Povezanost između osnovnih motoričkih sposobnosti i indeksa telesne mase

kod dece i mladih

Cilj: motorička sposobnost povezana je sa nivoom fizičke aktivnosti, fitnesa i drugih relevantnih
karakteristika u vezi sa zdravljem. Poslednja istraživanja fokusirala su se na razumevanju ovih veza,
kada je reč o deci i adolescentima, ali se malo zna o daljem vremenskom periodu. Cilj ove studije je
ispitivanje povezanosti između fundamentalnih motoričkih sposobnosti (FMS) i indeksa telesne mase
(BMI) kod mladih. Metoda: kod učesnika, 40 muškaraca i 40 žena (M srednji uzrast = 19,25 godina,
SD=2.48) analiran je indeks telesne mase i motoričke sposobnosti za 10 fundamentalnih motoričkih
sposobnosti (FMS), preko Testa fundamentalnih motoričkih sposobnosti kod odraslih (TFMSA).
Rezultati: BMI je negativno povezan sa ukupnom motoričkom sposobnošću (r = –.257; p = .02) i
kontrolnih veština (r = –.251; p = .02); veza lokomotornih veština je marginalno zanemarljiva(r =
–.204; p = .07). Kada je reč o individualnim veštinama, odredjena negativna povezanost ustanovljena
je za trčanje, skakanje i udaranje (ps < .05). Višestruke regresione analize pokazale su da je da su BMI
i pol predvideli 42% varijacije u ukupnom FMS rezultatu; pol je bio jedini značajan prediktor.
Zaključak: sve u svemu, ovi preliminarmi nalazi ukazuju na to da su mladi sa višim nivoima FMS oni sa
nižim BMI.

Povećani nivo gojaznosti i sedenje širom sveta su dostigli alarmantne nivoe. S tim u vezi, istraživačk
pokušavaju da razumeju duboke razloge za gojaznost i fizičku neaktivnost. Pojedini istraživači govore
o tome da je osnovna povezanost motorička kompetencija u formi fundamentalnih motoričkih
sposobnosti. (npr., Stodden i ostali, 2008.). Ova teorija osnovu ima u ideji da su fundamentalne
motoričke sposobnosti osnovne za kompleksnije pokrete kakvi su pokreti u igrama, sportu i fizičkoj
aktivnosti tokom čitavog života (Logan, Robinson, Wilson i Lucas, 2012.;Okely, Booth, i Chey, 2004.;
Stodden, Langendorfer i Roberton, 2009.). Ono što podržava tu teoriju je osećaj uživanja koji pružaju
igre i sport, kao poseban vid stimulacije za veliki broj pojedinaca da imaju redovniju fizičku aktivnost.
Kada je reč o deci i adolescentima, literatura podržava teoriju da fundamentalne motoričke
sposobnosti direktno zavise od nivoa fizičke aktivnosti (pogledati Holfelder i Schott, 2014.) i fizičke
aktivnosti povezane sa zdravljem (npr., struktura tela, mišićna snaga;; Cattuzzo i ostali., 2016.;
D’Hondt i ostali., 2014.). Dalje, literatura navodi da je motorička kompetencija u direktnoj vezi sa
kardiorespiratornim i mišićno-koštanim fizičkim aktivnostima, i obrnuto proporcionalna sa
strukturom tela (indeks telesne mase, telesna masnoća) kod dece i adolescenata (Cattuzzo i ostali
2016.; D’Hondt i ostali., 2014.; Logan, Scrabis-Fletcher, Modlesky i Getchell, 2011.; Lubans, Morgan,
Cliff, Barnett i Okely, 2010.; Slotte, Sääkslahti, Metsämuuronen i Rintala, 2014.). Zaključak je da deca
i adolescenti sa prekomernom težinom imaju manje razvijene fundamentalne motoričke sposobnosti
u odnosu na vršnjake koji nemaju prekomernu telesnu težinu (Lopes, Stodden, Bianchi, Maia, i
Rodrigues, 2012.).
Kada je reč o vezi između fundamentalnih motoričkih sposobnosti i indeksa telesne mase (BMI), kod
grupe dece stare 8 do 10 godina, Spessato, Gabbard, i Valentini (2013.) pronašli su značajnu
povezanost izmedju izabranih FMS i BMI vrednosti. Kod starije dece, od 9 do 15 godinas, Okely i
ostali (2004.) su pronašli negativnu povezanost izmedju strukture tela i FMS vrednosti. Dalje,
primetili su i da je povezanost opadala sa porastom uzrasta. Slično, Lopes i ostali (2012.) ustanovili su
značajnu negativnu povezanost izmedju vrednosti BMI i FMS, sa opadajućim vrednostima nakon 12.
godine života, posebno kod dečaka. Kod mladih (M = 20.4 godine), Stodden i ostali (2009.) su utvrdili
da umerena do negativna veza postoji između rezultata tri FMS vrednosti i telesne masnoće.
Ipak, postoji izuzetno mali broj studija koje se tiču FMS vrednosti kod odraslih. Neke od njih su
sprovedene od strane tima Lorson, Stodden, Langendorfer i Goodway, (2013.), kada su ispitivane
razlike između godina i polova kada je reč o bacanju lopte preko ramena, kod adolescenata, mladih I
starijih odraslih osoba. Istraživači su ispitivali određene razlike kod performanse između starosnih
grupa muškaraca i žena. Dodatno, postoje različitosti među polovima u korist muškaraca (korak,
humerus kosti i aktivnost podlaktice) kod adolescenata i mladih, ali ne kod starijih odraslih osoba.
Takođe, postoje razlike u brzini lopte kod svake starosne grupe. U vezi sa vrednošću FMS i njenom
povezanosti sa strukturom tela kod odraslih, Stodden i ostali (2009.) pronašli su obrnuto
proporcionalnu povezanost između vrednosti FMS (skok, bacanje i udarac) i telesne masnoće, kao i
proporcionalnu povezanost kada je reč o fizičkoj spremnosti (trčanje, leg press i zahvat).

Dodatna važna napomena tiče se činjenice da je većina informacija dostupna za odrasle centrirana
na vrednostima rezultara (npr. koliko daleko, koliko brzo, itd.), pre nego na kvalitativnim
vrednostima (npr. proces, tehnika) veštine pokreta.Procesno orijentisana procena, u poređenju sa
merama proizvoda, pruža informacije o tome kako je kretanje izvršeno i tačnija je u identifikovanju
specifičnih aspekata pokreta (Logan i ostali, 2012; Ulrich, 2000.). Dalje, procena procesa je manje
orijetisana na pol, kada je reč o mišićnoj snazi i veličini tela (Barnett, van Beurden, Morgan, Brooks i
Beard, 2010). Kao što je ranije rečeno, postoji nekoliko izveštaja o rezultatima FMS vrednosti kod
odraslih ispitanika i njihovim vezama sa indeksom telesne mase BMI, a još manje izveštaja u vezi sa
karakteristikama procesa. Literatura govori o tome da karakteristike poznatog procesa dovode do
uspešnih rezultata proizvoda (Gabbard, 2012). Stoga, identifikovanjem nedostataka u određenim
procesima, protokoli podučavanja i prakse mogu se primenjivati i podsticati promene.

Ukratko, literatura o deci i adolescentima pokazuje da je sposobnost FMS povezana sa BMI. S

obzirom na nedostatak informacija o procesnim karakteristikama sposobnosti FMS-a kod odraslih,
osnovni cilj ove studije bio je utvrditi povezanost s važnim aspektom fizičke aktivnosti koja je
povezana sa zdravljem: BMI. Hipotetički je uzeto da, kao i kod mlađe populacije, postojati negativan
odnos između sposobnosti FMS i BMI. Odnosno, učesnici sa višom FMS sposobnošću imaće niži BMI.

METODA
Učesnici
Uzorak se sastojao od 80 mladih (40 muškaraca i 40 žena) koji su dobrovoljno učestvovali u studiji.
Starost učesnika bila je u rasponu od 17 do 27 godina (M starost = 19,25 god, SD = 2,48). Svi učesnici
bili su zdravi studenti upisani u program fizičkih aktivnosti na univerzitetu u Kostariki. Nijedan od
studenata nije završio studije fizičkog vaspitanja ili ljudskog pokreta. Opisne karakteristike uzorka
prikazane su u Tabeli 1. Studija je dobila institucionalno odobrenje. Svi učesnici su dali pismenu
saglasnost.

Instrumenti
Osnovne motoričke sposobnosti procenjene su korišćenjem Testa osnovnih motoričkih sposobnosti
kod odraslih (TFMSA; Jimenez, Salazar i Morera, 2013.). TFMSA je procesno orijentisan test koji se
sastoji od dve potkategorije veštine, lokomotornih veština (trčanje, galopiranje, klizanje, skok u dalj i
skok) i veština kontrole predmeta (hvatanje, udarci, bacanje iz ruke i odskok), ukupno 10 FMS. Svaka
veština je sačinjena od šest vidljivih komponenti koje čine savlađivanje veštine. Primer kriterijuma za
posmatranje za dva FMS-a predstavljen je u Tabeli 2. TFMSA uključuje veštine koje su usko povezane
sa sportom i fizičkim aktivnostima kojima će se, najverovatnije, mladi baviti.
TFMSA protokol određuje da učesnik dobija 1 bod ako je komponenta pomeranja prisutna ili 0 poena
ako nije, za dva uzastopna ispitivanja. Dobijeni rezultat svake veštine kreće se od 0 do 12 poena (6
bodova za svaki pokušaj). Rezultat za svaku potkategoriju je prosek pet pojedinačnih veština, a
ukupni rezultat je prosek od 10 FMS-ova. Zbog toga se ukupna ocena podskupova i ukupna ocena
kreće od 0 do 12 poena. Prosečno 9 ili više bodova ukazuje na uspešan rad; ovaj kriterijum je
utvrđen na osnovu vrednosti trećeg standardnog odstupanja. Psihometrijske karakteristike testa
detaljno su dokumentovane u drugim studijama. Ukratko, pouzdanost unutar klase (izračunata
testom i ponovnim testom dvaju ispitivanja u istom danu bila je R = .92) i međuposmatračka
pouzdanost (R = .86; Jimenez i ostali., 2013.). Dok literatura sugeriše da je pouzdanost testa i
ponovnog testiranja obavljena u toku istog dana prihvatljiva (Safrit i Vood, 1995.), ova metoda može
predstavljati određena ograničenja; na primer, memorija se može koristiti da se podseti kako su
stvari kodirane ranije tog dana, što bi moglo potencijalno da poveća ocenu pouzdanosti.
Visina je merena prenosnom mernom pločom (Seca 213), a telesna težina, bioelektričnom skalom
otpora (BF-682V TANITA).

Procedura
Svim učesnicima je, nakon potpisivanja obrasca za saglasnost i popunjavanja ličnih podataka, merena
visina (cm) i težina (kg). BMI je izračunat kao Kg / m2. Status BMI određen je prema međunarodnoj
klasifikaciji BMI Svetske zdravstvene organizacije. Učesnici su pojedinačno snimljeni izvodeći dva
uzastopna ispitivanja 10 FMS-ova. Svaki učesnik, sa jednogodišnjim iskustvom u korišćenju TFMSA,
procenio je performanse putem video snimka, prateći smernice za testiranje (Jimenez i ostali, 2013.).
Obuka za ocenjivanje je završena kada su koeficijenti međuposmatračke pouzdanosti bili iznad .80
za sve veštine. Učesnici su obavili sva merenja tokom jedne sesije u trajanju od 2 sata (analizirani su
jedan po jedan, u grupama od po 20 ljudi).

Analiza podataka
Podaci su analizirani za normalnu distribuciju. Frekvencije, raspon, srednja i standardna odstupanja
izračunati su u deskriptivne svrhe. Pearson-ove korelacije izračunate su kako bi se utvrdio odnos
između BMI i FMS vrednosti za ukupni uzorak, kao i zavisnost od pola. Višestruke regresione analize
izvedene su sa FMS rezultatima kao zavisnom promenljivom i BMI kao nezavisnim faktorom, koji
kontroliše pol i interakciju. Sve analize su rađene za ukupni FMS rezultat, niži stepen i pojedinačne
veštine. Za opisnu i korelacijsku analizu korišćena je IBM-SPSS statistika 23, dok je višestruka
regresiona analiza izvedena pomoću JMP 12. Za određivanje statističkog značaja primenjena je p
vrednost 0,05 ili manja.

Tabela 2
FMS
Skok
Uočljive komponente za procenu FMS sposobnosti
Uočljive komponente
1. Pripremni pokreti uključuju ekstenziju oba kolena, torzo je blago nagnut prema napred, a ruke
ispružene iza tela iznad kukova, bez prelaska srednje linije tela.
2. Pri uzletu ruke se pružaju prema napred i prema gore, držeći ih potpuno ispruženim iznad glave
tokom usporavanja.
3. Pri uzletu je telo u potpunosti ispruženo.
4. Poletanje i sletanje obavljaju se s obe noge istovremeno.
5. Kolena su savijena za sletanje da bi ga ublažila..
6. Ruke se okreću prema dole i napred tokom sletanja.
1. Pojedinačni prilazi sa neprekidnim trčanjem do lopte. Poslednji korak je duži od prethodnog.
2. Stopalo kojim se ne udara postavljeno je dijagonalno iza lopte, a koleno je blago savijeno.
3. Pre kontakta, torzo je blago nagnut prema napred.
4. Kretanje nogom počinje od kuka, kretanjem uz savijanje kolena na 90 stepeni.
5. Nakon kontakta, dominantno stopalo nastavlja da se kreće napred (dalje).
6. Ruke se okreću u suprotnom smeru od kontakta.

Rezultati
Testovi normalne verovatnoće i dijagram ostatka pokazali su da se podaci normalno raspodeljuju.
Naši podaci su pokazali da 72,5% žena i 82,5% muškaraca ispoljavaju normalan BMI (18,5–24,9);
20% žena i 12,5% muškaraca imalo je prekomernu težinu (BMI između 25 i 29,9), a 7,5% žena i 5%
muškaraca bilo je gojazno (BMI iznad 30). Što se tiče sposobnosti FMS-a, 8% žena pokazalo je veštinu
FMS-a (procenat od 9 ili više bodova), dok je 54% muškaraca postiglo isti nivo.
Pearson-ovi bivarijantni podaci o korelaciji pokazali su negativnu malu povezanost za ukupan uzorak
između ukupnog rezultata BMI i FMS (r = –257, p = .021; vidi sliku 1). Rezultati podskale kontrole
objekta negativno su povezani sa BMI (r = –251, p = .025). Dalje, otkrivena je neznatno mala
povezanost rezultata podskale za lokomotorne sposobnosti i BMI (r = –204; p = .07). Što se tiče
odnosa između BMI i pojedinačnih motoričkih sposobnosti za ukupni uzorak, rezultati su pokazali
obrnutu proporcionalnost u trčanju, skakanju, udaranju i udaranju nogama (videti Tabelu 3). Pored
toga, rezultati bivarijantnih korelacija po polu prikazani su u Tabeli 3.

Slika 1 - Odnos između BMI i FMS sposobnosti. r = –257, p = .021, r2 = .066.

Rezultati višestrukih regresionih analiza pokazali su da su svi modeli, osim galopa, klizanja i hvatanja,
značajni (videti Tabelu 4). Za ukupni FMS rezultat, model predstavlja 42% varijacije. U modelu je pol
bio jedini važan faktor; BMI i interakcija nisu bili značajni. Međutim, kada je BMI unet samo u model,
postao je značajan prediktor sposobnosti FMS, R2 adj. = .054, F (1, 78) = 5.53, p = .021.
Kada je u pitanju podkategorija za upravljanje objektima model je objasnio 35,5% varijacije. Pored
toga, pol je bio jedini značajan prediktor; BMI i interakcija nisu bili značajni. Isto tako, kada je BMI
unet samo u model, postao je značajan prediktor za FMS sposobnost, R2 adj. = .051, F (1, 78) = 5.24,
p = .025. Za potkategoriju lokomotornih sposnosti, model je predstavljao 30% varijacije. Ponovo je
pol bio jedini značajan nezavisni faktor; BMI i interakcija nisu bili značajni. BMI nije bio značajan
prediktor kada se pojedinačno unosio u model.
Za pojedinačne veštine (vidi Tabelu 4) otkriveno je da je pol jedini značajan prediktor za skokove,
odskakivanje, bacanje i udaranje nogom. Pol i BMI su bili značajni prediktori za trčanje. Pol, BMI i
njihova interakcija bili su značajni prediktori skoka. Kada je reč o udaranju, nijedan od prediktora nije
bio posebno značajan.

Tabela 3 - Pearsonova bivarijatna korelacija između BMI i FMS sposobnosti (N = 80)

Tabela 4 - Rezime analize višestruke regresije za promenljive koje predviđaju sposobnost FMS-a (N =
80)
Zaključak
Svrha ove studije bila je utvrditi odnos između sposobnosti FMS (procesnih karakteristika) i BMI kod
mlađih odraslih osoba. Hipotetički je uzeto da će biti utvrđena obrnuta proporcionalnost, o čemu
svedoči niska sposobnost FMS-a koja je povezana sa višim BMI. Kao što je predviđeno, trenutna
studija pokazala je nizak negativan odnos između BMI i FMS sposobnosti. Naši rezultati pokazali su
da je veća ukupna FMS sposobnost značajno povezana sa nižim BMI rezultatima. Uopšteno, ovi
rezultati nadopunjuju prethodni rad poprečnog preseka sproveden na mlađoj populaciji (Okeli i
ostali., 2004; Slotte i ostali., 2014; Southall, Okeli, & Steele, 2004; Stodden I ostali, 2009). Pored toga,
važno je istaći da su navedeni rezultati prvi koji koriste procesno orijentisanu procenu sposobnosti
FMS kod odraslih, da bi uspostavili taj odnos, koji takođe pokazuju da je odnos prisutan bez obzira na
korišćeni alat za analizu (D'Hondt i ostali., 2014.; Lopes i ostali., 2012.). Nadalje, naši rezultati
dopunjuju studije koje ukazuju na to da snaga veze može opadati s godinama (Lopes i ostali, 2012.;
Okeli i ostali, 2004).

Interesantno je da je, prilikom analize podskale, kao što je pretpostavljeno, otkriveno da su veštine
kontrole negativno povezane sa BMI. Međutim, neočekivano smo pronašli marginalnu vrednost
odnosa između lokomotornih veština i BMI. Prethodna studija govorila je o obrnuto proporcionalnoj
vezi između BMI i procenta telesne masnoće sa lokomotornim i veštinama kontrole kod
osmogodišnje dece (Slotte i ostali., 2014). S druge strane, suprotno dobijenim rezultatima, Okeli i
ostali (2004) i Southall i ostali (2004) otkrili su da deca bez prevelike telesne težine imaju bolje
rezultate od svojih vršnjaka kod lokomotornih veština, ali ne i kod veština kontrole predmeta.
Uz trenutnu studiju, otkrivena je samo značajna obrnuta proporcionalnost između BMI-ja i podskale
kontrole predmeta. Jedno moguće objašnjenje je da sposobnost kontrole predmeta kod dece i
adolescenata izgleda bolji prediktor nivoa fizičke aktivnosti od sposobnosti lokomotorne veštine
(Barnett, van Beurden, Morgan, Brooks i Beard, 2008; Cohen, Morgan, Plotnikoff, Callister i Lubans,
2014). Ovi izveštaji sugerišu da deca sa većom sposobnošću kontrole predmeta imaju više
mogućnosti za fizički aktivan stil života tokom adolescencije, što rezultira nižim BMI (Barnett i ostali.,
2008; Cohen i ostali., 2014). Pored toga, ako ostanu fizički aktivni tokom adolescencije, veća je
verovatnoća da će oni biti fizički aktivne odrasle osobe. Nakon toga, fizička aktivnost mogla bi
pomoći u usavršavanju FMS-a i održavanju nižeg BMI-ja.

Nakon analize podataka o odnosima prema individualnoj veštini, ustanovljena je značajna negativna
povezanost između BMI-ja i četiri FMS-a (trčanje, skakanje, udaranje i udaranje nogama). Slično
tome, Stodden i ostali. (2009) otkrili su negativnu povezanost između tri FMS-a (udaranja, skakanja i
bacanja) i telesne masnoće kod mlađih odraslih osoba.. Istraživači su sugerisali da se tokom trčanja i
skakanja telesna težina kreće kroz prostor prema gravitaciji. Stoga, osobi sa niskim BMI-om može biti
lakše trčati i skakati; kao takav, on ili on mogu učestvovati u više aktivnosti koje koriste ove veštine,
što može dovesti do boljih performansi i zdravlja.

Pored toga, u poređenju sa lokomotornim veštinama, akcije kontrole predmeta se obično izvode u
manje prostora i one su balističkog tipa, što zahteva kontrolu i koordinaciju delova tela (Stodden i
ostali, 2009). Bez obzira na to, veštine kontrole predmeta kao što je udaranje, zahtevaju FMS u
igrama kao što su fudbal i bejzbol - igre kojima se mlađe odrasle osobe često bave. Čini se logičnom
pretpostavka da bi poznavanje ovih veština dovelo do učestalijeg učestvovanja i doprinelo fizički
aktivnom načinu života, te na kraju pomoglo u održavanju zdravog BMI-ja.
U odnosu na pol, kod žena BMI je bila negativno povezana sa skakanjem i udaranjem. Ovi nalazi su
slični onima Stoddena i njegovih kolega (2009), koji su pronašli značajan negativan odnos prema
skakanju. Za muškarce, iako je otkrivena obrnuta proporcionalnost između BMI i FMS sposobnosti,
nijedna stavka nije imala značaj. Rezultati podržavaju prethodni rad Lopes-a i ostalih. (2012), koji je
pokazao da se u adolescenciji, snaga korelacije tokom vremena više smanjivala kod dečaka nego kod
devojčica.

Rezultati ove studije takođe su pokazali da je statistički model objasnio 42% razlike u sposobnosti
FMS-a. Dok su studije za mlađe odrasle osobe ograničene, kao što je ranije napomenuto, prijavljeni
su srodni nalazi sa decom i adolescentima (D'Hondt i dr., 2013, 2014; Lopes i dr., 2012; Okeli i dr.,
2004; Stodden i drugi ., 2009). D'Hondt i dr. (2013) je dokumentovao da dečji BMI objašnjava 38%
razlike u budućim motoričkim sposobnostima. Isto tako, D'Hondt i dr. (2014) otkrili su da visoki
indeks BMI predviđa smanjenje naknadne motoričke sposobnosti. Štaviše, Lopes i ostalo (2012)
otkrili su da deca koja nemaju prekomernu težinu pokazuju veću motoričku sposobnost od dece sa
prekomernom težinom i gojazne dece, te da se jačina obrnute proporcionalnosti smanjivala tokom
adolescencije. Dalje, Stodden i ostali. (2009) su naveli da su skakanje, udaranje i bacanje predviđali
79% odstupanja u ukupnoj kondiciji, uključujući i telesni sastav.

Da bi se upotpunile ove informacije, navedena studija podržava recipročni odnos između motoričke
sposobnosti (bez obzira na vrstu procene) i BMI; stoga, ovi rezultati podržavaju verovatnoću da
sposobnost FMS-a može biti i prediktor i proizvod (D'Hondt i dr.., 2014; Lopes i dr., 2012; Okeli i dr..,
2004). U skladu s tim, može se reći da motorička kompetencija može uticati na BMI kroz fizičku
aktivnost (npr. visoka motorička kompetencija povećava mogućnosti za učestvovanje u fizičkim
aktivnostima koje promovišu zdrav BMI) ili BMI može uticati na motoričke sposobnosti (npr., visoki
BMI smanjuje mogućnost vežbanja i poboljšava motoričku kompetenciju). Zbog toga, ovi rezultati
sugerišu da je FMS važan aspekt motoričke sposobnosti, konkretno trčanja, skakanja, udaranja
nogama i udaraca.
Jedna od glavnih prednosti trenutne studije je upotreba procesa usmerenog na proces FMS kod
mlađih odraslih osoba. Stoga, kada se koristi procesno orijentisani instrument, informacije o svakom
procenjenom kriterijumu mogu biti od pomoći nastavnicima fizičkog vaspitanja i kliničkim radnicima
da stvore nastavne i praktične protokole za poboljšanje sposobnosti FMS-a u ovoj populaciji.
Verujemo da će se ljudi koji poseduju FMS verovatnije baviti uobičajenom i prijatnom fizičkom
aktivnošću. Štaviše, to bi moglo dovesti do pojačane zdravstvene povezanosti u obliku zdrave telesne
kompozicije. Primećujući nizak postotak poznavanja FMS-a koji je utvrđen kod učesnika ove studije
(rezultat iznad 9 bodova), programi bi bili usmereni na poboljšanje FMS-a .

Iako su ovi rezultati preliminarni i potrebno je prikupiti više podataka, ovo je prvi izveštaj koji je
istražio odnos između procesnih karakteristika sposobnosti FMS i BMI kod odraslih. S obzirom da je
visoki BMI povezan sa hroničnim bolestima (npr. kardiiovaskularnim bolestima i dijabetesom tipa II) i
smrtnošću od svih uzroka (Korhonen, Seppala, Jarvenpaa, & Kautiainen, 2014; Peltzer I ostali., 2014),
važno je identifikovati sve moguće odnose koji nam mogu pomoći da shvatimo ulogu koju
sposobnost FMS igra u povećanom stepenu gojaznosti i neaktivnog položaja (sedenje).

U pogledu ograničenja, osim onih koja se odnose na dizajn poprečnog preska, mera telesne
aktivnosti mogla bi biti korisna s obzirom na odnos između nivoa telesne aktivnosti i sposobnosti
FMS-a navedenih u prethodnom radu (Holfelder i Schott, 2014). Pored toga, s obzirom na to da su
D'Hondt i dr. (2014) utvrdili da nivoi fizičke aktivnosti možda ne posreduju u odnosu između
motoričke sposobnosti i BMI u detinjstvu, potrebno je više informacija za naredne godine. Konačno,
ovaj rad ne uzrokuje uzročnu povezanost između FMS sposobnosti i BMI-ja, ali pruža početnu tačku
za buduća istraživanja, koja mogu uključivati sredovečne i starije odrasle osobe, te kondiciju
povezanu sa zdravljem.
Zaključno, dobijeni rezultati ukazuju na negativan odnos između ukupne FMS sposobnosti i BMI kod
mlađih odraslih osoba.. Odnosno, odrasle osobe sa višom FMS sposobnošću imale su veću
verovatnoću da imaju niži BMI u poređenju sa vršnjacima sa nižim sposobnostima FMS-a. Ovi nalazi
ukazuju na to da sposobnost FMS može biti relevantan faktor za proučavanje kada se bave
prekomernom težinom i gojaznošću kod odraslih.

Literatura
Barnett, L.M., van Beurden, E., Morgan, P., Brooks, L., & Beard, J. (2008). Does childhood motor skill
proficiency predict adolescent fitness? Medicine and Science in Sports and Exercise, 40(12), 2137–
2144.
Barnett, L.M., van Beurden, E., Morgan, P.J., Brooks, L.O., & Beard, J.R. (2010). Gender differences in
motor skill proficiency from childhood to adolescence: A longitudinal study. Research Quarterly for
Exercise and Sport, 81(2), 162–170.
Cattuzzo, M.T., Dos Santos Henrique, R., Ré, A.H.N., de Oliveira, I.S., Melo, B.M., & de Sousa Moura,
M., . . . Stodden, D. (2016). Motor competence and health related physi- cal fitness in youth: A
systematic review. Journal of Science and Medicine in Sport, 19(2), 123–129.
doi:10.1016/j.jsams.2014.12.004
Cohen, K.E., Morgan, P.J., Plotnikoff, R.C., Callister, R., & Lubans, D.R. (2014). Funda- mental
movement skills and physical activity among children living in low-income communities: A cross-
sectional study. International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity, 11(1), 49–58.
D’Hondt, E., Deforche, B., Gentier, I., De Bourdeaudhuij, I., Vaeyens, R., Philippaerts, R., & Lenoir, M.
(2013). A longitudinal analysis of gross motor coordination in overweight and obese children versus
normal-weight peers. International Journal of Obesity, 37(1), 61–67.
D’Hondt, E., Deforche, B., Gentier, I., Verstuyf, J., Vaeyens, R., Bourdeaudhuij, I., . . . Lenoir, M.
(2014). A longitudinal study of gross motor coordination and weight status in children. Obesity
(Silver Spring, Md.), 22(6), 1505–1511.
Gabbard, C.P. (2012). Lifelong motor development (6th ed.). San Francisco: Benjamin- Cummings.
Holfelder, B., & Schott, N. (2014). Relationship of fundamental movement skills and physi- cal activity
in children and adolescents: A systematic review. Psychology of Sport and Exercise, 15(4), 382–391.
Jiménez, J., Salazar, W., & Morera, M. (2013). Diseño y validación de un instrumento para la
evaluación de patrones básicos de movimiento. Motricidad: European Journal of Human Movement,
31, 87–97.
Korhonen, P.E., Seppälä, T., Järvenpää, S., & Kautiainen, H. (2014). Body mass index and health-
related quality of life in apparently healthy individuals. Quality of Life Research: An International
Journal of Quality of Life Aspects of Treatment, Care and Rehabilitation, 23(1), 67–74.
JMLD Vol. 4, No. 2, 2016
Journal of Motor Learning and Development 2016.4:236-247.
Logan, S.W., Robinson, L.E., Wilson, A.E., & Lucas, W.A. (2012). Getting the fundamen- tals of
movement: A meta-analysis of the effectiveness of motor skill interventions in children. Child: Care,
Health and Development, 38(3), 305–315.
Logan, S.W., Scrabis-Fletcher, K., Modlesky, C., & Getchell, N. (2011). The relationship between
motor skill proficiency and body mass index in preschool children. Research Quarterly for Exercise
and Sport, 82(3), 442–448.
Lopes, V., Stodden, D.F., Bianchi, M., Maia, J., & Rodrigues, L.P. (2012). Correlation between BMI and
motor coordination in children. Journal of Science and Medicine in Sport, 15(1), 38–43.
Lorson, K.M., Stodden, D.F., Langendorfer, S.J., & Goodway, J.D. (2013). Age and gender differences
in adolescent and adult overarm throwing. Research Quarterly for Exercise and Sport, 84(2), 239–
244.
Lubans, D.R., Morgan, P.J., Cliff, D.P., Barnett, L.M., & Okely, A.D. (2010). Fundamental movement
skills in children and adolescents. Sports Medicine (Auckland, N.Z.), 40(12), 1019–1035.
Okely, A.D., Booth, M.L., & Chey, T. (2004). Relationships between body composition and
fundamental movement skills among children and adolescents. Research Quarterly for Exercise and
Sport, 75(3), 238–247.
Peltzer, K., Pengpid, S., Samuels, T., Özcan, N.K., Mantilla, C., Rahamefy, O.H., . . . Gasparishvili, A.
(2014). Prevalence of overweight/obesity and its associated factors among university students from
22 countries. International Journal of Environmental Research and Public Health, 11(7), 7425–7441.
Safrit, M., & Wood, T. (1995). Introduction to measurement in physical education and exercise
science. Boston: McGraw-Hill Inc.
Slotte, S., Sääkslahti, A., Metsämuuronen, J., & Rintala, P. (2014). Fundamental movement skill
proficiency and body composition measured by dual energy X-ray absorptiometry in eight-year-old
children. Early Child Development and Care, 185(3), 475–485. doi: 10.1080/03004430.2014.936428
Southall, J., Okely, A.D., & Steele, J. (2004). Actual and perceived physical competence in overweight
and nonoverweight children. Pediatric Exercise Science, 16(1), 15–24. Spessato, B., Gabbard, C., &
Valentini, N.C. (2013). The role of motor competence and
body mass index in children’s activity levels in physical education classes. Journal of
Teaching in Physical Education, 32(2), 118–130.
Stodden, D.F., Goodway, J.D., Langendorfer, S.J., Roberton, M.A., Rudisill, M.E., Garcia,
C., & Garcia, L.E. (2008). A developmental perspective on the role of motor skill
competence in physical activity: An emergent relationship. Quest, 60(2), 290–306. Stodden, D.F.,
Langendorfer, S., & Roberton, M.A. (2009). The association between motor skill competence and
physical fitness in young adults. Research Quarterly for Exercise
and Sport, 80(2), 223–229.
Ulrich, D.A. (2000). Test of gross motor development-2. Austin: Prod-Ed.
JMLD Vol. 4, No. 2, 2016
Motor Skills and Body Mass Index 247
Journal of Motor Learning and Development 2016.4:236-247.