ФЈОДОР МИХАИЛОВИЧ ДОСТОЈЕВСКИ

„ЗЛОЧИН И КАЗНА“

Фјодор Михаилович Достојевски (1821–1881) својим делом припада руској класичној епохи
реализма. Одлази и корак даље уносећи нове стваралачке поступке који утичу на ток европске
књижевности. Књижевно стваралаштво почиње романима Бедни људи и Двојник (1846). После
вишегодишње паузе (био је ухапшен, осуђен на смрт, помилован и отеран на робију јер је
припадао Петрашевцима) враћа се у цивилни живот и књижевност. Искуство робије снажно ће се
одразити на његово стваралаштво. Стално је истицао да је на робији упознао људски карактер,
најсветлије и најмрачније поноре људске природе. Једина књига коју је смео да чита била је
Библија. Сва потоња дела биће дубоко утемељена у њој, нарочито у Књизи о Јову и Новом Завету.

Након робије интензивно пише остављајући за собом најзначајнија дела светске књижевности:
Записи из мртвог дома (1861–62), Понижени и увређени (1861), Записи из подземља (1864), Злочин
и казна (1866), Зли дуси (1871–72), Младић (1875), Браћа
Карамазови (1881), итд.

Достојевски је мислилац и психолог. Велики утицај извр- шиће на европску и светску

књижевност, али и психологију.

Томас Ман га је ценио као најбољег познаваоца људске душе. Алберт Адлер је истицао да је
показао боље познавање психологије од многих психолога. Зато га често теорија књижевности
види као зачетника психолошког романа. Увео је директан унутрашњи монолог и тиме ушао у
сложени свет људског размишљања.
 „ЗЛОЧИН И КАЗНА“
Како је приказано руско друштво у другој половини 19. века?

Која је ово врста романа? Каква је његова структура?

Ово је и психолошки роман и роман лика. Можемо рећи и да је социјални, филозофски и

криминалистички. Психолошки је зато што нам Достојевски унутра- шњим монологом слика
психолошки портрет главног јунака. Пошто је централни лик Родион Раскољников у средишту
приче, а сви остали ликови су у вези са њим, онда можемо рећи и да је роман лика. Приказано је
и руско друштво у другој половини
19. века, па можемо рећи и да је социјални роман. Многа питања људског живота су отворена
(политичка, морална, филозофска, однос према женама) па можемо рећи да је филозофски роман.
Имамо и развијену причу о чину злочина, па можемо рећи да је криминалистички. Постоји и слој
романа који је дубоко религиозан.

Структура романа није сложена. Радња тече хронолошким редом и нема дигресија. Роман је
подељен у шест делова и епилог. Има једноставан сиже. Сиромашан студент Раскољников је,
обузет мрачним мислима, убио бабу зеленашицу Аљону и њену сестру Лизавету. Од тог
тренутка се његов живот претвара у пакао. Разапет између личног уверења и почињеног дела,
претвара се у болесника који тражи помоћ. На прави пут вратиће га Соња снагом своје љубави и
вере. Овај једноставан сиже развиће се у слојевиту причу која прати животе неколико људи.
Достојевски успева да држи будном нашу читалачку пажњу јер покреће мисаони процес. Пред нас
износи велике етичке проблеме.

Присутни су: мајка Пулхерија, сестра Авдотја (Дуња), Марта Петровна, Свидригајлов,
Лужин, Мармеладов, Соња, Катарина Ивановна, Разумихин, Порфирије Петрович и други. Има и
споредних ликова, који су или у вези са истрагом или у вези са неким од ликова: Зосимов, Иља,
Лебезјатников, Заметов, итд. Шароликост ликова није случајна. Управо из ње произлази
слојевитост романа. Ниједан лик не личи на неког другог, свако носи своје проблеме према
сопственом ставу и веровању
 Религиозни и филозофски аспект романа

Пре него што почне планирање злочина Раскољников је приказан као особа који у себи носи
смртне грехове

7. Очајање у лењости и немарнос према

свом вечном спасењу (седми смртни грех)
Поставља се питање зашто страдају недужни (нпр. Соња због оца, Дуња због Раскољникова)?
У чему се састоји спасење? Раскољников негира постојање Бога (по Ничеу потребно је да Бог буде
мртав да би човек остварио свој потенцијал, и да би постао натчовек, биће које тежи сталном
напретку, јер напредак се мора заснивати на негирању морала, тј. да човеку буде омогућено да му
циљ оправдава средства, да убије бабу зеленашицу ако би то ослободило стотине недужних)

Достојевски у својим делима свакако разматра филозофију коју је до тада могао да чита, тако
да у делима дискутује са другим филозофским системима

Психолошки аспект романа

Ко је Родион Раскољников? Шта ради? Зашто то ради? Какво је његово емотивно

стање?
Достојевски је претеча Фројдове психологије, на примеру Раскољникова видимо да
раскол између осећаја и разума у човековом бићу доводи до позитивних или негативних
испољавања лика.
Кроз размишљања и делања јунака, можемо да видимо читаву слику осећаја према
злочину, осећаја према томе шта је то казна, али и када и како долази до преображаја

Родион Романович Раскољников је пореклом из унутрашњости Русије. Има

мајку и сестру, отац је умро још док је био дете. Живе од очеве пензије, која је мала.
Родион је отишао у Петроград да студира право, а мајка и сестра се сналазе како знају.
Живи у сиромашној четврти Петрограда, не плаћа кирију, иде у ритама.
 Писац га описује као изузетно лепог: Он беше ванредно леп,
са дивним загаситим очима, смеђ, повисок, гибак и стасит. Његов
изглед двоструко упада у очи, због лепоте и сиромаштва.

Родион је имао тешку нарав и компликован карактер. Од

прве сцене у којој га упознајемо до последње, када га
остављамо, ношени смо буром његових емоција. Красе га
врлине: дарежљивост, уздржљивост, милосрђе. Као и сваки
други човек, потпада и под утицај греха: гордост, гнев, очајање у
лењости и немарност према свом вечном спасењу.

Највећи сукоб дешава се у њему самом. Ethos је у сукобу са

daimonom и то ће се одразити на сва његова размишљања и
поступке.

Његова личност је подељена и креће се од бескрајне доброте

до мржње. Писац нас уводи у његов свет унутрашњим монологом.
Одмах сазнајемо да се у његовој души води борба: Од неког
времена беше у раздражљивом и напрегнутом стању. Напустио је
Универзитет, престао је да преводи, не даје часове, повукао се из
друштвеног живота. Не плаћа кирију, гладан је, иде у ритама. У
њему се настанила тешка и злокобна мисао која му не да мира: Је
ли могућно да, је ли могућно да ћу ја ... не, то је којешта, то је
бесмислица! Је ли могућно да је мени таква страхота могла доћи
у главу? Па ипак, за какав је гад и прљавштину способно моје
срце! Ипак, попут правог хладнокрвног, промишљеног убице,
одлази код бабе, још једном проверава да ли је запамтио распоред
у стану и залаже сребрни сат.

Када се у њему родила мисао о убиству бабе зеленашице?

Мисао о убиству родило се неколико месеци раније. У часопису
Периодичка реч објављен је његов чланак два месеца пре
убиства. У чланку разматра психолошко стање злочинца за све
време злочина. Иако интелигентан, прорачунат и опрезан, није
успео да промакне вештом оку Порфирија Петровича. Оно што је
привукло пажњу Порфирија јесте једна мисао о томе да на свету
постоје људи који могу вршити свакакве злочине, а да за њих
закон не важи. Родион је поделио људе на обичне и необичне.
Обични живе по закону, а необични могу да чине свакојаке
злочине и газе закон. У живом и провокативном разговору са
Порфиријем он тумачи тај чланак. Носиоци нових идеја (нпр.
Кеплер, Њутн, Солон, Ликурз, Наполеон итд.) руше претходни
стари закон, намећући свету нове вредности. Неки од њих постају
крволоци, али све ради наметања нових идеја. Нижа класа људи, а
то је већина, служи за размножавање, а виша класа људи доноси
напредак. Прва класа је господар садашњости, а друга будућности.
Обични људи у следећој генерацији подижу споменике и клањају
се онима који су имали храбрости, прешли црту и покренули свет
до Новог Јерусалима
 ПИТАЊА, ЗАДАЦИ ЗА РАЗМАТРАЊЕ РОМАНА

Постоје ли ликови романа који живе у складу са земаљским и божјим

законима?

Како је приказано руско друштво у другој половини 19. века?

Која је ово врста романа? Каква је његова структура? О чему се

ради? Како се развија фабула?

Ко су и како су приказани ликови романа?