1 O BRITANSKA SKOLA NEZAVISNIH - DONALD VINIKOT Aleksandar Dimitrijevié Sredinom XX veka, britanska psihoanaliza podeljena je, kao &to je bilo rei u proglom poglaviju, na sledbenike Melani Klajn i pratioce Ane Frojd. Formirana su dva odvojena sistema treninga, a oni koji su odla~ zili na ,Tavistok’, nisu zalazili u Centar ,Ana Frojd‘, i obratno. U ovoj situaciji, jedna grupa psihoanaliti¢ara odluéila se za to da razvija svoje teorijske i klini¢ke stavove nezavisno od obe velike struje. Nijedan od njih nije osnovao ékolu niti okupio sledbenike, a ni medusobno se ni- su ba najbolje slagali, ali je njihov ukupni doprinos izuzetno znagajan, pa ih tretiramo kao pripadnike iste tradicije — britanske ,nezavisne" ili nsrednje" skole. ISTORIJAT Poéeci Nezavisne skole seZu u tridesete godine XX veka, u doba pre poéetka kontroverznih diskusija. U to doba, pojavila se knjiga Jana Sa- tija o emocionalnim odnosima u porodicama (Suttie, 1935). Mada ovo delo nikad nije postalo popularno, verovatno zato &to je Sati bio Skot i nije doziveo objavijivanje knjige, posto je umro u 46. godini, neke ideje iznete u njoj izvraile su veliki uticaj. Sati se udaljio od Frojdovih ideja o znaéaju seksualnosti i posebno o nagonu smrti, a naglaavao je znataj roditeljske ljubavi. On je tvorac izraza ,tabu neZnosti“ - opisa odnosa u engleskim porodicama ~ koji ée biti prisutan u radu mnogih psihoana- litigara interpersonalne orijentacije i istrazivaéa vezanosti (Cassullo & Capello, 2010). Sati je bio pod velikim uticajem Sandora Ferencija, posebno dok je njegova supruga prevodila tekstove za prvo izdanje Ferencijevih sa- branih dela na engleskom. On je, s druge strane, inspirisao svog su- BRITANSKA SKOLA NEZAVISNIH - DONALD VINIKOT NV 3 aPSIHOTERAPIJA 206 narodnika, Ronalda Ferberna, najéuvenijeg Skotskog psihoanaliti¢ara i tvorca samosvojne teorije objektnih odnosa (Clarke & Sharff, 2013; Fairbairn, 2013). Ferbern je uveo nekoliko potpuno originalnih ideja, zbog éega ga je citirala Melani Klajn, cenio Vinikot, a Migel smatrao osnovnom klinigkom inspiracijom za relacionu psihoanalizu (Dimitri- jevic, 2013). Ferbern je vrlo rano opisao mehanizam cepanja, pa se Melani Klajn na njega pozivala u svom klasiénom tekstu na tu temu (Klein, 1946). Velika razlika medu njima pojavila se u vezi sa pitanjem unutrasnjih objekata. Dok je Klajnova uvela striktnu podelu na dobre i loge (kako je opisano u prethdnom poglaviju), Ferbern je verovao da dobri objekti ne postoje. Po njegovom uverenju, sva dobra iskustva transformisu se direktno u strukturu litnosti i ne zahtevaju mentalne reprezentacije; samo loa iskustva koja je nemoguée odmah ,svariti* moraju da dobiju reprezentacije i prolaze kroz stalnu ponovnu obradu. Jos veci problem za klinitki rad predstavljaju ,losi uzbudljivi objekti", kojima se osoba iznova i iznova vraéa, uprkos tome ato je o¢igledno, a i ona sama moze toga biti svesna, da joj oni Stete. U Nezavisnu skolu svrstavaju se jo$ neki autori. Najvazniji medu nji- ma je Déon Boulbi, inicijator teorije vezanosti, kome smo posvetili po- sebno poglavije. Vrlo je uticajan i rad Majkla Balinta, koji je odrastao u Budimpeiti, bio u treningu u Berlinu, gde mu je analiti¢ar bio Hans Sahs, da bi se vratio Ferenciju (Moreau-Ricaud, 2018). Po svom drugom analiti¢aru je dao ime sinu, a 1939. godine je dobio njegove neobjavlje- ne rukopise. Sve ih je preveo na engleski, ali nije uspeo da ih objavi do smrti 1970. godine (Dupont, 2015). Dok je ziveo u Manéesteru, i kasnije u Londonu, objavio je veliki broj tekstova, zapoteo rad s medicinskim osobljem danas poznat kao ,Balint grupe" i uveo pojmove ,osnovne gre- ake" i , maligne regresije“ (Balint, 2013). Njegova prva supruga, Alis, bila je izuzetno talentovana psihoanalitiéarka i autorka, ali je iznenada pre- minula u éetrdesetoj godini. Njegova poslednja supruga, Inid, takode je bila psihoanaliti¢arka, a nakon Balintove smrti bila je u jednogodisnjoj analizi kod Vinikota. Tu su, zatim, Dzon Rikman (Rickman), koji je ta~ kode bio u analizi kod Ferencija; Carls Rajkroft, najpoznatiji po reéniku psihoanalize (Rycroft, 1972), potpuno nezavisan mislilac i analiti¢ar Ronalda Lenga; i Déeremi Holms (Holmes), autor istorijskih studija 0Nezavisnoj grupi, koji i dalje putuje, predaje i objavijuje; a u novije vre- me Kristofer Bolas (Bolas), Amerikanac koji vec decenijama Zivi u Lon- donu i jedan je od najéitanijih savremenih psihoanaliti¢ara. Najkreativ- niji medu njima ipak je bio Donald Vuds Vinikot (Woods Winnicott), je generalno viden kao najvazniji predstavnik Nezavisnih, pa éemo i mi najveci deo ovog poglavija posvetiti upravo njemu. DONALD VUDS VINIKOT Vinikot je roden 1896. godine, u uglednoj i bogatoj porodici, a umro je 1971. godine u 75. godini (svi biografski podaci dati su na osnovu Ka- hr, 2018; Phillips, 1988; Rodman, 2003). Odrastao je u Plimutu, uz dve sestre, a studirao je u Kembridzu. Jedan od najvaznijih detalja vezanih za njega, jeste da Vinikot nije bio ni psihijatar ni psiholog, ve¢ pedijtar — ¢itavu karijeru posvetio je radu s obolelom decom i nijedan psihonlitiéar nije imao iskustvo upore- divo s njegovim — procenjuje se da je tokom Zivota tretirao, na razlitite naéine, oko 60.000 dece ili odojéadi i njihovih majki. Nakon studija, Vi- nikot se preselio u London, poéeo da radi kao pedijatar i otpoéeo tre- ning-analizu. Njegov prvi analitizar bio je Dzejms Streéi, jedan od prvih Frojdovih prevodilaca na engleski, a ta analiza trajala je deset godina, izuzetno dugo za to doba. Tokom tog perioda, poéeo je da objavljuje pr- ve tekstove o pedijatriji, ali je u njih ukljucivao i psihoanaliti¢ke uvide. Godine 1923. se ozenio, i taj brak je trajao éetvrt veka, uprkos tome Sto je Vinikot sve vreme bio impotentan. Odmah po zavrietku prve analize, Zeleo je da postane deéji analiti- éar i da prode analizu kod Melani Klajn. Ona je to odbila, uputila ga na Déoan Rivijer, jo8 jednog prevodioca Frojda, i trazila od njega da ana- lizira njenog sina, dok bi ga ona supervizirala. Druga analiza je takode trajala nekoliko godina, a odnos s Melani Klajn ostao je problemati¢an. Vinikot je krajem tridesetih godina XX veka smatran _,klajnijanskim analitiéarem‘, da bi se potom teorijski udaljio od Klajnove, i mnogi nje- govi kasniji tekstovi najverovatnije se mogu razumeti kao reakcija na njene, mada jeste analizirao njenog sina (bez njene supervizije, doduge), kao i ona, dvadesetak godina kasnije, njegovu drugu Zenu. BRITANSKA SKOLA NEZAVISNIH - DONALD VINIKOT N 3 aPSIHOTERAPIJA 208 | Vinikot podinje da traga za vecom samostalnoi¢u pred poéetak Dru- gog svetskog rata, kada mu postaje jasno da su interpersonalni faktori daleko vazniji nego Sto se to u psihoanalizi tada verovalo, posebno za- hvaljujuci slu¢ajevima dece evakuisane usled bombardovanja Londona. Njegova uloga u ,kontroverznim diskusijama* bila je da uvazi objektiv- nu realnost: da podseti uéesnice na vazdu8nu opasnost i odvede ih u skloniste. Tokom rata, Vinikot putuje Engleskom i supervizira zaposlene koji brinu o evakuisanoj deci. Tako upoznaje Kler Briton, socijalnu radnicu, s kojom ée se venéati 1951. godine, uprkos jakom ose¢anju krivice sto ostavlja prvu suprugu, koja je najverovatnije bila mentalno nestabilna. Vinikot je verovao da mu je Kler podarila poslednje dve decenije Zivota, koje bez nje, zbog slabog srca i serije infarkta, ne bi doziveo. Uistinu, period njegove izuzetne i intenzivne kreativnosti poéeo je nekoliko go- dina nakon ovog susreta. Mnogi su ga opisivali kao krhkog, a posebno je njegov glas, ina ra- diju iu privatnom Zivotu, zvuéao Zenstveno (pacijentkinja poznata kao »Pigl“ opisivala je da Vinikot zvuéi poput kraljice — Luepnitz, 2017). lako je bio muskarac, i nikada nije imao dece, mnoge kolege su ga smatrale za »najbolju majku na svetu* (Anderson, 2014). Vinikotove ideje najées¢e su izrazene na slozen i poetski naéin, vero- vatno zato 8to je njegova litnost bila takva, ali mozda i zato 8to je Zeleo da izbegne cenzuru i ostrakizam kojima je bio izlozen Bolbi. Uprkos to- me, sve do kraja Zivota se susretao sa Zestokim kritikama, posebno na- kon predavanja u Njujorskom psihoanalitiékom institutu, Cuvenom po svojoj konzervativnosti, 1968. godine, kada je doziveo dva sréana udara i nije mogao da se vrati u London nekoliko meseci. Jedan od najvaznijih izbora njegovih eseja objavijen je pocetkom 1971. godine pod naslovom Igranje i stvarnost. Vinikot je, nazalost, umro prethodne veceri i nikad nije video knjigu. Gledao je humoristizki program na televiziji, zaspao i supruga ga je, kad se probudila, zatekla mrtvog.VINIKOTOVE INOVACIJE U RAZUMEVANJU RAZVOJA Jedan od najvaznijih novih pojmova koje je Vinikot uveo, jesu pre- lazni objekti (Winnicott, 1971, tekst je prvobitno objavljen 1953. godi- ne). Radi se o predmetima koje su Ijudi opazali vekovima, ali im nisu pridavali mnogo zna¢aja: mekim i toplim, u danasnje vreme, pliganim igrackama, delovima odece i posteljine, koje odojéad i bebe koriste za umirenje, kad su tuzna ili uplasena. Ovo su, dakle, fizitki objekti, koji mogu dobiti socijalnu funkciju, pa éak i postati deo unutrainjeg sve- ta, Njihova moé, po Vinikotovom uverenju, potite od toga Sto su ovi predmeti ,prvi posed“, ne&to to pripada svetu ne-Ja, ali moze, po po- trebi, da postane i deo Ja, da istovremeno bude i unutra i spolja. Pre- lazni objekti, kao i ostali fenomeni, na primer melodije, tako mogu da zamene majku i ublaze trenutke razdvojenosti. Oni bi trebalo da budu vaini u prvih nekoliko godina Zivota, a onda, po Vinikotovom iskustvu, naprosto nestaju i gube vaznost. Prelazni objekti pomazu i formiranje prelaznog prostora, prostora izmedu bebe i igratke, u kome se odvija igranje (Winnicott, 1971) i u koji ¢e kasnije biti smeateno kulturno is- kustvo (Winnicott, 1967), zbog éega je ovaj prostor dodatno vazan. Osnovni pojam Vinikotove teorije, kako razvojne tako i klinitke, je- ste igranje. Ono omoguéava izrazavanje nesvesnih sadrzaja i istinskog selfa, u njemu se mogu prepoznati problemi i simptomi, ono je put ka ozdravijenju. Njegovi metodi za postavljanje dijagnoze zasnovani su na zajedniékom igranju s decom i bebama, a smatrao je da je najve¢i pro- blem koji jedno dete moze da ima ~ nedostatak kapaciteta da se igra. Vaéno je jo’ imati u vidu da Vinikot igranje i kreativnost posmatra kao aktivnosti oslobodene nagona, koje intenzivne nagonske potrebe pre- kidaju, Sto je potpuno suprotno Frojdovom modelu sublimacije, koji je prihvatila i Melani Klajn, a u kome je kreativnost proizvod ,obrade“ na- gona (0 éemu je bilo reci u petom poglaviju). I prelazni prostor i kapacitet za igru povezani su sa dve vrste maj- ki koje je Vinikot opisao: objekt majkom i sredinskom majkom. Ova prva uvek je u centru detetove paznje i hitno potrebna da bi se regio akutni * Lu ostatku Vinikotove teorije primetno je odsustvo pojmova koje je Frojd sma- trao najvaznijim, kao Sto su nagoni, seksualnost, uloga oca, itd. BRITANSKA SKOLA NEZAVISNIH - DONALD VINIKOT 209PSIHOTERAPIJA 210 | problem, kao sto su glad, Zed ili strah. Nju dete katektira libidom i ona je direktno povezana s rasterecenjem i ispunjenjem nagonskih Zelja. Ona druga, sredinska, ima potpuno drugaéiju ulogu: je hitno potrebna, nije povezana s nagonskim Zeljama, Sredinska majka obezbeduje siguran kontekst u kome dete moze bezbrizno da se igra i ona mora biti u stanju da brzo ilako prede u ulogu ,objekt majke“ ukoli- ko se stanje deteta iznenada promeni. Majka moze, na primer, da radi u drugoj sobi, ali tako sto proizvodi zvuk, oglasava se, povremeno prode pored deteta, tako da ono, dok se igra, moze da se pouzda u to da ¢e mu se ona staviti na raspolaganje cim mu zatreba. Ako ova dinamika funk- cionige optimalno, dete razvija i socijalne vestine i kapacitet za igru. Problem nastaje ukoliko majka ne moie da izdr#i separaciju od deteta i povlagenje u ulogu ,sredinske’, odnosno kad je majka previ8e obuzeta sobom (depresivna, pod uticajem supstanci, previse posvecena radu) i ne dolazi kad je detetu potrebna. Vinikot je prvi psihoanaliti¢ar koji je eksplicitno ukazao na to da majke treba da se rasterete pritiska da je neophodno biti savrSen rodi- telj da bi se deca dobro razvijala. Pojam ,dovoljno dobra majka" ukazu- je upravo na to: loa majka, ona koja uvek kasni, nije zainteresovana i je u centru paznje, ni- prijeméiva, predstavlja veliku razvojnu prepreku, ali isto vaZi i za (te- orijski) savr$enu majku, podto ona, ispunjavajuci odmah sve Zelje, ne ostavlja detetu nimalo prostora da samo obavlja neke zadatke i kroz taj proces se razvija. Sledeéi vazan pojam, primarna materinska preokupacija, odnosi se na to da Zene tokom poslednjeg perioda trudnoée i prvih meseci nakon po- rodaja mogu delovati kao da razmisljaju i ponagaju se potpuno drugaéije nego inaée, toliko da, u nekim sluéajevima, okolina moze biti zabrinuta za njihovo mentalno zdravije. Po Vinikotovom misljenju, razlog za to je usmerenost uma na razumevanje neverbalnih signala bebe, od kojih ponekad zavisi Zivot. Majka mora biti u stanju da razume smisao i uzr0- ke plaga, o kome beba nije u stanju nita da kaze, i ovo je neuporedivo urgentnije od nauke, umetnosti ili politike. Dve osnovne funkcije koje majka treba da obavi jesu ,ogledanje" i udrzanje" (holding). Ogledanje, pojam kojim su se bavili i drugi psihoa- nalitigari u to doba, odnosi se na to da beba ne moze znati kako se ose¢a ukoliko analogna ose¢anja ne vidi na majéinom licu. Vinikotova misaoda ,moZda beba tokom dojenja ne gleda u dojku" predstavlja znagajan otklon u odnosu na Melani Klajn: po njenom misljenju, beba je foku- sirana na izvor zadovoljenja nagona, po njegovom beba gleda u lice i traga za komunikacijom s drugom osobom. Ova najranija komunikacija obuhvata i to da beba na majéinom licu, kao u ogledalu, otkriva kako se ona sama oseéa, da li je hrana ukusna, ima li razloga za strah od osobe koja se priblizava...? Bez ovakvog ogledala, beba ne moze da stekne uvid u svoja unutragnja stanja, a ako je ogledalo nepouzdano, ,,zamu¢eno“ ili nepredvidljivo, bebini uvidi ée voditi o&te¢enoj introspekciji, samo- postovanju ili dozivljaju identiteta. Sto se tige ,drZanja‘, ono ima svoju konkretnu stranu — koliko sigurno, bezbedno se beba ose¢a u rukama roditelja - koja, medutim, vodi apstraktnom emocionalnom doaivljaju sigurnosti, poverenju da roditelj ,drzi* dete u svom umu. Majéino ogledanje direktno je povezano s Vinikotovim pojmovi- ma istinskog i laznog selfa. Istinski self je, po Vinikotovom miiljenju, razvojno rana i duboko nesvesna struktura iz koje poticu kreativnost, spontanost i razigranost, koji se izraZavaju slobodno i bez straha. Za njen razvoj i opstanak neophodni su, medutim, majéino ogledanje i odobravanje: ako ona uiiva u igri svog deteta, ono ¢e biti sve slobodnije. Ako ovi elementi nedostaju, u detetu ¢e se pojaviti strah i inhibicija, pa €e istinski self biti pokriven novijim strukturama laznog selfa - dobro adaptiranog dela litnosti, koji moze biti repetitivan i suvoparan, bez tracka autentiénost: Sligno ovome, Vinikot je opisao i ,kapacitet da se bude sam". Svima je jasno da je udima, kao fundamentalno drustvenim bi¢ima, malo sta tako te’ko kao samoéa. Da bi razvili kapacitet da izdrée samoéu, pamo- 2da i da u%ivaju u njoj i iskoriste je za igru i kreativnost, potrebno je, medutim, da se u ranom detinjstvu stekne iskustvo pouzdanih i ispu- njavajucih odnosa. Osoba moze biti sama jedino ako su drugi ve¢ tu, ali njihovo prisustvo ovde nije socijalno ve¢ intrapsihitko, moze se éak re¢i 2 U psihologiji se ovaj fenomen éesto naziva socijalno upucivanje (social referen- cing). > Ovaj aspekt Vinikotove teorije izvrsio je veliki uticaj na Ronalda Lenga i engle- sku antipsihijatriju u celini (Laing, 1977), mada su oni bili manje usmereni na majéino ogledanje, a vige na druatvo u celini i psihijatrijske ustanove. BRITANSKA SKOLA NEZAVISNIH - DONALD VINIKOT 211PSIHOTERAPIJA 2121 da ono zavisi od pounutrenja sredinske majke, ogledanja i ,drzanja", od- nosno razvoja istinskog selfa i razigranosti. Dosad izneto je ograni¢en pregled Vinikotovih inovacija u oblasti raz- umevanja razvoja. Sve one imale su veliki uticaj na njegov klini¢ki rad. VINIKOTOV PRISTUP RADU S PACIJENTIMA Klini¢ki doprinos Donalda Vinikota, uprkos tome &to je bio pedija- tar, poéeo je radom o analizi odraslih, danas éuvenim tekstom o kontra- transferu iz 1949. godine. U to doba, kontratransfer je smatran zatvo- renom temom. Nakon Frojdovog inicijalnog teksta o ovoj temi (Freud, 1910), jedini koji se njome bavio bio je Ferenci, ali u Klini¢kom dnevniku, prvi put objavljenom 1985. i to na francuskom.* Raker je drzao predava- nja o kontratransferu u Buenos Ajresu, ali su ona na engleskom objavije- na kasnije (Racker, 1953), a Cuveni tekst Pole Hajman objavljen je godi- nu dana nakon Vinikotovog (Heiman, 1950).° Bilo kako bilo, Vinikot se usmerio na vrlo kontroverzan problem: da li analitiari nekad mr- ze svoje pacijente (engleski izraz je izrazito jak — hate). Njegov odgovor bio je ,da, uistinu postoje situacije kada analiti¢ari ose¢aju izuzetno jaka negativna ose¢anja prema nekim osobama kojima pokusavaju da pomognu. Jo8 je kontroverznije bilo njegovo uverenje da se ovo ne de’a- va samo zbog onoga sto pacijenti ,rade“ analiti¢arima (drugim reéima, zbog projektivne identifikacije), ve¢ zbog onoga Sto sami analitiari no- se u svom nesvesnom. Vinikot je upozoravao na to da je izuzetno vazno da analiti¢ari budu svesni ovih oseéanja, da pokudaju da ih razumeju i prevazidu. U suprotnom, ako ona ostanu nesvesna, moze se lako desiti da razore terapijski savez i ¢itav tretman.° « Mada je sasvim moguée da je Balint u razgovorima pominjao Ferencijeve ideje Vinikotu, to nije moglo da se desi ovako rano. 5 Razlozi zbog kojih je ovaj tekst mnogo poznatiji od Vinikotovog potpuno su po- litigke prirode. Za Polu Hajman se tih godina smatralo da pripada klajnijanskoj grupi (Borgogno, 2009), a postajalo je sve vidljivije da se Vinikot od nje udaljava. © U drugom delu teksta, Vinikot potkrepljuje svoje tvrdnje i spiskom od dvadeset razloga zbog kojih, po njegovon misljenju, svaka majka, paralelno s Ijubavlju, oseéa i mrénju prema svom odojéetu.Isa decom i sa odraslima, Vinikot je uvek prilagodavao tehniku pa- cijentu, ne pacijenta setingu i tehnici, tezeci tome da bude ,dovoljno dobra majka koja podstige razvoj (Anderson, 2014). Vinikot je jedan od pionira modela deficita (o kome ée vise rei biti u poglaviju o relacionoj psihoanalizi). Ovo vidimo iz toga Sto on ne insi- stira na znaéaju i stalnoj upotrebi interpretacija. Pisao je da interpreta- ciju koristi samo da bi pacijentima pokazao granice svog razumevanja i »bila je to dobra interpretacija, ali sam je upotrebio Sest godina prerano* (Anderson, 2014). $ druge strane, on je bio usmeren na ,neinterpreta- tivne intervencije*: razvoj odnosa, prilagodavanje setinga ili komunika- ciju izvan seansi. Sam Vinikot je o ovome malo pisao, Zele¢i da saéuva anonimnost svojih pacijenata. Za konkretne primere njegovog klini¢kog rada saznalo se tek nedavno, kada je tikagki psihoanaliti¢ar Déejms An- derson objavio tekst zasnovan na brojnim intervjuima koje je pocetkom osamdesetih godina proélog veka vodio u Londonu sa osobama koje je Vinikot analizirao ili koje su s njim saradivale (Anderson, 2014). Tako je, recimo, pacijentkinju koja je patila zbog ose¢aja zapostavljenosti u detinjstvu éekao, skriven iza zavesa, da bi mogao da otvori vrata u tre- nutku kad bi ona podigla ruku ka zvonu; Margaret Litl je obezbedivao da bude hospitalizovana dok je on na duzim putovanjima; jednoj neu- teSnoj pacijentkinji je rekao: ,[zvoli, moZe8 da plaées na moje dlanove"; Inid Balin je dozvolio da godinu dana u tiini plage, sedi na podu i dr2i ga za ruku (poslednji primer je preuzet iz Ainsworth, 2000). U radu s decom, Vinikot je uvek bio usmeren na igru: posmatranje decje igre, zajednizko igranje ili crtanje, unapredenje, pogorSanje ili ne- stanak kapaciteta za igru. Kao analitigar, on bi nudio ogladanje, alii ak- tivno uées¢e. Brojne su fotografije na kojima se vidi kako sedi na podu, posetioci su ga zaticali iu poslednjim godinama Zivota visoko na drvetu, izmedu seansi je umeo da otréi u drugi deo kuée i svira klavir nekoliko minuta, pre no &to bi otvorio vrata sledecem pacijentu. Smatrao je dai odrasli pacijenti moraju biti u stanju da se igraju (slobodnim asocijacija- ma, recima, snovima, interpretacijama, humorom, kreativno8¢u), da bi tretman mogao da poéne; ako bi u inicijalnim seansama stekao utisak da pacijent ne ume da se igra, prvo bi se usmerio na oporavak kapaciteta za igru, pa bi tek onda potinjao terapijski rad. VINIKOT g So a = 2 2 4 sg 2 < < 8 < = % a a 5 z g N ey wPSIHOTERAPIJA 214 Oporavak kapaciteta za igru predstavlja znak prevazilazenja jednog od poremeéaja povezanih sa laznim selfom (Winnicott, 1963). Evo kako je to u praksi izgledalo: ,S jednim pacijentom muskog pola, koji je dugo bio u analizi pre nego &to je do’ao kod mene, rad je uistinu poteo kada sam mu stavio do znanja da vidim njegovo nepostojanje. On je pome- nuo daje sav viSegodignji dobar rad bio uzaludan, posto je bio zasnovan na pretpostavci da je on postojao, dok je on postojao samo lazno. Kada sam mu rekao da prepoznajem njegovo nepostojanje, osetio je da prvi put u Zivotu neko komunicira s njim. Ono &to je Zeleo da kaze bilo je da njegov istinski self, koji je bio sakriven jo8 otkad je bio beba, sada ko- municira s analiti¢arem na jedini naéin koji nije bio opasan (Winnicott, 1960, str. 151). Vinikot je kao analiti¢ar po svemu sude¢i najradije preuzimao ulo- gu sredinske majke - obezbedivao je povoljnu klimu i uslove u kojima bi pacijenti mogli da nastave da se razvijaju, ali sam nije bio u centru paznje. Mnogi smatraju da je posedovao neverovatan kapacitet za em- patijsko razumevanje i za podrsku razvoju, dok ima misljenja i da su njegovi tretmani bili predugi i vodili razvoju zavisnosti kod pacijenata. ZAKLJUCAK Nezavisna skola britanske psihoanalize nikada nije predstavljala je- dinstvenu doktrinu ili organizaciju. Njen uticaj je, bez obzira na to, sve vedi i veti, ako se posmatra broj radova koje je inspirisala ili stepen uti- caja na klini¢ki rad u svetu psihoanalize. Na sajtu PEP-web.org, gde se nalazi vige od sto hiljada tekstova o psihoanalizi, Vinikot uvek ima tri ili Getiri medu deset najéitanijih. Njegova sabrana dela objavijena su u dvanaest tomova, ali tek 2016. godine, pa je jo’ nemoguce oceniti kva- litet izdanja i uticaj koji ¢e ona izvrsiti. Pojavio se i Reénik Vinikotovih termina (Abram, 2007), a sve je viSe knjiga posvecenih ovoj tradiciji (vi- deti, na primer, sveobuhvatna izdanja Clarke & Scharff, 2013 i Spelman & Thomson-Salo, 2014). Reklo bi se i da ovu tradiciju éeka svetla buducnost, podto je sve jasnije povezana sa svojim korenima, sa teorijom vezanosti kao poseb- nom varijantom teorije objektnih odnosa, ali i sa savremenom rela-cionom psihoanalizom, koju neki nazivaju ,Ameritkom nezavisnom skolom*. LITERATURA Abram, J. (2007). The language of Winnicott: A dictionary of Winnicott's use of words. London: Karnac Books. Ainsworth, M. S. (2000). The personal origins of attachment theory. An inter- view with Mary Salter Ainsworth. U Rudnytsky, P. L. (ur.) Psychoanalytic Conversations. Interviews with Clinicians, Commentators, and Critics. Hillsda- Ie, NJ - London: The Analytic Press. Anderson, J. W. (2014). How D. W. Winnicott conducted psychoanalysis. Psychoanalytic Psychology, 31(3), 375-395. Balint, M. (2013). The basic fault: Therapeutic aspects of regression. Routledge. Prvobitno objavijeno 1957. godine. Borgogno, F. (2007). Psychoanalysis as a journey. Open Gate Press. Cassullo, G., & Capello, F. (2010). Back to the roots: The influence of Ian D. Sut- tie on British psychoanalysis. American Imago, 5-22. Clarke, G. S., & Scharff, D. E. (ur.). (2013). Fairbairn and the object relations tra- dition. London: Karnac Books. Dimitrijevic, A. (2014). Fairbairn's influence on Stephen Mitchell's theoretical and clinical work. U Clarke, G. S., & Scharff, D. E. (ur.), Fairbairn and the ob- ject relations tradition (str. 355-364). London: Karnac Books. Dupont, J. (2015). Au fil du temps. Un itineraire clinique. Paris: Campagne Pre- miere. Fairbairn, W. R. D. (2013). Psychoanalytic studies of the personality. Routledge. Knjiga je originalno objavijena 1952. Ferenczi, S. (1988). The clinical diary of Sandor Ferenczi. Harvard University Press. Freud, S, (1957). The future prospects of psycho-analytic therapy. In The Stan- dard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XI (1910): Five Lectures on Psycho-Analysis, Leonardo da Vinci and Other Works (pp. 139-152). Heimann, P. (1950). On counter-transference. International journal of psycho- analysis, 31, 81-84. Kahr, B. (2018). D. W. Winnicott: A biographical portrait. Routledge. Klein, M. (1946). Notes on some schizoid mechanisms. The International jour- nal of psychoanalysis, 27, 99-110. BRITANSKA SKOLA NEZAVISNIH - DONALD VINIKOT 215PSIHOTERAPIJA 216 Laing, R. D. (1977). Podeljeno ja: egzistencijalna studija zdravlja i ludila; Politika dodivljaja. Beograd: Nolit. Luepnitz, D. A. (2017). The name of the Piggle: Reconsidering Winnicott's clas- sic case in light of some conversations with the adult ‘Gabrielle’. The Inter- national Journal of Psychoanalysis, 98(2), 343-370. Moreau-Ricaud, M. (2018). The Ferenczi-Balint filiation. U Dimitrijevic, A., Cassullo, G., & Frankel, J. (ur.), Ferenczi’s Influence on Contemporary Psycho- analytic Traditions: Lines of Development- Evolution of Theory and Practice over the Decades (str. 173-179). Routledge. Phillips, A. (1988). Winnicott. Fontana. Racker, H. (1953). A contribution to the problem of counter-transference. The International journal of psychoanalysis, 34, 313-324. Rodman, F. R. (2003). Winnicott: Life and work. Perseus Publishing. Rycroft, C. (1972). A critical dictionary of psychoanalysis. New York: Penguin Books. Spelman, M. B., & Thomson-Salo, F. (ur.). (2014). The Winnicott Tradition: Li- nes of Development-Evolution of Theory and Practice over the Decades. Karnac Books. Suttie, I. D. (1988). The origins of love and hate (1935). London: Kegan Paul. Winnicott, D. W. (1949). Hate in the counter-transference. International jour- nal of psychoanalysis, 30, 69-74. Winnicott, D. W. (1960). Ego distortion in terms of true and false self. U D. W. Winnicott (ur.), The maturational processes and the facilitating environment: Studies in the theory of emotional development (str. 140-152). New York, NY: International Universities Press. Winnicott, D. W. (1965). The Maturational Processes and the Facilitating Environ- ment: Studies in the Theory of Emotional Development (pp. 1-276). London: the Hogarth Press and the Institute of Psychoanalysis. Winnicott, D. W. (1967). The location of cultural experience. International Jo- urnal of Psychoanalysis, 48, 368-372. Winnicott, D. W. (1969). The use of an object. International Journal of Psychoa- nalysis, 50, 711-716. Winnicott, D. W. (1971). Playing and reality. Psychology Press.