неки
придеви су склони синестезији толико да се у речницима уводи посебна тачка за њихова
синестетичка значења. У речнику САНУ су обрађени придеви благ и љут (блага зелена боја,
блага месечина, блага светлост).
Резултати испитивања синестезије у српском језику подударају се са истраживањима у
енглеском и немачком, па можемо закључити да постоји теза о универзалности синестезије у
европским језиција, а објашњење тражимо у неурологији чула и у самом језику.
ЛЕКСИЧКА МЕТОНИМИЈА
Лексичка метонимија је способност многих чланова једне тематске групе лексема да по истом
моделу преносе своја имена на друге појмове из истог домена стварности на основу неке везе
међу њима. Та логичка веза може бити просторна, временска, узрочно-последична, посесивна
или нека друга.
Цео град спава – лексема град није употребљена у свом примарном значењу и не означава
насељено место, већ означава становнике града. Ово секундарно значење добијено је
метонимијом.
Пратећи елемент архисеме у секундарном значењу постао је основни „место за људе“ постало
је „људи из места“. Архисхема је извориште метонимиске трансформације (извориште
метафоричке је у семама нижег ранга). Код метонимије архисхема примарног знчења лексеме,
постаје сема секундарног значења. Ова појава назива се клизање референције.
Метонимијске формуле
Метонимија можемо посматрати као регуларну полисемију, зато што могућност метонимијске
трансформације имају све речи које припадају једној тематској групи. Због тога можемо
говорити о метонимијским формулама. Речи које припадају једној тематској групи подлежу
једној метонимијској формули, која може да се примени на све чланове групе.
све речи које припадају тематској групи посуде могу метонимијски да равију значење
количина која стаје у ту посуду: Попио је чашу воде. Појела је лонац супе. Набрао је корпу
јабука.
све речи које припадају тематској групи просторије у стану могу да означавају намештај у
тој просторији: Реновирала сам кухињу. Купили смо нову спаваћу собу.
речи које припадају тематској групи насељено место могу да означавају становнике тог
места: Цео град спава. Село се томе радовало.
Именичка метониимија
Метонимијским преносима подлежне су именице, придеви и глаголи.
~ 24 ~
Именичка метонимија се заснива на специајлном типу елиптирања. Метонимијску улогу увек
добија подрађени члан те синтагме: људи у кући-кућа; пиће у чаши-чаша... Подређени члан
синтагме добија улогу метонимијске лексеме, преузимајући значење надређеног члана.
Глаголска метонимија
Глаголска и придевска метонимија су мање проучаване у лексиколигији од именичке.
Метонимију глагола истраживачи дела на: месну, временску и узрочну.
Неке глаголске метонимијске формуле: деформисати одређеним деловањем-узроковати тим
деловањем: копати земљу-копати јаму; пробити стену-пробити рупу у стени; обрађивати
одређеним деловањем-ликвидирати тим деловањем: лечити болесника-лечити туберкулозу..
обрађивати одређеним деловањем-удаљавати тим деловањем: ошишати главу-ошишати косу;
обријати лице-обријати браду..
Придевска метонимија
Постоји неколико типова придевске метонимије:
узрочна: који има својство х-који изазива својство х: смртна: (агонија-рана); који изражава х-
који изазива х: досадан: (изглед-пејзаж)
циљна: манифестовати се у виду х-а – намењен за х: семенски ( кромпир-фонд)
Слабу тачку Хосенсовог истраживања чине различити типови метафтонимије јер није увек лако
раздвојити врсте ове појаве.
У истраживању о концептуализацији екоција метафтонимија заузима значајно место ПР: „тресао
се од страха“ објашњавамо метафором „страх је хладноћа“ која је мотивисана метонимијом –
дрхтање као физиолошки ефекат страха.
СИНЕГДОХА
~ 26 ~
Синегдоха је пренос имена с једног појма на други на основу логичке везе део-целина. Дакле,
лексемом која означава део, именује се целина или ређе, лексемом којом се означава целина
именује се део.
Синегдоха ДЕО-ЦЕЛИНА
Синегдоха део-целина реализује се кроз различите моделе:
» Део тела човека или животиње - човек или животиња (Том скупу су приствовале велике
главе)
» Део предмета или објекта - предмет или објекат у целини (Немамо другог прага (куће))
» Назив намирнице, пића или новца - храна, пиће или новац у целини (Не може се живети без
хлеба и воде)
» Граматичка синегдоха сингулар - плурал (Здружио се Турчин с Црногорцем)
» Сингларни назив биљке/ животиње - врста дате биљке/животиње (Учитељица нам је
причала о вуку. Јела расте најбоље у високим планинама)
Синегдоха ЦЕЛИНА-ДЕО
Синегдоха целина-део реализује се кроз следеће моделе:
» Назив животиње - део (месо или крзно) те животиње (Ставила је лисицу око врата)
» Назив растиња - цвет или плод (Они би јели дивље малине)
» Назив општег појма - општи појам у целини (Мој човек је нешто причао)
» Име групе лица – појединац из те групе (Стој, војско, не дај се!)
» Плурал - сингулар (Ко те пита за лањске снегове)
Намеће се питање да ли се примерима „ставила је лисицу око врата“ и „појели су пиле“
илуструје синегдоху или метонимију. Неки аутори сматрају да су оваква значења настала
метонимијом (лисица не значи само део лисице, тј крзно од лисице, већ оковратник од
лисичијег крзна, производ. Пиле није само део пилета, тј месо већ јело од пилећег меса. Модел
назив растиња- плод или цвет можда би се могао третирати као метонимијски „малина“ може
бити биљка, плод те биљке, сируп или сок од те биљке. Врло су натегнути и они примери којима
се илуструје модел група-појединац и модел плурал сингулар. Најрепрезантивнији пример за
синегдоху целина-део је назив општег појма-посебни појам.
Посебан тип синегдохе претставља случај када се назив једног појма користи и за шири и за ужи
појам. Земља(планета), земља (копно, део земљине површине који није покривен водом)
земља (растресита материја по земљиној кори) земља (држава)..
Синегдоха се објашњава заменом ранга сема, једна од сема нижег ранга, основног значења
(који има делове тела) постаје архисема секундарног значења ( део тела).
~ 27 ~
Метонимија је скоро увек регуларна а синегдоха само у ретким случајевима. Само подтип
синегдохе део тела човека или животиње- човек или животиња донекле подлеже регуларној
полисемији.
ПЛАТИСЕМИЈА
Симилисемија
Гортан-Премк уводи термин симилисемија под којим подразумева способност примарне,
основне лексеме да се номинационо реализује у 2 семантичка садржаја чије су архисеме и семе
врло сличне. Та 2 садржаја у реченицама се обично обрађују у оквиру једне дефиниције и то
дефиниције примарног значења. Пр: деф примарног значења лексеме глава у речнику САНУ се
односи на главу човека и главу животиње. Платисемија се односи на сва значења једне лексеме
а симилисемија само на примарно. Платисемија се везује за придеве и глаголе а симилисемија
за именице. У случају платисемије готово је немогуће одредити примарно значење, а у случају
симилисемије оно се обично може одредити.пр: код примарног значења лексема глава виши
статус има подзначење које се односи на главу човека јер скоро сви деривати ове лексеме
заснивају своја значења на овом подзначењу.
Механизми полисемије (метафора, метонимија и синегдоха) су основни модели у настајању
секундарних значења именица, а платисемија је главни тип везе међу значењима (или
контекстуалним варијантама) придева и глагола.
СЕМАНТИКА ДЕРИВАТА
Деривати чине највећи део лексичког фонда. Настајање нових деривата је најчешћи процес
настајања нових речи у језику. Деривати су дводелне конструкције па је њихова семантика
различита у односу на семантику простих речи. Деривати се састоје из творбене основе и
творбеног форманта. Деривати пружају важну информацију о статусу лексеме од које су настали
у језичком систему. Лексема од које настају деривати зове се мотивна реч па се дериват назива
и мотивисана реч.
Према граматичкој врсти, мотивне речи, деривати се деле на ДЕНОМИНАТИВНЕ ( кожар)
ДЕВЕРБАТИВНЕ ( учитељ) и ДЕАДЈЕКТИВНЕ ( црнац). Према рангу деривати се могу поделити на
првостепене, другостепене, трећестепене... првостепени настају доректно од просте речи (учити
-учитељ), другостепени од првостепених...
Творбено значење је зависно од семантике мотивне речи и творбеног форманта јер је извод из
њихових значења. Лексичко значење је за сваку реч посебно, обликује га језичка заједница
својим комуникацијским искуством. Пр: творбено значење именице играч је онај који игра а
лексичко се састоји из више значења : 1. Онај који игра, 2. Спортиста, 3. Онај који добро води
игру у политици. Неки аутори деле творбено значење на дериватеме. Пр: за све деривате који
означавају вршиоца радње или носиоца занимања дериватема је „онај који“.
Просте речи су једнореферентне, а изведене могу бити једнореферентне и двореферентне.
Већина деривата спада у двореферентне. (кожар- у творбеној основи кож-смештена је
информација о врсти материјала, а у форманту ар-информација о вршиоцу радње.)
једнореферентне: пр: кућица-односи се на само један референт а творбеним формантом се
прецизира информација садржана у творбеној основи, реч је о малој кући.
Код двореферентних деривата семантички управни део деривата обично је у форманту, а код
једнореферентних деривата управни део деривата је у творбеној основи.
Мотивна реч уноси своје значење у мотивисану реч прекотворбене основе. Постоје 3 случаја:
1. Када се цео семантички садржај мотивне речи преноси у дериват (писати-писац)
2. Када се део семантичког садржаја мотивне речи преноси у дериват.
3. Када се само 1 сема или мањи бр њих преноси из мотивне у мотивисану реч (придев
муњевит, настао је од именице муња, а у дериват јр прешла саамо она сема која се односи на
брзину пражњења атмосферског електрицитета.)
~ 29 ~
Творбени формант понекад сугерише који се и колики део семантичког садржаја мотивне речи
преноси у дериват. ( придев кљунат- који има јак и чврст кљун, а кљунаст- сличан кљуну
изведени су од именице кљун. У дериват кљуаст прелива се само онај део семантичког садржаја
мотивне речи који се односи на облик, а и придев кљунат преноси се целокупни семантички
садржај имеице кљун, а формантом се даје информација о истакнутости кљуна.
Понекад се 2 значења деривата заснивају на истим семама мотивне речи али се реализују на
различите начине. Пр: пдидев гадљив мотивисан глаголом гадити се може да значи 1. Коме се
лако згади, 2. Који изазива гађење. Овде су семантичке компоненте које прелазе из значења
мотивне у значења мотивисане речи, супротно усмерене.
Дериват може развијати полисемичку структуру на исти начин као и мотивна реч од које је
настао. Други начин је понављање истог творбеног модела (белка може означавати све што је
беле боје: женку неке животиње беле боје, беличасто воће, жену плаве косе..)
У руској литератури се као заједнички термин за полисемију и деривацију користи семантичко
варирање. Под регуларношћу семантичког варирања са подразумева да су исте семе активне и
уполисемији и у деривацији. И полисемија и деривација најчешће се заснивају на семантичким
принципима..
О регуларности семантичког варирања је писала Гортан-Премк и за ту појаву навела пример:
главоња ( глава-део тела човека и животиње) може да означава човека са великом главом и
животињу са великом главом; главоња (најважнији човек у некој организацији) у омладинском
жаргону означава човека који има водећу позицију.
Скуп свих деривата једне лексеме обично се назива деривационо гнездо.
~ 30 ~
1. У менталном лексикону раздвојени су основни облици и флексија (граматички наставци),
али ако се нека реч стално понавља у истом облику, онда се она у менталном лексикону
налази заједно са основом.
2. Префикси и лексеме на које се они додају, спојени су у менталном лексикону, бар кад се
основе јављају обавезно с префиксом ( пр: допремити)
3. Деривати су у менталном лексикону ускладиштени заједно са суфиксима, али се у
случају одређеног спајања или разумевања могу поделити на саставне делове.
Већина говорника може да препозна разлику просте речи и деривата. Међутим, лаици не могу
лако да препознају другостепени, трећестепени ...дериват.
Деривациони процеси су у случају неких деривата толико сложени да је немогуће
претпоставити како деривате памтимо у деловима. Када бисмо их памтили у деловима, требало
би нам много времена за састављање другостепеног или трећестепеног деривата, а то не би
било економично. Испоставило се да за говорнике не постоје другостепени и остали виши
деривати. Вршена је анкета међу студентима Филолошког факултета; од њих је тражено да
напишу мотивну реч од именице „учитељица“ за већину одрговора је био глагол „учити“ а не
именица „учитељ“. Дакле, чак и лингвистички образовани говорници српског језика немају
изграђен осећај за другостепене деривате. Другостепени дериват се као и првостепени чврсто
саодноси са мотивном речју творбене основе.
Партикуларизатори- садрживачи представљају партитивне речи у синтагмама као што су: тањир
супе, кашика шећера, чаша воде, бокал вина итд. Испитивање је показало да није тачна
уобичајна интерпретација по којој је именица са значењем материје у облику партитивног
генитива семантички детерминатор на основу којег закључујемо да партикуларизатор означава
количину материје. Показало се да је цела синтагма тањир супе јединствена лексичка јединица ,
која може бити употребљена у основном или секундарном значењу и да је за целу синтагму
потребан семантички детерминатор, тј.одговарајући контекст на основу којег да ли је
употребљена у основном или метонимијском значењу. Тај семантички детерминатор је глагол у
ф-ји предиката у реченици. Пр. на основу глагола просуђујемо да су у реченици „ На столу јке
~ 33 ~
био тањир супе.“ оба употребљена у основном значењима и овде имамо информацију да су
на столу били и тањир и супа у њему. Посредством предиката у реченици „ Појео је тањир супе“
јасно је да тањир има метонимијско значење и да подразумева количину материје која у његља
стаје.
Грудву, пламен, стог не можемо да замислимо без учешћа материје од које су саздани, што на
језичком плану говори о снажној узајамној повезаности чланова партитивних синтагми, као и о
немогућности партикуларизатора- уобличивача да самостално означавају материју, предмете
или појаве. Ове именице обавезно имају шему која се односи на облик. У споју са другом
лексемом уобличивач се конкретизује ( добија садржај) тј. партитивна допуна добија форму и
опредмећује се, а цела синтагма постаје јединствена јединица која означава један недељив
предмет или појаву. Пошто грудву не можемо да замислимо без снега, земже и сл. можемо рећи
да је им. снег односно земља инкапсулирана у значење им. грудва.
Инкапсулација именице која означава материју у значење им. која означава уобличивач може
бити различитог степена:
1. Највиши степен инкапсулације запажамо у синтагмама букет цвећа, мрва хлеба , пласт сена ,
прамен косе. Иманице као што су букет, мрва, пласт, прамен везују се у партитивним
синтагмама за мали број именица. Због скромног дистрибуционог потенцијала и због
најфревентније употрбе ових уобличивача у једном типу партитивних синтагми, прототип
букета за говорника српскога језика је букет цвећа, прототип мрве, мрва хлеба, пласта је пласт
сена а прамена прамен косе. Ти прототипи су толико домонантни да из когнитивне сфере
успевају да остваре огроман утицај на језичку сферу. Семантички садржаји им. цвеће, хлеб,
сено, коса,скоро су у потпуности инкорпорирани у значење уобличивача уз који стоје. Букет,
мрва, пласт, прамен доживљавамо римарно као цвеће, хлеб, сено, косу. Прототип букета, мрве,
пласта, прамена утиче на семантичку поделу именица, па је мало вероватно да би их одредили
као апстрактне. Прототип пласта у виду пластс сена или прототип прамена у виду прамена косе
преводе пласт, прамен, и сл. им. из сфере апстрактног у сферу конкретног.
2. Нижи степен инкапсулације имамо у синтагмама грудва снега, млаз воде, нит паучине, венац
паприка. Сваки од уобличивача из оваквих синтагми има веће број могућих допуна. Смањује се
број нпрототипа који је колективне природе, а повећава се број индивидуалних прототипа. Тако
је за некога прототипичан млаз- млаз воде, за неког млаз крви или млаз млека. Уобличивачи из
ове групе су за степен апстрактнији од уобличивача из претходне групе а инкапсулација је
изражена у мањем степену.
3. Најнижи степен инкапсулације запажамо код најапстрактнијих уобличивача, оних који
опредмећују најразноврсније материје, као нпр. им. гомила, камара, хрпа..
~ 34 ~
ПОДЕЛА ЛЕКСИЧКИХ СКУПОВА ПРЕМА ОПШТОСТИ
СЛАВИСТИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА
Појмовно поље чине лексеме и граматичке констрикције у вези са неким појмом али не баш све
слободне асоцијације, као у случају асоцијативног поља.
Семантичко поље је термин који се понекад користи са сличним значењем као појмовно поље а
понекад са специфичним значењем. Појмови окупљају у сферу свог значења целе низове речи
образујући семантичка поља u kojima su re;i samo ynaci. Немогуће је одвојити значењску
судбину једне речи од значењских трансформација целокупног поља. Пр. семантичког поља
село: поље, комбајн, домаћинство, насеље, жњети итд. Има и ужих приступа семантичком пољу-
да се оно састоји из речи исте граматичке врсте па би пр. за семантичко поље биле боје.
Примере за тематску групу представљају чинови у војсци, делови тела, називи животиња.Иако
јој је оспоравана лингвистичка системност због ванјезичких заснованости постојање
заједничких значењских компоненти код већине чланова групе омогућава заједнички модел
развоја секундарних значења.
Лексичко-семантичка група речи је скуп речи исте врсте које се могу наћи у односима
синонимије, антонимије, хипонимије и подврстама ових односа. Лексема не улази у ЛСГ
целокупном својом значењском структуром, већ једним од својих значења, па једна лексема
може ући у већи број ЛСГ. Већина ЛСГ има доминанту. Пр. Лсг високог степена чији су
чланови: јако, веома, гигантски, невиђено, апсолутно и сл. доминанту ове групе чини веома,
врло.
АНГЛОСАКСОНСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА
МОГУЋА КЛАСИФИКАЦИЈА
Најопштију парадигматски лексички скуп је асоцијативно поље. Оно се састоји из лексема које
су различитим значењским везама, и језичким (системским) и ванјезичким ( несистемским)
повезане са доминантном лексемом поља. Фразеологизми нису чланови асоцијативног поља.
Доминанта поља је назив поља- то је она лексема на коју испитаници одговарају лексемом-
асоцијацијом. Сеамнтичко поље се састоји из системски повезаних лексема, које припадају
различитим граматичким врстама и које могу, а и не морају бити у творбеној вези.Ужи скуп од
семантичког поља чини семантичка група. постоје два типа семантичких група: лексичко
семантичка група (ЛСГ) и тематска група (ТГ) Члановима ових двеју група заједничко је што
припадају истој граматичкој врсти и што нису у творбеној вези. ЛСГ чине синоними, антоними,
хипоними
Постоје лексички скупови код којих је однос узајамне зависности чланова изражен, а има и
оних код којих постоји само повезаност сваког члана понаособ са доминантом или архисемом
скупа. Три основна типа парадигми одговарају односима детерминације(спецификације),
комплементарности и аутономности.
ДЕТЕРМИНАЦИЈА- пдразумева семантичку зависност једне лексеме или групе лкексема према
другој лексеми или лексичкој група. Нпр. лексеме огроман и громадан претпостављајуу
постојање лексеме велик, док постојање лексеме велик не подразумева постојање наведених
експресивних синонима ове лексеме.
АУТОНОМНОСТ-( или однос слободне зависности) пдразумева везу међу речима у различитим
групама чија је узајамна зависност условљена нејезичка појава. Нпр. називи за делове
намештаја.
Ако упоредимо семантичку групу ходати, журити, ……., трчати са семантичком групом око,
ухо, нос, обрва, уста уочићемо да прва група има поред заједничких архисема и доминанту или
стожер, а то је лексема ићи. Ова лексема је и сама члан семантичке групе, али и њено кохезионо
језгро јер се ниједан од преосталих чланова групе не може значењски одредити без саодношења
са том лексемом. Елементе другог скупа повезује сличност, али не постоји члан преко којег
дефинишемо остале чланове групе, тј. ова група нема стожер. Кохезиона сила групе јесте
апстрактна појмовна вредност, архисема- део тела/када бисмо могли да ....... архисему и када би
имала конкретно значење и тада бисмо овој јединици морали да припишемо општоцт и не бисмо
могли да је уврстимо у семантички скупзбог надређеноссти. Нпр. за кохипониме ласта, врабац,
сеница, канаринац хипероним је птица, али птица није члан ове групе.То је таква архилексема у
чијој се значењској општости и апстрактности налази способност надређивања и немогућност
укључивања у наведену групу.......
Семантичке групе које не поседују доминанту ипак имају чланове истакнутије од других. За
антонимски ланац то би могао бити неутрални члан антонимског пара. За кохипониме и чланове
тематских група истакнути чланови су прототипи. Нпр. прототипични делови делови намештаја
су сто, столица, па су истакнути чланови ове тематске групе речи сто и столица, што је изазвано
ванјезичким разлозима а манифестује се у језику.
У науци није уједначен однос према синонимији. Према првом гледишту синонимија не постоји
јер не постоје лексеме које су које су узајамно заменљиве у свим контекстима. Према другом
гледишту синоними се могу поделити на истозначнице ( прави, апсолутни синоними) имају
идентично значење, и блискозначнице (неправе, релативне синониуме) имају слично значење.
Према трећем гледишту постоје само прави синоними јер или је нешто исто или није. Четврто
гледиште уводи скалу синонимности, па имамо апсолутну синонимују( водоник- хидроген) ,
потпуну синонимију ( липцати-преминути) само употрбну разлику, дескриптивну синонимију
( ако су две лексеме заменљиве у већини контекста, као кућа-дом и приближну синонимију ( ако
се две лексеме могу заменити само у неким контекстима, као ходати- шетати).
Као дијагностички тест синонимије обично се користи тест замене( супституције) једне лексеме
другом у истом контексту. Ово није увек одговарајући начин идентификације синонимије јер у
језику постоје различити парадигматски односи који омогућавају замену лексема у истом
контексту иако нису синоними. Нпр. у реченици; „ Запевала је птица“ лексему птица можемо
заменити лексемом ластавица, прамда та 2 зоонима нису синоними.
~ 37 ~
Из угла компоненцијалне анализе семантичка сличност синонима објашњава се истом
архисемом и идентичношћу бећине сема нижег ранга. Ипак ако 2 речи деле мноштво
семантичких компонената то није гаранција синонимности. У лексемама вучјак-кокер запажа се
семантичка блискост, али ово није синонимија. Синоними, поред мноштва сличности, имају и
висок степен имплицитних контраста. Важн афункција лексеме вучјак је да искључи остале
сродне јединице као што је кокер. Реченица „То није вучјак.“ буди очекивања да је то можда
кокер или нека друга пасмина. У случају синонима није тако „истинољубив“ „поштен“ немају
сасвим истоветно значење, али реченица „Он није истинољубив“ не буди очекивања да је он
поштен.
Вид истозначности остварен у контексту када лексеме не припадају истој врсти речи (Он је
лукав. и Он је лисица.) је квази синонимија, као и синонимност између лексеме и синтагме
(аларм-алармни урећај).
2. Други начин је стварање секундарних значења. Секундарно значење једне лексеме може
бити синонимно са примарним или секундарном значењем друге (лексеме анђео и злато могу
бити контекстуални синимими кад у својим секундарном значењима означавају дете; говорити и
гукати су синоними када гукати значи говорити
3. Трећи начин јесу творбени процеси. Тако настају једнокоренски синоними заћитати-
ућутати; заспати-уснути
Релативни синоними се разликују по једној семи или мањем броју сема које се налазе на нижем
ступњу семске хијерархијске лествице. Управо због маргиналности тих сема, понекад у
одрећеном контексту долази до неутрализације семантичких различитости између релативних
синонима и они добијају способност да значе исто. Да су у питању семе вишег ранга контекст
не би могао да их неутрализује.
У синонимском односу могу бити само нека значења лексема- то је парцијална синонимија.
Дакле, она захвата делове полисемантичких структура ( пр. дом-кућа, кућа може означавати и
покућство, а дом не). Ако су у синонимском односу сва значења лексема то је тотална
синонимија. Она се подудара са апсолутном ( цар- император). Ако се пореде појединачна
значења лексема постоје три типа синонимских односа :
1. Када у синонимски однос ступи примарно значење једне са примарним значењем друге
лексеме ( пр. речи, казати; ученик- ђак). То је права синониомија, јер за њено остваривање није
потребан неки одређени контекст.
2. Када у синонимски однос ступи примарно значење једне лексеме са секундарним значењем
друге ( пр.л Становници града спавају. Цео град спава) независно од контекста ове лексеме нису
синоними, па је ово неправа или контекстуална синонимија. Она је у језику најзаступљенија
3. Када у синонимски однос ступи секундарно значење једне лексеме са секундарним значењем
друге( пр. именице анђео и злато су синоними када означавају добро дете) Ово је такође
контекстуална синонимија.
~ 39 ~
Д.Гортан-Премк је запазила:
2. Деривати у чији семантички садржај улази целокупни значење мотивне речи(пр. млекар)
немају истозначнице, они у чији саджај улази део значења мотивне речи имају ( пр. змијаст-
вијугав)
Понекад између два синонимна придева заеједно употребљена постоји узрочно последична веза:
„Одгега тежак и тетурав.“ ( Он је тетурав зато што је тежак. Употребом придева тежак
прецизира се значење придева тетурав, и обрнуто). Има примера и за везану употребу придева
од којих је један употребљен у основном, примарном , а други у секундарном значењу па се на
основу примарног значења једног од њих разуме секундарно значење другог. „ Били смо свежи
и неискусни“. Понекад се оба придева употребњавају у секундарном значењу, али захваљујући
међусобном садејству значења разумемо шта они у датом контексту значе: „ Поглед му је
празан, мтрав“.
Синонимски низ сачињава више лексема сличног значења. Многи аутори мисле да су градуелни
синоними најочигледнији пример за синонимски низ. Синонимски низ најчешће поседује један
неутралан члан, преко којег се дефинишу остали чланови. Тај члан зове се доминанта за
синонимски низ: кућа, вила, дашчара, колиба итд. доминанта је кућа јер се вила дефинише као
луксузна кућа, колиба као трошна кућа, дашчара као кућа од дасака. Немају сви синонимски
низови доминанту, нпр. синонимски низ: запазити, уочити, приметити нема доминанту, али
поседује нешто заједничко што истраживачи називају колективном микротемом. По Д. Гортан
Премк синонимски ред сачињавају речи сличног значења, а синонимски низ творе речи истог
~ 40 ~
значења. Чланове синонимског низа, повезују и доминанта и микротема, а чланове синонимског
реда повезује само микротема.
1. чланови једне тематске групе повезани су бројним синонимским везам аи могу се
дефинисати једни помоћу других
2. у оквиру сваке тематске групе постоје подсистеми који сачињавају синонимски редови, чија
је доминанта један од чланова тематске групе
3. чланови тематске групе различитим значењима улазе у различите синонимске редове
5. инпут-анализом, кроз потрагу за чланом који се у дефиницијама других чланова јавља
најчешће, јер је синониман са њима, долазимо до централних чланова једне тематске групе и
разумевамо њену хијерархијску организацију
Први речници синонима појавили су се почетком 17. века. Били су то речници латинских
синонима. Једини ечнок српскога језика саставио је Миодраг лалевић 1974. год. под називом
„ Синоними и сродне речи сх језика.“
~ 41 ~
АНТОНИМИЈА: ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
Шта је супротно, а шта није, зависи од узраста, пола, социјалног и културног окружења. Постоје
речи које се супротстављају и у контексту и независно од њега, а има и оних које се
супротстављају само у контексту. Типични, основни облик антонимије, остварује се независно
од контекста, тј. кроз семантички међуоднос основних значења. Ако се у лексемама
супротстављају основна значења оне се налезе у односу праве антонимје у свим осталим
случајевима реч је о неправој антонимији или квазиантонимији.
Осим супротсављања основних значења, постоји још један важан показатељ праве антонимије, а
то је семантичко саодношенје лексема., Семантичко саодношеље се тестира покушајем
дефинисања једног антонима путем другог, помоћу тзв. негативне дефиниције. Нпр. мушкарац
је људско биђе које није женско, а жена је људско биће које није мушко. Мајка и дете нису
антоним јер се саодносе, али се узајамно не супротстављају.
Уколико семантичко саодношење изостаје, лексеме могу успоставити само однос неправе
антонимије. Асиметричност основних значења може бити стилска, семантичка или употребна.
Неправи антоними с обзиром на семантичку асиметрију основних значења:
1. Један од типова ове врсте неправих антонима може се илустровати односом између
лексичких парова жив-мртав и жив-убијен. Оба ова пара повезује супротстављање примарних
значења, а разлика је у саодношењу. придеви жив и мртав узајамно се саодносе, а придеви жив и
убијен не, јер убијен није само који је мртав, већ подразумева и нашин који је довео до смртног
исхода. Такође, обучен и свучен су прави антоними, а обучен и го су неправи. Обучен и свучен
подразумевају и начин на који је дошло до тих особина.
2. Неправу антонимју повезују и односи међу неким лексемама у антонимском ланцу. Око
неких антонимских парова формирају се антонимски ланци. Типичан пример је антонимски
ланац врућ- хладан: студен- хладан- прохладан-млак-топликаст-топао- врућ- врео. У овом ланцу
придеви топао-врућ и хладан су прави антоними, али се запажа и мноштво парованеправих
антонима: студен-врео, млак-хладан итд. Придев врућ се може дефинисати- који није хладан, а
хладан- који није врућ. Придев студен не саодноси се са придевом топао- врућ, већ са придевом
хладан јер се студен не дефинише како који није врућ,већ који је много хладан. Антонимски
ланац састоји се из два синонимска реда ( студен- хладан- прохладан и млак- топликаст- топао-
врућ, врео) доминантну (стожер) првог чини хладан а другог врућ. Градуални синоними се
саодносе са доминантом реда а не са лексемом супротног значења.
3. Негацијом не добијамо обавезно прави антоним пр. нелеп не мора увек да значи ружан, већ
може да одређује некога ко није ни леп ни ружан, већ је неутралан у вези са том особином. Зато
је пар леп- нелеп пример за неправу антонимију, док су леп и ружан прави антоними.
Несиметричност се огледа у томе што леп има ужи семантички опсег од придева нелеп.
~ 42 ~
Као и синоними и антоними имају исту архисему и већину истих сема нижег ранга; и они се
разликују само по једној семи. Али, код синонима се разликује диференцијална сема на нижем
ступњу семске хијерархије, а код антонима се разликују врло значајна диференцијална сема. То
је она сема која заједно са архисемом у семантичко јеѕгро цланова антонимског пара. ( Архисема
лексема мушкарац и жена заједничка је и гласи- лјудско биђе. Најважнија сема нижег ранга ових
лексема је сема пола. Заједно са архисемом она сачињава семантичко језгро лексеме.
Семантичко језгро лексеме мушкарац је – лјудско биђе муског пола, а лексеме жена- људско
биђе женског пола. Све остале семе овим лексемама су заједничке.) Многи аутори наглашавају
принцип минималне рзлике међу антонимима. Осим сто је сема која се разликује код синонима
зеззначајнија од семе која се разликује код антонима, код синонима се само разликује а код
антонима се и супротставља.
Лексеме које развијају антонимију могу имати и више антонима , али само док су они
истозначнице. Истина нпр. има два антонима, а то су истозначнице лаж и неистина.
Антонимски пар се састоји од два члана. Постоје антоними код којих оба члана имају исту
вредност у лексичком систему а има и ових у којима је један члан маркиран а други немаркиран.
Немаркирани члан антонимско пара дубок-плитак јесте дубок, а маркирани члан је плитак.
Показатељ немаркираности се огледа у томе што однос дубок-плитак називамо дубином а не
плиткођом. Немаркирани члан поседује и номинално и контрастно значење док маркирани члан
само контрастно. Немаркирани члан обично има позитивну вредност. Немаркирани антоним је
плус-антоним , а маркирани је минус антоним. Плус вредност нем,аркираног члана, његова
способност означавања присуства или обиља, чини га семантички доминантним у односу на
маркирани члан.
Није сасвим тачно да само степеновани антоними могу компарирати( један штап може бити
кривљи или прављи од другог);
Неки антонимски парови имају особине и степенованих и нестепенованих антонима. Пр. пун-
празан—нестепеновани зато што исказују апсолутно присуство- одсуство одређене
особине( примери се не могу компарирати);степеновани зато што негација једног члана не
подразумева афирмацију другог( непун није једнако празан, непразан није једнако пун); зато
што овај антонимски пар спада у ланац : празан- полупун-пун.
2. Подела на основу формалне структуре- по том критеријуму имамо разнокоренске ( лексичке
антониме) пр. тих- гласан, брз-спор; и једнокоренске ( граматичке, афиксалне) антониме ( пр.
жив- нежив). Једнокоренска антонимија постиже се и страним префиксима а-,анти-,дис-,
и-,контра-.
Полисемија утиче на антонимију и њоме је изазвана подела на праве и неправе, пуне и непуне
антониме. Типичан облик антонимије чини супротсављање примарних значења лексема нпр.
мушкарац-жена. То је права антонимија; за њено остваривање није потребан контекст. Друга
могућност је супротстављање примарних значења једне лексе4ме секундарног значења другој;
нпр: сув- сиров(примарно значење лексеме сиров је необрађен, влажност је секундарно
значење. За овај облик антонимије потребна је одређена семантичка позиција тј. одређен
контекст: сува дрва- сирова дрва. Овај тип супротстављености је неправа антонимија или
квазиантонимија. Трећа могућност је супротстављање само секундарних значења двеју
лексема;нпр. лексеме вук и овца се супротстављају онда када се под вуком подразумева
искусна опасна особа а под овцом наивна безазлена особа. ( Овај тип антонимје спада у
неправу антонимију или квазиантонимију. Често се назива и контекстуалном антонимијом. Они
антоними којима се супротстављљају ова значења зову се пуни( потпуни) антоними, а они
којима се, поред основних значења супротстављају још нека али не сва, зову се непуни
антоними. Антоними који имају исти корен најчешће су пуни а о9ни који имају различите
корене ретко су пуни. Ако се антонимски пар састоји од антонима са истим или приближно
истим бројем значења, онда су сва или скоро сва значења антонимична. Ако постоји велика
диспропорција у броју значења оделитих антонима , број антонимичних значе4ња је мали
Полисемантичка структура једног антонима може утицати на полисемичку структуру другог, што
значи да и непуни антоними могу постати пуни. Лексема добро, према Речнику САНУ, има 17
значења, а лексема зло само 5. Супротстављају им се 3 значења. Међутим, контекст
~ 44 ~
допушталексему зло у свим случајевима у којима допучта и зло. Дакле и антонимија може
утицати на полисемију, јер се полисемантичка структура значењски сроднијегантонима богати
под утицајем полисемантичке стуктуре значењски богатијег члана антонимског пара.Нека од
овако добијених значења заувек остају само потенцијална.
Утицај полисемије на антонимију огледа се и кроз могућност једне лексеме да унутар своје
полисемантичке структуре има два супротстављена значења. Ова појава се зове енантиосемија.
Нпр. глагол позајмити може имати 2 супростављена значења: позајмити неком нешто и
позајмити од некога нешто. Пошто се од правом антонимијом подразумева супростављеност 2
лексеме, онда супростављеност између 2 значења једне лексеме не можемо сматрати правом
антонимијом. Енантиосеми се, за разлику од антонима, никод не употребљавају у истом
контексту.
Постоје очигледно супростављене лексеме и на изглед супростављене. На изглед
супростављене су нпр: небо-замља, ум-срце, анђео-ђаво, душа-тело. Супростављеност ових
лексема заснива се на представама, асоцијацијама или традиционалним уверењима говорника.
Неки аутори такве културно-историјске и асоцијативне *налазе* у значељу лексема називају
лексички фон. Дакле, супростављеност се заснива на колективној експресији. Овакви парови
називају се прагматички антоними.
Негирањем једног члана антонимског пара не добија се обавезно његов антоним. У вези са
негирањем једног члана антонимског пара постоје бар 3 могућности:
*добијање правог нестепенованог антонима: ако се префиксом не- одриче значење позитивног
члана антонимскиг пара, онда је негативни члан пара у одхосу праве антонимичности према
позитивном члану. Додавањем префикса не- на лексему истинит добија лексема неистинит, која
је прави синоним придева лажан.
*добијање неправог антонима са неодређеним значењем: негирањем члана степенованог
антонимског пара, добија се неправи антоним. Нелеп нпр. не може бити прави антоним лексеме
леп, зато што нелеп може значити који није ни леп ни ружан.
*добијање нове неантонимиске лексичке вредности: додавањем префикса не- испред придева
или именице, понекад се добија лексема нове лексичке вредностим која не само да није у
антонимском односу са полазном лексемом, већ има сасвим различиту архисему у односу на
њу (нпр. време-невреме)
КОНВЕРЗИЈА је семантички однос између две лексеме које се налазе у реципрочном и
симетричном односу, нпр. могу заменити место у реченици. Користи се и термин релациона
опозиција. Нпр. Петар је Марков гост. Марко је Петров домаћин. У конверзивном односу могу
бити глаголи: говорити-слушати, узети-дати; именице: брат-сестра, учитељ-ученик; придеви:
старији-млађи; прилози: испод-изнад. Конверзиви могу али не морају бити антонимични.
Права антонимија постоји и независно од контекста и у контексту. Треба истраживати праву
антонимију у контексту да би се проверила хипотеза о честом појављивању антонима у истом
контексту, о типовима конструкција у којима се најчешће јављају антоними. Наташа Костић је
испитивала контексне обрасце у којима се користе прави антоними у српском и енглеском
језику. Уочила је 10 таквих образаца, од којих су у оба језика убедљиво најчешћа 2, која је
назвала инклузивном антонимијом и антонимијом у улози помоћног контраста.
Инклузивну антонимију карактерише структура X и/или Y. Јавља се у оним реченицама у којима
се антоними јављају с циљем да укажу на укљученост свих вредности значењске скале коју
идентификују. Нпр. Генерално сам противник дрога, биле оне лаке или тешке.
Антонимија у улози помоћног контраста јавља се у реченицама у којима, поред антонимског
пара, постоји још један пар на неки начин контрастираних лексема. Нпр. Ви сте толико млади
колико имате вере, а толико стари колико имате сумље. Прави антоними су млад-стар, а у улози
помоћног контраста су: вера-сумња.
Наташа Костић је запазила да антонимијски парови преферирају одређени редослед у
реченици. Антонимски парови: љубав-мржња, добро-лоше, лево-десно, живот-смрт и топло-
хладно појављују се у контексту у овом редоследу у 80-90% случаја.
~ 45 ~
ХИПОНИМИЈА
Врсте хипонимије су таксонимија и меронимија. Када хипоним означава појам који представља
врсту онога што значи хипероним (нпр. ружа је врста цвећа) такав однос назива се таксонимија.
Цвет је хипероним а таксоними су ружа, каранфил, лала. Однос између цвета и руже назива се
таксонимијом, а ружа/каранфил/лала налазе се у односу котаксонимије и један другом су
котаксоними. Формула таксонимије гласи: А је врста Б-а.
Други тип хипонимијског односа је меронимија. Меронимијска формула гласи: А је део Б-а.
Нпр. рука је део тела. Лексеме глава, рука, нога итд. су међусобно комероними и налазе се у
односу комеронимије. Тест за препознавање меронимије: холовим има меровим (тело има
главу). Мероними се разликују по својој обавезности (корен је обавезни мероним лексеме
биљка, док је лексема плод необавезни/факултативни мероним).
Због полисемије једна иста лексема у једном од својих значења улази у једну хијерархију, а у
другом у неку другу. Нпр. лексема „цвет“ као биљка врста је хиперонима чији су мероними цвет,
стабло, лист, корен; а када означава део појединачне биљке представља један од меронима
чији је холовин цвет у значењу биљке у целини.
Постоје лексички скупови међу чијим члановима постоји очигледна семантичка веза, али
њихов однос не можемо убројати у типичне релације. Пр: такав је однос лексема које
означавају дане у недељи или чинове у војсци. Такви скупови највише личе на редове
кохипонима али се не могу уврстити у ову категорију јер немају лексикализоване хиперониме.
~ 47 ~
Хипоними се по општости организују у вертикалне низове, а чланови ових скупова су
организовани у једном нивоу, зато се често називају хијерархијама без гранања. Између
кохипонима не постоји упадљиво устројство нпр: врабац, голуб, папагај су аутономни у односу
један на другог, док су дани у недељи, годишња доба, чинови у војсци уређени и сваки члан у
тој организацији има своје место. Чинове у војсци наводимо по реду од војника до маршала.
Изгледа да је ово кључни разлог због којег би овакве скупове требало одвојити од хипонима.
Ове лексичке групе Липка назива линеарним лексичким пољима. Она се могу поделити на:
1. Серије: када су чланови распоређени у низу, нпр: чинови у војсци
2. Циклусе- овде сваки члан има свог комшију и са једне и са друге стране. Пр: годишња доба,
стране света..
Према односу чланова серије се деле на скале и рангове. Скала је скуп сачињен од чланова
између којих су границе не одређене: лош-осредњи-добар-одличан. Овом скупу се могу
додавати још неки елементи, рецимо: грозан, најбољи... не зна се прецизно из колико се
чланова састоје скале. Чланови скале се употребљавају према субјективној процени: оно што би
неко оценио као одлични, други би оценио као осредње. Ранг је скуп сачињен од чланова,
између којих су границе строго одређене: чинови у војсци или природни бројеви.
Најважнија одлика оваквих скупова је постојање хоризонталне хијерархизације.
Иако су најближе хипонимима, серије и циклуси се додирују и са синонимијом и са
антонимијом. Лето и зима су чланови циклуса а истовремено и антоними; топао и врућ су
синоними али и чланови скале.
~ 48 ~